SOKCLS1C1 CIASM1K
Gu$ | 10 SAVI ZA SOKOLA KRALJ EVIilE JIGCS LAV | JE
И ISEĆLIS L RILOG $ OKOLSKO SELC
C uvafte
J(Q[ЋЈЖЈЈЈЖШ ^ U ^čite^skoi tisRari. Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 — Račun
«: s.Vi . v
Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din — Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica bro poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vraćaju
Ljubljana, Vidovdan 1935 God. VI — Broj 27
O Vidovdanu	j
prazniku Jugoslovenskog Sokolstva
Vidovdanska
elegija
1389—1935
Carica Milica moli Cara Lazara, da joj ostavi na dvoru bar jed noga brata, da bi joj u osamljenosti bio zaštitnik i tešit el j. Od devetero sinova Jugoviča, od devetero brače Carice Milice — bar jedan!
Car Lazar ne brani nikome od njih da ispune želju carice i sestre Milice.
A braća?
Brača ne slušaju sestrine mol* be. Njih zove Kosovo, koje ima da im donese pobedu ili smrt. A na dvoru neka ostane sluga Goluban, da joj ga čuva. Da ostane sluga, jer junači moraju u boj.
A Goluban?
I on zajaše konja i poleti u boj. Svi odlaze, svi odlaze i niko se ne vrača!
Sve Kosovo prekriše grobovi. Konac tragedije! Zavesa je pala, od neba do zemlje spustila se crna ko* prena, koja u strahoti i grozi podr* htava kao polomljeno krilo teško ranjene ptice.
Mrtvo Kosovo polje natopila je čovečja krv. Rodna gruda upila je u se krv srca svojih siiiova: majka napojila se krvi ju svoje dece! I svaka kaplja te krvi srca — kao seme, koje pada na plodno tlo, da iz njega iznikne mlada biljka. Mlada biljka
—	naj plemenitili plod — nov život! Sinovi hrane svoju majku.
... sada samo još skupljamo sile.sve one rasparčane i r<*
sasuie, koje treba da se spoje и jednu samu udarnu šaku, » dođe naš dan: dan i čas /edinstvene volje i jedinstvenog 4>*ea svega naroda.
Tada če preko noči biti sagraden naš duhovni Kosovski
Sunce, zlatno sunce, zašto si zapalo?
Carice Milico, čemu nisi zadr* zala u svom naručaju bar jed noga od svoje brače?
A i ti, slugo Golubane, zašto se čak i ti izneveri svojoj gospodarici?
Car Lazar — i on je morao da umre, da svojom smrču uzveliča svoje carsko veličanstvo i s njom ožari sjaj svoje krune, svoga mača i svoga roda! Carevi umiril, da bi ostala slava domovine! I Car nebe* ski je umro, da bi ostalo carstvo božje na zemlji! Carstvo istine i pravde!
Kruna iz zlata i dragog kamenja pretvorila se je u trnovu krunu, kojom je bilo urešeno bledo čelo i Aleksandra Jugoslovenskog,- kada su Njegova usta onemila u poslednjem drhtaju umiručeg srca ...
Čuvajte Jugoslaviju!
1 Miloš Obilič!... Svestan da ide u smrt, nosi smrtni udarac Mu* ratu. Ta kakvu vrednost ima život pojedinca, ako sve oko njega bez* obzirno kosi kruta smrt? 1 kolika je ta vrednost života pojedinca, ako od njegove smrti zavisi život tisuča?
Hočemo li, možemo li dokučiti tu veliku tajnu i taj duboki smisao žrtvovanja?
Da li znamo prosuditi svrhu i cilj rada, a da pre ne prosudimo njegov učinak i uspeh?
Da li svi osečamo u sebi, u svo* joj duši, u dubini te duše jasno pro-niknutu istinu, koja je potrebita i za ocenjivanje vrednosti vlastitog, samostalnog rada, da nema nikakve vrednosti onaj život, koji je istrg* nut iz narodne celine?
1 mi hočemo da gradimo Kosovski hram! Da ga gradimo iz kamena i Čelika, a još nismo postavili za n j temelje u svojim dušama! Ta niti ne znamo, što nas uči junački čin Milošd Obiliča: gde stupiš s od-lučnom voljom da koristiš celini —■ pa bilo i uz žrtvu vlastitog života
—	tu i ostani, makar i sam! Sam ostani i sam padni za na jviše ideale!
Kosovski hram!
Ako čuješ od pojedinca, da je kosovska tragedija samo epizoda u životu naroda,* tak v a reč je izraz otrovanog srca i podle duše. Taj nije u sebi proživeo istoriju, jer je niie ni primio u se. Separatizem, [e-deralizam, bolesna ambicioznost, pustopašno iskoriščavanje, lutanje od programa do programa — to su klice otrovanih srca i podlih duša, koje pretstavljaju otvorene rane naše narodne ciline. Ko traži samoga sebe, nikada neče nači celine.
1 dok sav narod ne dokuči veli* činu kosovske tragedije, dok sav narod_ ne primi u se i sa svojom na* cionalnom svešču ne poveže tu ve-
li	činu, on neče moči sagraditi Ko* sovski hram, jer nema smisla za nj, kao što je i svaka kuča božja bez značenja za onoga, koji u svojoj duši ne nosi živoga Boga.
Mlada biljka — najplemenitiji plod — nov* život!
Več če skoro biti 550 godina, otkada je čak i sluga odrekao po* slušnost svojoj carici i otišao za onima, koji su pošli da grade Ko* sovski hram: carstvo istine i pravde!
1 svi neznani junači kroz ta mi* nula stoleča — da li su u istinu bez traga umrli junačkom smrču? Ne, oni nisu umrli, oni žive u mladoj biljci, u najplemenitijim plodovima, u novom životu, jer sve veliko pre* lazi od roda na rod, iz veka u vek. 1 ta veličina satire u prah i pod so* bom ništi otrovana srca i podle du* še.
A gde ste vi, bračo i sestre? Gde su vaši čekiči, gde vam plugovi, lopate i motike, da udarite temelje i obradite zemlju za mladu biljku, za najvlemenitije plodove, za nov život? I gde je,vaše seme, da kosov* ski božuri ne budu samo legenda, nega da postanu živa istina: iz krvi srca mlada biljka, iz mlade biljke
najplemenitiji plodovi, iz riajpi nitijih plodova nov život! veke — bez povratka kosovske. j gedije! Za sve veke, za sve тоа Da li osečate trnje trn°vt r ne na bledom čelu MučeniM■
Da li su vaše mišice več oceya čile za udar Miloša Obilica. ц udar, koji je namenjen uvra zatrovano srce i podloj duši. _
I da li čujete nemi krik Jugoviča, koji nije izlev °ca,?)nać> koji je odjek velike, °dvažne,l ^ ke duše? Duše, koja veruje, №* ^ največeg trpljenja crpi nai moč?	,	holJI
Da li ste, sestrice, več vr ' napunile srebrni kondir Kosoi ; Devojke s hladnim pičem lep n$, čednosti, da orosite i na^as}^0s0\’! še njive, da zalijete temelje *	$
skog hrama s nerazrušivopi m Večnošču?	$ei
Da li znate i da li dubok° ^ čate svi, da radimo, da ho&r ja radimo za sve buduče veko »JV,C sada samo još skupljamo si ' ^ one rasparčane i razasute, ^ ba da se spo je u jednu samu « . ^ šaku, kada dode naš dan:d8 0t jedinstvene volje i jedins htenja svega naroda!	dr<j;
Tada če preko noči biti den naš duhovni Kosovski ht* '
E. L. Ga"*
Vidovdanska
savešl
Nekoliko misli povodom vidovdanske proslave
Nije veličina i snaga naroda u njegovu bogatstvu. Nije ni u zemlji na koioj živi. I bogatstvo i zemlja su količine, što se menjaju. Veličina i snaga naroda je zato u onom što on nosi sobom i u sebi. Zdravo i čisto telo, zdrava i čista duša, glavni su elementi za postojanost naroda. Istina i to se može menjati,
. i baš zbog toga su najstarije, i nai-bogatije, i najmočnije nacije propadale.
Naša propast o Vidovdanu dovodi nas zato do ličnog preslišava-nja, iz ko j ega imamo jasne zaključke. Da ueinimo onako kako ie to činio naš narod kroz sve vekove, od Vidovdana pa na ovamo, sve do naših dana. Niie važno kako se sve odigralo, kakvi su uzroci, kakve^ su posledice. Jednom reči, nije važno je li sve to istorijski tačno bilo. Važno je kako narod to tumači, kako iz svega toga izvlači pouku za ispravku doživljene propasti. A narod je to činio kroz svoje gusle, kroz svoju pesmu. Zato narodna pesma nosi u sebi biserno čiste kapljice, koiima se jedino i danas može da leči guba, ukorenjena kod po-jedinaca ili kod sirih društvenih skupina. Evo samo nekoliko toplih zračaka što mogu da ugreju i da trgnu iz mrtvila uspavane savesti.
Polazi se na Kosovo. Polazi se »poginuti za krst časni i slobodu zlatnu«. Milica moli čestitoga Kneza da joj ostavi u dvoru bar jednog brata, jednog Jugoviča. Na kapiji, kucl prolazi vojska na alaje, moli Milica jednog po jednog, svih devet, od Boška do Damnjana — i ni jedan neče da ostane. Čak ni sluga
da svaka generacija časno
i»P
Neumiina pravda traži aa svunu	-----
naslede od predaka i da svojim živovanfem u narodnoj zaduši mlade generacije.
ja**
1<*
Goluban. On se morao povratiti u dvor, ali je noču pobegao na Kosovo da sebe založi za spas zemlje i naroda.
Da li i kod jednog sluge ima toliko razvijene svesti o tome, da na njemu »kletva ne ostane« i o tome da on takode mora da brani svoj narod — to se ničim ne može dokazati. Ali guslar, pesnik, narod — oni hoče da takav bude i jedan sluga. A glas naroda je glas Boga. mi-sao naroda je misao Boga. Tako onda, tako i sada. Narod je tražio, traži i sada da se podjednako radi za opšte dobro. I siromah sluga i bogat velmoža. Traži narod da se ne gledaju samo »svoja posla«, da sc niko ne zakopčava u sebi sumom. Nema pojedinačne sreče, več opšte narodne sreče, nema života^ jedno-me bez života celine. I baš tu je značaj Vidovdana, tu ie Vidovdanska savest. Samo tu u ličnom postu-panju svakog jednog po jednog, u postupanju prema celini. 1 tu nema pravdanja i opravdanja, da su ne-eije prilike takve i takve, da vreme ne dopušta, da kriza guši. Sve je to ništa prema delu onog golog sluge Golubana, prema njegovim prilikama, njegovom vremenu, njegovoi krizi. A od toga Vidovdana, od toga Golubana, bilo je mnogo Vidovdana i mnogo Golubana, Kada se naše nebo mračilo i kada se igrala smrt na bledim usnama i slugu i ve-likaša naših — beležio je sve to naš narod, sve beležio kroz mukli zvuk gusala, kroz ječa j narodnog peva-ča. Beležio, trpeo i nadao se jed-nom svetlom Vidovdanu. I to na-danje nije prevareno. Godine 191"
proslavljen je majsvetliji Vidovdan i od tada mi smo morali sebe preslišati što smo uradili i da li smo u opšte nešto uradili da bi nam tai dan ostao večito osvetljen, večito pod suncem, bez pomrčine i bez krvi. To preslišavanjc ne sme i ne može nikog da mimoide. Го je naj-rezolutnije rekao veliki Jugosloven, Kralj Ujedinitelj, Blaženopočivši Aleksandar Karadordevič: Ne drz; mene narod na ovome mestu zato da sedim skrštenih ruku i da vodim računa o svom životu!
Tako govori jedan Kralj. Takva je Njegova savest. A naša P Savest nas gradama ove zemlje? Je li državni službenik zato tu, na tom i tom mestu, da vrši samo ono sto mu sc zakonom nalaže. što mora. iJa h on pod meru prodaje svoju radnu snagu i pod meru ima da prima nagradil za to? Da li inia da ide sve po principu: Koliko daš, toiiko dam. Zar narodni učitelj samo decu uči, ili je on opšti narodni prosvetitelк Zar nastavnik srednje škole drži samo odreden broj nedelinih caso-va, predaje svoj predmet, ispituje učenike i beleži im ocene, ili ie on loš pokretač, inicijator svakog kul-turnog, nacionalnog i humanog života u svojoj sredini Zar sveste-nik čita samo večernje, jutarnje i liturgijske molitve u hramu, ili ie dužan da podigne svoju pastvu pri-merom i rado m svojim do velican-stvenih Hristovih načela o Liubavi, Slozi i Požrtvovaniu? A privatni, ili kako se to obično kaže, nezavism ljudi, zar se niih baš nista ne tiče
kao teče opšti javni život? Zar tr-govac ima samo da obrče svojom robom i kapitalom ili je dužan da podmetne svoja pleča pod svaku plemenito akciju, koja ide za tim da naša narodna delatnost vri do kul-minaeie? A naš seljak? Zar da on ostane van svega, i van svih, da ostane u svom pesku, u svojoj ledini, u svom seoskom glibu, ili da sebe unese u onaj jezgrovito ispunjen život što teče kroz dotično seosko sokolsko društvo, кгог Jadransku stražu, Čitaonicu, Crveni krst?
Nigde i niko nema prava da stoji po strani. Nema, jer po sociološkim i biološkim zakonima niko u opšte ne može da živi u prirodi i u društvu sam za sebe. Sve je povezano i niko nema prava da parazitski uživa plodove tudeg rada.
Još jedan momenat iz naše Kosovske epopeje. Knez Lazar je raš-čistio sa pojmovima carstva zemalj-skog i carstva nebeskog. Privoleo se nebu. Kroz Kosovsku Golgoto po-neo je svoj krst, spreman da pod njim padne kao uzor za »buduča meka pokolenja« kroz koja če uspo-menom večno da živi, da zadobije večno carstvo nebeško. 1 svakog poziva da mu sleduje, da pode na Kosovo ravno. A teško onom ko ne pode! »Od ruke mu ništa ne rodilo, ni u polju pšenica belica, ni u brdu vinova lozica, ne imao od srca poroda, rdom kapo dok mu je kolje-na.« Strašna zapovest, surova osu-da, jezivo prokletstvo! Traži se poslednja kap krvi, traži se poslednji dah.
Nije to Lazar zapoved*0: pro-rod preko Lazara i zapovej ost?0 klinje svakog parazita, kop . postrani. Poklinjao jeinaro ijinji1' proklinje i sad, i uvek če P1 ti sebičnjake i gotovane. <-1 0j)co$ če one što mnogo znaju, a 0ne’ ničem ne nauče. Proklinia цб što mnogo imaju, a nikom da ju.
u.	v. s't*
Neumitna pravda trazi s\e№ ka generacija časno isplat^ .^je^ od predaka i da svojim zjv". ti narodnoj žajednici zaduz ^ generacije.	.	■	Aeo^'
Jedan nam sokolski^ д go profesor dr. Laza Popovi^ . poie vori o zadacima generacij dinaca, ovako piše u ic<Jn® ,j ži'1 pismu Sokolima: »Ja bih • , neb držao prostim i glupim, K ^o). u sebi čuo sve silne glas® j v mrtvih predaka koji	1
ču: Ti si naša krv i ]ia.sa, \oi°’ viš tu na zemlji našo) y ^ ^ ležimo. Mi smo verova11 ,0tle-, , radili, tako moraš i	„a
ne dode vreme da siđes. *** ja J Ja te glasove stalno	z
slušam. Ja zato volim nas« ^
naš narod i naše Sokolstvo, verujem i zato radim.« , i,a jn01’., Te glasove naših Pjc mo svi bez razlike o\дк	~
no da eujemo, Samo	p
smisla sve-naše f Vidovdan	џ
slave, i samo tako odi	a	os*	{y
je konvencionalna par	yjdov
ono što je savest, tis	^
ska savest!
Prof. M. S*. Stanojevič.
UoČi sleta brace bugarskih Junaka u Sofiji
Sokolsko -junačkom bratstvu — Zdravo!
Učestvujući s najradosnijim srcem vašem velikom junačkom sletskom sla vij m, u ponosno) prestolnici vaše krasne zemlje — slavlju koje je ujedm> i naše, sokolsko, slovensko, mi vam prilazimo kao rođena braea bradi, da u nepomućenoj, iskrenoj, čvrstoj slozi, u velikoj, istinskoj, bratskoj ljuba vi, u jedinstvenoj i nesalomljivoj volji, zajedničkim naporima pregnemo na veliko, istorijsko delo, da pomognemo graditi lepšu, srećniju, veliku našit skupnu budućnost.
Providencijalni korak, učinjen i nadahnut velikom mudrošću Uzvišenih Poglavara naših dvaju bratskih naroda, ukazao nam je put, kojim imamo i trebamo da krećemo. Naša dva bratska naroda blagoslovila su taj korak, jer su instinktivno osetila njegovu neminovnu potrebu, kao imperativ našeg istorijskog zajedničkog razvoja. I zato je tako spontano pregovorila jedna i ista, bratska krv, — jer je brata našao brat . . .
Nastavimo zato ovom blagoslovljenom stazom bratstva, bratske ljubavi i bratske sloge! Radimo i poradimo na svim poljima u duhu bratske i slovenske uzajamnosti! Ne klonimo pred zaprekama, ako na ove naiđemo, te koje bi nam bile na putu ostvarenja naših zajedničkih težnja i naših zajedničkih ciljeva! Odvažno i gordo kročimo napred i — budućnost je naša!
Da živi bratski bugarski narod!
Da živi bugarsko-jugoslovensko bratstvo!
Zdravejte, braćo Junači!
Sofija; Katedrala Aleksandra Nevakog
Sofija: Narodno pozorište
Pro!esor dr. MIHAILO C. M1NEV, Sofija .
Zašlo vas pozivamo na naš junački sabor na Petrov~dan
Заидо ви канимЂ на нашил гонашки сЂборЂ на ПетровденБ
Балканигћ сж били неспокоини, буини, неукротими и кЂрвави. Зато-ва, може би, мнозина видни обвде-стевници и дг.ржавници на западЂ, като говорнтЂ за Балканигћ и гћх-нигћ народи, изказватЂ се или cb снисходителна усмивка, или сђ из-вестна надменностћ, или сг. пре-зрение, като за случан добавнт-b: „балканци", „балкански работи“, „ориенталци" и др. т. А вс-ћки знае, че на Балканигћ преобладава слав-лнскин елементЂ.
И безЂ да шемЂ, ние се питаме: Наистина ли сме „некултурни ориен-талци“?
Може би п0-10жнии климатЂ да ни прави по-невг.здЂржани и по-буинн вђ нашин животг.?
Отг> друга страна, знаи много добре, че езицигћ ни сл близки, кЂрвБта е една, нрави и обичаи едни, КЉ1ДИ, семеАства все вђ единЂ видт>. А п-ћснигћ ни ? А легендигћ за стари гонаци и неустрашими борци за сво-бода и освобождение отђ чуждо робство?
Отг> трета страна, историлта на Балкана е силно наситена отт> много братоубииствени воини.
Заодо?
Нима н'1зма по-други и по-силни ср"ћдства отг> воината за разрешение-то на всички спорни вгпроси и ин-тереси? Особено тил между крЂвни братн?	»
Обаче, огс> когато почнахме по-често да се виждаме и разбираме, нашата братска обичћ стана по-силна, нашето взаимно дов-ћрие по-гол-ћмо и много СЂМнении започнаха да се губнтЂ.
Е, добре.
До сега ние се виждахме и раз-бирахме по единично и на малки гру-пи. Нашето опознаване досега става само между малЂКЂ кржгв хора.
Ако това опознаване обсегне и нашигћ широки народни маси, и на-шата взаимна моралма и материплна култура, и нашата наука, и нашигћ искуства, и нашата rrfeceHb, тогава
(ПродЂЛжение на страница 5, колона 1)
Sofija: Trg Cara Osloboditelja i Sobranje
slobodu i za oslobodenje od tuđeg ropstva?
S treće pak Strane istorija Balkana ie presićena mnogim bra-toubilačkim ratovima.
Zašto?
Zar za rešen je svih spornih pitanja i interesa nema drugih i iačih sredstava nego što ie rat? Naro: čito kada su u pitanju međusobice krvne braće?
Medutim, otkada smo započeli češče da se vidamo i sporazumevamo, naša je bratska ljubav postala jača, naše uzajamno poverenje ve-će i mnogo ie sumnji počelo da se gubi.
Eh, dobro.
Mi smo se do sada vidali i sporazumevali pojedinačno i u malim grupama. Naše upoznavanje do sada vršeno ie samo u je dnom ma-lom krugu liudi.
Ako to upoznavanje obuhvati i naše široke narodne mase, i naše uzajamne moralne kulture, i našu nauku, i naše umetnosti, i našu pe-smu, tada će da nastupe presudne posledice za iedan zadružni život, za iedan puni bratski sporazum iz-rnedu dva bratska naroda i države.
I to nema i ne može da ima nikakve sumnie.
Na koji način i kojim putem če to da se ostvari?
Na to pitanje ima samo iedan odgovor: putem junačko-sokolskog zbliženja, pomoču sistema i ideologije sokolsko-slavenskog pokreta koji ie dao genijalni Miroslav Tirš, putem plejade sokolskih i junačkih pionera i radnika, živih i pokojnih, iz svih slavenskih zemalia.
Masovne organizacije dveju bratskih država — to su Junački Savez i Jugoslavenski Sokolski Sa-vez. To su največi društveni i na-
Nastavak na stranici 4. stunac 1.
Prof. S. S. BOBČEV. pretsednik Slovenskog društva u Bugarskaj:
Da! Sokoli i Junači su najbolji nosiocl slovenskog zbliženja
Да! Соколи и Н)наци сж наи-добри носители на славлнско сближение
ћ Balkan je bio nemiran, bujan, !v 1 krvav. Zato, možda, j v°“° istaknutih javnih radnika i B *avnika Zapada, kada govore o ГЛ anu i njegovim narodima, iz-Zavaju se ili sa snishodljivim os-ellom ili sa izvesnom nadmeno-
i>r°f. dr. Mihailo C. Minev
?a Prezrenjem, dodajuči: riio -i*’ »balkanska posla«, »o-Ba]£talci«, i t. d. A svako zna da na Kanu preovladava slavenski ele-
menat.
*>Da r ma * nc ^te^’ mi se Pitamo: ЈеццЈ	zaista	nekulturni	ori-
iUat^.°Sučc je da nas južniji kli-Hij: Clni manje uzdržljivim i buj-^ u našem životu?
bfo jj*. drugc strane znam vrlo do-je ; j Su nam jezici bliski, krv nam če n a’ naravi i običaii iedni, ku-še’n°r°^ce su iednog vida. A na-na(.i5®me? A legende o starim ju-ma > neustrašivim heroiima za
Zamah, koji su dali državni poglavari Jugoslavije i Bugarske, od neprežaljenog jugoslovenskog Vi-teškog Kralja Aleksandra I i Borisa III za vreme Njihova sastanka na beogradskom kolodvoru, imao je magičan upliv na bugarsko-jugoslo-vensko zbliženje. Tu ideju su pri-hvatili: štampa, društva, intelektualci, umetnici, pisci, novinari, inže-njeri, arhitekti, pravnici, lekari i t. d. Kao da se izvršilo jedno čudo.
Neka se potcrta, da je to čudo bila činjenica, istina, stvarnost, a ne mašta. Mnogo ranije je bila ma-šta, kad smo mi stvaraoci ideje slovenske uzajamnosti pisali, propovedah i tvrdili, da je spas Slovenstva u sporazumu. Ta naša ideologija, uzvišena, blagorodna, trepereča, javljaše se na svim našim sastanci-ma i pri stisku ruke Bugara s Jugo-slovenom i Slovenima uopšte. Stiskom ruke dvaju državnih poglavara, Aleksandra I i Borisa III, učinjen je kraj kolebanju i mašta se približila ostvarenju; ona je sada svršen čin.
Danas u Bugarskoj i nainever-niji povero\rahu. Ti se raduiu, ne! Oni opevaju slavnu, več ostvarenu maštu...
I sada, kada se zna, da če se u Sofiji sastati jugoslovenski Sokoli s bugarskim Junacima, naša radost se pretvara u oduševljenie, jer mi znamo, da jugoslovenski Sokoli noše krilima ne samo jedno »krepko zdravo« iz svih’krajeva Jugoslavije; oni nose samo zbliženje, kao činje-nicu. A bugarski Junači su, neka se potcrta, odavna, vrlo gorljivi pri-vrženici, apostoli, poborndci toga zbliženja, ideje slovenske solidarnosti i bratske saradnje na svim kulturnim linijama.
Čast jugoslovenskim Sokolima i bugarskim Junacima! Da žive, da se jačaju, da produže, koliko se može smelije, na utvrdivanju postignu-tog velikofi dela!
ТласЋКЋТЂ, дадент> отђ ДЂржав-нит-b глави на ЈОгославии и Бглга-рил, 0Tb непрежалимии гогославински витлзб КралБ Александра1 и БорисаШ, в-б време на гћхната среша на гарата вђ БћлградЂ, има едно магическо в-ћздеиствис на б-ћлгаро-шгослав-
Prof. S, S. Bobčev
ското сближение. Идеита се подзе отђ печатЂ, отг, обшественници, отђ всички видове интелектуалци, худож-ници, писатели, журналисти, инжи-нери, архитекти, гористи, л1жари и пр. и пр. С^кашЂ се извгрши едно чудо.
Нека се подчертае, че това чудо беше фактЂ, деиствителностБ, реал-Hocrb, а не мечта. То б-ћ мечта много по-рано, когато ние, идеолозигћ на идента за славинска взаимностБ, пи-шехме, пропов-ћдахме и твЂрд-ћхме,: че спасението на славинството е вг' сговора. Тази наша идеологии, вђзви-шена, благородна, трептнвда, се про-ивнше вђ всички наши срехци и рлко-стискании на бмгари сђ нгославци
и сђ славини вобЂше. Рлжостискани-пта на двамата ДЂржавни глави, АлександЂрЂ I и Борис III, положиха краи на колебании и . . . мечтата се приближи кђмђ осљвдествлението си; тн cera е свг>ршенг> факкг>.
Днест> вђ БЂлгарил и наи-мало-в-ћрнигћ нов-ћрваха. Т-ћ се радватЂ, не! rfe ВЂЗггћватЂ славната, сбжднала се вече мечта . ..
И сега, когато се узнава, че вђ Софин 1де се среаднатЂ гогославински соколи сђ бт>лгарски гонаци, нашата радостБ се обрЂвда вђ вЂЗторгт>, зашото ние знаемг>, че кзгославнн-скигћ соколи носигб на крилата си
не само едно „много здраве“ отт> всички кљтове на ЈОгославин. Тћ носнтђ самото сближение като фактг>. А пђкђ б-Блгарскигћ кшаци, нека се подчертае, отдавна, много отдавна, сж гореици привЂрженицп, апостоли, подвижници на това сближение, на идента за славлнска солидарностБ и братско по всички културни линии СЂтрудничесгво.
Слава на гогославннскигћ соколи и на бЋлгарскнгћ Јонаци! Да живе-нгб, да крепнатЂ, да продЂлжаватЂ колкото се може по-см"ћло затв^рдн-ването на постигнатото велико Д'ћло.
Dr. NIKOLA BOBČEV, Sofija:
Povodom jedne značajne 25~godišnJice
За една бележита 25-годишница
Prilikom VIII sleta Saveza bu-garskih gimnastičkih društava »Junak«, koji će sc održati u Sofiji
12	jula o. g., i na kome če učestvo-vati, kao naši dobrodošli i željeni gosti, Sokoli iz Jugoslavije i drugih slovenskih zemalja, redakcija »So-kolskog glasnika« učinila mi je čast što me je zamolila da nešto napišem
o	bugarsko-jugoslovenskim kulturnim vezama, ili pak o jednom pitanju od aktuelnog interesa, koje se odnosi na taj ili drugi shodan predmet. Blagodareći uvaženom uredni-
Ш
Dr. Nikola Bobčev
štvu »Sokol. glasnika«, centralnom organu Savjeza Sokola Kraljevine Jugoslavije, na ukazanoj mi časti, ja smatram korisnim i vrednim da izidem u susret pozivu uvaženog uredništva i da spomenem neke do-gadaje iz skore prošlosti, koji su u naposrednoj vezi s onim što se opaža u sadanjim bugarsko-jugoslovenskim odnosima. Ja ču da ukazen i na onaj značajan pokret Južnih Slo-vena — Bugara, Srba, Hrvata i Slo-venaca, koji se je pojavio u prvom deceniju našega stoleča i koji se je ispoljavao u jednoj jakoj težnji za zbliženjem i za kulturno-ekonom-skom saradnjom. Tada se je doga-dalo nešto slična onome, što se do-gada medu nama i sada od nazad 2—3 godina.
God. 1903 u Beogradu i Sofiji došlo je do sastanka medu bugar-skim i srpskim učiteljima; u god. 1904 počelo je zbližavanje jugoslo-venskih pisaca i novinara s iedne strane i umetnika s druge. U tome cilju došlo je do susreta u Beogradu, Zagrebu, Sofiji, a več u avgustu 1906 bio je sazvan u Sofiji osnivački kongres Saveza jugoslovenskih književnika i publicista, na kome je bio izraden statut Saveza. Istovremeno s tim značajnim kongresom, u Sofiji otvorena je druga južnoslovanska umetnička izložba. — prva bila je u Beogradu, u septembru 1904 god., prilikom proslave .100 - godiš-njice prvog srpskog ustanka. Druga izložba bila je več delo Saveza iuž-noslovenskih umetnika »Lada«, predvidena u Sofiji krajem 1904 god., a konačno ostvarena u Zagrebu 1905. Jedan mesec posle skupšti-ne pisaca i publicista u Sofiji zaseči uvala je konferencija bugarskih i srpskih gimnazijskih profesora. Iste godine održan je u Zagrebu prvi hrvatski svesokolski slet, koji su posetili bugarski Junači i drugi slovenski Sokoli. (Drugi slet održan je 1911 god., na kome su učestvo-vali Sokoli iz svih slovenskih zemalja, kojih je bilo oko 7000, a medu kojima su bili i bugarski Junači.)
»To je bio jedan takav razmah medu kulturnim radnicima Slovenskog Juga, — kao što je to oprav-dano rekao nezaboravni Jovan Sker-
По случаи VIII ст>борЂ на Сггоза на бт>лгарскитћ гимнастически дру-жества „К)накг>“, коАто е свиканв вт> ст. Софии на 12 голии т. r., и на които 1де прислтствуватЂ, като наши многожелани и скљпи гости, соколи OT'b КЗгославил и другигћ славннски страни, направена ми е честБ отг> редакциита на „Sokolski Glasnik" да бжда поканенЂ да напиша н"ћ1Ц0 за бглгаро - гоугославннскигћ културни ВрЂЗКИ, ИЛИ ПО ВЂПрОСЂ, КОИТО представлн известенг. актуален-Б ип-тересЂ и се отнаси сдмцо до посо-чении или сходенЂ предметт>. Като благодарн на почитаемото уредни-чество на „Sokolski Glasnik“, ценгра-ленЂ органЂ на Сљкт на соколитћ вђ кралство КЗгославии, за направе-ната ми честБ, азЂ намирамЂ за по-лезно и поучително, за поср^шане поканата на уредничество да при-помнл н"ћкои сг>битип отт> недавното минало, които имагћ близко отно-шение кђмђ онова, u;o се набладава сега вт> бг>лгаро-1огославннскит15 от-ношенил. Азђ 1де припомнл онова достопаметно движение Bcpt-дЂ шж-нит-b славиани — 6'Блгари, сгрби, ХЂрвати и словенци — което имаше м^сто презг> пгрвото 10-л-ћетие на нашето стол^тие и се пролвиваше btj едингБ усилеггБ стремежг. кђм-б сближенке и културно-економическо СЂтрудничество. Тогава ставаше H'b-1Д0 подобно на това, което се на-блгодава между наСЂ и cera отђ 2—3 години насам'Б.
Вт> 1903 г. в*б Б-ћлградЂ и Со-фии станаха среши на СЂрбски и бглгарски учители; презЂ 1904 се започна СБК)зиване на гожнославнн-скигћ писатели и публицисти, отг. една страна, и на художницигћ, отг. друга. Станаха срети за таа целБ вт> Б"ћлградЂ, Загреб-Б, Софин и презЂ августЂ 1906 вт> Софил се свика вече учреднителенЂ конгрес!> на Сђјозз на гогославннскигћ кни-жовници и публицисти,.на които се изработи уставЂГБ на Сггоза. Едно-временно c'b този знаменателенг. конгресЂ, вг. Софил се откри вто-рата {Ожнославинска художествена изложба, — пЂрвата б"ћше вђ Б^лградг., презБ септемврии 1904, по случаи 100-годишницата на in>p-вото срт>бско в-БЗстание. Втората изложба б"кше веч^ дћло на к>жно-славинскит^ художници „Ј1ада“, на-ЧЂртанЂ вђ Софин вђ кран на 1904 r., а окончателно оформ^мг вт> Загреб-Б, в'б 1905. Месец-b след'Б СЂбора на писателит-к и иублицистиц-ћ вђ Co-фин заседава конференцин на 6ђл-гарскигћ и срЂбскит^ гимназинлни учители. ПрезЂ л-ћтото сљодата ro-дина вђ Загреб-Б се сђстои пЂрви-ЛТЂ ХЂрваТСКИ всесоколски СЂборЂ, които посетиха кжаци отт> Бглгарин и другит-b славлнски земи. (ВториптЂ стана ирезт> август-Б 1911 г., — на него присжтствуваха соколи отт> всички славннски страни, на брои около 7000 души, между които и бглгарскн гонаци.)
„То б-ћше едно такова раздвиж-ване между културнигћ деици на Славинскил 10гђ, че, споредЂ ирав-дивитФ. думи на незабравимин Ио-ван-b СкерличЂ, и противницигћ ни между чуждемцит-b, н скептицигћ, и умственит"ћ ленивци изђ нашата ср-ћда, се принудиха да признаитБ една редица практични резултати на Јогославинската идел. 1Дото е наи-свћтло и по-видно у кшнигћ слав-лни, казваше бележитиитЂ литерату-рент> историкЂ, — избраницигћ на мисЂЛБта у словенцигћ, бЂлгарит-ћ, хг>рватигћ и сг>рбигћ, днесЂ сж при-гт>рнали (огославмнската идел“ (вж. „Словенски Wyr“, бр. 4 on. 15 дек. 1909). Това засилено течение между гожнигћ славнпи вт> посока на сбли-жение и културно СЂтрудничество нам-ћри отглас^ и вђ другит-ћ слав-
lič, pa su i naši protivnici medu tu-dincima, kao i skeptici i duhovni lenjivci iz naše sredine, bili prisiljeni da priznaju jednu seriju praktičnih rezultata rada na jugosloven-skoj ideji. Ono što je najviđenije i najprosvečenije kod Južnih SIo-vena, kao što je rekao ovaj poznati literarni istoričar, — odabrani mi-slioci kod Slovenaca, Bugara, Hrvata i Srba, danas su usvojili jugo-slovensku ideju« (vidi »Slovenski Jug«, br. 4 od 15 decembra 1909.) Taj snažni pokret medu Južnim Slo-venima u prvom pravcu zbližavanja i kulturne saradnje našao je odjeka i kod drugih slovenskih naroda, a u prvom redu kod Čeha, u kolevci slovenske ideje, kod kojih je ona uvek bila budna. Iduče 1907 godine održan je u Pragu V češki svesokolski slet, koji je bio jedna značajna sveslovenska manifestacija, koja je privukia mnogo gostiju i iz drugih slovenskih zemalja. U proleču 1908 god. održana su u Petrogradu važna savetovanja za pripremu jednog sveslovenskog sabora, koji se je održao u letu naredne godine u če-škom Zlatnom Pragu, i koji je več dobio veliki istorijski značaj zbog toga što je na tom saboru bio položen temelj neoslavizma. Osnovna načela slovenskog jedinstva, koje je tu proklamirano, bila su: puna jednakost, puna sloboda i bratstvo svih slovenskih naroda. Na tom saboru u Pragu Južni Sloveni izjavi-še, da če se složiti u jednu jedinu grupu, a ruski delegat Ki*asovski i poljski Roman Drnovski sporazumeli su se o opštoj formuli u pogledu rusko-poliških odnosa.
Taj veoma značajni pokret, na prvom mestu kod Južnih Slovena, a docnije i kod ostalih, dostigao je kulminaciju na drugom svesloven-skom kongresu, koji je održan u Sofiji 1910 godine, od 24 do 27 juna. Na ovom kongresu, koji obeležava veoma značajnu etapu u istoriji slovenskog pokreta za jedinstvo, učestvovali su delegati iz svih slovenskih zemalja, izuzev Poljaka, koji zbog unutrašnje političkih prilika i nezadovoljstva njihovog zbog politike ruske vlade prema Pol jadrna, odrekoše da dodu na sofijski slovenski kongres.
Veoma mi ie žao što, zbog ograničenja prostora na stranicama »Sokolskog glasnika«, ne mogu da ovde izložim onaj značajni i široki program za slovensku kultur-nu i ekonomsku saradnju, koji je izraden na sofijskom slovenskem kongresu. Svako može da se upo-zna s n jime u knjiži »Vtori pod-gotovitelen slavianzici kongres v Sofija«, koju je izdalo Slovensko društvo u Bugarskoj, Sofija 1910, ili pak u odlomcima kračeg izdanja toga programa, koje ie napisao pretsednik Slovenskog društva u Bugarskoj, prof. S. S. Bobčev, u svo-me članku »Jedna značajna dvade-setpetgodišnjica«, a koji je izišao u Slovenskom kalendaru za 1935 god. Mi čemo samo da napomenemo, da je taj program zbog skoro nastalih sudbonosnih dogadaja, kako na Slovenskom Jugu, tako i u ostalom svetu, ostao neispunjen. ali on i sada, u svojim bitnim tačkama, nije iz-gubio svoj aktuelni značaj.
Zaslužuje medutim da se ovde pomene čuvena lozinka toga slovenskog pokreta, koju na sofijskom saboru proglasi dr. Karel Kramar, jedan od osnivača neoslavizma, medu koie spada i Slovenac dr. Ivan Hribar, a koja glasi: Nije Sloven onaj, koji tlači druge slovenske narode, — reči, koje su na saboru bile dočekane s oduševljenim odobravanjem, pa često i do sada citirane.
Slovenski kongres u Sofiji po-stadc stožer oko koga se redao či-iav niz sabora, sastanaka i drugih akcija za kulturnu i ekonomsku sa-radnju medu Slovenima. lako n. pr. pre kongresa u Sofiji zasedava od 21 do 23 juna IX kongres slovenskih žurnalista (VIII ie održan u Ljubljani 1907). Istovremeno s kongresom slovenskih žurnalista zasedava Sveslovenska lekarska^ kon-ferencija, na kojoj učestvovaše prvi kapaciteti slovenske medicinske nauke. U Sofiji se 25 juna sastade i III profesionalni sabor slovenskih pčejara. Veliki slovenski dani u Sofiji završiše se sjajno. s grandioznim I sveslovenskim junačko sokolskim sletom (27—29 juna), na kome se sakupi 1800 slovenskih Sokola i 2500 bugarskih Junaka.
Ono što se tada u kulturnoj i društvenoi sredini Južnih Slovena dešavaše u prvoj deceniji našega stoleča, nešto slična javlja se i sada, t. j. mi i sada vidimo jednu jako ispoljenu težnju medu Bugarima i Jugoslovenima, jednu nameru da
ннски страни, на пт>рво irt-bcTO вт> Чехии, гдето е лголката на славлн-ската идел и гдето винаги е била будна. На следната 1907 r. вђ Прага стана петидгБ чешки все-соколски СБборЂ, които б-ћше една внушителна всеславлнска манифеста-цин, привл'ћкла много гости и огб другит^ славлнски страни. Презг> прол-ћтБта на 1908 станаха вг. Петер-бургЂ достопаметни ећвевданил за подготовка на едшп> всеспавлнски
СЂборЂ, КОИТО Се С'БСТО/1 ripes'ii Л'ћ-тото сљшата година в'б Чешка Златна Прага и доби вече важно историче-ско значение вђ тол смисђлђ, че на този СБборчБ се положиха основигк на тт>и нареченин неославиз'БМ'Б. Основното начало на славинското единение, което се прокламира тукг, б%ше пблно равенство, пЂлна сво-бода и братство на всички славннски народи. На този СЂборг вђ Прага јожнит^ славнни занвиха, че rfe се обединнватг. вђ една единна група, а рускилтл делегатЂ Красовски и полскилтђ Романг Дмовски се спо-разум'ћха в'Брху обгци формули от-носно до руско-полскигћ отношенил.
ВЂрхЂТЂ си това достопаметно движение, на пЂрво mIjcto между гажнигћ славини, а по-сетне обзело и останалигћ, достигна на вторин обвдославннски свборЂ, които се свика вђ Софин вг 1910 и засе-дава отђ 24 до 27 гонии. На тон СЂборЂ, които отбеллзва важенЂ и значителенг. етапг. вђ историита на славннското обединително движение, участвуваха делегати огб всички славлнсхи страни, сђ исклгочение на полнцигћ, които, поради влчтрешно-политически причини и недоволство огб политиката на руското прави-телство спрнмо полнцит1;, отказаха се да доидагБ на софиискил слав-ннски свборЂ.
СЂжалнвамЂ твЋрде много, че поради ограниченото агћсто на стра-ницигћ на „Sokolski Glasnik", не мога да изложа тукг. онази отлична и широка програма на славинско кул-турно и икономическо СЂтрудниче-ство, които изработи Софиискинтт> славински СЂборЂ. Всћки може да се запознае сг. нел по книгата „Втори подготвителенЂ славннски СБборЂ Bi) Софил“, издание на Слав-инското д-во вт> Б-Блгарин, Софин 1910, или m.Ki. отчасти по-краткото изложение на тази програма, което иаправи председателБтг. на Славнн-ското д-во †Бг.лгарин, проф. C. С. Бобчевг., в"Б сволта статии „Една бележита 25-годишница“, пом-ћстена ВЂ Славински Календар-Б за 1935 r. Ние само ш,е отбележим-Б, че тази програма, поради настљпилит-ћ на-скоро сљдбоносни сБбитил както на Славннскил КЗгб и вђ останалин св^јТТз, остана неизп-Блнена, а тн и до cera вђ по-слшественит^ си точки не е изгубила актуалното си зна-чение.
Заслужва да се отбележи, обаче тукЂ, пресловитил лозунпБ на тога-вашното славннско движение, които лозунгг, прогласи на софиискин СБборт> Д-ртз КарелЂ Крамаржг., единг> отб основателит15 на нео-славизма,, между които е и слове-нецЂТЂ Д-рт> Ив. Хрибарг., а именно лозунгБТЂ:	не е славннинтЈ онзи,
които прот^снива другг. славински народБ, — думи, посревднати на СБбора сђ вгзторжено одобрение и цитувани често и до cera.
СлавинскиитЂ СЂборг вђ Софил б!зше станал-Б стожерг., около които се наредиха д-ћлг. низђ СБбранил, среш,и и др. пронви на културно и економическото свтрудничество ме-жду славннигћ. Така, преди СЂбора вт> Софн заседава огб 21 до 23 к>нии IX конгресБ на славннскит-ћ журна-листи (УШ-иигб стана вг. Лгобллна вђ 1907). Едновременно сб конгреса на славннскигћ журналисти заседава Всеславинска л^карска конференцин, на колто прислтствуваха едни огб пгрвит^ св-ћтила на славинската меди-цинска наука. На 25 гонии се ci>6pa B'h Софин и III професионаленЋ, сБбор1> на славннскигћ пчелари. Достопаметнигћ Славннски дни вђ Софн се зав'Брпл!ха блЂскаво св грандиознин I всеславински Јонашко-сојоолски слетг, (27—29 гоиип), Koii-то с-вбра 1800 славински соколи и 2500 болгарски кзнаци.
Каквото ставаше вср'ћд-Б култур-HHT'b и обш,ес гвени ср'ћди на гажнигћ славини презЂ пт>рвото десетил"ћтие на нашето време, н^шо подобно става и cera, т. е. ние виждаме и cera единЂ особено засилент> стре-межт> между б-Бдгари и к>гославци вђ посока да си подадатт> братска рљка за сближение и ст>трудничество вђ областнта иа културнигћ и об-вдествено-стопански мирни отноше-
se pruži bratska ruka za zbliženje i saradnju u oblasti kulturnih i narodno - gospodarskih mirnih odnosa. Mi smo svedoci stalnih Bugara Jugoslaviji i jugoslovensKm kulturnih i ekonomskih radniKa « stručnjaka Bugarskoj. Eto saaa, od kad sam dobio poziv da napišem ove redove, t. j. u toku dve nedelj , mi doživesmo mnogo poseta jz Jugoslavije — Bugarsku posetise za-drugari, agronomi, veterinari, ieKa ri, bankarski činovnici i dr. Isto čini se i s naše strane.
Uporedenje prošlosti sa isada-njošču uverava nas, da ie kod Južnih Slovena ova težnja za zbliz/ vanjem, ujedinjavaniem i njom na raznim poljima drustve i kulturne delatnosti organski P jav s bitnim sadržajem, P°>a ’ čiji se osnovni korc-n nalazi u uv renju inteligenci je s obadve st ne, da su interesi i sudbina oba'o jih tesno povezani i isti. 1 2 ? toga je ta težn ja nešto zdravo, nu no, neophodno. Ne smemo sa da zaboravimo osnovni princip s Atenske uzajamnosti i slovens opšte saradnje, a to je na prasK'0^ slovenskom kongresu proklamir3 načelo, prema kome jedinstvo m du slovenskim narodima n]ozfmll bude ostvareno samo onda, kad kao glavnu osnovicu postavimo P nu jednakost, punu slobodu i W stvo svih slovenskih naroda, i K se svakome od njih prizna Pr^ , na njegov slobodni nacionalno-K turni razvoj.
Na kraju neka mi bude d°zij0
Ijeno da izrazim svoju radost, s
čemo, prilikom VIII sleta naših » .
naka«, susresti u našoj Pr^stoIJ;0.
i drage goste — mnogobrojne
kole iz Jugoslavije i iz drugih s
venskih zemalja. Jedan takav s
slovenskih Sokola u Sofiji bio
moguč samo tek s faktom u(^la1l'
nja našega »Junaka« u Sveslov
ski Sokolski Savez. Do pre kratki
vremena to nije bilo moguce. ,
n
sada je več. I ja sam bio jedan j. prvih, koji su s radošču pozdra taj sretni dogadaj. Zbog toga u . liko mi je veča radost što ču vid okupljene tolike slovenske J0 le u bugarskoj nrestonici.
Sofija, 21 VII 1935.
ниЕ. Ние сме свидетели на неГ,Р кљснати посеш,ен1Ш на бг.лгари КЗгославии и на к>гославски кУлТ^е. ни, стопански и професионални Д атели вт> Б-влгарин. Сега, отК^а сђмђ получилг. поканата да напи тил редове, т. е. вг. продЂлжение две седмици само, ние имахме посетенуи отг> 10гославин, сетиха БЂлгарин кооператори, aTr номи, ветеринарни .тћкари, банко ^ чиновници и др. Слвдото става огб наша страна.
Сравнението на миналото гашното me ни убеди, че този стр межт> у гожннгћ славнни за сбли » ние, единение и ст>трудничество ^ разнит-fe области на ободественат културна деиностБ е нвление °Ргал£. ческо, влтрешно обосновано, flB Q ние, на което пЂрвосновигћ очевиД се коренлтЂ вђ сг.знанието на и це лигенцнилта отђ двет-ћ страни, ^ интереситћ н слдбинитЂ ^ двет-ћ странм сх обвди. ^	0
ради това този стремежт. е здраво, нуждно, иеобходимо. п само не забравиме основнинтг пр ^ цип-б на славлската взаимност славинското o6luo СЂтрудничес ј] a Toii е прокламираното на ПРа едт, славннски СЂборЂ начало, сП°Р ^ което едининение между славлно 0 народи мон<е да се ослвдеговлва ^ тогава, когато застанем-b вг>рхУ с&0. вата на пђлно равенство, ПЂЛНaflflCKH бода н братство на всички слаВ ^ народи, и, когато на всћки on> fl0 се признае правото на св0 иТце. национално-културното му разв ^
На краи, нека ми блде поЗВ?^лу' да изразн сволта радостБ, чеЦ чаи VIII СЂборЋ на нашии cTtl-ние ше посревднемЂ вг. нашат ^ лица и мили гости в-б ^целавиА многоброини соколи от-b	нЊ
и от'Б другит-fe славннски _ннСкИ ТакЋПЂ единЂ слетг na сла СОКОЛИ ВЂ Софил б-ћше B'b31V само при обстолтелството, це Qfyucr ит-b „10унакг.“ е членг. на Да славннскил Соколскн Ст>103 • скоро rofi не бћше так^в** п>р-вече е. И азт> 6txi. единг о в1(%т> вигћ, които радостно п°-'ДИ гдец това шастлино сибитие. 3аР оС\^' толкова и по-голћма ми е че ше видимг, да се слет^т.11гарскз'1'3 славлнски соколи вт> °'bJ столица.
Софии, 21 10НИН 1935-
."■v"
-
!f Ш' ,■' -
Sofija: Bulevar Marije Luize
(Nastavak s 3 stranice.)
j-i°nalni pokreti našeg vremena ko-1 su Pozvani da igraju presudnu °8u u životu svojih sopstvenih r*ava, jer su njihovi članovi iz J® ova svih slojeva i društvenih asa, Tu je ostvaren princip društ-'ene i nacionalne solidarnosti.
^ar onda ni je jasno da če uza-a«uio i masovno upoznavanje čla-,°^a naših dveju organizacija da . u e od sudbcinosnog, rešavaiućeg ^njskog značenja, šta više, i za albližu budučnost Balkana.
A gde če na drugom mestu da izvrši to masovno* upoznavanje Sem na predstoječem saboru i na ®n»n skupovima koji če da se u . učnosti održavaju u dve bratce države?
Zbog toga Vas pozivamo mi a’ a sutra Vi nas. Treba da se . ’mo> da u nama progovori zajed-^lcka slavenska duša i zajednička genska krv, da progovore naši ^aiednički bratski ideali: o slobodi, ravnopravnosti, o miru, i o kul-гПот stvaranju. Treba da progo-k?r’ 2a.jednička savest, naj viši etič-ve Zv°n’ 0 na^m sutrašnjim sla-dužnostima za svetli ji i život.
s . a)Posle, treba uzajamno pred ’rna tuđinima, prijatelj ima i ne-obj a ^ma’ da pokažemo da i u asti fizičkog vaspitanja Sla veni
, da stvaraju veliku kulturu i «auku.
na\iTre^a da se skupimo i da ju-ja C 1' sokolski narodne mase zataji ;'mo ka novom razmahu novog stvaranja.
^jje reme je danas novo, — druk-g0 r n.eSo iuee, — i ono več močno v°ri: dosta smo služili tuđim in-
icri
D Cs'ma- dosta smo bili oruda za zanje tudih ciljeva! tr l bratsko gostovanje u Sofiji ]Ла. da se saberemo Junači i So-ђоу XZ SV^ ^ra'eva Balkana — za j. e dane i za novu svetlu buduč-, Kažite Vi sada: Zašto čete da
dod,
tlo:
e*e u Sofiju? Šta čete da nam
ski
’.nesete u Vašim čistim, sokol-
slavenskim dušama?
(Продт,лжение on страница 3)
има решителна последица за задруженЂ животђ, за едно
1це
еДинт>
r» iftHBUlb, đci сдни
д ‘ Но бРатско разбирателство между Та братски народи и дгржави.
Вђ това н"ћма и неможе да има никакво СЂмнение.
По кои начин-b и по кои плтб вде стане това?
Един-b е отговоргтЂ на този вЂпросЂ: По пљтн на гонашко-со-колското сближение, чрезг> систе-мата и идеалогилта на соколско славннското движение, дадени отђ гениалнил Мирославг> ТиршЂ, по пљтн на плеадата соколски и гонашки пионери и деици, живи и покоиници, отт> всички славински страни.
Масовигћ организадии вт> двет-fe братски дЂржави-това сљ ЈОнашкин Сђкззђ и 10гославднскил Соколски Ст>к)зђ. Това сл наи-крупнит-fe об-шествени и надионални движенин вђ наше време, които сж повикани да игрантЂ решителна ролл вђ жи-вота на собственигћ си ДЂржави, завдото вђ т^хђ членуватЂ отт> всички слоеве и обвдествени класи и на д"ћло ос-Ћ1дествент> принципа на обшествената и пационална соли-дарностБ.
Не е ли лсно тогазЂ, че взаим-ното и масово опознаване на члено-вегћ на двет-b организации вде е отт> слдбоносно, решаште и историческо значение дори за наи-близкото бљ-девде на Балканит^?
Кљде другаде това масово опо-знаване вде стане освенЂ на пред-СТ0И1ДИЛ СЂборЂ и тии, които ш.е се устроиватЂ вђ бљдевде вђ двегћ братски ДЂржави?
Затова ви канимЂ ние cera, а утре и Вие насв. Да се видим-b, да заговори у насЂ обвдата славннска душа и кр-bBb. Да заговоритЂ нашит-ћ обши братски идеали: за свободата, за равноправието, за мира и за кул-турното творчество. За да заговори обвдата славннска cbBecTb, наи-вишин нравственЂ законг>, за нашигћ утре-шни славннски длђжности за по-
CB-ћТЂЛЂ И П0-1ЦаСЛИВЂ ЖИВОТЂ.
Наи-сетне, взаимно да покажемЂ предт> всички чужденци, приители и непринтели, че и вђ обласљта на физическото вЂзпитание славннит-ћ могатт. да творитЂ велика култура и наука.
Да се СЂберемЂ и к>нашки-со-колски разгЂрнем-ћ народнит-ћ сили за новђ размах-b и ново културно творчество.
Времето днесЂ е ново, — по-друго отђ вчера, — и то мош,но вече казва: Стига сме служили на чужди интереси, стига сме били орљдин за постигане на чужди цели.
На бартско гостуване вђ Софин да се сЂберемЂ к>наци и соколи отђ всички краигца на Балкана. За нови дни и нови свћтли блднини.
Кажете Вие cera: завдо ш,е доидете вг Софин? Како ше ни до-несене bi> Вашит^ чисти соколски славлнски луши ?
r Шш
т шш
Sofija: Katedrala Aleksandra Ncvskog
Zašlo itiemo na slel u Sofiju?
Spremamo se za Sofiju. Raspolože-ni smo i orni za slet Junaka. I u tu želju, za taj poduhvat, unosimo iskrenost i volju za istrajnost. Takvi srno; nepromenljivi. Sazdani smo da istra-jemo, da se žrtvujemo1, da u samopre-goru izdržimoi i da osećaje u dela pro-vedemo. Svaku našu odluku prati ose-ćanje, svako naše osečanje traži odluku. I kad smo rešili da idemo, polazimo vedri, kadri i gotovi: da u oduševljenju i kroz raspoloženje, manifestu jemo o-danost opštoj stvari, privrženost veli-koj misli: budučnosti.
U krvi i patnjama sahranili smo prošlost. U utakmici O1 prevlast na Balkanu tupili smo svoje slovensko oseća-nje. I mi, koji smo održali veru u Slovenstvo, i sačuvali snagu da nikad ne klonemo, idemo u Sofiju da proklamu-jemo slovemsku uzajamnost i rešenost braće sa Balkana: da ostvare ideal i san velikih muževa nesrećnog, na Balkanu, slovenskog roda.
U Sofiju polazimo da otvorenih grudi, nepokolcbljivi, objavimo: da ako nas je prošlost delila, budučnost kroz sadašnjost treba da nas spaja, veže i osvaja, jer Sokolstvo, nemirno i budno, oduvek je služilo boljitku. I kad kre-ćemo na put, koji treba da nas povede do novog otkrovenja bratske rešenosti: da zaboravimo sve ono što nas je podvajalo, a sad upučuje kroz ideale koji nas spajaju, delu koje od nas traži danas raspoloženje naših narodnih masa i mudro vodstvo naših odgovornih pretstavnika: zbliženje i bratimljenje, za dobro našeg obostranog spokojstva i svetskog mira, mi imamo jedino osečanje: da i u Sofiju polazimo, da ispu-nimo svoju slovensku i sokolsku duž-nost: da pruženu bratsku ruku prihva-timo i u zagrljaju objavimo: Hej Sloveni, joste živi duh naših dedova; Živi živi, duh slovenski, živeče vjekovi-ma...
I pribraćemo se. Ispitačemo minulo, osetićemo nevolje, urazumićemo bol, obelodaniti žaljenje, priznati pogreške i objaviti oči u oči, srce pored srca, pred pogledom novog naraštaja: ostavimo zablude. Energiju i odvažnost koju smo unosili kad smo se borili da napakosti-mo jedni drugima, uputimo zalaganju da se iseelimo svega onoga što nas odvaja i osposobimo za vredne rabotnike poslovanja koje nas spaja. Budimo ot-voreni i iskreni. Odvažnost i srčanost neka progone svako lukavstvo i zlu po-misao, jer mi u Sofiju idemo da objavimo: veru u rešenost dva naroda, da po idealima postanu jedno i po stremljenju obelodane svoju privrženost Sokolstvu, Junaštvu, za Slovenstvo.
Ako istrajemo i održimo stalnost raspoloženja koje nas je povelo na ovaj put, svi tužni i crni dani, i neželjene uspomene, potamniče u svetlosti novo-ga doba. Onda čemo samo jedno utu-viti: da smo u Sofiju pošli, da bi iz nje poneli veru u srečnu budučnost slovenskog roda i mira na Balkanu. I kad takva vera kod nas probudi osečanje o potrebi kulta uzajamnosti i podržanja, pa sve to dode do izražaja u posvedoče-nom radu Sokola i Junaka, i utre puteve nužnom povercnju izmedu dva naroda, koji su kroz vekove davali samo žrtvu, da bi dočekali vladavinu slobode, bratstva i jednakosti, oni koji za nama do-laze blagosivljače naše delo i danuee dušo m, jer če naše zalaganje biti poče-tak novoga doba.
Eto, zašto mi idemo u Sofiju: da objavimo, da je novo doba stvarnost koju radaju naše želje i naše raspoloženje, i da još jednom posvedočimo: da je zbliženje jugoslovenskog i bugar-skg narotla iz kabineta diplomata izašlo na ulicu, prodrlo u narodne mase i da danas i od raspoloženja naroda zavisi vrednost i trajnost osečanja koji dve države treba da veže i održi, kad se zalažu i objavljuju: da Balkan pripada balkanskim narodima.
Mi u Sofiju polazimo sa kandilom punim sokolskog ulja, u kome plovi ži-žak Tirševog učenja: Sloven ko je, So-ko da je, da u njemu i na njemu, bu-garska junačka organizacija prižeže plamen, u čijem čemo mlazu, da se i bolje osvetljeni, bolje poznamo, da bi na delu, u zajedničkom samopregoru, osvetlili ciljeve i puteve kojima treba od sad da gredimo' da bi, kroz sadaš-njicu, ostvarili uslove za bolju budučnost.
Poučeni iskustvom, namerni smo i želimo, da se približimo i u naporima sjedinimo, da bi onima koji za nama dolaze, pružili dokaza da smo shvatili poruku istorije i ostvarili potrebu novoga vremena, izmirili se, vezali i dali reč, bratsku i sokolsku te junaeku, da smo osetili koliko je današnjica neimar sutrašnjice. Da bi tako i to potvrdili na delu. Idemo u Sofiju, da učestvujemo u slavlju koje treba da ovekoveči put zbliženja dva jednorodna naroda i probudi one koji još ne vide, da je dana uzajamno poverenje zakon koji upravlja životom naroda i pojedinaca. A kad on, zakon poverenja. zavlada, onda je i put sreči i blagostanju otvoren!
Zdravo!
Rad. T. Dimitrijevič, adv., starešina Sokolske župe Niš
Šlo Je slvaralo Tirsevo Sokolstvo?
Tko če Đivu rijet,
da on živi, kad Divo hoče mrijet.
(I. Vojnovič: Dubr. Trilogija.)
Filozofi, velikani, protagoniste duha sviju vekova i naroda od pamtive-ka, tražili su medu ljudima čoveka. i stvarali od ljudi čoveka, sa željom da mu život bude bolji, da postane sretan.
Putevi, način i ideje bile su razne, ali cilj je bio vazda jednak: etičko pri-dizanje ljudi, da od njih postane čo-vek.
Eno ga, slavni Diogen od Sinope izašao je sa svetiljtkom na trg da traži čoveka! Suština njegove filozofije sa-žeta je u rečenici, da je božanski ni-šta ne potrebovati. Čovek treba da se odreče želja i prohteva. i biče sretan i zadovoljan. Kad ga je Aleksandar Veliki jednoč zapitao, ima li kakvu žetju, odgovorio mu je Diogen: »Odmakni se, da mi ne zaklanjaš sunce!« Time je hteo pokazati, kako mu je duša čista od svi ju zah teva.
Obratna bila je nauka Epikurova, koji je 300 godina pre Hristova rode-nja u Mitileni naučavao, da sreča (eu-daemonia) dolazi od radosti života, i to ne od radosti momentanog uživanja, nego od trajnog uživanja, koje se postizava krepošču. -Največom pak krepošču smatra Epikur spoznaju svega što u životu rada boli i radosti. Naj-veča sreča i radost je potpuna otsut-nost svake boli, stanje, koje se postizava delom potpunim telesnim zdrav-ljcm, a poglavito staloženošču i mirom duševnim, a što se postizava umere-nošču u svim uživanjima, koje nam pruža život.
U 7 stoleču pre Hrista osnovao je u Indiji kraljevski sin Sidhartha nauku koja je nazvana budizmom. Ime Budha (onaj koji se budi) je sanskrit-skog poretla i označava čoveka, koji je postigao posvemašnje otkupljenje od sviju spona zemaljskog egzistova:-nja dobrim delima i spoznajom prave istine. Time sc postizava več na ovom svetu nirvana, koja trne i oslobodava čoveka oči svega ništavoga na zemlji. Ona se postizava moralnim propisima i savladavanjcm strasti i požuda.
Budisti ne traže pozitivnu akeiju, njima dostaje negativizem, ne popu-štati telu i prezirati njegove želje i potrebe.
Ta je nauka osvojila dobar deo azijskog kontinenta, j ona je još i danas živa, kao i pre 27 stoleča.
Največi prorok i socijalni reformator Hrist iz Nazareta, čovek-Bog, stvorio je veru, koja je osvojila svet.
Suština njegove nauke dovoljno nam je svima poznata; potsečam samo
na njegove nekoje kapitalne zasade: »Ljubi bližnjega svoga, kao samoga sebe!« (ljubav!); »Koji je od nas bez greha, neka se prvi baci kamenom na grešnika!« (praštanje!); »Veruj, i epa-siče te vera!« (bod'renje, da čovek ne klone pod udarcima sudbine!); »Kra-ljevstvo moje nije od ovoga sveta.« (nada i obečanje nagrade na drugom svetu, gde če duše pravednika biti na-gradene za sva dobra:, kreposti i isku-šenja ovoga života); »Pre če proči deva kroz ušicu igle, nego što če uči bogataš u raj nebeški« (socijalizam!) i t. d.
U suštini, i Hristova vera podiže ljude, da ih načini čovekom sretnim i zadovoljnim. Kada su rimska crkvena vlast i Iklerikalizam odalečili pravu Hristovu nauku od njegove prvobitne socijalne note. izbili su razni reforma-tori, koji su tu veru nastojali istrgnuti iz autoritativne papinske autarhije. Tako je češki narod dao u polovici XIV stoleča Jana Husa, a gotovo u isto vreme nemački narod Martina Lutera.
I drugi su velikani duha i pisci u svojim delima preko (klasične literature nastojali oplemeniti ljudstvo, razvija-juči svoje ideje, koje opet imadu svr-hu da čoveka produhove, da mu otvore duševne oči i da. spozna svrhu života i postane sretan. Tu je klasično delo »Don Kihot« od španjolskog pisca Ser-vantesa, koje u tada uobičajenoj formi duhovito rugalice šiba poroke i zla čo-večanstva.
Tu je, nadalje, jedno od največih dela ljudskog duha »Faust« od nemač-kog filozofa, naučnika i pisca Getea, koje u suštini traži konačnu sreču, zadovoljstvo i cilj života.
Spominjem engleskog velikog pesnika, lorda Žorža Bajrona i njegovo največe delo »Don Huan« (priča koja j c inspirisala toliko velikih umova, kao: Molijera, Korneja, Mocarta, Le-naua i t. d.). Vladika Petar - Petrovič-Njeguš, pesnik »Gorskog Vijenca«, »Luče mikrokozma«, i drame »Lažni car Sčepan Mali«, proslavio je svoj narod Južnih Slovena tim delima, dokazujuči, da ne zaostajemo u filozofsko j clubini misli za ostalim velikim narodima.
Spominjem napokon našega slovenskog velikana, najdubljeg ruskog i slovenskog pisca, Dostojevskoga (»Idiot«, »Zločinstvo i kazna«), koji traži po najdubljim kutevima ljudsko duše ono što je lepo i plemenito, ono što je dobro i božansko u nama.
Spominjem Žana Rusoa (1670 g.), fiancuskog pisca i filozofa, koji je pro-povedao povratak prirodi, da čovečan-stvo postane sretno. Nemački filozof Niče, jedan od protagonista german-skog duha, zanosi se »Ibermenčom«
(»nadčovekom«), koga če rešiti sve vrline »superiorne« germanske rase.
Svi su ti reformatori i tvorci novih ideja nastojali da putem svojih po-kreta, filozofskih rasprava i literarnih dela lepe umetnosti pokrenu novi duh i pronadu čovečanstvu novi pravac i put sreči i boljitku života.
Na polju društvenog uredenja na-pominjem nemačkog pisca Karla Marksa (1818 g.), koji je agitovao za novi društveni poredak, ostavivši sve-tu jedno od najznačajnijih socijalistiČ-kih dela »Kapital — kritika političke ekonomije«. Njegove revolucionarne ideje nastavili su ruski boljševiei (Lc-njin i t. d.) skrečuči još više u levo. 1 njima ne mogu se poreči idealni motivi, ali je revolucionaran način prevedbe protivan praprirodnim zakoni-ma. kojima se ruk o vodi sve, što je živo, koje poznaje samo postepenu evo-luciju (Natura non facit saltus).
Današnji enormni porast čovečan-stva komplfkovao je i oteščao neobič-no egzistencu pojedinaca i pojedinih naroda.
Engleski nacionalni ekonom Toma Robert Malthus (1766 g.) postavio je svoj poznati maltuzijanski zakon, koji tvrdi, da čovečanstvo (kao i sve ostale vrste životimja) ima tendeneu da se br-že umnoži, nego li što raste produkcija živežnih namirnica j>otrebnih za njihovo egzistovanje. Taj fakat rada po-znatom Darvinovom teorijom borbe za opsitanak, u kojoj če pobediti oni koji su sposobniji da se održe u ekološkoj sredini u kojoj se nalaze.
Današnje doba, rastrovano posledicama strahovitog svetskog klanja i razaranja u poslednjem velikom ratu, traži izuzetne metode reparisanja tih zaia. Prošlo je doba nekadanjeg filozof isan j a, satire i romantike. Današ-njica traži brze, temeljite i konkretne reforme pojedinaca, a i naroda kao celine. U prvom redu celokupnog naroda, koji sastoječi se iz pojedinaca treba sve te sastavne svoje jedinice da uskladi u jednome smem, u smeru jene sile prema vani, jer to imperativno traži današnja borba za opstanak sva-koga pojedinog naroda. Taj tvorni i mentalni unificirani rad i poredak, treba da fakitički postoji i da se vidno manifestuje.
Ako naspemo na parče artije Cestice željezne piljevine, one leže tamo kao amorfna nakupina bez ikakvog sistema, ali čim stavimo pod tu artiju jaki magnet, čcstice se momentano po-redaju u divnom redu u smeru magnetskih silnica od negativnog prema po zitivnom polu. One manifestuju silu, koja ih je poredala u skladne redove oko centara obih fokusa. Tako i svi pojedinci — čestice narodne celine, treba da se poredaju u paralelnim jednosmernim rodovitna, manifestuju-či jedinstvenu silu ideje koja ih je organizovala. Samo takav narod može danas da ima magnetsku silu privlači-vosti i potencijal nacionalne snage.
Vidimo danas takve efekte kod mnogih naroda (fašizam, nacionalni -socijalizam, kemalizam), koji nam mogu biti manj c ili više simpatični, ali im pozitivnih uspeha u aktiviranju nacio-nalnog dinamizma ne možemo zane-kati.
Mi Jugoslaveni, kao grana slovenskog roda, imamo naročite karakteristične kvalitete s jako izraženom indi-vidualističkom komponentom, na koju bi se taikve biljke teško nakalemile, jer bi ih naše narodno telo teško prihva-tilo, ali slovenski je duh izbacio iz svoje sredine narodnog genija Miroslava Tirša, koji je u svome sokolskom pokretu utelovio i antički ideal zdravlja i lepote tela, i Hristovu etiku duše, moral Diogena, filozofiju Rusoa i Dar-vina, dinamizam Kemala i Hitlera, socijalizam i etiku Dostojevskoga. Sve te pojmove harmonički uskladuje u svojoj suštini Tirsevo slovensko Sokolstvo, težeči za uzvišenim ciljem po-dizanja čoveka i celog naroda prema idealnom savršenstvu.
Mi Jugoslaveni treba da- postanemo evesni, da nam u našem Sokolstvu leži onaj magnetski kompas, koji čo nas sve poredati u jednom smeru plemenite sile, koja če nam dati dovoljno snage, da nas vihor previranja sadaš-njice ne nade kao amorfnu nakupinu čestiea, koje leže nagomilane i pobr-kane, te orijentisane u svim mogučim pravcima, negativne bez ikakve poten-cijalnc nacionalne energije, ili čak orijentisane kao jedne protivu drugih, gubeči energiju u medusobnom trenju. Iz fizike znademo, da se tako gubi energija stvaranjem topline i električnih naboja, koji se gube utaman u va-sioni.
Sokolstvo treba da obuhvati ceo narod, ono treba da ude svojim idejama u sve naše nacionalne manifestacije života, stremljenja i akcije. d;a postanemo jedna neprobojna falanga Alcksandrovske Jugoslavije, nad čijim če plavobelocrvenim bar jakom da veje Tiršev duh, koji če pod sokolsku šaj-kaču okupiti svih 14 milijona jugoslo-venske brače i sestaTa. Tada čemo postati dostojni velike žrtve Aleksandra Karadordeviča Vifceškog Kralja IJjedi-nitelja, koji je bio prvi i najveci Soko-
Jugoslaven.
Svaki pojedinac, kao t svaki narod, ima pravo na svoj opstanak, sreču, ' zadovoljstvo i napredovanje,^ ali mu to pravo priroda ne daje, več to pravo treba da se steče, da se izvo-juje, a zato treba adekvatne snage prej ma težini ekoloških faktora. Ti su faik-tori danas zamašni, pa je potrebna i zamašna snaga, da sc pobedi. I akvu
snagu ne može da emogne pojedinac, ona treba da je savita kao celično uže iz kolektivne unifikacije akcije sviju cestica iz kojih se sastoji narod, a tu unifikaciju dačo nama Jugoslovenima naše Sokolstvo, koje teži za srečom, za
Nedavno izvršeni izbori u Jugoslaviji odrazili su se i u sokolskim redovi-ma. U ponekim jedinicama vodili su se sporovi oko toga, da li se smelo glasati za ovu ili onu listu, nije li izvesna poli-tička grupa u ideološkem sukobu sa Sokolstvom, a izvesna druga u saglasno-sti i t. d.
Zbog svega toga potrebno je na te pojave baciti sokolsko osvetljenje, kao i utvrditi odnos Sokolstva prema poli-tici i političkim gibanjima, koliko god je u nas to več utvrdivano (u »Putevi-ma i ciljevima«, kao i u članeima). U vezi sa svim tim biče potrebno opet podiči glas za neovisno i privatnoj ini-cijativi pre,pušteno Sokolstvo. U ovom članku, u ovaj dan odlučivanja za više i bolje, neka bude o svemu tome reči.
Pre svoga treba istači da mi od Sokolstva mnogo toga očekujemo, možda i previse. Kad se danas o n jemu govori, onda se gotovo uvek misli na desetke zadataka koje ono ima da izvrši u našem narodu. Ne ulazeči sada u pitanje užeg ili šireg Sokolstva, mi ističemo da svi od reda očekujemo od njega to da osveži i preporodi naš narod, a naročita naše selo. I baš zato što toliko očekujemo od te naše organizacije, baš zato ljubomorno i bud.no i savesno treba čuvati i snažiti- njezin ugled u narodu i javnosti.
Da bi očuvalo svoj Dun ugled, naše Sokolstvo pre svega nikako i ni.kada ne sme da bude instrument, sredstvo, nešto podredeno i potčinjeno, nešto ovisno i nesamostalno. U svom intim-nom biču ono oseča da če samo kao neovisna i slobodna moralna energija moči da se prožme dostojnim i zaslužnim stvaralaštvom. Otuda ono teži, i to mu je plemenita težnja, za punom emancipacijom od svih sila i faktora koji ga podreduju i unižuju, pa tako i za emancipacijom od političkih sila i faktora. Niti mi hočemo da vučemo po-litička k-ola, niti mi to kao Sokoli mo-žemo, jer kao Sokoli pripadamo celom narodu, a ne njegovim delovima.
No ostavljajuči pitanje naše zakonske emancipacije zasači po strani, zaustavimo svoj pogled na pcmenutim sporovima u ponekim jedinicama. Tih »porova nije smelo biti, jer ih ne <lopu-štaju sokolska načela fiksirana u našoj svesti, kao i u »Putevima i ciljevima«. Sokolstvo je izgradeno na slobodnoj jedinki; ono ovoj pored ostalih slobo-da ostavlja i slobodu političkog opre-deljivanja. Otuda se nikako nije moglo izvoditi da je Soko u p-rošlim izborima inorao glasati ovako ili onako, niti se moglo njegovo glasanje komentarisati
Ne mislim ovdc da govorim o kri-tici, koja se odnosi na delovanje i irad pojedinih ličnosti u našem Sokolstvu. U tim stvarima nama je vrlo lako da budemo ocenjivači i več po prirodi ljudsko j lakše opažamo tude manjka-vosti od tudih prednosti. Laganije či-nimo prigovore i dajemo savete nego što priznajemo uložcn napor i energiju za dobru stvar, alko ona i nije postignu-ta u onoj meri od pregaoca, u kojoj bi i sam želeo.
Hoču da iznesem opažanja o kriti-kovanju raznih naših priredaba, o ko-jima imamo prilike da čitamo u našem Glasniku. Dobar deo tih prikaza priča nam — malo utešno i dosta nezanimivo
—	obično dosta opsežno o tome kako je taj i taj brat održao predavanje, kako je bila akademija s toliko i takovih pozorišnih prikaza i deklamacija, kako su na toj priredbi bili istaknuti odlični-ci i pretstavnici ovih ili onih udruženja ili vlasti. Takovih prikaza nalazimo ve-činom u našem Glasniku. Velimo: ma-
lo	utešno — zato, jer bi bilo umesto toga daleko poželjnije, da čitamo više o tehničkim priredbama, o akademijama s vežbačkim programom, te o javnim vežbama. Iako ovi prikazi spadaju ova-mo, ipak nam stalno upada u oči, da tih prikaza ima mnogo više, nego li onih drugih i mi osečamo doduše jedan ideološki zamah našeg Sokolstva, no zato ujedno premalo onu drugu gra-nu Sokolstva, koja je po svojoj vrednosti i važnosti svakalko prva, a to je telovežba. Sve naše sokolske ideje, sve težnje vrte se oko te osnovne osovine, pa je stoga s pravom nastala več ranije krilatica: Nema Sokolstva bez telo-vežbe! ili, kako je to r»red neko vreme u samom Glasniku jedan brat ispravno otprilike ovako definisao: Bio rad u kojoj jedinici našoj još ma kako inten-zivan, ako on istovremeno nije spojen s telovežbom, štoviše, ako ona nije glavna zadača te jedinice, takav rad ne može da se smatra i naziva sokolskim! Ovo potpisujemo i mislimo, da dalj ih obiašnjenja i ne treba, štoviše smatramo, da — nema li društvo, odnosno je-dinica uslove za snažan vežbački oolet, ne bi trebalo uopšte da postoji. Telesno vežbanje neda se i ne može zameni-ti s ničim drugim, najmanje s predava-njima, pevanjem i glumom. Gdegod ne pretežu vežbačke priredbe nad ostali-
etičkim napretkom, za lepotom i zdrav-ljem, za moralnim savršenstvom naroda, ono odgaja i stvara — čoveka.
Dr. Drago Damaška, Kutina.
govom političkom opredeljenju na bi-ralištu. Akt glasanja stoji van domaša-ja sokolske moralke. Ono što Sokola obavezuje to je zbir sokolskih načela, a zbir tih načela ni u kom slučaju ne odreduje Sokolu da glasa baš za izves-nu političku grupaciju.
Koliko je za osudu presizanje sokolske moralke na pojave koje su po sokolskoj ideologiji van njeno« doma-šaja, toliko su isto za osudu pokušaji političkih pojedinaca i grupa da Sokolstvo eksploatišu u cilju svoje koristi. Baš zato što treba da bude organizacija vrlo osetljiva u svom moralu, vrlo moralno skrupulozna, baš zato pome-nuti treba da ostave Sokolstvo na miru, kako se nikako ne bi mogla da javi, ni s koje strane, obeda o političkim sklo-nostima Scikolstva, koje treba uvek da pripada celom narodu.
Na isti način treba da se »dekom-ponuju« od Sokolstva i ona brača Sokoli koji su zagazili u politiku. Mi njih možemo primati i dočekivati u sokola-ni, mi možemo s njima da se sastaje-mo i o sokolskim stvarima da :ra,zgova-ramo, ali mi od njih s punim pravom moramo tražiti, u interesu Sokolstva, da kao politički ljudi nikada ne identi-ficiraju sebe i Sokolstvo, svoiu politiku i našu organizaciju. Oni su jedno, Sokolstvo je drugo. Sokolski funkcio-nari nisu njihovi funkcionari. Oni koji rade u Sokolu, neka ne rade u politici, pa ni u politici političara-Sokola, jer to što oni rade osnovano je na stranačkoj opreci, a sokolski rad nikada ne sme stajati na takvoj pličini.
Sve u svemu Sokolstvo treba budno i savesno čuvati od političkih opas-nosti. Sokolstvo treba da ide svojim pu-tem. Ono ima da neguje i razvija kulturnim sredstvima jugoslovensko ose-čanje, probudenu državljanska i soci-jalnu svest. pa misao o potrebi stalnog napredovanja jugoslovenskog narodnog života. Sokolstvo ni u kom slučaju ne sme da služi kakvim političkim grupama, niti se od njega to ni u celimi ni po-jedinačno sme tražiti. Sokolstvo treba do kraja i konzekventno izdvajati i izdvojiti od političkih borbi i sudara, od očekivanja i namigivanja, a pogotovo od političkih računa nesavesnih. Sokolstvo treba da ima svoju »politiku«, na-rodnu i nadstranačku, pa i protivstra-načku kad opazi stranačko presizanje u svoje područje. U interesu je Sokolstva da ga ceo narod vidi, zna i oseča kao samostalnu moralnu snagu.
Dr, Ilija Mamuzič, Osijek.
ma, gubi se pravi cilj sokolski, jer samo telovežba može da uzgaja slobodo-umne ljude, jake volje i čvrstog karak-tera s tačnim i ispravnim sokolskim idejama.
Sokolskih dakle vežbačkih priredaba ima relativno malo. Nesamo sada. več ih je i ranije bilo prema veli-kom broju jedinica razmerno malo. A sada nešto o kritikama, prikazima tih priredaba, kakove ih čitamo u našem listu. Večina tih kritika nije niti tačan izveštaj onoga s čime se nastupilo na akademiji ili javnoj vežbi. Večinu tih prikaza pišu brača, koji nisu na dovolj-noj tehničkoj višini da ocene stvar, ili su opet slabo vesti opieivanju. Pisanje tih prikaza kao da pripada svakom bratu, kojigod zato pokaže dobru volju — glavno je da netko nešto napiše. Što je napisao i kako če drugi, koji nisu bili na priredbi samoj, dobiti predodžbu o njoj na temelju ovakovog prikaza, o tome se uopšte ne vodi nigde računa. Valja da istaknemo, da ne tvrdimo, da su svi prikazi ovako manjkavi i nein-formativni, ima ih — iako dosta retiko
—	koji su odista tačni, valjano i kri-tički napisani. letini za volju moramo spomenuti, da ovakovi prikazi dolaze večinom od brače Slovenaca.
Što treba da sadrži jedan valjani i objektivni prikaz ili kritika? Manje važni su za nas tehničare pozdravni govori i odlični prisutnici, ali nas tim više zanimaju u prvom redu nazivi pojedinih tačaka, autor vežbe, autor muzike, kao i broj vežbača, koji su izveli tačku. A što mi nalazimo? Večinom površni prikaz, bez broja, bez reda, kojim su se tačke izvodile i tako o onom na iglav-nijem, najvažnijem delu priredbe ne dobivamo nikakvu informaciju niti predodžbu.
Razlozi ovakovih nevaljanih prikaza su dvovrsni. Jednog smo spomenuli: piše, tkogod hoče, mada i nema mnogo znanja o stvari — a drugi je razlog, koji nije tako čest, a ipak postoji: smatra se kadkada da bi imenovanje auto-ra vežbe i muzike bilo možda isticanje (Ni koristi ni slave!) koje ne bi bilo u skladu sa sokolskim načelima.
Ovo poslednje mišljenje je posvetna krivo i kad bismo ga prihvatili i odobrili, činili bismo našoj tehnici samo Stetu, a ne korist. U naše sadanje doba, kada se tehnika u Sokolstvu po-
diže u svakom pogledu, vrlo je važno da sc zna, koje i kakove vežbe se izvode i kakav je bio njihov uspeh. Po-znato je, da mi u Sokolstvu nemarno patentiranih autora, več se sastavljači vežbi regrutuju po slobodnoj volji iz-medu prednjaka ili vežbača. To je doduše ispravna pojava i skroz u demo-kratskom sokolskom duhu, ali je ona ujedno i dvosekli mač. Koliko cesto se nade — osobito u manjim mestima — ambiciozan prednjak ili prednjačica ili vežbač, ko^ ima doduše vrlo jaku želju da ueini neš<a svoga, ali mu nažalost manjikaju dovdHae tehničke sposobnosti. Osečajuči taj manjak, ne znajuči za nikakove principe niti pravila za sistematski rad, seže on obično za onim, što mu je najbliže: nastoji da vežba bude što efektnija i da se svidi puhlici. Ne uspe li mu to postiči samim gibanjima seže za inscenacijom: otud ne-kada nemoguči, fiziološki posve nevredni sastavi, ali uz fantastična ne-ukusna odela, cveče, rasvetu. Sad do-lazi ono glavno: publika — večinom neupučena — je zadovoljna. Silan aplauz je postignut, tačka je uspela, autor je istovremeno postao uobražen i nastavlja svoj posao dalje, zavodeči time publiku svoga mesta, radeči na štetu naše dobre i vredne sokolske te-lovežbe i pomalo postaje za sebe lično autoritet kome više nijedan drugi ne imponuje. Ovakovih pojava je bilo i ranije, ali ne toliko kao danas i one nisu na korist napredovanju naše tehnike.
Uzmimo sada, da jedan manjc spreman brat obradi na ovakav malo vredan način neku poznatu muziku ili narodnu pesmu. Istovremeno ili nešto kasnije ili ranije drugi ili treči brat,
Lanjske godine je na svečan način proslavljena 40 - godišnjica osnivanja modernih olimpijskih igara. Baron Pjer de Kuberten nije mogao ni zamisliti, kada je predlagao da se po uzoru klasičnih grčkih olimpijskih igaia us-postave periodičke utakmice najboljih amaters!kih tehničara, da če njegova misao tako brzo i tako potpuno osvojiti svet. Danas svi znamo ogromni opči i posebni uticaj olimpijskih igara, a taj se uticaj osetio na mnogim i raznim područjima.
Glavna težnja plemenitog osniva-ča modernih olimpijada ibila je, da najlepšu i najaktivniju omladinu svih naroda i svih kontinenata skupi na iednoj miroljubivoj i otvorenoj utak-mici, na kojoj če se sinovi raznih rasa
i kultura upoznati, medusobno ome-riti, jedni od drugih naučiti ono najbolje i najvrednije, i stvarati tako duh medunarodne solidarnosti i razumevanja. To je viši, posredni cilj olimpizma.
Neposredni cilj osnivanja modernih olimpijskih igara bio je napredak agonističkog športa, produbljenje študija, usavršavanje sredstava modernog telesnog odgoja. Moderne olimpijske igre trebale su da posluže što savrše-nijem odgoju zdrave, sposobne, borbene i aktivne nove generacije. Direktno kod onih, koji sudeluju na olimpijadama, a indirektno kod svih onih, koji i najmanje dodu pod uticaj tog ve-likog svetskog pokreta, koji je danas posle sama 4 decenija močno organi-zovan u 60 država. Vrlo je važno, da su olimpijske igre, kao i sve druge utakmice, uspešno sredstvo ne samo medunarodnog zbližavanja, več naroči-to nacionalnog odgoja. Za vreme, pre i posle igara, napori za što bolj i uspeh na tim najvažnijim i najlepšim utak-micama pobuduju zanimanje svih nacija, i svih pripadnika tih nacija, u jed-noj posebnoj sada več dobro poznatoj grozniei konstruktivnog nacionalizma. Olimpijske igre su postale velika ško-la nacionalnog kolektivizma.
I mnogo drugih materijalnih koristi ima čovečanstvo od oljmpijskih igara. Priredivači olimpijskih igara (ranije privatna inicijativa, a danas posredno same države) velikim svojim
spreman i iskusan obradi daleko bolje istu muziku ili pesmu. Tačno je i ispravno da se u objavljivanju prikaza sazna, čija je vežba bila izvedena! Ta mi imamo naših pesama, koje su pod istim imenom ohradili četiri i pet autora! Nije dakle ovde pitanje sokolske čednosti, več ozbiljno pitanje natpretka naše tehnike, koja mnogo napreduje i brzo se piroširuje.
Potrebno je dakle, da u svakom prikazu akademije ili priredbe s vežbačkim rasporedom bude donesen verno i tačno ceo raspored istim redom kako je bio prikazan, s tačnim imenom autora vežbe i muzike, a u za-gradama pored toga broj vežbača i vežbačica. Za slagara treba da imena budu čitljivo pisana, da ne ispanu iskrivljena imena, koje onda sam autor ne prepoznaje. To se često dešava, kao i naprosto da se zamene imena autora.
Nije nadalje svejedno gde izlaze kritike. Drugo je kritika za širu javnost (javne novine) i kritika za naš bratski sokolski krug. Javnost, koja u nekim slučajevima i nije nama baš sklona, ne treba prikaz, koji če zalaziti u tehničke tančine i otkriti joj eventualne manjkavosti, koje samo tehni-čar zapaža. Za nju treba kritika da bude više opčenita i laganija. Polaziti sa stanovišta, da treba široku publiku »odgojiti detaljnim« prikazima, da vremenom shvača i bolje razumije vežbe
—	jest posve krivo naziranje, jer teh-nički u tančine shvatiti i razumeti vežlru može samo onaj, koji je i sam prošao sokolsko vežbanje, sam izvodio iste ili slične vežbe.
Nije svejedno, kakove su kritike. Objektivna kritika ne sme da polazi
planovima i pothvatima pokreču sav privredni život nacije. Prirediti danas jednu olimpijadu znači i mobilizaciju ogromnih sredstava, gradnju skupih ali trajnih i korisnih stadiona, ulepša-vanje i preudešavanje prestolnica, usavršavanje prometa, svih javnih funkcija i čitavog pogona. To delovanje olimpijskih igara nije glavno, ali zato nije manje važno! A priliv stranaca, turizam, i veliki glas, što ga sedište jedne Olimpijade stekne kod milijuna ljudi, velika je i realna materijalna korist od olimpijada.
U ovo poslednjih 40 godina šport, utakmice i načela telesnog odgoja osvojili su svet. Ako glavna zasluga ikome pripada, onda ona pripada baš olimpijskim igrama, modernim olimpijadama, koje su izvršile i još uvek vrše glavnu propagandnu funkciju na tom području modernih nastojanja, nedavno tako skromnom i ograničenom, a danas tako vdifcom, opčem i dotc-ranom.
Uporedite telesni odgoj, staranje za snagu, zdravlje i akti\'nu vrednost omladine pre 40 godina i danas!
Uporedite broj učitelja, igrališta. priredaba, utakmicama onda i danas!
LTporedite broj takmičara i njiho-vu vrednost na prvoj i na sadašnjim olimpijadama, pa čete imati lestvicu napretka!
Kod nas u Jugoslaviji olimpizam u sadašnjem organizovanom obliku je vrlo mlad. I na ovom području se opaža blagoslovljeni uticaj oslobodenja i ujedinjenja, jer smo mi Jugosloveni istom posle velikog uspeha naših vitezova, osnivača i graditelja Jugoslavije, mogli da izjednačeni s drugim nacijama udemo u kolo olimpijskih takmičara. Jugosloveni vrlo skromno zastu-pani na predratnoj olimpijadi u Štok-holmu 1912 godine sa 2 takmičara, u prvoj posleratnoj 1920 u Anversu ima-ju več 11 olimpijskih takmičara, u Parizu 1924 čak 57, u Amsterdamu 1928 g. 58, dok na poslednjoj olimpijadi u dalekom Los Andelesu nismo službeno ni sudelovali. Ali ovc brojlke ne mogu da dovoljno prikažu uticaj, što su ga olimpijske igre imale na razvoj našeg jugoslovenskog športa, na napredak naših takmičara, a s tim u vezi
sa stanovišta prigovaranja svemu, sto nije valjalo. Prigovarati je najlasse, daleko teže je oceniti dobre i lose Strane. Talkova iskrena i dobronamern kritika spada u naše sokolske listovei samo takove kritike učiniče, da bu(K-mo u tehničkim ,priredbama isPrav_ obavešteni, da budemo mogli ocem ■ uspeh ili nazadak pojedinog društva.
Nije svejedno, tko piše kritike. Jedan prikaz za javne novine dati t lagano u opčenitim /potezima net • > koji je dovoljno gledao javne nastup i sam je dobar Soko.
Prikaz, koji razmatra u tancu izvedbu, štoviše telovežbenu vre , samog sastava, može da dade samo i -bar i spreman tehničar. Zato neka u razmatranja no zalazi onaj, ko.u ne
o	tome dovoljno znanja.
Mislim i uveren sam, budemo sc držali ovakovog načina kritiKO nja, da če to biti na veliku ^on. : pretku naše tehnike. Držim, da ee P kazi u našem Glasniku na ta i 11 biti ne samo ispravniji, nego i S zanimiviji i informativni ji nego cios • Zasad se prikazi tehničke naravi nose samo u Glasniku, iako pi .. bolje pristajali u prednjački »3°	.’
zato smo se i obazreli ovde na to P tanje. A mislimo, da bi bilo vrlo bro, kad uredništvo našeg lista, ne , uopče primilo na uvrštenje manjj nevaljane kritike telovežbenih Prl . bi, kao ni one preopsežne, a najin«i one, u kojima je »sve bilo lepo i t*1^ izvedeno zaslugom toga i toga m .
—	jer pisati ovakove prikaze je ^ vrlo zanimivo za onoga, koji ih Pise ali tko če da ih čita?
na usavršavanje sredstava i n цј. rada. Prave uticaje olimpizma na P ko u Jugoslaviji moči čemo Prouc^u0£t istom posle nekoliko potpunih nast H svih jugoslovcnskih takmičara na o■ pijskim igrama. Olimpizam je P® . korisno sredstvo, a moderne olimP , ske igre važan faktor i za buducn ^ Na njima čemo od naprednijih u i svima pokazati naš napredak. ispit svestrane vrednosti našeg r ^ Ne samo tehničke, takmičarske v*, nosti. Na budučim olimpijadama tr. da pokažemo, kako nam je život u bodnoj i ujedinjenoj otadžbini o gučio brži i potpuni kulturni nap . dalk. Da pokažemo, kako su se od ^ nine poznate vrline naših boraea i tezova, naše čojstvo i junaštvo, Р,{£ sadile na novo područje P»e®r i utakmice, i kako se naša omladi ^ na tom području može uspesno takm} i s najboljima na svetu, n^oSi, ku i ponos dragoj trobojei, koju ^ Spremamo se sada na ve rov največe i najpotpunije olimpijske p što ih je svet video. Zimi 1936 0,0 u od 6 do 16 februara, održavajn južnoj Bavarskoj, u Garmiš-”3 e kirhenu, IV zimske olimpijske * a u letu 1936 godine, od 1 do 16 Лпје sta, u Berlinu, održavaju se XI 1 olimpijske igre.	y<	.	^
Pripreme što ih Nemačka ^in‘ tli te največe sportske priredbe na s ^ tako su značajne i veličanstvene, . sc o tome mora govoriti s ve}j ,in! jto znanjem i poštovanjem. Sredstva ^ ih priredivački odbor ulaže u sav ^ organizaciju največeg medunaro _ sastanka (ne samo sportskog, 're^ 0x-če največeg od sviju!), način ka* ^, ganizuje i sprema narednu olimP1J potvrdujc naše uveren j e, da toj olimpijadi mnogo videti oa što je nama potrebno. Relativn®pflr. zina Berlina, a naročito Garmis' , tenkirhena, dozvoljava i našim s jajčnim sredstvima da brojnije sU vemo, i da pošaljemo takmičare činu olimpijskih grana.	...	џ
Naredna XII olimpijada če \ dalekom Japanu, i onda čemo, рГ vrlo malo da vidimo i zato manj učimo.	.	sfllo
Sada je divna prilika, i ^'^lifl1'
čvrsto odlučili u Jugoslovenskoin
pijskom odboru da je ’^corDOtpu' Spremamo se na brojno, skoro
m
1
Na zanadnoi firanici nemačke prestolnice, na visoravni Grunevalda grade sada veliku pozornicu za XI n?odep”ihspo,'tfл\пе, igre 1936 godine To je veliko i potpuno sportsko borilište. središte budučeg neinačkog telesnog vezbanja »j* Jl916 državno sportsko polje. Na mestu gde su Nemci bili sagradili olimpijski stadion za neodržanu Obmpijaou g bord** ^ grade sada novi mnogo veći stadion, sa svim potrebmjn drugim prostorima za utakmice i vežbanje. Steaio«^ 0{,ron***
utvrdenih razmera ima gledalište za 100.000 gledalaca. To je čvorište čitavog državnog sportskog polja, sre
nemackog sportskog parka.
Za samoslalno Sokolstvo
kao sokolsko ili nesokols.ko prema nje-
O krllici u našem Sokolstvu
Dr. Branko Mudrinič. Zagreb.
XI olimpijske igre 1936 god.
i*l<HHPORTFELD
ucihan
STADIO
Ш
J~ LJt+	jfjt
11 T e 1CT WtRNEe мшб MITAS8E1TES WALTE9 MA«CM
ftli 0v°m tlocrtu nemačkog sportskog polja, pozornice XI olimpijskih igara 1936 u Berlinu, označavaju brojke: 1 — “P*fki stadion; 2 — olimpijsko plivalište s gledalištem za 10.000 ljudi; 3 — veliko sletište s vežbalištem 350 X 250 utak"’ ^ •— Pozornica na otvorenom »Ditrih Ekart« s gledalištem za 12.000 osoba (na njoj če se održati olimpijske g J^’ce gimnastičara 1936 godine); 5 — južni ulaz; 6 — istočni glavni ulaz; 7 — hipodrom, trkalište za konjske trke; V- igralište za tenis s posebnim igralištem za glavne igre; 9 — zgrada središnje uprave nemačkog športa; 10 — >'Fri u1Ce	krovom; 11 — plivalište i drugi uredaji; 12 — stalna škola turnerskog saveza; 13 — študentski dom
Vaj 2ei"auS« za pitomce državne visoke škole telesnog vež banja; 14 — dom studentica te škole; (zgrade 9—13 sačinja-autoJT-?rtforum<<- visoku školu telesnog vežbanja); 15 — glavni restoran državnog sportskog polja; P — prostor za sPor?t ® — stanica gradske električne železnice; U — stanica gradske podzemne železnice. Čitav prostor državnog tskog polja obuhvača zemljište nepravilne pačetvorine s 1500 metara dužine i 1200 metara širine. Osim navedenih prostora, ima na tom polju još mnogo raznih vežbališta, igrališta, naprava, kuča i zgrada.
letio*^e^vanie na zimsko i i na XI ‘etnK>l olimpijadi.
su tH olimpijsko j godini 1936 najpre iajx p Z1mske olimpijske igre u Gar-^tjiVf.^tenkirhenu. Tu se održavaju ra upCe ,u smučanju, skokovi smučala 1 "?anie u. brzini i figuralno, hokej dn ® v' sanjkanje. Potpuni raeporcd gax„ asni’b zimskih olimpijada obo-čar: n. s novim utdkama. Naši takmi-niu 00 sodelovati u smučanju i kliza-srej a, naša je želja da skupimo toliko Po 1 ;?Va\ da uzmogn.emo spremiti i ati i igrače hokeja na ledu.
(]0 ^sPored XI letnjih igara od 1
3 avgusta u Berlinu, obuhvača
.StaW*ce atletičara (od 2 do 9 avgu-tpr^mvača (od 2 do 10), moderni pe-
‘jan- Jj-: iabanje. trčanje, plivanje, stre-vani16 l maeevanje (od 2 do 6), mače-travffd 2 do 15 avgusta), hokej na Ua (Ji0!? 2 do 14 avgusta), dizanje ute-Polo /A do 5), nogomet (od 3 do 15), aveucf ^ do 8), jedrenje (od 4 do 14 rukomf: 8 Kihi), streljanje (od 6 do 8), d0 8? i	14), biciklistika (od
Vamv i ^anoistika (7 i 8 avgusta), pli-14) l \°d 8 do 15), košarka (od 8 do na ’sij^ anie (°d 10 do 14), vežbanje trik Kuf^3018 na vrtn°i pozornici »Di-Iju Ш rt<< 11 Državnom sportskom po-p°s]e a^gusta pre podne, 11 i 12 pre i tije r P°dnc. Takmiče se i žene. Vesla-do 1л * do 14 avgusta), jahanje (12
10 avgusta).
Olimpijska umetnička izložba biče otvorena od 15 jula do 16 avgusta.
U okviru utakmica za olimpijski naslov prirediče pojedine nacije i uzorni prikaz svog načina telesnog vežbanja. Za sada je predviden na-stup Švedske u subotu 8 avgusta od 18.45 do 19.30 sati, Nemačke u nede-1 ju 9 avgusta od 16.30 do 17.15 sati. Čitali smo, da se i češkoslovački Sokoli spremaju da održe veliki nastup. U Amsterdamu 1928 godine brat Fa-zanovič prikazao je sa izabranim poljskim Sokolima načine vežbanja u Poljskoj.
Sudelovanje Jugoslavije na XI olimpijskim igrama u Berlinu za sada je sigurno u ovim sportskim granama:
atletika, hrvanje, mačevanje, streljanje, biciklizam, kanoistika, plivanje, boksanje, gimnastika, veslanje, jahanje.
Otvoreno je pitanje nastupa Jugoslavije u modemom peteroboju, diza-nju utega, nogometu, jcdrenju i košarki (koju u našim sokolskim društvima sada več vrlo dobro igraju). Sigurno je. da Jugoslavija ne če nastupiti u hokeju, u polu i u rukometu.
Planovi su Jugaslovenskog olim-pijskog odbora da na ovim olimpijskim igrama, koje su zbog svoje blT-zine Jugoslaviji najpovoljnije za broj-no i potpuno sudelovanje Jugoslavije,
pošalje čim više takmičara, kako bi obogačeni iskustvima te priredbe, mogli ubrzano da podignu stepen svih grana jugoslovenskog športa.
Trošak za svakog takmičara na berlinskoj olimpijadi poprečno če biti Din 3.000'—, dakle, za 60 do 80 jugo-slovenskih takmičara trebače do če-tvrt milijuna dinara.
JugoSlovenski olimpijski odbor je svestan teškoča s ko j ima če se morati boriti da sabere toliku svotu, ali veruje da če Jugosloveni, a naročito brojne hiljade prijatelja olimpizma u Jugoslaviji pomoči »olimpijski fond« i tako omogučiti potpun i jak nastup Jugoslavije na olimpijskim igrama u Berlinu 1936 godine.
A mi Sokoli!? Mi moramo spremiti uzorna odeljenja vežbača i vežba-čica, koja če dostojno pretstavljati visoki stepen našeg telesnog vežbanja, nastaviti s pobedama i e uspesima. Za Sokolstvo je to važno ne samo radi opčeg uspeha Jugoslavije na olimpijadi. več i radi zadržavanja vcdečeg mesta medu svima jugoslovenskim talkmi-čarima eviju grana.
Kako da se spremimo?
O torne drugi put.
Hrvoje Macanovič, Zagreb,
član Jugoslovenskog olimpijskog odbora.
0 klasnosfi našega seljašlva'
ŠtVo Л b je naše jugoslovensko selja-Sarpa	’b	ie nešto više od klase —
tiCe naeija. postavilo nam se i neho-člatla,V« Pitanje kada smo pročitali °tStarri	a	,nz- Georgija Kodinca,
br0i,' ,?an u	ovogodišnjem majskom
. bsta »Sokolsko selo«. sa бј„!апак brata Kodinca posmatran o kla Ча^Пе strane kao informacija Vr€(j Sn°i ideologiji pretstavlja svoju čitt	jer	na dosta popularan na-
Hja ,, aycstava čitaoca o idejama uče-ka°i'e Se u ^ап^и zastupa. Medu-ka j da se uzme u obzir zadača član-^mpaamCTa s kojom je napisan i ot-da „a n u »Sok olskom selu«, moramo Ргпђ b^dvrgnemo kritici, jer njegova P»o da11--13 na*c današnje selo, ne sa-^ak ; niJe dosledno mogučna, nego je 2eijtia i^nželjna. Velimo da je nepo-Posm... °£ toga, što Sokolstvo želi da aašein ra aclo nc kao jednu klasu u Ppravn ?^d°nal)nom organizmu, nego Zaia	sam	ta	j	nacionalni	organi-
itinu3Zm°tričemo unekoliko samu su-°dlnP^0jrna 'klase onako kako brat ’*ese A Ve.rovatno nije htco da ga iz-аЈц’и	' prilike koje danas'vla-
аа8ц nasem selu kao i u njegovu od--a je	®radu,	da	bismo dokazali,
ato je at Kodinec na krivom putu kao i- e do*	om Putu svaki onaj, ko ji
Pam seoski žival j posmatra
vfOz
b Su	socijalnih	reformatora,	ko-
'rusJy.?ia
Sa4nm
d v°ta
učenja zasnivali na sasvim Prilitkamia i uslovima ži-
l!" deli,/av,sn° °d izlaganja u dispozitivno no.ov<>aa članka brata Đikiea, srna-"je i, uim da, gledotn na iznesene ° ^Рот*1'0^11 ’ zaključku članka, učini-• ing' l- a"U’ cln 'e naime citirani članak i ’	kni;	- ca tek uvod u	jedan niz čla-
••Ц"	UoH	C° se objaviti	u	»Sokolskom
‘?*vi,, j	naslovom »Uloga	scljaštva u
ia6 tek m . sc svi ovi članci objave, ia tc	*dat'	0 njima definitiven
:na Uzeti , jatpiti celine tretiranog pita-J?ncu . Pod kritiku celokupan sadržaj, bea	P;.ediranja u člancima br. inž.
'	Gp. ur.
Pod socijalnom 'klasom razumevamo skup ljudi istoga zanimanja, istog materijalnog i pravnog položaja, koji ti pojedinci imaju u društvu. A klasirati ljude samo zbog toga, da bi se mogle objasniti izvesne njihove duševne osobine nastale pod uticajem za jedničkog života, bilo bi bez praktične vrednosti, ako se to klasiranje ne bi vezalo i za ekonomsku stranu života pripadnika jedne klase. Naprotiv, klasni teoretičari i imali .su prvenstveno u vidu ovaj ekonomski momenat kada su pojam klase izgradivali. Razvija-juči klasnu svest u jcdnom privred-nom društvu ti teoretičari hteli su da od klasnih pripadnika stvore organi-zovan kadar ljudi, koji če se sa više uspeha boriti za sticanje bol jih mate-rijalnih dobara i povoljnijeg socijal-nog položaja. I klasna svest vredila je samo u toliko, koliko je ona više u stanju da pojedince veže u čvrstu za-jednicu i učini ih sposobnijima za borbi; zbog koje se ta klasna zajednica i razvila. Ti teoretičari sa stanovišta prilika u kojima su živeli i života, koji su posmatrali, mogli su da imaju, a ja verujem i da su imali pravo, kada su tražili organizaciju klasa i 'razvijanje klasne svesti, ali zato oni ne mora ju biti u pravu, kada su u pitanju naše prilike, i specijalno prilike našega sela, jer je industrijski radnik jedino klasnom organizacijom mogao da osi-gura sebi bolje prihode.
Mcdutim, u koliko seljak jednom ta'kvom organizovanom zajednicom može isposlova'ti sebi materijalno poboljšan je i u kom se praveu to pobolj-šanje može kretati? Sigurno samo jed-nostrano. Seljakovi prihodi u mnogom delu zavise ne od njega ili od društva, nego od drugih prirodnih sila, proti-vu kojih društvo, barem sa današnjim stanjem nauke i tehnike ne može ni-šta da učini, a sumnjamo da če i kas-nije moči. Nema dakle jednog važnog uslova za postanak i opstanak klase. Seljak bi se imao jedino da bori za to, da od učeni jih ljudi steče više znanja
za racionalniju obranu zemljišta, ikoje če mu tako radeno dati više prihoda, a zatim da traži načina, da te svoje prihode povoljnije unovči. Seosko Sokolstvo našlo je rešenje za obadva ova zahteva seljaštva: bratska pomoč bra-če učenije i obrazovanije i podizanje zadruga svih vrsta, koje imaju da obez-bede seljaku bol ju prodaju njegovih proizvoda izbacujuči iz toga posla po-srednički profit.
Seljaštvo dalje pred zakonom ima isti pravni položaj koji imaju i ostali gradani u našoj državi, a u koliko u praksi ima slučajeva da jo seljak zapostavljen pred gradaninom, to je posledica nesavesnosti pojedinaca, Ikoje če nestati dok seljak bude svesniji svoga značaja u životu nacije. Osim ovoga svakom i površnom posmatraču odmah če upasti u oči, da seljak ima vrlo malo ili gotovo ni malo smisla za kolektivni život, koji ;je uzajamnim dejstvom vezan za klasnu svest. I ra-deči na usiljenom razvijanju klasne svesti kod našega seljaka značilo bi huškati, ta protivu koga? — protivu njegove rodene brače, koja po duhu nacionalnog života nisu pripadnici opet nekog posebnog staleža kao ekonomske i moralne celine, nego su oni ljudi sa dužnostima nužnim za uredno funk-cionisanje modernog državnog organizma. Dokazivati da su seljaku ti ljudi nepotrebni značilo bi ništa drugo nego demagogisati. Da je u klasama borbenost neizbežna potvrduje i sam brat Kodinec, jer veli; »Ljudi vezani jednom profesijom solidarni su u svojim interesima i protivnici (antipodi) drugih profesionalnih grupa«. A mi u našem nacionalnom organizmu neče-mo klasne borbe, nečemo barem da je veštački kalemimo po receptima izva-na, kada se ona nije samonikla zalegla iz prirode našeg društva. Istina priznajemo da izmedu seljaka i gra-dana postoji izvesna netrpeljivost, ko-ia ipak nije proizišla niti iz klasne svesti seljaka. niti klasne svesti gradana svih zanimanja, nego je ta netrpeljivost rezultat života građana odvojenog iz sela, koji su došli u grad, navikli se na komotniji gradski život, koji u oči-
ma seljaka izgleda da je besposličarski i sazidan na njihovim žuljevima.
U pogledu ove netrpeljivosti izmedu gradana i seljaka Sokolstvo če svoje da učini, ali to što če ono da učini, nije da u seljaku razvije klasnu svest i borbenost protivu gradana, nego ono ima da izvrši jednu sasvim drugu za-daču, koja je prirodna i od interesa za naš nacionalni i državni život, a to je, da seljaku predoči, da gradanin nije nikakav posebni stalež, koji se izgra-tfio da seljaka eksploatiše, (jer je eksploatacija uslov za ostvarivanje klasa), nego koji sc izgradio Ikao nužpa posledica državne i društvene organizacije uopšte. Da se državni organi-zam održi potrebni su ljudi, koji če se posvetiti specijalno održavanju i negovanju toga organizma, a opet da bi ljudi mogli stvoriti i pribaviti sve potrebe za današnji život, potrebni su drugi koji če te potrebe ili proizvodih ili gotove nabavljati. Tako su postali či-novnici, zanatlije i trgovci i svi ti ljudi sa Seljakom, koji proizvodi ljudsku hranu i ostale životne potrebe, i sači-njavaju jednu zatvorenu državnu i na-cionalnu celinu. Gledana ta celina kroz sokolske i 'nacionalne naočari, pa i kroz naočari seljaka, nije nikakav heterogeni skup klase, Ikoje su jedna drugoj kao vuk jagnjetu, nego su svi ti ljudi na svojim mestima da obavlja-ju po jednu društvenu funkciju, koja je s obzirom na prilike današnjeg društva potrebna i samom selu i gradu. Najzad ni s etičke strane seljaštvo se ne može podvrči pod pojam klase, niti se skučiti u njezine jednostrane okove, jer je klasni etos zatvoren u krug interesa klase i prema torne za drugil klasu može biti i rušilački; a seljak je u svojoj etici individualen i ta njegova individualnost je opet opšte čovc-čanska, jer etičke norme koje je seljak postavio pojedincu talkvc su, da mogu doči u zatvorenu ogradu klase, ali etika klase ne može da zadovolji sva široka etieka osečanja i shvatanja seljaštva. Seljaštvo svojom etikom pro-pisujc pravila životnog vladanja čove-ku uopšte i kao pojedincu i kao članu društvene zajednice dok klasni etos posmatra vladanje i Ikretanje indivi-due samo kao člana klase; dok se delanja pojedinca klasno organizovanog smatraju moralnima dotlc dok on dela u skladu sa propisima vladanja koje je klasa postavila^ ona za društvo uopšte mogu da budu, baš s tim svojim klasno postavljenim propisima, nemoralna i rušilačka. Etika seljaštva me-đutim moralnim smatra onoga, čije je vladanje i delanje u skladu sa, propisima poteklim iz logičkih zaključaka univerzalnog ljudskog duha, kao i is-kustva stvorenog dugogodišnjim zajed-ničkim životom ljudi.
Sticajem okolnosti, a, i po ljudskoj prirodi gradanin je zaboravio na svoga brata seljaka i seljak ga je zbog toga zamrzio i tako je između njih nastao rascep, koji bi mogao postati poguban. Na ovome mestu Sokolstvo ima da ot-počne svoje delo na izgladivanju, a nikako klasiranjem na raspirivanju tih suprotnosti. Sokolski radnici u selima, koji su jedini pozvani da iznose svoja mišljenja o životu seljaka, i koji su taj pokret seoskog Sokolstva prvi začeli i razgranili do današnjeg zamaha, krsta-reči lično i peške po selima od čete do čete, sastajuči se sa Seljakom, slušajuči njegove jade i nevolje, njegove bolje, ali i njegove misli i želje, radosti i veselja, osvedočili su se da seljak nc smatra gradanina kao čoveka pripadnika jedne klase, nego kao svoga zabludeioga brata, koji je u boljem socijalnom, in-telektualnom i materijalnom životu zaboravio na svoj izvor iz kojega je po-tekao. Sokolstvo treba sada da toga zabludeioga brata osvesti, ali ne da ga vrati na onu tačku života s koje je po-šao, jer se reka s ušča ne može sasuti u svoj izvor, nego treba da ga potseti i oči mu otvori, da on mora da i svo-me bratu seljaku pruži ruku pomočni-cu i izvede ga na bol ji i lepši život. To izvodenje svakako nije odvodenje seljaka od zemljoradnje, nego pružanje mogučnosti seljaku, da on svoje proizvode unovči pod tako povoljnim uslo-vima, da i on može uživati u onim ma-terijalnim i duhovnim dobrima ljudske kulture, koja inače stoje na raspo-laganju gradanima kao materijalno bolje situiranim. Ovo nije nikakva pusta želja ili utopistička misao, nego ie ovo lozinka sokolskog bratstva i zahtev na gradane, kojemu oni mora,ju danas-sutra da udovolje, ako neče jednoga dana da propadnu.
Rekli smo da se klasna svest može razviti samo kod onih ljudi, koji jedino kroz tu sves.t mogu da obezbede sebi povoljniji materijalni položaj ili često puta da očuvaju kakav bilo po-
ložaj. Seljaku našem sa njegovim današnjim shvatanjima o privatnoj svojini i sa njegovim današnjim životom uopšte, klasna organizovanost nikako nije potrebna za tu svrhu, jer njegova materijalna obezbedenost pored osta-log zavisi i od njegove lične vrednosti. On obraduje svoju zemlju i u stanju je da s nje erpe sve svoje životne potrebe, od kruha do opanka, pa naslanjanje na drugoga u tom pogledu ni potrebno mu nije. Verujemo da su prilike kod slovcnaekog seljaka u ovom pogledu izmenjene, jer on živi druga-čijim životom nego je život ostalog našeg seljaštva. ali slovenački seljak ne mora da bude merilo svima nama, jer je on u manjini.
Klasna i kolektivna svest može se razviti samo kod radništva sasvim druge vrste i društvenog položaja nego što je seljak, i mi kada bismo hteli da 6eljaka klasno organizujemo i kolekti-viziramo morali bi od njega stvoriti radnika proletera, što seljak nikada pristao ne bi, a što takoder ne bi bio ni naš nacionalni interes. Nama je zato mnogo presni je i korisnije boriti se za to, da seljak ostane na selu, da zemlju obraduje, a mi smo dužni da mu u tom poslu i moralno i materijalno po-mognemo, da bi on jednoga dana mogao živeti životom kulturna čoveka.
Svaki koji je imalo ozbiljnije i produbljenije razmišljao o značaju seljaštva po našu naeionalnu i državnu budučnost, taj je morao doči do zaključka. da je seljaštvo snaga, na ko-joj se ima da zida naš društveni život. Sokolstvo je prvo povclo kolo, a ostali delovi našeg gradanskog društva mo-rače pre ili posle da taj sokolski po-sao pomognu da se seljak preporodi. On ne treba da se bori, jer bi mu borba eduzimala vreme, koje mu je za proizvodne poslovc mnogo dragocenije, ali ga gradani moraju osposobiti i obra-zovati, da bi i on mogao svojom misli i reči i na koncu svojom brojnom sna-gom da utiče na naš državni i društveni život i da mu daje pečat svoga duha.
Seljaštvo je biološka rezerva nacije; iz njega se nadomiruju sve one ljudske snage po gradovima, koje pro-padaju uslcd slabog_ življenja. Grad bez sela živeti ne može, a selo bez grada može; i kada bi izumrli svi gradani i sve gradanske klase opet bi seljak ostao da živi, a s njim bi i dalje živela i naša nacija, kojoj bi selo dalo nove ljude, koji če obavljati državne poslo-ve. Znači tla je seljak naeija, a nc klasa, i kada bi ga strpali u klasu mi bismo prema njemu počinili zaista jedan moralni greh, jer bi mu okrnjili značaj, koji on po našu naciju ima, kao njezin izvor i utočište. Ne, seljak nije klasa, jer može živeti potpuno samo-stalno, dok klasa može živeti i ima smisla tek onda, kada postoje još i druge klase, s kojima če se boriti ili od Ikojih ima da čuva životne interese svojih pripadnika.
Zbog toga Sokolstvo nije ušlo n selo, da kalemi neke novo ideje na njegovo zdravo telo, nego je došlo da za-roni u živi izvor nacionalne snage, da ga prouči, da na svetlo božijeg dana i pred oči brače iz grada iznese sve one velike moralne vrline, koje su osnov seoskog života i da im otkrijc one rezerve ogromne snage, koja i njima u gradu daje životnog impulsa, pa da ih upozori da sc okrcnu selu, da ga neguj u i podižu ako i sebi lično dobra žele. Dobro stablo odgojiti se može samo ako mu sc koren goji, a alko sc stablu koren otseče i grane bezuslov-no uvenuti moraju. Ovo je zapravo figurativno izsesen ideološki pogled Sokolstva na selo i na njegov odnos prema gradu i gradaninu pa čak i prema gradskim klasama, ako se več smatra da čemo biti kulturni ji i napredniji, ako i mi budemo imali barem gde or-ganizovanu koju klasu; selo i grad su jednako važni delovi nacionalne celine i te dtelove kroz klasnu svest uvoditi u medusobnu borbu, značilo bi naterati ruke i nogo da sc pobune protiv glave.
Ovo smo napisali tek u glavnim črtama i nadohvat da bismo u prvom početku ukazali na pogrešnost puta, kojim brat Kodinec želi da uputi rad seoskog Sokolstva, a drugom prilikom ovo čemo i detaljnijc obraditi, u koliko se samo zato ukaže potreba.
Na koncu napomenuti nam je samo još i to, da je ovo shvatanje brata Kodinca. potpuno u oprečnosti sa »Pu-tevima i ciljevima« sokolskim, gde se u poglavlju »Sokolstvo i selo« jasno kaže: »Ono (Sokolstvo) ne pravi razlike ni u veri ni u zanimanju, več zna samo za jedinku kao deo narodne celine pa na nju obrača pažnju i hoče da je obradi i usavrši makar onai bila u gradu ili na selu.«
Hasan Đikić, Mostar.
Izišla je u našoj nakladi slika pokojnog brata
Уииеш 1ццишка
u bakrotisku, veličine 50 X 65 cm Cena komadu 20’— Din više poštarina
Svaka naSa jedinica treba d* nabavi ovu slika našeg ponajboljeg brata Jugoslovenaka sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom
Sir. 8
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. VI - broj 2?
^SLOVENSKO
OOKTCLSTVC
Uspeli slet sokolske župe Podbelogorske
U nedelju 16 o. m. održala je sokolska župa Podbelogorska, koja imade svoje sediš te u Tirševom domu u Pragu, svoj župski slet, i to na sport-skom stadionu na Strahovu, gde su se održala i poslednja dva svesokolska sleta. Ovaj golemi kompleks zemljišta već je skoro sav izgrađen i ureden, u koju svrhu je češkoslovaška država žrtvovala teško milijone. Sletu žime Podbelogorske prisustvovalo je preko deset hiljada gledalaca, a vežbača je nastu-pilo daleko preko četiri hiljade. Na sle-tište upućene su tri sokolske povorke, iz tri razna pravca, i to članstvo zasebno, naraštaj zasebno i deca zasebno. Sam popodnevni nastup otvorila je fanfara šviranjem uvoda iz opere »Libuše«, našto su barjaktari s društvenim barja-cima prisustvovali svečanom aktu po-dizanja državne zastave uz sviranje himne. Nastupila su sva odeljenja upravo uzorno, sem vežbi dece koje zbog izvesnih preteških gibova nisu bile izvedene s najboljom skladnošču. Na programu je bilo trinaest tačaka, od kojih su se naroeito svidele vežbe članica s čunjevima i vežbe naraštajki na gredama (8 greda). Uzoran je bio i nastup 160 starije brače, a i vežbe na spravama pokazale su, koliko se ovoj grani posvečuje u župi pažnje. Program je trajao preko tri i po sata, što je ipak po mišljenju samog izvestioca brata Sterea nešto predugo.
t
Takmičenja češkoslovačkih Sokola iz društava u Rajhu
Poznato je, da češkoslovačko Sokolstvo ima svojih jedinica i van otadž-bine. Jedinice u Sjedinjenim Državama udružene su u samostalan američko-če-ški i slovaeki Savez, one u Austriji u župu Donjoaustrijsku, koja je član čOS, a one u Kanadi, Južnoj Ameriei i Evropi udružene su u zagraničnu župu. koja ima svoje sedište u Pragu. I u Ne-mačkoj radi više sokolskih jedinica, koje sačinjavaju samostalno okružje. Ovo okružje održalo je u početku o. m. svoja takmičenja u Berlinu. Tim tak-mičenjima učestvovalo je 19 članova i
22	članice. Načelništvo ČOS zastupao je brat Planjička, a takmieenjima učestvovalo je i mnoštvo drugog članstva ne samo iz Berlina, nego i iz Hamburga, Draždana i drugih mesta. Pošto su takmičenja u prostim vežbama. i lakoj at-letici održana van sokolane, to su tak-mičari krenuli iz sokolane na letnje vežbalište u povorci uz pevanje čeških sokolskih pesama. Povorka je simpatično pračena od nemačke publike, ko-joj se je svidala češka pesma i disciplina takmičara. U nižem odeljenju po-bedila je vrsta iz Berlina, a od pojedi-naca postigao je prvo mesto br. Slavilk iz Draždana. Vrsta iz Berlina pobedila je i u višem odeljenju — več treei put
—	pa je tako pehar, dar bivšeg češko-•slovačicog poslanika u Berlinu dr. Hval-
kovskog, definitivno prešao 11 ruke ber-linskog Sokola. Nakon okružnih održana su takmičenja još i za društveno prvenstvo, na kojima su takmičili po-red članova i članica još i naraštajci i naraštajke te starija brača. Uveče održana je uzorno pripremljena telovež-bena akademija u sali hotela »Dojčer Hof«, koju je, pored mnoštva ostale češkoslovačke i nemačke publike po-eetio i sadašnji češkoslovački poslanik u Berlinu dr. Mastni.
Izbirna takmičenja članica ČOS za takmičarsku vrslu
Ovo godine ČOS namerava da pošalje svoje članice takmičarke na slet fr. gimnasta u Sen Nazer i na slet belgijskih gimnasta u Brisel, da tamo po-kažu visinu sokolske telovežbe. U svi--hu sastava jedne uzorne vrste članica ČOS, koje če nastupiti na tim sletovi-ma, održana su u nedelju 16 o. m. izbirna takmičenja, za koja se je prijavilo 343 članice. Takmičenja otvorila je nagovorom načelnica ČOS s. Provaznji-kova, koja je i sama s ostalim članicama načelništva ČOS vodila ova takmičenja. Takmičilo se u vežbama s čunjevima, na gredi, ručama, u preskoku preko konja u šir i u slobodnoj vežbi na nejednako visokim ručama. Prvo mesto na ovim izbirnim takmieenjima osvojila jo sestra Vlasta Djekanova, prvakinja sveta, članica Sokola Žižkov, sa 46’7 bodova; druga je s. Vlasta Fol-tova iz društva Vinohradi s 45‘8 bodova; treča s. Jarka Bajerova iz Brna I s 44‘6 bodova; četvrta s. Marija Bene-šova iz Gornjih Heršpica s 43 i po hoda, peta Milena Šebkova iz Vinohrada s 43'2 boda; šesta Zdenka Veržmirovska iz Novih Zamka u Slovačkoj i t. d. Uspeh je bio povoljan i pokazalo se, da su sestre vrlo dobro pripremljene. One če se spremati i za Berlin.
Razne vesti iz češkoslovačkog Sokolstva
U bližini nemačke granice nalazi Se inestance Rihnov nad Knježnou, koje je oduvek bilo nacionalan grad, pa se je tamo več pre pedeset godina osnovalo sokolsko društvo. Proslavljajuči svoj zlatni jubilej na ovogodišnji Vi-dovdan, ovo društvo otvara svoj novi sokolski dom, koji je stajao preko tri četvrt milijona češkoslovačkih kruna. Društvo samo imalo je oko 400.000 Kč, članstva pak darovalo je oko 130.000 Kč, novčani zavodi, firme i preduzeča oko
120.000	Kč. Vežbaonica ovog doma je duga 20, a široka 13 m, pozoriiica je 12X8 m, a mala sala 13X8 m. Pored društvenih soba i kupatila u domu je još i stan za čuvara. Uz Sokolanu nalazi sc moderno letnje vežbalište, čiji je samo prostor za nastupe 105X55 m. Danas ovo vredno društvo ima oko- 350 članova i članica te isto toliko dece i naraštaja i spada po svom radu medu najmarijivija društva Orlicke sokolske župe.
Sednica načelništva Saveza SKJ
održana 17 o. m.
Dne 17 o. m. održana je u Beogradu sednica načelništva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Sednicu je vodio načelnik Saveza brat dr. A. Pihler, koji je izložio prisutnoj brači i sestrama glavnu brigu da sastavi za sada radni tehnički odbor Saveza, kako bi se što pre mo-gao započeti nesmetani rad u saveznom načelništvu. U tu svrhu on jc konzul-tovao i braču iz Beograda. Po njego-vom predlogu izabran je admistrativni otsek TO, i to ovako: tajnik br. Dušan Jovanovič, voda pisarne: br. Josip Bog-ner, ujedno i zapisničar; gospodar: br. Miloš Nikolič; knjižničar: br. Bora Ki-sič; novinar br. Bogdan Spernjak i s. Vera« Pavlič; statističar: br. Mika Nikolič.
Poverenici: 1) za organizaciju br. dr. Alfred Pihler is. Elza Skalar; 2) za nadzor rada u župama: br. Miroslav Vojinovič i s. Manja Vojinovič; 3) za veze s vojskom: br. Ivan Kovač; 4) za veze s Ministarstvom za fizičko vaspi-tanje naroda: br. dr. A. Pihler; 5) za veze sa sportskim organizacijama: br. Hrvoje Macanovič; 6) za izgradnju stadiona: br. inž. Kosta Petrovič; 7) za vezo s inostranstvom i Mcdunarodnom gimnastičkom federacijom: br. Josip Jeras i s. Joža Trdina.
Po otsecima tehnički odbor podeljen je ovako:
1) otsek* za vaspitanje članstva društava, a koji se rad proširuje ujedno i na sokolske čete: hr. Doka Ilič i s. Manja Vojinovič;
2) otsek za vaspitanje naraštaja: br. Slavko Poljšak i s. Dana Poljšak;
3) otsek za vaspitanje dece: br. Radomir Gačič i s. Vera Pavič;
4) otsek za zimske grane: br. Branko Polič i s. Ljubica Pavičevič;
5) otsek za proste grane: br. Branko Polič i s. Olga Kednjankov;
6) otsek za igre: br. Zdenko Pavič i s. Slavka Vučkovič;
7) otsek za plivanje: br. Hrvoje Macanovič i s. Milica Šepa;
8) otsek za taboren je i izlete: br. Petar čonič i s. Joža Trdina;
9) streljački otsek: br. Dorde Lukič;
10) lekarski otsek: br. dr. Bora Vučkovič i s. dr. Milica Bogdanovič;
11) muzički otsek: br. Stevo Šujica;
12) konjički otsek: br. Otokar N0-votni.
Na predlog br. načelnika zaključeno je da se na slet u Tabor pošalje jedna desetka, koja če nastupiti s vež-bom »Hej trubaeu« od br. Kovača.
Prihvačen je i predlog br. načelnika, a koji se ima dostaviti upravi Saveza, da na slet u Sofiji -pode glazba, koja če pratiti naše vežbe, a jednako da se na trošak Saveza pošalje po jed-
ilo	odeljenje vežbača i vežbačica na spravama.
Nadalje je br. načelnik izvestio, da je načelništvo prhnilo dopis od Saveza buga-rskih Junaka, da se na akademiji može nastupiti s dve tačke, a na podiju u gradskom kazinu s tri. Za nastup na sletištu prijavljene su tri tačke, i to devetka od br. Kovača, zatim narodna kola i posebna tačka župe Niš od br. inž. Viktora Černea.
Glede učešča na sletu u Sofiji, a obzirom na okolnost da če u redovima učesnika sleta biti i nevežbača koji su slabo podučeni u Strojeve vežbe, zaključeno je da se u jedinicama Strojeve vežbe s celokupnim članstvom podu-čavaju bar jedan sat nedeljno.
Glede olimpijade u Berlinu prihva-čeno je mišljenje br. načelnika, koji j®
0 torne obširno izvestio, da več radi prestiža naše države i našega naroda treba uzeti učešča na ovoj olimpijadi,
1 to barem s jednim muškim i s jednim ženskim odeljenjem.
Svi ovi predloži zaključeno je da se upute na prihvat saveznoj upravi.
Ш
Službena saopćenja
Dužnost osntvanja lekarskih olseka
Svim bratskim sokolskim župama!
Po pravilniku lekarskog otseka Saveza SKJ objavljenom u »Sokolskom glasniku« br. 16, g. IV, imaju se u svim jedinicama Saveza (četama, društvima
i	župama) ustanoviti lekarski otseci.
Medutim uprava Saveza nema po-dataka, da li je po ovome postupljeno. Stoga se mole bratske uprave župa, da upravi Saveza dostave sledeče podatke:
1\ U kojim jedinicama župe posto-je ovako obrazovani lekarski otseci.
2) Imena članova tih otseka.
3) Spisak brače lekara, učlanjenih u župi, s naznačenjem društava, odnosno čete kojoj pripadaju.
Ove podatke treba dostaviti upravi Saveza do 1 avgusta o. g.
Ako ima župa, u kojima još nije ništa učinjeno u duhu navedenog pravilnika, to treba odmah prema navede-nom pravilniku postupiti, i o torne izvesti Savez do navedenog roka s gore traženim podatcima.
Ako pak kod izvesnih jedinica u ovome pogledu postoje teškoče oko ob-razovanja lekarskih otseka, izvestiti upravu Saveza, koja če u svakom ta-Ikvom slučaju dat; bratskoj župi potrebne instrukcije.
Dok so ne izradi naročiti poslovnik za rad lekarskih otseka pojedinih jedinica, sve informacije, koje se odnose na pravilan rad ovih otseka, treba tra-žiti od lekarskog otseka Saveza.
Polpisivanje dopisa
Svim bratskim sokolskim župama!
Sednica izvršnog odbora Saveza SKJ, održana 19 o. m. u Beogradu, zaključila je, da se gledom na korespoden-cu Saveza, župa. društava i četa imade u svemu najstrože postupiti u smislu postoječeg Statuta i Pravilnika.
Prema tome, u buduče u čitavoj prepisci Saveza, bez obzira bila ona koje vrsti i poticala od bilo kojeg odbora i otseka, imade se strogo upravljati prema propisima koje predvida član 21 Statuta o organizaciji i poslovanju Sokola Kraljevine Jugoslavije, naime, da sva akta svih odbora i otseka potpisuje I zamen, starešine, odnosno po redu ostali zamenici, sekretar Saveza, a supotpisuje pretsednik dotičnog odbora (otseka).
Jednako to isto važi i za bratske župe u smislu člana 10 župskih pravila, za društva u smislu člana 19 pravila i per analogiam u smislu člana 22 pravila.
O	ovom zaključku obaveštavaju se sve bratske župe radi znanja i ravnanja, a i time, da o tome izveste sve svoje jedinice.
Opča takmičenja pojedinaca za prvenstvo Saveza SEJ
održana u Ljubljani 22 i 25 o. m.
Dne 22 i 23 o. m. održana su u Ljubljani, na letnjem vežbalištu Ljub-ljanslkog Sokola, opča takmičenja •pojedinaca za prvenstvo Save/a SKJ.
Takmičenja su vodili savezni načelnik br. dr. Piehler i savezna načelnica s. Skalar sa svojim zamcnicima bra-ćom Miroslavom Vojinovičem. Josipom Jerasom i s. Šteficom Brozovič, tt uz br. dra Murnika, Šulcea i članove sudačkog zbora. Takmičenja posetio je i I zamenik starešine Saveza br. E. G angl.
Pre početka takmičenja savezni načelnik i savezna načelnica iskreno i bratski pozdravili su sve takmičare i takmičarke i zaželeli im najlepši uspeh.
Medu takmičarima bili su i mnogi stari i poznati takmičari, kao: svetski prvak br. Tošo Primožič, koji je na žalost morao za vreme takmičenja da ot-stupi, nadalje brača: Gregorka, Anto-sijevič, Pristov, Vadnav, koji je tako-der radi ozlede na ruci morao da ot-stupi od daljnjeg takmičenja, te br. Grilec. Od mladih, medu kojima ih je deset nastupilo po prvi put, naro-čito je bio zapažen mladi Rus brat Dimitrije jVlcrzlekin, član Sokolskog društva Beograd V, koji je izvadao krasne vežbe na preči, pored elegant-nog i elastičnog brata Antosijeviča. Na ručama osobito su se odlikovali brača: Boltižar, Vadnav, Košnik, Antosijevič
Takmičarsko odeljenje članova s nač. br. dr. pihlerom i zajn. nač.
br. Vojinovičem
i drugi, dok je na krugovima bio naj-bolji br. Buda, član Sokolskog društva Beograd I. Na konju su se istakli brača: Gregorka, Grilec, Skrbinšek Marjan i Pristov. Br. -Gregorka posebice svojom elegantno izvedenem vežbom izazvao je udivljenje. U preskocima preko konja odlikovala su se brača: Merzlekin i Mihočinovič, a takoder i ostali izveli su nekoliko izvršnih preskoka. Proste vežbe izvela su neko j a brača takmičari izvršno, osobito one slobodne, dok nekoji obaveznim prostim vežbama nisu polagali previše velike važnosti. Krasne sastave prostih vežaba, slobodnih, pokazali su brača: Primožič, Antosijevič, Gregorka, Boltižar, Merzlelkin, Vadnav i t. d. Manje povoljniji uspesi postignuti su u prostim granama što je i posve razumljivo, jer se prosto grane mogu vežbati samo na otvorenom, i to pri ugodbom vremenu. Medutim, ima još dovolj no vremena da se i tu mnogo popravi i usavrši.
Članice su također pokazale raz-merno zadovoljavajuče uspehe, ali tre-bače još mnogo sistematsko« vežbanja da so posti gnu još mnogo bol ji.
Ova takmičenja bila su ujedno i kao pregled takmičara, koji če se ima-t: spremiti za pretstoječu XI olimpija-du naredne godine u Berlinu.
Takmičenja su provedena u uzor-nom redu i disciplini. Konačni rezultati o postignutim uspesima objavljeni su sakupljenim takmičarima i takmi-čarkama u nedelju popodne u prosto-rijama Ljubljanskog Sokola.
Ti rezultati su sledeči:
Članovi; od mogučih 2800 bodova postigli su u svim disciplinama:
1 Gregorka Boris, Ljubljanski Sokol, 2430 bodova (86'8%)
2 Pristov Janko, Jesenice, 2363 boda (84‘3%)
3 Grilec Konrad, Maribor-Matica, 2304 boda (SI2%)
4 Budja Juraj, Beograd I, 2286 bodova (81‘6%)
5 Boltižar Stjepan, Zagreb II, 2277 bodova (813%)
6 Košnik Milan, Kranj, 2257 bodova (80‘6%)
7 Malnarič Janez, Ljubljanski Sokol, 2239 bodova (79‘9%)
8 Antosievič Edo, Ljubljanski Sokol, 2143 boda (76'5%)
9 Jelič Drago, Zagreb I, 2134 boda (76‘2%)
10 Mihočinovič Rade, Beograd III, 2129 bodova (76%)
11 Skrbinšek Miloš, Ljubljanski Sokol, 2113 bodova (75'4%)
12 Merzlekin Dimitrije, Beograd V, 2104 boda (75'1%)
13 Potokar Milan, Ljubljanski Sokol, 2102 boda (75%)
14 Kovačevič Boško, Zagreb II, 2045 bodova (73%)
15 Lesjak Franjo, Celje, 1997 bodova
16 Stergar Miloš, Beograd V, 1916 bod.
17 Vadnav Jože, Ljubljanski Sokol, bez
5	disciplina, 1839 bodova
18 Popovič Dragomir, Zagreb II, 1828 bodova
19 Fluks Antun, Zagreb I, 1799 bodova
20 Jeras Hubert, Zagreb I, 1657 bodova
21 Ule Hinko, Kranj, 1409 bodova
22 Rovan Dreja, Kranj, bez 5 disciplina, 1316 bodova^
23 Kucrevič Milivoj, Zemun, 1313‘bod.
24 Skrbinšek Marijan, Ljubljanski Sokol, bez 6 disciplina, 12233 boda
25	Romelič Svetislav, Beograd IL bodova.	.	-ji
Prijavljenih takmičara bilo le. ' nastupilo ih je 27, a otstupila su 1Л Primožič Jože i Bernobič Silvan, oba i Maribor-Matice.	n;
Br. Gregorka Boris, kao savez takmičarski prvak, jer je postigao pr ko 85% bodova, dobija venac i dip mu, dok daljnjih 12, koji su najmanje 75% bodova, dobijaju dip
mu-	Sn-
Na sletu bugarskih Junaka u
fiji nastupiče vrsta od prvih 8 te J
br. Merzlekin i br. Vadnav.
Članice: od mogučih 1800 bodov® postigle su u svim disciplinama:
1 Stefanini Zulejka, Zagreb И. ^ bodova (86'5%)	.„
2 Krajinovič Zrnka, Beograd-Mati 1420 bodova (78’89%)	-l2
3 Radivojevič Dušica, Beograd IL bodova (7845%)
*
Razovka (s. Stefanini)
4 Hofman Flora, Beograd-Matica, bodova (75'27%)
5 Veršec Maja, Zagreb II, 1144 (6356 %)
6 Kozjak Zora, Zagreb II, 1094 bo (60'87%)	u.
7 Rajkovič Olga, Pančevo, 1079 dova (59’95%)
8 Veljkovič Vera, Beograd-Matica.
1040 bodova (5778%)	,
9 Jovančevič Danica, Beo^rad-Mai’ ' 933 boda (5184%)	^ ^
10 Romanič Vera, Zagreb II, 86/ dova (48'17%).
Prijavljenih je bilo 18, a nastuP ih jo u takmičenjima 10.	■e.
Treba spomenuti, da su se u P L dinim disciplinama istakle kao n
u bacanju diska Stefanini Zul6^' postigavši rezultat od 29'82m; _ u skoku Krajinovič Zrnka i _ man Flora, koje su skočile 130 cnh: aji-u trčanju na 60 m takoder K novič i Hofman, postigavši vreme 58.6 sek.
U lakoj atletici kao najbolje zale su so Stefanini, Krajinovič i man, a na spravama Radivojevič. ■ Osvojivši na ovim takmičcnJ^U' prvenstvo Saveza SKJ, s. Stefani!1! J j lpilra rlnbiia od Savezn linov veI1
iC'
dU;
iejka dobija od Saveza lipov diplomu, dok daljnje tri sestre po “jo-Krajinovič, Radivojevič i Hofmai1 bijaju diplomu.
Na sletu bugarskih Junaka u nastupiče prvih osam.	-'ецјј'
Na ovim prvenstvenim takm1^,^ „ ma članico su po prvi put takmje slobodnim, a ne u propisanim ve?
Pada u oči. da na ovim taK ^ njima nisu učestvovale članice lZstav» ljanskih, kao ni iz ostalih t'rU Dravske banovine.
i
Takmičarsko ođeljenje članica (prva na levo prvakinja Saveza s«
Slei češkoslovačkog Sokolstva u Taboru
)ifl t°	? zuPa Jana Žiške proslavili 'm ° ,	Je .P°zn at°. ovc godine svo-
плл • .^d^njicu. Povodom ovog zlat-uJ4 soikolske župe Žiškove, m , Praškoga kraja prireduje slet j®d®oro od n ajd revmi j ih če
sana kovanim zapovedničkim štapom i batovima Jana Žiške iz Trocnova, ba-tovima, kojima je bila pobeđena na-jamnička vojska tudinaca. Tabor je usprkos modernizacije, koju je donelo moderno doba, zadržao još uveksvoj
jež«/-	S
. Штт
■
> s .c Гхлj„	i
m
Tabor: Pogled na novi grad
mesta, čije je ime pove-češl-Aci naj^ećim i najslavnijim clelom Kosiovafike istorije.
več JS* Programu, i kako smo to je u« j1L’. ovai slet u Taboru podel jen bcč;: .w-*Ci naraštajske i glavne dane. га 29 -l Jlaraštajsiki dani određeni su , su 5	7-°: m:' ,a glavni sletski dani
I>iće’?i 1 Ju'a> ^ 'u^a Pre podne nastu-Podnp^*8 Praškog kraja; 6 jula pre le svečana povorka na Žižkov
. >• "■■■-
-.4*	».
Radnica (Većnica)
jinsovoi^ °^ауапЈе Pošte uspomeni zak n, ‘i^^du Taboru; po podne od-shtp y . *^ozii Hradek; 7 jula je na-pr:n e i sokolske konjiče.
5u sk<vr m® za ova> slet u Taboru več Фоц u. . z?vr®cnc'- Veliki sokolski stalen. § Jezera Jordan več je dogradile c Г spremno da primi veliko-sokolske učesnike i ostale po-
starodrevni izgled, u svom starom delu grada, čije drevne ulice i uličice, kute i kučice svakom posetiocu pričaju o slavnoj eri i o sjajnoj istoriji češko-ga naroda, o slavnom dobu Tabora za vreme Jana Žiške. Pored ostalih broj-nih istorijskih znamenitosti, naročito
Tabor: Žiškin spomenik
pažnju privlači stara Radnica (Večni-ca), koja je bila ^agradena god. 1521 u čistom gotslkom stilu, a koju je sagra-dio poznati češki arhitekta Stan jek rz Praga. Samo tri grada u čitavoj Češko-slovačkoj mogu da se ponose ovakvom starom i stilski čistom gradevinom, a to su Prag. Hutna Hora i Tabor. U ovoj starodrevnoj magistratskoj palati
ih? S
Tabor: Sokolski dom
$etiOce •
p f?e*ke, Moravske, Šleske, Slo-6 iz in5* , arPa*ske Rusije, kao i go-
Sl
>nost
ranstva.
3?^ H„Se °c'ržava pod geslom: »Isti-°Ham„ S?.v°ni! Snagom Žiškovom!
fj.	,storijsko	mesto	Tabor	i
da • Zna 3S ?a^uvalo je mnoge isto-jji ie |^enit°sti, koje nam pričaju °0j0‘v ?,r °‘o osvečen krvlju »boži-^^
h* °jov i os'
i d "' da je propovedao, pro-Oit . i Hani a».ćc Prepovedati vekovima
Wljane i«- stra Jana Husa- nauk n<?-Ц Svozk°£ koje ie ^us m0' ie 0 11 turt\ 2,Vo* završi na lomači, da-' Wi!Vek .svetu- zbog istine, koja Vr.!vatj. p C(livala i koja čc uvek pr>-Јјр-ДЈе ravda vit ježi«
i s t,ratsi? UvTck ic Pa ■ ___________
sWi’er°ni • ® češkoslovačkog naroda, ^4ti ?Va^j_.,Zra^cnom u tom geslu če-
^slobS izv0jcva0 ic svoju
le mesto, čija je istorija pi-
Istina po-danas bilo
nalazi se i gradski muzej sa skupoccnim zbirkama predmeta i dokumenata iz Žiškovog doba. Tu je i posebna Hu-sova dvorana, te dvorana, u ko joj su smešteni predmeti i dokumenti iz doba češkoslovačkih borba za oslobode-nje u vreme svetskog rata. S nekadaš-njeg grada Kotnova. s njegovog tor-nja, puca krasan pogled na položaj Tabora i okolicu. Najbliža okolica Tabora, osobito dolina reke Lužnjice, pre-puna je retkih priirodnih krasota.
Danas Tabor ima nreko 15.000 Stanovnika. On je sedište fcotarskog i okružnog suda, finansijskog ravnateljstva, kotarskog ureda, desetak novča-nih zavoda i važno ieljezničko križište povezano i mnogim autobusnim linijama. Tabor danas igra važnu ulogu u prosvetnom, trgovačkom i gospotlar-skom životu južne Češke.
Na ovaj slet u taboru učestvovače i jugoslovensko Sokolstvo jednom svo-jom delegacijom.
IZ TELOVEŽBAtkDC 5VETA
MAKABI U ČEŠKOSLOVAČKOJ
Kako je poznato, Židovi imadu svoja vlastita gimnastička društva, koja noše naziv Makabi, a njihovi sletovi i takmičenja nazivaju se makabijade. I u Češkoslovačkoj postoji savez Makabi društava, čiji je načelnik Bajnhaker ujedno i načelnik Svetske Makabi Unije. Načelništvo češkoslovačkih Makabi-ja priprema za ovu godinu prednjački tečaj u Žilini, a za zimu smučarska takmičenja, koja če biti ujedno i takmičenja za svetsko prvenstvo Makabija. Svetska Unija Makabi održaee o. g. i svoj kongres, za koji je pripremio najviše predloga savez češkoslovačkih Makabi društava, koji spada medu najbolje Makabi saveze. Kongres če se baviti i osnivanjem zavoda za fizičko vaspita-nje u Palestini, narednom svetskom makabijadom, koja bi se navodno ima-la održati u Pragu, raznim tehničkim, metodičkim i organizaeionim pitanji-ma, a na kraju pitanjem osnivanja sekcije za fizičlko vaspitanje kod Svetskog cionističkog saveza.
IZ SAVEZA NEMAČKIH TURNERA U ČEŠKOSLOVAČKOJ
U novoosnovani savetodavni odbor za fizičko vaspitanje, koji je osnovan kod ministarstva narodnog zdravlja i telesnog vaspitanja u Pragu, delegirao je savez nemačkih turnera Češkoslo-vačke dra Vogta i Sandnera. Da se oživi rad po jedinicama i da se ostvari mo-gučnost osnivanja novih turnerskih društava, savez je namestio još četiri pu-tujuča prednjaka. Za okrožne načelnike održan je prednjački tečaj od 7 do 14 marta o. g. Priprema se nadal je sa-vezni prednjački tečaj za načelnike je-dinica i prednjake. Broj društava i članstva ponovno je porastao, a što je posledica uspeha i nacionalno - politrč-ke akcije Henlajna, bivšeg načelnika ovog saveza i sadašnjeg vode češkoslovačkih Nemaca.
RAZNO IZ DTJ
Najjače su češkoslovaške radničke telovežbene organizacije u Plzn ju i »kolini. Tako V okružje u Plzn ju ima 30 jedinica. Ove su jedinice priredile 10 o. m. svoj okružni slet, koji je veoma lepo uspeo. Članstvo, naraštaj i deea nastupili su s prostim vežbama, nada-ljo u odbojci, lakoatletičkim takmiče-njima i t. d. Nastup je bio nešto nova i pokazao je nov smer, koji se ima uneti u javne časove, jer su postali i suviše suhoparni.
DTJ priprema upotpunjenje registracije svojih takmičara. Počela su savezna takmičenja u trčanju, u odbojci, tenisu i lakoj atletici, u kojoj če se poslednja takmičenja najbolj ih vrsta održati u avgustu u Plznju, a desetoboj u Prševu. ako je opča privredna kriza imala naročitog uticaja na radništvo, ipak je osnovano nekoliko novih jedinica. Jedanaesta glavna skupština saveza DTJ održače se 11 aprila 1936 god.
IZ ČEŠKOSLOVAČKOG ORLA
Glavni organ češkoslovačkih Orlova »Orel« još uvek napada namero da se osnuje Tiršev telesnouzgojni zavod iako je predlog u načelu več usvojen. Sa svojim upravo neukusnim i vulgarnim ispadima več postaje smešan. Prosvetni odbor Orla razmišlja o uvode-nju ispita za prosvetare, kako je to več uvedeno i za prednjake. Kako se ovog leta u Pragu održava euharistički kongres, to je pretsedništvo saveza Orla odredilo, da na ovom kongresu umu što vidnijeg učešča i Orlovi u odorama. — U Trnavi pri pre m ;t se u julu dvodnevni tečaj za vodnike voj-ničke nastave u Orlu.
IZ UNIJE FRANCUSKIH GIMNASTA
Glavni organ francuskih gimnasta »L’ Žimnast« piše o raznim prelaznim nagradama, koje se podeljuju za zasluge. Tako se podeljuje Davidova nagrada prednjaku, koji je navršio naj-manje 40 godinu, te koji imade za so-bom najmanje 15 godišnji prednjački rad i koji je oženjen. Vahmarova nagrada podeljuje se onom društvu, koje je posle rata učestvovalo na najviše sletova i koje je dalo najviše takmičara i najviše vežbača za proste vežbe. Kazalejeva nagrada podeljuje sc po-bedničkoj vrsti vojnika, koji takmiče na priredbama Unije. — Društvo n Setu proslavite svoju pedesetgodišnjicu velikim nastupom i takmičenjima za prvenstvo Francuske. Prijavljenih je več oko 40 takmičara, medu kojima je najstariji Guno, u 41 godini. Iz redova pobednika izabrače se vrsta za olimpi-jadu u Berlinu, koja če se popuniti i s takmičarima iz Unije katoličkih gimnasta, od kojih če u uža, izbirna takmičenja biti pripušteno šest najboljih njihovih takmičara.
KRONIKA
Dom Vuka Karadžića u Ložnici
Dne 16 o. m. izvršeno je svečano polaganje temeljnog kamena Doma kulture Vuka Karadžiča u Ložnici. Toga dana u Ložnici, kao i u selu Tržiču, rodnom mestu Vukovom, održane su lepe kul-turno-nacionalne svečanosti.
Staroslovenska kultura na Baltiku pre Nemaca. Več davno pre dolas'ka Nemaca, kako dokazuju naj no vij a uči-njena otkriča, nad Baltikom se prosti-rala moč starih Slovena. Tamo je nekoč evao i bio čuven stari slovenski veliki lučki grad Vineta. za koji predaja kaže, da je nestao u Baltičkom Mo-ru pred više od hiljadu godina, Nemci su poricali veličinu i značaj ovoga slo-venskog grada, da bi prikrili istimi, da je več davno pre njihova dolaska na tim obalama cvetala jedna visoka kultura. Oni nikako nisu hteli priznati, da je Vineta bio trgovački i ribarski Centar severne Evrope, več samo jedno ve-če slovensko primorsko mesto. Medu-tim najnovija iskopavanja, koja vode nemaflki arheolozi, oborila su sasvim
ova nemačlka poricanja. Ova eu istraži-vanja ujedno i, dokazala, da Vinetu ni-je progutalo more, več da su je izmedu godime 1043 i 1170 opl jačkali i razo rili ratoborni Danci. Ova nalazišta pobu-dila su sada u Nemačkoj veliko opče interesovanje.
Umetnička izložba »Naše more« u Ljubljani. Na jesenskom velesajmu u L jubljani priredioe Jadranska straža od1 5 do 16 septembra veliku Jadransku iz-ložbu. U okviru ove izložbe biče pri-ređeina i umetnička izložba raznih motiva s Jadrana i Primorja.
Izložba bugarske grafike u Pragu.
U praškom obrtničkom muzeju otvo-rena je izložba grafičkih radova bugar-skih slikara. Izložba je u umetniškim krugovima primljena vrlo dobro.
Bugarski željezničari u Jugoslaviji
U daljnjem nizu tolikih poseta, koje se ređaju iz Jugoslavije u Bugarsku i iz Bugarske u Jugoslaviju u svrhu što bo-Ijeg medusobnog upoznavanja i pribli-žavanja, ovih dana posetili su Jugoslaviju i bugarski željezničari, njih 70 na broju. Posvuda ukazan im je najsrdiač-niji prijem i prireden bratski doček.
1
II №$IH 2UPA
DRUSTAVAiCETA
Jesam U poslao prelplatu za sokolske lisfove Z
Župa Beograd
RUMA. — 30-godišnjica Sokolskog društva. Sokolsko društvo u Rumi slavilo je tridesetogodišnjicu svoga rada i opstanka 26 maja t. g. Da bi to slav-lje šta lepše uspelo, da bi sc odala što lepša i veča pošta sokolskome tride-setogodišnjem radu, održan je i slet III okružja So!kolske župe Beograd, čije je središte u Rumi. Sa sletom spojeno je i održavanje okrožnih utakmi-ea. Utakmiee su održane 25, a slet 26 maja t. g. Utakmiee su počele u 7 ča-sova na vežbalištu Sokolskog društva Ruma. Takmičilo se je 21 odel jen je čla-nova(-ca), m. i ž. naraštaja i članovi četa. Prvo mesto od članova zauzela je Ruma, od članica 7 Šid, od m. naraštaja Sremska Mitroviča, od ž. naraštaja Ruma, a od članova četa — Platičevo. Utakmiee su protekle potpuno u redu i, srazmerno uzev. brzo su završene. Na utakmicama i na sletu učestvovaia su ove društva: Ruma, Šid, Sr. Mitroviča, Šabac, Vrdnik, Ložnica, Nikinei i ove čete: Buđanovci, Voganj, Platičevo, Bogatič, Kuzmin, Nočaj, šašinci, Debrc, Provo, Adamevci, Berkasovo, Jamcna.
Pre podne 26 maja održane su pro-be vežbi. U 11 časova formirana je impozantna povorka, koja je dostojanstveno prošla ulicama Rume, pračena toplim pozdravima publike. U povorci je učestvovalo 1390 Sokola s tri muzike i deset zastava. Posle podne u 3.50 časa počelo je javno vežbanje. U poje-ciinim tačkama nastupilo je: m. dcce 456, ženske dece 280, naraštaja muškoj* 180, n. ženskog 270. članica 130, članova 120, članova četa 120. Ukuprio je vežbalo 1536 vežbača. Na ovome sletu učestvovalo je i Sokolsko društvo iz Vinkovaca, čije su članice nastupile s posebnom tačkom. Soko iz Vinkovaca došao je sa svojom muzikom. Poeie sle-ta, uveče, održana je i akademija s oda-branim programom. Na akademiji učestvovalo j c i Sokolsko društvo iz Vinkovaca s tri tačke. Na sletu su učestvo-vrali i Sokoli iz novosadske župe kao gosti. I okružni slet i akademija potpuno su uspeli, što služi za pohvalu samome okrožju i njegovom načelni-štvu, kao i Sokolskom društvu Ruma. Valja naročito naglasiti, da je najuspe-lija tačka na sletu bila zasebna tačka ž. naraštaja iz Sr. Mitroviče, koji je vežbao vežbe buzdovanima. Svi pri-sutni su izrazili svoje dopadanje pri izvodenju programa. Slet u Rumi bio je vrlo dobro organizovan i izveden, te je još jednom dokazana snaga Sokolstva Beogradske sokolske žu>oe. — M. G.
Župa Maribor
HOČE. — Prireditve dramatskega odseka. Poleg telesno vzgojnega dela, katero vrši tukajšnje društvo v zadovoljivi meri, je bilo letos delo društvenega dramatskega odseka jako živahno.
Dne 10. maja t. 1. se je uprizorila trodejanska komedija češkega pisaitelja Svobode »Poslednji mož«. Igra ne zahteva preveč tehničnih pripomočkov ter je vsebina, dasi zabavna, obenem tudi poučna. Vse vloge so bile izvedene prav dobro.
Dne 30. maja t. 1. so nastopili naši igralci v dvorani hotela »Beograd« v Slov. Bistrici s trodejansko Nestroye-vo komedijo »Utopljenca«. Igralci so se potrudili, ter navzoče občinstvo vsestransko zadovoljili. Javno pohvalo pa zaslužijo domače Sokolsko društvo ter lastnica hotela »Beograd« za prisrčen sprejem naših članov ter za ustrežljivost, izkazano jim za čas bavljenja v Slov. Bistrici.
Dne 2. junija in 10. junija t. 1. s© je uprizorila v Hočah občeznana mla-
dinska spevoigra »Dve Marički«. Obe predstavi sta bili izvedeni izborno ter je bila igra za našo mladino pravi dogodek.
Ž.upa \ovt Sad
ADA. — Osvečenje društvene zastave. Sokolsko društvo u Adi dana 2 juna o. g. uz javan čas održalo je svečano razvijanje i osvečenje svoje društvene zastave, koju je društvu da-rovao vredni i agilni njegov upravni odbor. Ova proslava je za našu Adu značila retiku svečanost i manifcstaci-ju jugoslovenske misli i nacionalnog jedimstva.
Zastavi je kumovao naš opšte poznati stari Soko i nacionalni borac, starešina župe Novi Sad, brat dr. Ignjat Pavlas.
Več rano ujutro, oko 5 časova. oživela je opština, okičena zastavama i ukrašena s tri slavoluka: jedan na že-Jjezničkoj stanici, drugi na glavnom trgu ispred opštinske kuče, a treči pred sletištem za javne vežbe. I naši Sokoli i Sokolice, uz glazbu ovdašnje Va-trogasne čete, koja svagda učestvuje u sokolslkim vežbama i priredbama, po-doše u povorci na stanicu da dočekaju slavskog kuma, brata dra Pavlasa i ostale Sokole i Sokolice iz okoline, koji su došli, da sa našom braeom uveli-čaju proslavu osvečenja zastave i odr-že javan čas.
Posle pozdrava slavskog kuma svi prispeli Sokoli i Sokolice, uz svirku mesne i senčanske glazbe, otidoše po-strojeni na sletište, gde je održana za-jedničlka proba, kao priprema za po-podnevni javni čas, a na kojoj su uzeli učešča vežbači iz: Mola, Bačkog Pc-trovog Sela, St. Bcčeja, Turijc, Srbo-brana i Čuruga, te Sentc.
Samo j proslavi i osvečen ju, poređ meštana i kuma, prisustvovali su joer Komandant Vojnog okruga iz St. Be-čeja g. Pacak, izaslanici Sokolske župe Novi Sad brača Dura Jovanovič i Mirko Domač, načelnik starobečejskog sokolskog okružja brat Dušan Gospodi-nački, srestki načelnik iz Scnte g. Milan Plazinič, pretsednik St. Bečejeke opšti-ne brat Sava Živkovič, pretsednik Adanske opštine brat Vukašin Lepo-jev s celom opštinskom upravom, op-štinski beležnik brat dr. Slavoljub Perkovič,, brača: dr. Ivan Zagorica i dr. Marko Petrovič, javni beležnici i dr. Svetozar Vujič, advokat iz Sente, brat Spasoje Razič, upravitelj gradanske škole iz St. Kanjiže, brat Radule Ra-donič, upravitelj gradanske škole iz Mola i mnogi drugi.
U 10 časova pre podne povorka se formirala od svih Sokola i Sokolica i krenula u Sokolanu, odakle je donošena nova zastava našeg Sokolskog društva, pračena zastavama drugih sokolskih društava i zastavama ovd. Cr-kvenog pevaflkog društva i Vatrogasne čete i na sletištu osvečena u prisustvu mnoštva naroda.
Sam čin osvečenja zastave otpo-čeo je u %ll časova prethodno otsvi-ranom državnom himnom. Zastavu je osvetio naš mnogo uvaženi stari Soko, borac i nacionalista preč. g. Lazar Se-vič, prota i paroh sa svojim sinom preč. g. I>ragomirom Ševičem, katihe-tom iz St. Bečeja.
Po svršetku crkvenog obreda istu-pio je pred novoosvečenu divno izra-denu zastavu sedi prota g. L. Še vic, i u vrlo lepom i dirljivom govoru izneo značaj ove svečanosti, zahvalio se sedanjem starešini i upravi našeg Sokol-6kog društva na bratskom daru, pozi-vajuči ih, da pod novom zastavom i dalje rade na širenju sokolske misli, državnog i narodnog jedinstva. U govoru je pozdravio i kuma, brata dra Pavlasa, zahvalivši mu na njegovom odzivu i primanju za kuma.
K OSI JA - FONSIER • društvo sza osiguranfe i reo&iguranfe § Beogrod
Potom je kum predao osvečenu zastavu starešini, bratu dr. Dimitriju Bešliču, koji je istu biranim rečima preuzeo, i u ime Sokolskog društva Ada učinio zavet, da če ta zastava uvek biti znamenje sokolske snage, visoke misli, istinske ljubavi i bratstva i da če je Sokoli svagda visoko i časno nositi, pod njomc sc. s puno ponosa, okupljati i čuvati je. Zatim se jo u svojim rečima obratio zastavniku bratu Vrgov Milanu i predao mu zastavu s amanetom, da je čuva i nosi kao simbol sokolske "misli i amblem svih nacionalnih težnja.
Zastavnik brat Milan Vrgov, pri-mivši od starešine osvečenu zastavu, zavetuje se, da če ovu zastavu verno i odano čuvati, iako zatreba za nju i život svoj dati.
Kada je zastavnilk položio zavet i kada su se zastave bratskih društava ukrstile, slavski kum brat dr. Pavlas cdržao je oduševljeni, rodoljubivi i pravi sokolski govor, iznevši značaj sokolske zastave u njenim izrađenim bojama, bodreči Sokole i Sokolice, da u slozi i bratskoj ljubavi još više rade na podizanju i učvrščivanju sokolsko misli, da čuvaju i brano državno i narodno jedinstvo i svoju veru prade-dovsiku. Govor kuma propračen je du-gotrajnim: Živeo!
Po završenom osvečenju i posle govora obavljeno je ukucavanje spo-men - klinova.
Posle toga je povorka, s prisut-nim narodom, krenula pred opštinsku kuču na glavni trg, gele je starešina mesnog Sokolskog društva, brat dr. Dimitrije Bešlič, pozdravio pretsedni-ka opštine, upravu i celu Opštinu, izra-zivši im zahvalnost na dosaclnjoj pot-Ipori, koju ukazuju Sokolskom društvu, moleči ih, da i nadalje potpoma-žu Sokolstvo i doprinesu njegovoj veličini i moči.
U ime opštine zahvalio se pretsed-ni!k Vukašin Lepojev i beležnik dr. Peikovič.
Pošto je osvečena zastava i zavr-šena svečanost, prireden je svečan banket za goste i meštane u hotel »Avala«, na kome je palo više značajnih i lepih zdravica.
U 3 časa po podne održan je javan čas na sportskom igralištu u zajednici s vežbačima iz okoline, na kojem je prisustvovalo više stotina gledalaca iz mesta i sa strane. Uveče je priredcna veoma uspela sokolska akademija, uz sudelovanje mesnog srpskog pravo-slavnog crkvenog pevačkog društva pod horovodstvom brata Radivoja Popoviča. Posle otpevanog »Sokolskog pozdrava« održao je vrlo lep govor stari učitelj i Soko brat Dušan Bešlič o »Slovenskom i sveslovenskom Sokolstvu«. Kako sokolske vežbe, tako i pes-me Crkvenog pevačkog društva izvedene su na opšte zadovoljstvo sviju prisutnih, te su kako vežbači, tako i Pevačko društvo pozdravljeni dugo-trajnim aplauzom.
Potisje ovde na severu velike i močne nam Jugoslavije, saikupljeno na ovoj svečanosti, izrazilo je svoju ve-Hčanstvenu manifestaciju jugosloven-eke svesti.
Ž.upa Osijek
BELI MANASTIR. — Okružna sednica načelnika i sudačkj ispiti. U nedelju 16 juna održana je u B. Ma-nastiru okružna sednica društvenih i četnih načelnika belomanastirskog sokolskog okružja, na kojoj su svi načelnici podneli izveštaje o telovežbe-nom radu u svojoj jedinici.
Posle sednice održani su naletnjem vežbalištu sudački ispiti za suče, koji su odredeni za suče na ovogodišnjem okružnom takmičenju. Ove ispite spro-vada ovo okružje u ovoj godini prvi puta. — Pristupilo je 26 kandidata. Is-pitnu komisiju su sačinjavali načelnik župe brat ing'. Kvapil, načelnik okružja brat Slijepčevič i načelnica okružja sestra Horvat. Ispit je bio največim delom praktički.
Posle podne održalo je belomana-stirsko društvo javnu vežbu, na kojoj jc prisustvovala večina načelnika s prepodnevne sednice.	(B. S.)
Župa PetrovgraiI
NOVI BEČEJ. — Javan čas i akademija. Sokolsko društvo u N. Bečeju priredilo je u nedelju, 9 juna o. g. svoj javan čas i akademiju, uz sudelovanje bratskih društava iz Vranjeva i Melc-naca. Taj dan u jutru formirala se povorka, koja je na čelu sa muzikom iza-šla na stanieu za doček gostij u. Potom su održane probe na sletištu, svih kategorija. U 11 sati formirana je svečana povorka, koja je prošla glavnim ulicama N. Bečeja i Vranjeva.
Po podne u 3 sati prireden je sokolski javan čas. Sve kategorije društva izvele su svoje vežbe, zatim, vežbe na spravama i igre. Sve tačke izvedene su potpuno uspelo, na opšte zadovoljstvo gradanstva, koje je u lepom broju bilo olkupljeno.
Kako je diletantska sekcija mesnog sokol, društva spremila za večernju akademiju pozor, komad: »Pod ma-ljem«, či ji je a ut or, Visok opreosvečen G. bački vladika, Irinej, to le za ovu svečanost bio pozvat i sam g. Irinej. Banatskog vladiku. Visokopreosveče-nog G. Georgija, koji je takode bio
pozvat, zastupao je arhijerevski pro-tonamesnik g. Sava Stajic. Po zavr-šetku javnog časa, u 6 sati po podne, celokupno Sokolstvo, sa gradanstvom dočekalo je svečano g. Irineja.
U veče, u 9 sati priredena je u ov-dašnjem sokol, domu uspela akademija. Program je bio ispunjen sokolskim vežbama. Sokolski tamburaški zbor otsvirao je nekoliko lepih tačalka, sokol. pevački hor otpevao je 4 pesme i izveden je pozor, komad »Pod ma-ljem«. Akademiji su prisustvovale naj-uglednije ličnosti iz mesta, a i mnogo -brojno gradanstvo. Sve su tačke veoma uspele, naročilo pozor, komad. Sam au-tor, po svršetku, veoma pohvalno se izjasnio o igri glumača u komadu. Iz-nenaden je bio uspelom igrom pojedi-naca. Takođe i ostali prisutni, pod utiscima lepo izvedenog i odabranog programa, razišli su se zadovoljni svojim kučama.
Kako moralni, tako i materijalni uspeh svečane priredbe bio je apso-lutno zadovoljavajuči.
KONAK. — Javna vežba. Soikol-ska četa u Konaku održala je na prvi dan prav. Duhova (16 juna) o. g. svoju godišnju javnu vežbu. Javan čas su posetile sokolske čete Hajdučica i Sta-ri-Lec.
Sama svečanost počela je doče-kom gostiju iz Hajdučice i Staroga-Leea, posle čega je formirana povorka na čelu s muzikom i tako prošla kroz ulice sela a odatlo na vežbalište.
Pre početka vežbe izvedena su takmičenja iz lake atletike, i to baca-nje kugle, dislka, granate, skakanje u visinu i daljinu, zatihi trcanje na 100 i 400 metara te su pokazani dosta dobri rezultati.
Same veibe počele su nastupom muške i ženske dece, koja su vrlo skladno i lepo izvela svoje tačke.
Nastup članova i naraštaja u prostim vežbama izveden je na veliko odobravanje mnogobrojne publike. Kao poslednji naetupila su starija mu-ška deca na broju njih osamnaest i izvela vežbu »Oj letni sivi sokole«.
Uveče je održan kermes u dvori-štu sokolane.
Na kraju je vredno zabeležiti da je ovaj naš javan čas posetio g. Vlade Ilič, pretsednik Beogradske opštine i divizijski general g. Pešič i njegova porodica.
Župa Sarafavo
VISOKO. — Osvečenje Sokolskog doma u Visokom. Sokolsko društvo u Visokom proslavilo je 16 juna o. g. 25-godišnjicu svog sokolskog delovanja i jubilej 25- godišnjeg rada nosilaea sokolske misli u Visokom, brače Josifa Plavšiča i Mirka Vukojeviča. Uz ovaj dvostruiki sokolski jubilej vezana jo i svečanost osvečenja divnog Sokolskog doma u Visokom, koji znači krunu stvaralačkog rada i aktivnosti naših Sokola u tom kraju. Ovim sokolskim svečanostima prisustvovalo je, pored Sokola iz Sarajeva, Zenice, Visokog, sokolsikih četa iz okoline, i ogromna masa naroda.
Svečanosti je prisustvovao kao iza-slanik Nj. Vel. Kralja pukovnik g. Z. Pavlovič. Zatim su prisutni bili: iza slanik Ministra prosvete, načelnik Pro-svetnog odeljenja Bansko uprave u Sarajevu g. B. Bijelič, izaslanik Ministra unutrašnjih dela načelnik g. dr. Branko Sunajkovič, komandant divizije g. Miloradovič s načelnikom štaba ma-jorom g. Niikoličem i potpretsednik Sarajevske opštine, i starešina Sar. sokolske župe br. dr. Voja Besarovič i starešina II Sar. sok. društva br. Tchin Mušakadič. Po učešču naroda. Sokola i najvidenijih pretstavnika vojnih i civilnih vlasti, a naročito izaslanika Nj. Vel. Kralja, vidi se, koliko je ova sok. svečanost imala svoju punu pažnost i naročito priznanje.
Svečanost je počela povorkom Sokola kroz Visoko, defileom pred iza-slanikom Nj. Vel. Kralja, te odlaskom u Novi dom. U povorci su uzele uče-šča 3 sokolske muzike iz Visokog, Sarajeva i Zenice. U domu je otvorio svečanu seđnicu starešina Visočkog sok. društva br. Josif Plavšič. On je prve reči uputio grobu Kralja Mučenika na Oplencu. Potom je nastala minuta čutanja, koje se završilo: s pokli-cima »Sla.va Kralju Mučeniku!«
Zatim je br. Plavšič pozdravio sa puno nada mladog vladara Nj. Vel. Kralja Petra II. Dvorana je odjekivala poklieima: »Živeo Kralj Petar II!«
Sokolska je muzika intonirala ju-goslovensku himnu.
Br. Plavšič, dalje, pozdravlja, iza-slanika Nj. Vel. Kralja, puk. g. Ž. Pavloviča i ostale delegate, te se onda seča svih onih koji su pridoneli žrtve, za uspeh sokolslke misli u Visokom, a naročito za podizanje Sok. doma.
Iza toga je društveni prosvetar, br. ing. Gavrilovič podneo iserpan referat
0 prošlo'Sti visočkog sok. društva i istakao napore za podizanje doma.
Izaslanik Nj. Vel. Kralja pozdravlja lepim rečima ovu retku sok- svečanost i želi da ovaj Dom bude žarište
1 centar sok. ideje i rada.
Posle njega govorili su g. Bijelič, g. dr. Sunajkovič i br. dr. Voja Besarovič, koji su pozdravili ovu svečanost. Br. dr. Besarovič predao je jubilarcima dve lepo izradene povelje o priznanju
Sok. župe Sarajevo za njihov uspešan rad.
U ime b.r. Saveza SKJ pozdravio je skup stari sok. borac br. St. Zakula, koji je jubilarcima predao darove Saveza.
Na Ikrajui su se jubilarci, brača Plavšič i Vukojevič zahvalili na po-zdravima i darovima.
Posle podne istoga dana održan ie javni čas na krasno uredenom ostrvu. Vežbe kao i sve tačke programa izvedene su uspešno pod vodstvom načelnika br. Vukojeviča. Naročito su se u vežbama istakli Sokoliči iz Dečijeg doma u Reljevu.
Na veče je bila u Domu sok. zabava. Davan je, pored ostalog, Nušičev pozorišni komad »Gospoda ministar-ka«.
Ž upa Sušak - RijeUa
DIVOSELO. — Rad u četi. Od
(kako je naša četa lanjske godine reor-ganizovana stalno se je jačala i broj-čano i ugledom u selu. Od 54 člana danas imademo 108 (bez naraštaja i
dece).
U sokolani je rad takoder unapre-den. Osnovane su sve kategorije, medu kojima i kategorija članica (14) što je na selu teško usled zastarelih na-ziranja. Članovi čete su osim vežbanja dobrovoljno zajedno sa načelnikom popravili popreki seoski p ut za Gos-pič što je osobito lep utisak učinilo na selo. Članice opet smatrajuči soko-lanu svojim drugim domom svakog ponedeljka po četiri dolaze i ribaju i temeljito čiste. Za gradnju Sokobkog doma u Gospiču skupljeno je u okviru čete 2500 Din te je polovina več predana, a druga polovinai če se na-skoro ubrati i predati. — Knjižnica ima lep broj knjiga, koje se svakog utorka skoro sve raznesu na čitanje, a u čitaoniei imade »Sokol, glasnik«, »Soko«, »Sokolič« i »Našu radost« te »Politiku« i »Seljačke novosti«. — Uspostavljen je i tamburaški zbor od
9	članova te se marljivo vežba.
Nezgoda je u tome što kraj sokolane nema zemljišta za letnje vež-' balište na kojem bi se mogla uspešno gaj iti laka atletika za koju naš narod ima mnogo smisla. Sad za vreme naj-težih radova na njivi radi se u četi manje, da se u jesen čim prestanu poljski radovi nastavi punom parom.
S. V.
GOSPIĆ. — Lutkarska priredba.
Iza reprize lutkarske pretstave »Hrabra družina« koja je vrlo uspešno da-vana u mesecu maju u Metku i u Gospiču, vrlo agilni i aktivni lutkarski ot-sek našeg društva spremio je drugo iznenadenje, isto tako oskrunjeno veoma lepim uspehom. Dana 5 juna ov. g. uz sudelovanje društvene glazbe rnedu pojedinim činovima davali su naši simpatični lutkari poznatu bajka u 2 čina »Careva kči«. Sve odlike prve priredbe vrede upravo podvostručeno i u ovoj prigodi. Neumorni voda po-žrtvovni brat Cike uložio je i ovoga puta toliko nesebičnog truda u svakom pogledu tako da je svaka reč ko-jom bi to hteli napose naglasiti upravo suvišna. Isto tako neumorni i do krajnjih granica požrtvovni brat Bu-lart uložio je svu svoju veštinu i bogato isikustvo režirajuči pomenutu pretstavu.
Sestre: Nada Stanič, Vera Maksimovič i Flora Cike, brača: Pejnovič Duro, N. Hranueli, Branko Stanič. Kekič Duro, Opačič Aleksandar, Jurak Ivan, Stankovič Milan, Radmanovič Mirko, Maksimovič Bogdan i Ljuboje-vič Jovo mnogo su puta uz spomenute vode marljivo dolazili na potrebne probe to su tačno i savesno isipunili svoje dužnosti i timo mnogo doprineli op-čem uspehu lutkarske priredbe.
Napose treba da istaknemo brata Penović Duru, koji je kao scenograf upravo umetnički« izradio sve potrebne slike i kulise dok je požrtvovna su-pruga šefa stanice Cike majstorsiki napravila sve potrebne kostime koji su za »Carevu pči« iziskivali naročite spretnosti i sposobnosti.
Moralni i materijalni uspeh ove priredbe, kojoj su sc osobito veselih mali Sokoliči i Sokolice 'kao _i drugi mnogobrojni posetioci, bio je ten ati svakog očekivanja, pa je samo pozelj-no da lutkarska sekcija i dalje nastavi započetim elanom. — Ovaj isti komad davali su naši lutkari s vrlo dobrnn uspehom 8 juna u'Gračacu. M. D.
KORENICA. — Akademija U
nedjelju dne 26 maja popodne odrzao jc ovdašnji Soko svoju akademiju u gimnastičkoj dvorani gimnazije. Kako je to bio prvi solkolski nastup nakon što je u Korenici četa pretvorena u društvo i kako radi narodne žalosti nije bio pre moguč javni nastup, to je* za gimnastičku akademiju vladalo veliko zanimanje, koje se ispoljilo u mnogobrojnom prisustvu gradanstva-na ovoj priredbi.
Program akademije odvijao sc je ovim redom: Pozdrav starešine, članovi na preči, proste vežbe, i to muškog naraštaja, zatim članica, pa članova te ženskog naraštaja i dece, vežbe članova na ruči, sikupine muškog naraštaja i dece, alegorijska slika »L danima tuge« te slikovite vežbe »Amori« (izvela deca).	  ...	-	-
Pred početkom svirao je tamburaški zbor pod vodstvom profesora br. Milanoviča državnu himnu, a tokom programa zbor je pratio pojedine tačke.
Akademija je potpuno uspela na zadovoljstvo prisutnoga gradanstva. Osobito se svidela spretnost članova na ruči i alegorijska slika, koju su izvele naraštajke.
I u ostalim tačkama bio je vidan trud, koga su liastupajuči uložili. pod vodstvom načelnika br. Žigiča i nje-govog zamenika br. čolalkoA'iča.
_ Članovima se osim toga poznala škola, kroz koju su prošli u mesecu martu, a koju je vodio br. Gorup iz Sušaka. Ovdašnje Sokolsko društvo mnogo duguje župi, koja je tako spremnog vežbača poslala u Korenicu.
M. B.
VRATA. — Dečja zabava. Dne
9	ov. meseca održalo je naše društvo P. O. dečiju zabavu, koja je odlično uspela. Program je bio vrlo biran i odlično izveden po našim najmladima. Svi su svoje uloge lepo izveli. Čist prihod bio je namenjen siromašnim članovima za vežbača odela. Tog dana posetio nas je naš poznati sokolski radnik br. T. Mateljan iz Sušaka i vi-devši rad naše brače, te svrhu kojoj je namenjena zabava, podario je de-setorici naših članova vežbačka odela, na čemu mu je naše društvo uistinu zahvalno.
Ž.upa Šibenik - Zadar
KNIN. — Javni čas. 6 juna ove godine, na Spasov-dan, prigodom seo-ske slave Sokolska četa Kninsko Polje priredila je svoj prvi javni čas. Čitav program izveli su isfključivo članovi i naraštajci čete Kninsko Polje, koje je predvodio prednjak matičnog društva brat Tode Čeko.
Javnom času prisustvovao je velik broj gradana, medu kojima su zapa-ženi brigadni general g. Terzič, starešina Sokolskog društva Knin brat Duro Potkrajac s članovima uprave, sreski načelnik g. Nešič i dr.
Osim recitovanja izvedeno su proste vežbe za 1936, vežbe na konju, 1 ritmička vežba, skokovi i raznolikosti.
Za moralni i materijalni uspeh i za dobru organizaciju prvoga javnog časa čete Kninsko Polje zasluga u prvom redu ide bratu Todi Čeki, dru-štvenom prednjaku. On je svojim ra-dom u ovoj četi doprineo da je ista jedna od najboljih na teritoriju društva u tehničkom pogledu.
Ž.upa Tuxla
TUZLA. — Takmičenje vrsta i pojedinaca, Načelništvo župe raspisalo je i za ovu godinu takmičenje vrsta i pojedinaca i u vrstama kao i prošle godine za članstvo u pet razdela, a na-raštaj u tri. Prošle godine su ovakva takmičenja održana po okruzima u svim razdelima što se pokazalo kao veoma dobar način, jer ovalkvom ras-podelom omogučuje sc i najslabijim vežbačima da se takmiče, kako onim uspelijim tako i početnicima, i time im se daje poleta da napreduju od lakšeg težemu i složenijem. Na dosa-danjim našim takmičenjima u župi najviše je bilo 100—150 takmičara svih kategorija, medutim na lanjskom takmičenju u sva tri okruga naše župe takmičilo je 522 takmičara. Ovaj broj nam je polkazao da jc ovaj način dobar te smo i za ovu godinu raspisali takmičenja sa istom raspodelom, samo s tom razlikom, da se održe takmičenja članstva po okruzima u IV i V razdelu, koji su razdeli prikladni za čete i ona društva koja imaju samo jednu glavnu spravu ili nemaju uopšte sprava, a u I, II i III razdelu članstvo i naraštaj da se takmiči na župskom takmičenju na 28 i 29 juna o. g.
Prema ra&podeli takmičenja po okruzima održana su u:
I okrugu: u Kreki 11 V o. g. okruž-no takmičenje zapadnog dela društava i četa. Takmičenje je počelo u 7 časova prvo u odbojci za koje je prijavilo vrste članova: Tuzla (2 vrste), Kreka, Lukavac; članice: Tuzla, Luka-vac; mueki naraštaj: Tuzla i Kreka (po 2 vrste), Lukavac; ženski naraštaj: Lukavac, Tuzla.
Pobedile su vrste društava: članovi Kreka; članice Tuzla; muški naraštaj Lulkavac; ženski naraštaj Lukavac. Najbolja i najzanimljivija igra bila je izmedu vrsta muškog naraštaja Lukavca i Tuzle, koje su poznate još od lanjske i predlanjske godine kao najbolje vrste i koje se bore za prvenstvo u župi.
U 11 časova formirala se je povorka od oko 500 članova svih kategorija pred Sokolskim domom i kre-nula sa muzilkom društva Kreka na čelu ulicama do Soline, gde je svo članstvo učestvovalo otkrivanju spomenika Blaženopočivšem Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju u parku pred kancelarijama Uprave Drž. Solara Kreka - S im in Han. Ovom prili-kom brat Vukanovič Vojislav, starešina društva Kreka, polažuči venac ispred Sokolskog društva, održao je
lep patriotski govor, u kom je Js| ' odanost Sokolstva N j egov om Veli stvu Kralju i Kraljcvskom da če Sokolstvo verno i predano vati amanet koji nam je ostavio ženopočivši Kralj.	..	tai,.
V 13 časova počelo je ;>pste Ш mičenje u IV i V razdelu. U IV
delu dali su vrste društvo Gracamc
i	četa Živinice, te je četa Zivl"y _L. stigla I mesto s 4859 bodova. L delu dalo su po vrstu čete: л . Dubrave, Kakmuž (društvo Ljepunice, Dobrnja (društvo Bu ’ Požarnica (društvo Tuzla) i	.
naea četa Boljanič (društvo y^ ca). Ukupno 8 vrsta i 5 pojedinaca (59 članova takmičara).	m»«to
U V razdelu postigla je I® četa Husina sa 4761 bod, II me Dubrave (Kreka) sa 4191 bod i Ш punice (Bukinje) sa 3257 bodova.
Kao pojedinci u IV razdelu-
I	mesto brat Bjeleš Rudoli. nice, sa 876,5 bodova; II Tabučič Refilk, Živinice, sa »W-.J , dova; III mesto brat TomaseviC kov, Živinice, sa 834,0 bodova.
U V razdelu:	R„ik-
I	mesto brat Lukič Stevo, , t nič, sa 859,5 bodova; II mest<) _a; Simič Niko, Husina, sa 792,5 bo ^
III	mesto brat Lukič Tomo, sa 697,5 bodova.	«пјт
N qj bolj i rezultati u granama postignuti su:	-
trčanje na 100 met. za * '.пм brat Simič Niko, četa Husina, S 800 grama 48,50 met. brat Stjep Stjepan, društvo Gračanica; sk «u. leko-visoki 4,40 met. brat Bjel je dolf, četa Živinice; bacanje < 7,25 kg 17,11 met. brat Kukic 3»^ četa Boljanič; penjanje uz uze j-v *
11,0	selk. brat Tabučič Refik. ee vinice; hodanje na 20km_presla čete Husina za 2 sata i 37 minu. j je1 Organizacija takmičenja 1 irll. dobra. Obaveštavanje od strane ^ štava treba da bude na vreme t kazanog roka koji se odredi. zivom društava i četa ne m°ze stof<> zadovoljni i ako ih ima da su sVS-osnovane (ovo se tiče četa) Јет eJBo, kom društvu ima početnika t° \
Irustvu ima pocetniKa ", pa su bratska društva trebala 1 jave ovakvu braču i sestre kap 0j dince. Naročito je upalo u oci .-e. jedna sestra nije pristupila nju. a što bez sumnje mora tre-u društvima početnica, pa ih 1 red balo prijaviti, ikada dozvolja' ^0. takmičenja. kojem je svrha guči i onim najslabijim da se ta .pojavna vežba zakazana za I po!a va počela je sa zakašnjenjem sata.	-i0 je
U prostim vežbama nastuP ^ 33, članova 42, članova četa 63, ^‘an'ra|W' muškog naraštaja 36, ženskog n, 5З ja 28, muške dece 73, ženske- 41
i	po vrsta na vratilu i razboju- t,0ju na vratilu bila je dobra, a na r _ bila je dosta slaba.	. gvi)1
Što se tiče prostih vežbi nflj-kategorija nisu uvežbane dobr -■ više je krivica da je rano ot )fl0glc okružni javni nastup te nisu se savladati vežbe koje su prilicno ^jge U buduče mora se, povesti vis oko spremanja za nastupe.
9,30
II	Okrug. Na 25 maja o. #■
,v»
 _____ _	n*
časova počelo je takmičenje dr^jelu
i	četa ovo g okruga u IV i 4 ,‘uštv« u Tesliču na letnom vežbalištu . ja Teslič. 1 u ovom okrugu takm' ^0, se samo muške kategorije. yunlxjanicf’ da u društvu nema početnica koje su se trebale ovom prilik . jt«' mičiti. Radi slabog materija!no ja sc nja u četama dozvoljeno Je muški naraštaj četa talkmiči nom takmičenju umesto na zri(Lstav1 Na takmičenju u V razdelu P gjai^' su vrste sledeče čete i društva-ve: Osječani (2 vrste), Srp. ^|.с> M' Bušletič, Lipac, Sjenina, K<>zu stajnica (društva Doboj); S_i.lc’	<
ka (Tešanj). Bariči, Ukrinica, ^ vina, Pribinič, Buletič, Cečava.^^ 1 čica (Teslič), Miškovci (Der ■ № društvo Tešanj. Muški naraswjbioić, štva: Tešanj i Teslič, te čete. p^j Buletič, Žarkovina i. Ukrinica ,,jg dinca što je ukupno 18 vrsta 1	(38 ■
nova (i 6 vrsta muškog nara nk, Ako se uzme broj jedinica o ga da je 50 što društava sto ^цјеС1 je ovaj broj vrsta malen, ■» . da u svakoj jedinici za ^арје1®" ima takmičara, samo je tu P
lina laMiuvaia,	j	.	j«;,
kolske svesti i požrtvovanj •	18^ ■ '
Takmičenje je završenp.^neJ£jj sova u potpunom redu bezi J^ 6Uci tužbe što dokazuje da su
buuKHijo L-rii j j n  -----—	. u	СЦ
Prva tri mesta zauzele bo0tfl.: 1) Četa Osječani I ^ G*^ }) 5,927 bodova; 2) eeta SrpsU^a; Bušletič (Doboj) sa četa Buletič (Teslič) sa 5,	_
brat Starcevic Uros 1/ f ,	t
1.165,5 bodova; 3 mesto o	^
novič Aleksa iz cctc Bul	rv
bodova.	onphe	u p°
Postigli najbolje usi
nim granama:	,/a
trčanje na 100 met »c pul^t brat Markovič Boško > ^ ,rict-.^1. bacanje granate 800 u -,etc Osi Blagojevič Nedeljko	^nit •
skok daleko-visoki 4,^
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
'U svakoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramqm Cena mapi 32 S)in. - žNarudžbe prima ^Jugoslovenska Sokolska cMatiea, J2jubljana, ^Narodni dom
! ',c iz čete Kožuhe; bacanjo Sle /,2,5 kg oboručno 18,15 met. brat asimovie Osman iz čete Sjenina; pc-K "V* u^e ^ met- s prisl. 8.4 sek.
. Gu j kovic Božidar iz čete Osje-vr"1' vaodanje na 20 met. prešlo su . ceta Čečeva i Ukrinica za 2 sata 1 žu minuta.
naraštaj takmičio se u Ш eetniokom) razdelu te su zauzeli:
? Ui - rues*° vrsta društva Tcslič sa š-n-"'0 8o(^aJ - mesto vrsta društva Te-“-227,5 hoda; 3 mesto vrsta čete ■etic sa 2.013,5 bodova.
Kao pojcdinci zauzeli su: лг . mesto brat Kahvič Mehmedalija to sa 456,5 bodova; 2 mesto brat ^Pidzič Izet (Teslič) sa 443.0 bodo-
м Упп nlfTst° 8rat Pojič Anto (Teslie) *‘9,0 bodova.
in, 1 Pojedinim prostim granama mik Paraštaja postignuti su sledeči najbolji uspesi:
e„, ..°bu vis zaletom 1,30 met. brat rial c Mehmedalija (Tešanj); skok u s mesta 2,32 met. brat Kahvič f .medalija (Tešanj); kuglu 4 kg u Tucvn°) 16,72 met. brat Tešie Bran-Žarkovina; trčanje na 100 ii rr- sek brat Kahvič Mehrriedali-Ja Uesanj).
boii^V0^rŽaP° 'e takmičenje u od-snv *akmičcnje je zakazano za 6 ča-m a a Počelo je u 7. Vrste su bile na bik - U ° 6 rcdc n o vreme, ali suei nisu jedn'11^ 11 Predeno vreme bilo ni M.-; člana okružnog načelništva. biti prc*ko<4no bilo odredeno Iko čc niča^n06111 sut^ac- zapisničar i pogra-ni„ ri' 9akle organizacija za takmiče-a odbojci bila je vrlo slaba.
Ž1«„ taPmičenje prijavilo se 4 vrste Srnra 1 to Teslič, Doboj, Tešanj i nir .a . Grabska - Bušletič, a muškog ra?taja 2 vrste Doboj i Teslič. ie m С\а ^rPsPa Grabska - Bušletič ni-lien j sastav>ti vrstu pa je dozvo-se sastavi iz dve čete, i to kak e 1 Grabska - Bušletič. Sva-b0ji? le Pohvalno da ove čete gaje od-j 2jU’ v>di sc da pomalo ova korisna fet„rava '4ra ulazi i u naše napredni je druMeZa Mojima čc svakako slediti i
Uarj,^a? Pobednici i kod članova i kod boi 1 -a došle su vrste društva Do-skd Sc imaiu takmičiti na žup-u .^takmičenju u Tuzli za prvenstvo
a-i^ajlepšu j najzanimljiviju igru koj SU vrstc članova Doboj i Teslič °krug SU Sc borile za prvenstvo u
У 9,30 časova počeli su pokusi
Se°?tih vežbi na letnom vežbalištu gele održavalo i takmičenje. v°rk	časova	formirala	se je po-
ve oa V k°J°.i ie učestvovalo 3 zasta-(društva: Doboj i Teslič), rvova ^°Va u svečanom kroju, 180 čla-Ca, 7)Cta P narodno j nošnji, 16 člani-“ Paraštajca, 28 naraštajiki, 84 odelu6 48 ženske dcce u vežbačem
član;
8 članica u narodnoj nošnji i a u gradanskom odelu — ukup-
p8 učesnika. je D r^d sreslkim načelstvom održao tar <] v 8rat Marko Popovič, prosve-stj sr^va, patriotski govor o odano-binj"°^°lstva narodu. Kralju i Otadž-ri0 '■ čam. sreskog načelnika odgovorov«0 s nekoliko biranih reči. Posle klio fa °tsvirana je državna himna, i t0g ? se Kralju i Otadžbini. Nakcn tvof -e Povorka krenula do trga pred č^com, gde je bio razlaz u 12,40
Va Jayna vežba zakazana za 15 easo-oj Počela je sa malim zakašnjenjem bra minuta. Poseta je bila vrlo do-o tribini su bila zauzeta sva a- ‘T>seti°ea iz Doboja bilo je pri-je • ’ a i gradanstvo Tesliča posetilo vnu vežbu u lepom broju. kunn a° Prva tačika nastupilo je celo-kate ° ,yežbače članstvo svrstano po Gut- iama u struje, te je brat dr. d0mesa- starešina društva Teslič, kao ti0c acin pozdravio učesnike i pose-i јД Priredbe sa nekoliko toplih reči kolst 'o *e na Pažnii 1 cenjcnju so-
^og rada od strane gradanstva. °stal ^ v°voga Počelo je izvodenje IV »ačaka ovim redom:
Pro«r Muška i ženska deca (Teslič) 2) те>Те^к)е župe Split, nastupilo 72; žtnjpUA .. deca (Doboj) proste vežbo »ата5г .Siick- nastupilo 21; 3) muški jej,, I (64) proste vežbe za slet u vtžK,!a ’ ženski naraštaj (19) proste ftrosr Za u BeogTadu; članovi (40) Članice ycžbe za slet u Beogradu; 6) Rradue i,9) Proste vežbe za slet u Bco-be Za’ /) članovi četa (123) proste vežna sr. s et u Subotici; 8) članovi: vežbe r>rehf,raiVarna (vratilo, razboj i preskok ге2ци .к°пја u duž); 9) objavljivanje čeras_a-a Po načelniku okruga sa ju-p leg takmičenja.
^TPstv°Sm vežke muške i ženske dcce Sapjo a Teslič odvežbane su prilično, Panje Je „k’ilo slabo pokrivanje i rav-č^a Vj se ie opazilo kod svih ta-odpiaj5ore, je ono popravljanje ka-vežbc 'i ’ otresanje ruku za vreme a iv - slabo utice na red i diseipli-z°riti 11 st° sc treba vežbače uvek upo-
j/
npazif°l‘, Vc(žbi na spravama moglo se ?4 irriai- i’c kilo dva do tri brata ko ji !*Veli Ih dobre sastavc i koje su lepo 4> nji. ,astuP k spravi i otstup nijc sVetjtj a .?v- čemu vežbači trebaju po-čaje Vlsc Pažnjc. Isto tako nijc u led'10 l*a sc k°d vežbi na sprava-v! to ai?- 0Snovak ponavlja 5—6 puta, 'ke 3 ^Ge lepo, dovolj no je 2 a naj-
, Puta
ponoviti.
Al.
'cžbc :° nzmemo uopštc uspeh javne c zadovoljavajuči, pogotovu ka-
da je bilo malo vremena za uvežbava-nje vežbi naročito kod četa, jer je zima nešto duže trajala nego obično. Primetilo se, da nije bilo programa javnog nastupa, što je trebalo pre utvrditi i objaviti, pa bi time bile iz-begnute i neke nesuglasice u redu na-stupanja. U buduče treba i sitnijim stvarima pokloniti više pažnje i sve predvideti šta i kada se treba što ura-eliti.
ITI okrug: IS maja održano je tak-mieenje četa Ш okruga u Brekom u V razdelu kom je pristupilo 11 vrsta iz 10 četa i to: G. Žabar, Obudovac, Ora-šje n/S, Kopanica, Berezovo Polje, Ražjevo (mat. društva Brčko), Skugrič, Tolisa (Gradačac), Bogutovo selo i To-but (Ugljevik).
Takmičenje je počelo u 8.30 časo-va, jedan deo takmičenja održan je na prostoru kod Sokolskog doma, a drugi u vojnom logoru. U Brčkom i okolici ima prilično prostora, gde bi se ovakve priredbe mogle održati na jednom mestu da takmičari ne moraju hodati i gubiti vreme.
Radi slabih saobračajnih prilika u ovom kraju sve vrste nisu bile u odredeno vreme na zbornom mestu; 4 vrste došlc su kasnije. Ovo se u buduče ne sme dogadati, pogotovu kod onih četa, koje su iz bližine. Još bi se nekako moglo oprostiti onim četama koje su udaljene oko 60—70 km i moraju kolima da sc voze, ali nije taj slučaj, ove su bile u odredeno vreme na mestu. Čete matičnog društva Brčko veči-nom su mlade čete i verujemo, da nisu to učinile svesno, ali je tu matično društvo, koje im je trebalo dati tačne upu-te i koje se je trebalo pobrinuti za svoje čete te im priskrbiti konak. Tačno je predvideno pravilnikom, da sve vrste moraju da budu na zbornom mestu pre početka takmičenja, da su vrstc jednako obučenc, da ne bude šarenila bar medu članovima u vrsti. Primetilo se da vode vrsta nisu bili na svom mestu, jer nisu svoje vrste vodili kako je prepisano. Sve kad uzmemo: odelo,' slabo vodenje vrsta, takmičenje na dva mesta, neozbiljnost sudaca sve je to estavilo slab utisak na gledaoca i tak-mičara.
Za ovakve priredbe treba sve una-pred predvideti i sve ukloniti što sc mora uklanjati, a sve pripremiti što se mora da pripremi, kao sprave i prostori za pojedine grane treba da budu na mestu i lepo raspodeljeni. Pre svega treba dobro proučiti red takmičenja i istog se pridržavati. Treba rad oko pri-prema raspodeliti i onda če ovakve priredbe da uspiju.
Opazilo se je da je bila slaba organizacija takmičenja, pa kada ovakve priredbe ne mogu biti boljo organizo-vane ne treba ih ni održavati sve dotle dok u mestu no bude dovoljno brače i sestara, ko ji če svoju sokolsku dužnost pravilno shvatiti i vršiti.
Takmičenje je potpuno završeno u 18.30 časova na kom je postigla:
I mesto četa Gor. Žabar (Brčko) sa 4.338 bodova; II mesto četa Obudovac (Brčko) sa 3.944 bodova; III mesto četa Orašje (Brčko) sa 3.198 bodova.
Kao pojcdinci: I mesto brat Stojanovič Dušan (G. Žabar) sa 1.019 bodova; II mesto brat Nikolič Miča (Kopanica) sa 735 bodova; III mesto brat Pejič Nikola (Orašje) sa 634 bodova.
Kod poj edinih grana postignuti su sledeči najbolji rezultati:
Trčanje 100 metara za 12,4 br. Stojanovič Dušan (G. Žabar).
Bacailje granate 800 gr. 51,70 Kovačevič Novica (Orašje).
Skok visoko-daleki 3.85 met. brat Nikolič Miča (Kopanica).
Bacanje kugle oberučno 16,80 met. br. Stojanovič Dušan (G. Žabar).
Penjanje uz uže sa prisl. 9,0 brat Stojanovič Dušan (G. Žabar).
Hodanje 20 km prešla je vrsta čete Tobut za 2 sata i 01 minutu.
Istog dana na večer održana je te-lovežbena akademija u Hotelu »Slavi-ja<- sa sledečim tačkama:
1) Muška deca društvo Brčko — Vežbe s palicama — (Boras). 2) Ženska deca društva Brčko — Peračice — (Dopuda). 3) Muška deca čete Tolisa — »Narodne vežbe« -— (Ivanovič). 4) Muški naraštaj društva Brčko — Proste vežbe za slet u Beograd. 5) Ženski naraštaj društva Brčko — »Novo po-koljenje« — (Dopuda). 6) Prednjački zbor društva Otok — »petorica« — (Kncževič). 7) Muški naraštaj čete Orašje — »Naprej« — (Čurić II). 8) Članovi društva Bijcljina — »Buči, buči morje adrijansko« — (Kovač). 9) Članice društva Bijeljina — »Gore nebo visoko« —■ (Bilandič). 10) Muški naraštaj društva Bijeljina — »Ja sam So-j-c« — (Kovač). 11) Članovi društva Brčko — »Skupine«. 12) Starija brača društva Vinkovci — »Vežbe s mačevima«.
Neke su tačke odvežbane vrlo dobro, kao vežbe muške dece čete Tolisa, starije brače društva Vinkovci te muške i ženske dece društva Brčko; ženski naraštaj i članovi društva Brčko i muški naraštaj čete Orašje dosta dobro. Ostale tačke trebale su još uvež-bavanja pa onda istupiti na pozornicu.
Poseta akademije od strane gradanstva bila je dobra.
U nedelju 19 maja pre podne nisu sc održali pokusi prostih vežbi što se bezuvetno moralo održati makar na brojanje, nego se je u 11 časova formirala povorka pred Sokolskim domom pod vočstvom okružnog načelnika brata Zreleca, prošla brčanskim uli-
cama i izvršila pozdrav pred opštin-skom večnicom vojnim i građanskim vlastima. U povorci je učestvovalo po-red glazbe društva Borovo kojih je bilo 31, 2 zastave. 27 članova u svečanom kroju i 22 u gradanskom odelu; 130 članova sokolskih četa, 1 članica u svečanom kroju, 12 u vežbačem kroju i 5 u narodnoj nošnji; muškog nara-štaja u odori 16, i 16 u gradanskom odelu; 8 ženskog naraštaj a u vežbačem kroju; muške dece u svečanom kroju 45, u gradanskom odelu 56 i 140 muške dece sokolskih četa; 12 ženske dece u vežbačem kroju, 22 u gradanskom odelu. Ukupno 550.
U 16 časova je počeo javni nastup u vojnom logoru. Vežbe su se izvodilo na brojanje ovim redom:
1) M. deca čete Žabari — »Vežbe s palicama« — (45); 2) Ženska deca društva Brčko — »Proste vežbe Osječke župe« — (15); 3) Muška deca čete Raž-Ijevo — (44); 4) Muška deca čete Žabari — (18); 5) Muški naraštaj — Proste vežbe za slet u Beogradu (23); 6) Članice — Proste vežbe za slet u Beogradu (16); 7) Muški naraštaj čete Orašje »Naprej« (9): 8) Članovi Sokolskih četa »proste vežbe za slet u Subotici (102); 9) Muška deca društva Brčko »Proste vežbe Osječke župe« (82); 10) Vežbe na spravama članova (12), ženske« naraštaja (9).
Jedino su dobro izvedene tačke muške dece četa Žabari i Ražljevo ostale su slabo izvedene. Do ovoga sigurno ne bi došlo da su se održali pokusi i da su brača načelnici ozbiljno shvatili svoju dužnost i vežbe dobro uvežbali. Mi ne smemo dozvoliti da publika gleda izvodenje pojedinih ta-čaka bar kako, tim samo gonimo gradanstvo da ne posečuju naše priredbe to ne smemo činiti, jer od priredbi tra-žimo i materijalnu i moralnu pomoč gradanstva.
Bratsko društvo Brčko trebalo je uzeti neku glazbu nabaviti note za proste vežbe pogotovu onda* kada ceo prihod od priredbe ide u korist društva pa toliko se moglo i moralo žrtvovati, ako je odobreno da se u njihovu mestu održi okružni javni nastup.
Što je rečeno za javni nastup I Okruga radi prostih vežbi to isto vredi i ovde samo je za osuditi, da na jednom okružnom nastupu nije nastupila kategorija članova društava i ako se- je priredba održavala u jakom društvu i na istoj jača društva uzela učešča, .Toš se može primetiti da društva Bos. Šamac i Gradačac nisu učestvovala ovoj priredbi i ako nisu baš toliko udaljeni od Brčkog. To nas dovodi detle da kažemo da eu postala indo-lentna. Volja se mora pokazati pa uče-stvovati bar sa najmaniim brojem. Ne treba so zadovoljiti s tim niti nas za-dovoljavaju reči »pa mi radimo u So-kolskom duhu, j!i usmerili smo ceo naš rad na selo i seljaka«. To nas ne može zadovoljiti, jer znamo da Sokolstvo ima svestran program rada.
Načelništvo.
TESLIČ. — Sokolsko društvo Teslič, jeste jedno od najaktivnijih sokolskih društava u župi Tuzla. Ima naj-veči broj seoskih sokolskih četa, koja intenzivno rade u pravcu telesnog i duševnog razvoja i ekonomsko« podi-zanja. — Društvo ima i sve uslove za opstanak i razvitak u svim pravcima sokolskog rada. Ima svoju vlastitu pro-etranu i udobnu sokolanu, sa svim potrebnim prostorijama; svojo letno vež-balište snabdeveno svim spravama; svoj ton-kino, fanfaru i sve potrebne sprave za vežbanje svih grana telo-vežbi.
Patriotsko gradanstvo čini sve žrtve, da Soko, kao nacionalnu i vitešku ustanovu ne samo održi, nego da je podigne do največe moralne i materi-
jalne moči i snage. — Naročito činov-nici i radnici, Jugoslavenske destilacije drva d. d. u Tesliču, izdašno pomažu Soko i izlaze mu u susret u svakome pogledu, te je sokolskem društvu Teslič osigurana budučnost opstanka i na-pretka.
Tehnička strana društva naročito je aktivna, koju vodi prednjački zbor od 21 člana.
Prosvetna strana društva teško sa-vladuje svoj obilni program, koji bi se naročito imao da izvede kod seoskih sokolskih četa, gde su mase narodne nepismene, kulturno - prosvetno i ekonomski mnogo zaostale, i gde se nai-lazi na velike teškoče u provadanju prosvetnog programa. Ali istrajnost i sokolska snaga s vremenom če savla-dati sve teškoče.
Za ovih 5 meseci u 1935 godini, matično društvo Teslič održalo je 7 predavanja pred 800 slušalaca i jednu akademiju sa večim programom od 8 tačaka. — A seoske sokolske čete odr-žale su 60 predavanja sa 3000 (tri hi-ljade) slušalaca. — Svuda ie u svima jedinicama proslavljen nacionalni velikan sv. Savo, kao i jugoslovenski velikani dr. Josip Juraj Strosmajer i Zrinjski i Frankopan.
Knjižnica matičnog društva Teslie, broji 550 knjiga, dočim sve seoske čete broje samo 120 kom. knjiga.
Sokolsko društvo Teslič za ovih o meseci održalo je dva zimska pred-njačka tečaja i više sastanaka, gde su seoske čete upučivane u rad i sistem rada, pri čemu je rad referenta za seoske čete bio vrlo obilan i pun poleta zanosa i snage.
Održani javni čas II okruga Tuz-lanske župe na 26 maja o. g. u Tesliču, pokazao je snagu sokolskog društva Teslič i njegovih četa, naročito u impozantnoj povordi i raznim nate-canjima.
U mesecu junu otpočelo je i odr-žavanje javnih časova u sokolskim četama, te je tako na dan 9 juna o. g. održan javni čas u četi Buletič, koji je neobično dobro uspio, jer je taj dan bila i seoska slava. Sokolska četa Buletič, slovi kao najbelja četa ovoga društva.
Održan je i Durdevdanski uranak. koiim je snagom, koji se obnavlja priroda, obnovio i mlade sokolske duše, davši im nove snage za borbu i rad na ostvarcnju velike sokolske misli.
Župa Zagreb
KLOŠTAR IVANIČ. — Uspela zabava. Sokolsko društvo Kloštar Ivanič piiredilo je na Duhovo zabavu, koja je vrlo dobro uspela. Čist prihod ove priredbe ušao je u fond sletskcg odbora III okružnog sokolskog sleta Mo-slavačkog okružja u Kloštar Ivaniču.
Pripreme za okružni slet. Uprava i prednjački zbor Sok. društva Kloštar Ivanič, kao i sletski odbor marljivo vode pripreme za III sokolski okružni slet Moslavačkog sokolskog okružja, koji če sc održati 15 septembra o. g. U radu oko priprema prednjači neumorno starešina, i duša sletskog odbora brat mr. ph. Drago Šipuš. U narodu cele okolice vlada velik interes za slet, na kojemu če se proslaviti 5 godišnjica Sokolskog društva i ujedno razviti če se nova društvena zastava. Kumstvo zastavi je preuzeo komandant IV Armijske oblasti u Zagrebu gosp. diviz. general P. Jurišič. Vest o kumstvu zastavi po vi-sokom predstavniku naše narodne vojske izazvala je lepi dojam u svim slo-jevima naroda ove okoline. Na okružnom sletu u Kloštar Ivaniču sodelovati če 7 sokolskih društava i 18 sok. četa moslavačkog okružja, a očekuje se i dolazak društava zagrebačkog okružja, kao i križevačkog okružja župe Bclo-
var. Sletski odbor je obavešten o kor-porativnom dolasku Sokolskog društva Zagreb I.	z.	n.
DEREZA. — Javna vežba. Sokolska četa Dereza matičnog društva Pa-krac održala je svoju drugu javnu vežbu dana 2 juna 1935 godine.
Na vežbi je učestvovalo matično društvo s tri kategorije vežbača, fan-farom, te lepim brojem članstva, kao i nekoliko funkcionara uprave društva. Na stanici Badljevina organizirana je vrlo inpozantna povorka koja je na čelu sa državnom zastavom i društvenem fanfarom pod vodstvom br. Vladi-mira Sudara krenula u selo Derezu na vežbalište, koje je bilo ukrašeno zastavama i zelenilom. Početak javne vežbe otvorio je brat Dejan Atanackovič, predajuči reč bratu okružnom prosve-taru A. Magovcu, koji je u svom po-dužem govoru okarakterisao javne sokolske nastupe, prikazao veliku dobit za napredak sela preko Sokolstva, a naročito podvukao što tešnju vezu iz-medu sela i varoši. Govor brata A. Ma-govca, koji je pažljivo saslušan. privu-kao je lep broj posmatrača, za koje je Sokolstvo još i danas nerazumljivo, a koji su sa strane posmatrali šta se de-šava u zelenilom zatvorcnom prostoru vežbaiišta.
Sam program sastojao se iz deset tačaka, koje su sa puno volje i sokolskog zapta izveli članovi čete kao i matičnog društva uz pratnju društvene fanfare, a pod vodstvom brata načelnika D. Atanackovica jnesnog učitelja čija se ruka opazila zaista na svakom mestu.
Uspeh javne vežbe vrlo jc lep i moralni pa i materijalni, a mogao se je očekivati i bolji da u poslednje vreme nije omela kiša koja je pretila sva-kog časa.	A.	M.
Važna in radostna vest za vse
tiste, ki se bavijo s športom fotografiranja ali se žele posvetiti temu lepemu športu, je izvedeno znižanje cen foto-filmskega materiala in uvedba cenenih aparatov. Svetovna tvrdka Kodak Сотрапу je prinesla na tržišče povsem cenen aparat pod znamko Kodak Baby - Brownie, Cena je samo 75 dinarjev, ter se ta aparat more dobiti pri vsakem foto-trgovcu. Format slike te lepe kamere je 4 X 6’5cm, dočim je sama kamera elegantna, odlične konstrukcije, enostavna v upravljanju, da osigurava vsakemu, ki uporablja Kodak ali Pathe filme, odlične posnetke.
DUGOGODIŠNJI PREDNJAK
sa svršenim prednjačkim tečajem i položenim društvenim i župskim ispitom, sa svršenim tečajem za organizovanje i vodenje sokolskih četa zbog nezaposlenosti i nema-štine traži nameštenje. Sposoban za kancelarijski rad, a primio bi se i za služitelja.
Poznaje celokupan sok. rad: tehnički, kulturno prosvetni, ideološki i organizatorski. Vršio sve funkcije u društvu.
Obratiti se na Sokolsko društvo u V. Topoli, Dunavska banovina.
Svaki bolji sokolski orkeetar svira:	14G-4
„Jugoelovenaki sokolski marš“ i „Mari Jugoslovenskih seoskih sokolskih Seta"
Oba mnrsa za klavir 10 Din, gtidački orkestar 48 Din* salonski orkeetar 48 Din, rtuvacki orkestar 60 Din, tam-bnraski orkestar 88 Din. Salje se samo uz unapred pri-poBlati novac ček. uplatnieom po5t. štedionice br. ček. rač. 57.092. Ovo bu cene sa 30% snlzene asa sok. društva za pokrie .* režiskih trošbova. Note ealju ao samo u.pre* nisu. Za upite priložite pošt raarku za odgovor. Salje br. L. ŠOOLA, propagator slov. nar. melodije. Beograd, Dalmatinska 59. — Molim bratske sok. žuoe i društva da mi plate poslate note „Jugoslovenski sokolski mara* za klavir, pošto se nalazim u teškom materijalnom stanju.
Zvest spremljevalec
za weekend, tramping, šport, turistiko, za potovanje in letovanje je:
Tl VAR
Zakaj?
1.
2.
3,
4.
142-1
nepremežlUvl
HUBERTIH
Zato, ker Vas čuva ob nenadnem poletnem dežju, ker je nepremočljiv.
Zato, ker je topel, pa Vas čuva ob večernem hladu v gorah.
Zato, ker Vam služi namesto odeje pri prenočevanju, za kar je dovolj velik.
Zato, ker Vas ne ovira, ko ga nosLe, ker je lahek.
NABAVITE Sl GA TOREJ V NAJBUŽJI PRODAJALNI
TIVAR OBLEKE
1 PAROBRODARSKO AKCIONARSKO DRUŠTVO J
|	„PROGRES“
Ц Slobodna plovidba, saobračaj na svim morima =
s/s „Vinodol" 7350 t, s/s „Bakar“ 7100 t, s/s „Podmladak“ 67001, s/s „Perast“ 67001
151-1 m
= Parobrodarsko akcionarsko društvo „Progres“ — Sušak =
Brzojavni naslov: „Progres”	Telefon	broj 213	=
Izvoz!	Uvoz!
JURAJ	GALOVIĆ, SUŠAK
Telefon : 196	Brzojavi: Svevoče
	Trgovina južnog voča
	i zemaljskih proizvoda
147-1	Zatražite cijenik!
Brodarsko akcionarsko društvo
.OCEANI A“
Telefon broj 131 i 323 podržava sledeče redovite pruge
I. Jadran - Marseille - Španija - Nord Afrika - Ka-
narska Ostrva i povratak
II. Jadran - Malta - Španija - Maroko i povratak
III. Jadran - Nord Afrika - Valencija - Marseille
i povratak
IV. Jadran - Nord Evropa	150-1
Za sve informacije obratiti se na upravu društva u Sušaku
Papir za pisanie
i kartoni si sokolskim emblemom!
Izradili smo više vrsta papira za pisanje i kartona sa sokolskim emblemom na papiru i kuverti
Prva je naklada uspela izvanred-no lepo, zato po-žurite s narudž-bama!
Cena je mapi (10 papira, odnosno kartona i 10 kuverata) od Din
8‘— do Din 11'—
■eu:* V--.1 .'угацд
пјјјјјјмивјдји тјјВјВ
KNJIŽARA
»UČITELJSKE TISKARE«
иивишсА, FKawčiš>cas«si<ft * MARIBOR, TViKŽEVA	44
Otpremništvo drž. željeznica
JADVAR a. d.
Sušak-Delta
135—ti
PlOflllS
uskladištuje I vrši sve špediterske poslove i carinsku manipulacija uz najkulantnije uvjete. — (Preuzimlje razvažale od stanice kroz grad i do stanice uz najjevtiniju cijenu.)
Tel. inter.2-29 Brzojavi: Jadvar-Sušak
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdala Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjiga v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
PREKOMORSKA PLOVIDBA D. D.
Brzojavi: Prekomorska SUŠAK Telefon: broj 1—54 Tomislavova ulica br. 1
.55.	148-1
Saobračaj prvoklasnih teretnih parobroda na sve strane svijeta
Vrši svakodnevnu brzu parobrodsku službu iz Sušaka za Dalmaciju i obratno Polazak iz Sušaka u 16 sati
Turistička putovanja 10 DANA ZA DALMACIJU I GRČKU 6 DANA ZA DALMACIJU
uz umjerene paušalne cijene uključivo vožnju, hranu i kabinu. — Svakodnevna višekratna služba iz SUŠAKA za mjesta na GORNJEM JADRANU DO RABA. — Pri-redjuje zasebne izlete parobrodima za sva kupališna mjesta na GORNJEM JADRANU. — Prvoklasni paro-brodi, dobra posluga, odlična brana, umjerene cijene
Upute daje Direkcija Jadranske Plovidbe u Sušaku, sve nje-zine agencije, svi uredi Putnika i društva Wagons-Lits/Cook
SUŠA^
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiini|||llllllll!lil1
Brzojavi: Jadr°pI^^ 11ШП1111111111111Ш11111111111Ш11111111М|||||||||||Ш Telefon 2-36, 2-37
143—2
UČITELJSKA
TISKARNA
11
I
C v j e I ajr n a
L Smokvina
Sušak, Slara Tržnica-Korzo
Izradjuje: kite cviječa, vjence, trakove, trakove s 149-1 natpisima i t. d. Svježe cviječe uvjek na zalihi.
145-7
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
tZastave u s v i m a izradama Sa^ržavne, sokolske i brodarske Razašiljem brzo i jevtino. — Atdresa: Radionica zastava \lINKLER JOSIP, Subotica
C^ferat i cenovnik besplatno.
К11Ш!
v&efl
ali naj&Mivifši)
KUUMAfT-OEV
»UgLiAtUDAIMAIlNOVATS
141-27
Bcaia i sestcz!
Nabavljajte odore, vježbovna odijela i ostale sokolske potrepštine kao i 80 kolske zastave uz najjevtiniju cijenu i solidnu izradbu kod bratske radnje
BRANKO PALČIC
glavni dobavljač Saveza S. K.
Centrala: Zagreb, Kraljice Marije ul. 6, tel. 26-77
Filijala: Beograd, Balkanska 24, tel.2-61-01	Traiite bespiatne cjenii«®1
Izašla je u našoj nakladi 11 svezka
„Sokolske knjižnice", i to
Ant. Krejči, prosvetar ČOS:
T. G. Masarik
i Sokolstvo
Preveo A. Štefan
Cena 3 Din po komadu (tekst srpskohrvatski)
U štampi:
E. L. Gangl: O sokolskoj ideji (tekst srpskohrvatski); Jan Uher: Narod i pa-triotizam kod T. G. Masarika i u sokolskim načelima (tekst srpskohrvatski)', H. Keber-F. Lubej-D. Podgornik: Odbojka, hazena in koškanje (tekst slovenački)
Jugoslovenska sokolska malica,
Ljubljana, Narodni dom
s
o
a
o
<2 *
* s
v' S
v v*
# ©
s
Vn
■§
2
3
A
S
S
'V
3
*
в
0
i
V)
3
.i hi V H
© S A
■4 3
Ф C«
3 ©
O ©
V) Vi
•14
s
'U
4)
0
* -
c« a
o ©
*■8 3 ©
i « « A
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
u Ljubljani
registrovana zadruga s ograničenlm Jamstvom
140-27
opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, pla* kate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije
Prodaja odora svljju kategorija
Naslov: Jugoslovenska sokolska malica, L|ubl)ana, Narodni dom Poslansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telefon broj 25-43
Zahtevajte cen ib?
Izdaje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gar^i) • Glavni i odgovorni urednik Sljepan Celar
Lredujc Redakcijski olsek
Tiska Učiteljska liskama (preletavnik Franci Štrukelj); 8*1 u