NEODVISNO GLASILO ŽELEZNIČARJEV, UPOKOJENCEV IN TRANSPORTNEGA O SOB J A
Delavstvu vseh dežel!
Majski oklic
internacionale
Po svetu, polnem bede in suženjstva, prepojenem z vojno nevarnostjo in pripravami za vojno, se pripravljajo delavci in socialisti na prvi maj.
Skoraj šest let traja kriza kapitalističnega gospodarstva. Brez sveta so si napram bedi množic, ki je sad dobičkarskega gospodarstva, gospodujoči razredi. Neovirano zniževanje mezd širokih množic — to je edini pomoaek, s katerim hočejo odpraviti krizo. Visoke carine in po nacionalizmu napihnjeno stremljenje po samoomejitvi posameznih dežel, avtarkiji, so uničili svetovno trgovino in mednarodno delitev dela, brez česar gospodarski in kuiturni napredek človeštva ni mogoč.
Velekapitalistična gospodarska politika grozi z novo dobo in trajnim kaosom krize.
Z gospodarsko bedo poraja kapitalistični razvoj suženjstvo. Opustošenjem po krizi sledi fašistična ofenziva. Kjer je kapitalizem napravil gospodarstvo za pokopališče, tam išče fašizem svoj plen. Z ropom eksistence združuje rop svobode, Delovnemu prebivalstvu jemlje z njega pravicami vsakršno možnost, da se brani pred kapitalističnim pritiskom. Zahteva cepitev družbe v gospode in hlapce, v trajno bogate in siromake-
Iz bede krize in fašizma izhaja ebenem končno najhujše vseh nevarnosti, ki ogroža človeštvo, vojna nevarnost.
Gospodarski nacionalizem je sodeloval pri pripravi tal, na katerih je utegnil neovirano nastati politični nacionalizem. Toda, čim je fašizem nastopil gospodstvo, so se nacionalistične m militaristične sile polastile državne oblasti. Vojni poža-- v Evropi izhaja iiz Hitlerjeve Nemčije, od militarizirane Japonske pav Ariji.
Na Veliko nedeljo smo prejeli brzojavno obvestilo od glavnega volilnega odbora liste delovnega ljudstva, da je naša lista zavrnjena.
S tem je naša volilna agitacija za te volitve zaključena in vsi sklicani in nameravani volilni shodi odpovedani, ker se volitev z našo listo delovnega ljudstva ne moremo udeležiti.
O vsem tem obvestite naše volilce in jim povejte, da smo storili vse, kar je bilo v naši moči, da bo delovno ljudstvo pri teh volitvah lahko nastopilo in se uveljavilo z geslom: za kruh, enakost in svobodo. Ako nam to ni mogoče, ne leži krivda na nas.
Bodimo v teh dneh hladnokrvni in prevdami, ohranimo naše vrste čvrste in sklenjene, pripravljeni za nove boje. Naše delo' naj se osredotoči za ojačenje strokovnih, kulturnih in gospodarskih organizacij, zla-
Fašistična Italija se skuša s povezavo evropskih demokracij zaščititi pred nemškim fašizmom. Vojne priprave v fašističnih deželah so dala pobudo novi tekmi v oboroževanju vsemu svetu.
Prvi maj naj mobilizira socialiste na boj
preti bedi krize v kapitalističnem gospodarstvu,
proti fašističnemu suženjstvu, proti vojni nevarnosti in tekmi v oboroževanju,
za gospodarsko politiko boja proti krizi po načrtu,
za obrambo svobode in demo kracije,
za trdno in odločno Društvo narodov, ki naj proti vsakemu napadalcu postavi premoč miroljubnih držav!
Sicer vemo, da izpolnitev teh zahtev še nie more zadoščati.
Kriza bo še le takrat premagana in nevarnost bodočih kriz odpravljena, kadar si bodo delovne množice osvojile politično moč ter vpostavile socialistični gospodarski red!
Svoboda bo na svetu šele takrat zagotovljena, čim ne bo le v demokratičnih deželah odpravljena fašistična nevarnost, marveč tudi v deželah fašizma izvojujejo junaški bojevniki za svobodo in socializem zmago nad fašistično državno oblastjo in si socializem osvoji oblast!
Zato bodi ta prvi maj signal zbiranja k novi ofenzivi!
Naj živi mednarodni, osvobodilni mir, jamči socializem!
Bruselj, aprila meseca 1935.
Poslovni odbor Socialistične I delavske internacionale.
sli pa posvetimo vse sile razširjenju našega tiska.
Prvič smo po tolikih letih zopet nastopili v politični areni in razgibali ogromne mase delovnega ljudstva, kot še nikdar poprej, v strah in zaprepaščenje naših nasprotnikov.
Hvala Vam sodrugi za Vašo brezmejno požrtvovalnost, ki je nadomestila manjkajoča denarna sredstva. Gibanju, ki je pokazalo toliko idealizma, v boju za naš končni cilj — za socializem, pripada bodočnost.
Zato pogum in vztrajnost, pokonci glave sodrugi!
Naš čas bo prišel!
Družnost!
Okrožni volilni odbor liste delovnega ljudstva
Širite naš list!
Na skupštini
Beograd, 15. IV. 1935.
Juče d idiajias oidiržana je sčjufrština bo-lesničk'Ojg fonda drž. s. osoblja. Skupština je pored 'Uiabičaijffloga dnevnoga redh: trebala đa donese ipoboljšice za sada a za buduće trebala je donijeti zaključak o novome projektu »Uredbe«, koja će služiti ,za ifciuldluće, odnosno regulisati dioisadanje stanje pravilnika i uredbe iz god. 1922. Sa bezbrojnima naknadnima naredjenjima, izmjenama i dopunama, kalko bii isie bar jednome znalo na što imade član bol. fondia pravo. Na samoj »Uredbi« se radi godinama a naroči to zadnje godine su razni projekti kao i primjedbe mjerodavnih bile aktivne. Po skupštini je izabran jedian odbor, koji treba ponovno da taj iprojekat »Uredbe« prouči pa tek tada će se sazvati izvanredna skupština, koja će donijeti konačnu odluku. Ovdje treba uočiti dvije činjenice i to: Prvo, da se bira ui taj odbor apsoliuitmo ljude visokih položaja i to načelnici, a da po. odlučivanju svoje sudbine neiimajui radnici apsolutno nikakave mogućnosti suiodkfčivanja, pa makar je na željeznici sa toim »Uredbom« tangirano oko 45.000 radnika sviju mogućih vrsta i zanata: a drugo, da li treba i dalje ostati »Uredba« ili taj tako važan propis za željezničare tröba uzakoniti, kako nebi mogao nitko da ševrlja po istome. Jer ako postoje zakoni o ribolovu i drugim sličnom malim stvarima, zašto da zakon ne postoji i za' željezničare. Istina, nameće se pitanje: koga imaidu. željezničari u zakonodavnim itjelima da ibiulde njihove interese zastupao i branio bilo to u skupštini bilo to u senatu???
Sam početak skupštine je doduše malo zakasnio, ali je jednodušno' konstatovano, da je kako izvještaj tako i sam projiekat »Uredbe« podijeljen delegatima tek nekoliko dana prije samog održavanja glavne skupštine, pa je bilo nemoguće izvještaj proučiti i uići u stvarnu kritiku. Istina, pozna-vaoc 'sltvarmoig slanja i ne treba drugoga izvještaja. No naša gospoda iz bivšega upravnoga odbora kakio i sam glavni upravnik ne vole prave kritike, već treba kritika biti na »visini« tačno po pisanome izvještaju. Pored ostalih govornika bio' je sam raniji glavni upravnik ig. Dudbković, kojim unatoč dobrog poznavanja same stvari nije mogao na čistac da svede račune Dedcnijske bolnice, unatoč toga da po bollničkomi krevetu snose računi daleko preko Din 100 i da bolnica dio sada košta oko 6 milijuna dinara, a ipak nije naša, već će se morati u kristo-voj godini 1942. predati natrag »Ženskim le-karoma«. jer dJa; ie to neki Engleski legat i. t. d. -Dakle toliku sumu novaca bolnica košta ipak se traži u budjetu' za 35 in 36 godinu još jedian milijun za raspolaganje Centr. U. Odboru, pa uistinu dodjemo u položaj god. 1942, da se riješimo i milijuna i bolnice. Ovdje je nužno dla se ipomenii i to, da se odmah u samome početku skupštine moglo orimjetiti neku tešku atmosferu iz-medju C. Upravnog odbora1 i glavnog a upravnika, koja ali nije skoro do 12 sati mogla dati jasne konture šta je tu posrijedi. No u odsudni čas ipak dolazi član C. U. O. koji sa svom žestinom poze nezadovoljnika kaže. da C. UTravnik održava saedlnice oblasnih upravnika po raznim banjama i na banjskim lijiečilištima liječi i popravlja teško stanie fonda, a da u isto vrijeimie na sjednice ne iznosi nijedan važniji predmet, izim da U se plati Din 20 za prevoz liječnika kući ili ui bolnicu i. t. dl. Istina tu dolazi g, gen. direktor, koji pledira na to*, da treba kritiku svesti na sam dnevni red i na važni i e stvari i da se ovake ispaidle ublaži i tpredje ma stvaran rad? Teško je znati šta je stvaran rad ako nije liječenje onako nezdravog
u Beogradu
stanja u fondu, gdje pored označene samouprave sve u1 stvari radi gl. Upravnik, a tek one sitnice dadte riješavati odboru kako bi dobio sankciju za svoje' dnevnice koje prima za održavanje sjednica. Svršetak posla od prije podne je bio zaključak, da se narednog dana donese sa strane gl. Upravnika obrazloženje za takav postupak a takodjper i objašnjenje, da je upravni odbor podao jednom demisiju Ig. Ministru.
Poslije podne je bio uobičajeni razgled bolnice ma iDeidiinju. Šta se bolnice tiče mora se priznati da je uzoran red1 i čistoća i neima tu klasa, naime neima klasa na oko. da li iste imade inače, to posjetnici nieznadu. Ta-kođjer valja napomenuti, da svi delegati su imali neke naročite misije tog dana, a bili su u bolnici tek zagrebački i dvojica Sarajlija.
Na 15oga sve je bilo1 u očekivanju, šta i kako će se glavni Upravnik obraniti odL nosno da pročita odhoseća se akta. Ali kad tamo ništa od svega toga. Izmijeni se dnevni red: prvo prijedlozi pa1 onda budjet. Prijedlozi, koje je C. U. 0. primio unaprijed, prolaze bez veće diskusije. Kasnije dolaze prijedlozi, koje isti ne usvaja a formula je bila »Prima li se prijedlog Centralne uprave da se ne prima«? I Narod glasa da se ne prima. Tu dolaze delegati Zagreba koji rastumače stupicu koja je postavljena i dolazi jedan delegat Dir. Subotica, koji se je tek sada sjetio' da glasuje protiv samog sebe i tnaži riječ i izlaže mišljenje jednog ondašnjeg liječnika kako bi trebao liječiti tuberkulozu. Svi delegati su počeli živo razgovarati o svemu samo ne slušati referenta po ovom toliko važnome pit3-11'!11 željezničara. Napomenuti treba da delegati Beogradske Dir. u'cpšte nisu poisvećivalli nikakovc pažnje, jer ih i nije bilo, a u koliko su ibili, ti su postrance razgovarali sve drugo samo ne o problemima bol. fonda. Dolaze delegati Ljubljanske Direkcije, koji otvoreno vele, da neka on (delegat Subotice) ovo sve dade u novine, jer ovdje to ne treba i t, d. Dakle siromašni željezničari Ljubljanske direkcije koji im-adlu takove predstavnike.
Jedina prijedlog za liječenje zubi jeste bio predmetom dblje rasprave i obrazovan jedan odbor, na osnovu kojega je kasnije donjet zaključak da se: odmah po stupanju u članstvo imade diati liječiti zube kako članovima fonda tako i članovima familije a poslije tri god, članstva imadb tehničke radove besplatno a porodica plati- 25%.
U ipoigie-đu »Samouprave« je nesreća u tome, što svi delegati nijesu imali ni najmanje razumijevanje za samu stvar i ostat će kao »sugestija« za novu »Uredbu«, _ jer nitko osim- zagrebačkih delegata se ne osjeća ni -malo1 pogodjen u samoupravi. Takodjer i sa ovim zajedno treba uvezati činjenicu, da sam Upravni odbor, koji i_e i te kako osjetio na svojoj koži samovolju upravnika, nije se sa nama složio niti je našao i jednu riječ, da raščišćava pitanje samouprave.
Kako- je skupština u Beogradu bila sre-dfena i sa svojim duševnim -prisustvom bila na mjestu vidi se i po tome: kada je došao prijedlog po pitan'u lijekova nia dnevni red, svi -delegati su stali zajedno sa g. šefom saniteta Dobrodolac-em da se nijednome liječniku o-e -zabiPanjlufe propis lijekova, ma da to mi u praksi znadle-mo, da to- n- je tako i da imade i te kakovih povre-dh.
Skupština bol. fonda dakle prošla je ovako bez sadržane i bez ozbiljnijih zaključaka, jer su bili redom odbačeni predloži, koji su bili stavljeni u interesu radnika i nižjeg željezničkog osoWia te će zbog toga željezničari i dalje stradati i to sve dotle, dok dt-f-nitivno ne obračunaju isa žutim organi z-acijama.
Nasveti in informacije
Odmera dopusta
Ker je Državni svet potrdil stališče železniškega ministrstva, da se za dopust računa samo čas od nastavitve odnosno od vpoklica, je s tem seveda pretežna večina uslužbencev ie-Lo prizadeta. Dokler bodo veljale sedanje odredbe zakona, odnosno dokler železniški minister ne izda novega tolmačenja, toliko časa na vra-čunanje delavske službe pred nastavitvijo za odmero dopusta ni računati. Kljub temu, da je vprašanje dopusta vsaj za enkrat razčiščeno, pa nastajajo še vedno trenja med uslužbenci in načelniki glede odmere dopusta in sicer v onih slučajih, kadar uslužbenec med letom dovrši gotovo število službenih let, ki ga upraviču-
jejo do višje izmere dopusta. Na pr.
uslužbenec, ki dovrši s 1. avgustom 15 let službe in je zvaničnik, ima od Direkcije odobreno samo 12 dni dopusta, ker se odmera dopusta odreja začetkom leta. Od 1. avgusta dalje — ko je izpolnil 15. leto službe — pa ima ta uslužbenec že pravico na 2G dni dopusta, katerega pa mu načelnik osporava, češ, da je od Direkcije potrjeno samo 12 dni dopusta.
Zakon je v § 87 popolnoma jasen, ker predvideva izrecno, da ima zvaničnik s preko 15 let službe, pravico na 20 dni dopusta in nikjer ne predvideva, da mora imeti ta pogoj izpolnjen ob začetku leta.
Vsem našim zaupnikom
in somišljenikom!
Da je to stališče pravilno, sledi tudi iz svoječasne odredbe finančnega Ministrstva, ki je v konkneifcnerri slučaju na pritožbo prizadetega uradnika finančne stroke odločilo, da se mora uslužbencu, ki med letom izpolni pogoj za višjo odmero dopusta, priznati višja odmera dopusta, ker predpisi o načinu, kako se odobraje
dopust, ne smejo nasprotovati zakonu, ki odreja dolžino dopusta.
Vsled tega naj prizadeti uslužbenec, ki med letom izpolni pogoj za višjo odmero dopusta, s kolka prosto prošnjo pri Direkciji zahteva odobritev višje odmere dopusta, katero prošnjo bo Direkcija v smislu jasne določbe § 87 zakona gotovo ugodno rešila.
Tožba za povrnitev 10% odtegnjenih delavskih plaž
V eni zadnjih številk smo že objavili, da'je sresko sodišče v Ljubljani zavrnilo tožbo dveh železničarjev-delavcev, ki sta sodnijskim potom zahtevala od državnega /erarja povračilo 10% njihovih prejemkov, ki so jim bili odtegnjeni na podlagi znanih redukcij od 1. oktobra 1931 in 1. aprila 1932. Danes objavljamo motivacijo sreskega sodišča, s katero je odklonilo tožbeni zahtevek.
Motivacija se glasi:
»Tožbeni zahtevek, da je tožena stranka dolžna plačati tožniku Dim 2.238 s b% obrestmi vred ter pravdne stroške, so zavrača. Tožnik je dolžan povrniti toženi stranki na Din 138 odlmer-;eno sroške v 15 dneh pod izvršbo.
Nesporno je, da ije bil tožnik zaposlen kot delllaviec pri železniški upravi in da mu je bila 1. okt. 1931 reduc.rana njegova mezda za 5% im 1. aprila 1932 za nadaljnjih 5%, tako, dia je bil tožniku odtegnjen na plači rvtoženi znesek. Tožnik dodaja, da za take odtegljaje ni bilo niti v .zakonu iz dne 1. okt. 1931 in ne v uredbi z dne 1. aprila 1932 mcibe-ne zakonite podlage, ker se te dve uredbi ne nanašata1 na delavce. Predlaga, da se toižbeneimu zahtevku ugodi. Tožena stranka pa predlaga zavrnitev tožbenega zahtevka, ker .zatrjuje, da se nanaša ciit. zakon in uredba na vsakogar ki prejema plačo iz državnih sredstev, torej tudi na delavce.
Pritrditi je toženi stranki. Službeno razmerje med strankama je bilo "es urejeno s ipravilnikom z dne 11. aprila 1930. Toda ,»lex iposterior dlenoigat priorom«, (kasnejši zakon razveljavlja prejšmjijga) torej še bolj .pravilnik. Tak poznejši zakon pa je Ibil zakon .od 1. okt. 1931 in sledeča uredba. Citirani zakon določa v svojem § 5/3, da se »sedanji stalni ali začasni prejemki po edince v, ki se izplačujejo iz 'državnih sredstev v državi. . . znižujejo s 6% ...«, čl. 5/8 gor. uredbe pa cdreja nadaljnjo znižanje za 4%. Če se poleg tega besedllla nvažuje še okolnost, da je izšla uredba radi razblre/ne-nitve dlnž. bllagajne, ko so se leta 1931 življenjske potrebščine precej pocenile,
se mora .priti do zaključka, da zadene redukcija prejemkov sploh vsakega, ki prejema iz državnih sredstev svoje dohodke, torej tudi delavca. Da veljajo ta določila tudi za prometno osobje (delavstvo) je razvidno iz § 3 in 4 zakona, kjer je rešeno, dla veljajo dotične odredbe tudi za prometno osobje, ker bi ta določba utegnila ipripuščati dvom, če veljajo tudi za prom. osobje. Tudi § 6 zakona (govori za to, ko ukinja § 23 zakona o drž. prom. osiobju ...«
Proti tej razsodbi je zastopnik tožnika vložil priziv na Okrožno sodišče radi napačne ocene dejanskega stanu, pomanjkljivosti postopanja in pravno pomotne presoje predlogom, da se ali sodbo spremeni in ugodi tož-benemu zahtevku, ali pa sodbo razveljavi in vrne zadevo sreskemu sodišču v ponovno presojo.
Čim bo prizivno sodišče izdalo razsodbo, jo bomo objavili. Za danes pripominjamo le, da se ni niti finančni minister, niti železniška uprava pri svojih odlokih za znižanje delavskih plač nista nikdar sklicevala na § 5 tč- 3 zakona o znižanju prejemkov, ker je jasno, da velja ta določba le za nekatere poedince, pod katerim pojmom pa nikakor ni mogoče razumeti železniškega delavstva, ki šteje skoraj 50% vseh železničarjev. V vseh svojih odlokih za znižanje prejemkov delavcem in vseh rešitvah in tolmačenjih na razne pritožbe se je tako finančno ministrstvo, kakor tudi železniška uprava vedno sklicevala samo na § 4 zakona o znižanju prejemkov, ki pa nikakor ne predvideva znižanja prejemkov za železniške delavce, marveč samo za nastavljeno osobje. Upajmo, da bodo končno železniški delavci prišli do svoje pravice ter dosegli povrnitev nepravilno odtegnjenih prejemkov.
Volitve skupšžinarjev bolniškega fonda
Proti izvršenim volitvam skupšči-narjev bolniškega fonda se je decembra meseca pritožil radi ugotovljenih nepravilnosti nosilec kandidatne liste Mravlje Teodor ter je prejel nedavno potom Centralne uprave h -manitarnih fondov rešitev sledeče vsebine: »Na Vašo pritožbo, nasl >v-Ijeno na g. ministra saobraćaja v zadevi volitev skupščinarjev bolniškega fonda se obveščate, da g. minister saobraćaja ni ugodil Vaši zahtevi za ponovne volitve, ker je razlika v glasovih, ki jih je dobila lista Udruženja jugoslovanskih nacionalnih železni-
čarjev in glasovih, ki jih je dobila Vaša lista tolika, da ugotovljene male nepravilnosti nikakor ne morejo vplivati na končni rezultat.
Istočasno je g- minister saobraćaja izvolil odrediti, da Direkcija drž ivnih železnic v Ljubljani podvzame potrebne korake in kaznuje v svojem delokrogu krivce, ki so se pregrešili proti pozitivnim predpisom.«
Objavljamo to rešitev v vednost vsem onim, ki so se tudi na nas obračali za informacije, kako je z veljavnostjo volitev skupščinarjev bolniškega fonda.
Povišanje prispevka fakultativnih članov bolniškega
fonda
Pretežna večina železničarjev smatra zadevo povišanja prispevka fakultativnih članov bolniškega fonda že za definitivno rešeno, icer se ti prispevki kar v naprej odtegujejo. Vendar ta zadeva še ni rešena, ker se obravnava administrativnim potom. S. Mozetič je pretekli mesec dobil potom Centralne uprave rešitev železniškega ministr i ki je potrdil sklep Centralnega upravnega odbora bolniškega fonda, da se preveč odtegnjeni prispevki Mozetiču ne povrnejo. Ker vprašanje višine prispevka ne spada v kompetenco razsodi-
šča pri bolniškem fondu, preostane sedaj edina pot na Državni svet, ki bo imel tako priliko izreči svojo razsodbo, ali je veljaven ukrep, ki je izdan preko določb obstoječe naredbe, ali pa jie tak ukrep kot protizakonit razveljaviti. Ker je glasom naredbe mogoče edino potom redne glavne skupščine bolniškega fonda zvišavati prispevke, pričakujemo, da bo Državni svet pritožbi Mozetiča ugodil in razveljavil ukrep o povišanju prispevka ter odredil povrnitev preveč ubranih zneskov.
Ne dvigajte povodom nastavitve prispevkov Iz delavskega pokojninskega fonda
Na razna vprašanja delavcev ki so bili sedaj imenovani za dnevničar-je odnosno pričakujejo to imenovanje, ali naj puste v pokojninskem fondu za delavce one zneske, ki so jih kot delavci vplačali mesečno v fond, sporočamo sledeče:
Sedaj veljavni delavski pravilnik, kakor tudi zakon o državnem prometnem osobju predvideva za delavce, ki so nastavljeni, da zamorejo v roku šest mesecev od dneva nastavitve vložiti zahtevo, da se jim v delavski pokojninski fond vplačani pri-
spevki povrnejo. Istočasno pa predvideva delavski pravilnik, da delavec, ki pri nastavitvi zahteva izplačilo vplačane članarine iz delavskega pokojninskega fonda, izgubi vse pravice napram fondu lako za sebe, kakor tudi za svojo družino. Oni delavec pa, ki pusti prispevke v fondu, pa obdrži vse že pridobljene pravice, ki jih je imel na dan nastavitve, v delavskem pokojninskem fondu, poleg tega pa ima tudi pravico, da v slučaju, ako mu služba prestane predno dovrši 10 let službe v svojstvu na-
stavljenca, doplača v delavski pokojninski fond članarino za čas od dneva nastavitve dalje in se mu potem tudi ta čas računa za odmero pokojnine kot delavcu. Vsi oni delavci namreč, ki so bili nastavljeni po 1. septembru 1923, zadobe pravico do penzije po predpisih zakona o drž. prom. osobju šele po 10 letih službe v svojstvu nastavljenca. Če se pripeti slučaj, da preje postanejo nesposobni za službo, odnosno, da jim iz kakega drugega razloga služba prestane, nimajo pravice do pokojnine kot
nastavljenci. V takem slučaju je za nje ugodno edinole to, da imajo pravico do pokojnine po delavskem pravilniku, ako niso vzeli svojih prispevkov iz delavskega pokojninskega fonda.
Ker ravno v železniški službi nik-do ne ve, kaj ga čaka jutri, je priporočati vsem, da prispevkov iz delavskega pokojninskega fonda ne dvignejo, da obdrže tako za vsak slučaj vsaj pravico do pokojnine po delavskih predpisih.
Zakaj se delavce n<
Vsak delavec je lahko še Jo leta 1923 računal z gotovimi pravicami kot na primer, da bo po izpolnitvi predpisanih pogojev imenovan za stalnega delavca in s tem v zvezi sprejet avtomatično v penzij-ski fond. Po podržavljenju južne železnice se je še nekaj časa izvajalo staro prakso, na to pa so se začeli izgovori, da stari predpisi ne veljajo več, nadalje, da mora iziti nov pravilnik in slično. Ko je izšel nov pravilnik, pa se je stanje za železniške delavce še poslabšalo. Pravilnik predvideva sicer pogoje, ki jih mora delavec izpolniti, ako hoče postati stalen, pa kaj pomaga, če izpolni vse pogoje, ko pa nastopijo na to še vse druge ovire, ki onemogočijo stalnost-
Vse intervencije so bile doslej zaman in to zlasti v območju progovnih sekcij, kjer je skoraj nemogoče zadobiti stalnost. Čeprav predvideva pravilnik pogodbene delavce le za nujna in le gotov čas trajajoča dela, imamo danes na železnici tisoče delavcev na progi, ki so pogodbeni, čeprav delajo ne samo po par mesecev, marveč tudi že po cela leta, a nimajo nikakih pravic. Na napredovanje v plači ne smejo niti misliti, ker so pogodbeni, na sprejem v pokojninski fond ne morejo računati in tako teko leta, dokler ne pride delavec v ono starost, ko ne more več postati stalen. Odločujoči činitelji pri direkcijah se večkrat sklicujejo na navodila višji instanc iz Beograda, ki ne dopuščajo »povečanja staleža stalnih delavcev«, nadalje, da ni odobreno normiranje staleža delavcev, kot se ga dejansko potrebuje, poleg vseh teh izgovorov pa se seveda še sklicujejo na premale kredite.
Delavci na železnici so postali danes naravnost skromni v svojih zahtevah, ako smemo sploh še govoriti o zahtevah delavstva na železnici. Oni hočejo red in veljavnost predpisov za obe strani — kakor se zahteva vse od delavca, — da tako tudi delodajalec izpolnjuje svoje obveznosti. V okviru teh malenkostnih zahtev
imenuje za stalne?
delavcev je ena glavnih tudi zahteva po priznanju stalnosti vsem delavcem brez izjeme in to avtomatično takoj po izpolnitvi predpisanih pogojev.
Odločujoči morajo uvideti upravičenost te zahteve delavcev, saj so tudi odločujoči samo nameščenci železniške uprave, ki tudi sami zase žele, da se jim ne jemlje pravic pri njih napredovanju, stalnosti in pridobitvi pokojnine. Kar ti gospodje žele sami sebi, to naj privoščijo in dajo tudi svojim podrejenim, v prvi vrsti pa delavcem. Če znajo najti kredite za svoje napredovanje in redno izplačilo prejemkov za vse dni v mesecu, potem morajo najti tudi kredite za one delavske pravice, ki so v pravilniku predvidene.
Stalnost sama dejansko ne stane železniško upravo prav nič, razen nekoliko ur pisarniškega dela v posameznih pisarnah. Edin izdatek železniške uprave, ki je zvezan s stalnostjo, je prispevek za delavski pokojninski fond, ki znaša za delavca mesečno samo Din 36.— (za 1000 delavcev znese ta prispevek na leto le Din 432.000.—) in ta znesek tudi ni tako velik, da bi spravil iz ravnovesja državni budžet- Ko se danes na vseh zborovanjih toliko govori o potrebi izvedbe socialne zakonodaje, bi bilo prav primemo, da se od golih besed preide tudi k dejstvom in da se pokaže lep zgled pri upravi državnih
železnic s tem, da se do 1- julija 1935 vse one delavce, ki so izpolnili predpisane pogoje za stalnost, imenuje stalnim.
Pri tem pa mora železniška uprava pokazati gotovo naklonjenost tudi napram onim delavcem, ki so jih edi-nice proti-predpisno skozi leta vodile v staležu kot pogodbene. Naj se vsem tem delavcem tudi ves čas pogodbene službe prizna v rok za pridobitev stalnosti, saj so bili ti delavci že doslej itak zadosti oškodovani.
Naj ne bo pravica samo na papirju, marveč naj se tudi dejansko izvede.
Krepko
Podpisani železniški delavci v delavnici državnih železnic v Mariboru smo bili premeščeni. Ker nam ni dana možnost, da bi se poslovili od sodru-gov in prijateljev osebno, se tem potom poslavljamo od njih in jim v slovo
Kdo je kriv!
Med železničarji je vzbudil članek »Kdo je kriv?« v »Glasu naroda«, vladinem organu, ki izhaja v Ljubljani, splošno pozornost.
V članku čitamo med drugim to-le:
»Vsak človek doživlja v življenju stvari, ki se mu dozdevajo krivične... Toda kdo pa nam dela te krivice? Kdo je preganjal naše uradnike, profesorje, železničarje ter jih premeščal? Odgovorili vam bodo: Beograd! Ne, ni bilo tako. V Beogradu so samo podpisali, kar so naši zastopniki ali priporačali, ali pa celo zahtevali. To je res! Vseh teh konstatacij in očitanj bi ne bilo, ako bi bilo med Slovenci več sloge, pa manj prepirljivosti, zavisti in nepomirljivosti do domačega političnega nasprotnika. Kako pa pridemo iz tega neznosnega položaja? Treba je likvidirati ne samo na zunaj, temveč tudi v srcu stare politične koterije in klike, ki so deset in desetletja dolgo vnašale med nas strup medsebojnega sovraštva, pobijanja in preganjanja.«
naprej!
kličemo krepak: Družnost! Brenčič Leopold, ključavničar d. ž., Ternovšek Ivan, strugar d. ž., Gradišnik Avgust, mizar d. ž., Plevančič Franc, klepar d. ž., Kraner Franc, pom. del. d ž., Bauman Karel, kotlar d. ž.
Ureditev delovnega iasa
Na drugem mestu objavljamo načrt pravilnika za ureditev delovnega časa za privatna prometna podjetja. Opozarjamo na ta načrt tudi vse državne železničarje, da ga preštudirajo, ker obstoja možnost, da bo železniška uprava čim da minister socialne politike svoj pristanek na pravilnik o delovnem času za privatne železničarje, izdelala na podlagi istega pravilnika tudi pravilnik o delovnem času, ki bo veljal za državne železnice. Dolžnost državnih železničarjev je, da sedaj podpro svoje tovariše na privatnih železnicah v njih borbi za zagarantiranje osemurnika. Če bodo privatni železničarji to borbo izgubili in če ne bodo dosegli temeljitih korektur pravilnika, ki omogoča z raznimi izjemnimi določbami skoraj neomejeno podaljšanje delovnega časa, potem tudi državni železničarji ne smejo upati, da bo delovni čas za nje pravičnejše urejen.
Nemila kob zadesila je istinski i pravi naš željezničarski pokret: drug Krnic Franjo, vozovodja iz Šibenika, umro je. — Nakon dugogodišnjeg ali lakšeg poboljevanja na crevima bio je konačno bačen u krevet, otuda prenesen na kliniku u Zagreb, gdje je podlegao.
Smrt druga Franje teški je gobi-tak i za njegovu užu željezničarsku okolicu u Šibeniku i na dalmatinskim prugama, a pogotovo pak za njegovu brojnu porodicu, kojoj je bio nadasve odan otac i hranitelj. Punih 10 godina drug Frane vršio je funkciju predsjednika šibeniške podružnice USŽJ i kao takav učinio je za svoje supatnike neizmjerno mnogo dobra' Mnoga iz ranijeg vremena nerešena pitanja on je priveo riješenju, mnogome drugu pribavio po koje pravo, koje mu se godinama ranije osporavalo. Kad je pojedinac uslijed nesreće u familiji, uslijed besposlice i »besplatnog dopusta«, pao u bijedu, drug Frane je pritrčao u pomoć i ishodio ma i najmanju potporu. U svakidanjem radu za organizaciju i za svoje drugove drug Frane nije zaboravljao ni svoje drage porodice: trudio se stalno, da joj obezbijedi čim sigurnije izdržavanje stalnošću i vrijednošću svoje služ-
be. Bio je skroman i štedljiv, odvajao od usta paru po paru i konačno uspio, da si savije vlastito gnijezdo, svoju kućicu. Nadao se u njoj naći familijarnu sreću sa svojim crvićima, što mu, evo, ipak ne bi sudjeno: u kućici mrgolji sada siročad, bez oca i hranitelja. Ranije sretan i veseli dom za-vijen je sada u muk i tugu.
Druga Franju na njegovom poslednjem putu ispratiše brojni njegovi znanci i porodica. Bio je to dirljiv oproštaj sa vrijednim drugom i još vrijednijim ocem i suprugom. Svi, koji ga ispratiše, osjećaše tešku bol, jer im je bilo rastati se sa jednim od najboljih, sa vrijednotom, koja se ne zamijenjuje tako brzo.
Željezničari širom Jugoslavije a posebno pak sa dalmatinskih pruga zadržati će druga Franu u trajnoj u-spomeni. Polaziti će putevima, na koje je ukazivao vrijedan pokojnik, putevima svijesti, organizacije i borbe. Za savjesno vršenje teške službe naše je pravo, da tražimo pravednu i čovjeka dostojnu nagradu i isto takav postupak. Samo na ovaj način stiče se uredan saobraćaj! Kroz zadovoljne željezničare u zadovoljan narod. Neka je slava drugu i heroju! Neka je slava pokojnom Franji!
Nova saobraćajna politika
Novi ministar saobraćaja g. Ing. Vujič trudi se, da inauguriše nove upravno-finansijske principe, kojima treba da se rukovodi naš saobraćaj' U nekoliko navrata on je naglasio, da su željeznice općenito dobro i da imaju služiti potrebama naroda, a da bi one to mogle, moraju se prilagoditi i prilikama toga naroda. Time u vezi izvršeno je sniženje putničkih tarifa, a u projektu su i dalnja sniženja. Kod te nove finansijske politike ide se za time, da se sniženjem tarifa omogući većem broju svijeta koriščenje saobraćajem. Time, što je cijena podvozu snižena, omogućeno je i onima, koji ranije — radi visokih tarifa — nisu mogli da putuju, da se koriste željeznicom, što znači, da će željeznica i u sniženim tarifama naći svoj račun: za iznos sniženih tarifa pa još i više uvećati će se volumen usluga, a time i samih prihoda. U suštini, željezničke tarife su prilago-djene materijalnim sposobnostima naroda, a to se je moralo učiniti, jer .inače — da je pošlo kao što je do sada išlo — željeznice bi za s vremenom postale jedno posve luksuzno prevozno sredstvo, sa kojim bi se još služili samo oni koji to neodloživo moraju i koji su svoje automobile, radi visokih taksa, spremili u skladišta.
Sa stanovišta interesa željezničkog osoblja sniženje tarifa i otuda proističeće posljedice su za pozdra-viti: Uvećani saobraćaj uvećava opet značaj željezničkom osoblju, ono opet
• ii1 x izražaia kao važan privred-m faktor, prema kojem treba imati p&znju« rovećanjem saobraćaja stva-raju se mogućnosti rada radnicima i službenicima; uvećanje saobraćaja mora automatski imati za posljedicu potrebu boljeg održavanja pruge, a time i uposlenja pružnih radnika, koji mjesecima čekaju kod kuće; , stvara se potreba, da svaki službenik i bude na poslu i to na onom, kojem se |
posvetio i stekao stručnu spremu, a ne da vozovodja vozi kao kondukter, ovaj kao kočničar, a ovaj opet kao čistioc stanice; stvaraju se uslovi, da opet nestane sistema »besplatnih dopusta«, za koje ranije željezničari nikad nisu znali. Uvećanje saobraćaja mora donijeti normaliziranje odnosa u službi i odnosa službenika prema službenicima. Mnoge anomalije mogu samo tim načinom da išćeznu. Toga radi sve željezničko osoblje imade razloga, da novu saobraćajnu politiku pozdravi.
Nu svaka svjetla strana medalje imade i jednu drugu, koja nije baš toliko svjetlucava, a o toj — u ovom slučaju — mi željezničari treba da vodimo računa. Dosadanju krizu saobraćaja pratila je i kriza radnih i plaćevnih prava željezničkog osoblja. I ta prava su stradala i to vrlo osjetno. Povećanje saobraćaja znači za željezničko osoblje i povećanje dužnosti, koje može postati kobno, ako se uporedo ne poboljšaju radni i pla-ćevni odnosi. Upcredo sa uvećanim saobraćajem i uvećanim dužnostima mora slijediti i uvećanje prava, jer to je preduslov, da bi se uvećane dužnosti moglo uredno savladati. Ako to ne bi uslijedilo, tada mogu da nastupe unutarnje teškoće, koje — ako se o njima nebi vodilo računa — mogu dovesti do kompromitovanja sve planove o uvećanju saobraćaja.
0 tim eventualnostima treba da vodi računa u prvom redu samo željezničko osoblje. Ono je najviše zvano, da vodi brigu o svojim pravima i da ih traži, ako ona ne će uslijediti kao logična posljedica uvećanih dužnosti- Uporedo sa oživljavanjem saobraćaja treba da ide i oživljavanje djelatnosti pojedinih stručnih udruženja i organizacija službenika i radnika, koja treba da nastoje zaštititi željezničare od nehonoriranog napora.
G. ministar
Pod konac marta o. g. g. ministar saobraćaja proboravio je dva dana u Zagrebu. ■Prema novinskim vijestima, njegov bora-'vak ovdje imao je inspekcioni karakter. Posjetio je radionu, ložionu i gk kolodvor. Obišao je i njemu poznatu struku — poštu.
' Po svemu ali čini se, da je g. ministar imao još neke poslove. Bilo kako bilo činjenica jest, da je g. ministar primio predstavnike udruženjaša, mašinovodja, neke radnike iz iozionice i gospodu sa direkcije, koji su imali da posvrše čisto lične i manje važne stvari,
Radnicima je stalo, da svoje tegobe i nevolje iznesu baš neposredno ministru, a ne upravniku radionice,
Radnici i nisu imali namjere, da g. ministru postave neke velike i neostvarljive ■zahtjeve: Ne! Radnici su htjeli potaknuti I
u Zagrebu
pitanja, kojih riješenje ne iziskuje nikakvih naročitih finansijskih teškoća. Na pr.: zašto ne bi i radnik imao ista prava kao'i služitelj na vozne povlastice za drva, na brzi voz 1 ck? Zašto radnik, ako je prošao 33 godine života, ne može da postane stalan, da uživa svoj redovni godišnji odmor i t. d.? Zašto da taj radnik ne postane član penzio-nog fonda, kad ga i inače sam plaća i kad i, onako ne može postići veću mirovinu nego ce odslužiti godina službe? Zašto da se ne uredi pitanje našeg Bolesničkog fonda, sa kojim nitko nije zadovoljan i u kojem su potrebite temeljite izmjene na bolje?
Evo, to su pitanja koja smo htjeli postaviti g. ministru i zainteresirati ga za njihovo povoljne riješenje. Mislimo, da to ne bi iziskivalo nikakvih finansijskih žrtava, a I nama bi mnogo i mnogo bilo Pomognuto,
Sličice iz zagrebačke radionice
U propisima postoji zapisano, da će mladji pristupati starijima učtivo, učtivo ih pozdravljati i učtivo s njima saobraćati. Radnici to i čine: ne samo radi toga, što to piše u paragrafima, već radi toga, jer su radnici inteligentni i kulturni. Dok radnici savjesno vrše svoje dužnosti prema pretpostavljenima, dotle ovi ne čine to isto i prema radnicima. Tako na pr. naš upravnik g. Vidic ne samo da u zakonskome roku ne izvršuje isplatu radničkih zarada, već sa tom isplatom oteže unatoč jasnih odredbi Pravilnika. Cine se izgovori, da se listine moraju potpisati i t. d. Radnika se to ma!o
tiče: oni nisu stvarali propise, a propise treba poštivati. To u toliko više, jer mi radnici ne dobivamo plaću unapred, kao g. upravnik, već unatrag, što znači, da je ona već zaradjena. Kad je tako, onda je utoliko opravdanije, da se zarada na vrijeme isplati.
Radnici poštuju propise, koji ih obvezuju prema onima gore, pa je opravdan njihov zahtjev, da se poštuje i propise, koji one gore obvezuju prema onima dole. Tako mora biti, jer inače mora doći do anarhije, koja će biti na štetu rada i željeznice.
Radnik
Zložin i kazna UJNŽB-a
Jedan radnik, član Udruženja nacionalnih željezničara, piše nam:
»Mi radnici pretstavljamo u nacionai-nom udruženju peto kolo: u njem mi smo potpuno nezaštićeni i zaboravljeni. Jzmeđ.iu nas i onih najviših činovnika u pogledu dužnosti prema udruženju ne čini se nikakve razlike, ali zato u pravima odnose oni sa najvišim položajima i najboljim plaćama lavovski dio. Dok bijedan radnik, koii zaradi mjesečno najviše 300 do 400 dinara, mora da plaća istu članarinu kao i onaj gospodin sa 3 i 4 hiljade dinara prihoda, dotle kod zauzimanja položaja u udruženju, u raznim zadrugama i t. d., gdje imade nekih dnevnica i posebnih honorara, jednakosti ■ više nema: tu je radnik glup i manje vrijedan, pa prema tome i nesposoban za funkciju. Kolika je uistini vrijednost tih vodećih, najbolji primjer pruža nam vječno ispravljanje Radničkog pravilnika, razumije se uvijek na našu štetu, a da organizacija kod toga ni prstom ne rnrdne niti pruža bilo kakav otpor.
To je jedan svijestan zločin udruženja, koji je ali kažnjen prigodom zadnjih izbora za Bolesnički fond. U svim direkcijama — osim subotičke — radnici su se formirali u posebne grupacije i istupili složno protiv zvaničnog udruženja. Bila je to borba željezničara protiv udruženja, koja je kompro-mitovala udruženje na cijelog liniji i polu-Ijala mu temelje. Ne čini ništa, što je pozi-
tivan rezultat postignut samo u zagrebačkoj direkciji: vrhovi udruženja osjetili su, da njihov brod tone. Brošura Dra Mišića zakuhala im je pravu čorbine čorbe čorbu.
Vodstvo udruženjaša trudi se sada, da se ustabili na sedlu, a istovremeno da zavitla i bič osvete. Za to mu se pružila prilika na skupštini centrale Bolesničkog fonda u Beogradu. Radnici su na jedan imponirajući način i realno izložili svoje poglede na sve točke dnevnog reda, nu u novi centralni upravni odbor nije bio prediožen nijedan od njih, već samo visoka gospoda. Tek u odbor za izradbu nove »Uredbe« ušao je svega jedan radnik, ali ni taj ne bi bio izabran, da protiv makinacija udruženjaša nisu digli oštar protest delegati iz Zagreba. Vodstvu udruženja radnici nikako ne prijaju i ono se je potrudilo, da bude lišeno njihove kontrole u nastupajućem periodu u fondu.«
Nakon svega toga mi pitamo udružen-jaške predstavnike radnika iz Slovenije, Bosne, Srbije i t. d.: sa kakvim opravdanjem ćete stupiti pred radnike i objasniti im ovakav postupak vašegi vodstva? Zar vam se ne će crveniti obraz jkad ćete morati priznati, da vodstvo vaše fcrganizacije bagatelizira 40 hiljada radnika«! smatra ih sposobnima samo za plaćanje članarine i za — ništa drugo. Otvorite oči drugovi i okrenite ledja toj mori, koja nas toliko jako i već toliko dugo pritišće. Nerad udruženjaša neka bude kažnjen!	J. M.
Nacrt pravilnika © radnom vremenu u saobraćajnim preduzećima izradjen
Zakon o zaštiti radnika čl. 6 ovlašćuje g. ministra saobraćaja, da može propisati u sporazumu sa ministrom socijalne politike pravilnik o trajanju radnog vremena za saobraćajna preduzeća. Sve od god. 1920 dalje saobraćajni službenici i radnici u intervencijama, na anketama i putem Radničkih komora tražili su. da se propiše taj pravilnik i definitivno reguliše radno vreme i za privatna saobraćajna preduzeća, da se onemogući iskorišćavanje nezaštite-nih radnika, koji su morali pa i još danas rade po 12, 14 i više sati dnevno u egzekutivnoj saobraćajnoj službi. 15 godina bile su sve molbe i intervencije uzaludne, Inspekcije rada te Radničke komore nisu imale zakonitog oslonca za svoje intervencije kod pojedinih preduzeća, koja su radnike izrabljivala do skrajnosti.
Sada je Ministarstvo konačno redigiralo jedan nacrt pravilnika za re-gulisanje radnog vremena, iz kojeg objavljujemo najvažnije propise, da će službenici privatnih saobraćajnih preduzeća znati, kakvo regulisanje radnog vremena da se priprema. Protiv posameznih loših odredbi ovog nacrta radničke su organizacije kao i Radničke komore već predložile svoje primedbe i zahtjeve u pravcu zagarantovanja osamsatnog radnog vremena.
Nacrt pravilnika predvidja sledeče propise:
Cl. l.
Opšte odredbe.
Ovaj pravilnik važi za osoblje svili saobraćajnih preduzeća pod nadzorom Ministarstva saobraćaja. Za primenu pravilnika osoblje se deli u dve grupe:
I. Na osoblje za obavljanje dnevnog rada sa odredjenim početkom i svršetkom (nadzorno, administrativno - komercijelno osoblje i radnici).
I!. Na osoblje za obavljanje saobraćajne službe u smeni i to:
a)	osoblje koje vrši saobraćajnu službu u mestu službovanja (stanično, ložioničko, Pristaniško, saobraćajno osoblje, pružno osoblje za održavanje pruga i linija i čuvari istih).
b)	putujuće saobraćajno osoblje (vozno-stanično, mašinsko osoblje i đr.).
Cl. 2.
Od primene ovog pravilnika nadležna nadzorna vlast može izuzeti:
1.	Službenike ako su članovi porodice sopstvenika preduzeća ili su suvlasnici i članovi uprave preduzeća:
2.	službenike za vršenje čisto nadzorne službe u preduzeću ili koji upravljaju Preduzećem a normalno ne učestvuju ni u kakvom fizičkom radu.
Cl. 3.
Trajanje radnog vremena i odmora za svakog službenika ili grupu službenika ima se utvrdjivati na osnovu:
1.	propisanog prosečnog efektivnog rada; na dan;
2.	priznavanja prisutnosti, pripravnosti, rezerve i putovanja delom u efektivni rad;
3.	dozvoljenog maksimalnog efektivnog rada;
4.	propisanog maksimalnog trajanja službe;
5.	najmanje dozvoljenog službenog odmora;
6.	usvojenog periodičnog odmora;
7.	dozvoljenog nočnog rada;
8.	priznatog vanmesnog rada.
Cl. 4.
Efektivni rad.
Efektivni rad ravan čisto korisnom produktivnom radu za svakog službenika normalno prosečno netreba da prelazi:
a)	za osoblje po čl. 1 pod I; 8 časova na radni dan, odnosno 48 časova u sedmici;
b)	za osoblje po či. i pod II; zajedno sa priznatom službom u pripravnosti, rezervi, prisutnosti i priznatim prekidima 8 časova dnevno odnosno 240 časova mjesečno.
Cl. 5.
Priznavanje službe.
U efektivan rad u smislu predhodnog čl. 4„ priznavaće se osoblju po čl. 1 pod I. u celosti vreme, po rasporedu službe upo-trebljeno za obavljanje čisto korisnog priznatog rada.
Za osoblje po čl. l'pod II. ako po prirodi službe, pored čisto korisnog rada, služba sadrži još j prisutnost, pripravnost ili rezervu t. j. vreme u kojem osoblje ne obavlja rad ali mora biti na pripravnosti, prisutnost ili rezerva priznavaće se delom u efektivni rad i to;
1.	za osoblje po čl. 1 pod ii/a normalno do 33.3%;
2.	za osoblje po čl. 1 pod 11/b normalno do 50%.
Službeni prekidi računaju se u efektivan rad do 50% od iznosa i to:
1.	ako kod osoblja po čl. 1 pod II/a u toku službe nema prekida većeg od 2 časa;
2.	ako kod osoblja po čl. 1 pod II/b po redu vožnje prekidi manji od 1. časa.
Ostali dopušteni prekidi ili koji mogu nastupiti, ne priznaju se u efektivan rad.
Ne priznaju se u efektivan rad ni;
1.	vreme za dolazak na mesto rada i odlazak izuzev ako se oni vrše po nalozima i naredjenim voznim sredstvima;
2.	vreme za okupljavanje;
3.	vreme za svlačenje, umivanje i oblačenje.
Cl. 6.
Maksimalan efektivan rad.
Maksimalni efektivni rad priznat u smislu predhodnog člana 4 može povremeno iznositi:
1. za osoblje po čl. 1 pod 1. — 10 časova dnevno i to u slučajevima nepogode, nepred-vidjenih radova ili nemogućnosti da se radovi postignu u pogodno godišnje doba sa efektivnim od 8 časova dnevno.
U neprevidjenim slučajevima i okolnostima: nepogode, udesi kada se zahteva hitan i neodložan rad radi izbegavanja štetnih posledica radi organizovanja rada i vas-postavljanja posle udesa; efektivni dnevni rad za prvi dan može biti neograničen. U sledečim danima osoblju se mora dati odmor od najmanje 8 časova u 24 časa.
Višak rada iznad normalno efktivnog rada po čl. 4 ima se naknadno većim odmorom ili nagraditi povećanom piatom ili pau-
šalom iznad plate ili paušala za normalni efektivni rad.
2.	Za osoblje po čl. 1 pod Il/a — 12 časova dnevno. — Višak iznad normalno efektivnog rada po čl. 4 ima se naknaditi od-govarajučim odmorom: u mestu službovanja.
3.	za osoblje po čl. 1 pod 11/b 14 časova dnevno. — Višak iznad normalno efektivnog rada po čl. 4 ima se naknaditi odgovarajućim većim odmorom predhodnog ili sle-dećeg dana službe.
Cl. 7
Maksimalno trajanje službe.
Maksimalno trajanje službe, ma odakle počela u periodi od 24 časa sa priznatim efektivnim radom normalno iznosi:
1.	za osoblje po čl. 1 — pod 1. — 10 časova ;
2.	za osoblje po čl. 1 pod 11/a — sa pri-sutnošću, pripravnošću i prekidima do 16 časova:
3.	za osoblje po čl. 1 pod II/b — sa pri-sutnošću, pripravnošću, rezervom i priznatim prekidima do 14 časova.
Cl. 8.
Službeni odmor.
Najmanji dozvoljeni službeni odmor, u periodi od 24 časa, kao vreme van službenog zaposlenja treba da iznosi:
1.	za osoblje po čl. 1 pod I — 12 časova;
2.	za osoblje po čl. 1 pod II/a — 8 časova;
3.	za osoblje po čl. 1 pod Il/b:
kod kuće 8 časova,
van kuće 6 časova.
Cl. 9.
Periodični odmori.
Periodične odmore kao slobodno vreme van službenog zaposlenja, uživaće sve osoblje pomenutih preduzeća posle utvrdjenog broja dana službe.
Periodičnih odmora, svaki od najmanje 24 časa a udružen sa službenim1 i 36 časova može biti:
52 godišnje za osoblje po čl. 1 pod I;
2 mesečno za osoblje po čl. 1 pod II a
i b.
Periodični se odmori pretežno dodjeljuju u nedelju i praznične dane.
Periodični odmori su bez uticaja na dopust koji osoblje po propisima preduzeća može da uživa.
Za vreme periodičnih odmora, osoblje slobodno raspolaže svojim1 vremenom.
Osoblje od koga zavisi sigurnost ili otpravljanje saobraćaja i njihovo prisustvo neophodno u slučaju poremećaja saobraćaja, instalacije, aparata i t. d. može biti pozvano i za vreme periodičnog odmora da odgovori prečim hitnim dužnostima.
Cl. 10.
Nočni rad.
Pod noćnim radom ima se smatrati služba koja sa više od 1 časa pada izmedju ponoći i 4 časa.
Noćna služba ne treba da prelazi:
1.	za osoblje po čl. 1 pod I i II/a — 7 uzastopnih noći;
2.	za osoblje po čl. 1 pod II/b — 4 uzastopnih noći.
Cl. 11.
Van mesni rad.
Službenicima preduzeća, izuzev osoblja navedenog u čl. 1 pod II/b za naredjeni rad van mjesta svoga redovnog rada, u većem odaljenju od 3 kilometara, pripada pored normalne nagrade i dnevnica za putovanje i vanmesni rad ako je njihovo bavljenje van mesta rada trajalo preko četiri časa.
Pod mestom redovnog rada ima se smatrati gradjevinski reon mesta u kome je službenik stalno uposlen.
U mestima sa užim gradskim i vangrad-skim širim reonom, pod pod mestom redovnog rada ima se smatrati gradski uži gradjevinski reon.
U slučaju spora o granicama gradje-vinskog reona odlučuje Ministarstvo gradje-vina.
Za pružno osoblje mesto redovnog rada smatra se cela teritorija nadzorničkog sreza.
Službeniku po naredjenom poslu za bav-Ijanja van mesta stalnog rada dužem od 12 časova pripada puna dnevnica. Za bavljenje duže od 4 časa a manje od 12 časova pripada pola dnevnice.
Osoblju navedenom pod čl. 1 po IPb za vršenje službe van mesta stalnog rada — stanovanja, na ime naknade odredjuje se kilometraža ili druga nagrada.
Po povratku sa službenog puta, svaki službenik ima pravo na šestočasovni odmor, ako je putovanje trajalo duže od 12 ča,so-va a prispeče bilo sa najmanje jednim časom posle pola noči. Isto tako ako je službenik do polaska na put za mesto stalnog službovanja otpravljao težak i naporan rad.
Odmor se računa od momenta dolaska voza, broda i dr. kojim je dotični službenik prispeo sa službenog puta.
Ako to vreme odmora pada u redovno vreme rada, platiće se. službeniku njegova redovna normalna nagrada za to vreme no s tim da je na stalni posao odmah nastupio po isteku odmora.
Cl. 12.
Vanredni rad.
Na zahtev preduzeća Ministarstvo saobraćaja može odobriti godišnje 120 časova na ime vanrednog rada. Taj rad nemože iznositi više od 2 časa dnevno iznad normalnog efektivnog rada po čl. 4 za osoblje po čl. 1 pod I a za osoblje po čl. 1 pod II do 270 časova u pojedinim mesečima. —
Svaki vanredni rad iznad normalno propisanog po ovome pravilniku ima se računati odvojeno i nagradjivati većom platom ili paušalom sa 50% iznad plate ili paušala za propisan efektivni normalni rad.
Samo kad slučajni uzroci, udesi ili jasno ocrtana viša sila dovedu do potpunog pre-
kida rada, gobitak u efektivnom radu može se docnije naknaditi vanrednim; radom sa alikvotnom nagradom a u granicama propisanog maksimalno dnevnog efektivnog rada.
To naknadjivanje može se vršiti:
1.	u slučaju prekida od jednog dana u toku sledečih 15 dana od dana kada je rad ponova preduzet;
2.	u slučaju prekida od nedelju dana u toku sledečih 60. dana od dana kada je rad ponova odpočeo;
3.	u slučaju prekida više od nedelju dana u toku sledečih dana preko naznačenog roka pod 2.
Cl. 13.
Objavljivanje službe.
Preduzeća su obavezna da u svima svojim jedinicama i ispostavama istaknu na vidnom mestu raspored službe i trajanje rada za svaki dan ili odredjenu periodu rada.
Raspored službe mora da sadrži:
1.	čas u kome služba počinje i koji se svršava, za svakog službenika,
2.	ako se služba obavlja u partijama, čas u koji služba počinje za svaku partiju i u koji se svršava;
3.	ako se služba obavlja u turnusima, onda je potreban opis turnusa, zajedno ša turnusnim vremenom i redom za svakog službenika ili za grupu službenika;
4.	sva preduzeta obezbedjenja za pravilnu raspodelu službe kada je prosečno trajanje dnevnog rada sračunato po odredbama predhodnih članova;
5.	Odmore, u koliko oni nisu sastavni deo službe. Ustanovljeni raspored službe mora biti izradjen, da se u njemu mogu unositi naknadne potrebne ispravke. Duplikat rasporeda službe sa svima eventualnim is-pravkama i dopunama, ima se predhodno dostaviti Ministarstvu saobraćaja. Za izmene u radnom vremenu, čisto slučajnog karaktera Ministarstvu saobraćaja dostavljaju se povremeno na kontrolu samo izvodi tih ispravaka.
Cl. 14.
Žalbe.
U svakom preduzeću u prostoru pristupačnom osoblju mora da postoji žalbena knjiga, u koju osoblje može upisati svoje prigovore u pogledu učinjenih odstupanja ili prekoračenja od ovih odredaba.
Žalbena knjiga stoji stalno na raspoloženju organima Ministarstva saobraćaja.
Cl. 15.
Završne odredbe i ovlašćenja.
U slučaju nesuglasice izmedju poslodavca i osoblja u pogledu primene ovog pravilnika, ima mesta žalbi Ministarstvu saobraćaja. Po saslušanju obeju strana, Ministarstvo saobraćaja donosi odluku koja je bez priziva obavezna za obe strane.
Na nacrt ovog pravilnika opozo-ravamo ne samo osoblje privatnih saobraćajnih preduzeća, već i državno saobraćajno osoblje, za koje radno vreme do danes nije regulisano. Za državno saobraćajno osoblje postoje samo naredbe o odredjivanju radnog vremena od 2. juna 1920. god., koje naredbe medjutim ne poštivaju se te je više kao sigurno, da će Ministarstvo u najkraćem vremenu pristupiti i regulisanju radnog vremena kod drž. saobr. ustanova. Ako neće uspeti privatni železničar i sa svojim zahtjevima o osamsatnomi radnom1 danu, teško će uspeti i državni željezničari. Zbog toga dužnost je i organizacija državnih željezničara, da poduzmu sve, da se nacrt pravilnika za privatne željeznice izmjeni te zaga-rantuje osamsatni radni dan.
Občni zbor železničarske NabavSJalne zadruge
se je izvršil v nedeljo, dne 14. aprila v kinu »Ljubljanski dvor« z običajnim dnevnim redom in seveda tudi po običajni formuli. Občni zbor je bil sklican v prave prostore, t. j. v kinu, ker je itak bil pravi »kino«. Bilo je malo vpitja, zabavljanja, kreganja, bili so ostri spori med posameznimi skupinami glede kandidatov za upravo in nadzorstvo, pa je vse pomirila in premostila odločujoča osebnost g. Deržiča. Gospodje že vedo, kako se mora delati: oni puste malo duška masi, da se zamorejo gg. delegati na to opravičiti pred članstvom, ki ga zastopajo, češ mi smo hoteli spremembo in smo odločno nastopili, pa smo žal podlegli. Bo že drugo leto boljše. Ni čudno, da je tudi na občnem zboru zadruge padel medklic: Če ne bodo parirali, jih bodete pa premestili.
O občnem zboru res ni kaj pisati. Delegati so dobili poročilo s par suhoparnimi številkami, sklicevanjem na konkurenco, prikritem priznanju, da zadruga v več artiklih ni cenejša od privatnih trgovcev ter da je vsled »nercelne borbe« morala v gotovih oddelkih končati z deficitom. Poleg tega so dobili 5 strani samostojnih predlogov, za katere so že v naprej vedeli, da ne pridejo resno v poštev in k temu še »čisto« bilanco ter račun izgube in dobička, ki izkazuje v letu 1934 poslovni prihranek v znesku Din 2314.36. — Več delegatov je bolj ali manj stvarno kritiziralo poročilo upravnega odbora radi načina nabav, kreditov, poslovanja, znanih in neznanih »primanjkljajev« v menzi, mesnem oddelku in tudi osebnih »posojil«. Letos je bila na dnevnem redu uslužbenka v menzi, nadalje gospod Čerček in Škerjanc z mesarijo, ter g. Kobal s svojim tajnikova-njem v zadrugi. Večina debatantov na svoje pripombe ni dobila odgovora, vsaj ne točnega. Zadeva v menzi, da je urejena, enako zadeva v mesariji, kjer je baje skupni deficit znašal četrt milijona dinarjev. Tudi zadeva Kobal se mora smatrati za likvidirano in so vse te stvari več ali manj privatnega značaja ter naj gredo zadrugarji mirno preko njih. Za prihodnje leto bodo gospodje reži-
Josip Rozman
izdelovanje in eksport
pristnih kranjskih klobas Ljubljana, Sv. Petra c. 83
pri Pollakovi tovarni / Telefon 2766
serji že poskrbeli za spremembo programa in za nove točke, da bo stvar bolj vlekla.
Iz poročila razvidimo, da sta odsek za mesarski obrat imela čez gg. Škerjanc Ivan in Čerček Srečko — torej res dobra mesarska strokovnjaka -—, ki sta dolgo časa vzdržala »hudo konkurenčno borbo« ter ukrenila razne »radikalne ukrepe«, nazadnje pa je uprava po temeljitih razglabljanjih oddala ves mesni obrat »naj-povoljnejšemu ponudniku« v zakup, sama pa bo le vršila stalno kontrolo o kvaliteti mesnih izdelkov.
Značilno za zadrugo je, da je bil g. Ocvirk do likvidacije oddelka njegov glavni poslovodja, po likvidaciji je bil isti g. Ocvirk »najpovoljnejši ponudnik«, ki je vzel ta oddelek v
zakup----in se je kljub dejstvu, da se
je sam prepričal o deficitu tega oddelka, obvezal prostovoljno, da bo izplačal zadrugi Din 129.000, ako bo imel še tri leta to mesnico. Za to svojo obvezo je dal celo menice in žirante.
Vodstvo zadruge, kakor tudi oba voditelja mesarskega obrata, žal nista raztolmačila, kako je to mogoče, da je bil doslej tak velik deficit, ki presega stotisoče, odslej pa bo možno istemu poslovodji iz tega deficit-nega oddelka — odnosno za ta deficitni oddelek — samo da ga bo imel tri leta, plačati kar 129.000 dinarjev. Kakor je ostalo to nepojasneno, enako je uprava ostala dolžna odgovore tudi drugim interpelantom, saj je vedela, da je že v naprej preskrbljeno, da dobi razrešnico in da ostane zopet vse pri starem.
Tudi volitev odbornikov na izpraznjena mesta je potekla po programu. Radi lepšega in da članstvo ne bo kaj sumilo, je bilo malo prepira, na to pa se je izvolitev izvršila, kakor so gospodje želeli- Izvoljen je bil tudi gospod, ki se je pred skupščino s posebnimi dopisi obrnil na delegate, da naj ga volijo vsaj še eno leto, ker se radi velikih izdatkov, ki jih je imel v družinskih zadevah, še vedno nahaja v zelo slabem položaju. Gospodje delegati so uvideli nje-
Z uporabo
>ADRIA<
PRAŠKOV
dosežete vse boljše uspehe.
Svoii k svojim!
gov upravičen apel in so ga še za to leto izvolili. Upajmo, da bo v tem letu svoj položaj uredil in da bo prihodnje leto prazno mesto za kakega drugega, ki bo imel enake potrebe.
Razno
Obiske volitve. Vlada ima manjšino glasov, tc-da večino mandatov. Za vladne kandidate je bilo otMattih! 46.5, ziai apozicionažnfe stranke pa 53.5 odstotkov igtasov. Na Ogrskem volijo 199 iposlancev v javnih volitvah, 46 v tajnih. Volilcev je tri milijone, volilo jih je 1,950.000. V jarmih volitvah je dobila vlada 738.000 glasov in 156 imanidiatov, opozicija pa 683.000 glasov in le 43 mandatov. V javnih in tajnih volitvah je diohila vlada 908.000 glasov in 170 mandatov, opozicija, pa 1,041.000 glasov in 75 mandatov (med njimi 11 socialističnih mandatov). Talk je izraz-»ljudske, volje« na Ogrskem!
Grozovite obsodbe Schutzbnndovcev v Avstriji, 129 let robije zato, ker so branili ustavo. V četrtek, dbe 18. aprila je bila na Dunaju razglašena obsodba proti 20 dunajskim socialistom radi februarskih nemirov. Proces je trajal 13 dbi. Obsojeni so bili: major Eiffler na 18 let, Rudolf Löw na 15 let, Musil na 12 let, Ziapadi na 10 let, Pokorny, Lachnik in Sehubauer vsak po 10 let, Han-nemarr. na 8 let, Kirchberger na 7 let, Beck na 7 let, Svatosch na 5 let, Pechard nia 5 let, ostali pa na ječo od 1 do 2 let. Skupno< torej 129 let težke ječe. Grozovita obsodba je vzbudila po vsem svetu1 zaprepaščenje nad krutostjo sedanjega fašističnega režima Avstriji.
Napredovanje soc. dem. železničarjev v ČSR. Iz pravkar cbfavlfene statistike organizacije soc. dem. želez nič a jev v Češkoslovaški republiki izhaja, 'da je ta organizacija napredovala v zadkijih petih mesecih od 37.324 na 40.734 članov. Porasli so torej za 3.313 novih članov in to na škodo narodno-socijalistične zveze. Gibanje železničarjev v Češkoslovaški kaže torej isto sliko kot pri nas: Naše vrste rastejo., »Zvezarske« trdnjave padajo ena za drugo in jih tudi nobena premeščenjia: v Južno Srbijo ne bodo rešila.
Češkoslovaški parlament razpuščen. Dne 17. aprila je bil razpuščen češkoslovaški parlament in senat. Nove .volitve se bodo vršile 19. maja t. 1. Poslovna doba senata je sicer osem let, vendar je bil tudi obenem razpuščen, kakor že leta 1925 in 1929.
Predsednik rudarske internacionale Fritr Husemann ustreljen. Predsednik centralne organizacije nemških rudarjev, ki je bil svo-ječasno tudi predsednik rudarske internacionale s. Husemann je bil odi Hitlerjevega režima poslan v komeemtra,eri;sko taborišče. Inozemski časopisi SO' nedavo objavili vesti, da je bil Husemann uisfreljen ko' je hotel pobegniti iz koncentracijskega taborišča.
Redni letni občni zbor žel. glasbenega društva »Zarja«
V petek, dne 12. aprila t. 1. se je vršil VIII. redtai lelftai občni zbor glasbenega društva »Zarje«. Izvoljen je bil sledeči novi odbor:	Predsednik Korošec Blaž, tajnica M,
Selanova, blagajnik Vuk Ivan, odbor: Okretič Vlado, Globočnik Jože, Mravlje Teodor, Dekleva Vlado, Podbcvšek Mirna, Janežič Stane, Kavalič Viktor, Zdovc Franc, Novak Franc, nadzorstvo: Zil č Ivan, Ravnik Jože, Simoinič Rudi.
Sodrutgi in sodi užice, pristopajte v »Zarjo« kot .podporni člani! S tem koristite sebi in celemu, pokretu.
Delavsko pevsko društvo »Cankar« priredi v Ljubljani v dvorani Delavske zbornice na Miklošičevi cesti v pcndelfek, dne 6. maja ob 20. uri (osmih zvečer]
PEVSKI KONCERT pod vodstvom pevovodje Krista Per-kota.
Vabimo vse sodruge in, sodružice, da se tega koncerta udeleže in pod-pro tako agilno ljubljansko delavsko pevsko društvo.
VABILO
na redni občni zbor Splošne delavske gospodarske zadruge »Železničarski dom«, r. z. z o. z. v Ljubljani, ki se vrši v nedeljo, dne 16. junija 1935 ob 8. uri zjutraj v zadružnih prostorih v Ljubljani, Novi trg št. 2 s sledečim dnevnim redom:
1.	Poročilo načelstva in nadzorstva.
2.	Odobritev bilance za leto 1934-
3.	Volitev novega načelstva in nadzorstva.
4.	Slučajnosti.	Načelstvo.
GostionQ>Ljul)l!(!!iii<
l
v Šibeniku (na obali)
Izborna slovenska kuhinja. Vedno topla in mrzla jedila. Prvovrstna vina. Sobe za tujce. — Vse po najzmernejšlh cenah.
Se priporoča
Franja in Andrej Žuljan.
Tiska: Ljudska tiskarna, d. d„ Maribor. (Predstavnik: Jos. Ošlak.) — Odgovorni urednik: Adolf Jelen, Maribor. — Lastnik in izdajatelj: Konzorcij »Ujedinjeni Železničar«.
Predstavnika: Jurij Stanko v Ljubljani in Adolf Jelen v Mariboru.