Pošta rina plaćena u goiovu	;Cp>	Т*Пђ	Din	^
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO S A VEZ A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
	Mesečni prilog	»Sokolska	Prosveta«
Ljubljana, ј|јШЕјј 27. augusta	Izlazi svakog1 četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju		
MIHAJLO ARH. CIZERLE (Zagreb):
Rad po zimi
Naskoro če minuti dugi letnji dani, koje če zameniti isto tako duge jesenske i zimske noči. Po našim so* kolskim društvima nastupiče življi večernji rad i sastajanje. A tako mora i biti. Jer letnje naše manifestacije bilansa su našeg zimskog rada po našim društvima. Na našim letnjim na? stupčma pokazuje se, koliko se i kako se radilo kroz zimu i koliko se česa naučilo. Na nastupima i raznim teh* ničkim priredbama pokazuje se sokolska sprema i veština Ali ne manje na svim takvim manifestacijama poka* zuje se i ono drugo, što naše Sokole čini Sokolima, a to je: sokolski odgoj i disciplina. Po tome prosuđujemo vrednost pojedinog člana i pojedinog društva, a po tome prosuduju nas i drugi. Prosuduju nas, koliko i kako razume pojedinac, a po tome i dru* štvo, sokolsku ideologiju i s time u vezi kako udešavaju svoj rad unutar društva a i vani prema drugima. Zato je zima za naše sokolske redove vrlo važno doba rada, naročito po našim sokolskim društvima i četama na selu. Jer, kako več spomenusmo, ono što se postigne kroz zimu po našim sokolskim domovima, u našim vežbao* nicama, to se najbolje vidi i pokaže na našim letnjim nastupima i manife* stacijama.
Zimski rad po našim društvima mora biti svestran, u glavnom: načelni odgoj i upoznavanje Sokolstva s njegove idejne strane, tehnički napre-dak i spremanje prema propisanom planu rada, a onda uopčc prosvetni rad, koji če u danim mogučnostima upotpunjavati naobrazbu članstva upu* čivanjem u sva važnija pitanja javnog života. Načelni odgoj i upoznavanje Sokolstva s njegove idejne strane do-lazi na prvo mesto, jer je, pored telo* vežbe, najvažniji. Upoznati njegove pokretače, njegovu istoriju, glavne misli i poglede Sokolstva na nacionalni, kulturni i društveni život, naročito gledom na Slovenstvo uopče, a na nas Jugoslovene napose, jer snaženje i jačanje nacionalne svesti u redovima svojih pripadnika jedna je od naj-glavnijih zadača- našega Sokolstva gle* dom na njegovu naoionalno*vaspitnu misiju u narodu. Ovaj deo rada treba naročito izvršavati i provadati medu našim najmladinia, našom decom i naraštajem, a isto tako medu narodom na selu.
U zadnje vreme prigovara se, i ne bez osnove, po našim sokolskim listovima i Sokolstvu naklopjenoj štampi, o velikom prilivu članstva koji se oseča u našim redovima. To je dobro i dobar znak, ali treba ta-koder i znati, kako je to več toliko puta istaknuto, da nije Soko svaki koji paradira u sokolskoj odori i koji se kiti sokolskim znakom ili grmi sa »Zdravo«. Mora se naime imati na umu, da je dosta tih ljudi, sada naše brače, bilo pre našeg sokolskog jedin* stva rasejano svuda po raznim d*ru* štvima i pokretima, koji ne samo da nisu odgajali te ljude za današnju, njihovu sokolsku pripadnost i orijen-taciju, več su im što više ucepljivali čak i mržnju na sve ono što je jugo-slovenski Soko uzeo za svoj program i u sastavni deo svoje ideologije. Ali što je bilo ranije s te strane kod tih nekih pojedinaca i skupina pustimo radije to sada zaboravi. Glavno da su mnogi i mnogi popravili svoje prvotno mišlenje i videči svestran rad i napre* dak našega Sokolstva, i njegov pravi značaj za narod i državu, prišli su nam sa iskrenom voljom i željom, prihvativši naša .sokolska načela i naš program. A tu se, eto, baš pokazuje jedno otvoreno polje rada za naše stare sokolske radnike, da i s te strane otklone eventualne ostatke i tra* gove ranijih uticaja bivših društava i pokreta, kojima su ta današnja naša brača nekoč pripadala Tu treba po* stojano raditi i uticati u duhu naših sokolskih načela, a to čemo najbolje Postignuti raznim prigodnim predavanj ima,a naročito sa našorn sokolskom literaturom i listovima pa i onim, što je nama i našoj ideologiji najbliže Pisano.
Sto se pak tiče rada u tehničkom Pogledu, naše jedinicc imaju svoje i-z* radene i propiisane programe. Na ža= •ost, po zimi tehnički rad kod mnogih naših jedimca opada i svada se na 'ninimum, a to radi pomanjkanja vež-
baonica i prikladnih prostorija, u ko* jima bi se preko zime ovaj rad mogao da provodi. Dok još vreme dopušta, radi se na otvorenom, ali kad pritisne led i udare kišna vremena, onda je to nemoguče, a to je slučaj kod mnogih naših društava, a naročito kod najve* čeg dela .našeg Sokolstva na selu. I tu iskrsava ono večito pitanje gradnje sokolskih vežbaonica i domova. Gde toga nema, uz najbolju volju sav .sokolski rad nailazi na največe zapreke, a to baš u najjačoj meri koči razvitak društvenog života i onemogučuje svaki uspeh. Sokolske vežbaonice, odnosno sokolski domovi, vitalna su po* treba svakog našeg sokolskog društva. Gde se ovi nalaze, bez sumnje, da se upečatak sokolskog rada, kako u oipče sokolskom tako i u prosvet* nom, kulturnom i nacionalnom polju oseča kudikamO' jače i snažnije. Jer sokolski domovi u mnogim našim ma'njim mestima jedina su društvena stecišta čitavog mesta, i ispoljavaju se kao žarišta odakle struji svaki jači i snažni ji potica j, sokolsko*nacionalni i prosvetno-kulturni. U društvima pak, koja nemaju da sc bore sa ovatohn nedačama , koja imaju svoje vežbao* nice i domove, sokolski tehnički rad može više ili manje da se razvija sa neumanjenom intenzivnošču. Dok leti prcvladavaju javni nastupi večega stila i sletovi, dotle se zimsko doba iskoriščuje za manje priredbe, ponaj* večma sokolske akademije, izlete, a ujedno provadaju se prip'reme za javne nastope za proleče iduče godine. Severni)'i krajevi. gde su zato vremen* ske i terenske prilike prikladne, gaje sad več u Sokolstvu lepo razvijeno smučanje. I pored svih nedača, koje donosi zima mnogim našim jedinica* ma, koje nemaju svojih prikladnih prostorija za vežbanje, dobrom voljom i nastojanjem sokolskih tehnič-kih radnika, može tehnički rad da se i u zimi takoder provodi ra zmerno neumanjenom intenzivnošču, a što ponajviše ovisi o samim vežbačima, o njihovoj sokolskoj svesti i ako su uistinu zadojeni sokolskom discipli* nom, koja je prcduslov svakog uspeha.
Mnogi naši pripadnici članovi su takoder i raznih sportskih klubova i bdruženja Ova dVuštva i inače uve-
Pod ovim naslovom je u 26. broju j »Sokolskog Glasnika« izišao jedan čla4- i nak br. Dure Brzakoviča (Beograd) o vežbama s. Jcmelkove, vežbanim pro* šle sezone pod imenom »Novi smero-vi« na akademiji Sokolskog društva Beograd-Matica od ženskog naraštaja i na akademiji Sokolskog društva Beograd I. od članica.
Članak sam po sebi, kao »načelno gledište« br. Brzakoviča, nebi ni skre-nuo našu naročitu pažnju, da se pome-nuti brat u izlaganju svoga »načelnog gledišta« nije prihvatio, svakako ne namerno, čisto stručne rasprave i kritike jednog novog pravca u sistemu ženskog telesnog vežbanja i sasvim pogrošno pretstavio nam jedan pokret, koji nije ni toliko mali ni neozbiljan, a da nam ne nametne dužnost, da i celu sokolsku javnost, ukoliko to do sada nije, bliže upoznamo sa njim, a u isto vreme ispravimo, ukoliko nam je to moguče, dosta netačnosti, koje se nalaze u članku br. Brzakoviča, kako o samom pokretu tako i o nekim detaljima kod izvodenja ovih vežbi u pomenutim beogradskim društvima.
Što se br. Brzakovič u članku obrača brači, a ne sestrama, i njih kritiku-je, iako vrlo dobro zna, da se u svim pa i u beogradskim društvima, a naročito u onima o kojima je reč ženske grupe vode od svojih prednjačkih zbo-rova, koji sami i samostalno provode sistem ženskog telesnog vežbanja, pa sledstveno i same vrše izbor tačaka za akademije, to nas ne čudi. Jer on je tako hteo. Tako isto nas ne čudi ni to, što nije pomenuo imena društava na koja se članak odnosi, jer i to ima
like privlače našu omladinu, čijem se uzgoju, pravom sistematskom uzgoju, uporednom tela i duha — otvoreno rečeno — ne posvečuje nikakova paž* nja. I ovde Sokolstvo može da ima velikog utecaja i da tu nebrojenu mladež privede u svoje redove, da joj poda pravi sokolski uzgoj, ako sve tc korisne grane športa, koje inače So* kolstvo ima u i svom programu i več gaji, snažnije i jače razvija i provodi u svojim redovima. Time bi Sokolstvo pridobilo brojne zdrave mlade sile, koje bi, telesno i. moralno sokol* ski dobro uzgajane, sigurno poslužile vrlo korisno i narodu i državi. Jer negativne sklonosti i primese Sokol* stvo uklanja, razni sportovi inače, koji se provadaju vani bez nadzora i si* stema ubijaju pozitivne strane čovc* ka njegove fizičke i moralne odlike i vrline. Napomenuli smo ovo, jer brojne naše jedinice gaje samo jednostra-nu telovežbu, iako imaju mnogo mo* gučnosti da ona ne bude takova, samo im nedostaje inicijative i volje, koju im treba davati i buditi.
U svestranom radu naših sokolskih društava naročito mesto mora zauzimati opče prosvetni deo. Sokol* stvo nam ima dati i odgojiti ono što je najbolje i najsigurnije za našu na* rodnu i državnu budučnost. Sokolska društva treba da su najzdraviji rasad-nici svakog dobra i napretka. Naše jedinice po selima treba u tome da se naročito odlikuju. Mora več jednom nestati predrasuda i mišlenja, da su sokolske jedinice samo za paradu i manifestacije. Možda je toga i bilo u prošlosti kod stanovitih ljudi, koji Sokolstvo riisu ni sami drukčije shva* čali ni razumevali. Danas naprotiv poimanje o Sokolu treba da ima svoje ustaljeno značenje, da gdegod se po* javi Soko, tamo mora narod i država da osefi korist i napredak i to sve-strano, jer Sokolstvo u samome sebi i ne znači drugo do napredak, napre* dak siguran i općenit. I ako pripad* nici Sokola ne rade u tome smislu, nisu sledbcnici pravog Sokolstva.
Prosvetari su sokolski stoga oni idejni vodi naše sokolske omladine koji če joj ukazati pravu sokolsku stažu rada, koja donosi koristi i Sokolstvu, a time i narodu i državi. I evo primiče se doba, kada prosvetari imaju najpogodniju priltku da za vreme nastupajučih jesenjih i zimskih večeri najintenzivnije počnu svojim p ros ve tarskim radom i da upotipune onaj sokolski rad, koji našoj brači i sestrama pruža sokolska vežbaonica.
svoga opravdanja, na koje sad ne mislimo da se zadržavamo.
Prva konstatacija br. Brzakoviča, da naše doba ima tu karakterističnu odliku: traženje »novog«, tačna je. Samo ga želimo dopuniti, da to nije karakteristika samo našeg doba, več karakteristika svih vremena; oduvek je bilo ljudi, koji se nisu zadovoljevali starim, več su tražili novo, išli za novim. 1 samo tim i takvim ljudima svih vremena imamo jedino i da zahvalimo za današnji stupanj civilizacije i kulture. I svakako da je za pohvalu, što i današnje, naše doba, ima tu odliku. A još više se moramo radovati i pohvaliti činjenicu, što i u našim sokolskim redovima ima ljudi, brače i sestara, koji ulažu puno interesa i truda u iznalaženju i provodenju »novog«. Da nije medu nama takvih ljudi bilo, zar bi se mi danas mogli ponositi svo* jim sistemom telesnog vežbanja, danim u začetku od Tyrša? Zar bi Tyr-šev sistem izgledao ovakav kakav je? Evolucija je život! A Sokolstvo je živelo, živi i živeče samo zato, što stremi putem evolucije.
Sa ovim se, sudeči iz reči, slaže i br. Brzakovič, samo što on ne ostaje dosledan i u svojim krajnim zaključci* ma. Jer samo se tako može objasniti ona oštra kritika brače odnosno sestara, koje su prihvatilc »nove smerove«.
Istina, on prebacujc, što smo pošli za »novim«, ne vodeči računa o kvalitetama, koje to »novo« treba i mora da ima. Ali nama izgleda, da on sam nije upoznao »kvalitete« novih smero* va, što če se videti iz daljeg našeg izlaganja; jer da je ušao u suŠtinu no-
vih smerova u ženskoj gimnastici, onaj njegov članak kakav je, i u onom tonu, nebi se ni pojavio.
A oni, koji su prihvatili »nove smerove«, gotovi su da prime i svu odgovornost, ukoliko je bude, pošto su oni prethodno dobro i ozbiljno proučili novi pokret, koji se javio u sistemu ženskog telesnog vežbanja, i zbog toga ubedeni, da je on i dobar i ko-ristan.
Po našem mišljenju, br. Brzakovič se je veoma smelo upustio u kritiku jednog novog pravca, koji ima tenden-ciju da napravi revoluciju u postoje-čim sistemima ženskog telesnog vež-e banja.
To našem skromnom mišljenju, svaka kritika mora se zasnivati na ap-solutnom poznavanju materije objekta kritike i na objektivnosti. To je ono, što je kod svih ozbiljnih kritičara i kritika zajedničko i van svake diskusije, dok samo mišljenje, izneto u njoj, može biti i ovako i onako. To je stvar samog kritičara, njegovog subjektiv-nog sbvatanja. I da je taj slučaj sa kritikom br. Brzakoviča i sa njegovim »načelnim gledištem« mi se na nju nebi ni osvrnuli, jer poštujemo svačije mišljenje zasnovano na faktima, ma se sa njim i ne slagali.
Na žalost, ovde nam je nemoguče preči čutke preko kritike br. Brzakoviča u interesu kritike uopšte, a i novih smerova. Jer br. Brzakovič ne pozneje pokret, koji je zatalasao mero-davne duhove u celom kulturnom svetu, pa i u Čehoslovačkoj, gde se izra-duje i sprovodi kultura ženskog telesnog vežbanja. Ne poznaje ga, što je i sasvim razumljivo, jer se ne bavi tim predmetom i ne prati njegov razvoj. No ne samo to. Da bi mogao i bio u stanju da ude u suštinu novih smero* va, kao novog pravca u ženskom te-lesnom vežbanju, uslov je i da poznaje »stare smerove«, t. j. da poznaje sisteme ženskog telesnog vežbanja, koji su do sada kod nas sprovadani, da po* znaje njihovu suštinu, njihov posta-stanak, njihov razvoj i njihovo stanje u kome se sada nalaze. Medutim, neka nam oprosti br. Brzakovič i to moramo poreči, Jer kako bi se mogla drukčije objasniti pojava njegovog »načelnog gledišta« o novom smerovima!
No bez obzira na pobude, koje su nagnale br. Brzakoviča da se prihvati onako oštre kritike, mi čemo se ovde uglavnom zadržati na njegovim netač-nim i pogrešnim izlaganjima, kojih, na žalost, ima dosta, od početka do kraja članka.
Pre svega br. Brzakovič oštro predbacuje brači, odnosno sestrama, što su bili toliko smeli i nagli u izboru ovakve jedne vežbe, koja je, kao nov pravac, imala cilj da u ženskom telesnom vežbanju izvrši neku vrstu reforme na taj način, što če ženskim vežbama dati karakter muških vežbi i njima ih približiti.
Na prvi pogled, ne ulazeči dublje u stvar, možda bi se i mi složili sa br. Brzakovičem i sami i zajedno sa njim anatemisali nove smerove. Jer sama namera: izjednačenje muških i ženskih vežbi, bila bi smešna i neozbiljna. Ali ako malo dublje udemo u suštinu novih smerova ženske gimnastike, naravno bez predubedenja, videčemo, da je njegov zaključak skroz pogrešan. Jer u njima apsolutno nečemo nači tu ten-denciju, več samo nameru i želju, da se več jednom i ženska gimnastika oslo-bodi sadržine sumnjive vrednosti, ko-jom je obilovala, buduči je u njoj pre-ovladivao interes za vanjskim efektom, a zanemarivana neposredna celi-shodnost. Novi pravci u ženskom telesnom vežbanju hoče da i žensku gimnastiku učine isto tako korisnom i celishodnom kao što je to muška. To pak ne znači da se time hoče da izbriše razlika izmedu muške i ženske gimnastike, pošto i novi smerovi u ženskoj gimnastici vode računa o toj razlici. Ona je postojala još u prvim početci-ma postanka gimnastike, postoji i danas, a postojače i dok je sveta. To znaju i lajici, pa svakako i tvorci »novih smerova«.
A otkud je br. Brzakovič u novim smerovima video nameru za izjednačenje ženskih sa muškim vežbama, nama je nepoznato. Jer nam ni on sam to ne kaže. Samo nam kaže, da postoji razlika između muške i ženske gimnastike, što i mi sami znamo. Pominje fiziološku, pominje fizičku i duševnu razliku, pominje razliku u životnom pozivu i razliku u organizmu izmedu
čoveka i žene, ali nam ne iznosi ono što je glavno: u čemu se u novim smerovima izjednačuje ženska gimnastika sa muškom?	.
Po njemu, novi smerovi u ženskoj gimnastici stvaraju »žene atlete i rva-čice«. Ali nam ne kaže kako, na koji način? Koji su to pokreti i sitavovi u novim smerovima, koji stvaraju Ženu atletu i rvačicu? A on bi nam mogao reči, što mu je bila i dužnost, pošto se u sistemu, kako muškog tako i ženskog telesnog vežbanja, zna za svaki pokret i stav apsolutno tačno šta se njime hoče, koji deo tela razvija i izgraduje. Jer sistem nije raden i pisan proizvoljno i besciljno, več je on delo ozbiljne, duge i duboke študije. Na njemu generacije rade i usavrša-vaju ga.
Zato sve dotle dok nam br. Brzakovič tačno i pricizno ne objasni i ne dokaže, od njega prokljuvenu nameru novih smerova, da se ženska gimnastika izjednači sa muškom, nama ne ostaje niSta drugo, do da ovu njegovu konstataciju odbacimo kao nestvarnu donetu bez ulaženja u suštinu pred* meta.
Br. Brzakovič se oborio i na mo-ralnu i vaspitnu stranu novih smerova. Po njemu, treba ih odbaciti i sa so* kolsko-vaspitnog gledišta. Jer u njima ima stavova »neelegantnih, neestetskih i neskladnih, koji izazivaju težak uti* sak, utisak nečeg neprirodnog i neele-gantnog, što se Iako ne podnosi. Ima stavova neženskih, sa neprijetnim utiskom, koji ne odgovaraju ženskoj čednosti i setrinskoj nežnosti«. Pa onda radi ilustracije ovoga navodi, svakako najneelegantniji, najnesklad-niji, najneestetskiji i najnemoralniji stav — dubljene na glavi. Prema prednjim onako teškim konstatacijama, očekivali smo, da nam navede, primera radi, naj manje stotinu pokreta i stavova, od kojih bi se morali zgranuti, dobiti strahoviti utisak, koga je i on dobio, da se njima zaista vreda »ženska čednost i sestrinska nežnost« naših sestara. A on, mesto svega toga, navodi jedan jedini primer, stoj na glavi, upravo »dubljenje na glavi«, kako se on stručno izražava. I to je za njega užasno. Međutim, i ovaj jedan jedini pomenuti detalj, netačan je. Jer u vežbi o kojoj je reč ne postoji »dubljenje na glavi«, več stoj na rukama. A stoj uopšte i do sada, nešto olakšan, na-lazio se je, istina ne u prostim vežbama, ali u vežbama na spravama gotovo redovno. Večina takmičarskih vežbi članica na spravama imala je i stoje-ve. O ovome se je mogao uveriti i br. Brzakovič, ako je hteo, ne jedamput. I do sada niko, pa ni on nije se našao pobudenim da ustanc protivu toga, protivu uvlačenja »neženskosti« u ženskim vežbama.
Po njemu, ženske su vežbe »lak-šeg karaktera, sa ciljem da razviju vitkost i eleganciju, što je karakteristika ženskog organizma«. Pre svega, mi ne znamo šta treba razumeti pod ovim »lakšeg karaktera«. Jer po nama, vežbe u pogledu izvodenja, mogu, s obzirima na upotrebljeni napor, biti lakše i teže, dok karakter može biti teži i lakši kako kod ženskih tako i kod muških vežbi, prema tome, da li su sastavi komplikovaniji ili ne. Za* tim, po njemu je karakteristična odli* ka ženskog organizma elcgancija i vitkost, što nije tačno. Jer to nije opšte prirodno svojstvo ni ženskog ni muškog organizma, to su samo tendencije i želje i ljudi i žena, koje se ostvaruju donekle veštačkim putem, putem gimnastike i drugih specijalnih sredstava.
I	to samo kod organizama koji su po-desni za to, bez obzira da li su muški ili ženski. Zar malo ima dama, kod kojih svi moguči gimnastički sistemi i druga srestva nisu u stanju da stvore »vitkost i eleganciju«? Jer vitkost i elcgancija su čisto individualne osobi-ne organizama, bez obzira na to, da li su ti organizmi muški ili ženski. Mi pomoču gimnastike samo doterujemo i održavamo prirodne sklonosti organizama. Usadujemo vitkost i eleganciju onde gde im je mesto. I bez obzira na to, da li Sokolstvo želi ili ne »žene atlete i rvačiee«, ono če ih imati kod onih osoba, čija je telesna konstrukcija takva. Tu ne pomažu ni »novi« ni »stari« smerovi.
Br. Brzakovič spori i vaspitni karakter novim smerovima u ženskoj gimnastici. Samo, kao i napred, i ovde je suviše nejasan. Jer, niti nam kaže, u čemu se sastojš vaspitni karakter
MIHAJLO NIKOLIČ (Beograd):
»Novi smerovi«
Jedno načelno gledište.
ROSIJA-FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
vežbi uopšte, niti nam pak iznosi ne-vaspitne strane novih smerova. Ko je i kakav je to nastrani vaspitni uticaj, koji se dobi j a od novih smerova? Kakva treba da je vežba, pa da, po njegovom mišljenju, ima »vaspitni karakter«? A mi smatramo, da novi sme-rovi u ženskoj gimnastici potpuno od-govaraju, pored ostaloga, i toj vaspit-noj strani sokolskoga rada. Oni su srni* šljeni, u njima svaki pokret ima svoj vaspitni zadatak. To je njihova odlika, a i superiornost nad dosadašnjim sistemima u ženskoj gimnastici. Oni baš dopunjuju u mnogome dosadanje sisteme ženske gimnastike, koji nisu vodili dovolj no računa o svima zahte-vima ženskog organizma, zbog čega su pojedini njegovi delovi često bili zapostavljam.
Dalje, br. Brzakovič pominje: va-rietea, barove, cirkuse, pa nastavlja: »Nije ni lepo ni sokolski, da naše se-
mima, niti je Sokolstvu cilj da izlaže telesa sa vidno istaknutim konturama«. O »dubljenju na glavi« napred smo rekli. Ostaje nam da se zadržimo na kupačim kostimima i na »izlaganje telesa sa vidno istaknutim kontura-rama«. Ovde se dovodimo u sumnju, da li je br. Brzakovič lično gledao nove smerove na akademijama pomenu-tih beogradskih društava, ili je kritiku pisao po informacijama? Jer je apsolutno netačno, da su sestre po-m c nate vežbe vežbale u kupačim kostimima. Njihovo odelo bilo je naj-pristojnije vežbačko odelo, propisano za članice, ispod koga se nisu nikako mogla videti »telesa sa vidno istaknutim konturama«. To nije niko mogao videti, pa ni br. Brzakovič. Stoga se pitamo, šta mu je trebala, pored ostaloga, i ova krupna netačnost?
Uostalom, o ovim akademijama bilo je prikaza u »Sokolskom Glasniku« i baš odelo svih grupa, koje je bilo, bez izuzetka naročito na akademiji Sokola I., propisano sokolsko, pohvaljeno je.
Oko nas se oseča jaka struja, ko-ja nas ne može ostaviti ravnodušne.
Volimo ritmiku zbog njene lepote, i zbog onoga što u nama budi. Ali ovakva kakvu smo je upoznali, več nam nije dovoljna. Suviše liči na igru Nećemo samo lake potskoke, sitne korake, okrete za igru i lepršavc po-krete ruku. Naši mišici i zglobovi, cela naša mlada tela, prepuna energije, žele da rade; uvidamo da ona dva tri časa, koja nedeljno posvečujemo gimnastici, moramo ispuniti nečim eko* nomskim izdašnijim, što vodi pravo k cilju. Mi znamo šta hočemo: da od-gojimo svoja tela da hudu elastična, stasita, a usled toga i lepa. Naša čove-čanska i moralna dužnost je postati lepim. Hočemo da vladamo svakim pokretom tela, da nademo harmoniju tela i duha, da vaspitamo u sebi ce-log prirodnog čoveka, koji voli istinu i jednostavnost.
Od svih današnjih sistema gimna* stike, naše potrebe najbolje zadovo-ljava modema gimnastika. Zenska gimnastika, kojom su do skora gospodarila estetska nastojanja, ritmika i igra, u poslednje vreme ulazi u novi stadiju m svoga razvirka. Več oproba* ntm metodama dodaje se novi članak, čija je karakteristika težnja, da pokreti budu izdašniji i celishodni.
Ako razgledamo razvoj telesne kulture, ne vračajuči se u daleku pro-šlost starih naroda, videčemo, da je u polovini prošlog stoleča francuski profesor konzerva tori je Delsartes, bivši pevae, za svoje učenike, študente dramske umetnosti, napisao knjigu o zakoninut lepote pokreta.
Osnov njegovog rada bila je študija grčke plastike. Njegov učenik Kay, preneo je njegove misli u Arne« riku. Jena Stebins osnovala je u New-
Što se tiče tvrdenja br. Brzakovi-
ča. da čovek gledajuči nove smerove, neke njihove pokrete, vidi nešto, što nije sokolsko ni čisto od nekih vulgarnih primeša, nešto, što u mnogome potseča na variete, barove i cirkuse, odgovoričemo sledeče. Ako čovek hoče, ako ima tendenciju, on če vrlo la-ko, bez naročitog truda, u svakom po-kretu i stavu žene, ma gde bila, na ulici, u kuči ili ma na kom drugom mestu, i ma koje vežbe vežbala, bilo »nove« bilo »stare« smerove, videti »vulgarne primese« Treba samo gle* dati vulgarnim očima na ženu i njene pokrete, pa u njima videti nešto vul-garnog. Vulgarno gledanje nači če i videti če i u najnaivnijem prednožnom stavu žene »vulgarne primese«. Po torne shvatanju, čuvajuči se ovakvih ne* ozbiljnih primedbi, žensku gimnastiku bi trebalo sasvim odbaciti kao nemo-ralnu, jer če svaki slobodan pokret
žene izazvati kod muškarca nemoralne i vulgarne utiske. Zar ovo nije i mišljenje gospodina biskupa Srebrniča?!
Ako se cime može dirati i dira u ponos i u dostojanstvo naših sestrara, dira se, ne što im se daje da vežbaju ovaj ili onaj stav i pokret, koji sadrži samo celishodnost i estetiku, nego jedrno ovakovim neispravnim i upravo lošim gledanjem, koje bez ikakvih skrupula i rezerve, u tome vidi nešto cirkuskog i varietetskog. 1 kao što po br. Brzakoviču »svaka vežba ima svoj vaspitni cilj«, tako, po našem mišljenju, i svaki članak otštampan u zva-ničnom organu Saveza, mora i treba da ima svoj vaspitni cilj.
Na kraju. Ubedeni smo, da nas novi sme rovi u ženskoj gimnastici ne-čc i ne mogu odvesti na stranputicu, ali verujemo, produžimo li sa nestvarnim načinom pisanja kritike, da čemo duboko zaglibiti stranputicom. Jer tač-no je, da naši »smerovi moraju biti drugojačiji«, a ne onakvi kakvim je pošla kritika br. Brzakoviča.
*
Yorku gimnastičku školu, gde je obra-dila osnovne pojmove Delsartove u gimnastički sistem. Iz te škole izašle su Izadora Duncan, Mensendik i kal* mejer, koje su bile nosioci nove ideje. Duncan, prva bosonoga igračica, od-bacila je dotadanje baletske sisteme i probudila je davno zaboravljenu tra-diciju antičkih igara.
Sistem dr. Mensendik, proširen u Nemačkoj a i u čchoslovačkoj ta koder poznat, protkan je fiziološkim nastojanjima da se svaki mišić obra-di Njen sistem proizilazi iz uvercnja, da ne treba telu propisivati sisteme, jer ih ljudski organizam sam stvara.
Kalmejer je prva zavela u Nemačkoj modemu gimnastiku; ona je bila prva, koja je objavila zakon naprezanja i opuštanja mišiča, sistematski izvoden u svima savremenim gimnasti-čkim školama.
Njena istaknuta sledbenica Dora Menclcr ima svoju školu u Leipzigu. Popuštanje mišičnog naprezanja ona smatra za najvažniju tačku problema pokreta. Opuštanje je ravno unutraš-njoj gotovosti. Napetost se prirodno izmenjuje s mirom, koji je očekivanje novoga naprezanja snage. Ona je ube-dena, da svaka telesna kultura treba da sleduje zakonu raščenja i opada-nja, da poznaje prastari ritam, koji se javlja u naprezanju i opuštanju sila, kao odraz života i smrti.
Telesna kultura njoj nije samo kultura tela; njen predmet je ceo čovek.
Ona potpuno razlikuje telesnu kulturu i igru. Savršena igra mora sa-državati tri momenta: prirodnu obda-renost, potpuno vladanje telom i vla-stiti rad.
Ubedena je, da se rad na telesaom vaspitanju ne mora vračati starim me-
todama, jer se u svakom pojedincu nalazi osečaj, da je čovek samostalna jedinica, da je deo života svemira i njegovog večitog ritma.
Veruje, da če gimnastička metoda izvršiti ono, što je u njenoj moči: da učini vežbača sposobnim da može svoje telo upotrebljavati kao muzičar svoj instrumenat i da probudi u njemu dremajuče duševne snage.
Dok Mencler vodi svoje učenice bez muzike, naj radije kraj mora, u slobodnu prirodu, J. Schlitter spaja izvodenje moderne gimnastike sa mu-zičkim ritmima. Njegove vežbe nose pečat vanredne lepote. Ovde se stapa ritmika sa modemom gimnastikom u harmoničku celinu.
Laban stoji iznad svih gimnasti-čkih sistema. Školovana u Parizu kod baleitskih majstora, ona sama izjav* ljuje: »Izlazim iz umetnosti i težim pravo ka umetnosti!«
Greši svako, koji bi mislio da de*
10 Labanove nema za nas značaja. Ko je video baletsko večc M. Majcrove, njene učenice, mora priznati, da u ono-me što je sa svojom grupom dala, le« ži mnogo što čemo primiti u najsko-rijoj budučnosti.
Ko od nas ne oseča, da je nemo-guče ostati pri ukručenim formama naših nastupanja na akademijama? Treba odbaciti one večite vrste, redove, krugove; razleteti se i po pozorni-ci kao i po vežbaonici. Ko če poreči, da naše proste vežbe, odredene za javne nastupe, ne donose ništa novo? Moramo tražiti nove mogučnosti; sigurno svi osečamo tu potrebu i zato sa zahvalnošču primarno i sa odušev-ljenjem vežbamo nove proste vežbe, koje nam pruža sestra Provaznikova. Kakva razlika izmedu ranijih i ovih prostih vežbi! Ako neko ne zna, šta mi mislimo pod imenom moderna gimnastika, neka pročita primere vežba* nja od sestre Provaznikove, pa če sa-znati. Učiniaemo najbolje, ako za vež-bu obučemo samo propisanu opremu, da slobodnom kretanju ništa ne smeta. I prsnik ostavimo, da bi omlitaveli grudni mišiči ojačali.
Tyršev program, koji je jasno uvi-deo da je telesno vaspitanje tek na početku svoga razvoja, ostavio nam je otvorena vrata u svet, i naša je dužnost da ih ne zatvaramo. Ne trčimo smesta za svakom novinom, ali rado primimo što upoznamo kao dobro, vredno i korisno.
Preglcdajmo dobro knjigu švedske gimnastike i videčemo, da čemo tamo nači tako reči sve ono što nam donosi t. z. moderna gimnastika. Sctimo sc naših različnosti, pa čemo videti, da nam one atletske radnje nisu nepozna-te. Samo što smo ih nckada izvodili kao podredene vrste vežbama, dok ih danas pomičemo napred, priznajuči da su izdašnije, celishodnije i potrebnije za kulturu tela, nego vežbe na spravama ili čista ritmika.
Ako vam je knjižica »Različnosti« od br. M. Kavalira (izišla u izdanju C. O. S., cena 12 Kč) do sada nepo-znata, ne gubite vreme, nabavite je. Tamo čete nači tako reči sve što vam je potrebno. Vežbe su celishodno podeljene prema tome, koje skupine mišiča uvode u rad: vežbe nogu, ruku leda, vrata, ramena i trupa. Crtežima je priloženo jasno objašnjenje sa primed-bama, da li odgovaraju i ženama.
Razlika izmedu gimnastike i ritmike je u glavnom u tome, što kod gimnastike nisu podredeni svi pokreti muzick Cilj te kulture nije samo ni spoljašnji estetski ni unutrašnji uti-sak; njen zakon je celishodnost.
Zato se ne bojmo smeloga, neobi-čnog pokreta. Naučimo se da i u njima vidimo lepotu, jer se lepota nalazi u svemu što je savFŠeno izvedeno. Ležanje nije manje estetsko nego stav stoječi, jer je isto tako prirodno. Di-zanje nogu u ležečem stavu ne ^zgleda nam ništa gore, nego prednoženje
11 stoječem stavu; a koliko je ovaj izdašniji! Predndst gimnastike je poznavanje cilja svakog pokreta: imamo vežbanja za vitkost listova i bokova, za pojačanje trbušnih i prsnih mišiča, za otstranjenje nepotrebnog sala sa vrata i pod bradom, za gibak hod i t. d. Lep primer higijenske gimnastike jeste »Priruenik dnevne gimnastike za žene« od praške svestrane sportiskinjc Beti Flindredove (izašla u izdanju knji-žare Topiča, cena 8 Kč). Fiziološka vrednost gimnastike je povečana za-htevom pravilnog disanja pri svim po-kretima uopšte, apcijalnim vežbama za disanje, sistematskom energizaci-jom i relaksacijom mišiča. Ako je spajamo sa muzikom, to činimo zbog toga, što je takva komanda idealna za vežbe u večim grupama, da se lakše snosi umor, i najzad i zbog toga, što drukčije nije moguče svrstati pojedine pokrete ritmički, jer je ritmika u svakom pokretu.
Tim ipak nije rečeno, da je mo-dernoj gimnastici bezuslovno potrebna muzika. Ritmus u njoj ostaje i onda, vežbamo H na brojanje.
Svrha ovoga članka nije obrana niti propaganda moderne gimnastike.
Dobra stvar sama sebi krči put. Bilo
bi uzaludno sprečavati njeno pobedo-nosno nastupanje.
Setimo se reči brata Klime:
»Umetnički pravac, koji je dosti-gao vrhunac svoga razvitka, po prirodi stvari ustupa mesto novome pravcu. Ljudima ne smeta, što nastojanja novih smerova kreču ka principima baš suprotnim nego što su bili oni, kojima su dolazili raniji smerovi. Život i jeste baš u tim stalnim promenama.«
Punih 15 godina vladala je sokolska ritmika gimnastičkim životom žena. Za vreme rata skoro na čudotvo-ran način probudila je oslabeli interes za telesno vaspitanje i stvorila magi-čku reakciju u onim burnim teškim vremenima. Ritmikom smo izražavali svoju vatrenu želju za svitanjem slo-bode, njom smo izražavali svoje odu-
Odbojka (Vollcy bali) jedna je od najlepših igara za omladinu, a ta* koder i za odrasle, i to obojega spola. Iako igra nije teš'ka, ipak za pravilnu i dobru odbojku treba dugotrajnog vežbanja, da bi se igrači u igru uži* veli, da bi stekli lep i dobar stil i da bi u igru uneli p otrebnu živahnost. Kada se to postigne, te uz skupnost igre, dobrim kombinacijama i uz do-voljnu borbenost, tek tada su igrači zreli za medusobno takmičenje. Tak* mičenja bez borbenog duha. živahno* sti, discipline i pravilnih kombinacija, mrtva su i nezanimiva i za igrače, a još u večoj meri za gledaoce, naročito za one, koji igru poznaju.
Naše Sokolsitvo več od nekoliko godina gaji odbojku. Pojedina društva uzgojila su upravo dobre igračke skupine, ipak odbojka još nije u ta* koj meri i obliku prešla u sva dru* štva. kako bi to bilo i potrebno, da se udomači i postane tako obljubljena. da bi stalno bila na vežbačkom programu i deo sokolskih takmičenja.
Da se što jače pobudi zanimanje za odbojku, za njenu uzornu igru i pravilno takmičenje, raspisalo je na-čelništvo Saveza SKJ za ovu jesen sa* vezna prvenstvena takmičenja u odbojci za sve sokolske kategorije, koje gaje ovu igru, i to za članove, članice i naraštaj obojeg spola. Na savezna prvenstvena takmičenja poslače sve župc, koje su izvele izbirna takmiče* nja, svoje najbolje skupine, da bi se takmičile za prvenstvo u odbojci za ovu godinu.
Za članove i muški naraštaj pr* venstvena takmičenja održače se u Mariboru dne 13. septembra, za čla* nice i ženski naraštaj u Zagrebu dne 20. septembra. Takmičenja, jedna i druga, počeče u 6 .sati izjutra i trajače ceo dan, do konačne odluke prvaka za svaku kategoriju. Takmičiče se po izlučnom sistemu, a medusobne pro* tivnike odlučiče žreb. Pohodnici poje* dlinih kategorija u konačnom takmi-čenju dobiče naslov »prvak Jugoslavije u odbojci« kao i prelazni dar. Na* slov prvaka i prelazni dar zadržače pohodnici do narednog saveznog_ takmičenja. Pobednička skupina župe, koja prelazni dar dobije trlput uza-stopce ili pet puta neredovito zadr* žava ga trajno. Rezultat takmičenja objaviče se odmah po zav'ršetku istih.
иЏш i
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO ARAN-ĐELOVAC.
Osvečenje temelja Sokolskog doma.
Lepa šumadijska varošica Aran* delovac, po broju Stanovnika ravna jednom malenom sremskom selu, a po svojoj vazdušnoj banji i mineral* noj vodi zvanoj »Bukovička voda«, čuvenoj u našoj državi, održala je
2.	augusta o. g. jedno lepo sokolsko slavlje: osvečenje temelja Sokolskog doma.
Treba pozdraviti napor svih na* ših Sokolskih društava u poslednje vreme, da savijaju gnezda pod svojim sopstvenim krovom, i u toliko pre treba pozdraviti napor ovog malog mesta, čija je nasušna potreba da do-de do jednog lepog i udobnog doma. To uostalom zahtevaju njegove prilike kao sreskog mesta.
ševljenje i radost kada nam se je ta želja ispunila.
S ritmikom smo rasli, tražili put k svome najunutrašnjijem Ja i otkrili smo stvaralačke sposobnosti u tolikim skromnim devojačkim dušama. Ritmiku smo proučili i obradili svestrano i nije nezahvalnost, ako sa čežnjom pru-žimo ruke prema novim mogučnosti-ma, koje nam pruža moderna gimnastika, a koja je čisti izraz moderne želje za punim, slobodnim i silnim životom, kakav želi sebi svaki pojedi-nac.
Pridimo tome novom smeru bez predubedenja, osvojimo ga i prilagodimo našim okolnostima. Treba njime obogatiti ne samo časove posvečene kulturi tela, več se njime pripremati i za časove posvečenim dužnostima, ra-du i životnom cilju. — (Prevod iz Čvi-čitelke«).
Svi takmičari izvan mesta, gde če se takmičenja održavati, moraju stiči u mesto takmičenja več u predvečerje istih, da bi se tako sutradan izjutra našli na igralištu pola sata pre počet-ka takmičenja. Odelo za takmičenja nije propisano, ipak takmičari svake skupine moraju biti jednoliko obuče* ni. Svaki takmičar mora sa sobom po* neti i svoju sokolsku legitimaciju sa slikom i potvrdu društvenog načelnika, da je redovan vežbač.
Župe mogu poslati takoder i po jednoga pomočnog suca, koji mora tačno poznavati pravila odbojke. Sva* ka župa može također imati i svoju vlastitu loptu, koja mora tačno odgo-varati propisima, inače če ju vodstivo takmičenja otkloniti. Na svakom igralištu biče na raspoloženju pravilna lopta. Višina m'reže za članove i za muški naraštaj odredena je na 224 cm, za članice i za ženski naraščaj na 230 cm.
Takmičenja u odbojci vodiče u Mariboru i u Zagrebu član tehničkog odbora Saveza br. Mačus, a brača: Mačus, Jesih i Trček paziče na pra* vilrm interpretaciju pravila, dok samo takmičenje sudiče glavni sudac sam.
Takmiči se po pravilima, koja su objavljena u knjiži: Fr. Mačus: Od* bojka, koju je izdala Jugoslovenska Sokolska Matica u Ljubljani i koja stoji 12 Din. Ta su pravila za sva takmičenja u odbojci, koja se prireduju na području Savnza SKJ, jedino me-rodavna, jer su i potvrdena od savez* nog načelništva, zato ih mora imati svako sokolsko društvo i po njima igrati.
Savezno načelništvo zamolilo je za učesnike takmičenja povlaštenu vožnju, jer po sadanjem pravilniku, koji propisuje, da mora putovati naj-manje deset osoba skupa, pojedine župe nebi imale pravo na povlaštenu vo‘žnju, u slučaju naime kad bi koja od njih poslala na takmičenja samo jednu kategoriju.
Prvenstvena takmičenja u odbojci obečaju da če biti veoma zanimljiva, jer se mnoge župe za ta takmičenja dobro pripravljaju i imaju izvršno uvežbane skupine. Borba o prvenstvo Saveza SKJ u odbojci biče dalkle oštra i napeta, te če se naslov prvaka i pre* lažni dar osvojiti samo zasluženi po-bedom.
МКфГАУА
Čin osvečenja izvršen je u/. lep broj Sokola, pretstavnika nadleštava i kulturnih ustanova te meštana Po* sle crkvenoii* obreda, zazvao je blagoslov Božji ovom lepom pothvatu Sokola mesni paroh g. Svetolik Svabič u jednom srdačnom i oduševljenom go* voru.
Povelju sa uobičajcnim tekstom uz pozdravnu reč položio je starešina društva br. Andra Milovanovič, koja je zatim uzidana u temelj doma.
Delegat starešinstva župe br. Ni* kola Dronjak čestitao je društvu na ovom lepom i smeloin gestu arande* lovačkog Sokola i obečao moralnu i tnaterijalnu pomoč župe, predočiv.ši istovremeno, da če imati još mnogo poteškoča do ostvarenja svoje zami4 sli, ali da ne klonu duhom.
Posle nekoliko skladno otpevanih prigodnih nacionalnih pesama od Strane novo osnovanog sokolskog hura pod upravom br. Vasilija Kuzenka
Novi smerovi izvadani na akademijama Sokolskih društava Beograd-malica i
Beograd I
stre dube na glavi u kupačim kosti-
B. JEMELKOVA:
Novi smerovi ženske gimnastike
Is načelništva Savessa SK.J
Takmičenja u odbojci za prvenstvo
Saveza SKJ
i recitacije Sokoliča Matijaševića pri« godne pesme »Pri zidanju doma« od dr. Vojislava Rašića, završen je čin osvečenja u jednom vedrom raspolo-ženju i uverenju, da če lamošnji Sokoli ipak doči do svog doma.
Planove i proračun izradilo je Gradevinsko odelenje Banske uprave u Novom Sadu, zauzimanjem pok. bana Matiča, a odobrenjem od strane gradevinskog odbora Saveza sa ne* znatnim promenama. Raspored pro« štorija, kao i udobnost i veličina vež* baonice potpuno odgovaraju svim po-
Opštinu u Arandelovcu, koja je voti« rala budžetom 50.000 Din i br. Kostu Konstantinoviču, koji je dao u goto-vom 15.000 Din i po njegovom nalogu dano je iz zaveštaja njegovog poslu-žitelja 14 0000 Din, a obečao je još dati za slučaj potrebe 50.000 do 100.000 Din na beskamatni zajam. Uopšte ka« ko Sokoli tako i meštani materijalno obilato pomažu podizanju doma, jer če isti i za njih biti lepa kulturna usta« nova, i jer nemaju pogodne dvorane za svoje priredbe, pa če ovaj dom donositi društvu i lepu rentu.
Osvećenje iemeija Sokolskog doma u Arandelovcu
trebarna jednog savremenog Sokol« skog doma.
Predračunska suma za ovaj dom iznosi 764.000 Din, a izvodenje je ustupljeno g. Martinu Hreljcu, predu« zetniku iz Beograda, uz cenu od 624.000 Din bez instalacije vodovoda i osvetlenja. Osvetlenje če uvesiti br. Bokman, vlasnik Električne centrale, a vodovod br. Tanasije Dumovič, re« vizor društvenih računa; oba če izvesti instalacije o svom trosku.
Od večih priložnika treba istači Ministarstvo prosvete, koje je poklonilo zemljište u površini od 3880 ms,
L
Župa Bjelovar
SOKOLSKO ČETA FERDINAN* DOVAC.
Dne 5. jula o. g. provedena je re« organizacija Sokolske čete Ferdinan« dovac pa je na glavnoj skupštini toga dana izabrana i predložena župi na odobrenje uprava, koju sačinjavaju sledeča brača: starešina Šoštar Kazimir, opč. beležnik; zamenik starešine Hrvojič Mate, poljedelac; tajnik Blaga Vjekoslav, učitelj; blagajnik Kukič Duro, financ, potpreglednik; načelnik Miloševič Veselin, pogranični potpo-ručnik; zamenik načelnika Karlovčan Mate, trgovac; prosvetar Ivančan Mar* tin, učitelj; statističar Perkovič Vid, opč. blagajnik, odbornici: Grguljaš Pe« tar, Čordašev Rudolf, Dudašek Vjekoslav, poljodelci, Puhač Stjepan, opč. načelnik i Šantek Luka, brijački obrt« nik; revizork Wurzburger Otto, trgo« vac i Domitrovič Petar, opč. službenik.
Na koncu skupštine odaslan je brzojavni pozdrav Nj. Vis. Prestolo« nasledniku Petru, starešini Saveza So« kola kraljevine Jugoslavije: Sokolska četa u Ferdinandovcu sa svoje skup« štine izrazujc svoju iskrenu odanost i vernost svome visokom Pokrovitelju i celom vladalačkom Domu Kara-clordeviča uz srdačni poklik Zdravo!
'/.upa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO VELENJE.
Velenjska sokolska družina se pridno zbira na lepo urejenem letnem telovadišču Kmalu popoldne se dva« krat tedensko razlega vesel smeh in živžav naše moške in ženske dece po obširnem prostoru. Sledita jim moški in ženski naraščaj, ki pridno vadita predpisane vaje. Članice igrajo v od« dih po utrudljivih prostih vajah odbojko. Člani nestrpno prestopajo sem in tja, da pridejo do droga in bradlje, ki sta vedno oblegana. Skok v vis, v daljavo, tek in metanje krogle izpo« polnjujejo naše telovadne ure poleg rednih prostih in redovnih vaj. Da bo program našega javnega nastopa še bolj pester, vežba šestnajstorica bra« tov večer za večerom za čas in okoliš učinkoviti simbolično«ritmični »Naprej«.
Prvič pokažemo uspeh našega dela in stremljenja javnosti na praznik dne 8. septembra. Mlado društvo smo še in zato pričakujemo, da nas sosed« nja sokolska društva in Sokolstvu naklonjeno občinstvo z obilnim obiskom podkrepi, da bomo dalje in še z večjim veseljem vztrajali na poti, ki smo si jo začrtali. S prvim nastopom zdru« žimo tudi proslavo 10 letnice vladanja zaščitnika našega in prvega Sokola Nj. Vel. kralja Aleksandra, katero proslavo nam je Jupitcr«pluvius dne 16. t. m. preprečil V nadi, da bo tudi naravna lepota Šaleške doline mnogo Pripomogla, da bomo lahko pozdravili v svoji sredi mnogoštevilno sokolsko občinstvo, pričakujemo polni lepih upov ta naš prvi dan nastopa.
Napor cele društvene uprave, na čelu sa starešinom br. Androm Milo« vanovičem i odbora za dizanje doma pod pretsedništvom br. Koste Kostan« tinoviča je ogroman, i ako ustraju i otsada kao i dosada, sigurno je da če se u skorom vremenu zabelasati u So« kolskoj ulici na platou, koji dominira nad celom okolinom, jedna lepa kul« turna gradevina — Sokolski dom — koji če biti dika ne samo Arandelov-ca nego i cele Šumadije.
U tom znaku neka im je srečan početak u uspešan kraj! Zdravo!
N. D. D.
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. PETER POD SV. GORAMI.
Sokolsko društvo Sv. Peter pod Sv. gorami je priredilo 15. avgusta svoj prvi javni nastop. Na predvečer se je vršila veličastna bakljada ob zvokih prvorazredne gasilske godbe iz Krškega. 15. avgust je pa bil docela posvečen sokolskemu delu. Budnica je budila občane, oznanjala jim je, da je počel sokolski praznik .Lepo vreme in dopoldanski javni koncert sta dala celi proslavi poseben značaj. Sokoli so prihajali z avtobusi od blizu in daleč. Prav posebno so se odrezali s polnoštevilnim obiskom Celjani, Breščani, Šmarčani, Krčani, Klanjčani, oni iz De-siniča in drugi. Sokolsko župo je za« stopal br. Jože Smertnik, župni starosta. Ob 16. uri se je formirala svečana povorka izpred šole, veličastna po številu in pogledu. Narodne dame so ob« sipavale Sokole s cvetjem. Pred sve« čano formacijo na telovadišču brata I"ranča Gabrona so se vrstili govorniki.
V imenu občine je pozdravil Sokole br. Franc Kraner z gromkim Zdravo!
V imenu domačega društva je izrekel dobrodošlico br. Fric Degen, pozdra« vil vse navzoče in spominjal na zgodovinski značaj današnjega dne za Sv. Peter. Prečital je vdanostno pismo br. E. Gangla, I. podstarešine SKJ. Gromki »Zdravo« je veljal Nj. Vel. Kralju Aleksandru, kot našemu najve« čjemu Sokolu kakor starosti Nj. Vel. Vis. kraljeviču Petru. Godba je into« nirala državno himno. Brat Jože Smertnik je poživljal k nadaljnjemu delu. Sleherni občan naj bo v sokolskih vrstah. Sledil je vzoren nastop pod vodstvom br. načelnika in s. načelnice. Dvanajstorica domačinov je izva« jala vaje s kopji. Sledila je moška in ženska deca, članice, elani in orodna telovadba. Pri orodni telovadbi se je odlikovala zlasti vzorna župna vrsta iz Celja in Brežic. Po nastopu se je vršila velika narodna veselica ob velikanskem številu obiskovalcev. Šcnt-petrski sokolski praznik je uspel nad vsako pričakovanje dobro; vzrastla je nova trdnjava sokolske misli in dela. Tyrševa ideja je zajela romantično obsoteljsko dolino. Vsem, ki so pri« pomogli do tako sijajne manifestacije bratski »Zdravo!«
SOKOLSKI JUBILEJ BR. MATKA BENČANA.
Poznati celjski sokolski radriik br. Matko Bcnčan slavio je prošlih dana 40 godlšnjicu svojih privh veli« kih sokolskih uspeha. Prilikom II. svesokolskog sleta u Pragu god. 1891. postigao je prvenstvo u rukoborbi, četvrto mesto u lakoj atletici i osmo mesto na spravama. Taj uspeh u toli« ko je veči, jer je onda takmičilo više stotina Sokola. Brat Bcnčan bio je prvi Jugosloven, koji je učestvovao na sokolskim takmičenjima u Pragu tc svojim uspesima proneo slavu ondaš-njeg slovenačkog Sokolstva medu slo« vensku sokolsku braču Brat Bcnčan rodio se u Ljubljani te je več 1884.
god. pristupio u retdove »Ljubljanskog Sokola«,^ kojemu je bio nekoliko go« dina načelnik. Kad se je preselio u Celje, bio je i celjskom Sokolu mnogo goddna odličan voda. Još danas brat Benčan marljivo radi u veljskom Sokolskem društvu. Želimo mu, da bi još mnogo godina bio zdrav i tako mo-gao i u buduce raditi na korist jugo« slovenskog Sokolstva.
Župa Cetinje
SOKOLSKO DRUŠTVO PRČANJ.
Sokolsko društvo Prčanj (Boka-Kotorska) priredilo je 9. augusta prvu javnu vežbu uz sudelovanje bratskih društava Cetinje, Kotor, Risan, Last-va, Morinj, Bijela, Tivat, Jošica-Du« riči i voda vojnika tehničkog bataljona iz Kotora. Priredbi je prisustvo« vao podban Zetske banovine g. Iva« niševič, starešina župe brat Gavra Miloševič, pretstavnici vojske i mor« narice, vlasti i društava.
Pre nastupa impozantna sokolska povorka prošla je mestom, pozdrav« ljena od mnogobrojnog naroda. Brat potstarešina društva Ignjo Zlobovič pozdravio je prisutne, ističuči važnost prve javne vežbe i napore društva u promicanju sokolskih ciljeva. Stare« šina župe u svom lepom govoru ista-kao je važnost Jadrana za naš narod i pozvao Sokole da budu verni čuvari njegove slobode.
Nastupilo je 197 vežbača svih kategorija. Vežbe su izvedene precizno, osobito treba istaknuti vežbe člano« va. Uveče je priredena akademija uz sudelovanje gore navedenih bratskih društava sa obilnim i lepim programom. Starešina kotorskog društva brat Marčič u svom govoru pozvao je Sokole da se sete Istre i patnja našega naroda pod tudinskim jarmom. Na akademiji uzelo je učešča i pevačko društvo »Zvonimir« iz Mula.
Ova priredba bila je snažna ma« nifestacija Sokolstva i pokazala je uspešan i agilan rad Sokolskog dru« štva Prčanj.
Župa Kragujevac
PREDNJAČKI TEČAJEVI.
Radi širen j a Sokolstva po selima, ova je župa priredila prednjački tečaj za svršene učenike Poljoprivredne škole u Kragujevcu. Tečaj je održan od 7. do 15. augusta o. g. u sokolani u Kragujevcu i posečivalo ga 14 učenika. Predavači su bili: br. Prohaska Jo-sif, načelnik župe, za tehničku stranu, brača dr. Krestič Milan, župski prosvetar i Dragutin Dimitrijevič, potista« rešina župe, za idejnu stranu. Predavanja su se držala preko celog dana. Na tečaju obračena jc pažnja, da se tečajcima da najosnovnije znanje o So« kolstvu tako, da bi mogli predvoditi seosike sokolske čete. Po tehničkoj strani predavano je tečajcima najviše
0 granatna telo vežbe, koja se može izvoditi po seoskim četama, kao što su: Strojeve vežbe, proste vežbe, različnosti, igre, laka atletika, skupine i upotreba za vežbanje klupa, stolica, užeta, palica i t. d. Od sprava predene su osnovke na svima spravama, ali naročita pažnja poklonjena je vratilu
1 razboju, pošto su to sprave koje se i na selu mogu izraditi. Uspeh tečaja je zadovoljavajuči i interesovanje tečaj aca bilo jc veliko.
Pored ovoga tečaja, župa se odaz-vala molbi Udruženja učitelja osnovnih škola u Trstcniku, koje je u Tr-steniku priredilo od 2. VIII. do 10. IX. o. g. tečaj za učitelje osnovnih škola, na kome je, pored ostalog, i veliki broj časova posvečen preda« vanj ima o Sokolstvu i praktičnom vež-banju, s obzirom na to, da učitelji mogu biti najbolji nosioci sokolske ideje po selima. Da se veliki značaj na ovo-me tečaju dao Sokolstvu, zasluga je pretsednika udruženja učitelja i vred-nog Sokola br. Save Petkoviča.
Župa je sa svoje strane odredila za predavanje braču dr. Krestiča Milana, župskog prosvetara i Nikoliča Milana, prosvetara društva u Kragujevcu za idejnu stranu, a Prohasku Jo-sifa, načelnika.župe i Manojloviča Dor« da, načelnika društva u Kruševcu, za tehničku stranu. 1 na ovome tečaju, na kome ima 30 tečajaca, obračena je največa pažnja na grane telovežbe koja se može izvoditi po školama i po seoskim sokolskim četama. Interesovanje slušaoca-učitelja i učiteljica bilo je veliko i gotovo svi tečaj ci obečavaju dobre radenike na Sokolstvu po selima.
Župa НагЉог
SOKOLSKO DRUŠTVO VUZE* NICA.
Preteklo nedeljo 23. avgusta t. 1. go se vršile na letnem telovadišču Sokola Muta-Vuzenica v Vuzenici tekme spodnjega dela koroškega okrožja v odbojki. Tekme so bile določene: Slovenjgradec proti Dravo« gradu, Marenberg proti Vuzenici in nato zmagovalca^ v obeh igrah drug proti drugemu. Ker pa je Dravograd svojo udeležbo odpovedal — menda vobče ni vadil — ie bil Slovenjgradec
Uredništvo »Sokolskog Glasnika« preselilo se Je iz Narodnog doma u prostorije Učiteljske iiskare, Frančiškanska ulica 6, telefon toroj 2,312. — Ljubljana.
Molimo sve bratske župe, društva i braču saradnike, da svoje dopise unapred šalju izravno uredništvu na novu adresu. Pretplate, oglase i narudžbe slati kao i dosad upravi lista, Narodni dom, telefon br. 2543 — Ljubljana.
zmagovalec 15 :0. Kljub temu, da je začelo že pred 15. uro rositi, so se tekme vendar vršile, in sicer je izšel iz prve tekme (Vuzenica«Marenberg) kot zmagovalec Marenberg (prvič 15 : 12, drugič 15 :11). Lepo igro je pokazala druga tekma, v kateri je Slovenjgradec zasluženo zmagal dvakrat z 15 :2 proti Marenbergu. V poteku iger se je videlo, da je temeljito in siste^ matično navežbalo odbojko edino društvo Slovenjgradec — izid tudi ni mogel zato nikogar presenetiti ali raz« očarati.
Ž.upa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO NEVE« SINJE.
Na osnovu vlastoručno potpisanih zaveta, objavljuju se ovim putem svoj brači imena bivših članova trezve-njačke sekcije Sokolskog društva Ne-vesinje koji zadanu reč pogaziše i prekršiše potpisani zavet trezvenosti, a ti su: Obrad Beslema, bojadžija, Mir« ko Žerajič, težak, Sulje Tanovič, ka« fedžija, Jovo Perinovič, upravnik po« šte, Gojko Milovič, nadcestar, Dorde Tepurič, pisar, Ahmet Derviškadič, cipelar, Nikola Miloševič, bravar, Hugo Srinčič, tehnički činovnik i An-tun Peternel, poštanski činovnik.
Svi napred navedeni isključeni su iz društvene trezvenjačke sekcije.
SOKOLSKO DRUŠTVO VELA LUKA.
U nedelju dne 9. o. m. priredena je javna godišnja vežba našeg Sokol« skog društva, koja je bila posečena i od brače Sokola iz Blata te je time tako bio povečan broj vežbača.
Več izjutra bila je obala udešena za vežbu i iskičena zelenilom i zastavama, a čitav dan je celo mesto bilo u živom i svečanom izgledu.
U 5 sati posle podne otišla je svečana sokolska povorka na čelu sa sokolskom glazbom iz Sokolskog doma na obalu, gde je bilo vežbalište. Odmah je počela javna vežba, na ko«
joj je bilo prisutno oko 1500 gledala« ca, meštana, gostiju iz Blata i Ferijal« na učiteljska kolonija. Nastupilo je oko 140 vežbača i vežbačica raznih kategorija. Sve tačke programa bile su uz pratnju glazbe izvedene lepo i precizno i popračene od gledalaea če-stim i živahnim aplauzom.
Ova javna vežba još je jedan uspeh našeg društva u misiji, koju ono vrši na izloženoj i mrtvoj tačei našeg plavog Jadrana i jasno je, da neče sustati ni u buduče, jer naše član« stvo shvača potrebu javnog manifesti« ranja sokolske svesti i ideologije.
Poslepodnevna vežba završena je govorom brata starešine Kuzme An« drijiča, kojim je pozdravio sve prisutne. Izrteo je u kratko sokolsku misao kao i dužnosti svih Sokola, te je svoj govor završio poklicima Nj. Vel. Kralju, starešini Sokola kraljevine Jugo« slavije, Nj1. Viis. prestolonasledniku Petru, Jugoslaviji i Sokolstvu, što su prisutni odušcvljeno prihvatili, a sokolska glazba je otsvirala državnu himnu, nakon čega su članovi svih kategorija otišli u Sokolski dom, gde je bio razlaz.
Uveče u 9 sati bila je svečana akademija na istom mestu, gde su iz« vedene razne tačke programa tačno, krepko i živo, tako da su bili popra« čene čestim i burnim aplauzom. TeŠ« ko jc reči, ko se je najviše isticao, ali muškoj dcci ide naročito priznanje, što je to i sama publika potvrdila svojim dugotrajnim aplauzom. Još se je istakla ženska četa, tc naraštajke rit* mičkom vežbom »Dalmatinski šaj* kaš«, kao i muška četa sa ritmičkom vežbom »Oj Slaveni«, te su i jedni i drugi izveli svoju tačku skladno, pre« cizno i sa puno efekta.
Za uspeh ove sokolske svečanosti zahvaliti je neumornom radu pred-njačkog zbora, a osobito bratu načelniku Marku Žuveli i njegovim poma« gačima Franu Franuloviču, Ivici Pa-dovanu i sestri Olgi Padovan.
Za vreme programa svirala je sokolska glazba, ikoja je posle nastavila sa koncertom do u kasnu noč.
Ž,upa Novi Sad
PROSLAVA DESETOGODIŠNJICE STUPANJA NA PRESTO NJ. VEL. KRALJA ALEKSANDRA I. U SUBOTICI.
Subotica, severna straža naše otadžbine pod inicijativom i organiza-cijom niesnog Sokolskog društva, na impozantan način proslavila je deseto« godišnjicu stupanja na presto Nj. Vel. Kralja Aleksandra I.
Dvodnevni program svečanosti započeo je sa velikom manifestacio«
nom povorkom, u kojoj je učestvovalo sem Sokolskog društva još 49 drugih nacionalnih, kulturnih i humanih dru« štava. Povorka je bila duga preko dva kilometra sa preko 8000 učesnika. Po ulicama talasalo je mnoštvo naroda i oduševljeno se klicalo: »Živio Kralj!« »Živio narodni Otac««. Povorka je pro* šla pred svečanom tribinom gradskih
i vojnih pretstavnika. Posle povorke još se dugo manifestovalo Kralju i Ju« goslaviji. Predveče gradski toranj bio je divno osvetljen, a sokolska muzika i sokolski tamburaši koncertirali su u važnim centrima do duboko u noc.
• .V'
iRSS«
Proslava 10godišnjice slupauja ua prešlo Nj. Ve?. Kralja u Subotici: Sokolstvo u manifeslacionof povorci
Sokollce u narodnim nošnjama
Iste večeri bila je priredena na Paliou zabava, koja je bila odlično posedena.
Dne 17. o. m. u ponedeonik bilo je blagodarenje u svim bogomoljama posle kojeg je sazvana svečana sed-nica u večnici gradske kuče, gde je medu ostalim gpvornicima u ime Sokolskog društva održao brat prosvetar Rajič Nenad sledeči govor:
U današnjoj slavi, stavljajuči lik našeg prvog velikog Kralja Jugosla* vije, posle 10 godina kraljevskoga Mu rada, u svetli krug sugestivnoga tre-perenja naših besmrtnika, naših misli-laca, trudbenika i naročito naših pro* roka i zatočnika Jugoslovenstva i Ju* goslavije, Sokolsko društvo tim ističe pobedu svoje jugoslovenske sokolske ideologije, triumf svojih' sokolskih napora i vrh svega vidi oživotvorenje jednog od osnovnih sokolskih princi* pa: lično služi opštoj stvari-
Sokolsko društvo, kao slobodna slovenska radionica i škola narodnog i čovečanskog obrazovanja i vaspita* n ja, pojedinačno i zbirno izrađuje te* lesno i duševno snaženje i jačanje svoga članstva za produktivan rad pre svega i za doslednu i istrajnu smišlje* nost, odluenost, hrabrost i plemenitost u svemu, kao osnovnim uslovima ličnoga, društvenoga i narodnoga uspeha i širokoga harmoničnega napretka. U svome stremljenju, Sokolsko dru* štvo teži i radi na tome, da u dogled-nora vremenu ima toliko članova, koliko naša vojska u vremenu največe potrebe može da ima vojnika. Zato je Sokolstvo prihvatilo poziv našega čestitog Kralja i prihvatilo na sebe toliko veliku i ozbiljnu dužnost izgra* divanja Jugoslovena u Jugoslaviji, sa ciljem: puno i konačno jedinstvo ju* goslovenskog naroda u jedinstvenoj, nedeljivoj Jugoslaviji. Pod tim ciljem, u toj težnji i nameri, Sokolsko dru* štvo naše Sabotice, baš ove dane postavlja solidan temelj i počinje iz* gradnju svog Jugoslovenskog narodnog doma, kao spomenika Aleksandru I, kralju Jugoslavije, da u njemu primi svoj deo misionarskog rada za veliči* nu i lepotu Jugoslavena Jugoslavije. Danas, našeg mudrog vodu, smelog borca, i odlučnog pobednika, svugde i svagda mi Sokoli pred svima Jugo* slovenima pozdravljamo sokolskim: Zdravo!
Reči brata prosvetara od prisutnih bile su burno pozdravljene — S.
SOKOLSKO DRUŠTVO STARI BECEJ.
Svečana proslava lOgodišnjice stupa*
n ja na presto N j. Vel. Kralja.
Inicijativom ovdašnjeg Sokolskog društva izvedena je na svečan način proslava desetogodišnjice stupanja na presto Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. Sokolsko društvo pozvalo je sve hu* mane ustanove i sva nadleštva na proslavu.
Proslava je počela 15. augusta sa velikom povorkom, klicajuči Nj. Vel. Kralju, Kraljevom Domu i Jugoslaviji. Pošto je povorka obišla sve glavnije ulice, br. starešina je sa balkona grad* ske kuče održao lep govor, u kom je izneo neumoran rad Nj. Vel. Kralja i Njegova velika i junačka dela za vreme rata kao i Njegovo sadanje mudro upravljanje državom. Govor br. starešine prekidan je često puta oduševljenim poklicima Nj. Vel. Kralju i Njegovom Domu.
Sutradan, 16. augusta, održano je blagodarenje u svim crkvama, kojem su prisustvovali svi Sokoli u sokolskoj odori sa svojom zastavom. NaveČe Sokolsko društvo priredilo je akade* miju, koja je vrlo lepo uspela.
PROSLAVA JUBILEJA DESETO-GODIŠNJE VLADAVINE NJ. VEL. KRALJA ALEKSANDRA I. U TORZI.
U sredini naših Nemaca, u Torži, na inicijativu i pod vodstvom Sokolskog društva Torža, jubilej desetogo* dišnje vladavine Nj. Vel. kralja Aleksandra I. proslavljen je na retko svečan način, kakav se u ovim krajevima ne pamti.
Spontano i jednodušno celokupno gradanstvo dalo je vidnog izraza svo* je odanoati i ljubavi prema svome Ve* likom Kralju i uzelo je učešča u im* pozantnoj povorci, koja je bila formirana od Sokola, vatrogasaca i osta* lih društava. Pred opštinskom zgra* dom, gde se je povorka zaustavila, brat starešina društva dr. Aleksa Ra* dovič održao je pozdravni govor, pun patriotizma i odanosti našem viteš-kom Kralju i Njegovom svetlom Domu, koji je često prekidan burnim klicanjem i odobravanjem od hiljade prisptnih gradana. 'isto to veče prire* tleno je veneeijansko veče sa veličan-stvenim vatrometom, kakav u ovim krajevima još nije nikada viden.
Nm sam dan proslave, u nedelju. Sokoli u zajednici sa vatrogascima priredili su rano ujutrp svečanu povorko kroz glavne ulice sela do op* štiaske zgradc, u kojoj je upštinsko predstavništvo, u prisustvu sviju mes* nih društava i korporacija, održalo svečanu sednicu, na kojoj je starešina Sokola br. dr. Aleksa Radovič održao svečan govor, u kom je istakao, da slavimo ne samo desetogodišnjicu stu* panja na presto Nj Vel. Kralja, nego istodobno u Njegovo j uzvišenoj osobj
Onoga, koji ima največe zasluge za državu i narod, slavimo našeg omilje-nog Kralja, koji je postao naš vladar ne samo po pravu nasledstva, nego u Njegovoj uzvišenoj osobi slavimo i našega najvećeg vojskovodu i najve* čeg državnika, slavimo največeg pri* jatelja naroda, slavimo našega narod* nog Kralja, slavimo vrline, koje su se u istoriji monarhija retko ispoljile za-jedno i ijednom vladaru. Ističuči velike pobede za vreme balkanskih ra-tova i za vreme svetskog rata, u ko-jima je Kralj snosio sve patnje za-jedno sa Svojim narodom i spominju* či veliki istorijski akt od 6. januara 1929. godine i konsolidovanje države završio je, uz burno klicanje prisutnih, da se nije čuditi, da je ceo narod bez razlike vere i narodnosti spontano ustao, da proslavlja ovaj dan. Na kra* ju je brat starešina pročitao pozdrav* nu depešu upučenu Nj. Vel. Kralju.
Posle svečane sednice prisustvo-valo se je svečanim blagodarenjima u obe mesne crkve, u reformatskoj i evangeličkoj, u kojima su oba svešte* nika, gg. Ljudevit Nadj i Petar Vak, svojim vernima takoder održali lepe govore, naglasivši da se naše nemačke manjine smatraju srečnima što su do* živeli i što im je dato da im vlada naš uzvišeni i opšte ljubljeni Kralj Aleksandar I„ da su ponosni što se mogu nazvati podanicima Kralja Aleksandra Karadordeviea.
U nedelju uveče priredeno je na* rodno veselje, u kom je uzelo učešča mnoštvo naroda.
Cela svečanost uspela je u svakom pogledu preko svakog očekiva-nja. — P. K.
Župu Osijek
ŽUPSKI SLET U VUKOV ARU 15.—16. AUGUSTA 1931.
Prvi slet — ove po broju jedinica možda največe župe — u novoj organizaciji našega Saveza, obavljen je u dane, kada je cela naša domovina pro* slavljala desetgodišnjicu mudre i plod* ne vladavine našega ljubljenog Kralja. Zaista Sokolstvo jedne župe nije mo* glo dostojnije proslaviti ovu nadasve znamenitu obletnicu, da li na svome župskom sletu; gde su na okupu svi oni, koji iskreno i nesebično najbolje žele Visokom Slavljeniku i zemlji kojoj je On voda i prvi gradanin.
Slet je počeo utakmicama, u su* botu 15. augusta u 6 časova. Pored utakmice članova, takimičio se i nara-štaj za župsku naraštajsku zastavil. Prvi deo utakmica završio se več oko 10*30. Popodne u 3 sata nastavljene su utakmice sokolskih četa i »Odbojka«. Sve utakmice prošle su u savršenom redu i disciplini. Župsko načelništvo provelo je jednu odličnu organizaciju, koja mu može služiti na čast, a drugi* mg za ugled.
Konačni uspeh utakmica je slede* či: u višim odelenjima: članova takmi-čilo se 4 odelenja i 3 pojedinca. Po uspehu je 1. Osijek dol grad (272'25), 2. Dakovo (263’75), 3. Brod (252-25),
4.	Vinkovci je diskvalifikovano, jer pojcdinci nisu dostigli odredeni broj bodova u prostim vežbama. Kao po* j edinci postigla su brača: 1. Praskalo Mirko (Vinkovci) 83"75; 2. Orsič Kuzman (Brod) 83"25; i 3. Detling Vlado (Osijek cloi. gr.) 80"25 bodova; članice: samo je Đakovo dalo jedno odelenje, koje je postiglo 147 bodova. Prva u odelenju je sestra Magda Vesinger sa 37 25 bodova. Muškog naraštaja: Tak-mičilo se 2 odelenja. *1. Vukovar (341-75), 2. Brod, koje je diskvalifiko* vano sa istih razloga kao i vinkovačko odelenje članova. Kao pojedinei:	1.
Čaglevič Zaharija (Vukovar) 90-75,
2. Radonič Gligorije (Vukovar) 90 50,
3. Wollsein Andelko (Brod 84-—. Ženskog naraštaja: pristupilo je 3 ode* lenja. 1. Vukovar (135-75), 2. Brod (135'50), 3. Osijek dol. grad (13350). Kao pojedinke su 1. Hajmburgcr Mi* cika (Vukovar) 3925; 2 Poič Blanka (Vukovar) 39"—, i 3. Durič Jovanka sa 38 bodova.
U nižim odelenjima bilo je znatno više takmičara. Članova: 10 odelenja.
1. Vukovar sa 355"75; 2. Dolnji Miho-ljac 333 50, i 3. Đakovo 31450; kao pojcdinci; 1. Križanič Aleksa (Vin* kovci) sa 94-—, 2. Taborski Josip. (Osijek gor. grad) sa 93 50, 3. Maller Geza (Vukovar) sa 92'75. Članica: 6 odelenja. 1. Vukovar sa 135"75; 2. Brod 135*50 i 3. Osijek dol. gr. 133"50; kao pojedinke: 1. Isajlovič Stevanka (Vu* kovar) 34-75,	2. Andričevič Anka (Brod) 34 25 i 3. Urdenovič Zora (Val-povo) 33 75.
Muškog naraštaja:	6	odelenja
1 Osijek gor. gr. I. sa 247-50, 2. Osijek gor. grad II. sa 24P50, 3. Vukovar sa 236-25. Kao pojcdinci postigla su bra* ča:	1. Sulc (Osijek gor. grad) 65"50,
2. Hefter (Osijek gor. grad) i Nemcz (Vukovar) 64'75 i 3. Steiner (Osijek gor. grad) 60-75 bodova. Ženskog naraštaja: 4 odelenja i 5 pojedinki 1. Vu* kovar sa 144-25. 2. Osijek d. dr. 139-—.
3. Đakovo. Kao pojedinke postiglc su sestre: Verep Mica (Vukovar) 36-75 Harzett Mica (Valpovo) 34-75 i 3. Karl Helena (Osijek dol. gr.) 3375.
U utakmicama sokolskih četa u četveroboju uzelo je učešča 22 odelenja. Rezultate če naknadno saopštiti načelništvo župe jer zbog kratkoče vremena nisu mogli biti sračunati.
U odbojci su se takmičile sve kategorije, i u svima je prvo mesto od* nelo društvo Vukovar. Drugo mesto kod članova imaju: Đakovo, kod čla* nica:	Vinkovci;	muškog	naraštaja:
Osijek; i ženskog naraštaja Osijek dol. grad.
Rezimirajuči u kratko utakmice vidimo, da je društvo Vukovar bilo junak dana; jer u utakmicama odele* nja od 8 prvih mesta postiglo je 5, a od 8 prvaka po kategorijama ima 4; u igri odbojci apsolutni je prvak, po-stigavši prvenstvo u svima kategori* jama.
Uveče u sali Hrvatskog Doma bi* la je priredena akademija pred mno-gobrojnim gledaocima. Opčenito uzev* ši na ovoj župskoj akademiji nismo videli baš tako puno »akademijskih« tačaka. Na jednoj akademiji, čiji program treba da sadrži i da nam pokaže maksimum tehničke vrednosti jedne cele župe — koja je po broju jedinica možda najjača u Savezu — nismo vi* deli ispunjene gornje uslove. — Prva tačka programa:	Planička - Včelak:
Hvatanje leptira — ženska deca iz Vukovara. Tačka je prilično uvežba-na; tu i tamo bilo je sitnih grešaka, koja medutim nisu mnogo uticale na celokupnu izvedbu. Kao drugu tačku programa videli smo M. Jankoviča »Oj letni« sa muškom decom iz Vin* kovača. Videlo se da deca nisu mnogo vična zajedničkom vežbanju i peva* nju; pored toga »nisu bila pri glasu«. Ne može se sporiti da je glavna kri* vica na pratiocu na iklaviru, koji nije umeo povezati glazbu, pevanje i vež-bu. Sama vežba izvedena je dosta ne* skladno.
3. Vesinger Simon: »Ples Japan* ki«, ženski naraštaj iz Dakova Jedrna pozitivna strana ove tačke je dobra uvežbanost, a sve druge na žalost negativne. Prvo odelo, sem šarenila nije imalo ništa japanskog; opšte je po* znato da japankinje idu u t. zv. »kimono,u« a ne u nekakovim uskim šal* varama do članaka. Drugo, sam sa-stav nema nikakove trajne baletsko-ritmičke, a još manje gimnastičke vrednosti; medutim za pohvalu je na* por s. Vesinger da nam pruži nešto za oko lepoga, ako več ne i dobroga, pa i ovo može lako postiči istrajnim i savesnim radom i studiranjem.
4. M. Boras: »Mornari«, ženski naraštaj iz Županje. Tačka nije bila uzorno uvežbana, a izvedena je bez temperamenta i poleta, koji se u vežbi zahteva.
5. Erben*Pospišil: »Vežbe na ru* čuma uz glasovir«, ženski naraštaj iz Vukovara. Videli smo lepu uvežbanost pojedinlh sestava i skladnu iz*
vedbu u zajednici sa muzikom.
6. V. Murnik: »U boj — u boj«, muški naraštaj iz Belišča. Odmah na početku »klavirmajstor« je toliko »zabrljo«, da je samo prisebnost vod* nika spasla tačku od konačne propasti. Pošto se zavesa ponovno digla, naraštajci su na brojanje lepo i sklad* no odvežbali ceo sastav. Razumljivo je, da nije bilo onoga efekta koji se inače ovom tačkom postizava i koji bi bez sumnje bio postignut da ne heše onog »klavirmajstora«
7. Vesinger-Pospišil:	»Dimnjiča* ri«, članice iz Đakova. Odlično uvež-ban sastav, koji je nešto bolji od onoga pod 3.
8. Lhotsky-Urban: Ritmičke vež* be novog oblika, članovi iz Vukovara. Ovaj poznati odlični sastav br. Lhot* skog sa puno truda odlično je uvežban i izveden.
9. Richard Časka: »Čehoslovačka beseda«, članovi i članice iz Iloka. Jedna kombinacija češke i moravske besede izvedena je na način da su glcdaoci dobili utisak, da je potpuno otsutna dobra volja, ili kako se kod nas kaže »vežbali su ko od bede«; oni koji su imali prilike da vide ovo izve* deno u Pragu, ili n. pr. od Čehoslo-vačke kolonije u Beogradu, došli su do uverenja da izvodači, osim redo* sleda pojedinih figura, nemaju uopšte pojma o celoj toj stvari. Nadalje je zameriti što brača nisu nastupila u svečanim sokolskim odelima kako je to uobičajeno na sokolskim prired* bama.
'10. Kihnova-Horejcova: »Jutarnje vežbe«, ženski prednjački zbor iz Osijeka d. gr. Jako dugački sastav pun gimnastike, veoma je dobro izveden. Sestre su uložile puno truda i pažnje u izvedbi, pa su od blagodarnih gle* daoca bile bogato nagradenc aplau* zom.
11.	Erben: »Osmica«, muški pred-njački zbor, Osijek d. gr. Jedan od lakših sastava br. Erbena dobro je uvežban. Bilo je medutim nekoliko krupnijih grešaka, koje od strane članova prednjačkog zbora nebi smele da se dese, da je bilo više pažnje.
Završavajuči prikaz ove akademi* je potrebno je primetiti, da je šteta što nismo imali prilike videti po jednu vrstu odabranog članstva i muškog naraštaja na po jednoj od glavnih sprava. Verujemo da je načelništvo moglo u celoj župi nači 7 odličnih vežbača medu muškim naraštajem, koji bi dostojno mogli reprezentovati župu u ovoj grani gimnastike.
Nadalje je velika šteta što nismo bili u mogučnosti videti jednu tačku neke sokolske čete, u živopisnom na-rodnom odelu. Bez sumnje da se od 68 četa — koliko ih broji župa — mo*
gla nači bar jedna, koja bi sa nekom lepom i dobrom tačkom mogla na* stupiti.
(Svršiče se.)
M. B. N.
RAD PO DRUŠTVIMA I ČETAMA.
Sokolsko društvo Čadavica odr* žalo je dne 28. juna o. g. sok. akade-miju u župnom dvoru. Dvor je bio veoma lepo iskičen, a samo je mesto več rano u jutro bilo zabavi j eno, da slavu Sokola, što više uzveliča ukra* sujuči svoje kuče. Ujutro je sveča* nost započela produkcijom sok. naraštaja i sok. dece. Deklamovale su se i pevale pod ravnanjem brata prosve* tara Ivana Kovača rodoljubne i so* kolske pesme. Bio je zatim prikazan igrokaz:^ »Jugoslavija i devet banovi* na« te žaljivi igrokaz »Cigani«. Deca su bila nagradena od preko 300 slušatelja obilnim pljeskom, a nastavniku je izrečeno priznanje za njegov trud.
—	Nakon te svečanosti održao je brat prosvetar Ivan Kovač predavanje o značenju Vidovdana, o Kosovskom sokolskom zavetu i o ideji Sokolstva i pozdravio prisutne. Posle toga se išlo u crkvu službi Božjoj za pomen palim borcima za veru, otadžninu i slobodu, koju je služio mesni župnik brat Mato Klimek. — Posle podne u 4 sata započela je sama javna vežba kao prvi javni nastup Sokolskog društva Čadavica. Posetnika je bilo mno* go. Bili su zastupani mesni državni i javni uredi, korporacije te delegati bratskih sok. jedinica: Dolci, Đurđe* nova Slatina i Sopje. Prisutne je po* zdravio brat starešina dr. Valentin Mora. Vežbala su muška i ženska deca, muški naraštaj i članovi. Vežbe su izvedene dobro i precizno. Najviše se odobravalo našoj sok. dečici. Bratu prednjaku Joči Kukmanoviču izraže« no je svako priznanje na uloženom trudu Nakon svršene vežbe razvila se narodna veselica u lepom župnom vrtu. Bilo je i govora od seljaka, koji su tražili, da se ovakove priredbe što češče održe, kako bi se što jače mani* festirala sokolska ideja na periferiji naše otadžbine.
Sokolsko društvo Darda priredilo je dana 9. augusta o. g. svoju javnu vežbu u susednom selu: Kneževi Vinogradi. Gotovo celo selo na čelu sa svojim beležnikom g. Vučkovičem, s mesnom inteligencijom i sa činovni* štvom iz susednih distrikta državnog imanja »Belje« — dočekali su Sokole i proveli ih kroz lepo okičeni slavo-luk, na kome je pisalo: »Dobro nam došli! Zdravo!« — Oko 4 sati popo* dne došao je^ iz Osijeka komandant Osječke divizijske oblasti g. general Ilija Brašič sa svojim pomočnikom g. generalom Danilom Belidarkovičem i starešinom Sok. društva Darda bratom Stevanom Šapincem srdačno pozdravljeni od prisutnog sveta i Sokola. Beležnik je pozdravio u ime svoje opčine Sokole i goste, a brat starešina
S.	Šapinac govorio je o Sokolstvu i Jugoslaviji, upučujuči topao apel na sve gradane, da iskreno i svesrdno pomažu Soko, pošto on radi na korist otadžbine u svim pravcima. Zatim se pristupilo vežbama pojedinih katego* lija. Vežbe su izvedene vrlo dobro pod vodstvom brata Smrčka i sestre Litobac, a na spravama se naročito odlikovao brat Mirko Kesler Po za* vršenom času svi su vežbači i upravni odbor društva na čelu sa bratom sta* rešinom prodefilovali pred gledaocima, koji su ih burno pozdravili. Ovaj dan če ostati u sjajnoj uspomeni sviju učesnika, a i moralni i materijalni uspeh je bio u svakom pogledu od-ličan.
Sokolsko društvo Koška priredilo je 9. jula o. g. svoju prvu javnu vežbu sa župskim prostim vežbama, jer dru* štvo kao novo osnovano još nema sprava. Nastupila su i bratska dru* štva: Budinci, Durdenovac, Feričanci, ldabjanovci i Velimirovac, pa su bra* ča iz Durdenovca dopremiii sobom i sprave, na kojima su izveli nekoliko uspelih vežbi. Sa posetom je domače društvo bilo veoma zadovoljno, jer su bratske jedinice Budimci, Durdenovac i Velimirovac imale posebni voz, pa je mnogo brače i gostij u posetilo tu priredbu. I staro i mlado izašlo je na
ulicu, kada je povorka otišla na sta* nicu da dočeka goste, a zatim je sve nagrnulo za povorkom na određeno vežbalište. Mesni žitelji su do sada imali malo interesa za Sokolstvo, jer nisu imali prilike da vide veče sok. priredbe, no ovom javnom vežbom očito se videlo, da su promenili svoje misli o Sokolstvu. Pokraj svega toga, što je seljaku danas teško doči do di-nara, ovaj puta bilo ih je vrlo malo, koji nisu pridoneli dobrovoljni prinos dinar ili dva, a mnogo je tome dopri* nela ona vrlo lepa i disciplinovana povorka sa glazbom Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Podgorača. Kudgod bi pogledao, mogao si videti vedra čela, vesela lica i veliko odu-ševljenje za Sokole. U 6 sati otpočela je vežba, koja je celo vreme bila pra-čena velikim interesom sviju učesni* ka i burnim pljeskom. Posle vežbe bila je veselica, koja je završila u naj* boljem raspoloženju.
Sokolsko društvo Sibinj proslavi* če dne 6 septembra o. g. najlepšu i najuzvišeniju > svečanost, koju može da zabeleži u svojim analima jedna sokolska jedinica. U prisuču izaslanika prvih faktora naše zemlje i uz sude* lovanje velikog broja delegata Sokol* stva naše župe- održače se svečano otvorenje Sokolskog doma. Gradnja je toga doma otpočela još 18. maja
0. g., a 4. juna o. g. položena je u te* melj doma, posle telovske službe Božje, u prisutnosti sviju tamošnjih So* kola, članova Vatrogasnog društva i velikog broja meštana, povelja sledeče« sadržaja:
»Za vladanja Nj. Vel. Aleksandra
1. Karađorđevića, kralja Jugoslavije —
Za vreme pretsednikovanja kralj, vlade Petra Zivkovića, arm. denerala i počasnog adutanta Nj. Vel Kralja —
Za vreme ministrovanja Bože Maksimoviča, ministra prosvete —
Za vreme banovanja dr. Iva Peroviča u Savskoj banovini —
Za vreme uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije: strešina: Nj. kralj. Vis. prestolonaslednika Petra i
I.	zamenika starešine:	Engelberta
Gangla, ovaj je dom podiglo Sokol* sko društvo Sibinj, na ponos svega sela, a u svrhu gajenja i širenja so* kolske misli i otadžbine vernosti za dobrobit jugoslovenske nacije, revnim zauzimanjem svoga starešine Kovače* vič Tome, uz moralnu i materijalnu pripomoč Nj. Vel. Kralja Aleksandra
I., g. pretsednika kr. vlade Petra Živ-koviča, Ministra prosvete, kr. banske uprave Savske banovine, Imovne op* čine novogradiške, opčine sibinjske, meštana sibinjskih te mnogih drugih darovatelja.
Pod visokim pokroviteljstvom kraljeviča Tomislava Karađorđevića neka ovaj dom bude vekovima svetio* nik čiste jugoslovenske misli, poda-ničke i otadžbeničke ljubavi.
Oštavljajuči ga svojim potomci* ma u amanet, želja nam je, da u nje* govim prostorij ama na večna vremena gori vatra velike ljubavi za slobodu celokupnog našeg naroda, koja je go* rela u srcima našima, kada smo ga zidali«
Sokolska četa Velimirovac priredila je još 31. maja o. g. svoju prvu javnu vežbu, no pošto je to bila lepa i veoma uspela priredba jedne mlade jedinice, hteli bi da ta javna vežba ne ostane nezapažena. Svečanost ove mlade čete ispala je vrlo lepo. Bez velikih parada* sasvim skromno, u dvo* rištu osnovne škole videli smo uspeh tihog sistematskog rada. Sodelovala su društva iz Durdenovca i Feričana* ca. Pred postrojenim Sokolima održao je pozdravni govor tajnik durdeno-vačkog Sokolskog društva brat D. De-prato. Sledile su vežbe. Velimirovac je nastupio sa članstvom (vežbe s puš kom, Goličeve proste i na spravama), muškim naraštajem (vežbe sa zastavicama) i ženski naraštaj (slik?*vite vež* • be uz pesmu sa lukom). Feričanci su nastupili u sletskim prostim vežbama, a Durdenovac sa članstvom, muškim naraštajem i muškom decom u sletskim prostim vežbama; osim toga su vežbali na spravama prednjački zbor, članstvo i muški naraštaj. —- Lepo je ovo uzajamno potpomaganje kod jav* nih priredbi pojedinih društava. To je ujedno i medusobno upoznavanje ne
Za svesokolski slet u Pragu 1932. god.
Izašla je u našoj nakladi nova knjiga:
Prakiički udžbenik češkog jezika
Za Sokole priredio Franjo Malin Cena kartoniranom primerku 25 Din Ko želi iduče godine na slet u Prag, neka nabavi ovu knjigul
Jugoslovanska Sokolska Matica, Ljubljana, Narodni dom
'VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV'
samo ličnosti, nego i rada. Zabava je bila animirana u sokolskom duhu Disciplina vrlo dobra. Društva iz okolice bila su dostojno dočckana i otpračena sokolski i s glazbom. Bratskoj četi u Velimirovcu možemo da čestitamo na ovoj prvoj priredbi. Nadajmo se, da če se ova četa domala razviti u snažnu i napredni! sokolsku jedinicu! Samo napred stazom Sokolstva k cilju Sokolstva!
Sokolsko društvo Vinkovci pri-reduje dana 6. septembra o. g. prili-kom proslave rodendana našeg uzvi* šenog starešine Nj. Vis. prestolona* slednika Petra javnu vežbu sa nastu-porn konjiče, a uveče koncerat sa igrankoin.
Sokolsko društvo Županja odr* žalo je dana 3. augusta o. g. svoju prvu ovogodišnju javnu vežbu. na ko* joj su sudelovale i Sokolske čete Šti-tar i Gradište te bratsko Sokolsko društvo Bošnjaci. Poseta je sa strane gradanstva bila odlična, po čemu se vidi, da je sokolska misao uhvatila dubok koren u mestu Županji i da gradanstvo svom Sok. društvu posvet euje veliku pažnju Za vreme izvada-nja programa svirala je fanfara Sokol* skog društva Vinkovci. U programu javne vežbe nastupile su sve kategorije članstva, naraštaja i dece.
ŽUPSKI PREDNJAČKI ISPIT.
Dne 8. o. m. održan je župski prednjački ispit pred komisijom, ko* ju su sačinjavali: br. dr. P. Mergen* thaler kao pretsednik i braća ing. M. Kvapil, D. Petrovič, A. Stanetti i dr. Župnik.
Kandidatkinja sestra Milica Straž? nicky, članica Sokolskog društva Vinkovci položila je ispit, te je proglašena odlično sposobnom za pred* njačicu.
Ž.upa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO PAG.
Proslava desetgodišnjice vladanja Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. i desetgo« dišnjice opstanka Sokolskog društva.
Naše mesto, koje se usidrilo usred istoimenog otoka na romantič* nom zaljevu, da časno vrši ulogu mrtve straže na ovom delu Jadrana, proslavilo je u nedelju 16. o. m na spon* tan način _ desetgodišnjicu vladavine junačkog nam Vladara, Nj. Vel. kralja Aleksandra I.
Uporedo sa ovom velikom sveča-nošču izvela se i proslava desetgodiš* njice opstanka paškog Sokolskog dru« štva, te se obe proslave slile u pravu narodnu svečanost.
Pored društva i vlasti, uzveličao je ovu svečanost i narod svojim odu« ševljenjem, ljubavlju i podaničkom privrženošču prema svome uzvišenom Kralju i močnoj Jugoslaviji.
U cik zore prokrstarila je gradan-ska glazba uskim paškim ulicama, da navesti svečanost. Narod je na pro* zore svojih kuča izneo sagove i sa ponosom postavio barjake, da je čitav grad osvanuo u moru dičnih jugoslo* venskih zastava.
Na trgu bijaše podignuta vrlo ukusna tribina, sva u zelenilu, zastavama i narodnim sagovima. Na sa-mom pročelju tribine visele su dve divne slike: Nj. Vel. Kralja i Nj. Vel. Kraljice.
Duž cele ulice Prestolonaslednika Petra, obale Kralja Petra i puta sve do sletišta, bijahu postavljeni slavo* luci, na kojima lepršahu zastave i nat-pisi sa najtoplijim izrazima, koji iz-laze iz duše naroda prema svome do* brome Kralju i Njegovom uzvišenom Domu.
U 10 sati bila je svečana služba Božja, kojoj su prisustvovale sve vla* sti, kao i sva društva sa mnogobroj« nim gradanstvom.
Nakon mise od strane opčine održao je sa tribine na trgu prigodan go* vor g. Lucijan Mirkovič, u kojem je prikazao veliku ulogu Nj. Vel. kralja u balkanskom i svetskom ratu. Pri* kazao je, kako je prošao balkansku Golgotu, da uzmogne osloboditi svoj narod. Izneo je nadalje dela mudrog nam Vladara na učvrščenju jedinstva naroda i otadžbine.
Govor je bio popračen srdačnim ovacijama Kralju, Kraljevskom Domu i Jugoslaviji.
Nakon govora otsvirana je držav* na himna, a zatinn sc razvila veličan-stvena povorka, u kojoj su učestvo-vali vlasti. društva i gradanstvo, a na čelu sa Sokolima u odori i ostalim članstvom. Za sve vreme povorke ori* le se rodoljubne pesme uz urnebesno klicanje Kralju i Jugoslaviji.
Kad je povorka obišla čitav grad, Ponovo se vratila uz veselu svirku na trg Kralja Aleksandra, gde jc pred postrojcnim Sokolstvom i gradanima sa lepe tribine, u ime Sokolskog društva, učiteij brat Usmiani P. Juraj održao oduševljcni govor o Nj. Vel. Kra* Iju Aleksandru I On je na vrlo lep način prikazao slavnu prošlosl i lične odlike, koje krase našeg Vladara, ne* Prekidan Njegov rad za oslobodcnje i ujedinjcnje našeg naroda, a zatim kako kao pobednik i osloboditelj lju* bazno prilazi svome narodu, koji Ga su sviju strana dočekujc neopisivim oduševljenjem. Konačno zaključuje, da je uložio Svoj um i Svoje srce u
rad za dobro naroda i otadžbine. I ovaj govor bio je takoder prekidan oduševljenim poklicima Kralju, Kraljevskom Domu, Jugoslaviji, Sokolstvu i vojsei.
Nakon toga ponovno je otsvirana državna himna.
Posle podne nastavljeno je slav« ljc na sletištu, gde je pred brojnim posetnicima brat starešina Juraj Ostrič zanosnim rečima otvorio na* stup i tom prilikom pročitao pozdrav« ne brzojavc Nj. Vel. Kralju i starešinstvu Saveza SKJ, koje su svi pri-sutni stoječi saslušali i gromko po* zdravili.
Zatim je brat prosvetar Juraj P. Usmiani održao govor o zadači, koja je namenjena Sokolskom društvu s ove strane Jadrana i o ideji, kojoj moramo svi bezuvetno danas, više nego ikada, biti u službi.
Govor je pozdravljen odobravanjem, srdačnim klicanjem Kralju, Pre* stolonasledniku i Sokolstvu.
Nakon govora započeo je nastup. Napomenuti je, da su ovom prilikom u punom broju nastupile sve katego* rije članstva, osim ženskog odelenja. Sve tačke programa izvedene su u punoj disciplini i sa pravom preciz« nošču tako, da su naši vredni Soko* lovi naišli na udivljenje i potpuno priznanje, što se odrazivalo u često i veselom pljeskanju gradanstva.
Rad našeg požrtvovnog starešine društva brata Ostrič Jurja urodio je za ovo kratko vreme obilatim plodom,
Uvečer, sa iluminacijom i vetro* metom, svršila se ova velebna narodna svečanost koja je zajedno sa nastu« pom ostavila na sve nas naj trajni j e i najlepše utiske. — L R.
Župa Sušak - HijeKa
SOKOLSKO DRUŠTVO KASTAV. *
Proslava desetgodišnjice vladanja N j.
Vel. Kralja Aleksandra I.
Kao što i dosada nije bilo nijedne nacionalne slave u kojoj Sokolstvo Kastavštine nebi uzelo vidna učešča, a napose Sokolsko društvo Kastav, tako je i prilikom jubileja našeg ljub« ljenog Kralja 16. o. m. bilo Sokolstvo zajedno sa opčinskom upravom inici« jator ovog velebnog slavlja. Cela Ka-stavština, taj maleni ostatak otete nam Istre, uvek budni stražar naše domo* vine Jugoslavije, proslavila je jedno* dušno proslavu desetgodišnjice vlada* nja Nj. Vel. Kralja. U ovoj proslavi uzela su učešča Sokolska društva Kastav, Zamet i Mariniči sa svojom glaz-bom, sva kulturno*prosvetna društva, korporacije i ustanove i ostalo gradanstvo — jednom rečju — sav je narod Kastavštine bio sudeonik ovog velebnog slavlja
Ovaj veliki znameniti dan nagove* stila jc sjajna rasveta po zamisli bra* ta M. Brozoviča, koja je pružala jed* nu neopisivu sliku iz svih mesta i mestanaca do danas još tude Libur-nije. Naročito se isticalo sjajno ras* vetljeno 12 metara veliko slovo »A« sa krunoni na šetalištu pred spomeni« kom Kralja Petra. Uoči 16. prošla je Kastvom ogromna povorka, predvo« dena glazbom bratskog Sokolskog društva Mariniči, pračena bakljadom i lampionima. Vladalo jc neopisivo oduševljenje. Povorka razišla se pred spomenikom Kralja Petra, gde je koncertirala sokolska glazba Mariniči.
Na sam dan svečanosti sakupila su se sva Sokolska društva pred Sokolskim domom u Kastvu i krenula su uz svirku bratske glazbe iz Mari* niča na zborno mesto, odakle je ogromna povorka od preko 2000 ljudi krenula na svečano blagodarenje u župnu crkvu u 10 'A sati. Na čelu povorke išao je načelnik kastavsko*grobničkog okružja br. I. Dukić. U povorci noše* ne su tri zastave: Sokolskog društva Kastav, dar Nj. Vel. Kralja, Potpor* nog i radničkog društva udruge Sv Mihovila iz Rubeši i jedna velika ju* goslovenska zastava. U povorci naiz* menice svirale su koračnice glazbe So* kolskog društva Mariniči i »Graničar« iz Spinčiči.
Iza blagodarenja ova ogromna povorka krenula je na šetaiište Kralja Petra, gde sc je več bilo skupilo ve* liko mnoštvo naroda na veliki narodni manifcstacioni zbor. Zbor je otvorio, pozdravivši sve prisutne, br. Ferdo Karlavaris, starešina Sokolskog društva Kastav. Velika, junačka i mutira dela našega viteškoga Kralja veličao jc br. dr. Franjo Jelušič, eiji je govor bio saslušan sa pažnjom i popračen silnim odobravanjem. Glazba jc za-svirala himnu Brat Karlavaris zatim pročitao je pismo, poruku br. prof. Vjc« koslava SpinCića, starog istarskog borca, koju je uputio puku kastav-skoine za sve nas na tako znamenit dan. Burnim aplauzom popračeno je čitanje poruke od svili učesnika zbora. Na koncu zbora deklamirao jc naraštajac Nikola Perlič pesmu »Živio Kralj« od Vojislava Iliča sa takvim odušcvljcnjcm, tako dirljivo, da je mnogo i mnogo oko zasuzilo. Nagra« den je neobično oduševljenim aplau* zom kao i uvek Ova velebna manifestacija završita jc sviranjem sokolske koračnice.
Navečc toga dana bila jc svečana akademija. Na programu bilo je pc-vanje, deklamacije i vežbanjc. Uz bra* ču Zamcčane nastupila su i brača iz
Kastva na preči i ručama. Videlo se nekoliko odlično izvedenih vežbi. Ova priredba uspela je odlično u moral* nom i materijalnom pogledu.
Prigodni plakat za ove svečanosti vrlo lepo i ukusno izradio je narašta* jac Milivoj Brozovič.
Sokolstvo ovoga graničnoga kraja sa lepim brojem dece, naraštaja i članstva u kroju, dalo je posebni karakter ovom velebnom slavlju, koje če ostati duboko urezano u srcu sva-koga Kastavca.
Župa Varaždin
SOKOLSKO SLAVLJE U MURSKOM SREDIŠČU.
Prošlc nedelje, 9. o. m., održan je u ovom lepom mestu, na severnoj granici naše države, prvi sokolski javni nastup, koji je uspeo iznad svakog očekivanja. Koliko je sokolska misao prodrla medu ovaj narod videlo se je na odušcvljenju, kojim su pozdravljam Sokoli i svečanom izgledu mesta, koje je bilo okičeno barjacima, zelenilom od crkve pa sve do najmanje kučice.
Braču iz okolice dočekivali su domači Sokoli na stanici sa mi/zikom. Sa strane župe došli su na tu priredbu zainenik starešine br. dr. Šantl te članovi upravnog i tehničkog odbora žu« pe brača Lacko Zima i Viktor Šuligoj.
Povorka od preko četiri stotine Sokola prošla je, uz svirku muzike, na lepo uredeno vežbalište, gde je odr-žano predavanje, a zatim sam nastup. Nastupilo je u raznim vežbama 327 vežbača i vežbačica Nastupalo se ovim redom: muška deca Mursko Središče (24) sa zastavicama, muška deca Donja Lendava (55) u prostim vežbama, ženska deca Mursko Središče (24) vežbom sa vencima, ženska deca Petrušcvac i Dolnja Lendava (16) vežbama sa^ obručima, ženski naraštaj Čakovec (15), muški naraštaj Čakovec i Mursko Središče (41), članovi Čako* vec, Gor. Mihaljevac, Lendava i Mur* sko Središče (46) i članice Čakovec, Gor. Mihaljevac i Mursko Središče (40) praške proste vežbe, ženski na* raštaj Dolnja Lendava (5) proste vež« be te četa Vratišinec (21) proste vežbe.
Na spravama nastupili su naraštaj Čakovec na konju, članovi Lendava na ručama i članovi Mursko Središče na preči.
Brojna publika, medu kojom vide-smo i nekoliko svečenika, sa udušev-ljenjem je pratila pojedine izvedbe. Upravi tog mladog ali jednog od naj-agilnijih društava u župi, na čelu sa starešinom bratom Vargazonom, taj* nikom bratom Biščanom i načelnikom bratom Drachslerom, valja čestitati na tako. vanrednom uspehu, što ga po* stigoše ovom prvom svojom prired* bom.
JAVNA VEŽBA SOKOLSKE ČETE KUČANjZBELAVA.
U nedelju 9. o. m.održala je So! kolska ceta Zbelava-Kučan donji u Zbelavi svoj prvi javni nastup. Sudelovale su čete iz Bartolovca, Jalžabc-ta, Trnovca, Sv. Ilije i Črešnjeva te društvo iz Varaždina.
Na početku sela formirala se povorka svih članova sa fanfarom čete Bartolovac, odakle je kroz selo stigla na lepo uredeno i barjacima okičeno vežbalište Na vežbalištu je sve ori* sutne pozdravio starešina domače čete brat Martin Težački, na čijem se pozdravu zahvalio tajnik varaždin* skog društva brat Edo Šurbek. Posle toga održana je javna vežba, koja je brojem taeaka i vežbača te vrlo do* brom izvedbom odlično uspela. Četa Zbelava Kučan nastupila^ je pod vod* stvom načelnika brata Zeleznjaka sa 40 članova u praškim vežbama. Nara* štaj društva Varaždin i Bartolovca (30) lepo Je izveo svoje proste vežbe. Deca čete Zbelava (60) dobro su iz* vela slikovitu vežbu zastavicama. Čla* novi četa Trnovec, Sv. Ilije, Jalžabet, Črešnjevo i iz Varaždina svaki zasebno vežbali su u velikom broju i vrlo dobro proste vežbe. Članice društva Varaždin te članovi iz Varaždina na preči zaključišc ovu uspelu vežbu.
Vežbi je prisustvovalo i Sa velikim interesom pratilo vežbe brojno seljaštvo iz sela i okolice te jc to naj-uspelija priredba u okolici.
Župu zastupao je brat Vlado Pon-gračič. I ovaj nastup naših seoskih sokolskih četa dokazao je, kako naš seljak ispravno svača sokolsku misao. To je več deveta javna vežba četa Sokolskog društva Varaždin, koje neumorno propagira Sokolstvo u ovornc kraju.
PROSLAVA lOGODIŠNJICE VLA* D ANJ A NJ. VEL. KRALJA I SO« KOLSTVO.
Sveukupno jugoslovcnsko Sokol* stvo proslavilo je u pojedinim mesti-ma svečano lOgodišnjicu vladanja Nj Vel. Kralja. I mnoga društva Sokolske župe Varaždin proslavila su taj jubilej. Sokolsko društvo u Varaždinu sudelovalo jc u manifestacionoj po* vorci sa 330 pripadnika, konjičkim ot-sekom i četama iz Črešnjeva i Sv. Ilije.
—	Sokolsko društvo Čakovec uzelo je takoder vldnog učešča u toj proslavi, a starešina toga društva, br. dr. Albin Blašič, održao jc prigodni govor. —
Sokolske čete Bartolovec i Trnovec prisustvovale su službi Božjoj u Bar-tolovcu sa barjakom i četnom fanfa* rom. — Sokolsko društvo Ivanec su* delovalo je kod bakljade, a drugog dana bilo je svečano podeljivanje zna* čaka, kojom prigodom je održao lep govor starešina društva br. Vladimir Rožič. — Sokolsko društvo Varaždinske Toplice priredilo je povodom tog jubileja svoj treči javni nastup, koji je u svakom pogledu lepo uspeo. Tom zgodom održao je društveni prosvetar br. Fran Halužan prigodno predavanje. — Sokolsko društvo Ludbreg održalo je istog dana svoj drugi javni nastup, koji je bio dobro posečen Pre priredbe održao je prigodno slovo br. dr. Perič. — Sokolska četa Bele« tinec prisustvovala je misi u Sv. Iliji, gde se je sastala sa četama iz Čreš* njeva i Sv. Ilije. Nakon mise održao je sakupljenom narodu prigodni govor tajnik čete Sv. Ilija br. Božo Tur-zan, a na poslepodnevnom nastupu u Beletincu držao je prigodno predava« nje tajnik čete Beletinec br. Antun Majcen. — Sokolska četa Ljubeščica proslavila je takoder na svečani način lOgodišnjicu vladanja Nj. Vel. Kralja. U okičenom školskom dvorištu otvorio je svečanost potstarešina čete br. Vid Ivanušec Prigodno predavanje održao je prosvetar čete br. An* tun Denk. Sakupljeni veliki broj se* ljaka i Sokola sa oduševljenjem pri* hvatili su lep govor br. prosvetara. Iza toga sledio jc javni nastup, koji je usled nevremena bio prekinut
Župa Vel. Bečkerek
SOKOLSKO DRUŠTVO ORLOV AT.
Proslava Kraljevog jubileja.
U zajednici sa opštinskim odborom i ostalim društvima, Sokoli ovog malog mesta proslavili su najsvečanije dan, kada je pre 10 godina stupio na kraljevski presto naš Kralj Aleksan« dar I.
Na dan 15. o. m. u 7 časova na-veče bio je zbor pred sokolanom, odakle se otišlo na zborno mesto, gde je formirana povorka. Na čelu povorke stupala su školska deca, pripadnici Sokola, sa lampionima, sokolski i va* trogasni tamburaški orkestar, pret* stavnici vlasti, članovi i naraštaj dru« štva sa zastavom, vatrogasci sa svojom zastavom, udruženje dobrovo-ljaca i ostala mesna društva. Uz prat-nju tambura povorka je krenula ulicama mesta, čiji su domovi svi bili osvetljeni. Putem se neprestano kli« calo Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Presto« lonasledniku, Jugoslaviji, dok se tako nije stiglo pred opštinsku zgradu, ko* ja je bila ukusno ukrašena. Ovde je ogromnu masu pozdravio br. prosvetar čonič Dušan, koji je u krupnim potezima prikazao veličinu ličnosti Nj. Vel Kralja. Posle govora, koji je bio često prekidan oduševljenim uskli* cima, nastalo je narodno veselje uz svirku i vatromet, što se završilo du« boko u noč.	,
Sutradan, 16. augusta, u 9 časova pre podne održana je u sokolani sve* čana sednica. Sedn.ici je pretsedavao br. Popadič Ivo, pretsednik opštine, Pre prelaza na dnevni red, upučena je brzojavna čestitka Nj. Vel. Kralju. Na sednici jc govorio starešina društva br. Branko Konjič, koji je u svom lepom govoru biranim rečima ocrtao lik Kralja kao vojnika i državnika. Govornik je često bio prekidan uskli-cima: Živeo! Iza svečane sednice po« šlo se je korporativno u crkvu na blagodarenje.
Posle podne bilo je narodno ve« selje, a uveče Sokolsko društvo priredilo je sokolsku igranku. — P.
Ž.upa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO DUBRAVA.
Javna vežba.
U nedelju 9. augusta o. g. priredilo jc Sokolsko društvo Dubrava svoju prvu javnu vežbu. Premda mesto Du« brava ima nešto slabiju saobračajnu vezu, ipak jc na ovni sokolsku sveča« nost prispeo velik broj Sokola i od« ličnih gradana iz susednih mesta: Čaz« me, Ivanič-grada, Kloštra Ivaniča, Vr-
Sokolski prednjak
sa župskim ispitom, po zanimanju trgovac, 30 goelina star, traži narae-štenje u kojoj boljoj i većoj trgovač-koj radnji, kao skladištar, poslovođa ili slično. Slobodno vreme posvetio bi sokolskom radu u tehničkoj strani, u dotičnom mestu. Adresa u upravi.
bovca, Gradeča, Sv. Ivan Žabna, Kri: ževca, Virja, Forkaševca i t. d.
Na mnogobrojnim kučama bile su izvešene državne zastave, a na vrlo zgodnom mestu nalazilo se vežbalište, koje je bilo vrlo lepo iskičeno i ure- , deno. Članstvo je sa društvenim starešinom, tajnikom i odbornicima na čelu, dočekivalo goste, koji su dola* zili autobusima, automobilima i koli* rna u velikom broju iz susednih mesta. Kod dočeka pojedinih društava svirala je domača vatrogasna muzika pod rav^ nanjem svoga kapelnika brata Josipa Novosel.
Na prostranom vežbalištu sakupi* lo se oko 3000 gledalaca, od čega ve* čina seljaštva, koje je došlo iz oko-iišnih sela. Točno u 5 sati popodne, a pred početkom programa, pozdravio jc domači starešina br. Fabijan Stipan prisutne Sokole i gradanstvo prigod-nim govorom. Iza toga je odaslan br* zojavni pozdrav starešini Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Vis. prestolonasledniku Petru. Nakon toga prešlo sc je na sam program ovim redom:
1. Uz sviranje sokolske koračnice stupa na vežbalište muški i ženski podmladak (37) Sokolskog društva Dubrava pod vodstvom brata Eugena Sabola i sestre Ljubice Chytil te lepo izvadaju vežbe sa zastavicama.
2. Ženski naraštaj (7) iz Dubrave pod vodstvom sestre Ljubice Chytil i izvodi proste vežbe vrlo lepo i skladno.
3. Muški naraštaj (8) iz Dubrave pod vodstvom brata Eugena Sabola i izvada energično i skladno proste vežbe.
4. Pod vodstvom brata Vilka Ul* mana izvele su članice iz Vrbovca (8) simboličnu proštu vežbu vrlo lepo.
Pod vodstvom brata Nikole Mar« tinčeviča izvela su brača članovi iz Dubrave, Vrbovca i Sv. Ivan Žabna (36) proste župske vežbe. Ove vežbe brata M. Mudriniča izvedene su vrlo lepo.
6. Nastupilo je odelenje brače iz Dubrave (7) na ručama pod vodstvom brata Cvjetka Barišiča i brače iz Sv. Ivana Žabno na preči pod vodstvom brata Stj. Horvata, i obratno.
7. Pod vodstvom brata Stj. H or* vata nastupio je sa prostim vežbama muški naraštaj iz Sv. Ivana Žabno (9)
8. Nastupaju brača iz Čazme (4) na ručama, a brača iz Dubrave (7) na preči.
9. Članice iz Vrbovca izvode vež* be na malim ručama, a muški naraštaj iz Sv. Ivana Žabno izvađa skokove u vis.
10. Članovi iz Čazme (8) izvadaju igre sa loptom, a članice iz Čazme (4) igre sa lukovima.
11. Kao poslednju točku izveli su članovi iz Dubrave vrlo skladno 4 piramide.
Sve vežbe, u glavnom, izvedene su vrlo lepo i skladno, naročito one pod točkom 1„ 2., 3. i 5. pod glazbom.
Oduševljeni gledaoci pozdravljali su burnim povicima i pljeskom dola zak na i odlazak sa vežbališta pojedine kategorije.
Uz ostale prednjake, vežbama je rukovodio i stari prokušani prednjak i okružni načelnik iz Vrbovc* brat Vilko Ulman, koji, prem u poodmak-loj dobi, sa voljom aktivno radi, vežba i prednjači.
Na koncu programa zahvalio sc je lepim rečima prisutnim Sokolima i gradanstvu brat Nikola Martinčevič za ovako velik odziv, koji nije nista drugo nego vidni dokaz napretka so kolske misli.
Nakon toga je glazba zasvirala državnu himnu, i nakon poklika Sokolstvu i Jugoslaviji, razvilo se na vežbalištu narodno veselje i zabava.
Moralni uspeh ove javne vežbe jc velik, upravo odličan. Uz ovo sve ka tegorije Sokola u Dubravi pokazale su u kratkom vremenu svoga opstanka i
U našo) nakladi izašla je nova knjiga
Franjo Mačus:
Odbojka
(igra odbijanja lopte, Volley bali)
Službena svetska pravila, njihovo turnaženje i uputstva za igru
Tekst srpsko-hrvatski i slovenački
Cena kartoniranom primerku sa slikama 12 Din
»Jugoslovenska Sokolska Matica«
Ljubljana, Narodni dom
1»**ИИМ1И»ММ»<
rada velik napredak, a to nastojanjem brače: tajnika Pavla Dolara, načelnika Nikole Martinčevića, zamenika mu Eugena Sabola, načelnice Ljubice Chy* til i prednjaka Cvjetka Barišiča, koji eu uz ostale članove upravnog od« bora a velikom voljom i energijom svih kategorija članstva uložili mnogo truda i slobodnog vremena u napredak Sokola i u budenje sokolske misli u ovom kraju, kao što i za uspeh ove svoje prve javne vežbe, zašto ih ide hvala i priznanje.
SOKOLSKA ČETA VRBJE.
U nedelju 2. augusta o. g. održan je u prostorijama osnovne škole u selu Vrbju, nedaleko Nove Gradiške, sa-stanak seljaka i omladine u svrhu osni= vanja Sokolske čete. Sastanak je otvo* rio ravnajuči učitelj br Ivan Bečerič I prisutnima govorio o Sokolu kralje* vine Jugoslavije i za čim isti teži, te
kako sokolska ideja postoji kod Slo-vena več odavna kao ideja ljubavi i jačanja slovenske solidarnosti. Je« dinstveni Soko osnovan je zato, da stvara našu snagu i jača naš otpor u obrani našeg naroda. Soko, koji gaji ljubav i slogu u našem narodu, pri« kuplja samo vredne i svesne članove za uzvišene patriotske svrhe. Zatim je pročitan prisutnima Zakon o Sokolu kraljevine Jugoslavije kao i Pravilnik sokolske čete, što su prisutni pozorno saslušali. Nakon toga pristupilo se upisivanju članova, kojih se odmah upisao velik broj, što starijih ljudi i što omladine. U upravu Sokolske čete Vrbje birani su: starešina br. Mato Rakonič, zam. starešine br. Josip Brdar, tajnik br. Ivan Bečerič, načelnik i blagajnik br. Slavko Sevčik; revizori: br. Antun Bivolčevič i br. Čedomilj Džigurski. Na završetku predložio je br. Ivan Bečerič, rav. učitelj, sledeče pozdravne brzojave:
Njegovom Veličanstvu Aleksandru I., kralju Jugoslavije, Beograd. Sa prvog sastanka i osnivanja Sokolske čete u Vrbju, društvo Nova Gradiška, članovi jednodušno pozdravljaju Va« še Veličanstvo i čitav vladalački Dom, te kličemo, uvek Vam verni i odani, sokolski: Zdravo!
Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije, Beograd: Sa prvog sastanka i osnivanja Sokolske čete u Vrbju, društvo Nova Gradiška, članovi svoje vrhovno starešinstvo pozdravljaju, odajuči vam svoju vernost i poslušnost. Zdravo!
Banu Savske banovine, Zagreb: Sa prvog sastanka i osnivanja Sokolske čete u Vrbju, društvo Nova Gradiška, članovi srdačno Vas pozdravljaju sa sokolskim: Zdravo!
Brzojavni pozdravi su jednoglasno i s poklicima prihvačeni, te je time i sastanak zaključen.
ДЈ
0
5
Ul
m
o
~ TJ : <0 4) K
0 0 0 3
X X X Al)
O 0 o (6
(0 (0 (0 z
Kupujemo
suhe jestive glji-
ve te sve vrsti ze
maljskih plodina
Sever & Ko.
LJUBLJANA
KUtt|E
vse/i vrs£ per
■folog rafij a.lz, ali risbah, i x vr & аајје najsolidnejČe Alfia rna
ST*DEU
UUBLIANA
DALMATINOVA
Preporučamo tvrtke, koje oglašuj u u Sok. Glasniku!
IOJ. HAFNER hhh vezenje
| LJUBLJANA, Prisojna ulica (Tabor)
== Izrađujemo sokolske zastave najjeftinije po našim ili §Ц§ nriposlanim naertima, obazirajući se na propise SKJ. = Molimo, tražite specijalne oferte i načrte.
Najjeftinije zastave!
Iv. Brun^K
pleskar in ličar
■e toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne! TELEFON it. 347*
Ljubljana
Kolodvorska ulica 99
Гранд Хотел „Петроград"
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
Fndiji trimitkib preimdi » М\п s tj.
HAMAG
LJBULIANA
KNAFLJEVA ULICA BR.4
Geodetski instrumenti i pomagala sviju vrstL
Tvoraica gimnastičnega in športnega orodja
J.Oraiem
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevin« Jugoslavije
7Tb
AV«
Ribnica, Dolenjsko
Izdeluje vse vrste sokolskega telovadnega orodja, opreme za druitvene in iolske telovadnice, športne potrebščine za lahko atletiko, orodje za letna telovadišča, kopališča in vrtove, gugalnice, orodje za deco itd. Prvovrstna in elegantna izdelava, solidna postrežba, zmerne cene. — Ilustrirani cenik brezplačno.
USTANOVLJENA 1881.
Klišeje
«na
:
■
s
S
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
JUG0GRAF1KA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon Stev. 2495
Galerija naših mož
naj krasi stanovanja, društvene prostore in dvorane!
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik
6. Stritar
7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc
10. Tavčar
11. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Zupančič
18. Kersnik
19. Maister
20. Finžgar
21. Strosmayr
Velikost: 61*5 X 47’5 cm Slika a 10 Din
Naročila izvršuje založništvo:
Učiteljska knjigarna v Ljubljani,
Frančiškanska ulica 6
Osnivanje sokolskih glazbenih sekcija uvada sa uspjehom, tvornica glazbala
Ani. Janda, Hodonfn
—— £ s. p——^
Također i glazbala rabljena, dobro uređena
i	ugodena dobavlja uz najnižje cijene. -Informacije daje Ad. Kubižek, kapelnik sokolske glazbe, Rakovac 20. p. Karlovac.
RUDE in KOVINE
■■■■■■■■■■■ D. D. штттшшшшшш
LJUBLJANA, MAS AR YKOVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gr os:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinkovo belico (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
RUDOLF MORE
izdelovatelj sodavičarskih izdelkov
LJUBLJANA,Kladezna ulica št. 19 (Krakovo)
se priporoča bratskim sokolskim društvom.
Hotel - Pension
Vlastito kupalište
„JADRAN« SUŠAK potpuno renovirano
Pod novom upravom
Preporučuju se vlasnici
M. V. KUNDIĆ
Peter Žitnik
Splošno kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9 TELEFON 31-46
Delo solidno — cene zmerne
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Palflć
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža* Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ“. Zahtevajte cenike in prospekte. — Cene jako ■ i • ■ ■■■ i  zmerne. — Za točno in solidno izdelavo jamčim. —————
MEDIĆ - ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI - LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke nM E R A K L4* za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOVs JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 2S-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
Rogaška Slatina
je svetovno znano zdravilišče za bolezni želodca, čreves, ledvic, jeter, srca in živcev
Naravna, mineralna zdravilna voda iz znamenitih vrelcev
TEMPEL, STYRIA, P0NAT
se razpošilja kot zdravilna in namizna voda po vsem syetu
Sezona od 1. maja do olclobra
Izven glavne sezone, t. j. od 1. V. do 15. VI. in od 1. IX. do 30. IX. je zdravljenje najuspešnejše, bivanje v zdravilišču najudobnejše in znatno cenejše. — Za glavno sezono naročite stanovanje takoj. Prospekte dobite v vseh pisarnah »PUTNIKA« Podrobna pojasnila zahtevajte od
Ravnateljstvo zdravilišča
l?dah» Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Sijepan Čelar • Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Franci Štrukelj); svi u Ljubljani