KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 68 (1)
INDUTSRISKE SVOJINE
Izdan 1 Aprila 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8798
Zuili Maurice, irgovac, Pariš, Francuska.
Brava sa kombinovanjem.
Prijava od 6 februara 1931.	Važi od 1 juna 1931.
Predmet ovog pronalaska jeste brava sa kombinovanjem, koja se može upoirebiti za bravljenje jednog dela koji je u miru i jednog dela koji se otvara bez pomoći ključa i sa željenom tajnom, budući napr. da je deo u miru kakav okvir ili arhitektonski deo, deo nameštaja, ili kakav drugi (okvir vrela, telo sanduka, krilo portfelja, ručna torba, torba za novac ili za odelo, osnova ili svežanj sveske sa čepovima itd.) dok deo koji se otvara jeste napr. odgovarajući pokretni deo (krilo vrata, poklopac od sanduka, krilo portfelja, ženske tašne, torbe ili odela, korice sveske od čekova itd.).
Ova brava sa višestrukom upotrebom jeste poglavito važno u konstruktivnom pogledu, u tome, što sadrži dva profilisana elementa koja su respektivno u vezi sa delom, koji se otvara i koji je u miru: spoljni ženski elemenat snabdeven je bar jednim podužnim redom dugmadi, koja se transverzalno pokreću i nose iznutra poprečne rigle (jezičke) koji su prikriveni i koji se mogu regulisati da bi se postigla tajna i jedan muški unutrašnji elemenat koji se održava podužno pokretnim u spolj-njem elementu i koji je snabdeven izvesnim brojem rupa, koje obrazuju matrice koje odgovaraju broju jezičaka, koji dolaze prema dotičnim matricama pomoću hotimičnog pomeranja unutrašnjeg elementa u odnosu na spoljni elemenat, i pored protivnog dejstvovanja opruge koja je umetnuta između njih, odgovaranje položaja jezičaka i matrice biva održavano nasuprot
dejstvu ove opruge pomoću uključivanja jezičaka-ključeva, t.j. jezičaka regulisanih prema izabranoj tajni u njihovim odgovarajućim udubljenjima, uključivanja za koja su sva dugmeta podešena, i (ili) pomoću uključivanja jednog ili više mrtvih jeziča-ka u njihovim odgovarajućim udubljenjima, ovo dopunsko uključivanje stvara nered kod dugmadi što još više komplikuje bravu.
Po jednom prvenstvenom obliku izvođenja pronalaska koji se korisno može pri-meniti naročito na portfelje, torbe za novac, ručne torbe, sveske za čekove itd. odgovaranje položaja jezičaka i udubljenja ima za dejstvo da uključi, osim toga čepove, koji su pritvrđeni na miran deo u rupama koje su izvedene u susednom zidu unutrašnjeg elementa, koji je zatvoren u spoljnjem elementu pomoću pokretne pio čiče, koja je izbušena rupama koje odgovaraju kao mesta za pomenute proreze za dugmad.
Originalnost funkcionisanja ove brave po ovom načinu izvođenja jeste u tome što ona obično obezbeđuje dvostruko bravljenje usled toga, što zahvatanje jednog ili više ovih jezičaka u jedno ili više odgovarajućih udubljenja ima za dejstvo da blokira čepove, koji su pritvrđeni na mirni deo u izrezima za dugmad koji su izvedeni u susednom zidu unutrašnjeg elementa brave.
Druga originalnost funkcionisanja ove brave po načinu izvođenja u pitanju, jeste da su oba bravljenja, koja su tako izvedena, obezbeđena pomoću samostalnih or-
Din. 20.
gana čije se spajanje vrši u raznim ugaonim pravcima, što sprečava otvaranje brave silom kidanja ili torzijom ova dva elementa jednog u odnosu na drugi.
Dalja originalnost funkcionisanja ove brave jeste, da pomeranje ma kojeg od ovih dugmadi, koja nose mrtve jezičke (koji ne dejstvuju direktno u tajni) u smeru koji odgovara izlazu jezičaka-ključeva (koji direktno učestvuju u tajni) u njihova odnosna udubljenja, ima za posledicu da izvede prodiranje mrtvog jezička u udublje-nje t. j. da još više zaplete kombinovanje i da tako učini otvaranje nemogućim čak i onda, kad su jezičci-ključevi slučajno oslobođeni svojih udubljenja.
Razne druge originalnosti uvideće se iz sledećeg opisa.
U šematičkom nacrtu koji je priložen:
SI. 1 je delimičan vertikalan presek jednog dela izvođenja ove brave koja je postavljena na nepomični deo i dela, koji se otvara u preklopu, kao što je napr. skut i krilo portfelja ili torbe.
SI. 2 je delimičan izgled sa strane sa delimičnim presekom unutrašnjeg elementa, koji je ovde pretpostavljen da je u vidu zdelice sa profilom u vidu slova U.
SI. 3 je izgled odozgo spoljnjeg elementa.
SI. 4 je presek po liniji 1V-1V (si. 3) unutrašnjeg elementa u vidu slova U, koji pokazuje unutrašnji detalj.
Si. 5 je izgled odozgo unutrašnjeg elementa koji ga pokazuje u položaju na pokrivenoj ploči.
SI. 6 je izgled odozgo podloge koja nosi čepove, i koja je pritvrđena na mirnom delu.
SI. 7 je presek po liniji VII—VII (si. 6) koji pokazuje odnos između pokrivne ploče, podloge za čepove i mirnog dela.
SI. 8 je izgled sličan sl. 1, ali u slučaju kad je brava postavljena obrtno na svežnju čekova budući da su radna dugmad ovde zaštićena štitom da bi se predupre-dila svaka krađa.
SI. 9 je presek katanca čije je bravlje-nje obezbeđeno zahvatanjem kliznih jezi-čaka u udubljenja unutrašnjeg elementa u vidu zdele (suda), a kutija ovog katanca obrazuje spoljni elemenat i nosi dugmad za upravljanje, koja nisu pretstavljena.
SI. 10 je izgled slično slici 4, ali u onom slučaju kad unutrašnji elemenat potseća na oblik slova T, čije je telo snabdeveno iz-vešnim brojem udubljenja, koji je jednak broju dvostrukih jezičaka, nošenih iznutra spoljnim elementom u vidu zdelice (školjke).
SI. 11 je delimični izgled varijante unutrašnjeg elementa čije su rupe za dugmad ovde izvedene u krilima ovog elementa.
koja se mogu obratiti samo prema unutrašnjosti ovog elementa i koja su zglobno vezana za zid osnove.
Isti brojevi odnosa označuju iste organe u svima slikama.
U odnosu na si. 1	7, 1 označava spolj-
ni elemenat, koji je ovde u vidu izduženog paralelopipednog suda. Ovaj sud 1 je pričvršćen na deo A koji se otvara, napr. pomoću zakivaka 2, koji zalaze u obimu ivicu la; sud bi, u ostalom, mogao takođe biti uvučen u ovaj deo, koji se o-tvara ( u poklopac napr. od kovčežića) u cilju postizanja elegantnosti.
Osnova suda 1 je probušena izvesnim brojem paralelnih i jednakih otvora lb u koje su postavljena dugmad 3, koja mogu poprečno da klize, i koja obrazuju ispup-čenja iznad ove osnove i snabdevena su pločicama 3a koje maskiraju ove otvore u svima položajima dugmeta. Kraj 3b svakog od ovih dugmadi 3 nosi frikcioni oslonac 3C i poprečnu rupu 3d. U rupe 3d raznih dugmadi 3 postavljaju se vretena 4 jednake dužine, koja obrazuju jezičke brave. Svaki od ovih jezičaka, čiji položaj u rupi 3đ može biti menjan povolji radi promene tajne brave, biva ovde učinjen nepomičnim pomoću zavrtnja 5, koji ulazi u matricu kraja 3d odgovarajućeg dugmeta.
U spoljni sud 1 koji obrazuje ženski elemenat brave smešta se njegov muški elemenat koji je ovde obrazovan iz uzdužnog suda 6 koji ima i dužinu širinu malo manju. Ovaj unutrašnji sud 6 sadrži na svakoj od svojih bočnih podužnih strana u visini svoga otvora ivicu 6a koja leži uz dno ženskog suda 1. Jedan kraj suda 6 je snabdeven pritiskivačem 7, koji je smešten u odgovarajuću završnu rupu suda 1; uz njegov drugi kraj se prislanja opruga 8, koja se odupire o unutrašnji zid suda 1. Dno muškog suda 6 je prosečeno dvema rupama 6b za dugmad od kojih svaka pokazuje jedan okrugli deo i jedan suženi deo, koji su slično orijentisani. Svaki od podužnih zidova suda 6 je probušen izvesnim brojem rupa ili udubljena, 6C, koji je jednak broju dugmadi 3, budući da je kalibar ovih udubljenja sračunat da dopusti slobodan prolaz jezičaka 4.
Na mirnom delu B je pritvrđena podloga 9, koja je s njime vezana pomoću kopči 9a i koja nosi dva čepa 10, koji su odvojeni razmakom, koji je jednak razmaku geometrijskih središta rupa 6b za dugmad i koji, svaki, imaju zadebljanu glavu 10a, koja se ovde završava u vrh.
Između podloge 9, koja nosi čepove 10 i dna unutrašnjeg suda 6 umeće se deo 11, koji se sastoji iz pločice, koja je probušena dvema okruglim rupama 11®, koje
se slažu sa okruglim deiovima rupa 6b za dugmad. Ovaj deo je ižveden tako, da se pritvrđuje pokretno iznad dna unutrašnjeg suda 6 tako, da ga zatvara u spoljni sud
1.	Ovo pokretno pritvrđivanje može biti izvedeno na svaki poznat način, napr. na klizanje pomoću povijene obimne ivice dela 11.
Sastav brave, koja je pretstavljena u si. 8 je sličan u glavnim potezima sastavu iz si. 1. jedina razlika jeste u tome, što je spoljni sud 1 zaštićen poklopcem 12, koji je snabdeven otvorima kroz koje vire dugmad 3, što naročito sprečava da se vide tragovi trenja 3a dugmadi-ključeva uz sud 1 i da se na taj način lukavstvom iznađe tajna. Ovaj poklopac pokazuje obod 12® koji je pritvrđen na ivici la spoljnjeg suda 1. Čepovi 10 su ovde duži da bi prošli s kraja na kraj svežnja C napr. kakve sveske čekova, koji sačinjava stalni deo i koji je uvučen u povijeni deo 9, koji nosi čepove i koji je pomoću šarnira 13 vezan za poklopac 12. Ovde upravo rečeno nema dela koji se otvara, pošto je ceo mehanizam, koji se nalazi u poklopcu 12 izveden na obrtanje oko šarnira 13 u odnosu na mirni deo C koji se sastoji iz svežnja čekova ili drugih dokumenata; brava dakle funkci-oniše po načinu čepne brave.
Funkcionisanje je sledeče: kad su sva dugmad 3 poredana (položaj koji se vidi iz si. 3), dugmad jezičaka 4, koji obrazuju tajni ili kombinacioni ključ. t. j. ovde treći i četvrti jeziček, počev s leva (si. 1) zahva-taju u udubljenja 6C koja odgovaraju tačno suprotnim ispupčenjima u odnosu na druge jezičke 4. Sud 6 je podužno utvrđen u sudu 1 i njegov položaj zatvara glave 10a čepova 10 u stešnjenim krajevima rupa 6b za dugmad. Da bi se brava otvorila, dovoljno je da lice, koje poznaje tajnu, gurne oba odgovarajuća dugmeta 3 u suprotnom smeru od ispada njihovih jezičaka 4. Kad se ovo učini onda oba jezička 4, u pitanju, izlaze iz udubljenja 6C. Opruga 8 potiskuje tada sud 6 tako. da glave 10a čepova 10 uđu u prošireni deo rupa 6b za dugmad i da deo A, koji se otvara, može da se odvoji od mirnog dela B. Rad je trenutan.
Da bi se brava ponovo zatvorila postupa se obratno upotrebljući potiskivač 7 za sabljanje opruge 8 u odgovarajućoj meri, radi dovođenja u saglasnost jezička ključa 4 i udubljenja 6C.
jasno je da, kad je brava zatvorena, svako pomeranje jednog od dugmadi 3, koja nose neaktivni šip, ima za dejstvo da šip zalazi u odgovarajuće udubijenje 6C i da još više zapliće bravu, pošto tada brava
ne može da se otvori ni onda kad se aktivni šipovi-klučevi dovedu na svoje mesto otvaranja. Kombinacija je dakle praktično nepovrediva pod uslovom da je predviđen izvestan broj dugmadi 3, koji ometa svako neovlašćeno otvaranje aritmetičkim računom. U ostalom je moguće da se kombinuje više ovih brava ili da se predvidi više redova dugmadi 3 da bi se povećala bezbednost.
Da bi se promenila kombinacija, dovoljno je da se unutarnji elemenat 6 oslobodi spoljnjeg elementa 1, pošto se ukloni deo 11 i po prostom odvrtanju zavrtnja 5, mogu da se promene položaji šipova (je-zičoka) koji obrazuju jezičke-ključeve.
Ovaj rad zahteva otprilike samo pola minute.
Ova brava sa kombinovanjem pruža dakle ove tri koristi, koje su retko udružene: nepovredivost, trenutan rad i mogućnost da se tajna promeni u veoma kratkom vremenu. Ovo je od vrednosti na pr. u slučaju portfelja, torbe, sveske sa čekovima, akata i t. d.
Pronalazak je uostalom isto tako pro-menljiv na katance, kao što to pokazuje si. 9. Spoljni elemenat 1 koji nosi dugmad za upravljanje (nije pretstavljeno) sastoji se ovde iz same kutije katanca. Unutrašnji, pak, elemenat ima istu strukturu kao i sl. 1, ali se održava između dve vodilje 14, koje su pritvrđene na unutrašnji zid kutije 1 na koji se naslanja opruga 8. Potiskivač 7 se ovde produžuje u polukrug da bi o-brazovao dršku katanca.
Ako sad pogledamo sliku 10, videćemo da ova varijanta upotrebljuje unutarnji elemenat 6 u vidu sloja T, koji je smešten u spoljni elemenat 1 u vidu suda (zdele) tako, da njihova dna budu suprotna. Svako od dugmadi 3 sadrži ovde dva paralelna kraja 3b, koji su svaki snabdeveni po jednom poprečnom rupom 3d u kojoj je pomoću zavrtnja 5 pritvrđeno vreteno 4 koje obrazuje jezičak, sve kao i u sastavu, koji je pretstavljen na si. 1. Središni deo unutarnjeg elementa 6 u vidu slova T snabdeven je nizom rupa koje odgovaraju dvostrukim jezičcima 4 i osnova ovog elementa T je i s jedne i s druga strane svo ga središnog dela snabdevena sa dva para rupa za dugmad u koje mogu da zađu glave 10a obadva para čepova 10. Funkcionisanje je skoro isto kao i kod prvog oblika izvođenja.
U si. 11 je pretstavljena druga varijanta, -čiji je cilj da se izbegne potiskivač 7, koji je u prvom izvođenju, predviđen za dovođenje u saglasnost jezičaka 4 i udubljenja 6C suprotno dejstvu opruge 8. Kao što pokazuje ova slika, glava 10a svakog čepa
10 je dvokonusna i rupa 6b za dugme, u koju uiazi ova glava, umesto da bude direktno izvedena u osnovi unutrašnjeg elementa 6 izvedena je u krilu (kapku) 6d, koje je vezano za pomenutu osnovu pomoću šarnira 6e, kojf je izveden da dozvoli obrtanje kapka samo prema unutrašnjosti. Zahvaljujući ovom izvođenju, jasno je, da je pod uslovom da razni organi brave budu podesno sračunati i izvedeni, moguće prostim naprezanjem da se podužno pomeri deo A na otvaranje u odnosu na mirni deo B i da se glave 10a čepova dovedu u red okruglih delova rupa 6b, ove glave potiskuju tada kapke 6d prema unutrašnjosti i prodiru u sužene delove ovih rupa, kad se prestane sa izvođenjem ovog naprezanja dopuštajući pomenutim kapcima da se povrate, i tada je nemoguće svako oslobađanje rupa 6b i glava čepova 10a bez podesnog rada dugmadi 3, koja odgovaraju jezičcima-ključevima, pošto kapci 6d ne mogu da se obrću prema spoljašnjosti. Ovo je izvođenje naročito povoljno kad napr. brava treba da bude uvučena u kapak na kovčežiću, ili kad potiskivač 7 postaje ne-prisiupan. Ono može takođe biti upotreb-Ijeno i iz estetičkih razloga.
jasno je da pronalazak nije ograničen na načine izvođenja koji su ovde opisani, nego obuhvata mehaničke ekvivalente koji upotrebljuju iste principe. Tako profilisani elementi koji međusobno zalaze jedan u drugi, mogu imati ma kakav podesan oblik i dovođenje jezičaka prema udublje-njima odgovarajućeg oblika može biti o-stvareno ma kakvim kretanjem dugmadi, ne samo translatornim poprečnim kretanjem nego ma kakvim potiskujućim, obrtnim ili kakvim drugim kretanjem. Pronalazak je na taj način, podesan za izvođenje zatvarača, brava, zatvarajućih ploča, rigli svih vrsta, jednom reči svih uređaja koji su obuhvaćeni opštim izrazom „brava".
Patentni zahtevi:
1. Brava sa kombinovanjem za raznovrsnu
upotrebu, naznačena time, što ima dva e-
lementa, koji međusobno zalaze jedan u
drugi a koji su u čvrstoj vezi sa delom
koji se otvara i delom koji je u miru i to im«: jedan spoljni elemenat (1) ženski, koji je snabdeven bar jednim podužnim redom dugmadi, koja su poprečno pokretljiva i koja iznutra nose prikrivene poprečne jezičke, čiji se položaj može regulisati, da bi se kombinovala tajna, i jedan unutrašnji elemenat (6) muški, koji se podužno kreće u spoljnjem elementu i koji je snabdeven izvesnim brojem rupa
koje obrazuju udubljenja (6C), koja odgovaraju broju jezičaka (4), a ovi jezičci bivaju dovedeni prema odgovarajućim udub-Ijenjima (61 * * * S) pomoću hotimičnog pomeranja unutrašnjeg dela (6) u odnosu na spoljni elemenat i pored opiranja opruge (8', koja je umetnuta između njih, budući da se suglasnost položaja jezičaka i udubljenja o-država protivno dejstvu opruge pomoću zahvatanja jezičaka ključeva (4), t. j. jezi čaka udešenih po izabranoj tajni, zahvatanja radi koje su sva dugmad postavljena jedan red i (ili) pomoću zahvatanja jednog ili više neaktivnih jezičaka, u njihova odgovarajuća udubljenja, budući da o^o dopunsko zahvatanja odgovara neredu kod dugmadi što još većma zapliće bravu.
2.	Brava sa kombinovanjem po zahtevu 1 naznačena time, što saglasnost položaja jezičeka i udubljenja ima za dejstvo da zahvati, između ostalog, čepove (10), koji su pritvrđeni na mirnom delu (9) u rupe (6b) sa suženim delom, koje su izvedene u su-sednom zidu unutrašnjeg elementa (6) budući da je ovaj zatvoren u spoljni elemenat pomoću pokretnog dela (11), koji je snabdeven okruglim rupama, koje odgovaraju kao mesta za pomenute rupe za dugmad.
3.	Brava po zahtevu 1—2 naznačena time, što je spoljni elemenat (1), ženski, izveden iz izduženog suda (zdelice), koja je snabdevena obimnom ivicom (la) koja je pritvrđena zakivcima (2) ili je na drugi način potčinjena delu (A) koji se otvara I snabdevena je u svom osnovnom zidu podužnim redom dugmadi (3) od kojih svako nosi iznutra poprečni jezičak (4) prost ili dvostruk, dok je unutrašnji elemenat (6) muški, sastavljen iz profilisanog metala u vidu slova U ili T u čijim su bočnim granama ili središnom delu izvedena udubljenja dvostruka ili prosta, koja odgovaraju pomenutim jezičcima, koji su prosti ili dvostruki, budući da su rupe za čepove (10) izvedene u zidu osnove ovog profilisanog metala u njegovoj sredini ako je u vidu slova U ili s jedne strane njegovog srednjeg dela, ako je u vidu sloja T, i suženi krajevi rupa za čepove (10) su slično podešeni, budući da se zidovi osnove oba elementa suprotni jedan drugome.
4.	Brava sa kombinovanjem po zahtevu 1—3 naznačena time, što svako radno dugme (3) nosi pločicu (3a) koja prikriva otvor (lb) koji je izveden u osnovnom zidu spoljnjeg elementa (1), u kome ovo dugme može poprečno da klizi i ovo dugme se produžuje prema unutrašnjosti krajem (3b,) koji je snabdeven poprečnom rupom (3<0 u koju se upušta, tako da se može podešavati, vreteno (4), koje obrazuje je-
zičak, ili se pak produžuje u dva slična paralelna kraja (završetka).
5.	Brava sa kombinovanjem po zahtevu
1—	4 naznačena time, što je unutrašnji e-lemenat snabdeven na svom kraju, koji je suprotan kraju koji drži oprugu, potiskiva-čem (7) podesnog oblika i dužine, budući da se ovaj potiskivač produžuje po potrebi u vidu luka, da bi se obrazovala alka katanca, a spoljni elemenat je tada obrazovan katančevom kutijom.
6.	Brava sa kombinovanjem po zahtevu
2—	4 naznačena time, što je spoljni elemenat zatvoren u unutrašnjosti poklopca (12), koji je snabdeven rupama radi propuštanja dugmadi (3), i koji je pomoću šarnira (13) pritvrđen za deo (9) koji
nosi čepove (10) koji imaju dovoljnu dužinu da bi prošli skroz mirni deo, koji se na pr. sestoji iz sveske sa čekovima.
7.	Brava sa kombinovanjem po zahtevu 2, 3,4 ili 6 naznačena time, što su rupe za čepove (10) izvedene u kapcima (6d) koji su pritvrđeni pomoću šarnira (6e) za zid osnove unutrašnjeg elementa, budući da su ovi šarniri tako izvedeni, da dopuštaju o-brtanje ovih kapaka (6d) samo prema unutrašnjosti, i glave čepova (10) su tako izvedene da lako zahvataju u sužene krajeve rupa (6b) za čepove (10) i da ne mogu da se same oslobode bez odgovarajućeg podešavanja dugmadi, t. j. bez saglasnosti rupa na delu (11) i rupa (6b) za čepove (10).
Adpatent broj8738.
/7g.e
re d’' S*