MSMSftsaj*
Poštnina plažana т gotovini.
STROJNI ТОХАС
_________^_________
СТРОЈНИ ЛОЖАЧ
ГЛАСИЛО УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА
ДРЖ. ЖЕЉЕЗНИЦА У БЕОГРАДУ
- ■
___________£____________
STROJNI KURJAČ
GLASILO UDRUŽENJA KURJAČEV
DRŽAV. ŽELEZNIC V BEOGRADU
_
Izhaja prve dni v mesecu. Posamezna številka 2 Din. Letna naročnina 24 Din. Uredništvo in upravništvo v Ljubljani, Dunajska cesta 58. Odgovorni urednik Ivan Cek. Излази првих дана у мјесецу.. Поједини број 2 Дин. Годишња претрлата 24 Дин. Редакција и администрација у Љубљани, Дунајска 58. Одговорни уредник Иван Цек
Št. 12.	V Ljubljani, 10. decembra 1926.	Leto II.
Pravilnik
sporednih prinadležnosti službenika
državnih saobraćajnih ustanova.
Ovaj pravilnik obnarovan je u »Službenimi Novinama« br. 265 od 20. novembra
o.	g. a objavljen je i u »Službenim Novinama Saobraćajnih Ustanova kraljevine SHS« u br. 23 od 1. decembra! o. g. Stupanjem na ; snagu ovoga pravilnika (t. j. od dana obna-rodovanja) prestao je važiti pored ostalih pravilnika, kojim su dosa'đ regulisane sporedne prinadležnosti železničara, i »Pravilnik o nagradama za ušteđeno gorivo i mazivo« od 29. dec. 1924.
Novi pravilnik reguliše sporedne prinadležnosti svih kategorija železničara, dok su do sada važili razni pravilnici za razne sporedne prinadležnosti i razne kategorije. Prema tome podeljen je u nekoliko glava, koje obrađuju razne materije. Svega ima 11 glava i 105 člana1. Nas svakako naročito interesuju oni deli novog pravilnika, koji sadržavaju naše sporedne prinadležnosti, a to su kilometraža i premija. 0 kilometraži govori pravilnik u drugoj glavi, član 46 do 52. Ako uporedimo nove odredbe sa dosadašnjim videćemo da nema bitnih promena. Pri hitnom pregledu opažih smo tek, da su nam smanjili ki-Icmetražu kod brzog voza na normalnoj pruzi od 5.5 na 5 para po kilometru.
Važnije su promene kod premije. O premiji se u poslednje doba mnogo govorilo i pisalo, pa su postojale i izvesne intencije, da se premija’ ukine. Nagoveštalo |se mnogo šta, govorilo se i o maksimiranju premija. Međutim po novom pravilniku ostalo je barem za mašinsko osoblje sve pri starom. Materiju o premijama obuhvata glava VI u čl. 60 — 65. U čl. 60 govori se o I učešću u nagradama. Krug onih koji će od-Isada učestvovati u premija'ma mnogo je ismahjen, reducirani su svi oni, koji sa
uštedom materiala nisu imali nikakvih niti posrednih niti neposrednih veza. Stalo se na sasvim pravilno gledište, da imaju primati nagradu za ušteđen material samo oni koji imaju na toj uštedi zasluge, a to je u prvom redu mašinsko osoblje i pored ovoga ostalo ložioničko osoblje. Samo dok je jednim nešto uzeto, nije se drugim ništa dodalo, naprotiv sem mašinskog osoblja', oduzeto je i ostalimi, koji će još primati premiju, mnogo time, što su im premije maksimirane. Moramo tu odmah istaći, da se u tom pogledu naneia nekojim teška krivica, naročito ipredložačima', kojim je maksimirana nagrada sa 600 Din mesečno.
»Čl. 60. koji govori o učešću u nagradama i o njihovom cilju kaže:
1.	Nagrada za ušteđeno gorivo i mazivo pri radu sa lokomotivama daje se osoblju, i to: miašinovođama', ložačima, šefovima ložionica, nadzornicima našina i vođama potpaljivača (predložačima) i poslovođama ložionice.
Lice određeno da se sprema za ma-šinovođu i koje radi toga putuje na lokomotivi, ne dobija! nikakvu nagradu za ušteđeno gorivo i mazivo.
Dnevničar, koji vrši dužnost gore po-mlenutoga regulisanog službenika i ima sve stručne ispite propisane za tu dužnost, ima prava na prijem ove nagrade kao i službenik, čiju dužnost vrši.
2.	Calj je ovim nagradama da se zain-teresovano osoblje podstrekaVa, da putem tačnog održavanja redovne propisane vožnje i određenih turnusa rada postigne: radom i pripremom što veću štednju u trošenju ovog materijala, što mat-ijivije održavanje lokomotive u ispravnom stanju i što ekonomnije iskorišćavanje lokomotiva.«
Ne upuštajući se u pojedinosti, koje ostavlja'mo za idući broj, moramo ipak napomenuti, da novimi pravilnikom nisu ot-
klonjene neke krivice, koje su nam nanete u toku vremena raznim pravilnicima i predpisima i za koje smo opetovano tražili dal se isprave. Naročito moramo naglasiti, da je ostalo staro razmerje u podeli nagrade. U tom pogledu kaže se u cl. 64. koji razpravlja o podeli premije sledeče:
»Za svaku ušteđenu tonu normalnog ugijać odnosno kilograma normalnog maziva, mašinska partija (mašinovođa i ložač) dobija 25% od ušteđene cene jedne tone normalnog uglja, odnosno jednog kilograma normalnog maziva.
Ova se dobit deli tako, da mašinovođa dobija 65%, a ložač 35%. Ako su bila dva loža'ča, svakom od njih pripada po 20% od dobiti, a mašinovođi 60%.«
To je jedno. A druga neprijatnost koja je ostala i u novom pravilniku jeste, da se nije crtala ona naredba1, da treba u mesecu proputovati 1000 km odnosno na vici-nalnim i uskim prugama nešto manje, da se postigne pravo na premju za' taj mesec. I ta je odredba sadržana u istom cl. 64.
»Mašinovođa odnosno ložač, koji u jednom mesecu ine učini, ne proputuje najmanje 1000 kilometara' na glavnim prugama normalnog koloseka, 800 km na vici-nalnim prugama normalnog koloseka, 600 km na prugama10.76 i 500 km na zupčastim i koloseka 0.60, nema prava na nagradu za uštedu u tome mesecu.«
Napisali smo ovo nekoliko stvari u informaciju naših članova, a na potankosti osvrnućemo se u idućem broju našeg lista, u kojem] ćemo po mogućnosti objaviti barem najglavmije cl. novog pravilnika.
Правилник
споредних принадлежности службеника државних саобраћајних установа.
Овај правилник обнародован je у „Службеним Новинама" бр. 205 од 20.
новембра o. г. a објављен je и у „Служ-беним Новинама Саобраћајних Устано-ва Крафевине СХО1' у бр. 23 од 1. децем-бра о. г. Ступањем на снагу овога npa-вилннка (т- ј- ОД Дана обнародовања) ирестао je важити поред осталих иравил-ника, којим су досад регулисане cno-редне принадлежностн железничара, и „Правилник о наградама за уштеђено гориво и мазиво" од 29. децембра 1924.
Нови правилник регулише споредне принадлежности свих категорија желез-ничара, дохс су до сада важили разни правилници за разне споредне прина-длежности и разне категорије. Према то-ме подељен je у неколико глава, које обрађују разне материје. Свега има 11 глава и 105 члана. Нас свакако нарочито интересују они дели новог правилника, који садржавају наше споредне прина-длежности, a то су километража и пре-мија. 0 километражи говори правилник у другој глави, члан 46 до 52. Ако упо-редимо нове одредбе са досадашњим ви-дећемо да нема битних промена. При хит-ном прегледу опазили смо тек, да су нам смањили километражу ч;од брзог воза на нормалној прузи од 5.5 на 5 napa no Еилометру.
Важније су иромене код премије. 0 премији се у пооледње доба много гово-рило н писало. na су постојале и извес-не интенције. да се премија укине. На-говештало се много шта, говорило се и о максимирању премија. Међутим no но-вом правилнику остало je барем за ма-иганско особље све npn старом. Матернју о премијама обухвата глава VI у чл. 60 — 65. У чл. 60. говорп се о учешћу у на-градама. Круг ових који ће одсада уче-ствовати у премијама много je смањем, редуциранн су сви они који са уштедом материала иису ималп никаквих посред-них нити непосредних веза. Отало се на са-свим правилно гледиште, да имају прима-ти награду за уштеђен материјал само они који имају na тој угатеди заслуге, a то je у првом реду маиганеко особље и поред овога остало ложионичко особље. Само док je једним нешто узето, није се дру-гим ништа додало, напротив сем машин-ског особља, одузето je и осталим, који ће још примати премију, много тиме, што су им премије максимиране. Морамо ту одмах истаћи. да се у том погледу на-нела некојим тешка кривица, нарочито предложачпма, којим je максимирана награда са 600 Дин месечно.
„Чл. 60. Еоји говори о учешћу у на-градама н о њиховом циљу каже:
1. Награда за уштеђено гориво и ма-зиво при раду са локомотивама даје се особљу, и то: мапшновођама,. ложачима.
шефовима ложионпца, надзорницима машина и вођама потпаљивача (предло-зачима) и пословођама ложионица.
Лице одређено да се спрема за ма-шиновођу и које ради тога путује на ло-комотиви, ne добија никакву награду за уштеђено гориво и мазиво.
Дневничар, који врши дужност rope поменутога регулисаног службеника и има све стручне испите прописане за ту дужност, има ирава на пријем ове на-граде као и службеник, чију дужност врши.
2. Циљ je овим наградама да се за-интересовано особље подстрекава, да пу-тем точпог одржавања редовне прописа-не вожње и одређених турнуса рада по-стигне:	радом и припремом што већу
штедњу у трошењу овог материјала, што марљивије одржавање локомотива у исправном стању и што економније ис-коришћавање локомотива.“
Не уиуштајући се у нојединости, noje остављамо за идући број, морамо ппак мапоменути, да новим правилником ни-су отклоњене неке кривиде, noje су нам нанете у току времена разним правилни-цима и прописима и за noje смо онето-вано тражили да се исправе. Нарочито морамо нагласити, да je остало старо сразмерје у иодели награде. У том иогле-ду паже се у чл. 64. који расправља о подели премије следеће:
„За свапу уштеђену тону нормалног угља односно пилограма нормалног Masima, машинспа партија (машиновођа н ложач) добија 25% од уштеђене цене једне тоне нормалног угља односно јед-ног пилограма нормалног мазива.
Ова се добит дели тапо, да машнно-вођа добија 65% a лозач 35%. Ano су била два ложача, сваком од њих при-пада no 20% од добити, a машиновођи 60%.“
To je једно. A друга пепријатност noja je остала ж у новом правилнипу јесте, да се није дртала ona наредба, да треба у месецу пропутовати 1000 км односно на вициналним и успим пругама нешто Mame, да се постигне право на премију за тај месец. И та je одредба садржана у истом чл. 64:
„Машиновођа одпосно лозач поји у једном месецу не учини, не пропутује нај-мање 1000 пиломет. na главним пругама нормалног полосека, 800 пм на впцинал-ним пругама нормалног полосепа, 600 пм na пругама 0.76 н 500 пм на зупча-стим и полосепу 0.60, нема права na на-граду за уштеду у томе месецу.“
Написали смо ово неполипо ствари у ииформацију наших чланова. a на по-танпости осврнућемо се у идућем броју
нашег листа, у појем ћемо по могућности објавити барем најглавније чл. новог нравилнипа.
Kazni.
Radi kazni se slišijo mnogokrat kritike« v naših vrstah, na sploh dado kazni j precej snovi za naše razgovore. Ne bomo j govorili o upravičenih kaznih. Če kdo kaj zakrivi in se ga kaznuje po predpisih, je (o njegova stvar, sicer neprijetna, vendar pa se mu lahko reče:	zakrivil si, pa se
pokori. Mnogokrat pa lahko ugotovimo, da je bil ta ali oni naš tovariš neupravičeno kaznovan, in ker so kazni dosegle že precejšnjo mero, tako da je vsaka tudi najmanjša za kurjača zelo občutljiva, smo k se začeli resno z njimi baviti. Pri tem smo prišli do prepričanja, da je kurjačem i nemogoče svojo službo tako vestno opraviti, da se jih ne bi kaznovalo. To izhaja iz dejstva da se pri nekaterih blagajnah \ že vnaprej predvideva svota, ki jo je treba s kaznimi vnesti. Seveda, za take j predpise je treba imeti tudi zanesljive in sposobne ljudi (predpostavljene), ki se prav radi okoristijo s priliko, da nam pokažejo, da so naši predstojniki (z večjo ali manjšo šolsko izobrazbo). Da pa zamore-jo priti razne blagajne do svojega denarja, so jo gospodje, vsaj kar se nas kurjačev tiče, prav dobro pogruntali. Pustili so najprej, da so se stroji zanemarili in da 1 se še sedaj zanemarjajo, ker hi vedno potrebnega materiala na razpolago, sedaj pa zahtevajo, da bodi stroj čist in snažen; gorje mu, kdor ne bi ustregel tej zahtevi! Takoj ga kaznujejo radi nečistega in za- , nemarjenega stroja, pa pride blagajna do . predvidenih svot«! To je za razne gospode tudi način, da pokažejo svojo spo-) sobncst. Mi sicer spoštujemo vsakega višje izobraženega gospoda, vemo pa, da pri razmerah in prilikah, v katerih živimo , svoje vsakdanje življenje pri železnici, ne | pride v splošnem toliko v poštev visoka , izobrazba, kot v veliki meri praksa stroj- . nega osobja, ki se je pa gotovo nismo « nalezli od onih, ki nas kaznujejo. Pri vsem tem pa gospodje ne marajo nečesar vedeti, najbrže zato ne, da se pride do i < denarja. Gre za nekatere stvari v predpi-1! sili, ki so za nas precej pomanjkljivo sestavljeni, tako da jih najbrže samo še go-! spodje po svoje razumejo. Omenjamo samo čl. 15 pravilnika za mašinovođe i lo-žače. Ta člen pravi, kaj je dolžnost kurjača, da opravi pri stroju, in kaj morajo čistači napraviti. In potem pravi: gde ovih (t. j. čistača) nema, ložač čisti sve. To je pa zelo težko ugeniti, kje ih ima in kje ih nema. Kajti včasih so, pa so samo na pa- <
pirju, ti uboga para kurjač pa vedi in ugotovi, dali so v resnici ali samo na papirju. Prosili bi gospode na raznih nadrejenih mestih, naj bi vzeli kak pravilnik v roke in ga sporazumno s strojnim osebjem predelali. Če se že človek kliče na odgovornost in kaznuje, naj ee mu da tudi prilika, da uveljavi svoje prošnje in pritožbe.
O bolniški blagajni.
Danes smo že tako daleč, da se pri vsakem večjem obratu obrača na socialna vprašanja vsaj toliko pažnje, kolikor je predpisuje zakon. Tako se je tudi pri železnici uredilo vprašanje pomoči za slučaj nezgod, obolelosti itd., tako, da prispevajo juslužbenci svoje deleže za bolniško blagajno, gotov del pa prispeva, ali bi morala prispevati železniška uprava. Jasno je, da v današnjih časih ni mogoče doseči ureditve vseli vprašanj, ki so v zvezi s to mstanovo, preko ene same osebe ali preko nekoliko oseb, temveč je potrebno, da se vse že omenjene stvari razčistijo sporazumno med upravo železnice in zastopniki onih, ki prispevajo v ta fond. Zato so se tudi vršile volitve v Boln. blagajno za drž. prometno osobje. Njih namen je bil, da prevzamejo upravo te ustanove v svoje reke, da jo vodijo, da uveljavijo eventuel-he pritožbe, predloge itd. Trebalo je nekatere stvari, ki ne odgovarjajo več današnjim razmeram, izboljšati, vendar so imeli prav oni, ki so dejali, bodočnost bo pokazala; tudi se niso motili tisti, ki so menili, da se bo skušalo z zavlačevanjem odložiti ureditev marsikatere pereče stvari. Kolikor vemo, so delegati ljubljanske Oblastne uprave storili svojo dolžnost in pritisnili na to, da bi se vendar že sklicala izredna glavna skupščina, kakor je bilo sklenjeno na redni glavni skupščini. Tedaj so imeli besedo tisti, ki imajo bolniško blagajno v svojih rokah, t. j. UJNŽ. Na tozadevno vlogo so dobili delegati Obl. upr. Ljubljana od Centrale Humanitarnih fondov v Beogradu med drugim sledeč odgovor:
IZVOD
odobrenih i neodobrenih odluka Glavne Skupštine Bol. fonda od strane Gospodina Ministra Saobraćaja'.
I. Odobreno.
1.	Budžet za 1926/27 god.
2.	Izbor Upravnog i Nadzornog Odbora.
3.	Dnevnice članovima Upravnog i Nadzornog Odbora za sednice i referenti-bial, kao i delovodji Centralne Uprave.
4.	Delegatima Glavne Skupštine po dve stotine Din na imle dnevnice.
5.	Stručni pregled zloupotreba prošlih Uprva Bol. Fonda.
6.	Dr. Kostićki i dr. Sapeško po 5000.— Din nagrade za besplatan rad u porodilištu Cen. Ambula'nte u Beogradu.
7.	Dr. Tičaru 5000.— Din za besplatno vršenje fizikalne terapije.
8.	Dr. Jeremiću, šefu lekarn u Subotici za napredak poslova u fondu nagradu u 5000,— Din.
9.	Labora'ntkmji Ivki Burja nagradu u 3000.— Din za prekovremeni rad u ambulanti Ljubljana.
10.	Po 3000.— Din članovima Upravnog odbora Cen. Uprave, koji su radili na sednicama, za' koje nije bilo odobrenih dnevnica, kao nagrada zarad na tim sed-nica'ma.
II.	Nije odohreno.
Razšiljmje skupštinarima projekta Nove Uredbe Fonda i saziv vanredne skupštine za donošenje nove Uredbe, pošto Uredbu izdaje Gospodin Ministar Saobraćaja u dogovoru sa ministrom Socialne Politike.
Ker je pravilnik v zvezi z Uredbo in odvisen od nje, se bo pač uredilo vse po volji par oseb. O tem bomo še spregovorili, v kolikor bodo to zahtevali interesi skupnosti in železničarjev kot poedincev.
Naša solidarnost v nesreči.
Ob priliki znane nezgode pri Lazah, ko je lokomotiva brzega vlaka skočila s tira in se prevrnila, je bil težko poškodovan naš tovariš Ranftl Franc iz Maribora. Dobil je težke poškodbe na celem telesu, desna noga mu je bila popolnoma zdrobljena, zaradi česar so mu jo morali v bolnici amputirati. Prestati je moral ponovne operacije in pretrpeti neznosne bolečine. Poleg teh fizičnih bolečin pa so ga neprestano mučile tudi skrbi, kaj bo z njegovo številno družino, kako se bodo preživljali njegovi neodrasli in neprekrbljepi otroci. Naša oblastna uprava je takoj po nesreči ukrenila potrebno s tem, da je obvestila o nezgodi vse pododbore v svojem območju kakor tudi centralno upravo in druge oblastne uprave. Povdarili smo, da je družina tovariša Ranftla potrebna nujne pomoči in da je treba takoj pričeti z nabiranjem prostovoljnih prispevkov. Tudi ob tej priliki se je naša organizacija obnesla, kakor že v številnih drugih nujnih slučajih, ter doprinesla nov dokaz za upravičenost svojega obstoja.
Prinašamo svote, ki so jih do sedaj nabrali naši tovariši kot prostovoljne prispevke za družino ponesrečenega tovariša in ki pričajo o visoko razvitem socialnem
čutu naših tovarišev. Prejeli smo od Obl. uprave Zagreb skupno 1228.— Din, in sicer so darovale kurilnice: Zagreb gl. kol. 203 Din, Šibenik 100 Din, Gračac 320 Din, Varaždin (prispevali tudi strojevodje) 400 Din, Sisak 205 Din. Iz ljubljanske uprave so prispevale poedine kurilnice: Ljubljana II 576 Din, Jesenice 438.80 Din, Novo mesto 275 Din, Velenje 195 Din, Zidani most 415 Din, Pragersko 65 Din; skupaj 3189.80 Din. Iz kurilnice Ljubljana L in Maribora še nismo dobili točnih podatkov, zato jih bomo objavili v prihodnji številki. Pripomniti moramo, da so v kurilnicah Jesenice in Novomesto prispevali k nabiralni akciji tudi vsi gospodje strojevodje in s tem pokazali mnogo socialnega umevanja za nesrečno kurjaško družino. Zato jim ore zahvala kakor vsem našim tovarišem, ki so po svojih skromnih močeh prispevali, da se nekoliko olajša gorje nesrečne družine. Nabrani denar se je odposlal po navodilu zaupnika iz Maribora na naslov tovariša Ranftl.
Iz udruženja.
V pojasnilo. Nekateri naši člani so se obrnili na oblastno upravo Ljubljana z vprašanjem, ali bo društvo izdalo za leto 1927 svoj lastni koledar. Tozadevno pojasnjujemo vsem tovarišem sledeče: Prvotno smo nameravali izdati za leto 1927 svoj lastni koledar, po ponovnih 'informacijah pa smo morali svoj namen opustiti. To pa zaradi tega, ker se nam samo za našo oblastno upravo ne bi izplačalo tiskati koledar, da bi ga pa tiskali tudi za ostale kraje, zaenkrat ni izvedljivo. Pri razpečavanju bi se pojavile neizogibne in nepremagljive težkoče, pa bi se prav gotovo zgodilo, da bi občutila društvena blagajna znatno škodo. Kakor že rečeno, samo za našo oblastno upravo se tiskanje ne b> izplačalo, ker nas je premajhno število in bi tisk preveč stal; radi tega bi bil seveda tudi koledar zelo drag in — kritika ne bi izostala. Zato prepuščamo vsakemu članu na prosto, da si nabavi tudi za leto 1927 koledar, kakor doslej, tam, kjer se mu zdi po njegovem mnenju, da je najbolj prav.
Nasvet našim članom. Izkušnja je pokazala, da je za vsakega kurjača zelo potrebno in koristno, da si v svojem lastnem interesu sproti beleži svojo službo. Beležke naj vsebujejo: številko stroja, številko vlaka in datum. Vpiše naj se tudi čas prihoda v službo na vlak in čas povratka iz službe. Pri tem naj se vpošteva kot čas prihoda na vlak dve uri pred odhodom istega, za povratek iz službe se računa čas eno uro prihoda vlaka. Tisti tovariši, ki morajo zaradi pomanjkanja prometa
delati v kurilnici, naj si natančno zabeležijo, koliko ur so v mesecu delali v kurilnici in koliko ur so bili v službi pri vožnji.
Želeti je, da bi se vsi tovariši ravnali po teh navodilih, ker je to samo njim v korist.
Poziv članstvu. Obveščamo celokupno članstvo, da smo izdali nabiralne pole za nabiranje prispevkov za vdovo po pred nedavnim časom ponesrečenem tovarišu Mihaelu Klemenčiču. Te nabiralne pole bomo v kratkem odposlali na vse podružnice in prosimo vse naše tovariše kakor tudi druga usmiljena srca, da se čim izdatneje odzovejo našemu pozivu. Omenjena vdova ima šest nepreskrbljenih otrok ter se nahaja v zelo težkem gmotnem položaju.
Savet našim članovima. Iskustvo po-kaizalo je, da je za svakoga ložača potrebno i koristno, da si u sopstvenom interesu be-leže svoju službu. Beleške treba da sadržavaju; broj mašine, broj vlaka (voza) i datum. Takoisto treba zabeležiti vreme dolaska u službu na vlak (voz) i vreme povratka iz službe. Pri tome treba uvažiti kao vreme dola'ska na vlak dva sata pred polaskom istoga, a za povratak iz službe računa se jedan sat po dolasku vlaka1. Oni drugovi, koji su zbog nestašice saobraćaja dodeljeni na rad u ložionici, neka tačno zabeleže, koliko su sati u mesecu radili u ložionici, a koliko su sati bili u službi na vožnji.
Dobro bi bilo, kad bi se svi drugovi držali tih uputstva, pošto bi to bilo samo njima u korist.
Савет нашим члановима. Искуство иоЕазало je, да je за свакога ложача по-требно и користно, да си у соиственом интересу бележе своју службу. Белешке треба да садржавају; број машине, број влака (воза) и датум. Такоисто треба за-бележити врене доласка у службу на влак (воз) и време повратка из службе. При томе треба уважити као време дола-ска влак два сата пред поласком истога, a за повратак из службе рачуна се један сат no доласку влака. Они другови, који су због несташице саобраћаја додељени на рад у ложионици, нека тачно забеле-же, колико су сати у месецу радили у ло-жионици, a колико су сати били у служ-би на вожњи.
Добро би било, кад би се сви другови држали тих упутства, пошто би то било само њима у корист.
Из Централе. По налогу Централне Управе дозволите да вас умолимо пу-стити ово иеколико редова у нашем листу.
Обласна Београдска Дирекција сво-јим актом Бр. 21-10-926 ГОД; одговорила je на нашу болбу Бр. 711 од 1-10-26. год. да нам се неможе изићи у сусрет пошто нема кредита.
Нас je веома жао наших другова који се муче под најтежим околностима, али се треба сетити оне народне: „од не-мања тврђег града нема“.
Ми се ипак надамо да he Дирекција, чим узмогне с кредитима, изићи у сусрет нашој молби.
0 радном времеиу на маневри у ве,-ћим станицама, упутили смо молбу на-длежнима, да се повећа радна снага в. д. машиновођа и тиме нспуне законски услови радног времена на 12 часова.
Шта све будемо учинили код на-длежннх известићемо све заинтересо-ване.
Direkcija drž. žel. v Ljubljani razglaša, da se bo s 1. decembrom 1926 otvo-ril vi Centralni Ambulanti (v Ljubljani na Celovški cesti štev. 4, soba 23) kirurgični oddelek pod vodstvom specijalista za kirurgijo dr. Roberta Blumauerja, ki bo or-diniral vsako sredo, petek in soboto ob И—12У2.	'
Sprejemal bo vse kirurgične operativne slučaje, katerih ne sprejemajo bolnice in ki se dajo ambulantno brez večje asistence operirati. Zdravil bo dalje kirurgične in ortopedične hibe ter posledice nezgod in poškodb, katerih žel. zdravniki ne morejo zdraviti z uspehom. Vršil bo tudi operacije v ustih in golti ter bo na razpolago za konsilijarna mnenja in zdrav-I jenja.
ZAHVALE.
Ja niže potpisati najtoplije se zahvaljujem Udruženju ložača podružnici u Lupljanici za podjeljenu mi posmrtninu nakon smrti moga djeteta, koju mi je svotu isplatila podružnica Lupljanica u iznosu od 300 Din.
Lupljanica, 18. XI. 1926.
Nikola Čorluka.
Niže potpisati najsrdačnije se zahvaljujem Udruženju ložača podružnici Lupljanica za podjelenu mi posmrtninu prilikom smrti moga djeteta u iznosu od 300 Din.
Lupljanica, 15. XI. 1926.
Gojo Matic.
Najlepše se zahvaljujem Udruženju ložača za prigodom smrti moga djeteta mi podeljenu posmrtninu, koja mi je isplaćena u iznosu od 300 Din.
Lupljanica, 10. 7. 1926.
Filip Čičak.
Izdaje Udruženje ložača drž. žel. kraljevne SHS u Beogradu.
Podpisani se najtopleje zahvaljujem društvu kurjačev Oblastna uprava v Ljubljani za v bolezni mi podeljeno podporo v znesku 450 Din.	Nedoh Franc.
Velenje, 14. XI. 1926.
Nižje podpisana se najiskreneje zahvaljujem društvu kurjačev za nakazano mi podporo v znesku 500 Din. Še enkrat najlepša hvala!
Maribor, 12. 11. 1926.
Jera Ranftl.
Milan Petričič, ložač ložione Bjelovar, zahvaljuje se Oblasnoj Upravi Zagreb za nakazanu bolesničku potporu u iznosu od 300 Din.

Nemogu propustiti a da se ne zahva'-limi ovim putem svima koji su mog pokojnog muža Iliju Kovačeviča ispratili do njegovog vječnog groba. Zahvaljujem se gosp.; šefu ložionice Bos. Brod i svim drugovima pokojnog koji položiš© vjenac, i ostalim željezničarima, koji su svojim prisustvom ovečali ovu hižnu pratnju. Zahvaljujem se posebno drugu Laliću ložionice Bos. Brod koji je izreko zadnje grobno slovo pokojnom Iliji, ujedno se zahvaljujem Udruže-1 nju ložača, Oblatenoj Upravi Sarajevo na’ odaslanoj posmrtnini u iznosu 1500 Din (slovima: hiljadu petstotina dinara).
Svima najsrdačnija zahvalnost.
Bos. Brod 3. decembra 1926.
Andža Kovačevič, udova’.!
DAROVI.
Preostalo iz poslednje številke:
U Oblasnoj Upravi Zagreb sakupilo, se za nastradalog druga Ramftla i to: U lo-žioni Šibenik 100 Din; u ložioni Gračac 320 Din; u ložioni Varaždin (darovali strojevodje i ložači) 400 Din; u ložioni Sisak 205 Din; ukupno 1228 Din.
Svima, koji su svojim prilogom dopri-neli, da se poboljša položaj nesrečnog druga, najljepša hvala!
Za tiskovni sklad: Karba Jurij, Lj. 1. 10 Din; Šeititz Franc, Lj. I 10 Din. — Naj-lepša hvala!
Prispevki za tiskovni sklad. Darovala sta Sušnik, Tržič Din 10; Poljanec Franc, Ljubljana II. Din 10.
Vsem tovarišem želi srečne božične praznike	Uredništvo.
Svima drugovima želi sretan Božić
Uredništvo.
Свима друговима жели сретан Божи^
Уредништво.
Tiska tiskarna Makso Hrovatin-