n ii
Naša publicistička akcija imala bi još veće rezultate i još bolji uspjeh, kad bi što više ostalih listova prcštampavaic vijesti iz Julijsko Krajino iz našega lista 0 onomo što se dogadja u Julij-skoj Krajini mora biti obavješten što veći broj ljudi.
Upozoravamo zato sve redakcije, kojo primaju naš bst. da im sve ono što je štampano u listu »Istra« stoji sasvim na raspolaganje. Dozvoljavamo preštam-pavanje i bez navadjanja izbora, n novinari mogu da se služn našim poda -cima onako kako smatraju za shodnije i praktičnije.
OASlilO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA U JULIJSKE KRAJINE


■
nm STVARALAC I RBJOlUCIOmi Jjjpjj ne^|ž|)j|| ^
Ovih dana navršava zaslužni istarski nacionalni radnik Josip Krmpotić sedam-desetgodišnjicu života Bai pred pedeset godina, 1884., dobio je zbog organizovanja protumadžarskih demonstracija, izgon iz Zagreba i preselio se u Trst. Bili su to burni dani budjenja narodne svijesti, a sukrivac i sustradalnik u zatvoru bio mu je pjesnik Harambašii. Već u Trstu stupio je u kolo narodnih boraca, koji su se tada okupljali oko »Naše Sloge« i »Edinosti«. U prvim socijalnim društvima našega nacionalno svesnoga radnoga naroda uzimao je živog učešća. »Tržašhom podpornom in bralnom društvu« bio je jedan od glavnih sluhova, u mladom »Sokolu« isticao se je oduševljenim radom. Već tada su se u njegovoj kući sastajali mladi narodni radnici i spremali za nacionalni rad u širokim masama. Drugovao je sa tršćanskim narodnim buditeljem pjesnikom Cignarom, bio verni pomagač narodnog voditelja starine Matka Mandiča i stalan suradnik »Naše Sloge«, »Edinosti«, »Obzora« i »Slovenca«. Po struci je bio grafičar, nije mogla ostati dugo nezapažena njegova izuzetna sprema i organizacioni dar i kad je Andrej Gabršček pristupio stvaranju Štamparije i štampe u Gorici, pao je njegov izbor na Josipa Krmpotiča. Šta je značio Krmpotić za novo preduzeće u neprijateljskoj Gorici, o tome je Gabršček pun priznanja u svojoj knjizi »Goriški Slovencu. 1 u Gorici isticao se je u prvim redovima narodnih buditelja, bio je često u opasnosti za život — ali sve to ga nije moglo uplašiti i zadržati od vršenja nacionalne dužnosti Ogroman je bio kulturni rad, koji je preduzeo Andrej Gabršček u Gorici, »Soča«, »Knjižnica za mladinu«, »Slovanska knjižnica«, »Salonska knjižnica« i kako su se ove publikacije zvale; u cijelom tom ogromnom poslu bio mu je Krmpotić desna ruka.
Dok je u Trstu i u Goričkoj bio narodni pokret u punom jeku, Istra nije imala svog centra niti svoje štampanje Gabršček je bio čovjek velikih koncepcije i uvidio važnost stvaranja takvog središta u samoj Istri. Zato je u sporazumu sa. istaknutim narodnim vodjama, uputio Krmpotiča u Pulu, da organizuie tamo prvu štampariju.
Poslije petgodišnjeg rada u Gorici, 1899 godine, seli se Josip Krmpotić sa svojom brojnom porodicom u Pulu, gdje započinje nov život. Odmah iz početka uvidio je potrebu, da se mlado preduzeće, koje je stvoreno takorekući bez sredstava — zajmom kod narodnih štedionica — i bilo bez obrtnog kapitala, postavi na zdravu ekonomsku osnovu. Njegov početni rad bio je rad za obezbjedjenje opstanka štamparije. Štamparija je toliko tehnički usavršena, da je mogla preoteti rad Državnoj štampariji i tadašnjoj najboljoj štampariji na austrijskom jugu »Kleinmayer i Bamberg« v' Ljubljani. V tom pravcu radio je dalje, kad je postao suvlasnik štamparije »Josip Krmpotić i drug« i kad je konačno osnovao i svoju vlastitu štampariju u Puli. Preduzeće je osposobljeno za najfinija i najsavršenija djela. Matematičke, hiarografske, tehničke i vojnotehničke studije i djela štampala su se na njegovim mašinama. Preduzeće se širilo i raslo i početkom rata bilo je najjače industrijsko preduzeće u Puli poslije ratnog arsenala U radionicama bilo je Uposleno 80 do 100 radnika, a krajem rala imao je četiri štamparije, knjigovežnice, dućane i jugoslavensku knjižaru.
V političkom radu strogo realan i opre-san, shvatio je odmah da se u Puli, ratnoj luci, može pomoći narodu ekonomski samo Potporom ratne mornarice, ii čijim rukama su bila sva vrela prihoda i sva stvarna vlast. Ratna mornarica naginjala je tada n,i talijansku siranu i Talijani u Uživali sve privilegije iz tog saveza. Općina
je bila posvema u talijanskim rukama, u Puli nije postojala nijedna škola na našem narodnom jeziku, a pod okriljem ratne mornarice mogla je talijanska manjina mirno i sistematski da provodi odnarodjivanje našega naroda. Tako je talijanska manjina postizavala na izborima većinu. Protiv te udružene snage postojala je mogućnost formiranja jake socijalističke, partije sa slovenskim socijalistom na čelu. Samo tim putem mogao se poslići brzi rezultat na političkom polju. Radnici grada Pule, koji su bili u ogromnoj većini, trebali su bez obzira na narodnost da glasaju za socijalističkog kandidata slovenske narodnosti. Krmpotić je štampao njihove novine. Uslijed razmimoilaženja u narodnim krugovima nije ovaj pokušaj uspio, ali. ipak je značio jaku afirmaciju Slovena u Puh, koji su ovoga puta mogli nastupati _ sa dva kandidata po/c. Maticom Boginjom ’i Etbinom Kristanom i dobili znatan broj glasova. Ali je zato uspio drugi pokušaj, da se pomoću njemačkih novina, koje je izdavao Krmpotić za ratnu mornaricu, a koje su Talijani nazivali »sveslavenskim« i »svesrpskim« novinama na njemačkom jeziku, uvede pod vidom ekonomske partije Slovene u općinsko vijeće u Puli. Položaj Slovena u Puli znatno se je poboljšao. Družba Sv. Cirila i Metoda stvorila je hrvatske škole u Puli. Veliki borac za istarska prava dr. Malko Boginja išao je od uspjeha do uspjeha. Narod se budio i dizao. Svijesna sela su sa sviju strana gvozdenim obručem sve jače i jače stezala talijansku jezgru grada Pule a u samoj Puli racionalan, smišljen rad ii svim mogućim kombinacijama i sa mornaricom i sa socijalistima i konačno sa jednim dijelom Talijana rušio je kompaktnost otpora talijanskih i tahjanaških organizacija.
Kad je 1914 godine buknuo rat sa Srbijom talijanske novine širom Istre oglasile su sveti rat Slovenima. Pod zaštitom austrijske policije a po nagovoru talijanskih novina, koje su Slavene u Puli proglasile veleizdajnicima i Svesrbima, provalila je plaćena talijanska rulja na dućane i predu-zeća našega naroda. Tada je opustošena i štamparija Matka Laginje, tada je opljačkan i dućan Krmpotičev, tada je rulja navalila i na njegovu kuću. Kad je Italija stupila u rat, evakuisan je grad Pula, prestale su da izlaze naše novine i narod je u južnoj Istri ostao bez pastira. Uzalud je kušao pole. Matico Boginja, narodni poslanik u bečkom parlamentu, da dobije dozvolu za povratak u Pulu. Bio je odbijen. — Ujedno se je pojavila jaka germanizator-ska struja. U Puti su se trpjele samo njemačke novine i njemačke škole. Bijeda evakuirava i onih koji su ostali u Puli postala je neopisiva i u tim presudnim, danima narod nije imao svoje vodje, koji su silom bili uklonjeni od naroda.
U tim teškim momentima, pod pritiskom, ratne zone i ratnih zakona, Josip Krmpotić istupa iz rezerve i prima na sebe sve dužnosti narodnog vodje. U njegovoj kući okupljaju se nacionalni elementi, u njegovu kuću dolazi narod za pomoć, intervencije kod vlasti, molbe za potporu. Istarski narod dotle nije imao svog dnevnika. U nemogućim prilikama, bez pravih radnika, papira za štampanje i bez redakcije izlazi »Hrvatski List«, koji visoko diže ideju ujedinjavanja i jugoslavenstva. Mladi stu denti, koji su tek svršili škole i koji su se čudnim slučajem zatekli u Puh. postaju prvi suradnici, redaktori U Um novinama debatira kasniji istarski pjesnik, pisan i profesor univerziteta dr. Mijo Mirkovič, koji svojim snažnim stilom, dubokim po znavanjem istarske duše i neumoljivim nacionalizmom osvaja mase i diže bunu na brodovima u Kotoru i u Puh.
Prije nego Nijemci mogu otvoriti svoju školu, kao jedinu školu u Puli,, sa očitom germanizatorskom tendencijom, uspijeva Josip Krmpotić da improvizira u Narodnom domu u Puli hrvatsku školu. Jamstvo zu izdržavanje škola i plaćanie stanarine i učiteljskih snaga preuzima, on. Ali svije-stan narod u elanu oduševljenja stvori poslije nekoliko mjeseci sredstva dobrovoljna za održavanje i osnovne škole i gimnazije.
»Hrvatski List« zabranjuje se na brodovima, policijska vlast obustavlja njegovo izlaženje za neko vrijeme sa motivacijom, da ruši temelje monarhije i ugrožava njen opstanak. Josip Krmpotić je tužen sudu za uvredu veličanstva i samo nacionalnoj svijesti i srčanosti suce Ive Rajčiia, a pod okriljem vještog, sposobnog i diplomatskog predsjednika suda Spire Peručića, koji spašava naš naroa inteligentnom igrom v najvišim krugovima mornarice, ne doživi su djertje Pretres u stanu ostaje bez rezultata. Admiral Horthjj naredjuje bojkot njegovih preduzeća, ali to naredjenje dolazi prekasno.
Aretacije v Premu radi italijanske trobojnice
Reka, 14. februarja. (Agis) — S Prema poročajo, da so tamkaj aretira!! več mladeničev. Obdolžili so jih, da so raztrgali italijansko trobojnico, ko je bila na pustno nedeljo t. i. 11. t. m. razobešena na poslopju, kjer je nastanjen obč. urad. Isti dan se je vršila veselica s plesom v Potoku, k> je trajala pozno v noč. Zato je padel na skupino fantov iz Smrj in na nekatere i/ Prema, ki so se pozno ponoči vračali iz omenjene prireditve domov črez Prem. Fantje so bili takoj po aretaciji
odvedeni iz premske karablnerske postaje v bistriške zapore, kjer bodo zaslišani. Ker večina izmed njih ne zna skoro nič italijanščine, se ie bati. da jih bodo oblasti primorale k podpisom kakšnih neresničnih zapisnikov. Da sc aretiranci popolnoma nedolžni so prepričani, ne le samo vsi domačini. ampak tudi priseljeni Italijani. Zastava je bila že stara, in boria, ki je tisto noč precej močno razsajala, jo je kaj lahko raztrgala.
KAJ JE S PISATELJEM FR. BEVKOM ?
Po njegovi konfinaciji
Pred kratkim smo prinesli vest. da so našega pjodovitega književnika Franceta Bevka, ki je stanoval v Gorici, nenadoma . konfinirall. Vest se je hitro raznesla po vsej ;t Jugoslaviji ter inozemstvu. Napravljeni so j bili tudi potrebni koraki, da se natančno izve za njegovo usodo. Kakor je znano, fašistična vlada ni izdala nikakega obvestila o tem njenom hitrem in nepričakovanem ukrepu. Listi so oosvečali precej pažnje tej zadevi. Toda kljub vsemu prizadevanju in ugibanju niso mogli izvedeti, kam so ga fašisti konfinirall Vzdržuje pa se mnenje, da so ga poslali na zloglasne otoke, na Ponzo. Toda ta vest še ni povsem potrjena in utemeljena.
Vsem našim bivšim političnim jetnikom je znano koliko časa traja taka dolga pot na otoke. Pol sama je že Itak dolga in v normalnih razmerah traja pet dni. Jetnikova pot pa je še posebno dolga. Navadno ga vklenjenega peljejo od Jetnišnice do jetnišnice, dokler ne pride do odrejenega mesta. Pomanjkanje najnujnešega, vode, hrane, počitka in najelementarnejših udob-
nosti jetnika popolnoma oslabijo. Zgodi se lahko, da traja taka vožnja po par tednov.
Slučaj Bevkove konflnacije je začel zanimati tudi tuje liste in revije, posebno tiste, *1 se pečajo s fašizmom, pa tudi druge povsem nepolitične liste. — (Agis).
FRANCUSKA ŠTAMPA O KONFINACIJI FRANCETA BEVKA Pariški veliki dnevnik »Le Ouotidlen«, od IS februara objavljuje slijedeću vijest: »Pokrajinska komisija, koja riješava o sudbini sumnjivih gradjana prema fašističkom režimu, osudila je na tri godine Interniranja g. Franceta Bevka, čuvenog slo-venačkog pisca, koji ie živio u Gorici. Presuda je izrečena bez znanja osudjenog, koji ie saznao o njoi u trenutku hapšenja, pošto su vijećanja komisije tajna i okrivljeni nemaju prava odbrane. Bevk ie više godina bio pod nadzorom fašističke policije. Prošle godine, na primjer, nije mogao da dobije dozvolu za odlazak na medjunarod-ni kongres Pen-Klubova. koji se održavao u Dubrovniku, u Jugoslaviji«.
ŽRTVE NASILJA
Upotpunjavanje popisa objavlj enog u kalendaru »Soča« i listu
»Ist ra«
su talijanski vojnim ubili godine 1920. jedne noci u mjesecu martu.«
Donosimo ta dva imena i uvrštavamo ih u popis naših žrtava, j molimo sve one, koji mogu^ da nam pomognu u popunjavanju ovog žalosnog popisa, da nam se jave i da nam o svakoj žrtvi pošalju sve podatke, koje znadu, pa makar i opširnije sve opisali.
REZULTATE TJEDNA EMIGRANTSKE ŠTAMPE
nismo još primili od svih društava. Molimo one organizacije, koje nam nisu još poslale popis novih pretplatnika i javile što su poduzele u »Tjednu štampe«, da nam se što prije jave. da ne bi svojom krivnjom Izostale iz izvještaja o čitavoj akciji, koji kanimo objaviti u listu
stavljaju radiodepeše, daju direktive za rad. Tu se održavaju sjednice sa izaslanicima Narodnog vijeća u Zagrebu, u toj kući kuca srci jugoslavenstva u Puli.
Zatim dolazi katastrofa, prinudna prodaja imovine, internacija ravno prije 15 godina u Sardiniji, apšenje i zatvaranje mla-djeg sina u kazamate Verone, prisilan ispraćaj u Jugoslaviju poslije duge internacije i konačno zapaljenje od strane taštista kuće u Puli, kuće Narodnog vijeća, posljednjeg ostatka njegove imovine
Josip Krmpotić počeo je da stvara svoju egzistenciju sa 14 godina života, kao siroče bez oca i bez majke Prošao je kros najteže kušnje života, ali nikad nije klonuo duhom Čovjek i strujne volje i energije bez sumnje je bio najjači grafički stručnjak u našem neoslobodjenom Primorju. Nema slovenske štamparije u tim krajevima, čijoj organizaciji nije on doprinio Štampar, knjižar, novinar, izdavač novina i knjiga (izdao je med ju ostalim i jednu zbirku Na-zorovih pjesama i Istarske narodne pjesme harmonizovane od Brajše) na svakom polju pokazao je rijedak dar organizacije, stručnog znanja, pravilnog i realnog ocjenjivanja prilika.' i političkih i poslovnih — ali se nikad niie isticao, nikad nije volio da bude popularan, poznat i priznat.
Tih i skroman junak rada, Josip Krmpotić, pod stare dane živi u Beogradu, vrši i danas svoju dužnost pomaganja istarskih izbjeglica, kojima je on u trškim danima, kao u danima rata, posljednja nada.
Od emigranta Juriševića našeg sarad-nika, primilo smo pismo u kojem kaže: »Vrlo je pohvalna akcija, koju je povela redakcija »Istre« za upotpunjenje popisa žrtava talijanskog i fašističkog nasilja u Julijskoj Krajini. Da doprinesem tom popisu, javljam vam dvije žrtve, koje nisu ioš nigdje zabilježene, a ne bi se smjelo na njih zaboraviti nikada
Godine 1919 u aprilu ubili su talijanski vojnici izmedju Vodica i Jelovice na polju djevojku Amen Čendak, staru 19 godina, rodom iz Jelovica, Tri su vojnika iz pušaka na nju pucali Iz daljine od 500 metara.
Druga je žrtva, koju želim da zabilježite, Andrija Ponikvar, mladić star jedva 16 godina, rodom iz Kozine. Njega

Monarhija je na samrti. Naredjenje je samo reklama za preduzeće. »Hrvatski List« se sve više širi Zabranjeno prikupljanje prinosa za hrvatske škole u Istri izaziva češke inženjere i oficn e, da demonstrativno prilažu veće iznos* u tu svrhu i traže, da njihova imena budu objavljena Cenzu ra je sve stroža i bijesnija. Novina se dne u no plijeni i ne može da donosi ni najnevinije vijesti. Nema mogućnosti protesta. 1 tada se donosi odluka da se novine štampaju srpskom ekavštmom i o tome pišu njemačke novine v Beču
U kući Krmpotićevoj sastaju se u me-djuvremenu dnevno vidjem Sloveni grada Pule i Hrvati, Slovenci, Srbi, Poljaci, Česi i Malorusi. Cijela Slavija je tu, cijela slo venska mafija je tu zastupana i ovdje se sprema ostobodjenje. U tim pripremama ističe se sadašnji podstarosta Sokola, a bivši starosta istarskog Sokola Backo Križ. I njegova je kuća utočište slovenske iredente. U medjuvremenu vraća se u Pulu zaslužni narodni poslanik dr. Ivo Zuccon. Pred vojničkim sudom brani nevine žrtve dr. Lovro Škaljer, junački i bezobzirno i snažno kao tribuni francuske revolucije, piše i potpisuje strahovite optužnice protiv režima i sprema mase za veliki trenutak Na brodo vima kipi, Jelačičev puk diže bunu i internira se u Puji. Posljednjih dana oktobra već je ratna mornarica u rukama Jugoslavena. Narodno viječe ima svoje stvarno sjedište u kući Josipa Krmpotiča. Tu se donose odluke, tu se pišu memorandumi, sa-
SLOVENSKI OTfROCI-BALILLE PO SILI
Trst, 19. februarja. (Agis). — Lep primer, ki jasno kaže kakšno vzgojo imajo naši otroci, se je zgodil pred kratkim v Temnici in Opatjemselu na Krasu ter v
Fašistovski teror v trnovskem samostanu Jotre Dame"
Tudi šolskih sester se bojijo
Reka, 18. februarja 1934. (Ag;is)
NOVI ĐALLIL5KI DOM
Ločniku pri Gorici. Učitelji so vse učence Trnovski samostan Notre Dame obstoji že vpisali v Balilio in v Piccole Italiane, ta-1 Ilac! ^ l6*1 II!i..J?. z?an ,	,^e
ko da ni ostal prav nobeden izven orga-|pl?Jf *° 12 miznjm m oddaljenejših krajev nizacije. Višje oblasti ne morejo tega ni- ! PO^jali starsi ^sv.'je hčerke v ta zavod, kakor prehvaliti in gotovo bodo omenjene I b.1. t®- lahko rečemo, vzgojil na tisoče na-učitelje postavili za vzgled drugim.	^e.,y®c l6* niso v zavodu vsled
'političnega pritiska, kljub temu, da so za vodove gojenke razen malih izjem, same Slovenke, govorili slovensko.
Postojna, februarja 1934. (A g is). V Ne samo to. gojenkam je vodstvo sa-Senožečah so fašistične oblasti kupile Pija- mostana celo prepovedalo razgovarjati se notovo hišo za 22.000 lir skupaj z vrtom in med seboi v materinem jeziku. To je ja-gospodarskim poslopjem. Kupljeno hišo na- sen dokaz, da se sestre niso spuščale v meravajo baje preurediti v dom za Ballilo prav nobeno nasprotstvo navodilom in in s tem postaviti novo postojanko za raz- zahtevani, bodisi šolskih, bodisi političnih narodovanje naših otrok.	| oblasti.. Kljub temu pa so fašistične oblasti
čimdalje strožje nastopale napram samo-GORICA BO1 BREZ CESTNE Stanskemu vodstvu, stavile mu čimdalje
ELEKTRIČNE ŽELEZNICE koncesiSteve’ vzeh Pa vse' tudi naimaniše
Postojna, februarja 1934. (Agis.) — Politični teror postaja z dneva v dan Iz Gorice poročajo, da bo tamkajšnja cestna hujši. Letos so oblasti prepovedale pouk električna železnica prenehala obratovati | nekaterim sestram — učiteljicam, ki so na razen na progi Gorica—Št. Peter. Vzrok temu je skrajno slab promet, ki povzroča, da je obratovanje že več let pasivno. Širijo se govorice, da bo promet po mestu
vzdrževalo podjetje ing. Ribbi-ja s pritner-i Sv. L u c i j a februarja 1934. -(Agi s), nimi avtobusi. Omenjeno podjetje vzđrzu-J p0 tolminskih hribih se je v zadnjem letu
p 26. raznp ay f,bU|SHnHinZV^7He G°mn?no sospodarsko stani)e 2el° znslabšalo. Visoki Postojna, Gorica -Idrija itd., ter mocn	državni in občinski davkj so rašega kmeta.
zavodovi osemrazrednici poučevale trideset in več let.
Domačine je ta vest hudo zadela, ker so prepričani, da samostan, odnosno sestre niso izvršile nikakih političiih prestopkov ter. da postopajo fašistične oblasti napram njim na ta način samo zato, ker so Slovenke. In slovensko je vse okoliško pre bivalstvo. ki vidi v lokalnih oblasteh, ne svoje zastopnike, ampak svoje najhujše nasprotnike.
Avstrijske oblasti, ne samo, da so dale vse potrebne koncesije in pomoč, da se je samostan ustanovil in razvijal v korist državi sami in vzgoji ter napredku okoličanov, ampak so samostanu in učenkam, kiso prihajale v druge šole. dajali celo prednost. Pod fašistično Italijo pa je ostal samostan brez vsakršne opore; sestre so bile vedno strogo kontrolirane na ta ali oni način in vezane na vse strani. Za svoje vztrajno in požrtvovalno delo pa prejemajo danes na ta način nehvaležno plačilo.
GOSPODARSKE PRILIKE NA TOLMINSKEM
konkurira železniškemu prometu.
PREUREDITEV CESTNE ZVEZE GORICAr-SV. LUCIJA
obrtnika in trgovca spravili v dolgove. Ni ga več bajtarja ne posestnika, ki ne bi bil zadolžen.
Znano je. da ie imela prej skoro vsaka tolminska vas dobro upeljeno mlekarno, ka-
G o r i c a. februarja 1934. (A g i s). Soška m0r so dajali kmetje mleko. Mleko, kj je dolina je vse do Gorice zelo ozka, po nekod bjjQ poleg lesa Praz za prav glavni pridelek P3 se zoži v tako resno sotesko, zlasti od tej, vaSj — p0 vegjni visoko v hribih ali pa Ročinja do Sv. Lucije, da svojčas niso mogli v grapah — jim je dajalo lepe dohodke. Da-speljati ceste po njej. Današnja državna ce- nes pa s0 ktpgtje predvsem ostali skoro sta, ki pelje iz Sv. Lucije v Gorico, je spe-|(,rez zjyjrig in nimajo nobene možnosti več, liana v velikem ovinku do Ročinja ter Rre da bi število iste dvignili, pač pa redno pa-od tu dalje proti Gorici deloma ob desnem da je tudi prodaja mleka padla. S tem. ne (do Kanala) deloma ob levem bregu Soče. sarn0l da ie kmet prikrajšen na dohodkih, Širi pa se govorica da nameravajo tudi od pag pa so ogrožene tudi posamezne mlekar-Sv. Lucije do Kanala izpeljati cesto ob le- ske zadruge, ki imajo čimdalje manj prome-vem bregu Soče in da so stroski za to cesto	temu so tudi cene v zadrugah,
preračunani na 15 miljonov lir. Zelo ver- ki ga plaeuiejo po 30 stotink ali pa še manj. jetno je. da ima ta govorica resno podlago, p0]eg tega ie že večina mlekarskih zadrug, kajti italijanska država zelo s^fbi za to, z]asti večje prešlo v italijanske roke, kar da so vse važnejše ceste čimbolj strateško I 2e samo po sebi, brez vsakih okoliščin, po-izpeljane.	________ menj propast. Te domače zadruge pa. četudi
èr-CT’ a Dri' a r'i i	Dnu* A u ma3hne so zteti zadnja predvojna leta lepo
Silo 1 AKJh 1 AlslJ V i\E.iNG/Arl delovale in napredovale. Imele so velik prost Gorica. 19 februarja 1934. (Agis). trg, danes pa tega nimajo več. Omejene so Policija je pred dnevi aretirala grobarja Ivana Zajca, ker je baie Pri izkopavanju grobov pobiral zla'e zobe iz lobanj in jih | potem prodajal v Gorici. Radi tega grdega j početja je bilo aretiranih še pet drugih oseb. | ki so baje v zvezj z Zajcem.
BREZPOSELNOST POVSOD — LE NA SODIŠČIH NE
Reka, februarja. — (Agi s). Naša so-
le na bližnja mesta in trge. ki pa dobivajo mlekarske proizvede tudi od drugod, in povzročajo močno konkurenco.
Občinski davki na živino so zelo visoki. Občina Sv. Lucija, kj ima zelo veliko območje. je predpisala letos visoke davke na živino in sicer na konja, vola in prašiča po 50 lir. na kravo 16 lir in psa čuvaja 25 lir letno. Poleg teh je obdavčena tudi druga domača živina. Obratno pa je cena živini močno padla, zlasti v primeri s cenami ostalih živil. Tako dom kmet. če proda dobro molzne kravo od 500 do 600 lir za lepo rejenega vola od 900 do 1.000 lir, za zalda-nega prašiča Pa samo 2 liri za kg.
Razen gozdov ki ne dajejo danes nobenega dohodka več, ker so jih že izsekali, kolikor se je dalo. se bavijo v tolminskih hribih tudi s poljedelstvom. Glavni poljski produkt je krompir drugega itak mnogo ne Pridelajo. Ker Pa imajo razmeroma malo polja. katero ni niti preveč rodovitno, jim celoten pridelek da komaj eno tretjino, največ pa polovico tega kar potrebujejo za domačo rabo Iz tega lahko sklepamo, kak-šno je današnje gospodarsko stanie v tolminskih hribih. Ljudj'e stradajo poleg tega pa lezejo v dolgove tako. da marsikateri ne bo več dolgo pod lastno streho,
VREDNOST NASE ZEMLJE POD ITALUO
80 ha plodne zemlje za 160 tisoč dinarjev
Postojna, 20 februarja 1934. (A g i s). Pred kratkem je bilo prodano znano Pikco-I vo veleposestvo v Hruševju, ki je obsegalo 80 ha z gozdovi, njivami, sadovnjaki in go-dišča imajo vedno "dovolj dela. Zlasti mmo-1 spodarskimi stavbami. Prodano je bilo za go opravka pa ima reško deželno sodišče, kjer je dnevno preko 30 razprav in obravnav radi tihotapstva. Osebe, obdolžene tihotapstva. četudi jim mnogokrat ne morejo ničesar dokazati, obsojajo na visoke globe in zapore a tihotapstvo kljub temu cvete. Ljudje se ničesar ne ustrašijo in vse žrtvujejo, samo da nekaj zaslužijo ir. se tako preživljajo.
res majhno ceno 42.000 lir, kar znaša v naši valuti okoli 160.000 dinarjev. Pripomniti moramo, da je bilo to posestvo cenjeno pred vojno na 42.000 zlatih kron. Vsakdo si lahko predstavlja to vrednost danes.
FASISTI RAZPUŠČAJO FAŠISTIČNA DRUŠTVA
Aretacije nemških nacijo nalnih socijalistev v Trstu
IZPREMEMBE NA ŽUPANSKIH MESTIH
Trst. 20 februarja 1934. (Agis). Lansko leto je bilo v Trstu ustanovljeno društvo nacionalnih socialistov t. j. nemških fašistov. kar je vlada veselo pozdravila in društvo z vsemi močmi podpirala. V to društvo so se včlanili Nemci živeči v Trstu,
nika. V njihovi prtljagi je policija našla 40 bomb za solzenje. Nadaljna preiskava je odkrila še 310 bomb istega tipa. mnogo avtomatičnih samokresov ter velike množine protiavstrijskega propagandnega materijala.
Vsi trije so bili takoj aretirani in predani sodišču. Radi tega so politične oblasti razpustile društvo nacionalnih socialistov v Trstu, ker so bili omenjeni njegovi člani. Zanima nas kako bodo fašisti obsodili fašiste
Goriški prefekt je imenoval na mesto kjer se pridno »spreobračajo«. Dne 18 t. m. cav. Luraschija, kj je odložil županstvo v pa je policija, radi sumljivega vedenja usta-Anhovem, za začasnega upravitelja te ob- vila v prosti luki nekega Herarda Bergerja, čine komisarja g. Maitija, za začasnega nemškega državljana, Alfonza Kettinerja in upravitelja občin Bovca in Longa čez Sočo, | Walterja Mitzinerja. oba avstrijska poda-kjer je odstopil dosedanji župan cav. Berti,	—“ —
pa g. Como.
radi lakote si je vzelI ELEKTRIFIKACIJA VIPAVSKE DOLINE
pavsko dolino. Območje černiške občine je dobilo za ta znesek električno napeljavo po vseh vaseh in bo za dobo 12 let dobivalo razsvetljavo po vaških ulicah. Ker pa vlada med ljudstvom pomanjkanje je zelo malo takih vaščanov, ki so si lahko privoščili električno razsvetljavo. Šempaska občina pa električne napeljave sploh ni dobila. Vzrok temu leži baje v preveliki zadolžitvi občine same, vsled katere nima nobenega kredita.
ŽIVLJENJE	I Gorica, februarja 1934. (Agis.) — Fa-
™mWió”;«f,teevaù,a?oSi,')°„ 'vpraS »	I« li“dJn“t’ vs'j
ljudi zakaj si ie Valič vzel živlienie ti I zurili- ki jo preživljajo zadnja leta, plače-povedali: da je bile dv? leti ’ brez dela ^ ali direktnh0-	^
V zadnjem času je dejansko trpel lakoto. m ,'Pns-tx)bin'v°Krono”ei„MJ0tit’i I\dl Tedaj je orožnički poročnik, ki je bi) v ko- ?^dina,	^ ^.|Pavsk| d°'"IJ6 lans.k°
misiji, jezno zavrnil kmete; »V Italiji ni la-i eto p*aca,a 50-0p0.,lr elektrajni Brunnerje-kote. Saj imamo vendar zimsko preskrbo!«
Na to so mu kmetje razložili, da je bil Karel Valič večkrat v Gorici in da je lam prosil pri uredu zimske preskrbe za podporo, a so mu je odklonili.
DROBIŽ
V	Bukovici, pri Gorici sta bila ranjena radi eksplozije dinamitne patrone Emilij Pavšič, star 10 let in Ivan Pirc, star
7 let.
Na Sv. Mihaelu je granala ubila Petra Černiča, starega 20 let, iz Opatjega sela. Sel je pobirat staro železo pa je pri tem udaril ob skrito granato, ki ga je razmesarila.
V	Grahovem se ie ubila Katerina Kos stara 50 let. Ko je šla po brvi čez Koritnico se ji je spotaknilo ir ie padla v reko na oster kamen, ki ji ie prebil lo-banio,
ve tovarne v Podgori pri Gorici, ki preskrbuje z električno razstveljavo vso Vi-
PULA NEKAD I DANAS
Pučanstvo, rodjeno u puljskoj općini palo je za polovicu —
Pula, februara 1934. — Centralni statistički ured u Rimu objavio je statistike o pojedinim mjestima u Julijsko) Krajini, pa tako i c Puli. To su službene statistike, pa je zato njihovo značenje tim veće.
Prema tim statističkim podacima općina Pula ima danas svega 55.559 stanovnika. Od toga je rodjenifi u samoj opčini manie od polovice, to jest samo 24.967.
Jedna četvrtina svega pučanstva puljske općine čine doseljenici iz ostalili istarskih mjesta izvan puljske općine. Tih stanovnika ima zapravo 9.711, a 2.025 stanovnika puljske općine je krajeva izvan Istre, ali iz provincija Julijske Krajine. Iz inostran-stva ima u Puli 2523 stanovnika. U tom broju su uračunani i oni pripadnici puljske općine, koji su se rodili za vrijeme rata u logorima u Austriji i drugdje, kad je Pula bila evakuirana.
Jedna četvrtina stanovnika Pule ie iz ostalih krajeva Italije, to je vojska i ostali doseljenici iz stare Italije.
Od doseljenika iz stare Italije u Puli ima iz Veneta 3044 osobe, iz Puglie 1944, iz Napulja i Campanie 1721, iz Sicilije 1599, iz Marche 1081, iz Genove i Ligurije 997. Tu nisu uračunani vojnici.
Prema statistici od 1910 Pula je s općinom brojila 95.432 stanovnika, a od toga je bilo rodjenih u puljskoi općini 50.248,
a ostali su bili rodjeni u ostalom dijelu istarske pokrajine (16.866) u ostalim krajevima Austro-Ugarske (19.805), dok ie iz mostranstva bilo u Puli 8.513 stanovnika.
Kako vidimo velika ie razlka izmedju statistike od 1931 i one od 1910. Stanovništvo Pule ie upravo katastrofalno palo. Za čitavih 40 hiljada . . ,
A katastrofalan pad bio bi još katastro-falniji, kad bismo uporedili današnje statistike s onima od 1914. Od 1910 do 1914 je Pula naglo napredovalo j 1914 ie postigla svoj maksimum. Od 1931 do dana pak broj stanovništva dalje ie padao Možemo mirno da kažemo, da je Pula od 1914 do danas, u dvadeset godina pala za 50 posto. To ie sve postigla Italija . . .
A što bi bilo da u Pulu nije na ispražnjena mjesta, koja su zauzimali naši ljudi došlo onih desetak hiljada gladnih ! aii'a-na? Pula bi bila još manja po broju. Naj'značajniie ie to, da je 1910 rodjenih koj| su r°dieni u puljskoi općini 1931 samo 24 967, dok je godine 1910 bilo u broju stanovništva rod eniii u »učini ~ 50.248. To treba naročito istaći. Koliko >e je poslije rata ljudi iselilo iz Pule i okolice! nemože Italija da tvrdi, da je Pula opustjela samo zato. jer je iz nje izišla taka vojnička posada Austrije.
U ČETIRI GODINE TRST JE SPAO ZA 50 POSTO
Kako malo treba, da se fašistička štampa oduševi !
Trst, februara 1934. — Ovih dana završene su statistike o prometu tršćanske luke u mjesecu januaru ove godine. Tim povodom raspisale se tršćanske fašističke novine oduševljeno o nekoj tobožnjoj »ripresi in marcia« to zn *či o nekom poboljšanju Ove godine u mtesecu januaru promet tršćanske luke nekim je čudom veći za cirka 400.000 kvintala prama prometu u januaru lanjske godine i to daie povoda oduševljenju, to smatraju kao znak, đa je Trst opet pred prosperitetom.
Kožna kako su to udesili u statističkom uredu da ie konstalevano to poboljšanje... Izgleda kao da ie to nđešeno no iiarcdieniu z Rima, da bi se malo stišalo veliko ne
V	Biljah je zgorel senik kmetu Fr
Žnideršiču.	...... „„
V	Golici bodo spremenil ime uliceizadovoljstvo u Trstu
Sv. Petra v Vra ' Vittorio Veneto	| Kako je meditilim' to nezadovoljstvo
(Ael«) ‘opravdano i kako ie neosnovano la/no odu-
ševljenje fašističke štampe u povodu ne^ kog navodnog poboljšanja, vidi se najbolje po cframa o prometu tršćanske luke u mjesecu januaru kroz posljednjih pet godina:
1930	kvintala 4,364.871
1931	kvintala 3.475.001
1932	«vintala 2 917.103
1933	kvintala 2.447.875
1934	kvintala 2,836.572
Nije li n ovim ciframa jasno, da je Trst pao u posljednje četiri godine u prometu skoro za 50 posto? Da sadašnje stanie nnp. će i ne upoređjejemo s predratnim stanjem er b u tom slučaju moral; konstatovati da je fašistička Italija srozala Trst u nie-govoi snazi na 25 bosio nekadašnje snage .. .
eOSIŠKJiCA BOMBE U REBAILUI „POPOLO SI TRIESTE11
Trs t. februara 1934. — Dne 13 o. m,i. navršila se četvrta godina od onoga dana, kad je u redakciji lista »Popolo m '[ riesie« eksplodirala ona bomba zbog koje je došlo do streljanja «od Bazovice, do strašne smrti Miloša, Bidovca. Valenčiča ; Maru-cića.
Na tu obljetnicu u redakciji »Popola« komemorirana je smrt Gvida Nerija, novinara, koji je tun povodom poginuo. Pred pločom, koja spominje Nerija držane su neke ceremonije, položeno ie cvijeće itd. Redakciji »Popola« stigli su telegrane od generalnog sekretara Staraca i drugih I tišćanski podeštat je položio vijenac s tršćanskim grbom. I novine su pisale o tom dogodjaju.
Ko zna, gdje su grobovi naših heroja, ko zna, kad ćemo mi na te naše grobove moći da na godišnjicu polažemo vijence s grbom tršćanske općine, s grbom, u kojem Ce hiti siinbolizovana na mjestu sadašnje alabarde krv s Bazovice.,.
U ITALIJI NE PRIZNAJU JUGOSLAVIJU
Casa editrice musicale Salvatore Pucci falerno) šalje svoje generalne kataloge za 1934 god. i u Jugoslaviju, Tu Čitamo osim rubrike o pjesmama koje govore o mučeničkoj Dalmaciji i rubriku: Inni ufficiali di tut-?	> se nala2e sve »nacije«:
’ £erbla’ Montenegro Ungheria, almacua (.) sve al: iugoslovenske himne nema... _ (»Pokret«)
'ZJUGOSLAVUF JE PROTJERANA NEPOŽELJNA TALIJANSKA DRŽAVLJANKA GROFICA DEL MESTRO
Banjalučke »Vrbaske novine« službeni hst vrbaske banovine, donose doslovno ovo saopćenje:
. »Uprava policije u Banja Luci kaznila Je zatvorom a no tom protjerala u Italiiu gospodjicu Viktoriji! groficu Del Mostro talijansku pođamcu, privatnu nastavnicu stranih jezika, jer je kao izaslanica banjalučkog društva »Sv. Ante« u inozemstvu vodila defetistička akciju protiv interesa naše države«.
ŠTEVILNE ARET^IjTv JUL. BENEČIJI
Ljubija na 19 febriiSi ;a |934 (A ° i s) »Intormaziorie Italiana, poroča Ir Pariza da so se vršile antifašistične manifestacije v
awr°ak:	^	sedež Uopo-
lavora. Aretacije v masah so se izvršile v Gorici, Dekanih in Spilembergu,
Godina dana rada emigracije iz Julijske Krajine u Zagrebu
Godišnja skupština zagrebačkog društva „Istra”
gaj^dnom!^kulturnoivPi^sccualnomGpouuV-Norgamzacua omladìneZ-LiTnova uprava ima°na
ČELU G. IVANA STAROGA
U Zagrebu, 18 februara.
U dvorani »Kola« održana je danas skupština društva »Istre« Prisustvovao joj je velik broj emigranata iz Julijske Krajine. Pretsjednik »Istre« g, Ivan Stari, — otvarajući skupštinu održao je govor, u kojem je naročito govorio o onima, koji nas gledaju iz Julijske Krajine i nadaju se u slobodu.
Po tom je predložio da se Nj. Vel. Kralju odašalje pozdravni brzojav u kojemu Istrani emigranti izjavljuju, da su spremni žrtvovati sve za svog ljubljenog Kralja i svoju otadžbinu. Brzojav je saslušan stojeći najvećom pažnjom, te popraćen odušev-
Tajnik kaže:
Nije poteklo ni punih 10 mjeseca otkada Se dosadašnjem odboru bila povjerena uprava društva. Stupajući danas pred glavnu skupštinu da poda račun o svom djelovanju ona ie uvjerena da će njezin rad i nastojanje biti pravilno ocjenjero. a svijesna si je, da će iza Sebe ostaviti vidan trag svoga rada u društvu. Preuzevši dosadašnji odbor upravu društva, kad je društvo bilo u teškim prilikama, svojim radom je dokazao, da ie društvo sposoono da živi i da djeluje kao važan faktor naših emigranata u Zagrebu \ nosilac onih težnja naše braće i sestara, koje oni na rodjenoj grudi ne mogu da ispolje drukčije nego robijom i konfina-cijom.
Bratski rad svib naših članova bez razlike položaja i zvanja najbolji su odgovor našim progoniteljima koji naglašavaju da samo lične pobude učitelja, svećenika i odvjetnika mrte rezigniiani mir u Istri medla radnim narodom.
Naš je rad uperen u cilja Istre. Trsta i Gorice mimo unutrašnjeg društvenog djelovanja. najbolje je obilježie okupljanja Jugoslavena iz krajeva koji su sada pod Itali-liiom u društvu »Istra«,
Zadnja redovita glavna skupština »Istra« održana je d^e 12 marta 1533. Budući da je pretsjednik g. Dr. Ražem j odbornici Laza-rić Josip. Grakalić Josip, Tiimpić Jakov i Prelac Giuro predali demisiju, već na sjednici 21 marta, to je na toj istoj sjednici zaključeno da se sazovr izvanredna glavna skupština. I a se ie držala dne 23. IV. 1933. Odbor izabran na toj izvanrednoj glavnoj skupštini na svojoj sjednici dne 25 IV. 1983 konslituirao se je ovako:
Pretsjednik Ivan Sturi: I. potpretsjed-nik dr ćeščut Ciril; II. potpretsjednik Buić Frane; 1. tajnik Sirotić Josip; II. tajnik Do-brila Josip; i. blagajnik Velčić Nikola: II. blagajnik Zuocon Nikola; referent za štampu Trpin Stevo; odbornici: Černeka Antun. Bal Fran, Vidmar Jos.p Švić Viktor. Kliman Antun Zouć Ivan i Zahania Josip.
U nadzorni odbor bili su izabrani dr. Ražem, dr Pertot. Vamvac. Macuka i Bačič. Kasnije se taj oduor konstituirao tako da je dr. Just Pertot bio izabran pretsjednikom, a Ivan Bačič tajnikom.
Na II odnorskoj sjednici g. dr. Ražem predao ie ostavku na časti odbornika nadzornog odbora na ie na njegovo mjesto bio kooptiran g Jakov Vivoda Isto je učinio i 1 tajnik g. Sirotić pa ie na istoj sjednici bio kooptiran za odbornika uz vršenje dužnosti 1 tajnika g di Mnan Ka.in Svi ostali odbornici zadržali su svoje funkcije do sada.
Budući da ie koopti an odbornik g. dr Kajin bio po svo.oj sl"žbi premješten u Skoplie te je na sjednici od 17 oktobra podao ostavku a na njegovo mjesto kooptiran ie Ante Iveša.
Za uspješno društveno djelovanje bila su u prvom redu potrebita materijalna sretstva
Novi je odbor preuzeo od starog odbora neznatnu svotu u gotovom, ali i mnogo obave/a za rianmenje dugova. Prva ie dakle zadaća bila novom odboru da poduzme akciju, kako ni se namakla sretstva da društvo može udovoljti svojim obavezama za uzdržavanje društvenih prostorija socijalnog otsjeka čitaonice kancelarije te svojoj zadaći pružanju pomoći potiebitim. U prvom redu išlo se na prikupljanje novih članova, koji će stvarno uplaćivati svoju članarinu. Agitiralo se uvjeravanjima o moralnoj koristi od članstva pa je odaziv bio vrlo lijep. 1) ovo razdoblje od 10 mjeseci upisalo se u društvo 130 novih članova Risu se upisali samo oni. koji nanovo dolaze u Zagreb već i mnogi, koji su već više godina u Zagrebu ali iz raznih razloga nisu Pristupali društvu. Ovaj priliv novih članova donio je društvu lijep prihod Intenzivno se ubirala čalnarina i od starijih članova, pa samj članovi znadu, koliko su puta bili posjećivani od inkasatora.
Glavni 1 najveći prihod društvu dali su sami svijesni članovi.
Odbor nije propustio nijedan izvor dohotka, pače ie oživio i one usahle i Pasao Pove. Materijalnim su doprinosima zadužili društvo po visini svojih doprinosa navedeni ft. dr. Cok. dr. Ive Dukić. g. ^rl. 2 elana. Koji neće da budu spomenuti, obitei) or. Ružem Laginja senator dr. I rinaistić jedan Ceh, dr. Novak, zadruga »Istarski Uom« I drugi, koji su pomogli društvu oveum iz-
lišnim poklicima »Živio Kralj« i pljeskom.
Prije prelaza na dnevni red g. Stari pozdravio ie sve članstvo i umolio ga,
da se vlada tako, kako bi ova skupština prošla dostojanstveno i kako se ne bi dogodili ispadi, koji nikako ne bi bili u interesu emigracije. Otposlan je još brzojavni pozdrav starini senatoru dru Trinajstiću i pretsjedniku Saveza emigrantskih udruženja u Beogradu dru Čoku.
Iza toga podnio je opširan referat društveni tajnik g. Ante Iveša. Mi taj referat zbog njegove bogate sadržine donosimo skoro u cijelosti.
nosima. Naročito su nam bili mili doprinosi izvan redova emigranata. Moramo da ovdje napomenemo učiteljsko društvo u Trsteniku u Srbiji koje nam je poslalo svotu, sakupljenu u njihovom društvu .prigodom jednog predavanja o Istri te doprinos sakupljen na najjužnijoj točci države u Dojranu izmedju tamošnjeg stanovništva i pograničnih straćara.
Time je društvo bilo u stanju da mu materijalne prilike ne čine smetnju u redovitom poslovanju.
Razumljivo je da nije moglo riješiti ono pitanje, koje ne može da riješi ni država, ni upravne vlasti, ni druge socijalne i humane ustanove, a to je obezledjenje onih koji su najviše pogodjeni općom ekonomskom krizom. Nu i tu je odbor pokazao maksimum svoje mogućnosti, kako će se razabrati iz izvještaja socijalnog otsiera.
Da svi odbornici budu u neprekidnom toku društvene djelatnosti, držale su se uvijek samo plenarne odborske sjednice. Svega ie držano 40 sjednica.
Na članskim sastancima izvještavalo se članove o periodskom djelovanju odbora.
Odbornici, odnosno članovi su prema zaključcima odbora uzimali učešća u ovim društvenim i javnim nacionalnim zgodama: Dne 30 IV došli su na izlet u Zagreb
članovi emigrantskih društava »Soče« i »Taho^a«
iz Ljubljane. Pretsjednik 1 više odbornika dočekali su ih na kolodvoru, poveli u društvene prostorije i pratili ih kod razgledavanja gradskih znamennosU.
Sokolsko društvo u Krapini priredilo je dne 6 maja »Is.arsku večer«.
Tamo je zastupao naše društvo naš pretsjednik. a program upotpunili su iz Zagreba naš odbornik g, Vidmar i pitomac djačkog internata g. Erman. Naše je društvo pismeno zahvalilo društvu u Krapini za tu priredbu.
Dne 14 maja 1933 održao se je
u Ljubljani organizatorno-propagandni tečaj.
Na taj su tečaj bila poslana 4 delegata sa pretsjednikom. Tu su predavali naši članovi: urednik »Istre g. Ive Mihovilović i prof. g. Matko Rojnić.
Prigodom smrti posljednjeg od istarskog trolista blagopok. proi. Vjekoslava Spinčića
naše je društvo izaslalo na pogreb delegaciju sa barjakom Inače je na sprovodu na Sušaku i Kastvu bilo i drugih naših članova i akademičara. U ime istarskih emigranata oprostio se od velikog pokojnika nà grobu u Kastvu naš pretsjednik g. Stari. U crkvi u Kastvu držao je lijepi govor župnik u Šestinama Istranin g. Dr. Ive Dukić. Drumu je poslalo zahvalu za njegov patriotski govor.
Prigodom proslave Jadranske Straže u Zagiebu dne 11 VI
društvo je sa zastavom sudjelovalo na baki jadi. Pretsjednik je bio na dočeku mornara a potpretsjedi ik Buić i blagajnik Zuc-con zastupali su društvo na svečanoi sjednici Jadr, Straže. I na svečanosti u Maksimiru je tom prilikom bilo mnogo naših članova.
Dne ^ VI održalo je društvo komemoraciju pok. prof. Spinčiću u dvorani »Kolo«. Govor ie držao pred mnogobrojnim članstvom i općinstvom sveučilišni prof. dr. Zuglia. Na misu zadušnicu održanu u crkvi Sv. Marka za pokoj duše pokojnika sjatila se masa emigranata i rodoljubnog građjanstva.
Jugosl. Matica u Osijeku održala ie dne 11 VI svoju glavnu skupštinu te je ta1!40 zastupao naše društvo društveni pretsjednik. Na članskom sastanku od 28 juna komemoriralo se pok biskupa Karlina a na sastanku omladinske sekcije dne 14 X smrt VI. Gortana.
Na razviće barjaka sokolskog društva Zagreb III
dne 25 VI bili su kao delegati našeg društva odbornici Dobrila Velčić, Vidmar Kliman i Cerneka na čelu sa potpretsjednikom Buićein U otsutnosti pretsjednika privezao ie trak na barjak potpretsjednik Buić. Prj-vezanie traka našeg društva na barjak sokolskog društva III označuje povezanost n^-šeg članstva sa sokolskim društvom Zagreb III. koje u najvećoj mjeri propagira kult n?-oslobcdjenih krajeva
Delegacija našeg društva bila je sa barjakom i društvenim pretsjednikom III prigodom sokolskog sleta u Ljubljani na Vidovdan 1933,
Dne 6 avgusta 1933 na emigrantski tabor u Černomelj naše ie društvo izaslalo delegaciju sa barjakom. Osim delegata Starog. Vidmara, Do-briie, dr. Kajina i Zuccona bilo je i dvadesetak drugih članova.
Na proslavi krsne slave IV avionskog , puka
dne 2 VIII prisustvovao ie u ime društva pretsjednik Stari.
Pretsjednik je prisustvovao takodjer izvanrednoj glavnoj skupštini društva »Istra« u Novom Sadu dne 23 VII.
Poput ostalih emigrantskih društava i naše je društvo izaslalo svoje zastupnike na treći kongres Saveza Jug. em. udr. u Ljubljanu
dne 24 IX 1933, na kojem su naši delegati uzeli živog učešća u raspravljanju i zaključivanju.
Prigodom proslave 25-gođišnjice ptujskih dogodjaja
dne 10. IX 1933 izaslalo je društvo kao delegate Staroga, dra Kajina i Ivešu. Pred desetkama hiljada naroda ministrima, senatorima. narodnim poslanicima, izaslancima društava, pred sokolima i četama narodne vojske držao je naš pretsjednik g. I. Stari pozdravni govor, koji je bic okrunjen ovacijama za neoslobođiene krajeve. Istaknuti moramo da ie našem govorniku bila dana prednost da govori prije svih mnogobrojnih govornika odmah iza izaslanika kralja i vlade.
Na dušni dan društvo je položilo dva vijenca
na ulazu u groblje; jedan za istarske mučenike, a drugi za pokojne članove. 1 gradjan-stvo j članovi sa pijetetom su palili svijeće pred tim vijencima. Odbornici i članovi posjećivali su tog dana grobove naših prvaka i članova.
Po naredjeniu saveza sva su emigrantska društva priredila
komemoraciju rapalskog dana dne 12 XI.
kao jednoglasni protest proti sudbini naših krajeva. Naše je društvo priredilo uspjelu komemoraciju u »Kolu«. Prigodni je govor držao g. Dragovan Šepić, a pitomci djač. internata recitirali su i pjevali prigodne pjesme pod vodstvom prof. Gortana i učitelja Trinajstića.
U novembru 1933 održana ie na poziv g. gradonačelnika u općinskoj vijećnici anketa o ublaženju krize. Budući da je naše društvo time interesiram) prisustvovao je ! naš preisieđnik. Kad se predlagalo da se iz Zagreba istjeraju svi nezaposleni koji ne borave barem tri godine u Zagrebu, i oni koji su šest mjeseci neprekidno bez posla, ustao je naš pretsjednik s molbom da se to ne primjeni na naše iselienike koji su u sasma drugom položaju. Gradonačelnik je prvi izjavio uz odobravanje cijele dvorane, da nas Istrane smatraju u tom pogledu kao rodiene u Zagrebu. Pa ako bi se adaptirale, predlagane mjere, Istrani bi bili izuzeti.
Dne 1 decembra pretsjednik i tainik su u ime društva čestitali banu narodni blagdan i upisali se u knjigu.
Prigodom dolaska Nj. V kralja i kraljice dne 16. XII u Zagreb članstvo je bile na dočeku, a uveče je sa društvenim barjakom sudjelovalo na bak-Ijadj j defiliranju pred krabevskim parom. U dvorsku knjigu upisao se ie pretsiednik. Potpretsjednik Buić zastupao je naše društvo dne 17 XII 1933 na glavno] skupštini tamošnjeg društva.
Na čajanci u banskim dvorima priredje-no u čast Nj. V.
dne 10 I 1934 bio je pozvan naš pretsiednik i čestitao kralju i kraljici.
Pri odlasku kraljevskog para bilo je takodjer mnogo naših članova i odbornika na kolodvoru.
U jeseni je bio sastavljen naročiti zabavni odbor, koji je imao zadaću da se brine za priredbe kroz zimu. Prvu priredbu učinilo je u zajednici sa Jug. Maticom i internatom
na Nikolinje
dne 8. decembra u dvorani sokola Zagreb 1 u Bogovićevoj ulici. Išto se je zatim da se tom prigodom sakupe djeca naših emigranata, da im se progovori o krajevima odakle su ona i njihvi roditelji i da jedanput na godinu budu svi na okupu. Zabavni odbor, a naročito naši učitelji dobro su organizirali to Nikolinje. Sakupljali su novčane doprinose i darove tako da je oko 400 djece moglo biti obdareno raznim darovima. Program su izvadjala sama djeca iz Škote sa Selske ceste pod vodstvom učitelja Trinajstića i Sirotića te pitomci djač, internata pod vodstvom prof. Gortana i direktora prof. Demarina.
Za Božić ie društvo obdarilo 50 siromašnih istarskih obitelji živežnim namirnicama. Osim toga dobili smo ti istu svrliu od gradskog načelstva 69 kg mesa i 40 kg brašna.
Pokladna zabava
Driredjena dne 3 II 1934 u dvorani »Kola« sa vrlo dobrim moralnim i materijalnim
uspjehom. Sve prostorije bile su dupkom na akademiji sokolskog društva Zagreb pune Istrana, koji su u veselom raspoloženju proveli medju sobom jednu istarsku večer. Za materijalni uspjeh ide u prvom redu zahvala gospodjama naših članova, koje su darovale razne poslastice za buffet, tvrtkama za tombolu, a ostalim dobročiniteljima za dobrovoljne doprinose. Društvo je imalo 3750 dinara čistog dobitka. Društvena je
kancelarija
išla u svim pitanjima na ruku svojim članovima i drugim emigrantima. Izdavala je razna uvjerenja, sastavljala molbe za pravo boravka, uposlenja, državljanstva, na-mještenja i davala preporuke. Pretsjednik je lično intervenirao u raznim pitanjima kod policije, banske uprave, gradskih ureda, direkcije željeznica, pošte, burze rada, središnjeg ureda za osiguravanje radnika, privatnili ustanova i kod pojedinaca. Ne samo primjer spomenut prigodom ankete o ublaženju krize, već možemo generalno kazati, da smo svuda naišli na razumijevanje, ali radi nemogućnosti, a ne radi nerazumijevanja nisu bile sve naše intervencije uvijek uspješne.
Postiglo se da novi emigranti, koji dolaze ovamo bez putnice, ne ostanu u zatvoru na policiji 15—20 dana kao prije, već da se upute u društvo i istog dana, kad su dopraćeni u Zagreb.
Kroz ovih 10 mjeseci pretsjednik je 22 puta bio u Beogradu da intervenira u pogledu namještenja, državljanstva, uredjenja penzije i u drugim pitanjima za naše ljude-Putovao je i u Karlovac da kod tamošnjih vlasti posreduje za emigrante dok još nisu imali svoje društvo. Gospodin Dr. Ivo Buratović išao je društvu na ruku kod ovierovljivanja prevoda a Dr. Sindik liječio je besplatno siromašne naše članove.
Obojici se je društvo pismeno zahvalilo i preporučilo za daljnju susretljivost a tako isto mnogim načelnicima i činovnicima u pojedinim državnim uredima, koji su nara išli na ruku.
Veće skupine ljudi zaposlilo se periodički putem gradskog socijalnog otsjeka na raznim gradskim radnjama te preporukom Dra Ražema u carinskim skladištima.
Sam pretsjednik Stari je u 6 sati ujutro išao na radnje kako bi što veći broj naših radnika i radnica bio uzet na posao.
U kancelariji se vodio popis za statistički otsjek saveza
te je upisano veći dio naših emigranata, odnosno njihovih obitelji. Primale su se prijavnice za policiju prigodom prijave stranaca. Nabavljene su i uokvirene slike Nj. Veličanstva Kralja, Spinčića i Mandiča, a gosp. Dr. Ražem darovao je društvu sliku pok. pretsjednika Dra Zuccona.
U društvu se rasprodaju knjige propagandnog otsjeka »Naših onstran meje«, sve knjige našeg pisca Dukića, a rasprodale su se razglednice Akademskog kluba u Ljubljani.
Iz svih krajeva a naročito iz Savske banovine i iz Bosne obraćali su se emigranti našem društvu za raznu pomoć.
Zahvalna pisma onih za koje se uspješno interveniralo te dovoljni broj društvenih Članova izvan Zagreba govori nama o važnosti naše organizacije.
Pojedinci su se obraćali na nas da im pošaljemo materijal za održavanja * predavanja o Istri što je društvo sa radošću i učinilo.
Naš član prof. Matko Rojnić održao je na Sušaku predavanje o našim mučenicima, član g. Vižintin u društvenim prostorijama o naseljivanju u južnim krajevima, odbornik g. Vidmar u Karlovcu o Koruškom plebiscitu, student agronomije Udović u Karlovcu o narodnom preporodu u Julil-skoi Krajini a učitelj Tone Peruško dva predavanja u Novigradu Podravskom o prilikama u Istri.
Osim na dosadašnje novine i revije društvo se je preplatilo tekom godine još i na neke druge novine.
Društvene su se vijesti objavljivale u listu »Istra« te u zagrebačkim novinama Novostima i Jutarnjem listu.
Najjačeg dodira imalo je naše društvo sa Jugoslavenskom Maticom te smo se u zajedničkom radu upotpunjavali. Jugoslavenska je Matica i materijalno i moralno pomagala i naše članove i one nove doseljenike koji su ovamo stizavali.
Društvo je podržavalo prijateljske ođ-nošaje sa svim emigrantskim društvima i najviše sa Savezom.
Našom pomoću i našim poticajima osnovala su se nova emigrantska društva. Pretsjednik je posjetio više puta Karlovac, Sušak, Split i Tivat i držao tamo s našim ljudima sastanke, predao im pravila i upute za osnivanje društava tako da nekoja već faktično djeluju a druga čekaju odobienje pravda.
Sada je u toku osnivanje društva u Dubrovniku.
Od naših Članova umrli su u ovoj godini:	Radoslović. Damjanić, Nadenić i
TranfR
RAD DRUŠTVA »ISTRA« BIO JE U LANJSKOJ GODINI VRLO RAZNOLIK I OBILAN, ŠTO SE NAJBOLJE VIDI PO IZVJEŠTAJU TAJNIKA
Društvo je pripomoglo uredjenju groba pok. člana Mate Pužara u Remetama Darovi društvu u naravi.
Od gradskog socijalnog otsjeka dobili smo besplatno 2 hvata drva a posredovanjem g. Jakova Lazarića jedna kola drva od tvrtke Šutej.
Organizacija društva.
I na organizatornom polju očitovao se rad dosadašnjeg odbora. Aktivna je Omladinska sekcija koja ima dobar mandolinistički zbor i okuplja omladinu na sastanke, predavanja i priredbe.
Odmah iza glavne skupštine odbor se je stavio u dodir sa gosp. Istinićem, predlaga-čem za osnivanje
sekcije za medjusobnu pomoć, tako da se je ista osnovala dne 6 VII 1933 i danas po prvi puta daje svoj izvještaj glavnoj skupštini.
Na pobudu člana g. Bože Semelića odbor je na svojim sjednicama od 26 IX i 3 X raspravljao
o osnutku prosvjetne sekcije.
Sastavio se naročiti pravilnik, ali do osnutka nije još došlo.
Odbor je na svojoj sjednici od 14 novembra zaključio da se osnuje
pjevački zbor.
Našao je zborovodju u osobi g. Slavka Zlatića. Društvo je materijalni opstanak zbora osiguralo za šest mjeseci. Počelo se sa pjevanjem dne 15 XII 1933. Vježbe se drže u učiteljskoj školi. Upisalo se 48 pjevača, a dolazi na pjevanje poprečno 30 pjevača.
Socijalni otsjek
je smješten u mnogo zdravije, uredjenije i znatno jeftinije prostorije u Mošćeničkoj ulici broj 16 smješten u jednoj većoj i dvije manje sobice. Za uzdržavanje tog stana a da se pomogne onima koji tekar stignu da si nabave potrebite dokumente, da im se dadu sredstva kad putuju na rad u koje drugo mjesto, društvo se obratilo molbom na imućnije članove da bi dobrovoljno do-prinašali kroz šest mjeseci za socijalni otsjek. Od tog dobrovoljnog poreza društvo će dobiti oko 5.000 dinara.
Potanji rad u pojedinim sekcijama biti će ovdje iznešen da zasnadu o društvenom radu i oni koji nisu imali mogućnosti da
naš rad prate iz bliza, ali su ostali dobri naši članovi i pomagali društvo u svakoj zgodi.
Svoj izvještaj tajnik je završio ovim riječima:
»Do početka prošle godine bilo je 180 omladinaca iz naših krajeva osudjeno na 1200 godina robije 1 konfinacije.
Uslijed amenstije nekoji su se vratili kući i za čas se snizio broj godina kazni. Nu nije dugo potrajalo. Pokrajinske komisije za konfinaciju i specijalni tribunal u Rimu nastavio je svoju krvavu proceduru, pa kad nije bilo više omladinaca, kojima da prekida nit života, bacio se je sada i na starce od 60 i 70 godina, osudjujući ih na 20 godina robije.
Naša misao danas leti k brojnim Špi-limbergima za istarske Jugoslovene: Gesuitima, Kopru Regini Coeli. Maschili di Volterra, San Gimignano. Castelfranku, Alekssandriji, Lucchi, Peruggi, San Stefanu, Portolongonu i drugim kazcmatima. gdje venu mladj životi ljudi, koji su osudienl jedino zato, što se im drugi htjeli oteti najsvetija čtivstva i etničku oznaku naših krajeva.
Nu oni će se vratiti, kao što su se neki već i vratilj te stupili u naše emigrantske redove. I mi ih imademo medju svojim članovima. Ne pomirene sa sudbinom poput piemontskog sanjara, već spremne da u svakom času slijede primjere svojih boljih drugova, da dadu svoje živote za slobodu istarskog i goričkog patnika, za je-dinstvenu državu svih Jugoslovena u gra-nicama narodnosti.
Očekujući da grane sunce te slobode, naši su pogledi upereni jedino tom cilju,
nas će rad biti udešen prema tom idealu«. Poslije tajnika izvijestili su o radu raznih sekcija njihov1 pročelnici odnosno tajnici. G. Stevo Terpin, student, govorio je o radu omladinske sekcije, koja je priredjivaia mnoga predavanja, čajanke, izlete itd. Radnik g. Ante Cerneka govorio je o radu socijalnog otsjeka, g. Istenič o radu sekcije za medjusobnu pomoć, a mjesto blagajnika g. Velčića podnio je izvještaj o društvenim finansijama potpretsjednik g. rran Buić. U ime nadzornog odbora predložio je g. Ivan Bačić, da se ujiravnom odboru dade razrješnica.
NA SOCIJALNOM POLJU DR UŠTVO »ISTRA« UČINILO JE U PROŠLOJ GODINI SVE ONO ŠTO JE U SADANJIM PRILIKAMA BILO MOGUĆE
Izvještaj socijalnog otsjeka podao je Ante Cerneka. Otsjek nije raspolagao velikim kadrom ljudi, koji bi bilježili svaku intervenciju i svaku pomoć pruženu onima, koji su tražili pomoć od društva. Interveniralo se kod nađlfcštava glede uposlenja, upućivalo se besposlenike na posao, davalo im pomoć za putni trošak, a siromašnim se bolesnicima kupovalo lijekove. Za Božić se siromašnijim obiteljima izdalo 370 kg brašna i 70 kg masti i slanine, dok je intervencijom našeg otsjeka razdijelio i gradski socijalni otsjek nešto hrane za 40 naših obitelji. — Otsjek ima sada dovoljno čisto i zdravo konačište od dvije malene i jedne veće sobe u gradskim kućama u Mošćeničkoj ulici. Svake je noći bilo po-priječno 19 osoba u konačištu. U svemu je prošle godine bilo u skloništu socijalnog otsjeka 6.907 prenoćenja.
Još uvijek dolazi veliki broj naših ljudi preko granice bez potrebitih dokumenata i bez sredstava. Društvo ih prima na konačište, daje im pomoć u novcu oko snošenja troškova za pravo boravka i upo-slenja. Ali za sve ove izdatke, za plaćanje najamnine za konačište, za ogrijev i svijetlo izdaci su znatni, a dohoci su samo dobrovoljni doprinosi. Da bi se prihodi za socijalni otsjek donekle povećali, društvo se je obratilo molbom imućnijim članovima, koji su se obvezali, da će kroz 6 mjeseca davati dobrovoljni doprinos, kako bi se socijalnom otsjekti pomoglo da vrši svoju plemenitu zadaću. Izvjestitelj je takodjer istakao da smo i kod vlasti i kod pojedinaca naišli na razumijevanje, ali kraj općeg ekonomskog stanja nisu mogli ni svi naši radnici da budu uposleni, ni da svi budu potpunoma obezbijedjeni.
SVUESNI ČLANOVI »ISTRE« ORGANIZUJU POSEBNU SEKCIJU ZA UZAJAMNU POMOĆ U SLUČAJU BOLESTI
I SMRTI
G. Istenič kaže:
»Na ovome mjestu, -na izvanrednoj skupštini dne 23. aprila 1933. godine osnivači ove sekcije iznijeli su predlog, da se osnuje ova sekcija uslijed toga što društvena pravila nisu predvidjela nikakovih materijal-
------------ia.£i ICMULčt
SVOJEM pkosvjec,^
Stai u kojem kaže:
Imam da kao pročelnik Omladinske sek-
cije iznesem izvještaj za ovu poslovnu godinu. Prije nego predjem na sam izvještaj sekcije
moram da se u duhu sjetim svih onih omladinaca, koji su tokom ove godine pali kao žrtve fašističkog nasilja,
momm da se sjetim svih onih, koji su pošli trnovitim putem u talijanske zatvore ili •kor.finaciju.
Dne 20 novembra umro je u tršćanskom zatvoru isprebijan i izmrcvaren do smrti mladi Ivan Jurišević iz Vodica,
Mlad, svjež i pun ideala vratio se nakon godinu dana bivanja u Jugoslaviji 1 to baš u Zagrebi: kući onamo gdje vlada kruti teror fašizva, vratio se jer su ga na to natjerale sla. - materijalne prilike i nostalgija za svojom užom domovinom. No, skoro biva aretiran, a već nakon 20 dana nakon aretacije pao je kao žrtva fašističke inkvizicije Neka bude vječna slava mladome Ju riševiću.
Velike su naše zadaće i teške, zato je potrebno da nastojimo svim svojim silama da se održimo na okupu i da naročito mi omladina sa pojačanim silama stupimo u naše emigrantske redove i da poradimo novim silama za našu emigrantsku stvar tako da budemo dostojni naziva kojega nosimo.
Usprkos tome što sam naveo poslovni je odbor, i stari i novi, radio po svojoj najvećoj mogućnosti i uvijek nastojao da sek čija u danim prilikama što bolje uspijeva.
I mora se priznati, da je Omladinska sekcija od prošle glavne skupštine »Istre« u mnogočem napredovala, naše napredovanje pokazalo je dosta lijepih rezultata,
ne možda toliko kao što bi ml svi željeli, no opaža se da je i interes samih članova za sekciju u zadnje vrijeme u porastu, a to je najbolja garancija da idemo pravim putem i da treba samo ovako nastaviti.
S ovog mjesta moram da se najiskrenije zahvalim svima, koji su nas kod našeg rada poduprli bilo moralno, bilo materijalno
U ovoj poslovnoj godini Omladinska sekcij» održala je 17 članskih sastanaka sa 10 predavanja o raznim aktuel-nim pitanjima.
Održali smo i 3 komemoracije, i to komemoraciju godišnjice zapaljenja Narodnog doma u Trstu, komemoraciju Ba-zovičkih žrtava t komemoraciju pok. Vladimira Gortana. Osim toga smo na članskom sastanku o prilici božičnih praznika recitirali dvije prigodne božične novele. Sva ova predavanja, komemoracije i recitacije vrlo su dobro uspjele. Predavala su slijedeća gospoda: Dr. Miran Kajin,, Ante Ive-ša, prof. Matko Roinić Josip Vidmar, Zorko Bekar ' Rude Udović. Osim toga pokrenuli smo u zadnje vriieme akciju za predavanja izvan Zagreba, tako da smo održali 28 I. dva predavanja u novoosnovanom našem društvu u Ka--lovcu.
Kako bi se članovi medjusobno što bolje upoznali,
a naročio oni sa periferije i zato da bi im čame u robstvu.
pružali osim predavanja i malo zabave, pri-redjivali smo zadnja dva mjeseca svake nedjelje čajanke, koje su u svakom pogledu vrlo dobro uspjele. Priredili smo 8 ovakvih čajanka. I materijalni dobitak od ovih čajanka bio je zadovoljavajući, tako da smo mogli u zadnje vrijeme povećati naš inventar bilo sa instrumentima bilo sa drugim inventarom. Na badnju večer
priredili smo zajedno sa Ist. Akademskim klubom za naše članove zajedničku večeru, da smo tako i mi, koji se nalazimo daleko od svojih domova na tnadicijonalan način proveli tu večer.
Za ovo poslovno vrijeme poslovni je odbor O. S. održao
28 odborskih sjednica na kojima su se pretresala sva aktuelna društvena pitanja. Sadašnji odbor održava odborske sjednice redovito svaki tjedan jedanputa. Knjižnica, koju vodi br. Djoniketi posjeduje danas 260 knjiga na narodnom jeziku, 29 na stranim jezicima, osim toga posjeduje i nekoliko revija i kalendara.
Sekcija bila je zastupana i na svim priredbama Saveza, tako na idejnom tečaju, kojega je organizirao 15 maja Organiza-torno-propagandni odsjek Saveza u Ljubljani, na kongresu Saveza 24. IX, u Ljubljani i na Taboru u Črnomlju 6. VIII. 1933.
Unutar omladinske sekcije postoje dvije potsekcije i to mandolinistička i izletnička potsekcija.
Mandolinistička potsekcija pokazuje bez sumnje najveći uspjeh. U zadnja dva mjeseca podigla se je do zamjer-ne visine, a to najviše zaslugom zborovodje br. Milana Brebera. Naš zbor svirao je na svim našim čajankama, osim toga svirao e na zabavi društva »Istra« u Kolu. Sekci-ia posjeduje danas 8 vlastitih instrumenata Mandolinistički zbor vježba redovito dva puta tjedno te ima 15 svirača. Ja se s ovog mjesta našim mandolinistima najiskrenije zahvaljujem na njihovom požrtvovnom radu i molim ih da samo nastave sa radom kojim su započeli
Izletnička potsekcija
nije pokazala baš najboljih uspjeha, a to uglavnom s razloga, koje sam već sprijeda naveo U prošloj sezoni priredili smo svega 3 izleta koji su dobro uspjeli. Nadamo se da će i u tom pogledu u buduće biti bolje.
I u materijalnom pogledu pokazalo se da idemo na bolje, a to najviše zaslugom naših čajanki.
Ovo bi evo bio u kratko rad Omladinske sekcije za vrijeme od 23 aprila pa do danas. Nije se napravilo sve ono što bi se bilo moglo, no svaki ozbiljni posmatrač mora ipak priznati da se nastojalo svim silama održati sekciju barem na istoj visini na kojoj je bila, j svi znaci kažu, da smo u tome i uspjeli j da je interes za sekciju u zadnje vrijeme stalno u porastu. Nadam, se. da će rezultati na budućoj skupštini biti mnogo bolji a da to j budu treba da 'demo svi do jednoga na rad da se svi do jed-1 noga strnemo u jednu veliku, laku falangu , mladih emigranata koji će znati braniti in-■ (terese naše < interese one naše braće koja
nih prava članova u slučaju da zapadnu _ težak položaj, kao što su slučaj smrti, bolesti i neuposlenosti
U ovakvom stanju nije se moglo pomišljati da društvo samo kao matica, radi ra stvaranju jednoga potpornog fonda, iz koga bi se u slučaju potrebe, pružilo pomoć onim izbjeglicama koji su već dulje vremena Zagrebu.
Da bi se ova praznina u društvenim [pravilima ispravila, osnivači sekcije isho dili su od pomenute skupštine načelno odobrenje Upravnom odboru da može osnovati u okviru društva kao samostalan ogranak jednu sekciju čija će jedina zadaća biti da na bazi samopomoči okuplja članstvo u svrhu stvaranja potpornog fonda za davanje pomoći u slučaju smrti, bolesti i neuposlenosti.
Dne 25 maja 1933 g. sazvan je konsti tuirajući sastanak osnivača na kojemu je prihvaćen sa malim izmjenama poslovnik te izabran slijedeći poslovni odbor: Lju-bičić Matko, Milić Matko, Dr. BLaž Posedel, Istenič Martin, Žerjal Stanko, Modru-šan Juraj i Domaćin Juraj.
Poslovni odbor dao se je na posao da usprkos teških vremena privede ideje sekcije u djelo te je u tu svrhu održao nekoliko dobro posjećenih informativnih sastanaka medju članovima društva te šireći propagandu putem glasila naše emigracije »Istre«, koje je rado ustupalo mjesto za vijesti iz sekcije.
Pošto se je ukazala potreba da se poslovni odbor proširi, to je na članskom sastanku dne 12. IX. 1933. g. izabran u poslovni odbor još g. Ivan Stari i Matko Zla-tić.
Sekcija uslijed općih i naročito teških ekonomskih prilika u kojima se nalaze naše izbjeglice, doduše nije u prvoj poslovnoj godini pokazala onaj razvoj kao što bi bilo poželjno, ali je ipak za ovo kratko vrijeme svoga opstanka uspjela okupiti dovoljan
broj članova, te stvoriti tome odgovarajući potporni fond, tako da je zagarantovan i opravdan opstanak.
Poslovni odbor je u tom vremenu odr-žuo 9 sjednica na kojima su riješavani tekući poslovi, te je primljeno u svemu u posmrtno kolo 27 članova, u bolesničko kolo 21 član i u neuposleničko kolo 25 članova, a prijavilo se još veći broj članova, koji ioš nisu svoje obaveze ispunili da bi stekli pravo na redovito članstvo
Iz ovoga se vidi da je najveći interes za posmrtno kolo, a prirnjetit se mora da je odaziv za članstvo bio najmanji baš od onih članova društva kojj bi u prvome redu trebali biti članovi Sekcije i radi kojih je i osnivana, t. j. slabije situiranih, a što se može opravdati jedino poznatim nemarom za svaki društveni život onih naših izbjeglica koji se sjete društva tekar onda kada je zlo već nastupilo, te se je već nebrojeno puta desilo da je trebalo nekorne pomoći osobito u slučaju smrti, žalosnim i nedostojnim načinom sabiranjem dobrovoljnih prinosa putem araka umjesto, da se je ranije sistematskim članstvom u sekciji osiguralo bar minimalnu potporu. Treba istaći da pretežni dio članova sekcije čine oni emigranti koji po svome položaju nikada ne će trebati pomoći, te time pokazuju shvaćanje ideje sekcije u punoj mjeri.
Podnijevši izvještaj o radu sekcije izvjestitelj kaže:
Iz toga se vidi da je sekcija dokazala da može odgovarati svojim materijalnim obavezama prema članstvu te i time opravdala svoj opstanak
Pošto je već duže vrijeme na sastancima tretirano pitanje eventualnog obaveznog članstva sviju članova Društva u članstvu posmrtnog kola, to je na sastanku dne 11. o. mj. zaključene da se predloži današnjoj skupštini predlog da se novi odbor društva ovlasti da može u tom pravcu donijeti potrebne zaključke te ih po mogućnosti u narednoj poslovnoj godini privesti u djelo. Ovo je u kratko slika dosadašnjeg rada sekcije, te se moli skupština da ovaj izvještaj primi, a članstvo da u idućoj poslovnoj godini posveti više pažnje ovoj sekciji.
NOVI ODBOR DRUŠTVA »ISTRA«
:
U debati o radu odbora nije sudjelovao niko i izvještaji funkcionara prihvaćeni su jednoglasno i bez ikakvih primjedaba. Jednako je tako jednoglasno izglasana i razrješnica.
Pretsjedničko mjesto preuzeo je pročelnik izbornog odbora g. Božo Semelić i umolio, da se predadu liste za novi odbor. Predahe su dvije liste: prva sa g. Ivanom Starim na čelu, a druga sa drom Ivanom Raženom. Kako se više od desetine članova izjasnilo za tajno glasovanje, imalo se odmah pristupiti glasovanju pomoću ceduljica.
Od 210 članova koji su imali pravo glasa, glasovalo ih je 124 za listu g. Ktaroga, a 72 za listu dra Ražema (14 glasova bilo je poništeno).
Lista g. Staroga bila je izabrana dakle s velikom većinom glasova i to izazivlje burne man festacije koje dugo traju.
Pretsjednik: Ivan Stari. Odbornici: 1. Baf Fran, penzionirani školski nadzornik. 2. Cerneka Anton, ljevač. 3. Dobrila Josip, činovnik drž. želj. 4 Iveša Ante, novinar 5 Dr. Kajin Miran, banovinski savjetnik, 6. Motika Ivan, student prava. 7. Peroša Ciril. činovnik drž. želj 8. Smoliča Petar, radnik. 9. Dr. Višnjevce Viktor, privatni činovnik. 10. Vivoda Jakov, sekretar minist, trg. kod banske uprave. 11. Vižintin Željko obrtnik. 12. Zović Ivan učitelj. 13 Zuccon Nikola radnik. 14. Žerjal Stanko, trgovački pomoćnik.
Nadzorni odbor: 1. Bačić Ivan, priv. činovnik. 2. Dr. Jakac Dušan, liječnik 3. Macuba Matko graditelj. 4. Dr Just Pertot, liječnik. 5 Velčić Nikola, priv činovnik.
Novi odbor društva »Istre« u Zagrebu, izabran ha glavnoj godišnjoj skupštini dne 18 februara konstituirao se je na svojoj siednici dne 20 februara ovako:
Pretsiednik; Ivan Stari: I. potpretsjednik: Dr. Miran Kajin: II. potpretsjednik--Željko Vižintin: 1. tajnik: Ante Iveša; H, tajnik' Ivan Motika: I. blagajnik: Josip pobrila: II. blagajnik: Nikola Zuccon; [Odbornici- Fran Baf, Anton Cerneka. Ciril Peroša. Petar Smoliča, Dr. Viktor Višnjo-
vec, Jakov Vivoda. Zović Ivan, Stanke Žerjal. Nadzorni odbor: Pretsjednik Dr, Just Pertot tajnik Ivan Bačić odbornici; Dr Dušan lakac, Matko Macuba i Nikola Velčić.
DR. IVO RAŽEM NIJE KANDIDIRAO
Od. g. dra Ražema primili smo ovo pismo koje rado donosimo:
Gospodine uredniče!
Saznajem iz dnevne štampe da me ie povodom jučerašnje redovne g.avne skupštine društva »Istra« u Zagrebu jedan dio članstva kandidirao za pretsjednika postavivši drugu izbornu listinu sa mojim imenom na- čelu
Cast mi je zamoliti Vas, da radi ispravne informacije javnosti izvolite saopćiti u narednom broju Vašega lista, da je ova kandidatura postavljena protiv moje vo-Ue, jer sam prije glavne skupštine usmeno pismeno na razne predloge i pozive svakome odgovorio 1 obrazložio, da se ja ne * ne.l:u Primiti ponudjene mi časti. O tome obavijestio saru istodobno Savez emigrantskih udruženja u Beogradu u kojem vršim funkciju prvog potpretsjednika, te Sokolsko društvo Zagreb III, kojem sam starješinom i kojemu pripadaju članovi i odbornici društva »Istra«, te konačno samu' društvenu upravu preko pretsjednika i tajnika zalažući se uvijek, naročio u ovim kritičnim časovima, za slogu i za sporazum u redovima Istrana.
Zahvaljujući bilježim se _____	Br- Ivo Raženi s. r.
L PULI JE TAKVA MIZERIJA da će i tramvaj biti ukinut Pula, februara 1934. — u Puli’je tako grozna mizerija, da će i tramvaj biti ukinut Tramvaj je već mnogo godina stalno u deficitu, ah nikada nije taj deficit bio veći nego prošle godine. Niko se ne vozi 1 elektrika se troši uzalud, a isto tako i personal mnogo stoji () tome, da bi se rivai imao ukinuti govori se već u noia vl-i-sa i u novinama. Kad se to dogodi Viđa će Pula biti sasvim mrtvi grad	d ć
Naša huttisma foromiha Josip Kostanjevec praznuje 70 rojstni dan
Dne 19 t. m. ie naš znani rojak in pisatelj Josip Kostanjevec praznoval v Mariboru svoj 70 rojstni dan. Rodil se je 19 februarja 1864 v Vipavi. Učiteljišče je dovršil v Kopru in je do leta 1901 služboval kot liudsko-šolskj učitelj na Vipavskem in drugod, zatem pa je poučeval na ljubljanski vadnici do svoje upokojitve.
Kcstanjevčevo ime je bilo, zlasti v širših plasteh našega aroda. dobro znano. Preprosto ljudstvo je zelo rado čitalo njegove spise zlasti one. ki jih je izdala Mohorjeva družba. Sodeloval pa ie tudi pred vojno in po vojni pri raznih slov. listih in je izdal nekatere svoje spise v samostojnih knjigah. Ljubljansko »Jutro« pravi o njem:
Kostanjevec je opisoval življenje na Notranjskem: ta, danes take žalostno razkosana pokrajina na prehodu dveh klimatskih področij in na križišču alpsko-sredujeevrop-ske in iadransko-sredozemske civilizacije, je dobila v njem prizadevnega epika. Kostanjevec je opisoval kmečke ljudi in malomeščansko gospodo z vidno, ponekod že v naturalizem prehajajočo iskrenostjo: življenje
Antologija nove
»...može se spaljivati knjige, isklesavati napise i razarati spomenike, zatvarati škole i crkve, tjerati ljude iz njihove rodne zemlje — ali nema sile, koja bi uništila ono, što su naši Istrani, na polju hrvatske književne kulture, kroz vije-kove stvorili, nit koja bi iz našega hrvatskoga naroda Istre istrgla njegov hrvatski jezik i sve ono što je s njim spojeno, i što je s njim stvarao i od roda do roda prenašao ...«
V. Spinčić.
Kulturni nivo jednoga naroda, pa i jedne pokrajine, pokušavalo se mjeriti po broju škola, po postotku nepismenih, po ure-djenju saobraćaja, pa čak i po — potrošnji sapuna... No ništa nije toliko mjerodavno za kulturu jednog naroda koliko književnost. Ona je najbolje mjerilo kulture, najbolja kazaljka za nacijonalnu svijest. A nacijćmalnu svijest Istre i njenu visoku kulturnu razinu ništa toliko ne dokazuje koliko njena kulturno-književna prošlost. Vidi se to i po tome što su njeni neprijatelji najprije i najvehementnije udarili na sve ono što tu slavensku kulturnu prošlost izrazito Pokazuje. Bezbožuo zatvaranje crkava i škola, vandalsko razaranje i uništavanje svih, pa i najmanjih, kulturnih spomenika, bezdušno istjerivanje i ubijanje i konfini-ranje domaće inteligencije, a naročito sistematsko i na svim linijama uništavanje ekonomsko-kulturnih institucija i gušenje slobodne riječi najbolje pokazuje čega se naši neprijatelji u Istri najviše boje. I nije ni čudo! Književnost je u Istri od vajkada bujno evala. To svjedoči čitav niz imena, koja je Istra dala našoj književnosti. Bez Pavla Vergerija, Stjepana Konzula Istranina, Matije Vlašića ranije, a kasnije i u naše vrijeme bez Kumičića, Katalinić-Jere-tova i Cara-Emina jugoslovenska bi književnost bila krnja. A mnogo je veći broj onih trudbenika na kulturno-književnoj njivi koji su značajni specijalno za istarsku književnost. Dobrila, VUezić, braća Bašti-iani, Parčić. Crnčić Gržetić. Spinčić, Man-
đrobnih, socialno in duševno majhnih ljudi, ki se bore bodisi za zemljo, bodisi za eksistenco in pa za denar in ženske. Ce prav se ni povzpel do idejne zaostrenosti socialnega pisatelja, je vendar spisal nekoliko tudi do-kumentarično značilnih povesti zlasti iz učiteljskega življenja ki so po svrji neizprosni resničnosti in stvarnosti dobile izrazit socialni prizvok. Kostanjevec je ves svoj pripovedni dar posveU opisovanju stvarnih razmer in resničnega življenja: v teku časa si ie pridobil objektiven, nuzlepotičen slog in izbrusil jezik, ki ni posnet iz slovarjev in knjig, marveč iz vsakdanje govorice slojev, katerim je posvečaj svoj opazovalni dar. Poleg raznih drugih čmiieljev in vplivov so razmere kj je v njih živel pisatelj Kostanjevec, otežkočale njegov pisateljski razvoj in poglobitev; vzlic ternu ra se .ie na njegovi literarni njivi nabralo toiiko pMpovednih spisov neke določene, dobo njih postanka presegajoče vrednosti, da bodo prej ili slej v obliki knjige izbarnih sp;sov prešli med dokumentarna dela slovenskega realizma.
Rojaku Kostanjevcu čestitamo in želimo še mnogo srečnih let. (A g i s).
čakavske lirike
dić, Laginja, Milčetić, Trinajstič, Tentar, itd., da ne nabrajamo još čitavi niz imena. Svi su ovi pisci doprinijeli svoj obol kulturnom podizanju našeg naroda, u svim pravcima. No u zadnje se vrijeme — tokom dvaju decenija — pojavilo i nekoliko značajnih imena u našoj književnosti, imena koja su dala našoj istarskoj književnosti nešto specifično istarsko. To su Nazor, Balota i Gervais (Žerve). Ta trojica pjesnika progovorili su u svojim čakavskim pjesmama tako intimno, dub ko i toplo, da je iz njih prozborila »sva bol našeg primorskoga puka...« U svojim pjesmama dali su čitavo srce i dušu, veliku i dobru, našeg čovjeka koji se pati na grudi zemlje od davnih davnina; pati i bori za »pest zemlje« i tračak slobode... Propjevao je u tim pjesmama naš dragi, mali, istarski čovik...
Da ne bi najbolje i najljepše od tih pjesama naših čakavaca (uz Dalmatinca Peru Ljubiča) ostale rasturene po raznim časopisima i knjigama, pa postale u neku ruku »izgubljeno biserje«, izdat će se jedna »Antologija nove čakavske lirike« u koju će ući sav čakavski pjesnički opus Vladimira Nazora (8 pjesama), po deset pjesama Mata Balote, Draga Gervaisa i Pere Ljubiča i osam narodnih pjesama. Probrane i sre-djene ove pjesme daju jedinstven utisak i ta bi antologija trebala postati »vademecum« svakoga našeg inteligentnog čovjeka, koji voli svoj kraj i svoju riječ, rodjenu, dragu i tako daleku... i tako krvavo proganjanu... Trebala bi tu knjigu imati svaka naša kuća, da bude kao »memento« a ‘svakoj prilici, potsjećanje svakoga dana na naše koji trpe. čekaju — koji su ostali s — one strane... Ta antologija mora biti naša kulturna afirmacija!
Da bi se omogućilo čim prije izlazak ove antologije apeluje se ovime na sve pretplatnike našeg lista, da se odazovu pozivu na pretplatu. U tu su svrhu današnjem broju priloženi čekovi. Knjiga će stajati 20 (dvadeset) dinara, lijepo opremljena. Nadamo se, da će odziv na ovaj poziv biti srdačan, pa u to ime pozdravljamo sve, kojima leži na srcu izdanjp jedne ovakve čakavske edicije.
Mara Hus: Njene službe
Mara Husova se je rodila tam sredi Krasa, preživela otroška leta po divjih, puščobnih pašah, ki se razprostirajo med Sežano in Gaberkom, med Komnom. Tomajem in morjem. Podobo te pokrajine je Mara vzela s seboj v svet. Rinila se je kot služkinja skoz; gnus in trpljenje — pa iskala vsakega, ki je bil pripravljen izreči prijazno besedo, iskala je skozi mrak vsak kotiček, v katerem se je skrivalo nekaj svetlobe. Ni se bala borbe in samotarjema, vendar ni nikoli nehala koprneti po sreči, ki je popolne ni nikjer. Potem se je z voljo Kraševke preborila skozi šole in življenje jo je vrglo v Dom zdravja na konec Balkana, v Bitoli. Iz tega življenja je napisala marsikaj trpkega in grenkega. ya nikoli brez upanja ker nikoli ii niso mogi, ukleniti duše. V Zori in njenih službah je popisala samo sebe. to je vso težko pet slovenskega dekleta kakršnih je na tisoče, le da ta Zora nikoli popolnoma ne klone. Zora je med služkinjami kljub vsem grenkostim poštena in vedra upornica. Zdi se mi, da ima Mara Husova bit umetnice v sebi in možnosti, s katerimi lahko nadvlada naše P sateljice, kar jih je bilo dosedaj, in da se končno povzpne do stvariteljice resnih umetnin. Z južnega Balkana je dala (v Mladiki) že nekaj dobrih novel, z njimi uvaja naš jug v našo knjigo.
U, IVI (Mladik a)
Za Pregljevo 50-letmco
Dijaški list »Mentor« št. 3 ie prinesel lepo priložnostno pesmico, ki jo je spisal ob priliki petdesetletnice Ivan Čampa, Prinašamo naslednje kitice:
Slovo jemalo je poletje in umiralo njegovo cvetje, ko iz velikega kaosa motaj se svet ie in iskal si novih poti.
Rapallo zgodovme naše črni dan!
Le molče smo ihteli, ko so nam vzeli sončno goriško stran.
Kakor je Tebi. veliki sejavec. bilo tedaj, ko so pripravili Te ob domovino in vzeli Ti radost edino?
Je Tvoje srce veselo še kdaj?
Toda: čeprav je silen jarem tuj, ne obupuj!
Še bodo zarje Vidove žarele, še se bodo v Primorju naše pesmi pele, še se bo srce topilo Ti v akordih sveto-lucijskih zvonov,
še boš sanjal po Tolminskem o usodah dalnjih dnov — to verujemo Tj in jaz in vsi. ki poje jim po žilah bratska kri.
Zato za petdeseti rojstni dan ne bomo Ti
nosili cvetja.
le to Ti vsi srčno želimo, da videl bi nekoč svobodno domovino in bi zapel nam sveto himno Velikega _______________________ razodetja!
t MILENA FISTROVA
Na zagrebški kliniki je 17 t. m. preminula rojakinja Milena Fistrova, učiteljica srbohrvaščine na licejski osnovni šoli v Ljubljani. Pokojnica je le kratek čas bolehala na pljučih ter se končno podvrgla operaciji, ki ie pa ni prestala. Preostalim naše sožalje. ____________________________(A g i s)
UMRL JE G. ANTON REBEK, GORIŠKI GLAVAR
Dne 9 februarja je umrl v Trstu Anton O. Rebek, bivši goriški glavar, v starosti 77 let. Rajnki zapušča vdovo Luizo, roj. Homen-Kovačič in štiri otroke, med temi vseuči-liščnega profesorja Marija in inženjerja Konstantina.
Ponedeliski »Slovenec« piše o pokojniku:
»Rojen je bil v Barkovljah pri Trstu in v Trstu je dovršil gimnazijske nauke. Vzgojil ga je barkovljanskj župnik Andrej Černe. Na Dunaju je študiral pravo in se je po končanih študijah posvetil upravni službi. Svojo karijero je začel s službo pri namestništvu v Trstu. Pozneje je služboval tudi v Kopru, potem zopet v Trstu. Leta 1901 je bil poslan v Sežano, da vodi tamkajšnje okrajno poglavarstvo; tu je postal okrajni glavar in bil povišan v namestniškega svetnika. V Sežani je ostal do leta 1912, ko je bil poklican v Gorico kjer je prevzel vodstvo goriškega okrajnega glavarstva. V Gorici je ostal do avgusta 1915. torej še po izbruhu vojne z Italijo, in je tako doživel obstreljevanje mesta. Moral se je umakniti na zahtevo vojaških oblastev, s katerimi je prišel v spor, ker se je zavzemal za pravice civilnega prebivalstva.' Tako so na pr. vojaška oblastva od njega zahtevala, naj imenuje talce, ki bi morali biti si svojim življenjem odgovorni za katerekoli sabotažne čine proti armadi. Svetnik Rebek se ie tej zahtevi uprl. Na njegovo mesto je bil imenovan baron Baum. Svetnik Rebek je nato odšel v Volosko, kjer je imelo tržaško namestništvo svojo ekspozituro. Ko so Italijani po porazu pri Kobaridu izpraznili Goriško, je bil imenovan v »Obnovitveni urad«, ki je vodil obnovitev goriške dežele. Po razsulu Avstrije se je preselil v Sežano ter je stopil v pokoj. Iz Sežane se je preselil na svoj dom v Jrst.
Že pokojnikova zunajnost je izražala dostojanstvenost mirnega in objektivnega uradnika, ki je bil pravičen tudi proti državljanom druge narodnosti. Imel je velik smisel za potrebe preprostega ljudstva kakor vseh ostalih slojev, bil je in tudi ostal zaveden Slovenec in Slovan. V Sežani se je posebno trudil, da bi preskrbel Kras s vodo, značilno za njegovo uvidevnost je bilo dejstvo, da jg silno nerad podelil koncesijo za gostilno. Učenje tujih jezikov je bilo njegov sport izven uradnih ur. Še ko je živel v Trstu v pokoju, se je na pr. pričel učiti angleščine.
Naš narod bo ohranil v najboljšem spominu glavarja Rebeka. Naj počiva v miru! Preostalim naše sožalje!«
U MEDUL1NU JE UMRO JAKOV KIRAC.
Pula, februara. Dne 13 t. mj u 3 sata ujutro preminuo ie u Medulinu Jakov Kirac poznati trgovac i posjednik u 74 godini svoga života. Pogreb je obavljen uz sudjelovanje brojnoga naroda iz Medulina i cijele okolice, jer je pokojnik bio poznat i cijenjen. Odgojio je obitelj od 11 djece od kojih su svi, osim 3 kćeri morali zbog fašističkog terora napustiti svoj rodni kraj. Pokojnikova porodica bila je izložena svim mogućim šikanaciiama još za vrijeme Austrije, a zbog nacijonalne svijesti i nepokolebi-vosti teško je stradala j pod fašističkim režimom.
Od njegovih sinova, koji su morali emigrirati u Jugoslaviju niti jedan nije mogao da dodje ktići da ublaži zadnje časove pokojniku.
Pred dvije godine umrla je u Medulinu i pokojnikova supruga, tako da je od one velike j ugledne obitelji i velikog imanja ostala danas velika praznina i pustoš.
JOSIP KRMPOTIĆ
1. III. 1864 do 1. III. 1934.
»Jos. Krmpotić tiskara i papirnica, Pula«. tako se zvala njegova firma. Koliko ie ljudi prošlo kroz njegove kancelarije na Trgu Custozn br. 1 i kroz njegovu kuću u Sišanskoj ulici br 24. gdje je za vrijeme svjetskoga rata bila tiskara i uredništvo našeg pivog i posljednjeg dnevnika u Istri »Hrvatski List!« A nije nas sa Pulj-štine mali broj koji smo u ovim dvjema kućama prvi put došli u dodir sa gradjan-skim društvom, sa kapitalističkim preduze-ćem i koji stro došli do spoznaje da je adekvatna forma nacionalizmu kao političkoj ideji kapitahzam u oblasti privrednih °dnosa i da su »nacije« kao nacije postale moćne t uticajne u stvari preko sopstve-»oga kapitala i kapitalizma.
Tipografski radnik Josip Krmpotić iz Stupnika kod Zagreba, (porijeklom Ličanin), koji je '884. zbog radničkih demon-stracija bio zatvoren u Zagrebu i dobio iz-Son iz Zagreba i koji je iste godine došao ft tiskaru »Na:'e Slouv« u Trst da bi do kraja svoga života ostao naš i međju nama unijeo jr u naš istarski život duh kapitalističkog pieduzetnika. Pred naš slom godine u Istri, koji je izazvao i slom čitavog njegovog preduzeća, njegovu kotizaciju na Sardiniji i protjerivanje iz Istre, njegovo preduzeče u Puli je bilo najjače nrvatsko privredno preduzeče u cijeloj Zri. Tri su tiskare, u kojima su se izdavala tri dnevna lista, bile u njegovim rukama. Oko 100 kvalifikovanih radnika i na-njieštenika je bilo neprestano na njegovom Platnom spisku — za naše istarske prilike vHo veliki taoi. Ta privredna pozicija nje-eova stvorila je bila mogućnosti da njegova kuća postane središte našeg društvenog *:y°la u Puli, kao što je Pula. u velikoj {nicri i uslijed niegovog ekonomskog uspje-?a’ bila dva puta da postane središte našeg •nlturnog i političkog života
Pa ipak nije njegov privredni položaj bio glavni razlog njegovog uticaja. Ovaj realni privredno orijentisani čovjek je bio čovjek. Stari Krmpotić je bio ličnost sa neobičnom privlačnom snagom, jakim osjećanjem za pravičnost, sa dubokom ljubavlju prema svima što rade. On ie bio radnik kojj je i kao preduzetnik zadržao psihologiju radnika. Njegova radna energija kao da je imala nepresušne izvore. On je ustajao prv: u kući (ljeti vrlo rano. u 4 ili 5 sati), a Ijegao je posljednji. Cio njegov dan je bio radni dan. Ni u njegovoj kući, ni u njegovom preduzeću nije bilo ni jednoga čovjeka koji ie radio više od njega. Duboko u noć sam i osamljen, on je sjedio nad svojim računima, kombinacijama, trgovačkim knjigama, Škrt u riječima, tih i povučen, on nikad nije vodio glavnu riječ u salonu, ni na političkom skupu, ni u uredništvima svojih listova, A i u samom preduzeću njegova je riječ bila mirna, blaga i tiha odmjerena i staložena. Možda ie baš zato imala neobično jak uticaj na ljude. Prema ljudima je uvijek bio čovjek i u svojim radnicima uvijek ie gledao ljude. Njegov osmejak. blag i topao, bio jednak prema admiralu, od koga ie zavisio prosperitet njegova preduzeća. kao i prema tipografu u tiskari ili prema dobroj djevojci Pepi iz Sv Petra u Šumi. koja ie ribala podove u njegovoj kući.
Život Josipa Krmpotića je bio tvrd. Oženio se mlad, još kao radnik sa četr-naestgodišnjom trščankom iz slovenske obitelji Krajnik i djeca su se redjala brzo. Pored svoje obitelji imao je bez prestanka, da vodi brigu i za neopskrbljenu rodbinu. I ta briga i rad za druge, to istinski kršćansko staranje za druge, ostala je naj-karakteristični’u crta njegova života. Tu više nije bio vlasnik firme koji računa, nego čovjek koji osjeća čovjeka. On se brinuo ne samo za tetke (siromašne tetke), za svastike, za djecu za sinove, za unuke za kćerke i zetove, nego i za sudbinu rad-, nika i služavki, za svakoga ko je došao bilo u poslovan ili ličan odnos sa njime, a koji je bio ekonomski slabiji od njega i
koji je mogao očekivati pomoći od njega. Meni je lično iskazao toliko mnogo ljubavi u najranijoj mladosti, kao jednome od svojih radnika, a cn smatra i danas, u svojoj 70 godini, kao je sav njegov imetak izgubljen i kad opet sam brine za svoju egzistenciju kao neki mlad ć na početku karijere, kao neku svoju dužnost da mi ukazuje pomoć i gostoprimstvo, i uvijek, kad se nadjeni sa njime, pomalo me je stid, da u životu nisam nikad imao prilike da mu vratim ni jedan dio onoga moralnoga duga što mu dugujem kao čovjek.
Stari Krmpotić je bio iskreno i jako nacionalan čovjek. Njegova su djeca svršavala njemačke gimnazije i univerzitete, on ie radio u dva grada gdje je talijanski duh dominirao (Tist i Pula), njegov ekonomski prosperitet je Pio lakši na drugoj strani nego na hrvatskoj. Pa ipak on nije ni jedan momenat nikad prelazio na drugu stranu Da nije uradio ništa drugo nego što je izdao Nazorovu »Krvavu košulju« i Draisine kompozicije istarskih pjesama (sve prije svjetskoga rata, sve sa deficitom jer drukčije nije bilo moguće) i dnevnik »Hrvatski List« (opet sa deficitom) njegove bi zasluge za našu narodnu stvar u Istri bile velike, Ali on ie uradio mnogo više. U sudbonosnim danima 1917—1918 on se sav stavio beskompromisno i bez rezerve na stranu naše narodne revolucije protiv Au-stro-Ugarske i orotiv Italije. U ratu je morala jedna od ovih sila da pobijedi. Ma koja da je odnijela pobjedu, njegova bi ekonomska sudbina bila zapečaćena. Okupacija Istre od strane Italije učinila je kraj njegovom radu i njegovom velikom preduzeću.
U njegovo) kući je bilo središte našeg nacionalnog pokreta. Tu je bio štab naše revolucije. Tu su dolazdi naši pomorski oficiri. podoficiri i mornari (Hrvati, Srbi. Slovenci, Cesi. Poljac'). tu je bilo mjesto sastajanja naše inteligencije. Tu su dolazili Dr. bkaljer. Dr. Vratović, Dr, Zuccon. Kaftanić.. Ivan Stan, Seražin, Frane Barbalić, Dr. Mrakovčić, Dr. Klunić, u toj kući u Šišan-*
skoj ulici 24 sastajali su se i naši najagilniji omladinci iz Medulina, Premanture, Ližnjana, Mrčane i pomalo iz svih strana Istre. Tu je stvorena ideja o otvaranju hrvatske gimnazije u Puli (prvo privatne, koja bi bila otvorena već 1919 godine). Tu su održane sjednice Narodnoga vijeća pulj* skoga. tu su vijećali i izaslanici zagrebačkog Narodnog vijeća (Vilim Bukšeg, L M. Cok, Dr. Ante Tresić-Pavičić). Tu su nalazili glavno uporište i prvi jugoslovenski admirali Koch i Podkapelski (ovaj je posljednju noć prije svoje propasti na »Viri-bus Unitis« proveo na konferenciji u toj kući) Tu je izašlo i prvo ozbiljno i temeljito statističko djelo Frana Barbalića: »Pučke škole u Istri«, najbolji i potpuno znanstven dokumenat o stanju našega naroda u Istri i o privilegisanju Nijemaca i Talijana u školstvu prije rata i pored naše velike brojne nadmoćnosti. (Ova kuća je doživjela historijsku sudbinu naših narodnih domova da bude spaljena od fašista).
Na raskršću izmedju profita i revoluclo-narstva stari Krmpotić je prešao na liniju naše nacionalne revolucije. Koliki je bio njegov prestiž u Puli, 1918 godine, vidio sam na jednome sastanku u gradskoj vijećnici u Puli, prvih dana novembra 1918, gdje je on, tipografski radnik iz Stupnika, govorio Talijanima na talijanskom jeziku. Njegov nastup i njegov glas je bio miran" njegov govor blag i stvaran. Talijani su ga slušali, kao što se sluša sudac, u čiju objektivnost nema nikakve sumnje.
Stari Krmpotić je još živ. I još radi i brine se za druge. Sada za one koji iz Istre Ì0,,azf- L đoč?kao ie sedamdesetgodišnjicu. Od tih 70 godina bilo je 60 godina tvrdoga rada, a od toga opet 35 godina najplodnijih provedenih medju nama u Istri. On danas nema ni štamparije ni novina, ni novaca, ni penzije, ni zakonom priznatog nacionalnog rada A ipak je on jedan od najljepših darova, što je Hrvatska dala Istri u 19 stoljeću I jedan od najboljih ljudi, što sam ih u životu upoznao.
Vate Halo*«»
NA DRUGU GODIŠNJICU SMRTI | KULTURNO IN SOCIJALNO DELO
nn Ar ur a it a «/r a nmn a	fu* a	a «q
PROF. IVANA MANDIČA
■-iti	s;,(
?^,>rhnSt|nÌ‘ £r,6^ ^!?a-„.k0Lj,e„Y ie delo društva «Tabor« ogromno.
resnici bil. žilavega in borbenega. Imel pa je predavatelj prav hvaležne poslušalce, ki so mu sledili od besede do besede ter ga nagradili z živahnim in spontanim odobravanjem.
PREDAVANJE DR. HENRIKA TUMA O KORPORATIVNEM SISTEMU.
.Prilikua druge godišnjice snau Diagopo-kojnojr prof. Ivana Mandiča, bivšeg istarskog župnika i vrlo zaslužnog nacionalnog radnika upravitelja djačkog internata u Zagrebu, prirediuju djačkj internat Jugo-slovenska Matica i Društvo »Istra« u Zagrebu u ponedjeljak, dne 26 februara 1934 u 7 sati ujutro za pokoj njegove duše svečane zadušnice. Kod sv. mise pjevački će zbor Djačkog internata pjevati žalobne misne Pjesme. Sv. misa, na koju se pozivlju Istrani. članovi Jugoslovanske Matice i gradjan-stvo. čitat će se u crkvi Sv. Marka rano u .7 sati, kako bi joj mogli svi prisustvovati bez uštrba na svoje zvanje, bili oni činovnici, diaci ili radnici. — Djački internat —
Jugoslovenska Matica — Društvo »Istra«.
PREDAVANJA V CELJU.
Iz mladinskega odseka »Soče«.
Mladina se pridno udejstvuje na sestankih. Za nadaljne sestanke se je prijavilo več predavateljev iz vrst članstva. Na prihodnjem sestanku bo predaval tovariš Škerl o Jadranu. Sledijo predavanja
tovaiiša Makaroviča »Fu turizem -—..............-	n.auma je iskuiu voai-
in fašizem« in tov Dan e va »Emi- tejia; našla ga je v Mussoliniju in mu sle-gr antska mladina in nje delo«. “ila Jo zmage Predavatelj je podčrtal še Na novo službeno mesto je odšel te dni en. moment, ki ga je znal Mussolini izra-iz Celja tovariš Berginc Franc. Bil je na- biti- Italija si v svetovni vojni ni priborila čelnik mladinskega odseka, Udejstvovala se n°bene zmage in ni igrala odločilne uloge je tudi v dramskem in pevskem odseku. Ker talijansko ljudstvo ni videlo nikjer Pridobil si je velike simpatije pri tuk. uspehov, ki bi ga lahko navdjali s pono-emigrantih zlasti pri mladini Soče. Vzgled- ?on?.> j® začelo zaničevati vse. kar je bilo nemu tovarišu jn sodelavcu želimo na novem I	in gledati na svoj lastni narod
mestu veliko uspehov. Nadaljnje vodstvo kot na manjvreden narod. Mussolini je z odseka je bilo poverjeno tov. Dahevu. velikimi napori, a vendar s precešnim uspe-
"“"z&Xi s«*«»1 »	t
V četrtek 1 sT™ i^Mov malt tekTnaST	Svi'»
dvorani Narodnega doma pod okriljem »Na- svetu. Posebno mladina je z navdušenjem nnf-t*vinr/r-adraoa<I Jpret^avanje 0 »Zunanji' sledila sladki iluziji in pričela oboževati hnr«lkp ta vex P.r,edaval 1® urednik mari- njega, ki ji jo je znal pričarati, borskega »Vecernika« g Radivoj Rehar. Vzporedno s fašizmom nam je predava-Predavatelj je v skoro 2 urnem predavanju telj opisa! tudi nastanek in razvoj hitle-
paSod Iai9104 z™6 POlx'ke Italiie' zlasti J'2,™ v Nemčiji ter momente, ki so odlo-pa od 1 1914. Za svoja izčrpna izvajanja je čah prj zavzemanju položajev
bil predavatelj deležen velikega odobravanja. Po mnenju predavatelja je korporativni
sistem, ki ga je Mussolini uvedel v Italiji
PREDAVANJE IVA GRAHORA O KREKU
V četrtek dne 8. t. m. cb 8 zvečer je predaval priznani književnik g. Ivo Grahor o dr. Janezu Ev. Kreku. V prostorni predavalnici se je zbralo mnogo prijateljev in članov društva.
Predavatelj g. Grahor nas je prestavil v prejšnje stoletje in nam v izbranih besedah prikazal mladost, udejstvovanje, djelo in boje tega velikega moža in snovalca. Pokazal nam ga je tal.ega kot je v svoji dobi bil. kako je doba nanj vplivala, kako je vestno spremljal dogodke po svetu in jim pozorno sledil. Pokazal nam je kako je Krek rasel iz mladeniča v moža, si vedno boli širil obzorje in se dvignil do voditelja. Brez dvoma je bil njegov vpliv na okolico velikanski. Značilno je, je nov-I daril predavatelj, da je to delo izvršil du-j hovnik. ki ni v svoji mladosti prav nič čutil ; poklica do tega stanu. Vendar pa Krek, kakor je ogromen in pomemben, ni ustvaril svojemu delu enotne smeri, ni je izravnal in smotreno določil. To je vzrok, da imamo Krekovo idejo, nimamo pa Krekovcev. Predavatelj se je resnično poglobil in
„TABORA*
samo na razvojni stopnji med dvema edino možnima sistemoma: Kapitalističnim in komunističnim. Pri tem ne more ostati, ker tak sistem nima življenjskih možnosti.
Poslušalci so se predavatelju za skrbno pripravljeno in lepo podano predavanje toplo zahvalili s prisrčnim odobravanjem.
»TABOROV« MLADINSKI ODER
je na Svečnico, dne 2. t, m. popoldne ponovil po znižanih cenah svojo mladinsko predstavo »Malo za res in malo za šalo« predvsem za starše in za šolsko mladino. Tudi to pot je bila dvoiana »Delavske zbornice« popolnoma razprodana. Zelo mnogo je bilo šolskih otrok z ljubljanskih šol. Mali umetniki so se tudi na tej prireditvi postavili ter želi za svoj nastop mnogo iskrenega odobravanja in splošne pohvale. Pa saj so tudi srčkani tako, da jih mora vsakdo vzljubiti. »Tabor« se tudi tu ni strašil truda ne žrtev in je tako popolnoma uspel.
SOCIJALNO DELO »TABORA«.
Za nas, ki stojimo ob strani in sempatja stisnemo kak groš v dobrodelne namene.
•Poleg tega da društvo prireja tedenske sestanke z lepimi predavanji da se članice m člani vežbajo pri pevskem zboru, da ima svoj mladinski oder in mandolinistični zbor. kljub temu, da prireja tako pogosto-ma javne nastope, ne predstavlja to njegovega glavnega in najvažnejšega dela. Z največjo požrtvovalnostjo in ljubeznijo' se
V četrtek, dne 15. t. m ob 8 zvečer je draštvo trudi, da pomaga trpinom, ki ta-drustvu »Tabor« predaval priznani pre- vai° brez hrane in brez strehe od vseh po-
VPfpli Hr hfan-ilr 'T _______ «	. rahlipni
davatelj dr. Henrik Tama »O korporativnem sistemu s posebnim ozirom na fašistično Italijo«.
Predavalnica je bila zasedena do zadnjega kotička. Med navzočimi smo opazili tudi odlične narodne delavce. x. Predavatelj je lepo orisal nastanek fašizma. njegov prihod na vlado in vzroke, ki so dovedli do ošibitve nasprotnikov fašizma. MatijkaJ je močan voditelj, ki bi bil zna! te ogromne sile usmeriti in se tako povzpeti na vlado. Mladina je iskala vodi-
zabljeni.
Dnevno prenočuje v društvenem prenočišču, ki ga je društvo zgradilo z lastnimi silami in z največjo požrtvovalnostjo, oko-ii 40 bezdomcev in prejema dvakrat dnevno izdatno hrano do 50 potrebnih. Zato zasluži društvo, da ga vsi, prav vsi podpremo z vsemi silami. K temu nas zove naša dolžnost do emigracije in do našega naroda tam preko!
Kakor čujemo bo to agilno društvo v nedeljo dne 4. marca t. 1. ponovilo svojo mladinsko prireditev »Malo za res in malo za šalo« na šolskem odru v Devici Mariji v Polju.
„ NA PUSTNI TOREK JE »TABOR« PRIREDIL SVOJE PUSTNO VESELJE.
V okusno dekorarani dvorani se je zvečer razvila prav animirana žaba.a. Člani »Tabora« so podali dva šaljiva nastopa, dva čla-na pa sta zapela nekaj kupletov. Posebno dolenjski kupleti mladega Ponikvarja so uzgah.
Ob zvokih »The Prohibition« jazza se je nato razvila prisrčna zabava. Mladina se te zavrtela, pa tudi starina je pridno pritrkovala s petami posebno pri poskočnih polkah in valčkih. Zabava je trajala do ranega jutra.
ZAHVALA »TABORA«.
Društvo »Tabor« v Ljubljani se tem po-om najtopleje zahvaljuje- vsem, ki so kakorkoli pripomogli k lepemu uspehu njegove pustne prireditve v »Delavski zborni-
Cl«.
USPELA PRIREDITEV »NANOSA.
V soboto, dne 3 t, m. je priredilo društvo »Nanos« v vseh prostorih Narodnega doma dobrodelno predpustno veselico.
To prireditev moramo šteti kot eno najlepše organiziranih prireditev »Nanosa«.
Irud jim je bil tudi poplačan. Toliko ude-I Baška is Ti iosa "	t” *	——u juastii
leže ricever uš tvoje nj melo na nobeni pri-1 Matice u Baški priredila je bfla zadnfč dajuču. bradu- 3 koiom je proživila više go-
__.i • i •	«	.	..	Ginn Kan I n P11 m r- n /-\ m	A .v 1. f* »/i.. vi
RAD JUGOSLOVENSKE MATICE
Uspjela zabava podružnice u Baški
I1H£rlSFSFfa°ie- £ «	“r“d“; 8D°” sss,s*
ss. '„vri” .stki „ssrvfr»T°“ st s s Trs
MnS™'dl,Ve lm'10 b» v'd“ "»rr U»« t SŽI otvorio tabavutsjetiv'S
Društvo »Nanos« se tem potom najtopleje	°Ìlkr-aj fanica i toplo stavio na srce
zahvaljuje vsem članom, ki so s svojim ne! * a’ da ,Drxade ne zaboravljaju u mučnim sebičnim delom pripomogli do tako lepega ČaSMV!I!!a ^ušnja 1 p?tnÌ'- . uspeha prireditve. Posebna zahvala pa nai , , ' n tos,a zaonIa )e dvoran°m »Istar-bo izrečena vsem ceni, narodnim damam za • bimna« koju su stoječke otpjevali svi poklonjeno pecivo, gg. gostilničarjem za po pn.sutnl V2 burno klicanje »Istn« i zaroblje
darjeno vino in gg. trgovcem za ostale pri- n0J n ra-‘ * i
spevke. — Odbor.	, Pa .je sve *ako bJeP° uspjelo, osobita
R fi V ^1 / ■ lO «V rl 5 J	A4 ”» «»a « 2	a a X ? i. 1 » •
OBČNI ZBOR DRUŠTVA »SOČA« NA JESENICAH
Jesenice 19 februarja 1934. Društvo »Soča« na Jesenicah bo imelo svoj redni občni zbor dne 24 februarja 1934 ob 20 uri v društvenem lokalu pri »Kobalu«, v Obrtniški ulicj št. 1 z sledečim dnevnim redom:
1) Pozdrav predsednika; 2) Poročilo
~ --j-*** j»-' Mivz/iviia viae Ku-
đimi, kao i neumornom učitelju C. Maštro-vicu, koji svojom pripravnošću za svaki rodoljubni rad upravo zadivljuje, te njego-voj gospodji supruzi. Puno priznanje ide i učiteljicama Baumgartner i Bosi Trajković, gdji Ankici Maračić i ženskoj stručnoj školi.
Moramo izreći i toplu hvalu hotelijerima Petru Orandiću i Antunu Tudoru, koji su bili kod priredbe u svemu na ruku.
Svoje patriotske osjećaje iskazala je i sva Baška sa prisustvovanjem, kao i sa darovima upotrebijenih za buffet i tombolu pa neka im ovaj lijepi primjer bude na čast. Konačno najljepša hvala svima, koji su doprinijeli dobrom uspjehu, preporučujući se i za u buduće.
bor v Kočevju. Kongresu, 24 sept. 1934 v Ljubljani, naši zastopniki radi pretrgane veze niso prisostvovali. Društvo je član ZKD v Ljubljani in Ljudske univerze v Kočevju. Iz blagajniškega poročila je razvidno, da je društvo skoro vse svoje dohodke uporabilo za podporo brezposlenim emigrantom.
Pri volitvah je bil z malenkostnimi iz-premembami izvoljen stari odbor, ki je po izvolitvi obljubil, da bo porabil vse svoje sile zato, da bo društvo uspevalo.
Na koncu zborovanja se je tov. predsednik spomnil naših heroja, Vladimira Gorta-na in bazoviških mučenikov in zaključil zborovanje s pozivom, da svi navzoči vzkliknejo Nj. Vel. Kralju Aleksandru in vsemu Kraljevskemu domu trikratni »?,i-vio!«
GLASOVI ŠTAMPE
»JUGOSLAVENSKA MANJINA U ITALIJI TRPI POD NESNOSNIM PRITISKOM, KAO NIJEDAN NAROD U EVROPI« Njemački list »Junge Front«, koji izlazi u Diisseldorfu, od 11 februara, donosi članak o današnjem stanju ita.o-jugosloven-skog spora oko Jadranskog mora i kaže, da jadransko pitanje pretstavlja samo jedan dio evropske politike koja se danas ima da bavi mnogim krupnim pitanjima ali je ovo pitanje u tijesnoj vezi sa cjelinom zbog toga. što ističe pitanje, da li bi tiebalo smatrati da je podjela snaga j teritorija poslije Svjetskoga rata neizmjenljiva, ili bi tu podjelu trebalo podvrgnuti reviziji u cilju pružanja mogućnosti za bolji život evropskih naroda. Zvanična se Italija, doduše, ugovorima o miru odrekla svojih pretenzija na proširenje posjeda na istočnoj obali Jadrana; ali san o »Mare nostro«, san o osvajanju cijele Jadranske obale još je vrlo živ u talijanskom narodu i nezvanična fašistička politika čini sve što može, da se taj san Italije i dalje održava.
Ali Jadransko pitanje medjutim, ne može se razumjeti u svoj svojoj bitnosti, ako se ne uzme u obzir geografski položaj Jadrana. U članku se spominje studija njemačkoga geopolitičara Josefa Marza: »Jadransko pitanje« koja je izišla u Berlinu k fa i em 1933 godine. Uopće izgleda da ;e cijeli članak crpen iz te knjige, jer, govoreći o manjinama u članku se. kao i u spomenutoj studiji, kaže:
»Za objektivnog posmatrača dogadjaj'a u Jugo-istočnoj politici jasno Je. da ne može. biti poredjenja izmediu vrlo neznatnih talijanskih .nanjina u Jugoslaviji i vrlo velikih jugoslovanskih manjina u Italiji (600.000 )u Istri. Talijanske manjine u Jugoslaviji uživaju neograničenu kulturnu autonomiju, iako prema njihovom malom broju ne bi na to imali pravo.. A. naprotiv, jaka lugo-slovenska manjina trpi pod nesnosnim pritiskom kao nijedan narod u Evropi«.
• ^ članku se spominje i memorandum njemačkih i Jugoslovenskih katolika iz Italije, koji je podnesen prilikom katoličkoga dana u Beču i gdje se iznose sve patnif njemačkih i jugoslovenskih manjina Italiji.
JURIM I FRANINA
Franino: Mussolini sna svr.
Jurina: Jezero vrazi da zna!
Franino: Mussolini, vidi sve.
Jurim: Kako i zec.
I ramno: Mussolini more sve.
Jurim: A lo ipak ne!
Franino: Kako ne?
Jurina: Pitaj Icei/a god ief. Kalahreza. on ée U rei; Mussolini, je uli iovek, on more sve, samo ne more jednu stvar. Franino: A ka je ta s/var?
Jurina: Mussolini ne more nikako napravit, da hi talijanski delmac moi/al na dan dva puta jislt a ne samo jedanput
(•MORNAIU)
S i	Spin””’ 0d'
Okrim.
Zborovanje „Orjema“ v Kočevja
iv r-uzuiav preuseunnsa; z/ ^oročilo I Prosvetno društvo »Orjem« v Kočevju funkcionarjev; 3) Volitve; 4) Slučajnosti; M® Y nedeljo 18. februarja t. !. na skromen
Vahlipni erk i/o: nlo ni i n nrno+Afii	I natiti nrnclaxHlr»	no t! o 4 n 1
način proslavilo svojo petletnico, ko je polagalo račune o poslovanju v pretekli poslovni dobi. Ob zadovoljivi udeležbi članstva in prijateljev društva, med katerimi smo opazili predsednika Čitalnice in podružnice CMD v Kočevju gimnazijskega
Vabljeni so vsi člani in prijatelji društva.
NAUKA U SLUŽBI TALIJANSKOG IMPERIJALIZMA
»Dalmatinsko udruženje za istoriju
c 0tadžbine*- ,x ,	| HyM. uiiiitc vrni; v mvecvju gimnazijsKega
darskov	*n ^Vlarco* .Pli>e..0 iradu za- c!rektoxr1ia s- Antona Burgarja, predsednika
darskoa »Udrruženja za historiju dalmatin- Streljačke družine v Kočevju g. ing Za-
fatnost^2 cifiu* rlnk,’ ■ razY'*a. J.'1” «VI. die-Lari, Botoala.a in tajnika Kfii. odbora iatnost u cilju dokazivanja tahjanstva Dal- Jadranske Straže v Kočevju g. Nikolaia
Eeetnffimn UknaUv!lih dieia,0 3.lov,®n- Lahajnarja je društveni pevski zbor otvo-sKom etničkom karakteru dalmatinskog ril zborovanje z »Istarsko himno« Zatim
siau^edništvomđrHŽellie-ISl0ji u,najužoj X6?' K t°v- P°dPredsednik Zdravko Štolfa otvo-sa uredništvom »Historijske arhive za Dal- ril 5. redni občni zbor in pozdravil v nrvi
n^tora^cSka s' " h’11-1! U redakcjii s.e' '’.rsti .1,avzoČe zastopnike nacionalnih dru-natora Opika, i s uredništvom zadarske štev in ostale zborovalce ter prečital po-»Rivista dalmatica«, koju uredjuje Ude- zdravno pismo in čestitke Glazbenega dru
če sližnii^radon^oviJi^kToM Mt'’303, da htv;a' Nat° ie. Predlaga! navzočim zboro-
gu č en e do sadašnje ° mi s^ti ti kari i p n	Yalcer^ dve brzoXavki: Prvo banu dravske
gutene aosaaasnje mistitikacije u pitanju banovine g. dr. Dragu Marušiču in druvn
etničke pripadnosti dalmatinskog stanovni- j saveznem predsedniku g. dr. I. M Čoku Stva'	1 ki sta bili z odobraavnjem sprejeti.-Ob tej
Petletnica društva
priliki se je tov. predsednik spomnil tudi pokojnega člana Kralja Antona, kateremu so nazvoči stoje zaklicali trikratni »Sla-va!«
Po teh uvodnih besedah je prešel tov. predsednik na dnevni red. Ker direktorij Saveza ni poslal na občni zbor svojega delegata. je predaval tajnik društva tov. Janko Kumer o pomenu lista »Istre« za naš pokret za emigracijo jn za rojake onstran meje. Sledila so poročila odbornikov Iz teh je razvidno, da so se tudi tekom te poslovne dobe vršili sestanki s predavanji, na katerih so se člani seznajali z našimi problemi. Javna prireditev je bila samo ena, in sicer je društvo 20 avg. 1933 priredilo piknik, pri katerem je nastopil društveni pevski zbor. Društvo je bilo ves čas v stiku z vsemi emigrantskimi in tudi lokalnimi nacionalnimi organizacijami Zlasti je Povdariti. da se je v zelo lepem številu udeležilo tabora, ki se ie vršil 6 avgusta 1933 v Črnomlju. Splošna želja članov je, da bi se v 1. 1934 vršil tak ta
JiST&E'
Uva rubrika nastavlja se » ove andine pod devizom:
»Da bi »istra* izlazila svakog tjedna re-uiljeìimo ova nova imena plemenitih darovatelja:
Fra Bonifacije Vidovič, iupràk D 10__________
Ar allea Kvinto, učitelj ...	D	io—
Vivoda Ciril, učitelj ....	D	10.___
Kanduč er Aleksander, Celje, kot globo ker ni pravočasno poravnal naročnini. ....	D	25 —
Dr. Mikuletič, Celje kot otklonjeno provizijo za Ulm
janje članarine................q	25___
Odbor društva »Soče*, Celje, kol doprinos iz odborove seje s dne 31. 1. 1934.	,	jj	11—.
Dobrovoljna Vatrogasna i tla,
Nijemci, mjesto tantijeme g.
V. Caru Kininu za prikazivanje »Zimskog sunca* na zabavi od 11. //, 1994 _	j-,
Rogiitii Bini, Kraljevica . .	D
Bratulić Viktor, Ljubljana \ \ D U zadnjem broju objavljene D 30 40435
UKUPNO D 30.667.35
150 — 10,-12.—
gođhfo	■» °	^ ^ »• - *°^nog račun,,'3c;a3 1'0,nl8,	7	--—
Urednik: Ir. Mibovilovlé, Jnkldnva »t. 36. - Ca uredništvo edgov.rn,” Dr*°Fran Braa^^Vok.r^mMfSSak^l-	Ju	Masa! tova T'n i['°	«P«
_______________________________________________________lUkarn odgovara0* Budali polaTawr^raV mA toj »L11 ^ Ju«osl°yau“k^»^Pu à «„ Zag.ab MJar^o^'^a -6 ^