V LJUBLJANI, JANUAR 1927.
H a jr ud in Ćurić:
Sokoli.
reo sam ih jednoga dana nasmejana lica. Kazaše mi, da su to ljudi zdrava tela i zdrave duše, čvrsta karaktera. I magnet tih njihovih osobina privuče me tim dičnim ljudima, na čijim sam licama čitao: »Sloga, Bratstvo, Jednakost.«
.. .1 za me otpoče novi život, novo doba, nova nada i novo uzdas nje. Telo i duša moja počeše se kupati u mirisnoj atmosferi, koja je opkoljavala te ljude. Telo poče jačati, a duša, nadahnuta novim, lep« šim idejama, poče se oplemenjivati.
... I pridolazili su ljudi... Četa njihova rasla je i rasla... A nji* hovo se lice sjalo od radosti. Osmeh im je bio na licu kao i onoga dana, kada sam ih sreo nasmejane.
Ti ljudi zdrava tela i zdrave duše, čvrsta karaktera, čiji je magnet privlačio i zadržavao ljude, da im da magnetizam i jakost Čovečan* stva, bili su i jesu — Sokoli. —
Spominu.
(Ob proslavi 1. decembra.)
akaj plakaš?
, Tvoj jok me je zbudil iz divnih sanj. Čula sem utrip enega samega velikega srca — izlitega v brezkončno ljubezen. Kako smo si stiskali roke, bratje zedinjeni! Ni bilo besede — samo misel je
bila med nami — in bila je globlja od besednega izraza. Jaz mislim: doživeli smo veličino čistega vstajenja ... Takrat je bilo ...
»Prebolel si, brat, Golgoto Kosovega polja, napojenega s krvjo tvojih sinov!«
»»Prebolel sem jo z zmago naše pravične volje, ki jo je našel vajin objem — brata! In vidva — kakšna je bila vajina pot do te naše prekrasno uresničene bajke, združitve med nami?««
»S teboj sva hodila na Golgoto. Toda raztrgala sva težke verige! Koliko jih je umolknilo za večnost na tej poti! Zatiralec jih je oropal življenja — tega božjega daru človeške bitnosti! — Zdaj pa so padle verige z žvenketom na tista tla, ki krijejo prezgodaj ubite glasnike naše svobode! Kje si Zrinjski in ti Frankopan, kje si Matija Gubec in kje ste vi vsi, ki so vas zapirali v ječe in vi, ki so vas ustrelili z zave? zanimi očmi?! — Pa je padla tista črna krpa z vaših oči na zemljo. Da je padla? Toda ni vam usojeno videti, ko je zagrnjen nad vami neprodiren mrak zemlje — groba! Ah, čujemo vaše vzdihe ... Odmev so vaše dece, vaših žena, vaših bratov in sester! — Pozdravljeni!« ...
In kolo troedinih bratov Srbov, Hrvatov in Slovencev se je zbli* žalo, glava se je sklonila h glavi, roke so se objele, troje živih src se je združilo v eno nerazdeljivo življenje. —
»O — joooj!« —
Dvignil je glavo v kolu Slovenec. — Prisluhnil je v daljo in čul je vzdih:
»Brat — brat!«
Slovenec je zakrilil z roko po zraku in vzkliknil:
»»Tu sem! — Čemu me kličeš?««
Zazvenelo je dvoje strun. Od dveh strani je prihajalo bridka
»Nimamo cvetja s svobodno vihrajočo trobojnico, da bi ga polo* žili pred sliko narodnega vladarja — našega kralja! Naše cvetje je odeto v črno žalost!«
»»Kdo ste?«« so vztrepetale ustnice Slovenca.
»»Naša deca ne govori več svobodno svojega materinega jezika!«« »Kdo ste?«
tožeče:
»»Kaj ste nas pozabili, da vprašujete, kdo smo?««
Šum morskih valov tam doli od Primorja je potopil vase poslednji vzdih naših zasužnjenih primorskih bratov! Vzdihu pa je odgovoril drug odmev — iz našega Korotana!
Svobodni Slovenec v svobodnem kolu je tesnobno zaplakal. Dvig* nil je glavo Srb, pogledal ga je Hrvat in sta vprašala:
»Zakaj plakaš?«
»Čul sem svoj lastni vzdih iz krajev zasužnjenih!« je tiho kanila zatajena solza na bledo njegovo lice. Nenadoma se je vzravnal in brezpogojna odločnost mu je zasijala na obrazu.
»Ne, zdaj ne plakam več! Zakaj niso me klicali, da se solzim z njimi, njih klic mi je bil oster opomin njihove želje po naši svobodi. Razumel sem, kakor so mi rekli: »Daj nam, kar imaš sam!« — Hočem!«
Takrat je prisegel Slovenec. Glej — in še dvoje rok je drugovalo njegovi — tesno ob njej v veliki zaobljubi:
»In ne boš več plakalo Primorje in ne boš več tožil — Korotan!«
Igor Vidic:
Sveti trije kralji.
Trije kralji potovali	Skoz puščave in pustinje
so v deželi kraj morja,	blodili smo noč in dan,
da bi našli svetlo zvezdo,	da bi našli svetlo zvezdo,
svetlo zvezdo vrh neba.	zlato luč za skupen stan.
Svetla zvezda — Domovina, nam žari se iz višav;
Zdravo! Sveti trije kralji:
Matjaž, Marko, Tomislav!
/v^/T^/v^/v^/v^/v\/v^/Y^/vS/vS/v^/vS/T\/v&/T^/vS/vfr/vS/v^/vfr/TS/v\/v\/vS/vS/vS/\
Albin Čebular:
Žalost.
Postojna, Idrija, Vipava,	Ah!... Tujec je pridrl smelo,
zakaj je v vaših srcih žalost?	oropal nam je govorico,
Kje radost je in kje zabava,	v verige je vkoval deželo
ki rajala je v solncu zlatem?	in bič razpletel je nad nami.
Hajrudin Ćurić:
Zašto smo Sokoli?
p*eliki val svetskoga rata hteo je da uništi maleni brod Ж	Ћ Južnih Slavena. Zahvaljujući dobrome krmanošu,
Ж a taj je bio sam Bog, spasio se brod. Bilo je dosta žrtava. Oni, koji su se spasili, postali su slobodni i ujedinjeni. Tri brata bila su u istoj kući: u velikoj i moćnoj našoj Jugoslaviji. Pazili su se kao braća, koja znaju, da je u bratskoj slozi spas. Ta bratska sloga je zastrašila neprijatelja, koji nije smeo da dira u karike čvrstoga lanca, što ga skovaše tri brata. Ta bratska sloga bila je kineski zid, koji je štitio našu Jugoslaviju. Ali, nažalost, ta bratska sloga pređe ubrzo u neslogu. Jedan brat reče: »Moja je karika najtvrđa u lancu i da nije nje lanac bi pukao«. Drugi reče, da je njegova, a treći, videći što mu dva brata rade reče, da nije njihova karika najtvrđa, nego njegova. Razdor upade među braću kao strelica. Ova tri brata, u kojima sam personificirao Srbe, Hrvate i Slovence, počeše iznositi svoje separatističke ambicije. Samo mali deo ostade veran svetoj ideji Jugoslavenstva. Tu dolazimo do pitanja: »Zašto smo Sokoli?« Na to se pitanje može odgovoriti na dva načina: u sveslavenskom, sokolsko*čovečanskom smislu i u jugoslavensko* sokolskom smislu. Odgovor u prvom smislu glasio bi: »Sokoli smo zato, jer hoćemo da od Jugoslavena stvorimo Slavena, a od Slavena — čoveka. Čovek na ovaj način stvoren je pravi čovek, koji će u svako doba i svakome moći odgovoriti na pitanja, koja postavlja život.« Za nas je mnogo važniji najpre odgovor u jugoslavensko*sokolskom smislu, a zatim preko ovoga odgovor u sveslavenskom, sokolsko*čove* čanskom smislu. Mi najpre treba da pometemo ispred svojih vrata, pa da onda rečemo drugome, koji nije pomeo: »Zašto ne pometeš ispred vrata?« Drugim Tečima mi najpre trebamo srediti sve prilike u svojoj zemlji, pa se onda umešati u prilike prostranog sveta. Rešiti i srediti prilike u našoj državi nije laka stvar. Mi, Sokoli, primili smo se te teške zadaće, da je izvedemo do kraja, kako bi našu milu i dičnu Jugoslaviju doveli do onoga stepena i do one uloge, koju će igrati u Čovečanstvu!
U prvome redu moramo povratiti u Jugoslavenstvo onu zalutalu braću, koja su sada na krivome putu. Moramo im povratiti i u srce usaditi duh Jugoslavenstva. Moramo dakle biti apostoli Jugoslaven* stva. Naše će reči biti: »Pređite zalutala braćo u naše jugoslavensko kolo, da bude više i lepše! Nemojte se sunčati na mesečini, nego dođite iz sfere neizvesnosti na našu površinu, gde se vije jugoslavenska zastava, da vas naše jugoslavensko sunce ogreje i da vam zastava bude ono drago i milo, koje ćete ujedinjenim silama čuvati na strah i trepet neprijatelja!« To je zadaća nas Sokola. Tu misiju treba da izvr«
Šimo. A kad je izvršimo uveren sam, da će se tome i sam krmanoš malenoga broda Južnih Slavena, sam Bog, veseliti!
Sokoli smo zato, jer je ideal Sokolstva: proširiti sokolsku ideju u sav narod, pridići ga i oplemeniti moralno, da jak i silan, krepostan i lep, veran i svestan, neovisan i radin sačuva opštu pozornost celoga kulturnoga sveta, pa da u ovome izvojšti jednakopravno mesto, pošto? vanje i uvažavanje. Sokoli smo zato, jer hoćemo da budemo ljudi.
Sokoli smo zato, jer hoćemo: jedan narod, jednu državu, jedno Sokolstvo!
Никола Дошеновић:
Соколска слава!
Бој се бије. Од првог почетка соколова грми брзометка, где год гађа, ту се сунце рађа, јер душмана ко громом погађа.
A слобода уз ос-витак зоре обасјала соколове дворе!
Пуни двори божанскога миља: Победу им слога благосиља!
Заори се песма храброг војна и одјекну брзометка бојна, соко сиви гласно проговара: Нестало je старих зулумћара!
Ha дрвећу задрктало грање слушајући соколско кликтање! Са поносом одишу нам груди — слобода се на све стране буди!
Гуде гусле од јавора сува:
Брат уз брата отаџбину чува — кад затреба мајко само зови браниће те твоји Соколови!
Rudolf Horvat ml.:
Grmade gore!
roč dan je bil. Mirno in pokojno je ležala prijazna vasica sredi rodovitnega polja. Tiho in mirno je bilo okrog hiš, kakor da bi bilo vse izumrlo. Le tu in tam je sedela pred hišo sključena starka, ki je varovala najmlajše dete. Vsi ostali so odšli na polje, da se v potu svojega obraza preskrbijo za zimo. Hiteli so nakla* dati na vozove snope rumenega žita, da jih odpeljejo domov. Vse je hitelo in se trudilo, da bo božji blagoslov čimprej pod streho.
Tedaj je planil hipoma med te pridne delavce, v to mirno, pokojno vas strašen glas: Grmada gori!
Tam gori na bližnji gori je vzplapolal visok plamen proti nebu in se vzdignil kakor grozeči prst božji.
In ustavilo se je delo na polju — pokojna vas se je vznemirila. Okrog hiš, po potih in na polju je bilo naenkrat vse polno bežečih ljudi. Mladeniči in možje z različnim orodjem in orožjem, dekleta in žene s skromnim imetjem, med njimi preplašeni otroci, za njimi pa betežni starci, vse, vse je hitelo tja k cerkvici na gori. Tja za obzidje so hiteli, da bi se tam v taboru branili pred krvoločnim sovražnikom — pred Turkom. Braniti hočejo pred njim svoje najdražje, braniti svoje domove, braniti deco, braniti imetje.
Pa ko je pridrvel grozoviti divjak, tedaj so z brezprimernim junaštvom in požrtvovalnostjo odbijali njegove ljute napade. Mnogo? krat se jim je to posrečilo in večkrat so udrli za premaganim sovraži nikom ter ga še na begu preganjali.
Tako je bilo v tistih časih, ko je po naših jugoslovenskih krajih divjal divji Turek.
A danes gospodari po naših jugoslovenskih deželah še mnogo hujši, nevarnejši sovražnik. Tudi ta uničuje naše domove, pokončuje sadove našega truda, oklepa v verige naše mladeniče in može ter jih odvaja v težko sužnost. Tudi ta ubija može in žene in trga iz src naše mladine smisel za lepo in dobro. Kjerkoli zagospodari, se čuje divji krik in bolesten jok. Tam begajo uboge žene, ki jim je ugrabil može, tam se potikajo žalostno naokrog otroci, ki jim je krvolok ugrabil starše.
A tega krvoloka ne naznanjajo po gorah grmade, pred njim ne beže ljudje v močno utrjene tabore. Možje ne iščejo orožja, tudi mla* denič ne zagrabi ne cepina in ne porata, da bi junaško razklal glavo nevarnemu sovražniku svojega rodu. Še starček in starka nista skle* nila svojih ovenelih rok, da bi izprosila pomoči pri Najvišjem. Nič vsega tega!
Tega nevarnega sovražnika še kličejo v svoje hiše, možje in mla= deniči se z njim bratijo in sklepajo najožje zveze. Ne sprejemajo ga pripravljeni za boj, marveč mu odpirajo na stežaj hišna vrata. Z veselim petjem in godbo ga sprejemajo pa mu pustijo, da jim odvaja deco, da jo oklepa v težke verige.
Kdo je ta nevarni sovražnik našega rodu, ki je tako preslepil naš narod, da ne vidi njegovega divjanja, da ne sliši obupnega joku nje* govih nedolžnih žrtev?
Kdo je ta strašni, ki je tako omrežil naš rod, da se ne zaveda, da ga tira v prepad?
Ta najnevarnejši sovražnik našega rodu je — alkohol.
On je tisti, ki je omamil narod, da ne vidi brez dna, ki vanj drvi. On je tisti, ki izpodkopuje vse temelje naše narodne moči, našega narodnega zdravja.
Ubija naš narod telesno. Tisoče in tisoče telesno zaostalih, sla* botnih, rahitičnih je žrtev njegovega delovanja.
A še mnogo hujše ga ubija moralno. Ubija mu živčevje, ubija moč in voljo, ki naj bi z njima uravnaval svoja dejanja. Nad 50% vseh zločincev nam priča o tem njegovem strahovitem vplivu, izgub* ljene žene so tudi do 70% njegove žrtve. Zaradi njegovega vpliva so propadli veliki narodi, ki so popolnoma izginili s sveta.
Alkohol zavira tudi duševni napredek našega naroda. Zaradi svo« jega pogubnega vpliva na možgane ima na vesti tisoče in tisoče idijo* tov, slaboumnih in slabonadarjenih. Statistika nam jasno priča, da je 75% idijotov potomcev pijancev.
Ta opasni zločinec pa izpodkopuje tla tudi našemu gospodarskemu blagostanju. Nad 8 milijard dinarjev žrtvujemo Jugosloveni temu mo* lohu. Ogromna vsota! Koliko neizmerno dorega bi lahko naredili za te novce, koliko gorja bi izbrisali, koliko solz posušili!
Vse to je neizmerna škoda, ki jo napravi ta grozni sovražnik našemu narodu. A zaslepljeni narod te škode ne vidi, ne vidi nevar* nosti.
Zato pa je naša naloga, zlasti nas Sokolov, nas, potomcev naših hrabrih bojevnikov po taborih in vrlih sobojevnikov v balkanskih gorah, da primemo za orožje in udarimo v boj! Težak boj bo to! Zato bo treba skrajne požrtvovalnosti in samozatajevanja.
A da spozna naš narod, da divja po naših deželah ta opasni sovražnik, moramo najprej zažgati po vseh naših mestih goreče grmade.
Te svetle grmade, ki bodo glasno pričale narodu, kako nevaren sovražnik mu pustoši zemljo, morajo biti naši svetli — zgledi. Zgledi popolne zdržnosti alkohola — abstinenca, ki bodo glasni opomin vsem, ki so sužnji svojega krutega gospodarja. Ti zgledi naj jih opominjajo, da jim preti nevarnost, da je v nevarnosti njih imetje, njih poštenje, njih deca, ves njih narod.
Ti svetli zgledi — te goreče grmade naj preženejo malomarnost iz vrst našega rodu, naj ga opominjajo na opasnost, v kateri tiči.
In kdo je prvi poklican, da prižiga širom domovine te goreče grmade? Kdo je prvi, ki naj v poslednjo vas naznani to vest?
To smo mi Sokoli! Mi, ki se trudimo, da bi svoj narod vzgojili telesno, moralno in duševno, mi moramo prvi stopiti v boj proti naj* hujšemu našemu sovražniku — alkoholu.
Vsemu narodu naj svetijo naši svetli zgledi — popolne zdržnosti. Te naše svetle grmade naj oznanjajo, da so Sokoli vredni nasledniki naših junaških braniteljev v taborih, da smo vedno prvi v boju za vse lepo in dobro. Ko bomo tako oznanili narodu, da pustoši po njegovih deželah divji sovražnik, potem bomo zgrabili za orožje in se’hrabro voj skovali.
V tem boju pa vam hoče, mladi junaki, pomagati vaš list »Sokolič«. Podal vam bo orožje, s katerim boste krepko odbijali napade sovraž* nika in ga nazadnje popolnoma premagali.
Tako boste postali res vredni nasledniki svojih pradedov!
Sedaj pa naj visoko vzplapolajo vaše svetle grmade — vaši zgledi abstinence in oznanjajo, da so vstali novi hajduki in branitelji domo* vine v taborih — Sokoli — abstinenti.
Gibi iz prostih vaj za naraščaj
Соколски нараштај као национална I и државна будућност.
авсз ЈУГ0СЛ- Сокола расписао je, да се на данашњк шјјИ дан, када се прославља ослобођење и уједшвење I	/Д	нашега	народа, a приликом манифестације те про-
I славе, рекне неколико речи о соколском нараштају, као националној и државној будућности.
Ништа приличније и ништа леише од те теме на данашњи дан и баш том приликом.
Значајан je данашњи даи и колико je значајан no садржини својој толико je значајнији, што je прослава његова везана с надом у омладину нашу у наш драги нараштај.
Ми знамо с каквим je жртвама дошло наше ослобођење и уједи-њење и какве еу им жртве све претходиле.
Велике су те жртве и велика je дена њихова. Оне су резултат херојства нашега народа и његових великих синова,
Данашњи дан износи нам пред очи најлепше примере херојства.
Пред нашим су очима сви они велики дани и јунаци тих дана, који су нам спремали ово — чиме се данас дичимо и поносимо.
И зато можемо да кажемо, да je данашњи дан празник нашег нацио-налног Ускрса, којим славимо муке и подвиче нашега народа за велику и свету националну мисао, иза којих je и дошао Ускрс те велике и свете националне мисли.
Taj дан je узео Соко за дан, који он прославља и чијом садржином хоће да васпита све оне, који се купе под његов лепи барјаљ.
Ha данашњи дан излази он пред лица свих оних наших великана, који створшие овај дан са заветом на верност, да ће поштовати њихова дела и чувати њихову славу и светло име.
Ha данашњи дан иступа он напред као будни чувар народне теко-вине са снажним и здравим покликом: »За народ и отаџбину!«
Садржина данашњег дана je херојство, a оно je синтеза свега, што je лепо, добро, честито и узвишено.
Херојство значи снагу, значи свежину, значи бистар поглед, значи висок полет, значи здравље, значи карактер, значи чврсту вољу и значи врлине, међу којима нарочито сјају: љубав, братство и слога, оно je нај-боље оличено у Соколству. Зато купити се под соколски барјак значи: »Ha ноге, децо! У Соколе, да будете хероји, да нам будућност буде светла и златна.
Младост je припрема за будућност. Она не сме да буде пупољак, који се измеће у ружан цвет, оиа мора бити снажна, евежа, бистра погледа, висока полета, здрава, карактерна. јаке воље и честите душе.
Како he то да постане?
Најкритичније je време младости време нараштајства. У томе вре-мену треба човек да се изграђује и да себе васпита за будућност. Мла-дост je темељ будућности. Ha лабавим темељима руше се све грађе-вине.
Наша омладина има прилике да себе васпита онако, како то будућ-ност тражи и захтева, Будућност наша мора бити, ако хоћемо добро и народу и држави, без племенских и верских диференција. У њој мора да триумфује јединство наше националне мисли. Где се то може? To се може под соколским барјаком. Зато je место наше омладине под соколским барјаком.
Соколством добиће она крила да високо лети и да се уклаља места, где je ваљаво и мутно и да се крилима високо диже, да с висине боље види, шта je добро и шта je зло.
Младост све може. Младошћу још није овладала навика и страст. Младост их најлакше сузбија a ако хоће да их победи — Соколство joj je најјаче оружје.
Јака воља и јак карактер најбоље иристаје омладини.
Између осталих врлина треба младост да враси као најлепши цвет: Трезвеност. Младост без трезвености, то je као девојка без невиности. Соколство je необично дени и без те врлине оно je илузорно. Трезвен дух све може и ништа му се не може отети. Трезвена иамет само му-дрост памти. Трезвена мисао високо се диже. Трезвено срце племенито oceha. Трезвено тело савлађује све муке и напоре. Трезвен живот сва-чем одоле.
Чујте сви ове 'речи!
Нису оне само за нараштајце. Оне су и за старије, од којих нара-штајци чекају савете и упуте.
Нека нам je свима главна брига: стварање сретне и леие будућ-ности.
У Соколе сви! He — да дижемо гвожђе; не — да се пењемо на справе; не — да вежбамо руке и ноге; не — да скачемо и да се превр-ћемо — то he они, који то могу — него да соколски мислимо и осећамо, a то можемо сви.
Сваки покрет наших Сокола, треба да буде подстицање душа и срдаца иаших ради ствараља сретне будућности. To значи нокрет њи-хова тела.
Соколски мисле и осећају сви они, који хоће и раде на том, да нам омладина буде паметна, добра и честита.
Каже се: »Свет остаје на млађима«. Ha кад je тако, да цео свет остаје на млађима, онда je неоспорно истина, да на млађима остаје и народ и отаџбина, чији постанак данас славимо и прослављамо.
Буде ли наш нараштај ишао под соколски барјак и буде ли ишао под њега, не ради иараде, него из чистог уверења и убеђења, веран сокол-ској мисјш и начелима, наш народ биће први у свету, a наша мила и драга отаџбина биће највећа, не no простору, него no гласу, части и угледу, и тада нам неће нико смети да приђе с претњом — него са страхопоштовањем и капом доле.
Овај дан нека нас опомиње на то, да се уједињење никад не рас-кине a ослобођење да не пређе у ропство никоје брсте.
Брат je мио које вере био. Јединство народа и љубав према отаџ-бини — јесу соколске пароле које нам дају гаранцију за лепу и златну будућност.
Ми треба да будемо слободни од свега што нам ствара неугодан и поремећен живот. Ми треба да будемо јаки и силни и душом и телом.
Такву будућност хоћемо. С правом то хоћемо, јер су joj садаш-њошћу јаки темељи поставл^ени.
Чујте нарапггајци и омладино!
Чујте сви, који волите ову нашу свету груду и народ свој!
Будимо Соколи!
Здраво!
Gib iz prostih vaj za naraščaj
Proste vaje
za deklice od 10-—14 let.
Vaje so sestavljene iz treh oddelkov, ki so spojeni z medigrami. Vsak oddelek ima dva stavka, A in B, ki se ponavljata. Vsak oddelek je torej sestavljen iz štirih itavkov: A, B, A, B.
Vaje so sestavljene na K. Pospišilovo godbo: »Prostna cvičeni žen ku VII. sletu všesokolskćmu v Praze 1920.«, ki jo 'ima v zalogi COS v Pragi. Pri godbi je pri oddelkih ponoviti A, B, naslednji A pa izpade; izpustiti je tudi tretjo medigro in četrti oddelek. Predigra: 8 taktov 4/» — drža.
Oddelek I. A.
I. 1. odročiti, dlani gor,
2. drža,
3. upogniti odročno, spodnje lehti nad zgornjimi, konci prstov se dotikajo ram,
4. drža,
II. I. 1/a obr. v 1. na prstih obeh nog v. zanožno stojo z d., 1. v vzponu,
2. s prisunom d. spetna stoja — iztegniti v priročenje,
3. 4. drža,
III. - I.
IV. — II. v drugo stran,
V. 1. izstopna stoja z d. v stran,
2. s prisunom 1. vzpon spetno,
3. izstopna stoja z d. v stran — predročiti v I., hrbti gor,
4. drža,
VII. il. ‘/2 obr. v 1. na prstih obeh nog v zanožno stojo z d. skozi priročenje
predročiti, hrbti gor,
2. drža,
VI.	1. priročiti, dalje kakor V. toda v drugo stran,
3. s prisunom d. vzpon spetno — skozi priročenje odročiti, hrbti gor,
4. drža,
VIII. 1. spon — priročiti,
2.	3. 4. drža.
I.	B.
/I. 1. počepno prednožna stoja z d. — roke v bok, hrbti ob telesu, prsti smere nazaj,
2. počepno odnožna stoja z d.,
3. vzravnava z 1., s prisunom d. spetna stoja — iztegniti v priročenje,
4. drža,
II.	1.	z d. veliki čelni krog noter in sp.:
2.	4s obr. v 1. na prstih obeh nog v zanožno	stojo z	d., z	1. vzpon —	pred-
ročiti, hrbti gor in sp.:
3. s prisunom d. spetna stoja — priročiti,
III. IV. — II. II. toda v drugo stran,
V.	1.	'izstopna stoja z d. nazaj — lahen zaklon,	1. noga,	trup	in	glava v	ravni
črti — skrčiti odročno, spodnje lehti pred	.zgornjimi, hrbti	gor in sp.:
2. s prenosom teže telesa vzpon z 1., zanožiti zmerno d. — iztegniti v vzročenje,
3. s pnisunom d. spetna stoja — skozi odročenje priročiti,
4. drža,
VI. — V. v drugo stran,
VII. 1. skrižna stoja z d. spredaj — odročiti, hrbti gor,
2. drža,
3. */i obr. v 1. v vzpon spetno,
4. drža,
VIII. 1. spon — priročiti,
2. 3. 4. drža.
Ponoviti je A, B.
Pri ponovilu B je v Vili. taktu v 3. dobi: s/i obr. v 1. v vzpon spetno in v VIII. taktu v 1. dobi: s prisunom d. spetna stoja.
I. Medigra.
I. 1. 1. skrčiti odročno, spodnja leht nad zgornjo, konci prstov se dotikajo rame, 2. 3. 4. drža,
II. 1. 1. iztegniti v priročenje,
2. 3. 4. drža,
III. IV. — I. II. toda z d.,
V. VI. — I. II. toda z obema lehtema,
VII. VIII. - V. VI.
Oddelek II. A.
I.	1. predklon — predročiti, hrbti naprej,
2. 3. drža,
II. 1. vzklon — po najkrajši poti odročiti gor, dlani naprej,
2. 3. drža,
III.	1.	srednji	bočni	krog	nazaj	in sp.:
2.	srednji	bočni	krog	nazaj	in sp.:
3.	srednji	bočni	krog	nazaj	in sp.:
IV.	1.	11г obr.	v 1.	s snožnim poskokom — veliki čelni loki dol d. pred 1., do
vzročenja, dlani naprej in sp.:
2. doskok v počep in takoj vzravnava v spetno stojo — odročiti, hrbti gor,
3. drža,
V,—tVIII. — I.—IV. toda: V. 1. predklon — po najkrajši poti predročiti...
VIII.	il. ‘/a obr. v d. s snožnim...
IX. 1. klek na d. — skozi priročenje predročiti v 1., vzklopiti gor — lahen
zaklon v d. — pogled na roke,-2. 3. drža,
X. 1. vzklon in predklon v 1. — d. zaročiti, 1. pokrčiti predročno dol noter,
1.	roka ob d. boku vzporedno z d. lehtjo, dlani gor,
2.	3. drža,
XI. 1. začeti vzklon, vzravnava — polagoma d. predročiti dol, 1. iztegniti v
predročenje dol, sklopiti dol in sp.:
2. nadaljevati vzklon, vzravnava — polagoma predročiti, sklopljeno dol in sp.:
3. končati vzklon, vzravnavo v zanožno stojo z d. — polagoma predročiti gor, sklopljeno dol in sp.:
XII. I.	s prisunom d. vzpon spetno—	vzročiti,	izravnati	roke,	dlani	noter	in	sp.:
2.	klek na 1. — zasukati roke	dlani	naprej	in	skozi	predročenje	1.	zaročiti,
d. pokrčiti predročno dol noter, d. roka ob 1. boku vzporedno z 1. lehtjo, dlani gor, predklon v d. (gib kakor X. 1. toda v drugo stran),
3. drža.
XIII. 1. vzklon in lahen zaklon vi. — po najkrajši poti predročiti v d., vzklopiti
gor — pogled na roke,
2.	3. drža,
XIV. —=	X. toda v drugo stran,
XV. —	XI. toda v drugo stran,
XVI. L 1/s obr. v 1. na prstih obeh nog v odnožno stojo z 1., d. v vzponu —
vzročiti, dlani noter in sp.:
2. s prisunom 1. spetna stoja — skozi odročenje priročiti,
3. drža.
Ђорђе Ф. Лоиичић:
Материна реч.
Падаше тужно и суморно вече као сећање на прошлост далеку; гоњена ветром, обалом уз реку мајка нн моја исплакана рече:
»Чуј, сине, ветар, што ти поздрав шаље!
Са мном из душе своје молитву пусти!«
И стаде ... Пловљаху облаци густи и шумор ветра умираше даље.
»Брат ти je Соко био, и паде за народ свој. —
За мајку Истру живот je дао!« ...
A ja сам тужан био и брата свога звао:
»Ах, брате мртви, знај! — и ja сам брат твој!« ...
И мајци рекох: »Не плачи! — умрети он je знао!«
A мртво лишће паде у томе часу.
И ветар дуну, шум се даље расу; a мајка ми рече: »Падни! и он je пао!« ...
Lo*,,s'
P
Iz Varaždina. Prvi decembar 1926 bio je lep dan za omladinu našeg sokolskog društva. Toga je dana naš pomladak i na* raštaj bio svcdokom jedne lepe sokolske svečanosti, posle koje je i sam pokazao svojim nastupima na Akademiji, što umije i zna. Posle 8 sati navečer svrstano je svo aktivno članstvo pa naraštaj i pomladak nasred dvorane a pod okrilje svog društve* nog sokolskog barjaka. Naš starosta brat Nikola Metz protumačio nam je značenje prvog decembra i na kraju svog lepog go* vora stavio na srce naraštaju da se pri* pravlja za svoj poziv i na izvršenje zadatka, koji se na nj stavlja, a to je — oslobođenje zarobljene braće. — Nakon što je članstvo položilo sokolski zavet, predana je diploma počasnom starosti bratu dru. Stjepanu Stankoviču, dugogodišnjem i zaslužnom so* kolskom radniku. Naš naraštaj bio je sa svim nazočnim gostima zajedno sudionikom onog svečanog čina. — Posle ovog sveca* nog dela večeri sledila je Akademija. Prve su vežbale male devojčice splitske vežbe lepezama, vrlo ljupko i dražesno. Osam* naest dečaka iz pomlatka vežbalo je split* ske proste vežbe, odrešito d dobro. Đački je naraštaj vežbao dosta lepo Jegerove vežbe batinom, a naučnički naraštaj Janko* vićeve sustavne proste vežbe. Premda su oba naraštaja dobro izvela svoje vežbe, pala nam je u oči jedna razlika: dok smo među đacima viđili mladića uskih i plosna* tih prsiju pa i gdekojega izbočena trbuha, kod naučrrika toga nismo vidili, štoviše kod ovih poslednjih vidili smo mnogo lepo raz* vijenih mladih telesa s oblim grudnim ko* šem i izrazitim mišičjem. Eto kako nakazno deluje današnja škola na razvoj mladoga tela! — Posle ovih vežbi izveo je pomla* dak. i naraštaj scenu brata Iv. Bendiša »Nade Istre«. Šteta što ova lepa stvar nije došla do onog izražaja, koji je trebala imati. U daljnjem delu Akademije nastupio je
jedan odio naraštajaca na preči. Ti su svo« jim smionim vežbama zadivili gledaoce i pokazali, da se možemo za kratko vreme nadati boljoj vežbačkoj generaciji. Braćo naraštajci, samo napred, ali sustavnim ra* dom! — Akademiju su završile naraštajke najlepšom tačkom: izvele su Švarcvaldovu Večer na Savi dosta složno i lako. I one su ovom vežbom pokazale da imadu više čuvstva za ritmiku i talenta za učenje vežbi nego starije im sestre. — Sve u svemu, ta večer ostat će nam u ugodnoj uspomeni.
Na Nikol inje, 5. decembra, pri* ređena je u Sokolani omladinska čajanka, na kojoj su izvedene iste gore navedene vežbe sa još boljim tehničkim uspehom. — Posle toga je dakako došao Sveti Nikola i nakon govora deci i naraštaju obdario sve naše dobre Sokoliće i Sokoliće.
Subotica. Druga redovna sednica pred* njačkog zbora muškog naraštaja održana 14. XI. 1926 u Subotici. — Br. Stepanov predvodnik »A« grupe muškog naraštaja, otvara sednicu i pozdravlja prisutne, drži kratko naučno predavanje. — Zatim pred* laže, da se nabavi sokolska odora. Br. Mar* kov predlaže, da se osnuje blagajna u tu svrhu; to pitanje ostane nerešeno. — Br. Stepanov napominje, da će naraštaj u bu* đuće polagati ispit iz istorije i ideologije sokolske. -— Blagajnik referiše o dosadaš* njem radu i traži imena onih naraštajaca, koji duguju članarinu. — Knjižničar pred* laže o nabavi knjiga. Br. Gabrić predlaže, da se prirede naraštajske zabave u okolini Subotice. — Kazneni odbor reši da se Koča (naraštajac) za najmanje remećenje reda isključi iz društva. — Predlog br. Medako* vića, da se izabere gardarobar, za koga predlaže br. Markova, bi jednoglasno prim* ijen. — Br. predvodnik zaključi sednicu.
S. Gabrič.
)бШ5Н1к:
Prvi smučarski tečaj Jug. Sokol. Saveza.
Smučanje uvrščamo med najboljše in za telesno zdravje najkoristnejše telesne vaje, izvedljive v zimskem času v prirodi.
V	naši sokolski organizaciji pa je bilo smu< Čanje do zadnjega časa še jako redko v nas vadi. Toda vedno pogosteje se čuje klic onih krogov, ki znajo pravilno ceniti bivaš nje in gibanje v svežem zraku, da mora tudi Sokolstvo prenesti svoje vaje iz za* prtih telovadnic pod milo nebo, in to tudi v zimskem času, da se v čistem zraku pre* zračijo pljuča in razgibljejo mišice. Ker je baš smučanje najprikladnejša vaja za zim* ski čas ter poleg zdravstvenih koristi nudi tudi druge prijetnosti in zabave, zato skuša Sokolstvo uvesti to panogo med redne vije. Kakor za vsako panogo telesnih vaj, tako je treba tudi za smučanje gotovega znanja in spretnosti, ako hočemo, da se vaje pra*
vilno in brez nevarnosti vrše. Za smučanje nam je treba torej izvežbanih prednjakov.
V	to svrho priredi Jugoslov. Sokolski Savez v dneh od 20. januarja do 2. febru* arja t. 1. prvi sokolski smučarski tečaj na Pohorju v bližini Maribora pri Mariborski koči (1080 m) pod vodstvom strokovnjaka br. Rudolfa Badiure. Za udeležnike tečaja je izdal JSS točne predpise glede obleke, hrane, stanovanja itd. S tem tečajem se bo gotovo dvignilo zanimanje za smučar* stvo med sokolskim članstvom in bo v teku časa postala ta panoga sestavni del sokolske telesne vzgoje kakor je to že med češkim Sokolstvom.
Smučanje je tudi za naraščaj primerna vaja, zato se skušajte tudi vi, naraščajniki in naraščajnice, priučiti tej vaji, kadar boste imeli v svojih društvih izvežbane vodnike in kjer so vremenske prilike za smučanje ugodne.
NOVE KNJIGE.
Spomenica o I. jugoslovenskem vses sokolskem zletu v Ljubljani 1922. Začetkom januarja letošnjega leta je izdal JSS zadnji snopič Spomenice, ki obsega štiri zvezke, in sicer štev. 8., 9., 10. in 11. S tem je krasno delo o I. jugoslov. vsesokolskem zletu za* ključeno in pred nami leži mogočna knjiga, kakršne naše Sokolstvo doslej še ni imelo, pa tudi malokatera druga telovadna orga* nizacija se more ponašati s podobnim knji* ževnim delom. Spomenica, ki jo je skrbno in umetniško uredil savezni starešina, brat Gangl, obsega 352 strani in 26 prilog ter vsebuje 30 člankov in pesmi in je okrašena s 400 slikami. Že iz teh kratkih podatkov je razvidno, kako obširna in lepa je Spo*
гмлилигквгмлвгквгмалгквжвадагаллжвлвлвквгквлвллквквлдамлллвгмгга
„Sokolič“ izhaja vsak mesec ter stane za vse leto 18 Din
Urednik Ivan Bajželj v Ljubljani, Miklošičeva cesta št. 28./I.
Uprava v Učiteljski tiskarni v Ljubljani, Frančiškanska ul. 6.
Izdaja, zalaga in tiska Učiteljska tiskarna v Ljubljani, zanjo odgovarja France Štrukelj.
menica, ki bo vsem onim, ki so se zleta udeležili, najlepši spomin. Tudi naraščaju, ki je bil na I. vsesokolskem zletu, bo ta knjiga dragocen spomin, zato naj bi si jo vsak posctnik zleta nabavil. Spomenica stane 350 Din, kdor ne more plačati vsega zneska naenkrat, naroči lahko Spomenico na obroke. Naročila sprejema Jugoslov. Sokolski Savez v Ljubljani (Narodni dom).
Učiteljska tiskarna v Ljubljani je iz* dala: Nove razglednice akademičnega sli* karja M. Gasparija. Sest krasnih razglednic v pestrih barvah predstavlja narodne mo* ti ve, in sicer: Slovenko, Lepo Vido, Mlado Bredo, Pomlad, Slovenca in Svatbo. Serija vseh šest umetniških razglednic stane samo 6 Din.