KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 septembra 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10274
Lubovitch Eugene, industrijalac, Pariš, Francusha.
Postupak za poboljšanje sagorevanja u ognjištima ili pećima za industriju i domaću upotrebu.
Dopunski patent uz osnovni patent br. 10175.
Prijava od 22 oktobra 1932.	Važi od 1 marta 1933.
Traženo pravo prvenstva od 24 marta 1932 (Francuska).
Najduže vreme trajanja do 30 novembra 1947.
U osnovnom patentu br. 10175 je opisan postupak za poboljšanje radnog toka šalit-nih peći, kod kojeg gorivnoj materiji biva dodata mešavina praha, koja, prvo, sadrži materije, koje u toploti odaju ili prenose kiseonik, i, drugo, sadrži -alkalne s-oli kao alkalne kloride. Sad se uspostavilo, da naj-pre samo kod šahtnih peći posmatrano povoljno dejstvo ovog dodatka; u odnosu na sagorevanje, nastupa i kod peći i ognjišta svih vrsta za industriju i za kućnu upotrebu. Dalje se pokazalo-, da: osim već u osnovnom patentu pcmenutih sastojaka i oksida i soli retlcih zemalja u svome prirodnom ili veštaeki dobivenom obliku, u niešavina-ma sa alkaillnim solima kao alkalnim kloridima imaju veoma potpomažući uticaj. O-sim toga je moglo biti utvrđeno, da dodatak soli i oksida svih metala koji imaju više povratnih oksiđacionih stupnjeva;, može pojačati dejstvo ovih mešavina.
Odgovarajući ovom pravilu mešavina se praktično sastoji i-z sledečih glavnih sastojaka:
1.	oksidi ili seli retkih zemalja, kao ce-roksid i torijumoksid u veštački izvedenom obliku ili u obliku koji se nalazi u prirodi. U mesto ovih jedinjenja retkih zemlji ili zajedno sa njimia mogu biti upotrebijem oksidi barijiuma. Ove metalne soli ili oksidi se javljaju u više povratnih oksiđacionih
stupnjeva, koji iz jednog oksidacionog stupnja mogu biti lako prevedeni u drugi. Njihovo katalitičko dejstvo se dajle objasniti na taj način, što se niži oksidi prijemom kiseo-nika iz, gorivnoj materiji dovedenog, vazduha oksidišu i kiseonik po tome in statu nascendi (t. j. u naročito aktivnom obliku) ponovo predaju gorivnoj materiji. Time metalna jedinjenja bivaju ponovo prevedena u niži stepen oksidisanja (u da-tom slučaju u metalnom stanju) i kružni tok procesa; m-eže ponova početi.
2.	Alkalni kloridi, kao natrijum klorid ili kalcijum hlorid, kao što su pokazali mnogobrojni eksperimenti dejstvuju pre svega kao aktivator materija; pomenutih pod t. Pored ovih glavnih sastojaka mogu po volji biti mešavini dodate još i druge materije kao:
3.	jedinjenja drugih metala, koji- obrazuju više oksiđacionih stupnjeva, kao oksida illi soli mangana, hroma, gvožda, olova, bakra ili mešavine ovih tela.
4.	Osim toga mogu, kao kod postupka, po osnovnom patentu, mešavini biti doda-vane pojedine ili više oksidišućih sodi, kao nitrati, permangati, hć-orati ili perhlorati alkalnih ili zemn-oalkanih metala. Dejstvo ovih soli se sastoji u tome, što one pri zagrevanju svoj kiseonik predaju potpuno ili dellimično gorivnoj materiji. Pri tome
Din. 5.
ove soli dejstvuju kao upajači za sagoreva-nje iii kao aktivatori katalitičkih "materija ili jednovremeno kao- upaljači i aktivatori.
Kao kod postupka koji j|e opisan u osnovnom patentu i ovde jie dovoljna mala količina opisane mešavine za znatnu količinu gorivne materije.
Prisutnost ove katalizatiorske mešavine olakšava oksidisanje gorivne materije. Iz toga izlazi, da količina vazuha, koja je uvek u višku sprovedena pod ognjišta ih u peći, može biti znatno smanjena. Time postaje moguće da se izbegne hlađenje sa-gorevajuće mase suvišnom strujom vazdu-ha i da se smanje gubitci znatno koji su izazvani odvođenjem kalorija u odlazne gasove.
S druge strane kiseonik koji je mešavu-nom katalizatora izuzet iz vazduha biva gorivnoj materiji predat in statu nascendi. Na ovaj način se postiže mnogo intenzivnije sagorevanje j viša temperatura u za-žarenoj masi. Na primer će se tako pritisak u parnom kotlu pri upotrebi katajizi-ranog ulja brže povećati, no pri upotrebi običnog uglja.
Osim toga treba: primetiti, da pri upotrebi katalizatorske mešavine gasoviti ugljo-vodonici bivaju sagoreni na ognjištu ili u peći, mesto da sa odilazećim gasovima budu dalje odvedeni.
Iz svega, tega dakle slednje, đa se bolje lokalizovano, lakše i potpunije zagrevanje postiže sa minimumom viška, vazduha. Može se osvedočiti, da količina nesagorenih delova u pepelu i šljaci kod ognjišta biva smanjena. Stoga je dakle moguće, da se iskoriste i gorivne materije male vrednosti time, što se povećava stepen dejstva ognji-ša i peći.
Gore opisana meša,vina biva spravljena u vidu praha. Pri upotrebi može ovaj; prah biti doveden u rastvor ili u vodenu suspen zijiu. Gorivna materija se prska ovim rastvorom, usied čega uspeva da se produkat.
ravnomerno raspodeli u gorivnoj materiji. Prah može takođe na podesan način biti upotrebljen kod izrade briketa, anglomera-ta i tome si.
Po pronalasku se mešavina na primer može sastojati prema sledečem:	Peroksid
10—20%, barijum nitrat 30—40%', natri-jum hloriđ 40—601%'. Dodatak ove mešavine u količini od jednog do dva kilograma jednoj toni gorivne materije je dovoljan da se, pored ostalih gore navedenih koristi, postigne mnogo potpunije sagorevanje sa minimalnim viškom vazduha.
I ovde se, kao kod mešavine koja je opisana u osnovnom patentu, mora paziti na to, da mešavina praha ne sadrži nikakve škodljive sastojke, kao što su sumpor, fosfor i tome si.
Oblast primene ovog pronalaska je osim toga veoma velika, i, proteže se na; ognjište za industrijske ciljeve i za kućnu upotrebu, kao i na najraznovrsnije peći (kotlovske peći, obrtne peći, hofmanove peći, metalur-gijske peći i t.d.) i na svaku vrstu prirodne ili veštačke, čvrste, tečne ili gasovite gorivne materije.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za poboljšanje sagorevanja u ognjištima ili u pećima za industrija i domaću upotrebu, po osnovnom patentu, br. 10175, naznačen time, što mešavina, koja se dodaje gorivnoj materiji, sadrži pojedine ili više oksida ili soli retkih zemalja ili ba-rijuma kao i osim toga alkalne hloride.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što' mešavini bivaju dodate pojedine iilli više soli ili oksida drugih metala sa više oksida-cionih stupnjeva, kao gvožda, mangana, hroma, bakra, olova i t. si.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što mešavini bivaju dodava,na jedinje-nja, koja u toploti odaju kiseonik, kap nitrati, permanganati, hlorati alkalnih ili zemljoalkalinih metala.