KRALJEVINA" SRB A, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 20 (2)
1NDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. JUNA 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4297.
Ivar Drolshamer inžinjer, Drammen, Norveška.
Kočnica sa sabijenim vazduhom za razne pritiske u vodovima.
Prijavljen od 7. septembra 1925.	Važi od 1. jula 1926.
Traženo pravo prvenstva od 8. septembra 1924. (Nemačka).
Kod poznatih kočnica, Kunze-Knorr-ove, Knorr-ove i Westinghouse-ove, mašino-vodja može po volji voziti sa pritiskom, koji je manji od normalnog pritiska, koji je utvrdjen u večini slučajeva na 5 at, jer kočnica uvek odskače ako se smanji dotični pritisak u vodovima. Prema tome potpuno zavisi od mašinovodje, da li će biti potreban pritisak odn. potrebna snaga za kočenje. Nemarnošću, defektnim radom vazdušnog kompresora ili usled nezapti-vanja održava se kad kad manji pritisak u vodovima, tako da za učestano kočenje i odkočivanje ne ostaje, u opšte, vazduh.
Pronalazak se odnosi na novu kočnicu, koja se može upotrebiti pri svakom pritisku u cevima, i koja se uz to po volji može u širokim granicama regulisati i koja je neiscrpna, pri čem je, osim toga, pritisak u cilindru nezavisan od veličine klipnog hoda, od nezaptivanja i tome slično; šta više ova se kočnica upravlja prema visini pritiska u cevima. Pri tom se za vreme kočenja sud za sekudarni vazduh (pomoćni) dobija bez primene kočionog ventila, dakle neposredno, automatski iz voda, ako je potrebno da pritisak u tom sudu padne ispod pritiska u vodu. Sa novom kočnicom mogu se uključiti i već poznata uredje-nja za brzo smanjivanje pritiska u vodu, kočenje tereta, menjati oblik krive punjenja, podešavati vreme punjenja i tome slično.
Ovo se postiže time, što klip kočionog ventila stoji pod uticajem: 1) pritiska u kočionom cilindru, 2) pritiska u vodu, i 3)
pritiska u jednom naročitom sudu (koji se poklapa sa početnim pritiskom u vodu pri odkočenoj kočnici) tako da se klip kreće nezavisno od visine početnog pritiska u položajima koji odgovaraju dotičnom sme-njanju pritiska u glavnom vodu. Pri tom isti povlači razvodni organ za upust i ispust uz sprezanje jedne opruge, tako da ovaj upušta sabijeni vazduh u kočioni cilindar. Postignuv odredjeni pritisak u cilindru, klip vraća jedan organ (klip ili opnu) ili neki razvodni organ, koji je sa njime vezan, u krajnji položaj čime je postignuta ravnoteža.
Nacrt pokazuje na si. 1., u uzdužnom preseku, jedan primer izvodjenja takve kočnice sa sabijenim vazduhom; si. 2 i 3 pokazuju druge izglede.
Klip K koji ima jedno izdubljenje 4, nosi na klipnjači d oslonac Ti opruge Fi, koja sa druge strane povlači razvodnih S, koji ima izdubljenja a i kanale z i koji se nevezano kreće na klipnjači d. Ova klipnjača vezana je nekim podesnim načinom sa razvodnim klipom Ki, na koji s jedne strane dejstvuje pritisak suda R a s druge pritisak u vodu i opruga F2. Omot D cilindra ima vezu g za nepoka-zan kočioni cilindar C i tačkasto nacrtani pomoćni sud B, upusne kanale E, Ei i ispusni kanal у. Zatim omot D ima izlazni otvor i, spojeve xi, ха, izdubljenja ki, k2^ i kutiju L, koja je snabdevena upusnim kanalima gi, k, xi, x2, 3 i ispušnim kanalima h.Slavina H ima kanale wi, W2.
Din. 25.—
Sl. 1. pokazuje celo uredjenje uz pretpostavku da je kočnica odkočena. Gotovost kočnice za rad postiže se time, što mašinovodja svoj kočioni ventil postepeno otvara, usled čega sabijeni vazduh iz glavnog suda lokomotive, koji se drži pod stalnim pritiskom npr. 8 at. puni vod pomoćni sud B kroz kanal Ei i to npr. 5 atm. Zatim vazduh teče kroz ventil H i kanal o na gornjoj strani klipa Ki i kroz njegove žljebove 8 pritiskujući kožne man-žetne 9 u sud R, dok i ovde ne nastupi pritisak kao u vodu. Pri smanjenju pritiska u vodu odmah prestaje veza izmedju suda R i voda, jer manžeta 9 naleže hermetički uz zid cilindra. Može se ovaj raspored podesiti tako, da vazduh može iza klipa ulazili kroz jedan prigušni otvor, koji se odmah zatvara pri kretanju klipa na gore od strane manžete, razvodni klip Ki kreće se još malo više i to dotle, dok se ne izjednači razlika pritiska u sudu R i pritiska u vod usled vučne sile opruge Fs. Na koji položaj klipa Ki prema tome je nezavisan od toga dali je početni pritisak npr. 5 ili 3 at., šta više odredjuje se dotičnom razlikom izmedju pritiska u sudu R i početnog pritiska u vodu. Ako se npr. kao i obično pretpostavi, da se najveći pritisak u cilindru treba postići sa smanjenjem pritiska za 1.25 atm, u vodu, i pretpostavi, da prečnik klipa Ki iznosu 100 mm. i njegov hod 40 mm., onda se opruga Fa mora dimenzionisati tako, da primi silu klipa Ki od:
1,25=98,5 kg.
na gibanju od 40 mm. Kod neopterećene kočnice opruga je toliko zategnuta, da savladjuje trenje razvodnih delova i ove dovodi u nacrtani položaj.
Pri smanjenju pritiska u vodu prvo se sprečava, kao što je poznato, ventilom vraćanje vazduha iz suda B u vod. Klip Ki i klipnjača d sa osloncem Ti za oprugom i klipom K pomeraju se za izve-stan deo na više i to toliko da se razlika vazdušnih pritiska na klipu Ki ne izjednači sa naponom opruge F2. Pri pomera-nju klipa Ki i klipa K pomera se i raz-vodnik S usled napona opruge Fi, koji pdgovara trenju razvodnika. Ovim se zatvaraju izlazi h kanala za vazduh iz cilindra C a otvaraju kanali k na cilindru (položaj kočenja). Sabijeni vazduh sad može teći iz suda B kroz kanal E, kroz široki otvor wi, kanale 1, 2, 3, izdubljenja 4 klipa K, kroz jedan, na istoj visini otvora 3 predvidjeni otvor u kutiji L i kanal, koji vodi ka izdubljenju кз, zatim kroz kanale k, izdubljenja a razvodnika
s, otvore gi kutije L u cilindar kočnice i istovremeno kroz otvore z razvodnika u prostor izmedju razvodnika S i klipa K. Ovim primećujemo, da su to sve poznati detalji, koji ničeg nemaju zajedničkog sa pronalaskom. Ovaj put vazduha ima relativno velike prolazne otvore. Istovremeno sabijeni vazduh teče iz suda B kroz kanal E u otvor wi i uzani otvor wz polagano ka izdubljenju кз i kroz kanale k, izdubljenja a razvodnika S, otvora gi i naglavke g u cilindar C. Ovaj put ima male preseke.
Istovremeno razvodnik S otvorio je na istoj visini sa kanalima k postavljeni otvor Xi, kutije L, usled čega vazduh može teči kroz otvore хз kanal xi, izdubljenja a, otvor gi i naglavke g u cilindar C. Time je postignuto da se pad pritiska ravno-merno i vrlo brzo rasprostire preko celog voda u vozu, t. j. kočnice poslednjih kola na vozu koče se skoro u isto vreme kad i kočnice prednjih kola.
Ako mašinovodja svoj ventil okrene u položaj zatvaranja, da ne izlazi više vazduha iz voda, onda klip Ki odmah stane u položaj, koji je uslovljen smanjenjem pritiska. Za to vreme sabijeni vazduh može teći iz pomoćnog suda i iz voda samo dotle ka cilindru, dok se pritisak vazduha na razvodnik s ne izjednači sa naponom opruge Fi. Razvodnik S se pomera u položaj, u kome on zatvara kanale k i xi (položaj zatvaranja). Pri daljem manjem smanjenju pritiska u vodu ponavlja se isti proces, čime se postiže veći pritisak u cilindru.
Ako mašinovodja hoće da smanji ko-čiono dejstvo onda on za mali iznos povećava pritisak u vodu. Klip Ki kreće se opet na dole, shodno povećanju pritiska u vodu. Razvodnik S sledi najpre ovom kretanju jer se on na klipnjači d održava u ravnoteži pomoću priska u cilindru C i napona opruge Fi. dok ne otvori ispusni otvor h i delom ne ispusti vazduh iz cilindra C Ako se pritisak u vodu ne povećava dalje, onda klip, Ki odmah stane i vazduh iz cilindra može izlaziti dotle, dok smanjeni napon opruge F1 ne savlada pritisak na razvodnik i ovaj ne vrati u položaj zatvaranja. Ako se pritisak u vodu i dalje povećava onda nastupa opet isti proces. Prema tom je mogućno proizvoljno jako zatezanje i labavljenje kočnice i to svako smanjenje pritiska u vodu uslovljava od-redjeni pritisak u cilindru kočnice, koji je nezavisan od veličine klipnog hoda i eventualne hermetičnosti klipa, razvodnika S itd. Kočnica je pak onda potpuno ola' bavljena ako je vod doveden na početni pritisak. Pomoćni sud B puni se uvek automatski iz voda preko ventila ali treba
da pritisak u sudu padne ispod onog u vodu kod olabavijene kočnice pomoćni sud je opet napunjen.
Specijalni sud R može se preko ventila vezati sa pomoćnim sudom tako da vazduh u ovom može teći na sudu R, ako je ma iz kog razloga potrebno da pritisak u sudu R padno ispod pritiska u sudu B. Time se može kod brzih kočenja odnosno prekidanju voza, klip Ki tek pri potpuno ispražnjenom cilindru pomoćnom sudu i sudu R vratiti u položaj, koji odgovara potpunom labavljenju kočnice.
U si. 2 i 3 pokazani primer počiva na ovim mislima: Za ispunjavanje raznih zadataka razvodjenja potreban je razvodnik jer se za ovo ventili ne mogu uzeti u obzir. Da bi uz to sila pomeranja bila što manja mora se upotrebiti klipni razvodnik, koji tek na ulaznim ivicama propušta vazduh usled čega se pritisak u cilindru postepeno povećava, dok se klipni razvodnik ne tigne nazad usled tog pritiska tako da otvara izlazne kanale i time ispušta vazduh.
Po daljem poboljšanju pronalaska do sad jednostavni klipni razvodnik deli se u dva za uspust i ispust odvojena i pozadi vezana razvodna organa, tako da se upusnom razvodniku u položaju zatvaranja može dati dopunsko zaptivanje u vidu ventila. Na ovaj način se mogu izbeći pomenute nehermetičnosti a da se time ne utiče štetno na ispusni razvodnik. Zbog predvidjenog prostora može se ispusni razvodnik kretati nezavisno od stalno mirno upusnog razvodnika, tako da otvara kanale za atmosferu, čime se potpuno može regulirati pritisak u cilindru.
Ovo razlaganje dosadanjeg jednostavnog razvodnika u dva labavo vezana dela može se iskoristiti i u drugom pravcu, na ime što će izostati jedna skroz prolazeća klipnjača, koja je prolazila razvodnik i klip. Kad klipnjača prolazi kroz sve delove ona stvara izvesne sporedne pojave, jedne su trenje klipnjače' prema razvodniku a druge su mali čoškovi, ribanja klipnjače, koji nastupaju usled mana u izradi. Ove se mogu pojačati silama opruge, koje jednostavno dejstvuju. Veza razvodnika i klipa odnosno opruge uključene izmedju istih vrši se pomoću zglobova i zato otpada do-sadanja klipnjača, jer se pojedini delovi ventila i sam razvodnik mogu lagano prilagoditi prinudnim vodilima.
U si. 2 razvodnik je podeljen u dva dela Si i Sa, od kojih Si razvodi vazduh od suda B za cilindar C, a Sa vazduh koji izlazi iz cilindra C u atmosferu. Oba razvodnika (klipa) Si i Sa vezani su me-djusobno polugom m, kojoj se rastojanje izmedju razvodnika može podešavati za-
vrtnjima. Loptastom konstrukcijom glave m’, na poluzi m u razvodniku Sa data je izvesna člankasta veza za oba dela, pri čem se u isto vreme razvodnici Si i Sa mogu za nekoliko milimetara uzajamno relativno pomerati. Za deo 5s člankasto je vezan oslonac p opruge Fi, koja se opet sa druge strane oslanja o oslonac q. Ovaj oslonac opet člankasto leži na polugu Gi klipa Ki, koji je na jednoj strani izložen pritisku suda R, koji ima pritisak početni u vodu i ima veze kao i u si. 1. Na oslonac q oslanja se i pruga Fs koja se s druge strane oslanja o omotač. Ova opruga tako isto pritiskuje na klip.
Ovde dakle klip K otpada. U ovom slučaju stvara se razlika pritiska na Ki pritiskom u sudu R. i smanjenim pritiskom u vodu n održava u ravnoteži zbirom svih sila opruge Fi i Fa, jer se sila opruge Fi ne može više primati od klipa K.
Unutarnja površina razvodnika Si načinjena je kao neka vrsta prstenastog ventila b, koji spolja ima najveći prečnik (od-prilike za Vio mm manji od prečnika kiip-nog razvodnika) i pomogućstvu gradi šio manjim. Meka opruga e pritiskuje razvodnik Si u svom unutarnjem položaju uz kočni kotur c. Ovde je potrebna mala snaga opruge e. jer kad je kočnica zatvorena onda pritisak dejstvuje na gornju stranu razvodnika kroz proreze f na poluzi m. Kako je gornja površina razvodnika veća od donje ventilske površine, to ostaje mali pritisak koji pomaže opruzi e. Ova opruga u isto vreme drži razvodnik Si i S2 u vezi, jer glava m’ poluge m leži uz razvodnik S2. Ako je razvodnik Si zatvorio dalje pristup vazduha, onda prstenasti ventil b leži uz priležište c i tu proizvodi pomoćno zaptivanje protiv doticanja vazduha iz suda B i sprečava penjanje pritiska u cilindru C Da bi se mogao re-gulisati izlaz u atmosferu razvodnikom S2 za vreme kad stoji razvodnik Si, to se može Sa krenuti još nadole za veličinu datu medjuprostorom, čime otvara na rad postavljene ispusne kanale r, t, u.
Ovo delenje u upustni razvodnik Si i ispusni Sa omogućava u isto vreme smanjenje prečnika organa Si, čime su sami po sebi smanjeni gubitci nezaptivanja. Razvodnik Sa može se po si. 3 graditi tako da ima samo klip sa kožnom manžetom 1 ili jednu opnu u koju se postavlja ventil
10.	koji se drži zatvoren pritiskom opruge ili koji se onda otvara kad razvodnik Sa kreće slobodan prostor izmedju Sa i Si. Korisno je da organi Si i Sa kao i klip Ki dobijaju na krajevima zaptivače 13 odnosno 14 o koje se mogu nezavisno oslanjati.
Podesnim izborom odnosa izmedju klipa Ki i razvodnika S2 izostaviti oprugu F2. Ako se uzme prečnik Ki ravno 100 mm a za S2 60 mm- onda se dobija pri padu pritiska ГЗ at. do 3'7 pritisak na klip Ki
. 102.n. iznosi —1—
1'3=102 kg; pritisak na raz-
vodnik Sa 3'7=105 kg. Oba su prema tome u ravnoteži, te je prema tome opruga Fa suvišna.
Novi kočioni ventil može se upotrebiti i za regulisanje u nazad Westinghauzove kočnice. Za ш svrhu izostavlja se upustni ventil a sam ventil navrce na izlaznom otvoru Wejtinghauzovog ventila. Onda ventil reguliše izlazak i omogućava regulisanje u nazad kao i primenu pri svakom pritisku u vodu.
Patentni zahtevi:
1.	Kočnica sa sabijenim vazduhom za razne pritiske u vodu, naznačena time, što klip kočionog ventila stoji pod dejstvom 1) pritiska u cilindru kočnice, 2) pritiska u vodu i 3) pritisak u jednom naročitom sudu, koji se poklapa sa pritiskom u vodu tako da se klip kreće, nezavisno od visine početnog pritiska u vodu, u položaje uslovljene padom pritiska u glavnom vodu pri čem (p) uz pripomoć jedne opruge povlači istisnuti razvodnik, iako da sabijeni vazduh ulazi u cilindar, dok se po postiguću odredjenog pritiska u cilindru ne vraća u položaj zatvaranja.
2.	Kočnica sa sabijenim vazduhom po zahtevu 1, naznačena time, što se upo-trebljuje klip (Ki), koji s jedne strane stoji pod pritiskom iz suda (R) a s druge strane pod smanjenim pritiskom u vodu dok se suvišnim pritiskom nateže opruga (Fa) a sila opruge (Fi) prima klipom (K).
3.	Kočnica sa sabijenim vazduhom po zahtevu 1, naznačena time, što je neposrednim izjednačenjem razlike u pritisku izmedju pritiska u sudu i vodu, izbačen naročitih klip (K) usled zbira sila opruge (Fa) i opruge (Fi).
4.	Kočnica sa sabijenim vazduhom po zahtevu 1 i 3, naznačena time, što se podesnim dimenzionisanim prečnikom klipa razvodnika izostavlja opruga za klip.
5.	Kočnica sa sabijevim vazduhom po zahtevima 1 -4, naznačena time, što se razvodni organ deli u dva odvojena: upusni i ispusni razvodnik, koji su tako uz izve-stan medjuprostor vezani, da upusni razvodnik u svom položaju zatvaranja može dobiti ventilsko pomoćno zaptivanje i da
se ne spreči kretanje ispušnog organa radi veze sa atmosferom.
6.	Kočnica sa sabijenim vazduhom po zahtevu 5, naznačena time, što su kanali za atmosferu, koje otvara ispusni razvodnik, postavljeni na rad, tako da se time dobija uvišestručeno zaptivanje.
7.	Kočnica sa sabijenim vazduhom po zahtevu 5, naznačena time, što se otvaranje kanala za atmosferu vrši otvaranjem ventila koji se nalazi u ispušnom razvod-niku (koji može biti načinjen kao opna) i koji pod pritiskom opruge ostaje dotle zatvoren, dok se u’ kranjem položaju ne otvori odbojnikom.
б. Kočnica sa sabijenim vazduhom po zahtevima 1—5, naznačena time, što su odvojeni upusni i ispusni organi uz pripomoć jedne opruge i izbaciv klipnjaču vezani zglobovima tako, da se sva tri tela mogu prilagoditi kretanjima u kutijama vodjica.
9.	Kočnica sa sabijenim vazduhom po zahtevima 1—8, naznačena time, što su sud (B) i dopunski sud (R) vezani vodom u kome se nalazi ventil (Vs), tako da pri brzim i nužnim kočenjima odnosno kidanje vozova može teći vazduh iz suda (B) u sud (R) da bi se klip (Ki) tek pri potpunom padu pritiska u cilindru kočnice, i sudu (B) mogao vratiti u položaj, koji odgovara potpunom otkočiva-nju kočnice.
10.	Kočnica sa sabijenim vazduhom po zahtevima 1—9, naznačena time, što pri punjenju vazduh iz prostora ispred klipa (Ki) može teći kroz prorez (kanal) u sud (R), dok je pri smanjenju pritiska ispred klipa ovo prelaženje onemogućeno kožnom manžetnom, tako da pritisak u sudu (R) može dejstvovati kao natpritisak.
11.	Kočnica sa sabijenim vazduhom po zahtevima od 1 —10, naznačena time. što se ispusni razvodnik i klip u svojim krajnim položajima nezavisno oslanjaju o menjanje zaptivače.
12.	Kočnica se sabijenim vazduhom po zahtevima 1—11, naznačena time, što je upusni razvodnik načinjen sa manjim prečnikom nego ispusni.
13.	Kočnica sa sabijenim vazduhom do zahtevima 1—12, naznačena time, što se upusni razvodnik može pomerati prema ispušnom, dok se kroz kanal vrši izjednačenje pritiska na obe strane upusnog razvodnika.
14.	Kočnica se sabijenim vazduhom po zahtevima 1 —13, naznačena time, što je opruga za opterećenje klipa postavljena oko opruge postavljene izmedju klipa i razvodnika i koji se oslanja o omot razvodnika.
4dpatent’ broj №97.
p