KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7957
Chr. Hostmann-Steinberg’sche Farbenfabriken G. m. b. H., Celle-Hannover, Nemačka.
Postupak i sprava za proizvodnju gara cepanjem gasova, koji su skloni raspadanju.
Prijava od 10. maja 1930.	Važi cd 1. septembra 1930,
Poznato je, da se gas proizvodi razlaganjem pri velikom pritisku, raspadanju sklonih gasova, kad se isti komprimiraju i zapale tako, da nastupi razlagajuća eksplozija i gas n. pr. acetilen se raspadne u gar i vodonik.
Pronalazak daje postupak i spravu za proizvodnju pomenutog gara, koja je potpuno različita od do sada upotrebljavanih sprava. Za razlaganje acetilena neće se upotrebljavati vertikalni cilindri, već horizontalne cevi malog promera, koje mogu usled vanredno brze eksplozije, nastale pritiske mnogo lakše izdržati. Zatim za razlaganje gasa potreban momentan porast pritiska iziskuje naročiti kompresor, koji odgovara ovim zahlevima. U ovu svrhu pronalazak predviđa hidraulički pogonjeni kompresor, koji se sastoji iz cilindra malog pritiska, cilindra velikog pritiska i radnog cilindra, koji se pogoni hidrauličkim pritis-nim sredstvima, te su ova tri klipa smešte-na na zajedničkoj klipnjači. Ako pri položaju kompresije cilindra visokog pritiska nastupi pom. iznenadni nadpritisak, onda druga dva klipa sa iza njih ležečim medi-jumima dejstvuju kao hidraulički odbojnici i preuzimaju nadpritisak bez opasnosti tako, da je u kompresoru isključena svaka eksplozija.
Procesom razlaganja proizveden gar iziskuje naročiti sklop sprave za paljenje, po što gar kao pri svima do sad poznatim
spravama za paljenje iste zaprlja tako, da se moraju više puta vaditi. Pronalaskom otklanja se taj nedostatak time, što se može upaljačka svečica u radnom položaju od suvišno nagomilanog gara očistiti, a ne da se ista vidi pošto u žljebovima na čeonoj strani upaljačke svečice ostaje toliko gara, koliko je potrebno za proizvodnju varnica.
Pri izvođenju zatvaračkih ventila, prema pronalasku, vodilo se računa o visokoj temperaturi i pritiscima. Najzad pronalazak predviđa jednu spravu, koja proizveden gar otpravlja iz cevi za razlaganje.
Suština pronalaska sastoji se u tome, da se podesnim izvođenjem sviju za reali-zovanje postupka potrebnih organa stvori neprekidno radeća sprava za proizvodnju gara.
Na nacrtu je sprava, pomoću koje se može postupak prema pronalasku izvesti, pokazana primera radi u jednom izvedenom obliku.
a su cevi za razlaganje, koje se mogu u proizvoljnom broju sjediniti u jedan agregat. Usled izvedbe mnogo dugačkih cevi za razlaganje može se iznenadan pritisak eksplozije u ustima donekle elastično udej-stviti. Velika površina cevi dozvoljava zgodno hlađenje, tako mogu iste biti snabde-vene omotačem aj i vodom ili zejtinom ispirane. Cevi postavljene su na postolje n. pr. pomoću okova za cevi a2 i to tako.
Din. 20.
da su jedni krajevi cevi čvrsto uklješteni, dok su drugi slobodni krajevi cevi u okovima ili viljuškama lako pokretljivi. Usled pomenutog mogu se cevi pri iznenadnom zagrevanju proizvoljno istezali. Cevi se mogu upotrebiti kao izdužene jedna do druge ležeče cevi ili pak u parovima spo jene pom.ću jednog komada u obliku U.
Cevi su na krajevima zatvorene zatva-račkim spravama, koje se sastoje iz dva jedan prema drugome pokretna dela, od kojih je jedan čvrsto pritvrđen na zatva-čevom vretenu a drugi je na istom na malom rastojanju pomerljiv te se sa kupastom površinom oslanja na odgovarajuću kupa-stu površinu flanše, predviđene na kraju cevi za cepanje. U ovu svrhu zatvarački ventili sa svojim flanšama bj pričvršćeni na flanšama a3 cevi za razlaganje. Flanše ventila bj imaju cilindrične bušotine u kojima je predviđeno sedišle b2.
Na flanšama ventila pritvrđen je šuplji nastavak b3 koji je pri zatvaračkim ventilima ulaza snabdeven ulaznim otvorom b4 a pri obadvema zatvaračkim ventilima još jednim drugim otvorom br,. Na slobodnim krajevima ispušnog nastavka pritvrđena je vodica b6 u koju je umetnuta mufna b7. Pomoću navrtke b0 navrćena na jedan deo zavojaka ^'uiufne b7, držana je mufna na njenim vodnim flanšama u njenom položaju. Na mufni b7 je pri upusnom zatvarač-kom ventilu predviđena poluga b 0 pomoću koje se može okretati mufna b7 i usled toga okreće se i zatvarački pokretač bjj pošto je na istoj pritvrđen. Na slobodni kraj mufne b7 je navrćena navrtka bI2, koja je celishodno snabdevena kugličnim ležištem za pritisak i u kojoj je pritvrđen pritisni prsten bi3.
Na unutrašnjem kraju zatvaračevog prstena b8 pritvrđena je zatvaračeva glava b 8, dok je zatvaračev deo b14 za izvesnu dužinu pomerljivo namešlen na zatvarače-vom vratilu b8. U ovu svrhu hvata zavrtanj, koji je uvrćen u glavčinu zalvaračkog dela blt, u udubljenje zatvaračevog vrelena bu. između glave b 3 i zatvaračevog dela bu umetnut je zaptivcč bi5 prvenstveno od gume dok je na spoljašnjem kraju glave b,3 pritvrđen tanjir u čijem su unutarnjem zidu pritvrđeni otvori sa skrećućim površinama bj,,.
Upaljačka glava proviđena je ulaznim i Izlaznim kanalima u svrhu paljenja u cevi-ma za razlaganje nalazećih se gasova, koja je na nacrtu prikazana kako u poprečnom tako u uzdužnom preseku, pritvrđena je na proizvoljen način na cevi za razlaganje. Upaljačka svečica s ima štapić s, na koji je priključen uobičajen kabel s2. bfapić ili njegov unutrašnji deo umetnut je u izolira-
juću čauru prvenstveno od talka. Prekoputa štapića je na upaljačkoj glavi namešleno vreteno s3, koje je okretljivo i uzdužno po merljivo. Ovo vreteno nosi na unutrašnjem kraju u unutrašnjosti upaljačke glave glavu, koja je proviđena palcem c4. Spoljašnji kraj vretena ci koji je preimućstveno snabdeven sa ručicom, izrađen je sa zavojcima, na koje je navučen ručni točak c5, koji pridržava vreteno c3 u njegovom povučenom položaju.
Pri radu napuni se cevna površina upaljačke svečice c, koja ima nekoliko žljebi-ća, sa garom da bi se time sprovela struja od štapića preko izoiirajuće čaure. Pri tome se žar užari i delimično preskaču male varnice, čime otpočne potrebno raspadanje u cevi za razlaganje. Nakon pražnjenja cevi za cepanje od gara dobiveno cepanjem, uvodi se primerno gas kroz upusni ventil za acetilen čime se u najviše slučajeva odstrani suvišan gar sa upaljačke svečice tako, da može opet nastupiti iduće paljenje. Ako se je na izolirajućoj čauri zadržalo taliko gara, da je proizvodnja za paljenje potrebnih varnica prekinuta, onda se posle odvrtanja ručnog točka c6 gurne vreteno c3 u upaljačku glavu i okrene tako, da se pomoću palca c4 skine gar sa čeone površine svečice. Posle svršenog čišćenja upaljačke svečice povuče se vreteno natrag i utvrdi pomoću navrtanja ručnog točka cs.
Da ne bi bilo za vreme čišćenja upaljač-ke svečice potrebno savladati u cevi za cepanje vladajući pritisak celishodno je, da se svečica očisti pre punjenja cevi za razlaganje. Ako je svečica toliko jako zaprljana odn. postala neupotrebljiva tako, da je više nije moguće očistiti palcem c4. dakle varnice se više ne mogu proizvodili bnle-rijom, drugim rečima, da se mora svečica zameniti novom, za taj slučaj je predviđena dopunska sprava za paljenje u obliku ka-pisle, ili pak, kako je na nacrtu pokazano, u obliku sprave za paljenje na poleg ce, koja u prkos jakog zagarc vljenja svečice dozvoljava proizvodnju varnica tako, da se može u cevi za razlaganje nalazeći se gas još jedanput zapaliti i tek nakon toga mora se svečica zameniti novom.
Pošto gasovi dovedeni u upaljačku sve-ćicu u svrhu razlaganja nose sobom gar, kojega delići su skloni taloženju na sedi-štima ventila, postaje kod običnih venlila opasnost nezaptivanja. Stoga je na upaljačkoj glavi predviđen naročito izrađen ventil, koji se sastoji iz motke ventila, kućice ventila d , koja nosi deo d2, snabdeven unutarnjim zavojcima. Motka ventila d snabdevena je spoljašnjim zavojcima i nosi na svom slobodnom kraju d3 jedan nepokazan ručni točak ili slično. U ostalom može se
•vođenje i pokretanje motke ventila proizvesti na proizvoljan način n. pr. pomoću upotrebe zaptivačkih čaura.
Krqj di motke ventila je kupasto sužen zatim ide cilindrična vodica na koju je priključeno kupasto rame. Ovo rame sačinjava prelaz ka motki ventila d. Ako se otvoreni ventil zatvori, ulazi najpre kupasti šiljak u cilindričnu bušotinu ventilnog sedišta d5 i gura krupnija taloženja gare ili si. pred sobom, međutim cilindrični vodni deo, koji je priključen na kupasti kraj, otstranjuje i jača prijanjajuće delove gara tako, da je između glave ventila i sedišta ventila sprečeno svako obrazovanje gara.
Ako je glava ventila i takođe kupasto rame motke ventila od jako tvrdog čelika u nasuprot tome sedište ventila d5 od mekšeg materijala n. pr. mekog Simens-Marti-novog čelika, onda se protivpritiskorn ramena motke ventila obrazuje stalno raširu-juće dejstvo udara, u koje dejstvuje suprotno eventualnom nastojanju povećanja cilindrične bušotine sedišta ventila. Na taj način nije sprečeno samo taloženje gara na glavi ventila odn. sedištu ventila, već se takođe postaralo, da zaptivanje ostaje ne-promenjeno.
Već je bilo spomenuta, da za stiskanje i uvođenje gasa u cevi za cepanje a mora biti predviđen kompresor. Ovaj kompresor sastoji se, kako nacrt pokazuje, iz jednog radnog cilindra e, jednog cilindra malog pritiska e2 i jednog cilindra velikog pritiska e3. Klipovi ovih triju cilindara namršteni su na zajedničkoj klipnjači e.
Na radnom cilindru predviđena je kućica f za krmilni pokretač fj, koji može biti izveden kao obrtni pokretač, čiji se prste-ntsti žljeb f, može dovesti u vezu sa na radnom cilindru predviđenim kanalima gj i g,. Ispusni kanal fs obrtnog pokretača f stoji pomoću cevi h u vezi sa uljem napunjenim rezervoarom hr Na kraju cilindra malog pritiska e. namešteni su upusni ventil ij za gas i ispusni ventil ij za gas i ispusni ventil i2 a na cilindru visokog pritiska predviđeni su upusni ventil kj i ispusni ventil k;,.
Način rada kompresora je sledeči: Tečnost n. pr. zejtin ulazi pod pritiskom u kućicu obrtnog pokretača f i odakle kroz prstenasti kanal f2 i kanal d2, koji je na nacrtu otkriven obrtnim pokretačem, u radni cilindar e^ Zejtin dođe na desnu stranu radnog klipa tako, da se isti pomeri ka cilindru velikog pritiska e3. U cilindru malog pritiska radeći klip usisa kroz ventil f, gas za stiskanje n. pr. acetilen dok će se gas ispred klipa u cilindru velikog pritiska kroz ventil k2 istisnuti napolje. Čim klip malog pritiska udari na krmilnu polugu ц koja je
u cilindru malog pritiska, klateći se obešena, preokrene se obrtni pokretač usled nepokazane veze tako, da se prstenasti kanal f, dovodi u vezu sa kanalom gj radnog cilindra i time se pod pritiskom nalaze i zejtin se vodi na levu stranu radnog klipa. Poslednji se sada pomera u pravcu ka cilindru malog pritiska tako, da se u istom nalaze a i gas se prethodno komprimira i kroz šuplji nastavak ventila i2 istisne napolje i dospevn kroz cev za hlađenje ili zmiju i3 u cilindar velikog pritiska es. Ovaj od zmije za hlađenje dospeli predhodno komprimirani gas potpomaže usled svoje ekspanzije u cilindru velikog pritiska rad radnog klipa, pri pomeranju u pravcu ka cilindru malog pritiska. Čim klip velikog pritiska udari na klateće se obešenu krmilnu polugu i, prekrmi se obrtni pokretač usled veze između njega i krmilne poluga i koja veza nije pokazana, tako da se radni klip ponovo pomera ka cilindru velikog pritiska.
Zejtin, koji se usled pomeranja radnog klipa kroz kanal g, odn. g2 i kanal f3 iztisne iz radnog cilindra, dospeva kroz cev h u rezervoar ht. Iz ovog rezervoara klipovi cilindera malog i velikog pritiska šišaju zejtin p i pomeranju u pravcu krajeva cilindera predviđenih ventilima i to šišaju zejtin kroz šuplji nastavak m., odn. п^ da bi ga pri povratnom pomeranju gurnuli natrag u rezervoar hj. Time se postiže vanredno uspešno unutrašnje hlađenje cilindra.
Ispusni kanal za zejtin je pomoću cevi h., u vezi sa rezervoarom za izjednačenje pritiska h3, koji služi kao rezervoar potrebne množine zejtina i može biti kroz nepokazan cevni vod hlađen ladnom vodom. Rezervoar h3 je pomoću šupljeg nastavka h4 u vezi sa crpkom zejtina i pomoću šupljeg nastavka h5 i nepokazanog voda sa vodom acetilena. Time se postiže da se gas, koji bi eventualno usled nepotpunog zaptivanja kli pa odlazio između istog i zida cilindra, ne izgubi i drugo da ne dođe u dodir sa vaz-duhom prostoga kompresora. On će zajedno sa zejtinom pomoću voda doći u cev h2 i rezervoar h31 gde će prodreti kroz zejtin na njegovu površinu.
Mesto predstavljenog obrtnog pokretača može se upotrebiti svaka druga krmilna sprava. Takođe može se preokretno pome-ranje obrtnog pokretača fj ili jednog drugog krmilnog pogona izazvati neposrednim pritiskom zejtina, čime se izbegava rad krmilnih poluga ij, i2.
Takođe se može predvideti regulator, koji sprečava da klipovi pri neznatnom pro-tivpritisku ne udaraju suviše jako o poklopce cilindera.
Ako je gas, koji je bio usisan u raspli-• njavač i u opisanom kompresoru jako komprimiran, uveden u cev za razlaganje i za-, paljen, onda se gar hvata na unutrašnjim zidovima cevi za cepanje a. On se mora odstraniti iz cevi i odvoditi u jedan skup-Ijački rezervoar. U svrhu odvođenja gara odn. čišćenja cevi za cepanje ne smeju se poslednje otvarati, pošto nipošto ne srne vazduh ulaziti u cevi za razlaganje jer bi time nastupila najveća opasnost eksplozije i takođe bi se time zagadio vodonik.
Prema pronalasku odvodi se gar iz cevi za razlaganje a time, da se usled razlaganja nastala mešavina vodonika i gara tera kroz skupljač gara, a gar koji je još pomešan sa vodonikom dovodi se ponovo cevi-ma za cepanje pomoću ekshaustora ili si. i istim pravcem tera kroz skupljač gara. Na taj način duva se kroz cevi za cepanje mešavina vodonika i gara t. j. cevi se čiste bez upotrebe mehaničkih sredstava. Pre no što se počne sa davanjem pomoću ekshaustora je celishodno, da se za kratko vreme duva čist vodonik kroz cevi za razlaganje, da bi se nadpritiskom vodonika n. рг. 8 atmosfera, gar otkinuo od zidova cevi i većim delom dovodio skupljačkom rezervoaru. U ovu svrhu će, naime usled eksplozije, nastati nadpritisak vodonika pre početka dfcjstvovanja ekshaustorovog, voda ispustiti kroz u slici neprestavljen ventil u prilisni rezervoar, sve dok u ovom pritis-nom rezervoaru neće nastali podesan nad-prilisak kao već pomenuto n. pr. 8 atmosfera. Zatim se stavi u dejstvo vod ekshaustora, koji čisti cevi za cepanje kako sledi: Na cevi za cepanje a priključen je cevni vod оа kroz koji se skupljajući gar pomoću ekshaustora o, dovodi pri razlaganju proizveden gar. Usled tangecijalnog položaja ulaznog kraja cevi Oi u skupljač gara, debija gar zavojito kretanje, koje je na nacrtu pokazano crtkastom crtom. Gar se naslaže na steni priključenog levka o4, međutim se nesfaloženi deo gara vodi kroz levak o5 koji viri u skupljač o3 i kroz vod o0 i eks-haustor o2 ponovo u cev za razlaganje. Tamo dobija usled površine u vidu turbine zavojito kretanje i isteruje još u cevi za razlaganje zaostali gar napolje. U celini je sprovedeno kružno strujanje, koje se održava tako dugo u dejstvu da je sav gar otstranjen iz cevi za razlaganje, te je kru-žeća struja od čistog vodonika. Na levak o4 skupljača gara priključen je bubanj o7, kroz koji se skupljeni gar izvodi. U ovu svrhu tera puž o8 gar u prednju nameštenu cev О9 iz koje ispada gar usled otvaranja pokretača o]0.
Način rada celog postrojenja je prema tlo me sledeči:
Pri velikom prilisku raspadanju skloni gas n. pr. acetilen dovodi se iz nepokaza-nog proizvodnog postrojenja kroz cev p u šuplji nastavak kompresora i,. Gas se u cilindru malog pritiska e2 kompresora predhodno komprimira, u cilindru velikog pritiska jako komprimira i dosp va kroz nastavak ventila k2 i kroz cevni vod q u ventil d otkuda kroz upaljačku glavu c u cev za razlaganje. Usled površine u vidu turbine uvodi se gas u oštro zavojitom kretanju i posle punjenja zapali. Za vreme punjenja i procesa paljenja po sebi prirodno zatvorene su zatvaračke sprave, koje su predviđene na krajevima cevi za razlaganje. Posle svršenog paljenja, po isteku nekoliko minuta odvrte se navrtke b,2, da bi se time rasteretili klinovi bJ7 umetnuti u vreteno zatvarača. U cevi za razlaganje nalazeći se nadpritisak vodonika odvodi se zatim kroz na nacrtu nepokazan ventil u pritisni rezervoar, dok se u poslednjem ne postiže podesan nadpritisak n. pr. 8 atmosfera. U cevi za razlaganje pritisak se zatim potpuno odvodi i to preimućstveno ovaj ostatak vodonika odvode kroz cevni vod Oj u skupljač gara, gde se, kako je opisano, sobom povučeni gar taloži.
Zatim, kad se izvade klinovi b17, povlače vretena zatvarača i time stvore oba zatvarača, uvodi se vodonik kroz cevni vod u šuplji nastavak b3 upusnog ventila. Ovaj vodonik se pomoću površine u vidu turbine b16 dovodi u oštro zavojito kretanje tako, da se gar od unutrašnjih zidova cevi za razlaganje jakom snagom otkida i kroz vod Cj sprovodi iz cevi za razlaganje. Kad je gar od unutrašnjeg zida cevi za razlaganje potpuno otkinut i glavna množina odvedena kroz vod Oj u skupljač o3 onda se usled udara poluge bj0 pomakne pokretač bjj na upusnom ventilu zatvarača i8 položaja pokazanog na nacrtu u njegov gornji položaj tako, da zatvara otvor b4 i otvara otvor b5. Time se upostavi kružni vod ekshaustora, koji se sada, kuko je opisano, stavi u dejstvo za vreme nekoliko minuta tako, da se gar potpuno otstrani iz cevi za razlaganje. Zatim se vretena zatvarača bs povlače napred tako, da se njihove glave b8 zajedno sa delovima zatvarača b,4 uvode u cilindričku bušotinu flanše b2. Posle toga se umetnu klinovi b 7 u vretena zatvarača b8 i stegnu se navrtke bis. Usled pri tome na vretena zatvarača b8 dejstvujućeg zatezanja, priljube se zatvarački delovi b14 uz kupastu površinu flanše. Zaptivačke pločice b15 su toliko jako stisnute, da vire napolje te je time postignuto potpuno zaptivanje čak protivu jako velikog pritiska. Posle ovog može se početi novim procesom razlaganja.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvodnju gara razlaga-I njem gasova, koji su pri velikom pritisku
skloni raspadanju, naznačen time, šlo sa i iz postrojenja za proizvodnju u kompresor, sastojeći se iz radnog cilindra, cilindra malog priliska i cilindra velikog pritiska, usi-sani i jako komprimirani gas uvodi u cevi za razlaganje i zapali, posle čega se odvodi natpritisak usled razlaganja nastalog vodonika u prilivni rezervoar na suprot torne sc posle otvaranja zatvarača cevi za razlaganje skida gar sa zidova cevi pomoću vodonika iz pritisnog rezervoara pa se zatim posle prekida spajanja vodonika isisa pomoću ekshaustora te se odvodi u skup-Ijački rezervoar.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se usled razlaganja nastala mešavina gara i vodonika tera kroz skupljač gara i još pak garom pomešan vodonik vodi se ponovo pomoću ekshaustora ili sl. u cevi za razlaganje i istim pravcem kroz skupljač gara tako, da se cev za razlaganje ne predavava samo či-tim vodonikom, već i me-šavinom gara i vodonika t. j. pre svega se mehanički čisti bez upotrebe mehaničkih sredstava, koja omogućavaju da se gar taloži.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što je ulaz za odvod gara tangencijalno namešten u skupljaču usled čega do-bija gar u skupljaču zavojito kretanje te se taloži, međutim odlazi vodonik kroz levak, koji strči u skupljač ka ekshaustoru da bi odavde mogao biti ponovo teran kroz cevi za cepanje i da bi iste čistio sve dok ne bude vodonik potpuno oslobođen gara, koji se onda pomoću na skupljaču nameštenih prenosnih puževa odvodi u rezervoare (sudove) ili si.
4.	Sprava za izvođenje postupka po zahtevu 1—3, naznačena time, što ima cevi sa zatvaračkim spravama, koje su snabde-vene upaljačkim glavama i ventilima sa šiljcima priključeni na jednoj strani na pritisni rezervoar, određen za skidanje gara sa zidova cevi i na drugoj strani na vod ekshaustora, koji je podesan za izduvanje cevi, i najzad na kompresor sastojeći se iz radnog cilindra, cilindra malog pritiska i cilindra velikog pritiska.
5.	Sprava za cepanje gasova po zahtevu 4, naznačena time, što su cevi za razlaganje položene vodoravno i što više cevi
i može biti pomoću U lukova ili slično spojenih u jednu dugačku cev za razlaganje.
6.	Sprava po zahtevu 4 i 5 naznačena time, što je cev za razlaganje jednim krajem
1 u postolju čvrsto uklještena a drugim krajem istom slobodno pomerljiva, ili su pak
oba kraja slobodno pomerljiva u postolju, da se može pri zagrejavanju istezati.
7.	Sprava po zahtevu 4—6 naznačena time, što se zatvarač cevi za cepanje sastoji iz dva jedan prema drugom pomerlji-vih delova sa među njima nameštenom zap-tivačkom pločom, koja se može stisnuti, i da se na jednom delu ventila nalazi tanjir sa unutra strčećim zidom.
8.	Sprava po zahtevu 4—7, naznačena time, što je najednom delu ventila pritvrđe nom vretenu ventila namešten drugi deo ventila tako, da se može na istom pome-rati za izvesnu dužinu, te se svojom kupa-stom površinom oslanja na odgovarajuću kupastu površinu flanše pokrivača.
9.	Sprava po zahtevu 4 — 8, naznačena time, što je na vretenu ventila okretljivo nameštena mutna, na koju je pomoću po-vlakača pritvrđen pokretač, koji otvara i zatvara upusne otvore predviđene u šupljem nastavku priključenim na cev za razlaganje.
10.	Sprava po zahtevu 4—9, naznačena time, što je na glavi ventila pritvrđen tanjir, koji je unutra strčećem zidu snabdeven otvorima sa površinama za skretanje.
11.	Sprava po zahtevu 4, naznačena ti me. što su klipovi radnog cilindra, cilindra malog pritiska i cilindra velikog pritiska namešteni na zajedničkoj klipnjači, a radni cilindar raspoređen je između cilindra malog pritiska i cilindra velikog pritiska.
12.	Sprava po zahtevu 4 i 11 naznačena time, što se u cilindru malog pritiska prethodno komprimirani gas, vodi pomoću jednog voda, u koji se može u danom slučaju uključiti sprava za hlađenje, u cilindar velikog pritiska i ovde dejstvuje na klip velikog pritiska za vreme povratnog kretanja i time potpomaže dejstvo radnog cilindra.
13.	Sprava po zahtevu 4, 11 i 12 naznačena time, što se pred klipom radnog cilindra nalazeće se tečno pritisno sredstvo odvodi kroz krmilnim pokretačem otvoreni kanal i kroz jedan vod u rezervoar, napunjen tečnim pritisnim sredstvom, odakle cilindar malog pritiska i cilindar velikog pritiska pri radu komprimiranja crpe pritisno sredstvo pomoću podesnog dovoda.
14.	Sprava po zahtevu 4, 11—13, naznačena time, da je vod, koji služi za odvod zejtina, spojen sa rezervoarom za izjednačenje pritiska pomoću jedne cevi.
15.	Sprava po zahtevu 4, 11—14. naznačena time, što klip malog i velikog pritiska za vreme kretanja, kojim usisava za komprimiranje određen gas, pomeri krmilnu polugu pomoću koje se prekrmili krmilni ventil.
16.	Sprava po zahtevu 4, naznačena time, što onda mehaničku spravu, kojom se sprečava suvišno nagomilavanje gara na u rad-
nom položaju nalazećoj se upaljačkoj svečici tako, da u žljebovima cevne površine upaljačke svečice ostaje samo toliko gara, koliko je potrebno za paljenje.
17.	Sprava po zahtevu 4 i 16 naznačena time, što se može izolirajuća čaura, koja obuhvata štapić za paljenje, čistiti pomoću okretljivog palca, koji se može dovesti u dodir sa cevnom površinom izolirajuće čaure.
18.	Sprava po zahtevu 4, 16 i 17 naznačena time, što je palac namešten na glavi okretljivog i podužno pomerljivog vretena, koje se može u natrag povučenom položaju utvrditi ručnim točkom.
19.	Sprava po zahtevu 4, 16—18 naznačena time, što je na upaljačkoj svečici pored upaljača od baterije predviđen još jedan upaljač na poteg ili drugi rezervni upaljač.
20.	Sprava po zahtevu 4, 16—19 naznačena time, što je ventil koji krmili dovod komprimiranog gasa u upaljačku glavu, tako izveden, da je cilindrična glava ventila čvrsto vođena u bušotini sedišta ventila i snabdevena je kupastim ramenom koje se oslanja na unutrašnju čeonu površinu sedišta ventila, koja je celishodno zakošena, pri čemu je cilindrična glava ventila prei-mućstveno kupasto zašiljena.
21.	Sprava po zahtevu 4, 16—20 naznačena time, da je glava ventila od tvrdog materijala a sedište ventila od mekšeg materijala tako, da usled pritiska ventila nastupi malo razmicanje materijala, koje dej-stvuje protivu proširenja bušotina sedišta ventila i time prouzrokuje dobro zaptivanje između cilindrične spoljašnje površine glave ventila i unutrašnjeg zida sedišta ventila.

1 :
* y

r /	' v
.


.
(
■
/
: