SOKOLSKI GLASNIK
A._C	C 1 _ 1 _	1_1*_*	„	I  ГГ Izlazi 1., 11. i 21. svakog meseca ♦ Godišnja pretplata 50 Din ♦ Uredništvo i upravu
Urgan ^aV6Z3. иОкОш kr&IjCVIIlC Jugoslavije JJ u Ljubljani, Narodni dom ♦Telefon 2543 ♦ Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po cenika
God. I.
Ljubljana, 25. juna 1930.
Broj 14.
ЖШ0 TOŽILSTVO v
ĐcS'. 24. VI. 1930
-	Ivi at, —....prilog.
S
)
Originalni lesorez slikarja - graf ika E. Justina
'♦>\ 4\*\4\4\*\*\*\*\4\4\4.\i\A\*U*\*k\4\*\*\4\*U*\*\*\*\»U 4\4\«U*\*\4\•U4\4\44*\&\<\\ 44.U4\.\\i\.U4\.Y\S\X\ Ач .\\.\ч .\\\\.\\\\\\.\\.\\\\.\\\ч\\\*r-f
• ^A sA ^A
и
w*
M
t sA t^A sA 'A ’ *A sA ' sA
*sA
l^A
sA
sA,
>	sA
^A
И.
>	sA >sA
sA
>sA
v sA
i sA 'sA t sA
Џ
6>A
И
^A
M
> sA
%
' Ач
M
Ja
J sA
И
k
bs1
>Ja
\^A
te
j/?!
M
te
vtu
te*
Љ
J sA
Y*i
»Ja
Ж
'xA
И
L?
i^A M *’ sA
vs*
te
i?A
1ж
VTa
M.
'Z
&
te
Zakružife, Sokolovi, uzduž i popreko, s kraja na kraj, oladžbine lepe------------
Braćo i seslre!
»osle sjajno uspelog sleta školske omladine, posle po-bedničkih dana naše junačke vojske, posle nasmi-jane zore naraštajske i dečje sokolske slave, gde su naši mladi ptiči dokazali svoju snagu i spremu kao pravi Tyrševi sledbenici — posle svega velikog i sjajnog, što je Sokolstvo več pokazalo narodu i svetu — granulo je ko-načno i sunce glavnih sletskih dana, najjače manifestacije sokolske vere, sokolske volje, sokolske snage.
U gordu i ponosnu prestonicu mlade i snažne države, naše svete ujedinjene Otadžbine, u naš beli kraljevski Beograd, koji se blista nad valovima Save i Dunava, dolazite sa svih strana, gde slovenska pesma zvuči, da krunišete čisto nevino čelo sokolske Vile diademom slovenske najjače duševnosti: slovenskog sokolskog bratstva.
Sokolskoj ideji, toj najmilijoj kčerci majke Slave, toj mladoj i blistavoj božici novih zlatnih vremena, dolazite kao dragi, dugo i željno očekivani gosti. I ona prima u svoj za-grljaj radosno i oduševljeno vas sve kao svoje pobornike i vitezove. Njezin je svet širok i blistav kao slovensko more, smeo i visok kao slovenske gore, večito mlad i čist kao slovenske vode. U njezine snove šume Drava, Sava, Drina i Dunav, huče Vardar i Morava, pevaju Krka i Bosna, Tisa i Neretva, Ibar i Bregalnica. Njezino jasno čelo hladi dahom svojim vetar sa Durmitora i Petrove Gore, Lovčena i Triglava, Avale i Snežnika. U zlatno veče njejzinih misli šapu-taju pitome ravnice plodne Vojvodine, divne Sumadije, zlatnog Srema, junačke Raške, kršnog Primorja i sunčane Dalmacije.
Sve pokrajine naše dišu i plamte istim sokolskim žarom sjajne svesti, sokolskog osečaja. Himna Sokolstva, nasmejana pesma proleča i slovenskog vaskrsa, radja se iz najtiših, naj-sakrivenijih snova zemlje, iz najdubljih, najiskrenijih misli čežnje naroda, jer je izraz i odjek njegovog najdubljeg života, zavetne svete misli, kojoj je srce i kolevka zemlja i rod.
U sunčano kolo slovenskog bratstva dolazite svi, brado i sestre, stari i mladi, bogati i siromašni, kao jednako vredne grane i grančice našeg narodnog cveča.
U taj divni venac, gde su sakupljene sve vrline i snage naroda, viju nam se žarki cvetovi bratskog severa, kršni sinovi i divne kderi bratske češkoslovačke zemlje, junačke Poljske, i potomci prve zemlje Slovena, majke Rusije. U venac se viju i deca najmladje slovenske grane, rjane Lužice, da dokazuju svoju budnu i čeličnu slovensku vernost.
Sa novog sveta, s dalnje Amerike nose brodovi preko duhine Okeana slovensku bradu našu u staru domaju, da im se napije duša domače pesme, domačih reči
U beli ponosni grad, gde se je dignula slovenska snaga visoko iznad ruševina rimskih, keltskih i turskih gospodstava, gde je svaka stopa zemlje svedok gigantske junačke borbe za mladu slovensku slobodu, gde danas lepršaju trobojne zastave veselo u plavetno sunčano nebo, doleteli ste jata naših Sokolova.
Vi svi, mladi, lepi i dobri u srcu i duši, dolazite na sokolske blagdane puni ljubavi i idealizma, one zlatne luči čovečanstva, koja pretvara svet u raj i pesmu.
Čeličnom dobrovoljnom disciplinom dokazačete svetu svu snagu slovenskog karaktera, svu jakost i samopregor slovenske sokolske duše. Najverniji, najbolji sinovi našeg roda, najodanije, najbolje njezine kčeri, nosite u sela i seoca slovensku blagovest dobrote, lepote i istine, da zasija sva zemlja u novom žaru bratstva i ljubavi kao zvezdama ukrašena vasiona, čiji se početak i konac penju u nedogled.
Kao što pčele iz šarenih cvetiča sabiraju najsladju pro-letnu uspomenu za tmurne dane zime, tako mi, brado i sestre, sabiramo iz cvetova slovenskih duša misli i osečaje, pesme
i sanje, kao skupocenu uspomenu na slet slovenskih srdaca, na sunčane cvetne dane sokolskog bratstva.
Varnice iz vatre slovenske tvornosti, najjače i najsvetlije u sokolskom radu, pale u dušama naroda plamene zublje sokolskih ideala, koji su vodnici i pratioci njegovi na putu u novu lepšu i sjajniju dobu, u dobu što uže saradnje slovenskih naroda, slovenskih večito zelenih grana, koje crpe svoju neslomljivu divovsku snagu iz starog drevnog stabla svete lipe, pramajke svih Slovena.
Donosite zlato vaših sokolskih srdaca, donosite bisere slovenske duševnosti na naš sokolski slet, da se stvori djerdan slovenske radine ljubavi, koji veže u bratski krug sve naše drago slovensko dobro. Dolazite u posetu Vili Sokolici, vi sinovi i kčeri slovenskog roda, vi deco kraljeviča Marka i Premisla, Tomislava i Jagela, Matijaža i Rurika. Donosite njoj kao skupocen poklon svoja vruča sokolska srca, svoje jasne i čiste sokolske duše. Polažete na zlatni oltar Slovenske Otadžbine svoje snage, svoju ljubav, svoje misli i sanje, darivate se njoj sami, kao sveto slovensko proleče.
Preobraženo u suncu jelinskih vaskrslih snova, stupa Sokolstvo pred nama sa visoko uzdignutom buktinjom večite plamene vatre napretka, večitog stvaranja, večite težnje ka boljim i savršenijim.
Ubojne trube nekrvave sokolske vojske odjeknuče širom naših zemalja, nosiče pozdrav i blagovest svima, koji su naši po sjaju slovenskih misli, po slatkoj pesmi slovenskih reči.
Barjaci sokolski, okaljeni u vatri rada i životne borbe, ovenčače se novim trakom nove sokolske slave, vodeči snažne čete Sokolstva u nove pobede, u nove dalnje bašte očaranih slovenskih snova, koji cvatu kao bokori jorgovana u suncu sokolske etike.
Pozdrav vama svima, koji ste došli da uveličate naše dane sokolskog sleta, koji nam donosite miriš i cveče slovenskih srdaca! Naša sokolska srca kucaju u ritmu bratske ljubavi, naše duše drhču u zanosu sokolskog zaveta.
Iz tih sokolskih sjajnih dana radja se božanstvena simfonija sveslovenske zajednice, glasi se zvono slovenske Velike nedelje.
Neka svetlost i sjaj tih velikih sokolskih dana, osečaj sokolske ljubavi kao blagovest zasja u sve naše domove i sela, da zaplamte sva srca širom slovenskih zemalja u zlat-nom žaru sokolskih gesala, da postane slovenski svet jedan sjajni, radosni i sunčani sokolski dom!
Slovenska Vilo, Vilo Sokolice, čuj naš glas, naš poklik srca, našu svetu zakletvu:
Kako je duboko slovensko more, tako je duboka naša sokolska ljubav! Kako su visoke naše slovenske gore, tako visoko razvijena je naša sokolska svest! Kako su bogata naša slovenska polja, tako su bogate naše sokolske duše! Kako su tvrde naše skele, tako su čelične naše sokolske snage! Tvoji smo, sveta Slovenska Vilo, tvoji do poslednjeg daha, tvoji od kolevke do groba! Naša si zvezda i naše sunce, naš plamen i naš cilj! Tebi srce i dušu, misao i čežnju!
Zahuknuo je vetar sa Kosovog polja, kada smo na krva-vom svetom mestu položili sokolski zavet vernosti. Ovaj Kosovski sokolski zavet, koji nam živi u srcu uvek mlad, uvek čist, uvek snažan, obnovičemo za vreme sletskih dana.
Bračo! Sestre!
Zagledajte se u sunce i nebo, verna deco Velike Sla vije!
Iz srdaca i duša naših, iz čežnja i snova sokolskih neka se ori kao pesma slavulja, kao glas vetra i mora, kao bura planina snažan poklik slovenske snage, poklik slovenskog bratstva iz prošlosti u budučnost!
ZDRAVO!
BEOGRAD, 25. juna 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije
t*'!
t*'*
i
I
K
M
►M
M t*' r
t*' Г
УУ/Т1М
1389—1919 — 1922—1930
Vsem borcem sa solcolslce Ideale bratstva in svobode
d Kosova do Beograda
ena drži strahotna pot, ena drži triumfalna pot, ena drži junaška pot:
Borba! —
Mejnike zabili smo v rodno zemljo, mejnike v sokolsko življenje.
Kjer borec položil je trudno glavo, tam klije mlado brstenje.
In bodi življenje in bodi smrt, Mejniki ostanejo štirje,
Pogled je v davnine, v daljine odprt, lJ* v sokolskem srcu nemir je: kipi in vre, se dviga in pada cuvstva val in volje hotenje, dela poganja moč in nada kakor iz veje mlado zelenje, ki sok ga življenja rodi, oj, sok Sokola — junaška kri!
Oj, ti polje, Kosovo ti polje, kaj v cvetovih mi žariš rdečih, kakor bi te krvca porosila, porosila, v rožah se strdila?
Vzdiše polje, Kosovo mi polje, iz globine glas tožeč prihaja: „Name padla črna je nesreča! Miloš Obilic je dal življenje, knezu Lazarju so vzeli glavo, majka Jugoviča je sokole, svoje je sinove žrtvovala. Nepregledna vrsta je junakov, ki so vame legli v smrtno spanje. Našo zemljo — sveto očetnjavo — robstvu v plen je dušman si osvojil, našo je ugrabil nam svobodo, križu blesk zastrli so mrakovi. Slepi guslar peva žalne pesmi
o	domovja poteptani slavi, ranjena odpevajo mu srca, ki jih stiska bolečine groza, v dušah zevajo globoke rane, v ranah neme nade pokopane ..
Oj, ti polje, Kosovo ti polje, strašna јв povest cvetov krvavih!
vi veke gluha noč te kriie> nikdar beli dan več ne zasije?
Mrtva srca, ki jih zemlja krije, srca se junakov oglasijo:
„Ne zdihujte, bratje, ne tožite! Kar je bilo, moralo je priti, da zbudi, utrdi se spoznanje, kaj je robstvo in kaj je svoboda! Naj srce se s srcem zvesto druži, ena naj napaja vas ljubezen, to ljubezen je do očetnjave!
Ako mi smo zanjo krvaveli, živi borci se vojujte zanjo, in ponosni zanjo se žrtvujte! Kdor ne ljubi domovine svoje, peklo naj izdajico pogoltne! Kadar narod ves k osveti vstane, sam si zopet pribori svobodo — takrat bomo mi pokojno spali, domovina si izleči rano, polje Kosovo bo maščevano!“
•
Kosovska devojka hodi tolažeč, daje ranjencem napoj hladeč, na zemljo se sklanja strašna noč, da prekrije jo, pet vekov trajajoč.
Ф
in nas povedle v Novi Sad, da tam si zgradimo skalni grad ene edine sokolske družine, ene misli, iste vrline, istega notranjega življenja, iste volje, istega hotenja.
In zbrala Ljubljana nas bela je, od nas vsa tedaj zardela je; saj kdo bi ne vzkipel, od zanosa
gnan,
ko zemljo pretrese sokolski dan?
•
Mesto ti kraljevsko, Beograd, dvigaš se iz Dunava in Save, v plodne zdaj oziraš se planjave, zdaj pogled zastira gričev sklad, tvoje v daljni svet ime razglaša zgodovine burne knjiga naša.
Ne iz Dunava in ne iz Save,
ti iz one zrastel si krvi,
ki za tebe jo pod venci slave,
ko je smrt ugašala oči,
zvesti so sinovi pretočili,
tla so rodna z njo blagoslovili. . .
Nad moči vse druge raste moč, ki srce jo verno v sebi nosi: žar ljubezni to je zmagujoč, ki nikogar milosti ne prosi — na življenje se, na smrt bojuje, ko sovrag verige robstva kuje.
Koder se je turška moč valila, kjer je pienil Nemec in Madžar; tam zapoved se je oglasila, ki jo mečev je skoval udar:
V prah razmelji, kar stori krivica, božja ti osvetnica — Pravica!
Vdano ljubi vsako te srce, Beograd, saj ti si naša glava, krila Orlu belemu bleste, ki nad tabo ponosito plava, ki mu vzlet namenjen je v daljino nad vso slavno mojo domovino!
Ko nam zopet bojni rog zapoje, kri junaška v žilah zaigra, Sumadija da sokole svoje, Beograd nam vojevode da, vrh Snežnika in pokraj Jadrana naša bo zastava razvihrana.
Naše roke vse kot ena dlan, v vseh le ena volja zmagovita: Beograd, zdaj slava ti razlita od Soluna je v koroško stran! Vsak pogled zre hrepeneče nate, združi in zedini naše brate!
Globoko reži, lemeža ostrina!
Še globlje, jačje !... Reži prav do
dna!
Le zdrava sme nam v njivo
korenina 1
Ce sebi delamo, je greh morda?
Naj lačnim raste in zori novina, zakladnica je naša zemlja vsa! In sebe sami rešimo pogina — le brž, da ne zaloti nas tema!
In da prežama luč morda ne vzide, ki bi udarila s slepoto nas, da bi ne videli ni kod ni kam.
Roditelj je Slovenom skopi čas, in kakor da na vsem si svetu sam, pripravljen stoj, pa naj karkoli
pride!
Kosovska devojka hodi tolažeč, daje ranjencem napoj hladeč,
da umirajočemu napoj, živemu da lek krepčilni svoj: v grob se nagne lice ti z usmevom, v zarje zroč bodočim jasnim
dnevom, živemu pa kaplje tri privro v dušo in jo dvignejo v nebo. Prva kaplja — vera v moč pravice, druga kaplja — svetla luč resnice, tretja kaplja — smelosti pogum, ki te vodi v žitja hrum in šum.
•
Srce ponosno, kot iz jekla dlan — tako obhodil bi Slovenstva meje, da tožnega ljubezni žar ogreje in dvigne ga, kdor v zlo je zakopan.
Na delo, bratje, vsakdo je pozvan, kdor s slutnjo gleda mirno in jasneje in ve, da gine hitro in hitreje, kdor je le solzam in obupu vdan.
Bodočnost je, sicer bi nas ne bilo, ker ona k nam pošilja tisto moč, ki v nas plodi ustvarjajočo silo.
Bodimo kakor jezdec vihrajoč, ki je dopolnil dano naročilo, boreč za dom se in za dom mrjoč!
Vstal je mogočni naš Miroslav, s slovenskega severa doplaval je
klic,
da smo se zavedli vzravnanih glav, začuli plehet smo sivih ptic, ki kopljejo krila si v solnčnih
valovih
in gnezda pleto po naših domovih. Novi vitezi drzno vstajajo, v zaletu si srca osvajajo, rt življenje novo narod kličoč — in v dušah pogum je, v mišicah moč!
•
Vse so se zastave v eno pretkale, v tej eni pred nami vse zavihrale
Od Kosova do Beograda, od tod v daljave, širine ena drži naporna pot, ena drži triumfalna pot, ena drži sokolska pot:
Zmaga! —
E. Gangl
DR. JOSIP SCHEINER, starosta Československe Obce Sokolske:
Za Slovenstvo!
Prag, Ljubljana, Poznanj, Beograd, četiri nove etape, četiri silna pokroka ka visokoj meti, koju smo postavili za obistinjenje sokolskog programa u Slovenstvu.
Več u onoj prvoj dobi, kad su se naše misli kretale u dubinama siavnog
Tyrševog imena, kad smo težili da shvatimo značenje sokolske ideje ka* ko ju je on razumeo, baš tada slutili smo, da nas vodi nešto specifički na* šega, nešto specifički slovenskoga, ne* što što klije iz prircdnog značaja i duha slovenskog plemena, i što ima da jednom postane zajednička vodilj* na ideja po novim putevima budučeg života.
Ovo uverenje raslo je u nama tim močnije, čim teži su postajali okovi, koje smo vukli u nedostojnom ropstvu i čim je kruči i bezobzirniji postajao pritisak pod kojim smo vekovima i vekovima trpeli.
U tom teškom i ponižujučem po* ložaju naglo je procvetala naša sokol* ska misao ! pod verigama, koje nas stiskaše, na čudesni način budila se naša samosvest, rasla naša snaga, kre* pile se naše mišice, jačale se naše gru* di, dizala naša odvažnost i hlepila čežnja za slobodom.
U Sokolstvu nadosmo živi izvor, koji osvežava naše narodno bivstvo, nađosmo dugo ogušivani izlev one nu* tarnje moralne snage, plemenitosti, demokracije, veru u moč i snagu slo« venskog roda, koja je stvarala najve* če ličnosti, največa dela i največu isto* riju. Dok bijasmo potlačeni počinja* smo bezbrojne pogreške zbog slabosti, koja se vekovima i vekovima osveči* vaše slovenskom rodu.
Sokolstvom uzgojili smo u toku novoga doba sveže generacije, oboru* Žani e fizičkim i moralnim sredstvima oduševljene, jake, prekaljene najtežim
iskušenjima — ovim Sokolstvom pro* bili smo put k slobodi oslanjajuč se jedan na drugoga.
Zbog veiikih dogodaja i posledica svetskoga rata našli smo se pred no* vom budučnošču i novim ciljem. So* kolska gesla, kao čarobni lanac, zbli* žila su nas i sakovala još tešnje, po njima smo saznali zajedničke sanje i težnje t ovako neočekivano, nakon ve* kova, našli smo se opet u prijatelj* skom, pobratimskom zagrljaju, našli smo se u zajedničkom taboru, koji je proniknut osečajem jedne krvi, jedne duše i jedne težnje za daljnju sudbinu naših naroda.
Ono, što je bilo odeljeno usled teških vremena, zlobe neprijatelja i vlastitih razdvojnih nagona, sve se to zbog čara sokolske ideje opet sakupilo u jedan zajednički tabor, koji je pun uverenja, da če Slovenstvo jedino za* jedničkim uzgojnim radom i zajednič* kom borbom zadobiti ono mesto, koje mu pripada medu ostalim narodima.
Črpaj uči iz vlastitog izvora kod prirodenih snaga i naslednog smisla naj primitivni j ih čovečjih ciljeva, po* trudimo se da ostvarimo zajednički
—	ma i u pojedinostima različan — tip novog slovenskog plemena, silan i krasan u telesnom i duhovnom po* gledu, neodoljiv u borbi i obrani svoje slobode, koji usprkos svega, neograni* čeno čezne odredenom cilju narodnog htenja
Promatrajuči napredak i uspehe našeg rada za onaj plemeniti cilj u novim prilikama posle rata, osečamo da se velikim koracima približujemo našem idealu. Prag, Ljubljana, Poznanj i sad Beograd — to su naše divne manifestacije, manifestacije našeg rada, koji je prožet zajedničkom mišlju i bratskom ljubavlju, rada ka visokom cilju za silnu i slavnu budučnost sve* ga Slovenstva. Na zdar! Napred!
U Tatranskoj Pqlianci, juna 1930.
ADAM ZAMOYSKI, starosta Zwijt* ;a poljsktog Sokolstva:
Slovenska misao u polj skom
Sokolstvu
Kad je pred devet stotina godina veliki poljski kralj Boleslav Hrabri ujedinjavao raspršena slovenska ple* mena i udarao temelje jakoj sloven* skoj monarhiji, kad je slao poslanike caru nemacRom i bizantskom da na= glasi, da im je ravan i nezavisan vla* dar, tada je tim delima njegovim upravljala misao, kako da stvori slo= vensku snagu, koja če mu omogučiti provodenje samostalne politike s na= kanom da okupi Slovenstvo i da ga obrani od neprijateljskih prohteva..
Oni, kojim je ta misao pretila i bila opasna njihovoj vlasti, učiniše sve, ne samo da ne dopuste ostvarenje te misli, nego i da samu misao zatru i unište. Naumljena je svrha dosta lako postignuta njihovom golemom snagom i radi nedovoljnog shvatanja te misli kod slovenskih naroda i plemena. No u za sve napore, misao ujedinjenoga Slovenstva nije potpuno zamrla. Te* čajem vekova ona se više puta javlja na stranicama slovenske povesti, jed* nom slabije, drugi put jače u ovom ili onom delu slovenskih naroda. No ona se nije mogla ostvariti, jer je ve* čina Slovena bila pod stranim vlasti* ma, koje su se tome protivilc. Uza
sve to ta misao uvek tinja u dušama slovenskih naroda i čeka pogodan čas, kad če da usplamti.
To doba kao da je nadošlo posle
svetskoga rata, koji je svojim svršet* kom dao večini slovenskih naroda mo* gučnost da iskreno iznesu svoje želje i da samostalno odlučuju o svom ži* votu. Svedoci smo toga, kako medu slovenskim narodima sve jače raste težnja da se medusobno upoznadu, približe na gospodarskom i kulturnom polju i da, politički tešnje vezani, rade.
Potonje je zadatak vlada sloven* skih država, ali buduči da u današnjim prilikama vlade ne mogu provoditi državnu politiku bez oslona na javno rrtišlenje gradana, a s druge strane trajnost i čvrstoča političkih veza mo* guea je samo uz uzajarano poznavanje i zbliženje naroda, zato je potrebno sudelovanje društva u tom smeru.
Sve narodne organizacije sloven* skih država moraju pripomoči u tom delu, jer če se samo tada moči raču* nati na uspeh i napredak te misli.
Najpozvanije je, da u tom pravcu radi u svim slovenskim zemljama baš Sokolstvo tih zemalja. Ono se začelo i rodilo iz čisto slovenskoga duha i
svuda uživa veliko i opče poštovanje; Sokolstvo je narodna organizacija ši* rokih slojeva, ali ne osniva se na dru* štvenim razlikama; ono se snažno te* melji na osnovama morala i budno pazi na? interese naroda; ono je svuda jednako u svojim nače]ima i težnjama i gotovo istovetno u svojim oblicima organizacije. Zato Sokolstvo može ja* če delovati na široke sfere naroda u svojoj zemlji i biti propagator i važan faktor u delu oko uzajamnog zbli* ženja.
Poljsko je Sokolstvo gotovo od početka svoga postojanja znalo ceniti važnst zbliženja i suradnje medu Slo* venima i nije se tudilo ni od jednog koraka u tome smeru. Ali prilike, u kojima se poljsko Sokolstvo nalazilo pod tri strane vlasti, kao i smer ta* dašnjega slovenskoga pokreta, koji u sudelovanju nije priznavao načela »jednaki s jednakima« — nije mu do* puštao da življe sudeljuje u tom po* kretu. Kad su rezultatom svetskoga rata te zapreke bile uklonjene* sjedi, njeno je poljsko Sokolstvo, nesmeta* no u svom narodnom delovanju, od* mah pristupilo suradnji oko oživotvo* renja velike slovenske misli. To je nastojanje izbilo u pokušaju, da se stvori Savez Slavenskog Sokolstva. Kako je poznato, taj je Savez stvoren dana 14. augusta 1925. u Varšavi, gde su se sastali pretstavnici četiriju so* kolskih Saveza: čehoslovačkoga, ju* goslovenskoga, poljskoga i rusko*emi* grantskoga i oni su potpisali zajed* ničku deklaraciju, kojom proglašuju osnutak saveza i izradili su pravilnik Saveza. Celo je poljsko Sokolstvo ra* dosno pozdravilo glas, da je sklopljen Savez Slovenskoga Sokolstva. Savez* no veče poljskoga Sokolstva, najviša instancija sokolskoga Saveza u Polj* skoj, stvorilo je odmah zatim dana 1 novembra 1926. rezoluciju, koja glasi;
»Savezno veče s priznajem uzima na znanje činjenic«, da je stvoren Slovenski Sokolski Savez i da je u taj Savez pristupilo poljsko Sokolstvo, i izriče nadu, da če taj Savez postati faktorom napretka ne samo poljskog Sokolstva nego i ostalih slovenskih sokolskih Saveza, da če on ojačati na* rodnu snagu i spremnost svih slaven* skih država, da če poslužiti kultur* nom i gospodarskom, a što je s tim u vezi, i državnom zbliženju sloven* skih naroda, što je'uputno i neopozivo s obzirom na drevnoga dušmanina, koji preti uništenjem svim Slovenima
—	i preporučuje upravi Saveza da ži* vo sudeljuje u radu oko učvrčenja i razvitka Slovenskog Sokolskog Sa* veza.«
Prema toj odluci uprava sokolskog Saveza u Poljskoj nije ništa propusti* la, što bi moglo doprineti širem delo* vanju slovenskoga Saveza, naglašenju njegova opstanka i dizanju njegova značenja i utieaja. Ne govoreči o stal* nom sudelovanju u radu kako uprave tako i vodstva slovenskoga Saveza, uprava je poljskoga Saveza u licu svo* ga pretsednika vrlo živo sudelovala u organizovanju čitavog niza nastupa slovenskoga Sokolstva u Francuskoj, polaganjem zajedni koga vcnca Slo* venskog Sokolskog Saveza po sokol* skiin društvima na grobu Neznanoga junaka u Parizu u prisutstvu fnacuskih vlasti i pretstavnika slovenskih drža* va dana 11. novembra 1928.. na desetu godišnjicu pobede nad Nemcima. Uprava je sudelovala pri priredbi akademije slovenskoga Sokolstva 9. maja 1929., sudelovala na pogrebu po* bednika u svetskom ratu pok Ferdi* nanda Focha, maršala 1‘ rancuske,. En* gleske i Poljske dana 27. marta 1929. u sokolskoj družbi od osmorice čeho* slovačke brače s jednom /astavom, jednoga jugoslovenskog brata s jed* nom zastavom, tridesetorice poljske brače sa četiri zastave, šestorice ru* ske brače emigranata s jednom zasta* vom kao i sa devet vrpca za vence, a uz to je one noči posle preminuča maršala od 22. do 2 sata u noči vršila dežurstvo uz telo pokojnika sestra*
majka Marija Adamova Zamovska (koja danas više nije medu živima); napokon je Savez bio zastupan na 52. sletu francuskog Saveza gimnastičkih društava u Alžiru u aprilu 1930. U svim tim prilikama pretsednik polj* skoga Sokolstva kao prvi' potpretsed* nik Slovenskoga Saveza zastupao je pretstavništvo toga Saveza i u ime njegovo nastupao.
Ne može se šutajom preči preko sleta poljskoga Sokolstva u Poznanju u junu (27., 28., 29., 30. i 1. jula) 1929., kojemu je sletu poljski Savez nasto*
U Varšavi, juna 1930.
jao dati značaj sleta slovenskih sokol* skih Saveza. Taj je slet bio prva veli* ka zajednička manifestacija slovenskih naroda i kao takav imao je opčenitije značenje daleko preko odredenih so* kolskih granica. Sve te činjenicn ne* pobitno svedoče, da je poljsko Sokol* stvo pristupilo Savezu Slovenskog So* kolstva ne samo umom nego i srcem, uvek u dubokom uverenju, da če ta misao u razboritom i pravednom ost varen ju pružiti nesumnjive koristi čitavom Slovenstvu.
Zdravo! Czoleml
DR. DIMITRIJE VCRGLTN, starosta ruskog zagraničnog Sokolstva:
Соколћскому слету вђ БЂлград-ђ
(Sokolskome sletu v Beogradu.)
O, К)гослав1и! Прообразт> созиданБи Изт> камнеи в-ћковнхЋ узорнаго единства, Соколбствомђ спанннни разсадникт> Побратимства, СлавннамЋ сћвернммв — лримћрч дли подражанБн! Рости, цвкти, сиии лучами ЕдиненБл, ПустБ, HOBbift слета блескт> раз-сћетЂ мрака тучи! И нашт> соколбск1и кругт., усп"ћхами могучш, Bo всћ конци земли свои раски-нетт. звенћн!
t , U Pragu, juna 1930.
(Prevod).
O,	Jugoslavijo! Izgledu proročki
zdanja
Uzornog jedinstva iz vekovnih
kamenova,
Ti vezom Sokolstva rasadniče bratstva, Severnim Slovenim primeru
podražanja. Rasti, cveta), u zrakama jedinstva
sjaj,
Nek blesak sleta oblaka rasprši
tanine!
Nek sokolski naš krug uspehom svojim sine I osvetli našu zemlju i naš svaki
kraji
JAKUB ŠAJBA, starosta Lužičko*srpekog Sokolskog Zwjazkat
Beogradski svesokolski slet i lužičko - srpsko Sokolstvo
Kad su se god. 1920. slovenski So*
koli, nakon dužeg vremena, našli sa* kupljeni u kolevci velike Tyrševe ide* je i kad su zidine zlatnog Praga od* zvanjale jekom tisuča i tisuča sokol* skih pozdrava, onda su i snažni valo* vi sokolske misli obuhvatili i Srpsku Lužicu, pokrajinu, u kojoj bije borbu za svoj narodni opstanak potomak, nekada velikog roda, polapskih Slo* vena.
A kad je god. 1926. očinski Prag ponovo doživeo manifestaciju sveslo« venskog Sokolstva, poleteli su i sinovi najmanjeg slovenskog naroda u njego* vo okrilje, da se javno okupaju u vre* lu Tyrševih načela.
Time pak, što smo se našli okup* ljeni pod sokolskim kritima, narodno više nismo bili osamljeni. Stekli smo poverenje u jedinstvenu sokolsku ide* ju, koja sve Slovene udružuje u iednu porodicu. I ova ideja otvorila nam je put u svetsku javnost. To je put, koji nas je god. 1928. vodio na daleki jug, da bismo učvrstili bratski vez sa bra* čom Jugoslovenima. Uverili smo se tada, da je Tyrševo evandelje o jede
U Rudišvuu, juna 1930.
nakosti, pravdi i bratstvu rasprostrlo
svoj koren, ne samo po obalama Vita* ve, več neoslabljenom snagom sve do i krajnjeg kutiča sunčane Makedonije.
I kada smo tamo na istorijskom Ko* sovu polju zajedno sa Slovenskim So» kolstvom položili zakletvu večne ver* nosti sokolskoj ideji, bilo nam je jas* no, da slovenska uzajamnost počiva na ova tri simbola.
Nikada ne čemo zeboraviti trenu* tak velikog spoznanja — i nikada м čemo zaboraviti bratsku odanost, koju smo osctili u onim danima od juge* slovenskog Sokolstva.
Ne čudimo se stoga, što smo po* novo pozvani na put u Beograd, u pre* stonicu jugoslovenske brače. Želimo, da budemo svedoci L sleta Sokola kra* ljcvine Jugoslavije i da stupimo u Ju* načke redove slovenskih naroda. N* čemo se pokazati u velikom broju, att svesni smo toga, da je sokolska ideja kod slabog i jakog ista.
Naša poseta Jugoslaviji neka le* žičko*srpskome narodu urodi novia prijateljima, da ne bi ostao osamlja« u oštroj borbi za svoja životna prav«,
VEKOSLAV BUČAR (Ljubljana):
Pregled istorije slovenskog Sokolstva
»p
Milada Mald,
načelnica ČOS
Aga Heller,
zam načelnika ČOS
periode Bachovog apsolutizma, iza periode, u kojoj je Austrija na sve moguće načine dušila život svojih po* danika, naročito slovenskih naroda. Krajem god. 1861. počelo se je u Pra* g« razmišljati o osnivanju narodnog tclovežbačkog društva. U prvim re* dovima toga pokreta stali su češki vežbači iz Schmidtovog telovežbačkog zavoda, pod vodstvom brače Jula i Edvarda Gregra i Emanuela Tonnera.
Na osnivajučoj glavnoj skupštini dne 16. februara 1862. god. bio je iza; bran za prvog sokolskog starešinu brat Jindrich Fiigner, muž silne ener* gije i pun velikog idealizma. Svojim vlastitim troškom sagradio je Praš« kom Sokolu krasan sokolski dom, u koji se je i sam preselio i u njem umro 15. novembra 1865. god.
Sistematsko vežbanje započelo je 5. marta 1862. god. pod vodstvom br. dr. Miroslava Tyrša, koji je bio več od svega početka priznavan kao voda svega Sokolstva. Kritički je sastavio Češku telovežbačku terminologiji) i osnovao i samostalni sokolski teio-. v" bački sistem. Njegov spis »Zakiadove tčlocviku« tvori još danas osnovu sokolske telovežbačke nauke. Tyrš je god. 1871. osnovao list »Soke;«, 1; .. jega i sam uredivao sve do posled* njih dana svog života. Umro je tragič* nom smrču u Tirolu 9. augusta 1884
Primer Praga uskoro je odjeknuo i u ceskoj provinci. Po uzoru Praškog Sokola brzo su osnovana sokolska društva u Brnu, Jaromčfu, Jičinu, Ko-linu, Kutni Hori, Novoj Paci, Pfibra* mu i Turnovu.
Porast telovežbačkih društava osnovanih iz istih razloga i sa istim ciljevima, pokazao je skoro potrebu osnivanja zajedničke centralne orga* nizacije. Več god. 1863. osnovan je »Sbor k pčštovani vzajemnosti tčlo* cvičnych spolku slovanskych«, koji je priredio i prvu zajedničku telovež* bačku školu. Ali ovaj »Sbor« nije du* go potrajao, jer ga je policija zabra* nila. Ipak ujedinjavajuče snage nisu zamrle i več naredne godine priredila su društva iz Kolina, Pardubic, Pode; brada i Praga zajedno sa Sokolom Kutnohorskim u svojim sedištima. sle* tove sa zajedničkim vežbama. Ali Tyrš se nije dao preplašiti od prvog neuspeha kod osnivanja saveza sokol* skih društava. Godinu iza austrijsko* pruskog rata predložio je, da se održi u 1 ragu svesokolski slet, na kojem če se utvrditi i statut nove centralne or* ganizacije. Ovu nameru sprečila je au* stnjska vlada, jer bi, po njezinom mišljenju, nameravana centralna or* ganizcija mogla postati društvo sa narodnim i političkim ciljevima, Sto nije bilo dozvoljcno. U to doba raši* rila se sokolska misao i do Beča, a i Amerike.
God. 1872. sestavljeni su bili sta* tuti »Sokolskč župni jednoty morav*
ske«, koja pak nije mogla započeti svojim radom, jer onda sokolska dru* štva u svojim pravilima nisu još ima* la predvideno, da se smiju udruživati u župe, zbog čega su vlasti svaki ta* kav pokušaj zabranjivale.
Vincenc Šižpaiiek,
II. zam. staroste ČOS i tajnik SSS
F. Fazanowicz,
načelnik poljskog Sokolstva
tu. Ali za poboljšanje prilika potre* ban je bio veliki cilj i toga je postavk) Tyrš priredivanjem prvog svesokol* skog sleta, koji se je i održao 18. juna 1882. god. u Pragu.
Ovc sokolske svečanosti bile su od zamašnog uticaja na ponovno oživljenjc sokolskih društava. Osno* vano je bilo i više novih društava, pa i u ponemčenim krajevima. Prva tak* va manjinska društva bila su osno* vana u Duchcovu v čechach i u Znoj* mu na Moravi. Počelo se je posveei* vati pažnju i pomladku i u Kolinu je godine 1883. počeo vežbati zanatlijskl naraštaj.
Jedan od poslednjih članaka, ko* jima je Tyrš obogatio list »Sokol« bio
je god. 1884. napisan o zajedmei sokolskih društava. Sokolstvo je taj Tvršev poziv pravilno razumelo i predložilo vlastima molbu, da dozvo* le osnivanje saveza. Opet su vlasti molbu odbile, a dozvolile su osniva* nje župa. Tako je bila osnovana prva župa »Župa Tyršova na štredni Labi« sa sedištem u Kolinu, a u naredne če* tiri godine bila je potpuno izvedena župska organizacija.
God. 1889. označuje granicu u so* kolskoj historiji. Ove godine konač* no je pošlo za rukom dobiti dozvolu, da se osnuje »Češka Obec Sokolska«, koja je udružila sve župe u Češkoj, a tri godine kasnije sledila je »Morav* sko*ŠIezka Obec Sokolska«. G. 1896. ujedinile su se Češka i Moravsko*šle*
Adam Zamoyski,
starosta poljskog Sokolstva i I. potpr. SSS
1915. raspuštena je Češka Obec So* kolska i »Vestnik Sokolskv« prestao je da izlazi. Jpak sokolska ideja nije izumrla, potajno se je radilo i dalje. Oni Sokoli pak, koji su morali u rat, prešli su u inostranstvo, gde su mirali dobrovoljačke legije, Klije su se borile za slobodu svog naroda. Slo* venstva i čovečanstva. A posle oslobo* denja Sokoli su bili prvi, koji su po* mogli izgradnju Čehoslovačke vepu* blike.
U dobi posle oslobodenja pada osnivanje sokolskih društava u Slo* vačkoj, gde to pod madžarskim reži* mom nije bilo moguče. Prvo su sva slovačka sokolska društva tvorila jednu župu, iz koje je kasnije nastalo 7 novih župa.
Mnogo radi čsl. Sokolstvo na ma* njinskom polju. Počeci toga rada pa* daju u godini 1899. Svoju snagu po* kazalo je i za vreme balkanskih rato* va, kad je skupilo velike sume nova* ca u korist »Slovenskog Crvenog Kr* sta«. Sebi pak je u Pragu sagradilo veličanstven »Tyršev dom«, u kojem su danas sokolske savezne kancelari* je. U njem se odražavaju i razne so*
kolske telovežbačke i prosvetne ško* le. Tyršev dom je stajao 25,000.000 Kč.
Od velikog značaja bili su so* kolski sletovi u domovini i van nje. Čsl. Sokolstvo više puta posetilo je Poljsku, Jugoslaviju, Bugarsku, pa i
František MaSek,
I. zam. staroste ČOS
neslovenske prijateljske narode; dva* put posetilo je i Udružene države se* veroameričke. Kao član Medunarodne telovežbačke unije učestvovalo je i na olimpijadama, gde je kod takmičenja zauzelo veoma časna mesta.
Danas tvori čsl. Sokolstvo mo* gučnu organizaeiju. Na prvoj sokol* skoj skupštini god. 1862. bilo je pri* sutnih tek 70 Sokola, a za 10 godina porasao je taj broj na 10.000. Uoči svetskog rata brojila je Češka Obec Sokolska več 1300 društava i odseka sa 110.000 članova i 22.000 članica.
Jadwlga Znmoyska,
načelnica poljskog Sokolstva
Danas broji Čehoslovačka Obec So* kolska 571.999 pripadnika i to muške dece 74.209, ženske dece 85.175, muš* kog naraštaja 33.447, ženskog nara* štaja 32.858; članova 248.812 i članica 97.498.
U početku žene nisu pripadale sokolskoj organizaciji. U Pragu je bi* lo god. 1869. osnovano društvo »Te* locvičny spolek pani i divek českych«. Tek god. 1912. bila je u Sokolstvu proglašena jednakopravnost muških i ženskih.
Životna snaga Sokolstva vidi se i u brojevima, koji prikazuju učestvo* vanje na švesokolskim sletovima, ko*
jih je bilo dosad u Pragu osam. Prvi
je bio ^od. 18*82. Na njem je učestvo* valo 1600 članova, od toga 696 vež* bača. Na drugom več je saradivalo 5832 brače u odori i 2473 vežbača. VI. svesokolskom sletu god. 1912 pri* sustvovalo je 23.000 članova. Vežbalo je 13.000 brače, 6500 sestara i 7500 mladeži. Kod "VIII. svesokolskog sleta god. 1926. išlo je u povorci kroz Prag u odori 36.000 Sokola, 10.400 Sokolica, 14.000 naraštajaca i 13.500 naraštajki.
Starešina ČOS je br. dr. J. Schei* ner, načelnik br. dr. J. Vaniček, na* čelnica sestra Milada Mala, tajnik br. dr. Jar. Urban.
(Literatura: Mašek Fr., Dčjinami československeho Sokolstva, »Pred* našky« Prag 1929. — Dr. J. Schemer, Dčjinami Sokolstva, »Pametny ‘list« Prag 1907.).
Dr. Jindrich Vaniček)
načelnik ČOS
Poljsko Sokolstvo
Sokolska misao kod Poljaka po* javljuje se god. 1863., kada su Poljaci pokušavali radikalnijim metodama osloboditi se ispod ruskog jarma. No* silac sokolske ideje u ruskoj Poljskoj bila je akademska omladina, ali so* kolskih društava se tamo nije moglo osnivati, jer je to ruska vlada zabra* njivala.
Prvo poljsko sokolsko društvo osnovano je god. 1867. u Lwowu pod imenom »Towarzistwo Gimnastyczne« U prvim godinama društvo je slabo radilo, tek, kada su mu poslali Češi svog prednjaka Fr. Hochmana, onda je započeo sistematski sokolski rad. Brzo su sledila nova društva i prili* kom I. poljskog svesokolskog sleta god. 1892. bilo ih je več 46, koja su se ujedinila u »Z\viazek Towarzistw Gimnastycznyh Sokol«. U pruskoj Poljskoj utiralo je Sokolstvo teško svoj put, ipak je god. 1893. osnovan u Pruskoj savez »Zwiazki sokole w Panstwie Niemieckiem«.
Svesokolskom sletu u Lwowu sle* dili su svesokolski sletovi god. 1894.,. 1896., 1903., a zadnji pre svetskog rata bio je god. 1913. — Pre svetskog rata bilo je u pruskoj Poljskoj 12 žu* pa sa 164 društva, u austrijskoj Polj* skoj bilo je god. 1910. 7 župa so 218 društava. Oficijelni organi sokolski bili su listovi »Sokol« u Poznanju i Lwowu; njima se je kasnije pridružio »Przegled sokoli,« u Krakomi. Za vre* me svetskog rata poljsko Sokolstvo borilo se je za oslobodenje i ujedinje* nje svoga- naroda.
Posle oslobodenja, prilikom sve* sokolskog sleta u Warszawi g. 1921. osnovan je »Zwiazek Sokolstwa Pol* skiego« sa sedištem u Warszawi, koji je ujedinio sve sokolske saveze oslo* bodenih poljskih pokrajina. Njegov zvanični organ je »Przevvodnik Ghn* nistyczny Sokol«, koji izlazi mesečno u Lwowu.
God. 1929. održan je u Poznanju VII. poljski svesokolski slet, na ko* jem su učestvovali svi slovenski na* rodi.
Osnivanjem Saveza poljskog So* kolstva u Warsza\vi poljsko Sokolstvo sve lepše i lepše napreduje. Danas broji savez u poljskoj republici 6 veli* kili župa (dzielnica) sa 65 okruga. Sedma dzielnica je zagranična — francuska, sa 10 okruga. Ukupan broj poljskog Sokolstva je 7 velikih župa, koja broje 75 okruga, 906 društava sa 52.466 članova. Od toga je 12.000 vež* bača i 4000 vežbačica. Na jedan okrug pripada prosečno 12 društava sa 754 članova ili na jedno društvo 64 čla* nova.
Van poljske republike i Francuske postoje poljska sokolska društva i u Nemačkoj, gde imaju svoj savez sa sedištem u Berlinu, koji , broji oko 2000 pripadnika, dalje u Čehoslovač* koj, Belgiji, Holandiji i severnoj i južnoj Americi
Prilikom i. svesokolskog sleta Sokola kraljevine Jugoslavije posetiče našu prestonicu, naš kraljevski Beo* grad, u velikom broju predstavnici sviju slovenskih sokolskih saveza. Na hiljade i hiljade pripadnika velike so* kolske porodice sviju slovenskih na* roda manifestirače u glavnim sletskim danima beogradskim ulicama za slo* уб^ке i sokolske ideale, a na hiljade i hiljade našeg naroda gledače i po* zdravljače ovo more ervenih sokol* skih košulja. Zato neče biti na odmet, da na kratko pregledamo historiju slovenskih sokolskih organizacija.
Čehoslovačko
Sokolstvo
Dr. Josip Sciielner, starosta ČOS i pretsednik SSS
ska Obec Sokolska te donjo austrijska župa u »Svaz československeho So* kolstva«, koji je počeo god. 1897. iz* davati svoj., list »Vestnik Sokolskv«. Ova ustanova pak je bila god. 19o«. promenjena u Savez slovenskoe So* kolstva, u koji su ušli svi ondašnji slovenski sokolski savezi.
U to doba sokolski rad več je bio sistematičan i svestran. Rezolucijom praškog Sokolstva god. 1895 osnovan je prosvetni odbor i Sokolska Mati* ca, koja je počela izdavati svetskog rata, kad sc je moralo — više ili ma* nje — prestati s radom. 24. novembra
Sokolska misao rodila se u doba sveopšteg narodnog preporoda češkog naroda. Bilo je to u onim danima, iza
Marija Provaznikova,
zam. načelnice ČOS
Prividni neuspeh češke delegacije u bečkom državnom savetu uzburkao je društveni život, započela se je bor* ba zbog političkog i gospodarskog upadka Austrije, borba, koja nije mir* no prešla ni preko Sokolstva. Godinu za godinom prdstajala su društva sa svojim radom, a god. 1875. pokazivalo je životne znakove samo još 71 dru* štvo, od kojih se je 22 bavilo vatro* gastvor.i, što je kasnije moralo učiniti još 7 društava. U naslednjih pet go* dina mnogi sokolski radnici trudili su se da probude društva novim živo*
|
3*
Viktor A. Artamanov,
starosta ruskog pokr. Sokolstva u Jugoslaviji
Mžrćin Meltka,
zam. nač Lužičko-srpskog sokolskog Zwjazska
Nikola Rževski,
tajnik ruskog pokr. Sokolstva u Jugoslaviji
Lušičko - srpsko Sokolstvo
Najmanja i najmlađa grana slo* venskog Sokolstva je lužičko-isrpsko Sokolstvo. Ono se pojavljuje tek po* sle praškog svesokolskog sleta god. 1920, ma da se je u srpskoj Lužici več odavno osetila potreba za jednim udruženjem, koje če lužičko*isrpsku omladinu oko sebe prikupljati i vas* pitavali ju telesno i u narodnom duhu. Daljni važan cilj takvog udruženja jest, da lužičko*srpsku omladinu od* vrača od nemačkih Turnvereina, sportskih, i u poslednje doba milita* rističkih organizacija, koje Nemci bo*
došao je u Prag samo jedan Lužički Srbin — prof. dr. Arnošt Muka. Po* sle toga sleta pokušao je br. Marko Smoler osnovati u Lužici Soko, ali ostalo je samo kod dobre volje. Prili* kom VI. svesokolskog sleta u Pragu god. 1912. napisao je br. dr. Josef Pa* ta u reviji »Lužica« članak, u kojem poziva Lužičane na slet, ali bez uspe* ha. Posle svetskog rata skupio je br. dr. Jos. Pata nekoliko studenata koji su študirali u Pragu i upisao ih u Pra* ški Soko. Od njih je študent filozofije br. Herman Šleca počeo u lužičko*srp* skim novinama da piše članke o so* kolskoj ideji i Tyrševoj nauči. Sed* mom svesokolskom sletu u Pragu god. 1920. učestvovao je več priličan broj Srba iz Gornje i Donje Lužice, a u zemlji samo j radili su na osnivanju sokolske organizacije brača Jan Skala i H. Šleca. Duševni voda celog po* kreta bio je br. dr. Jos. Pata iz Praga.
Ovoj trojici uspelo je, da osnuju 9. novembra 1920. god. u Budyšinu prvo lužičko*srpsko Sokolsko dru* štvo, kojemu je bio izabran za stare* šinu br. Jan Skala. Posle njegovog odlaska iz Lužice god. 1921. preuzeo je njegovo mesto br. Marko Smoler. Najviše teškoče zadavalo je mlado* me Sokolu pitanje sokolane. Budy* šinski Soko obratio se je nekoliko pu* ta molbom na opštinu, da dozvoli vežbanje u kojoj od gradskih škola. Ali nemačka opštinska uprava odbila je sve molbe s napomenom, da ima lužičko*srpska omladina dovoljno pri* like, da vežba u nemačkim telovežbač* kim društvima, radi čega da je Soko potpuno nepotreban. Kasnije dobili su privatnu dvoranu, u kojoj se još danas vežba. Početak je bio težak, ali sokolska misao prodirala je sve više i više medu narod. Budyšinskom dru* štvu brzo su sledila ostala Sokolska društva, te je več 1922. god. osnovan »Lužičko,serbski Sokolski Zwjazk« sa sedištem u Budyšinu. Za prvog sa* veznog starešinu bio je izabran br. Jakub Šajba.
Sokolski rad u Lužici bio je od svog početka veoma težak. Društva nisu imala ni sprava, ni vlastite tehni« čke terminologije, ni ispitanih pred* njaka, ni novaca. Sve to su Nemci dobro videli i znali i zato su svuda, gde je bio osnovan Soko, osnovali i svoj Turnverein te ga bogato opskr* bili svim onim, što je Sokolu nedo* stajalo. Ali lužičko*srpski Sokoli ostali su verni Slovenstvu i Sokolstvu. I što su ih više Nemci napadali,da su pla* čani od slovenskih država i da nisu lužička organizacija, več »eine allsla* wische Kriegerorganisation«, to gušči postajali su lužičko*srpski sokolski re* dovi. U doba osnivanja saveza počela je užasna borba protiv Sokola. Po no* vinama diskotovalo se o ideji sokol* skoj, koju su protivnici proglašivali za prostuversku itd.
Jakub Šajba,
starosta Lužičko-srpskog sokolskog Zwjazska
Na saveznoj skupštini 1923. god. izabran je za sit veznog starešinu br. Michal Navvka, koji je lužičko*srp* skom Sokolstvu ocrtao jasan smer i cilj, što je sokolskoj ideji pridonelo nove simpatije. God. 1924. održan je priv lužičko*srpski svesokolski slet u Pančicama, na kojem je nastupilo 13 društava sa 104 vežbača, 13 vežbačica i 20 naraštajca. Oficielno su bili na sietu zastupani Cehoslovačka Obec Sokolska i Savez poljskog Sokolstva u Nemačkoj. God. 1927. pak bio je II. lužičko=srpski svesokolski slet u Wul* kem i'isku u pruskoj Gornjoj Lužici.
III.	slet biče naredne godinc prigodom proslave desetgodišnjeg opstanka lu* žiekog Sokolstva.
God. 1924. osnovane su »Sokolske List v«, kao savezni organ. Prve godinc izlazilc su kao prilog »Serbskih No* wyn«, a izašla su samo četiri broja, u kojima je odštampana sokojsko=teh* nička terminologija. Daljnje izlaženje bilo je /bog finansijskih poteškoča obustavljeno. God. 1926. obnovljene su kao samostalan mesečni list. Prvi urednik bio je br. H. Šleca, a danas ih ureduje br. Michal Nasvka, koji je god. 1926. podneo ostavku na mesto save/nog starešine, za kojega je po* novo izabran br. Jakub Šajba, koji sa
veoma lepim uspesima vodi lužičko* srpsko Sokolstvo još i danas.
Kako sam več spomenuo, lužički se je Soko morao na sve strane boriti za svoj opstanak. U novije doba poku* šavalo se osnovati »Orla«, što bi zna«
Dr. Dimitrije Vergun,
starosta ruskog zagraničnog Sokolstva
Olga ŠidlovsUaja,
načelnica ruskog pokr. Sokolstva u Jugoslaviji
čilo još jače cepanje narodnih snaga, a time i smrt tog malog naroda. Ideja, da se osnuje »Orao« još nije umrla, i zato je treba Soko budno da pazi, da se narodne snage ne razdvoje.
God. 1922. je na I. jugoslovenskom svesokolskom sletu u Ljubljani zastu* pao Lužičko Sokolstvo br. Id. Šleca. Naročita delegacija došla je i god.
1925.	na otvaranje Tyrševog doma u Pragu. Uopšte lužičko*srpski Sokol ne propušta nikavu priliku za dokumen* tovanje, da pripada velikog slovenskoj porodici. God. 1928. poleteo je na ju* goslovenski pokrajinski slet u Skoplje i na Kosovo polje. Prošle godinc pri* sustvovao je poljskom svesokc>!skom sletu u Poznanju 21 član i 4 članice sa vlastitim vežbama, a na sletu u Plznju
Jan Meškank,
načelnik Lužičko-srpskog sokolskog Zvvjazska
bili su zvanični zastupnici br. Jakub šajba i br. G. Janak. Našem sletu u Beogradu prisustovače u do sada još nevidenom broju.
Danas broji Lužičko*srpski Sokol* ski Savez 3 župe sa 18 društava i 700 članova. Starešina Saveza je br. Jakub Šajba, zamenik starešine br. Jurij \Vjela, tajnik br. Gustav Janak, na* čelnik br. Meškank. Lužičko Sokol* stvo postoji samo u Gornjoj Lužici, a izgleda da če se skoro proširiti so* kioska misao i na donju Lužicu, koja je več mnogo germanizovana.
(Literatura: Bučar Vekoslav, Lu* žičko * srpsko Sokolstvo, »Sokolski Glasnik«, Ljubljana 1929. — Zmeškal
Vladimir, Lužički Srbi i Sokolstvo, Prag 1926. — Bučar Vekoslav, Lužički Srbi i njihovo Sokolstvo, Beograd (u rukopisu). — Šleca dr. Herman, Serb* ski Sokol 1920—1925, »Sokolske Listy«, Budyšin 1926.).
jugoslo vensko Sokolstvo
Slovenačko Sokolstvo. So* kolska ideja se je brzo razširila i na Slovenski jug. 1. oktobra 1863. god. osnovano je u Ljubljani prvo sokol* sko društvo s imenom »Južni Sokol«; prvi mu je bio starešina dr. Etbin Co* sta, a načelnik Stevo Mandič. Dne 1. augusta 1867. vlada je društvo zabra* nila, a 20. februara 1868. bilo je po* novo osnovano pod imenom »Telovad* no društvo Sokol« v Ljubljani. God. 1864. brojilo je društvo 200 članova. Južni Soko osnovao je iste godine podružnicu u Kranju, pa i po drugim
Robert Todt,
načelnik ruskog zagraničnog Sokolstva
mestima osnivala su se društva i po* družnice, koja pak nisu dugo pošto* jala. Tek od god. 1880. osnivala su se po čitavoj Sloveniji nova sokolska društva. Prvi sokolski slet bio je u Ljubljani god. 1888.; ovoga puta pose« tili su Ljubljanu i češki Sokoli. Pravu sokolsku misao i pravilnu telovežbu po Tyrševom sistemu uveo je u slo* venačko Sokolstvo br. dr. Viktor Mur* nik, koji je god. 1893. stupio u »Ljub* ljanski Soko« i god. 1896. osnovao pr* vi prednjački zbor. God. 1904. počeo je izdavati list »Slovenski Sokol«, koji je izlazio sve do početka svetskog ra* ta. God. 1904. bio je u Ljubljani drugi slet slovenačkog Sokolstva sa utakmi* cama, a godinu dana kasnije osnovana je »Slovenska sokolska zveza«; sta* rosta dr. Vladimir Ravnihar, načelnik Josip Smertnik. God. 1907. učestvuje »Slove,načko Sokolstvo« po prvi put na medunarodnim telovežbačkim utakmi* cama, koje Su se vršile u Pragu, pri* likom V. svesokolskog sleta. Vrsta po* stigla je 5. mesto. God. 1908. je bio otvoren prvi sokolski dom u Zirama, a dr. Ivan Oražen izabran za starešinu SSZ. Naredne godine osnivaju se pr« ve sokolske župe. God. 1911. održavaju se prvi župski sletovi; slovenačka so* kolska vrsta učestvuje na medunarod* nim utakmicama u Turinu i postiže 4. mesto. God. 1912. učestvuju slovenački Sokoli u veoma časnom broju sve* sokolskom sletu u Pragu, koji je bio I slet Slovenskog Sokolskog Saveza. Kod utakmica za slovensko sokolsko prvenstvo takmičilo je 8 takinieara, prvo i treče mesto zauzela su brača Stane Vidmar i Karel Fu.v iz Ljubija* ne. U višem i nižem odclenju takmi* čilo je u Pragu još 29 i 46 slovenaekih Sokola. God. 1913. morao se je odr* žati u Ljubljani III. svesokolski slet, kojega je pak vlada zabranila, zbog čega je bio odložen na narednu godi* nu, ali 20. juna 1914. bio je ponovo zabranjen. Statistika od 1. oktobra 1913 god. prikazuje sledeče stanje slo* venaekog Sokolstva: SSZ je brojila 8 župa sa 115 društava i odseka, 6613 članova, 1040 članica, 1761 vežbača, 537 vežbačica, 321 prednjaka 51 pred* njačica, 551 naraštajca, 1664 muške de* ce i 521 ženske deee. Starešina je bio br. dr. Ivan Oražen, načelnik br. dr. Viktor Murnik. Počctkom svetskoga rata bio je sokolski rad prekinut.
Hrvat sko Sokolstvo. Južni Soko priredio je god. 1866. svoj izlet u Zagreb i time uzbudio veliki interes za Sokolstvo. Prvo hrv. sokolsko dru štvo osnovano je god. 1874. u Zagrebu. Prvi mu je starosta bio Ivan Vončina, a učitelj televežbe Singer. Veči razvoj u Sokolstvu pojavio se je god. 1876., kad je bio izabran za starešinu dr. Josip Fon, koji je pozvao u Zagreb češkog prednjaka l7r. Hochmanna iz Praga. Po svim večini mestima Hrvat* ske i Dalmacije osnovana su sokolska društva, a nameravalo se je osnivati i Slovenačko*! Irvatski sokolski Savez, kojega pak vlada nije dozvolila. Iloch* mann počeo je izdavati god. 1878. list »Sokol«, koji je skoro prestao. God. 1884. bio je u Zagrebu otvoren prvi sokolski dom. Ali je zanimanje za So*
U Cehoslovačkoj pošto jala su na Tešinskom posle svetskog rata 3 polj* ska sokolska društva. Kasnije se je osnovalo još nekoliko novih tako, da je god. 1925. osnovan »Zwiazek Pol* skich Towarzystw Gimnastycznych« Sokol w Czechoslowacji« Krajem go* dine 1928. brojio je u 11 društava 826 članova, od toga 103 članice, 203 vež* bača, 73 vežbačicc i 66 naraštajaca.
O	poljskom Sokolstvu u Belgiji i u Holandiji malo je poznato. O polj* skim Sokolima u Americi govoriču na drugom mestu.
Starešina poljskog sokolskog sa* veza je br. Adam Zamoyski, tajnik br. Marjan Wolanczyk, načelnik br. F, Fazanowicz, načelnica s. Jadwiga Zamoyska.
(Literatura- Severa dr. Vaclav. Dej inv tčlocviku, Brno 1929. — Jugo* slovenski sokolski kalendar 1930. — Malaczvski dr. Aleks., Historja So* kolstva polskiego. »Prednaškv«, Pra* ha 1929 — Pata dr. Jos , Sokolstvvo a Slowjanstwo, Budyšin 1924.).
sa sedištem u Poznanju i u Čehoslo* vačkoj, sa sedištem u Pragu.
(Literatura: N. V. Manohin, Krat* kaja istorija ruskago Sokolstva, Prag
1924.	— Jugoslov. sokolski kalendar 1930.).
gatim sredstvima osnivaju po svim centrima srpske Lužice. Ali težak na* rodni život dugo je smetao osnivanje sličnog lužičko*srpskog društva. Več u šesdesetim godinama, za vreme svog študija u Pragu, napisao je lužičko* srpski pesnik Jan Ocsla u »Lu/ičanu« članak, u kojem opišiva češko Sokol* stvo i predlaže, da se slična organiza* eija osnuje ‘i u Lužici. Prvi lužičko* srpski Soko bio je Jan Bryl, sada no* vinar u Budyšinu. On je zu vreme svog studijskog boravka u Pragu vež* bao kao član Malostranskog Sokola. God. 1907. bio je Član sletskog odbo* ra za V. svesokolski slet kao zastup* nik Lužičkih Srba. Ali tom prilikom
Dimitrije Kambulin,
načelnik ruskog pokr. Sokolstva u Jugoslaviji
Rusko Sokolstvo
Kod Rusa pojavljuju se sokolska društva prilično kasno. God. 1883. osnovano je u Moskvi »Ruskoje Gim* nastičeskoje Obščestvo«, kojega čla* novi su bili i L. N. Tolstoj i A. P. Čehov. God. 1891. postao je u tom društvu učitelj telovežbe češki Soko F. Olšanik. Nešto pre toga, god. 1886. direktor tifliške gimnazije postavio je kao učitelja telovežbe Grumlika, isto češkog Sokola. Isti direktor je osno* vao i prvo rusko sokolsko društvo god. 1900. u Tiflisu. God. 1907. rusko Sokolstvo, ma da onda na to ime još nije imalo pravo, sa 117 članova pri* sustvovalo je praškom svesokolskom sletu.
God. 1910. nastojanjem br. Gi* žiekog i br. Verguna osnovan je »So* juz Russkago Sokolstva«. Iste godine počeo je u Moskvi da izlazi list »So* kol«. Naredne godine održan je u Moskvi I. sabor SRS, na kojem je bi* la utvrđena ideologija ruskog Sokol* stva i sastavljena ruska telovežbačka terminologija. U istoj godini posetio je SRS i Zagreb, prilikom II. hrv. sve* sokolskog sleta. God. 1912. učestvuje sa 396 brače i 221 sestara Vi. s veso* kolskom sletu u Pragu. God. 1913. po* čeo jc SRS izdavati »Vjestnik Ruska* go Sokolstva« i održan je II. sabor, na kojem je zaključeno prirediti ru* ski svesokolski slet u Moskvi, do ko* jega pak zbog rata nije došlo. ^God. 1914. izdavao je Soko II. u Petrogra* du list »Zizn Sokola II v Petrogradje«.
Početkom svetskog rata, koji je prckinuo rad ruskog Sokolstva, bro* jio je SRS 36 društava, 22 društva u savez nisu pristopila i tako je bilo u Rusiji god. 1914. svega 48 sokolskih društava.
Posle ruske revolucije god. 1917. pokušavalo se ponovo oživeti SRS, a bez večih uspeha. Zbog preganjanja mnogi su napustili Rusiju i 21. VI, 1920 osnovala se je u Pragu »Inieija* tivnaja grupa« za osnivanje ruskog Sokola. Na VII. svesokolskom sletu učestvovalo jc 40 pretstavnika ruskog Sokolstva. Tako se je započela orga* nizacija ruskog Sokolstva izvan gra* nice i to najpre u Cehoslovačkoj i Jugoslaviji. God. 1922. učestvovalo je več 160 ruskih Sokola I jugosl sve* sokolskom sletu u Ljubljani God. 1926 osnovana je u Pragu »Ruskaja Sokolskaja Matica«.
Današnji »Sojuz ruskago Sokol* stva za granicej« ima svoje sedište u Pragu. Starešina saveza je br. prof. dr Dimitrije Vergun tajnik br. Lav Magerovskij, načelnik br. Robert Todt, načelnica s. Birzulina. Savez se deli na pokrajinske saveze, u Jugczsla* viji, sa sedištem u Beogradu, kojem jc st. br V. Artamanov, nč. br. Dim. Kambulin, na. s. O. Šidlovskaja; u Francuskoj, sa sedištem u Parizu, st. br. Sizor, nč. br. Petrov; u Bugarskoj >a sedištem u Sofiji, st. br. Rjepnin* skij, nč. br. Svješnikov, na s. Kuja* zeva; u Litviji, sa sedištom u Dvin* sku, nč. br. Vasiljevskij; u Poljsko j,
m J'-?
god. osnovan je Soko kraljevine Ju* goslavije i za starešinu postavljen mu je Nj. Vis. naslednik prestola Petar. Za zamenike pak braća Engelbert Gangl, Đura Paunkovič, Lacko Križ i P. Mergentaler, za saveznog načel* nika br. dr. Viktor Murnik, za načel* nicu s. Elza Skalarova. Time je zapo* čelo jugoslovensko Sokolstvo svoju novu eru, u kojoj prireduje svoj sve* sokolski slet.
(Literatura: Bajželj Ivan, Zgodo* vina Sokolstva. »Prednašky«, Prag 1929. — Bučar Vekoslav, Ze stawiz* no\v juhoslowjanskeho Sokolstwa, »Sok. Listy«, Budyšin 1929. — Jugo* slovenski sokolski kalendar 1930.).
Američko Sokolstvo
Van slovenskih država Sokolstvo je danas najviše razvijeno u Udruže* nim državama severoameričkim, gde se poiavljuje več u trečoj godini po* sle osnivanja matičnog društva u Pra* gu. Prvo sokolsko društvo u Americi bilo je osnovano 14. februara 1861. god. u St. Louis, Mo., pod nazivom »Spolek Sokol«. Tome društvu brzo su sledila druga češka, god. 1887. polj* ska, god. 1893. slovačka. god. 1908. hrvatska i u narednim godinama još slovenačka. srpska i ruska. U sused* noj Kanadi ima nekoliko čeških i slo* vačkih sokolskih društava. U Južnoj Americi ima ih najviše u Argentini, gde je bilo prvo češko sokolsko dru* štvo osnovano god. 1908. u Buenos Airesu. Svega je tu 7 čeških sokolskih društava. Poljsko Sokolstvo je naj* lepše razvijeno u Braziliji, gde ima oko 15 društava. Jugoslovensko So* kolstvo u JužnOj Americi se je naj* lepše ukoreninilo u Argentini i u Chile, gde ima oko 12 društava.
Najjača sokolska organizacija u Udruženim državama severoamerič* kim je Americka Obec Sokolska, osno* vana godine 1917. Sedište joj je u Chicagu, 111. i pretstavlja vrhovnu or* ganizaciju češkog Sokolstva u Arne* rici. U celome broji 7 župa, 117 dru* štava i 11.976 članova, od toga 7204 muških i 4772 žene. Druga najveća organizacija je »Tčlocvičnd Slovenski Jednota Sokol u Spojenych Statoch
. zam. starešine
Americkych«, koja je bila osnovana 1896. god. Savez ima 18 župa, 104 dru* štva, 8661 člana, 4060 članica i 8201 naraštajca. Svega 21.468 pripadnika. Početkom ove godine ujedinili su se AOS i TSJS u reprezentančnu organi* zaciju »Americky Svaz Českosloven* skeho Sokolstva«.
Pored pomenutih čsl. sokolskih organizacija u Udruženim državama, postoji još radnička »Jednota Dčl* nickych Americkich Sokolu«, koja je bila osnovana god. 1899. Organizacija je marksistična i broji 13 društava sa preko 900 članova.
Poljsko Sokolstvo Severne Arne* rikc ujed in j eno je u »Zarzad Sokol* st\va Polskiego w Атегусе«, koji ima svoje sedište u Pittsburgu, Pa. Dell se na 3 dzielnice i broji 14 župa, 300 društava i više od 26.000 pripadnika. PrVo poljsko sokolsko društvo u se* vernoj Americi je bilo osnovano god. 1877. u Chicagu.
Jugoslovensko Sokolstvo nema zajedničke organizacije. U Chicagu postoji Jugoslovenska Sokolska župa, koja je bila osnovana 29. augusta 1909, god. kao »Prva Hrvatska Sokolska žu* pa Tomislav«. Sadašnje ime orimila je kod reorganizacije god. 1921. God-. 1929. brojila je župa 9 društava, 3000 članova i članica i preko 1000 nara* štajaca. Župa je u prijateljskim ve* zama sa Jugoslovenskom sokolskom župom na Pacifiku. Do sada je župa priredila tri velika sokolska sleta i to god. 1923. u Chicagu, god 1927. isto u Chicagu, god. 1929. u St Louis. Za god. 1933. sprema jugoslovenski so* kolski sabor sa namerom, da se tom prilikom osnuje Jugoslovenski Sokol* ski Savez u Americi.
Prvo društvo »Hrvatski Sokol« bilo je osnovano 20. septembra 1908.
kolstvo —• osim u Zagrebu sve više i više slabilo.
Lepši život počinje početkom 20. veka. God. 1903. počinje izlaziti list Hrvatski Sokol, koji je izlazio sve do svetskog rata. God. 1904. osnovan je Hrvatski Sokolski Savez, a za prvog starešinu izabran je dr. St. Miletič, za načelnika Dragutin Šulce. God. 1908. izabran je za starešinu dr. Lazar Car, koji je ostao do rata. 1906. god. o dr* žan je prvi hrv. svesokolski slet u Za* grobu, na kojem je nastupilo preko 1000 vežbača. Posle prvog sleta pora* sao je broj sokolskih društava i osno* vate su se sokolske župe. God. 1911. održao se je u Zagrebu II. hrvatski svesokolski slet, na kojem je nastupilo 1456 vežbača: Hrvata, Bugara, Srba, Ceha i Slovenaca. Naredne godine učestvovao je LISS svesokolskom sletu i utakmicama u Pragu; HSS bio je čla* nom Slovenskog Sokolskog Saveza i Medunarodne telovežbačkc unije. Uoči svetskog vata brojio je HSS 19 župa, (medu njima 2. u Americi), 169 dru* štava, 15.000 članova, 4500 vežbača, 500 članica, 1500 muškog naraštaja, 120 ženskog naraštaja i 500 prednjaka. Svetski rat prekinuo je rad hrvatskog Sokolstva.
Srpsko Sokolstvo. U Srbiji se je osnovalo godine 1857. »Prvo srpa sko društvo za gimnastiku i borenje« u Beogradu po Stevi Todoroviču. Osam godina kasnije prestalo je sa radom, j£r je Todorovič otputovao na študije u Italiju. God. 1882. osno* vano je »Beogradsko društvo za gim* nastiku i borenje«, koje se je god. 1891. promenilo u »Beogradsko gim* nastičko društvo Soko«. Naročito in* tenzivan rad razvilo je srpsko Sokol* stvo posle V. svesokolskog sleta u Pragu, kad se je reorganizovalo 5 žu* pa Usporedno sa Sokolom radila je u Srbiji i telovežbačka organizacija *-'ušan Silni, koja je imaia svoj Savez sedištem u Beogradu. Kasnije (god. ”10.) ujedinile su se obe organizacije Pod imenom »Savez srpskih sokoiskih ^ustava Dušan Silni«. Starešina je bio rw,V° T°dorovič, načeln k Fr. Hofman (Miroslav Vojinovič). Savezno glasijo ^Sokolski Glasnik« izlazio je mesečno “ Beogradu. God. 1910. održan }e u Beogradu prvi sokolsk; slet, na kojem su učestovali Česi, Hrvat i Slovenci. ' an Srbije postojale su srpske sokol* ske župe u Sram. Karlovcima, u Za*
ujedinjenja. Ujedinjena sokolska or* ganizacija naziva se Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca. Počinje izla* žiti u Zagrebu zajedničko glasilo »So* kolski Glasnik«, pod uredništvom br. dr. Laze Popoviča.Sve župe izjaviše se za idejno ujedinjenje, jedino župa
za pet godina u Zagrebu, sedište sa* veznog starešinstva bude u Ljubljani. Za saveznog starešinu bio je izabran br. dr. Ivan Oražen, za načelnika br. Stane Vidmar. U to doba brojilo je jugoslovensko Sokolstvo 16 župa, 254 društava i 40.000 pripadnika. Prilikom
zauzima četvrto mesto, a br. Leon Štukelj postiže svetsko prvenstvo. Od
15. do 18. augusta održan je u Zagrebu pokrajinski slet: i II. sabor. Tom pri* likom došio je do razgovora medu delegatima češkog, poljskog, ruskog i jugoslovenskog Sokolstva. Zaključeno
Dr. Pavao Mergentaler,
IV. zam. starešine Saveza SKJ
grebu, u Sarajevu za Hosnu i Herce.
govinu i u Herccgnovem za Primo.je.
Neko vreme izdavao je dr. Laza Po*
starešina žuPe fruškogorske i
5 Srem KnPia8at-°r s,rpsko« Sokolstva, u Srem. Karlovcima hst »Srpski Soko«.
Kasnije je dr. Popovič uredivao »So*
tmo V	'	M Beogradu. Kraj god
1913 brojio je Srpski sokolski savez 122 društva, 7940 članova, 3096 vežba* ca, 465 članica, 329 vežbačica, ^ЗЗб muškog naraštaja, 610 ženskog nara* staja, 391 prednjaka i 18 prednjačica.
Zja vreme balkanskog i svetskog rata ni srpska sokolska društva nisu radila.
Jugoslovensko Sokolstvo.
O	jedinstvu jugoslov. Sokolstva raz* pravljalo se je več na VI. svesokol* skom sletu god. 1912. u Pragu. Zastup* nici srpskog, hrvatskog i slovenačkog Sokolstva načelno su se izjavili o uje* dinjenju jugosl. Sokolstva. Ovo 'su po* novo izjavili zastupnici pomenutog Sokolstva na historijskoj sednici 18. juna 1914. god. u Zagrebu. U tom po* gledu bila su primljena zajednička pravila, o svirn podrobnostima trcbalo je, da se razgovara na svesokolskom sletu u Ljubljani. Ovaj slet pak je austrijska vlada zabranila zbog uče* stvovanja srpskog Sokolstva iz kraljevine. Svetski rat prekinuo je ovo delo, ali odmah posle oslobodenja opet su se pojavili glasovi za jedinstvo jugoslovenskog Sokolstva. Mnoga dru* štva su so spontano protnenila u jugo» slovenska. Glavni propagator toga je bio br. dr. Laza Popovič.
Temelj jugoslov. Sokolstvu polo* *en je na zajedničkoj sednici 26. ja« nuara 1919., na kojoj je bilo formalno zaključeno ujedinjenje jugoslov. So* šolstva. Zupe i društva dobile su po»
a,v da zauzmu svoje stanovišta sp ra m
Gjuro Pauuković,
II. zam. starešine Saveza SKJ
Engelbert Gangl,
I. zam. starešine Saveza SKJ
Zagreb predlaže zajedničku reprezen* tativnu organizaciju, a kasnije se i ona izjavila za potpuno ujedinjenje. Pie* menski sokolski savezi zaključe likvi* daciju.
Od 28. do 30. juna 1919. bio je u
Dr. Viktor Murnik,
načelnik Saveza SKJ
Novom Sadu prvi sokolski sabor, ko* jega je temeljni princip bio: Jedna država, jedan narod, jedno Sokolstvo. Prisutnih je bilo 440 Hrvata, 298 Slo» venaca i 161 Srbin. Na saboru je bio primljen sokolski ustav i zaključak. da do narednog sabora, koji če biti
VII. svesokolskog sleta u Pragu osno* van je Savez čehoslovačkog i jugoslo* venskog Sokolstva. 29. i 30. augusta 1920. bio je u Mariboru prvi jugoslov. pokrajinski sokolski slet sa glavnom skupštinom, koja je zaključila, da se savez naziva Jugoslovenski Sokolski Savez. Za saveznog načelnika izabran je br. dr. Viktor Murnik. Skupština je zauzela principijelno stanovište na* prani vere i politike. Uvedene su član* ske legitimacije i civilni znak. Dne
II. marta 1921. umro je prvi starešina JSS br. dr. Ivan Oražen, medu Sokol* stvom veoma uvažena ličnost i neu* strašivi zagovornik jugoslovenskog je* dinstva. Iste godine nastane spor iz* medu Sokolskog društva u Zagrebu (Wilsonov trg) i JSS, sto je imalo za posledicu istup društva iz župe i sa* veza i osnivanje Hrvatskog Sokola. 28. i 29. juna održava se II. pokrajin* Ski slet u Osijeku, i 30. glavna skup* ština, ikoja ponovo naglašava jedin* stvo jugoslovenskog Sokolstva. Za sa* veznog starešinu je bio izabran br. dr. Vladimir Ravnihar. Naredne godine bio je u Ljubljani I. jugoslovenski sve* sokolski slet sa medunarodnim telo* vežbačkim utakmicama, kod kojih je bila prva čehoslovačka, a druga jugo* slovetiska vrsta. 29. oktobra iste godi* ne je bila III. glavna skupština u Za* grebu. »Sokolski Glasnik« izlazi od sada u Ljubljani. God. 1923. osnovana je Jugoslovenska Sokolska Matica i ozledni fond. IV. glavna skupština bila je u Beogradu. God. 1924. je bila V. glavna skupština u Ljubljani, za starešinu je bio izabran br. Engelbert Gangl, za načelnika br. Miroslav Am* brožič. Od 27. do 29. juna održan je
III. pokrajinski slet u Sarajevu. Jula 1924. god. takmiči se jugoslov. sokol* ska vrsta na olimpijadi u Parizu, gde
je, da se osnuje Slovenski Sokolski Savez. Pripremni radovi povereni su br. Adamu Zamoyskome.
Prilikom desetogodišnjice svog opstanka brojio je JSS 23 župe, 443 društva, 36.529 članova, 8319 članica,
Elza Skalarjeva,
načelnica Saveza SKJ
9672 vežbača, 2635 vežbačica, 6947 muškog naraštaja, 3986 ženskog nara* štaja, 9081 muške dece, 7944 ženske dece, 1992 prednjaka. Dakle sviju pripadnika 72.806. Sokolskih domova bilo je 74.
Soko kraljevine Jugosl a* vije. Zakonom od 5. decembra 1929.
1НИП1НИММИ
Nj. Vis. prestolonaslednik Petar,
starešina Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
god. u Chicagu, drugo 10. januara
1909, god. u Philadelphiji, Pa., treče 15. maja 1909. god. u Braddock, Pa., četvrto 22. augusta 1909. u Joliet, 411.
Ova četiri društva osnovala su »Prvu hrvatsku sokolsku župu »Tomi« slav« sa sedištem u Chicagu. Sledila su daljnja društva i god. 1912. bilo ih je več 12. Jugosl. sokolska župa i Ju* gosi. sokolska župa na Pacifiku tvo* rile su neko vreme Hrvatski Sokolski Savez sa sedištem u Chicagu. Samo* stalni »Dalmatinski Sokol« u Chicagu je god. 1913. stupio u župu »Tomi« slav«, a god. 1926. promenio je svoj naziv u »Hrvatski Sokol« i kao takav je član Jugoslov. Sok. župe.
Jugoslov. Sok. župa na Pacifiku osnovana je god. 1912. sa sedištem u San Franciscu (Calif.). Ima 8 društa* va, od kojih 4 ne radi. U četiri dru* štva, koja rade, ima svega 384 člano* va, od toga 50 ženskih. Obadve jugo* slov. župe osnovali su američki Hr* vati, pa ni danas u njima nema još Srba i Slovenaca. Slovenci imaju četiri
društva bez iskakve zajedničke orga* nizacije, ali su u prijateljskim odno* šajima sa hrv. organizacijama. Arne« rički Srbi imali su pre rata šest srp* skih sokolskih društava, za vreme rata su skoro sva propala. Danas po* stoji još jedno, koje je bilo pre četiri godine u Akron (Ohio) ponovo osno« vano.
Rusko Sokolstvo u Americi orga* nizovano je u dva saveza, koja su verska. To su grčko*katolički »Arne« rikanskij Russkij Sokol Sojedinenja« sa sedištem u Homesteadu, Pa. i »So« kol Sojedinenija Russkih Pravoslav* nih Bratstv v Ameriki«, sa sedištem u Pittsburgu. — Pored pomenutih so* kolskih organizacija u Americi postoji još češki i slovački katolički Soko, ko ji pak sa Sokolstvom nema osim imena ništa zajedničkog.
Več duže vremena radi se na osni* vanju Američkog Saveza Slovenskog Sokolstva i izgleda, da če se skoro osnovati.
(Literatura: i Americky sbornik Bokolsky na rok 1930., Chicago 1929. i— Bučar Vekoslav, Američko Sokol* etvo, »Sokolski Glasnik« 1930.).
Soko kraljevine Jugoslavije člen je Medunarodne telovežbačke unije i Saveza Slovensko Sokolstvo, kojega sačinjavaju čehoslovačka Obec Sokol* ska, Savez poljskog Sokolstva, Sujoz russkago Sokolstva za granicej i SKJ.
Levo:
G. Louis C. Dominique,
predstavnik MSF na svesokolskom sletu
Desno:
G. Charles Cazalet,
pretsednik Medj. Gimnastične Federacije
DR. VACLAV BURIAN (Ljubljana):
O kulturno - nacionalnim odnošajima izmedju Cehoslovaka i Jugoslovena
Više nego 1000 godina datuju kul* turne, literarne i političke veze medu Cehoslovacima sa jedne i Jugoslove* nima sa druge Strane. Prvi plod ovih medusobnih veza bio je procvat crkve* noslovenske prosvete u Cehoslovaka. Jer sa krščanskom verom donašali bi sv. Čiri! i Metod sa slovenskog juga Cehoslovacima takoder Yrlo važne ele* mente opče prosvete, kao pismo i bo gati književni crkvenoslovenski jezik, a s time i jaku pomoč njihovoj borbi sa kulturnom politikom franko*ger* manskog zapada. Cirilova i Metodova crkvenoslovenska prosveta je dakle več u IX. veku za čas vezala Čehoslo* vake i Jugoslovene do utvrdene mere i crkveno*politički. To sve je ostavilo izrazite jezikovne tragove i u uzajam* noj litetarnoj produkciji tog doba (n. pr. kijevski odlomci, bečki frag* menti, legenda o sv. Vaclavu itd.).
U tom okviru čehoslovačko*jugo* slovenskih odnošaja vredno je takoder spomenuti epizodično vladanje češkog kralja Otakara II. nad koruškim i kranjskim Slovencima i primorskim Hrvatima g. 1270.—1278. Bilo je to prvi put u povesti, kada je pod češkim žezlom bio spojen i najzapadniji deo južnih Slovena.
Sa tog stanovišta je malo kasnije vrlo važno doba češkog kralja Karla
IV., čija vlada nosi izrazite znakove slovensko*kulturne politike. Pre svega zanimal« je Karla hrvatska glagolska književnost, te je za to ustanovio u Pragu g. 1347. Emauzki samostan, gde je pozvao i hrvatske glagoljaše. Karlo
IV.	imao je još opširniji i smeliji slo* vensko ujedinjavajuči načrt: u Pragu hteo je da položi temelj crkvenoj uniji sa Jugoslovenima, naročito sa pravo* slavnim Jugoslovenima, Sto se jasno vidi iz njegovog pisma svoin srpskom savremeniku caru Dušanu (1355.). Važno je takoder spomenuti, da je g. 1354. hteo ustanoviti univerzitet u (ledadu za različite narode, medu ko* jima su spomenuti i Slovenci. Na li* terarnom polju uskoro se je pokazao lep plod ovih češko*hrvatskih odno* šaja u Emauzkom samostanu u Pragu: bili su to prevodi sa staročeške teolo* ške književnosti na hrvatsku*glago1* sku (Lueidar, Pasjonal i t. d.), koji su se vršili u 2. pol. XV. stol.
Koncem XIV. i početkom XV. st. nalazimo osobito živo zajedničko uti* canje u verskim pitanjima. U to doba opažamo n. pr. jaki upliv jugosloven* skog bogumilstva na husitsko gibanje, naročito u nauči radikalnih Tabora. Izrazite tragove jugoslovenskog upli* va moguče je nači i kod Husa, koji je imao prijateljske odnošaje baš s glagoljašima u Emauzkom samostanu. Ali nema sumnje, da se je mnogo vjše širio češki husitizam medu južne Slo* vene. U glavnom su ga preneli u svoje krajeve hrvatski dači praškog univer ziteta, kako to svedoči pismo profe* sora bečkog univerziteta Sybarta, za* grebačkotn biskupu (g. 1413.), u ko* jemu se na,njih tuži, da su na putu u svoje krajeve širili u Beču husitsku nauku. Od tih hrvatskih klerika Širio se je husitizam i na Slovence. O šire* nju husitizma kod Slovenaca svedoče nam osobito jasno solnogradskc sino* de iz g. 1418. U Sremu i Slavoniji raširio se je husitizam najviše u g. 1430.—-37., gde su se po končanim hu* sitskim ratovima zatekli mnogobrojni češki Husiti. Oficijelne oblasti na slo* venskom jugu spontano su se oprle husitizmu. Osobito duhrovački biskup Antonius na koncilu u Konstanci oStro je nastupio protiv Husa. Isto tako je kasnije njegov naslednik Jan Stojko* vič osudivao husitizam na koncilu u Bazehi. Kod Slovenaca su Sirili protu*
husitsku akciju češki redovnici cister* ciaci, koji su se umaknili Husitima te oko g. 1428. nastanili sc u samostanu Stična u Kranjsko j. O tome svedoči njihov protuhusitski traktat, koji se je sačuvao u »Stiškom rukopisu«. Pro* tivnik husitske nauke kod Slovenaca bio je takoder pesnik Nik. Pečahar, koji je na podloži čeških predloga pi* sao latinske satirične pesmice protiv Husita. Literarne tragove husitizma nalazimo samo kod glagolskih Hrva* ta, koji su preveli nekoliko Husovih propovedi (sačuvane su u rukopisima iz 2. pol. XV. stol.). Jasno je dakle, da je i češki husitizam gazio put slo* venačkoj i hrvatskoj reformaciji u 2. pol. XVI. sto.
U to reformacijsko doba došlo je do mnogo užih veza medu Cehoslova* cima i Jugoslovenima, nego što se je do sada mislilo. Slovenačka i hrvat* ska reformacija bila je dosledno ute meljena na Luterovoj nauči, ali uspr kos tome nalazimo u njoj kraj jakog nemačkog uticaja i vidne tragove češ* kog upliva. Slovenac Primož Trubar, koji je baš ovu reformaciju započeo u Nemačkoj, služio se vrlo često če* škim reformacijskim knjigama, kao Nirnberškom biblijom iz g. 1540., Hu* sovim spisima i nekojim poliglotnim češkim rečnicima, što je razvidno iz njegovih mnogobrojnih čehizama u prevodima sv. Pisma i u njegovom spisu o crkvenoj agendi (Cerkovna ordninga 1564.).
On je bio u tesnoj vezi ne samo sa luterancima, nego i sa Ceškom bra* čom, naročito oko g. 1560., kada je od njih dobio mnogo čeških knjiga. Baš tako je služila češka biblija kao jezikovna nripomoč i njegovim prija* teljima u Ljubljani, kao što su bili od Slovenaca Klombner, Krelj, Boho* rič i Dalmatin, od Hrvata Juričič, Konzul, Dalmata i Cvečič. Zaštitnik ovih čehoslovačko*jugoslovenskih re* formatora i njihovog skupnog rada bio je češki kralj, kasnije car Maksi* miljan M., na čijem je dvoru živeo glasoviti Hrvat Dudič i Ungnadov sin Ljudevit.
Osobito je uske veze sa češkom reformaeijom podržavao primorski Hrvat Flacius (Vlašič) Iliricus, koji je živeo u Nemačkoj i bio strogi prista* ša Luterove nauke, a protivnik mla* deg Melanchtonovog smera. Njemu baš pripada zasluga za proširenje Hu* sovih spisa u Nemačkoj. koje je iz* dao u Nirnbergu g. 1558. pomoču čeških naučnjaka M. Kotlina i Petra Kodicilla. Naročito je bio oduševljen za racionalističku nauku gore sporne* nutih Tabora, kao što je jasno raz* vidno iz toga, da je g. 1568. izdao di* rektno iz rukopisa njihovu »Apologi-ju«. Iz početka se je prijateljski dru* žio i sa Ceškom bračom, jer ju je hteo predobiti za svoj luteranski smer, ali kasnije je nastupio polemič* no proti njih očitujuči im, da njihova nauka nije izvorna. Njegovo mišlenje nije promenila niti osobna interven* cija češkog J. Blahoslava, koji ga je g. 1556. posetio u Magdeburgu i pred* ložio mu spis o izvoru i nauči češko* bratskoj, iako je Flacius več posedo* vao sve te knjige. Ipak je Flacius u jednom pravcu mnogo uplivao na dal* nji razvoj Češke brače očitujuči im, da su protivnici više naohrazbe, da ne poznaju klasične jezike in da im škoduje preterana pobožnost. Kasnija reorganizacija Češke brače, koju je proveo Blahoslov, u mnogo je pro* uzročena tom Flaeievoni kritikom. Od njegovih učenika istakao se je samo Slovenac (Sb. Krelj, koji je za svoj katehizain (Otročja biblija) iz g. 1566. mnogo radio iz češkobratskog nemač*
kog Gyrkovog katehizma iz g. 1554., kako se to jasno vidi iz kapitule »Bož* je postave«, gde je potpuno podlegao češkobratskoj ideologiji, postavljajuči na prvo mesto zakon o krščanskoj ljubavi prema bližnjemu.
Osim Flacia su imali jos i direkt* nih odnoSaja sa Česima Slovenci Adam Bohorič i Jurij Dalmatin. Kod Bohoriča se to jasno ističe u njego* voj gramatici »Arcticae horulae«, ko* ju je izdao g. 1584. u Vitembergu u Nemačkoj. Naročito njegovu sloven* sku orijentaciju treba združiti sa nje* govim češkim izvorima, medu ko j ima moramo istaknuti uticaj češkog huma* niste u Bazelu Zikmunda Hruboga (Gelenia), onda Dubraviusovu Histo* riju. Hajekovu Kroniku, Veleslavinov rečnik »Dictionarium« i M. Benešov* skoga Gramatiku i t. d. Češki »Oče naš«, koji se nalazi u njegovoj gra* matici, je takoder uzet iz češkog iz* vora i to iz Blahoslavovog »Novoga zaveta« (1564. ili 1568.). Slične veze je imao sa Česima J. Dalmatin, koji je za svoj prevod »Starog zaveta« (1584.) jezikovno vadio i iz češke Nirnberške biblije. I njegove crkvene pesme na mnogim mestima pokazuju češkobrat* sku proveniencu.
Tu češko=jugoslovensku saradnju u pravcu reformnih religijoznih pita* nja pratila je istinita savest slovenske srodnosti, koju je učvrstila s jedne strane humanistična znanost, s druge direktne osobne veze u nemačkoj sre* dini. Naročito su to bili gradovi Vi* temberk, Nirnberk, Regensburg. Urah, Magdenburk i Bazel, gde su se sasta* jali Česi i Jugosloveni, te su se u me* dusobnoj vezi uveravali o svojoj jezi* kovnoj srodnosti.
U celim masama sa delovima ju* goslovenskog naroda susretali su sc osobito Slovaci u Podunavlju, gde su se bili več od XV. stol. počeli nasta* njivati Srbi iz južne Ugarske, kasnije i kajkavski i čakavski Hrvati, bežeči pred Turcima. Obratno su u dodir sa Jugoslovenima u južnoj Ugarskoj do* lazilr češki husitski i češkobratski emigranti.
Baš u to doba pada i nekoliko čeških prevoda od jugoslovenskih spi* satelja o turskom problemu; uzrok tih prevoda treba tumačiti aktualušču turske opasnosti. Na prvom mestu treba navesti »Historii neb Kroniku tureckom« Srba Mihala Konstantina iz Ostrovice iz kraja XV. stol., koju su Česi preveli več početkom XVI. stol., i to iz poljskoga, i naštampali u Litomišlu g. 1565. (2. izd. 1581.). Tom izdanju dodao je češki nakladnik i priču o junaku Skenderbegu Kastrio* tiču. Drugi jugoslovenski pisac, od kojega su Česi uzimali zgodbe o Tur* cima, bio je katolički Hrvat Bart. Ge* orgijevič, takozvani »jeruzalemski put* nik«, od čijih su latinskih spisa Česi preveli najvažnije. Najinteresantniji je prevod Moraviusov (Prag 1567.), koji sadržava prevod i srpsko*hrvat* skih tekstova iz knjige »De afflictio* ne«, što je veoma važno, da je to uopšte prvi direktan prevod sa srp* sko*hrvatskog.
'Istovremeno je medu Česima ži* veo i radio drugi Jugosloven, i to Slo* venac Jakob Gallus (Petelin), koji je nekako oko g. 1574. došao u čcSke kra* jeve. Bio je izvrstan kompozitor, a svoja je dela izdavao u Pragu. Naj* važnije mu je delo »Selleetiones quae* dam missae« (16 kompozicaja)* koje je izašlo u Pragu g. 1580. Vas njegov rad sastoji se iz 517 kompozicija. Gallus se je proslavio kao tvoritelj novih muzikalnih smerova. Uživao je velik ugled medu Česhna i Moravci* ma Njihovom podporom razvio se je
do potpunog umetnika, što daje lep dokaz kulturne čeho*jugoslovenske sa* radnje i medu katolicima.
Oko g. 1600. bila je slovenačka i hrvatska reformacija tako rekuč istrebljena. Sa njenim prestankom bili su čehoslovačko,jugoslovenski od* nošaji ponešto oslabljeni, ali nisu se posvema prekinuli. U direktan dodir sa Jugoslovenima dolazili bi s vreme* na na vreme samo češke vode carskih poslanstava turskom sultanu, kao što su n. pr. bili Heirich Lichtenstein, Vaclav Vratislav iz Mitrovič i' Har* man Černin iz Chudenic. Naročito u putopisu Vaclava Vratislava »Zgodbe« iz g. 1591. nalazimo nekoliko zanimi* vih podataka o južnim Slovenima; tako n. pr. spominje Bugare, da go* vore »slovinski«, i na dva mesta go vori i o kraljeviču Marku, čije je ime promenuo u »Marka Karlovic«.
Posle poraza Čeha na Beloj gori dolazili bi ponovo češkobratski emi* granti u dolnju Ugarsku i s tim opet u dodir sa jugoslovenskim ljudstvom. Po 30 godišnjem ratu, t. j. za vreme ponovne turske navale, borili su se Čehoslovaci i Jugosloveni zajednicki protiv Turaka. Istovremeno beležimo takoder veču kolonizacij u Čehoslo va ka u južnoslovenske gradove, kao i dolazak nekojih čeških redovnika, n. pr. čeških diskalceata u Ljubijanu. Osobito žive su se veze podržavalc u to doba medu slovačkim i hrvatskim katolicima u slovačkim gradovima Požunil i Trnavi, gde bi se često štampavale i hrvatske knjige: u Po* žunu — današnjoj Bratislavi — n. pr. Krajačevičeve »Molitvene knjižice« g. 1640., u Trnavi pak Petretičev »Evangelistar« g. 1694. Takoder u Tr* navi, gde je bio katolički univerzitet več od g. 1635., študirali su od Hrvata oba leksikografa Habdelič i Jambre* žic, Baltazar Milovcc i Pctar Zrinski
I na literarnom polju nalazimo do* kaze uzajamnog uticaja; osobito se to vidi u leksikografiji i historiograliji, u kojima je i protureformacija sadr-žavala reformacijski! nacionalnu.slo* vensku orientaciju. Najpre se to opa* ža u češkoj književnosti, n. pr. sedam* jezičnom rečniku Petra Lodereckera iz g. 1605., koji sadržava i srpsko*hr* vatski jezikovni materijal, uzet iz Vrančičevog rečnika iz g. 1595. Drug’ takav dok^z je knjiga Simona I.om* nickoga »Put u nebo« (1621.), koja je prevod iz latinskog spisa »De insti* tutione benc beateque vivendi« (IM1. i 1519.) splitskog teologa i pesnika Marka Maruliča. Nešto sličnog nala* zimo u književnosti južnih Slivena tek od 2. pol. XVII. stol., n. pr u In* vatskom rečniku Jakoba Mikalia »Blago jezika slovinskoga« (1651 ), u kojem je uvršteno i dosta čehizma, uzetih preko Megiserovog »Thosaura« baš iz Veleslavinovih čeških rečnika. Kod Slovenaca hteo je obogatiti sa sličnim čehizmima pokvarcni si \e* nački jezik pre svega Anonimov reč* nik »Kranjsko besediše« iz kraja XVII. stol. (sačuvan je samo u rtiko* pisu) i kasnije takoder Pohlinov teč* nik »Tu malu besediše« (1781.).
Češke uplive susrečemo i u histo* rijografiji i to naročito kod obojice slovenačkih povestničara Jana Ludo* vika Schonlebena i Jana Va j ko rta Valvazora. Medu češkim izvorima Schonlebenove »Carniolie« (Ljubljana 1681.) nalazimo u prvotne redu Du* braviusovu Historiju, Pešinov »Mars Moravicus« i Balbinova »Epitome«. Iz čeških izvora Valvazorove »Ehre« (Ljubljana 1689.) vredno je još spo* menuti Balbinove »Miscellanae«. Oso* bito Valvazor se je slagao sa svojim čeSkim izvorima u naziranju o poreklu
Slovena i njihovom imenu. Isto tako i hrvatski historičar Pavao Ritter Vi* tezovič zastupao je to češko stanovi* šte o poreklu i proširenosti Slovena, koje je uskoro doslovice crpao iz pregovora Rosove gramatike (Čeho* rečnost 1672.), kao što se jasno vidi iz njegove »Kronike« (Zagreb 1696.). Obratno su opet češki historičari po* znavali več od reformacijskog doba osobito spise slovenačkog historičara i doplomate Sig. Herbersteina (Rerum noscovitarum com. 1556.). Iz nekato ličke češke književnosti prodro je Jugoslovenima samo J. A. Komensko* ga spis »Orbis pictas«, koga je počeo več početkom XVIII. stol. prevadati slovenački redovnik Hipolit (odlomak pevoda sačuvan samo u rukopisu).
Od 2. pol. XVSI. stol. postaje Beč i Požun središte čehoslovaško*jugo* slovenskih veza. U Beču se je sa Če* hoslovacima osobno sastajao Slovenac diskalceat Marko Pohlin i tu treba tražiti uzrok njegove češke orijenta* cije, koju je naročito izrazio u svojoj gramatici slovenačkog jezika (Кгауп* ska grammatika, Ljubljana 1768.), na pisanoj po uzoru češke Rosove gra* matike iz g. 1672. U glavnom je iz Ro* sovog predgovora vadio svoje rodo* ljubno — prosvetiteljske ideje. Medu ostalim njegovim češkim izvorima po* trebno je još navesti Pohlovu grama* tiku iz g. 1756. ili 1764., Dubraviusovu Historiju i Stredovskoga spis »Sacra Moraviae historia«. Češki jezikovni materijal, koji ’je uvrstio u svoje reč* nikc, uzirnao je iz spisa Komenskoga »Janua linguarum« i iz Veleslavinovih i Vusinovih rečnika. Vredno je spo* menuti i to, da je podržavao prijatelj* ske veze sa patrijarhom slavistike Jos. Dobrovskim. Njegovu smelu i prvu obranu slovenačkog jezika i nje* gove prosvetiteljske ideje treba pri* pisati baš češkom uticaju.
Od Hrvata, koji su se u to vre* me za neki čas nalazili u Beču i tamo doneklc i potpali čcškoslovačkom uti caju, bio je Baltazar Krčelič, koji na* ročito u svom spisu »Annuse« (1767.) i u svojoj kritici političkih i socijal* nih prilika u tadašnjoj Austriji mnogb vadio iz spisa Čehoslovaka Adama Franca Kollara, osobito iz njegove knjige »De originibus et usu potesta tis legislatoriae« (Beč 1764.).
Doba Marije Terezije osobito je važno, jer se je u to vreme vršila ve* lika kolonizacija Čeha i Slovaka u južnu Ugarsku i to u Slavoniju, Srem i Banat, od koje su postale današnje čehoslovačkc manjinc u Jugoslaviji. U to vreme postao je grad Požun kul* turno središte ne samo izmedu Slova* ka, nego i izmedu Slovaka i Jugoslo* vena.
Kao što je iz svega navedenoga razvidno, trajale su čehoslovačko*ju* goslovenske veze neprekidno od IX. stol. čak do doba preporoda, te su u velikoj meri utrle put mnogobrojnim odnošajima novoga doba.
•
Tek na prelazu XVIII. i XIX. stol. iskrsava novodobna slovenska kultur* na uzajamnost, koja je savestno ute* meljena na medusobnom zamenjivanju svih kulturnih (dakle literarnih i umet ničkih) vrednota. Veliki patrijarha slo venske znanosti Čeh J. Dobrovski dao joj je čvrst i realan temelj i program koga su domišljale slovenska znanost i sve slovenske literaturi:, naročito češka sa Kollarovom teorijom prak* tične slovenske uzajamnosti. Od tog vremena dobivaj u i veze izmedu Če* hoslovaka i Jugoslovena svoj čvrst sistem. Nije moguče na tom mestu u tome kratkom pregledu potanko opisati sve izjave ovih Hterarnih, kul*
turnih i političkih veza medu Čeho« slovacima i Jugoslovenima od početka XIX. stol. To je uopćc veliki broj znamenitih čehoslovačkih i jugoslo« venskih ličnosti i radova, koje su u teku jednog stoleča dovele čehoslo« vačko«jugoslovensku ideju do potpu« ne realizacije. Ali na jednu od tih mnogobrojnih komponenata, koja je za ovo ustvaranje čehoslovačkojugo« slovenskog zbliževanja več 70 god na delovala i još deluje, hodu na ovom mestu još osobito da upozorim. To je sokolska ideja!
U celom ХГХ. stol. bila je čeho« slovačko « jugoslovenska uzajamnost SKoro doslovce stvar znanosti i knji« ževnosti, uglavnom teoretična i pla« tonska. I u tome je baš veliko zna« čenje sokolske ideje i dokaz marlji« Y°S i promišlenog rada Sokolstva, da je ova čehoslovačko « jugoslovenska uzajamnost prodrla kraj literature i u praktičan život i to u najšire sslojeve naših naroda. Nema sumnje, da je to bio velik zadatak, koga je češko i ju* goslovensko Sokolstvo častno i uspešno vršilo več od doba svog postanka, naime od 60 godina prošloga stoleča. U povesti ovog skupnog sokolskog rada vredno je skrenuti pažnju na po« moč češke brače ko.ia su baš u doba postanka Sokolstva kod Jugoslovena, pridobili velike zasluge. Kod Slove«
naea na primer, kod kojih se je usta« novio Soko več g. 1863. stekli su za« slugu za njegovo širenje i njegovu organizaciju Česi, naime prof. Jan Vavru, čija je slovenačka sokolska terminologija. Jan Vcselv, koji je bio prvi učitelj sokolske telovežbe u Ljubljani. U Hrvatskoj se je proširio Soko g. 1874. Prvim učiteljem mu je bio češki brat Franjo Hochman, koji je ustanovio i hrvatsku sokolsku ter« minoiogiju. Srpsko Sokolstvo se je najpre razvilo u kraljevini Srbiji, gde je bio u Beogradu g. 18S2. utemeljen prvi Soko isto tako pomoču češkog Sokolstva. Razvitkom Sokolstva kod južnih Slovena razvijala se je prak« tično ne samo čehos!ovačko«jugoslo« venska kulturno-nacijonalna uzajam« nost, nego i ideja skupnog jugoslo« venskog ujedinjenja. Da je današnja čehoslovačka i jugoslovenska, kultur« na i državna slobuda u glavnome plod Sokolstva i sokolske ideje, neče nitke sumnjati, ko pozna slovensku histo« riju zadnjih decenija. Isto tako nema sumnje, da ioš i danas pripada Sokok stvu u našim slobodnim državama ve« liki zadatak ujedinjavanja, koji če ono sigurno, takoder i časno ispuniti. I tom njegovom poslanstvu u razvitku nove čehoslovačko-jugoslovenske so« lidarnosti kličem iskreno:
Na zdar! Zdravo!
DR. FRAN ILEŠIČ (Zagreb);
Molitva poljskog hadžije
Pre sto godina ju je molio.
Molio ju je ne u crkvi, koju su ju postavili ljudi, nego pod vedrim ne« bom, koje je stvorio Bog.
Bez doma je bio, a dom je tražio.
Bio je to Adam Mickievicz, Pesnik=prorok, veliki poljski emigrant.
Još se nisu bile smirile duše onih, k°ji su se kroz decenije borili za slo« bodu, više za slobodu drugih, nego za slobodu svoju, po poljanama i plani« nama Evrope i Amerike, Italije, Fran« cuske i Španjolske i u redovima Kara« dordevim (1806.). Kako bi se bile smirile, kad su im tela pala u grob, pre nego su mogli stupiti u zavetnu zcmlju svojih otaca.
I več se je razleo svetom novi ta« las nesretnika. Krvava Ostrolenka (1801.) poljskim osudenicima, progna« nicima napunila je Sibiriju, emigran« tima Francusku i druge zapadne zem« Ije.
Gnda je Mickievvicz — u knjiži, izdanoj prvi put u Parizu 1832.: »Knji« p naroda poljskoga i poljskog hadži« bika«, — molio ovu molitvu poljskog hodočasnika:
»Gospode Bože Svemoguči! Deca naroda vajnoga dižu k Tebi neoruža« ne ruke iz raznih krajeva sveta. Va« P* ju k Tebi iz dubokih rudnika sibir« skih i iz stepa algerskih i iz Francuskc, zemlje tude. A u otadžbini našoj, ver« noj Tebi, ni je slobodno vapiti k Tebi! I starci naši, žene i deca mole se Tebi potajno, sa mišlju i sa suzama.
0 Bože Sobieskih, o Bože Ko« šciuszka! Smiluj se našoj otadžbini i nama! Dozvoli nam da se molimo Te« bi opet po običaju preda naših, na Polju bitke sa oružjem u ruci, pred Oparom stvorenim iz orlova i zastava naših! A porodici našoj dozvoli moliti se u crkvama naših gradova i sela na« ših, a deci na grobovima našim! Ipak neka se vrši ne naša, nego volja Tvo« ja. Amen!«
Daleki je bio to glas, glas poljskog hadžijesputnika, a čuo ga je netko kod nas. Cuo ga je soko sivi naše jugoslo« venske prošlosti, Stanko Vraz. '
nr„fmi,a!a se jo bila Austrija
•	, svakog lahora duha svetoga te zabranjivala ulaz i Mickiewiczevim knjigama, ali je Stanko Vraz ipak uspeo da dobije molitvu poljskog had« zije te ju prevede na slovenački. (Pre« vod se nalazi u Vrazovoj literarnoj ostavštini. U Lwowu su potajno 1833. ponovno natisnuli Mickievviczevu knji« gu i to je izdanje valjda Vraz dobio u ruke).
1 molio se je plemeniti Jugosloven zajedno sa Poljakom.
Osečao je poljsko tragediju, a možda mu se činjaše, da ni Jugosloven nijc imao domovine, iako je sedeo na svojoj zemlji, te je i zato bio Poljaku drug.
Putnik«hadžija bili su jedan i drugi.
*
Mickievviczevu »molitvu poljskog hadžije« molio je oko 1833. Jugosloven Stanko Vraz — tiho, u duši svojoj ju je molio — ta glasno se moliti sa Po« Ijakom u ono doba u Austriji nije bilo slobodno.
Poveka kasni je opet se jedan polj« ski hadžija molio, ali taj je motiv mo«
luka UZC° (H' ^oslovensk°tf hadži«
Bio je to znameniti borac sloven« ste i opšte slobode Z y g m u n t Mi 1«
o	w s k i (1824.—1915.), poznat pod Pseudonimom: T o m a š Je ž. i ,.9.itav ic ž*vot bio lutalica«putnik« hadžija, tražeči put za slobodu naro«
za slobodu poljske domovine.
Roden na Podolju, gde se poljski svet sljubljuje sa Ukrajinom, osečao je vitešku krv svojih otaca te se 1848. borio u Ugarskoj sa Košutom protiv Beča, onda otišao sa poljskom legijom preko Dunava u Srbiju, gladovao u Angliji, u vreme krimskog rata (1854.) peške proputovao Srbiju i Bugarsku, preobučen u prosjaka, bio (posle 1858.) sada u Carigradu, sad u Pragu i Lon« donu, sad u Galiciji (1863. hoče da od donjeg Dunava pomogne poljskom ustanku), opet dolazi u Carigrad, Tu« rin i Moldaviju, dok ga Austrija u Lwowu ne aretira i pošalje u Bavarsku.
Ponovo putuje Milkowski Evro« pom te konačno stanc u Beogradu. U junu 1864. stigao je tamo jedan drugi ukrajinski Poljak, Izidor Kopcrnicki. U zahvalnoj uspomeni na taj svoj bo« ravak u Srbiji Kopcrnicki i Milkovvski izdali su 1889. u Krakowu knjigu: »Na Vidovsdan« (1389.—1889.) te je poklo« nili narodu srpskome na njegovu pet« vekovnu slavu, poljske prevode naših narodnih pesama o Kosovu ...
Kad se je na Berlinskom kongresu (1878.) uredivao Balkan, Milkovvski je u Ženevi držao predavanje o Berlin« skom kongresu i južnim Slovenima, i to u ime »'Internacionalne lige za mir i slobodu«, zagovarajuči balkansku fe« deraciju i »LJdruženc države Evrope«.
Eto drugog poljskog viteza, put« nika«hadžije! I on se je molio Bogu. Molio se je u raspravama te svojim brojnim pripoveštima. O uskoeima našim, o Zrinskom i Frankopanu, o harambašama i turskim dahijama pri« čao je on Poljacima. Njegove je pri« povesti o oslobodilačkome pokretu balkanskih Slovena gutala poljska omladina — još nedavna ih je čitala
—	te tako od njega naučila našu proš« lost, gledajuči uvek u težnjama i na« porima južnih Slovena nešto kao ale« goriju svojih vlastitih poljskih ideala.
Čula je u svojoj duši ovakvu mo« litvu Milko\vskoga«Ježa, putnika«had« žije:
»Gospode Bože Svemoguči! Slušaj pesmu gusala, kako dršče uz zvukovc gusala! Deca naroda vajnoga vapfju k Tebi iz vilajeta turskih i iz Austrije, zemlje tude!
0 Bože La/ara, Jugoviča, oniliča, Kosančiča i Karadorda, smiluj sc nji« hovoj deci i nama! Dozvoli njima i nama, da se molimo Tebi opet po obi« čaju preda naših, na polju bitke sa oružjem u ruci... A porodicama na« Šim dozvoli moliti se u crkvama naših gradova i sela naših ...
Neka se vrši volja Tvoja, koja je naša volja. Amen!«
1 izvršila se volja Božja i uskrsnu« la je Poljska i rodila se Jugoslavija.
1 deca vajnih naroda, poljskoga i ju« goslovcnskoga, mogu se slobodno mo« liti u crkvama svojih gradova i sela svojih...
Čujemo krila Sokola sivih, kako lepršaju nad našim domovima i sveti« njama krijuči ih od sviju Srda«Zlopo« gleda ...
Mickievvicz je 1855. svršio svoj sokolski život u zemlji tudoj.,. u Cari« gradu, a Milkowič«Jcž 1915., u vreme velikod rata, u Lausanni, u Švajcar« skoj...
Putnikhadžija stigao je na zavet« ni cilj...
Molitva poljskog putnika«hadžije je besmrtna ...
Njezinu lepotu osečaju danas uz Sokole Karadordeviča i jata svih slo« venskih Sokolova..
DR. NIKOLAJ PREOBRAŽENSKI (Ljubljana):
Najino bratstvo
Dejstva govorijo za se, in ni treba naštevati zaslug, katere ;ma Sokol« stvo pred Slovanstvom, a zastaviti si moramo vprašanje o vzrokih tega uspeha. Izvirajo iz sokolske misli, v,.« dilnega načela in duše našega gibanja. Za sokolsko telovadbo značilna ubra« nost, spomin na estetično duševnost njenega utemeljitelja, univerzitetnega profesorja zgodovine umetnosti, je dosegla mednarodno priznanje. Stalno delo jo ohrani na višku zahtev, ki jih stavi telesni vzgoji sodobna znanost
o	ustroju in delovanju človeškega te« lesa. Utemeljitelji . Sokolstva so po« svetili posebno pažnjo skupnemu de« lovanju, in naša disciplina ni omejena zgolj na zidovje telovadne dvorane.
A telovadba je vendar le sredstvo v dosego ciljev. Rusko Sokolstvo si to mora posebno zapomniti, če hoče pra« vilno umevati svojo nalogo. »V koli« kor smo znani z zgodovino našega po« kreta — piše Tyrš — so najprej in najbolj često umirala baš ona društva, ki so smatrala telovadbo od kraja in načelno zgolj za postranski posel: slična društva so nastajala samo za to, da bi se postavljala o znanih slav« nostnih prilikah. Ponosni smo na na« še uspehe, a zakaj nas "je tako toplo sprejelo ljudstvo? Zato, ker je odgo« varjalo naše delovanje začrtanemu poslanstvu, ker je slutil narod pod sokolsko srajco sokolsko misel pa moč, ker je takoj razumel nacionalno oomembnost sokolstva«. Vsakdanje in vztrajno sokolsko delo je usmer« jeno k idealu, ki je očetu Sokolstva narekoval navdušeno veroizpoved: »Sokolska naloga pomeni telesno in duševno vzgojo ter plemeničenje ce« lotnega naroda, dvig njegovih moči, poguma, junaštva, vztrajnosti. Naš končni cilj je, zaključiti v našem kro« gu vse ljudstvo. Od uspehov i.-ya gi« banja so odvisni naš razcvet in uspehi, sploh vsa naša bodočnost. Življenje človeškega rodu je stalni boj za ob« stanek, v katerem mora podleči in iz« umreti vse nesposobno. Tudi najslav« nejši narodi so padli kot žrtev tega zakona, čim so obnemogli pa nehali , korakat naprej. Ne preteklost na naj 1 bo še tako sijajna, temveč edino de« lavna in zdrava sedanjost narodom utegne zagotoviti bodočnost. Sleherni narod je podlegel, ker je bil sam tega kriv. Noben narod od vseh, ki so ži« veli na svetu, ni poginil v razcvetu njegovih sil in duha. Vedno se je pri« bližal propadanju samo potem, ko je postajal slaboten, telesno propadel in nravstveno popačen.« To je bilo zapi« sano pred 70 leti. Sodobni histeriki ne delijo več sličnih romantičnih na« zorov, če razpravljajo o vzrokih veli« kih katastrof. A tudi zdaj se moramo spoštljivo odkriti pred vročo domo« vinsko ljubeznijo, ki je Tyršu nareko« vala njegove besede. Sokolska telesna vzgoja je slej ko prej neločljiva od njegove morale, njegove nacionalne miselnosti. To je glavni in najbolj dra« goccn nauk, ki ga bomo odnesli iz emigracije v prerojeno Rusijo. Naj obudijo vsi ruski bratje, ki pridejo v sedanjih slavnostnih dnevih v Beo« grad, spomine, ki so merodajni za našo bodočnost.
Začetkom za slovansko neodvis« nost usodnega XII. stoletja nastopa najstarejši ruski, tzv. Nestorjev leto« pis kot občudovanja vreden glasnik našega bratstva. Slovanska zavest tvo« ri temelj ruske zgodovine. Kijevski menih, ki je iz balkanskih cerkveno« slovanskih virov zajemal svoje splo« šno zgodovinske podatke, je dobro znal:	»A se ti te Sloveni: Horvate
Belii i Serbj i Horutane.« Slovanstvo je bilo edino: »Apostol Pavel učil Jlu« rik ... tu beša Sloveni perveje .. i nam Rusi učitelj je ... Sloveneski je« zik i rusjski edin.« Torej je stopila Ki« jevska Rusija v svetovno zgodovino kot član slovanske družine, in jugo« slovanski kulturni vplivi niso preneha« li tudi takrat, ko je naposled podlegla
v	dolgem boju s stepnimi razbojniki. Čim se je otresel ruski narod tristo« letne tatarske porobe, in je nastala na severu Moskovska država, za katero se je po krvavem padcu Carigrada pričel zanimati ves kr stjanski svet, so oblikovali zopet jugoslovanski pi« satelji (Srb Pahomij in dr.) nove nauke
o	njenem zgodovinskem poslanstvu. Pisma pskovskega igumena Filofeja o Moskvi«Tretjem Rimu odsevajo kon« cem XV. stoletja slavo od turške pre« moči pogažene junaške Srbije. Kon« cem XVIII. stoletja je odšel v malo poznano Rusijo apostol slovanske vzajemnosti, hrvatski dominikanec Ju« rij Križanič kot preprosti »Srbin Jurij Ivanovič« ne samo zato, ker se je hudo bala pravoslavna Moskva »latinskega lokavstva«, temveč tudi zato, ker mu ni bilo veliko za bogoslovske spore. Klical je rajši »najslavnejše slovansko carstvo«, naj pomaga »pod čestitim carja Alekseja Mihajloviča vlada« njem« ostalim slovanskim bratom, da se rešijo tujega, predvsem nemškega jarma: »Nemci nas jašejo kakor živi« no, nas imenujejo svinje in pse, sami
se imajo za bogove, nas pa za beda« ke.« — Pod Petrom Velikim, sinom carja Alekseja, je pričela Rusija novo dobo. Kot imperij je postala vplivni politični činitelj, in zopet srečamo slo« vansko misel med njenimi vodilnimi mednarodnimi načeli. Moramo sicer upoštevati, da je vplivala stara verska zavest na novo nacionalno še do kon« ca XIX. stoletja. A noben nepristran« ski zgodovinar ne bo tajil, da je vo« dila Rusija razen navadnih obrambnih in napadalnih tudi idealne vojne. Med slednjimi je predvsem turška vojna iz leta 1878. in tudi nemška vojna leta 1914. je bila označena v carjevem pre« stolnem govoru kot boj za osvobodi« te v Slovanov zoper Nemce.
Rusko ljudstvo se ni nikoli izne« verilo slovanski zavesti, ki je od po« četka naše zgodovine oblikovala rusko politiko. A kljub temu vemo vsi. ki smo po svojih skromnih močeh pred vojno pomagali graditi rusko Sokol« stvo, da je hodilo trnjevo pot. Nova nacionalna misel je mukoma trebila v gosto metafizično meglo zavit pragozd podedovanih političnih predsodkov. Slovanofilstvo, os naše nacionalne mi« sli, je bilo predvsem izraz ruskega me« sianizma. Če so sanjali brata Aksako« va, Kirejevski in Homjakov o novih, izvendržavnih socialnih oblikah, so bili istočasno prepričani, da ima ruski na« rod svetovno poslanstvo kot glasnik ljubezni, resnice namesto siljenja in postave. A isti mesianizem je značilen za druge, nasprotne mislitelje. Tudi Herzen, zapadnik in prvi socialist, je pisal o slovansko«grškem imperiju s Carigradom: bil mu je edina rešitev zoper oba glavna sovražnika — kato« lištvo in absolutizem. Z Bakuninom vred je bil Herzen ponosen na ruski prirojeni anarhizem. Tudi sicer trezni Černiševski je mislil, da bo utegnila Rusija baš vsled kulturne zaostalosti prej nego Evropa postati dežela idealnega socializma. Njegovi pristaši so mislili na slovansko federacijo. Ni treba ruskemu razumništvu očitati ne« dostatek politične treznosti. Protidr« žavna miselnost je bila posledica dol« ge politične nedelavnosti. A vsled te« ga zgodovinsko umljivega razvoja se je združila pri naših očetih in dedih njih požrtvovalna ljubezen do ljud« stva z usodno politično brezbrižnostjo napram domovini. Slovanofilstvo slu« čajno je moralo nastopiti pod neugod« nimi okoliščinami. Sodobniki so ga stalno zamenjavah s tkzv. »oficijalni« mi narodnimi« nauki Pogodina in Se« virjova. V resnici niso imeie visoke nravstvene zahteve Aksakovih in Homjakova ničesar skupnega s kultom tedanje državnosti, a pomirjenje in razjasnitev sta izostali do poznejših let. Tako je dobila lepa Lermontovova »Domovina« (1841.) pomen nekakega manifesta novega neodvisnega natrio« tizma. Prav za prav ni pesem tako značilna za pisateljevo nacionalno čuvstvovanje: saj nam je zapustil isti Lermontov tak biser kot »Pesem o Grozniem carju in junaškem Kalašni« kovu«. »Domovina« je spisana še v slogu klasičnega optimizma, na kme« tih vidi samo prijazno, zadovoljno življenje: polni skedenj in prazničen ples s peketanjem in žvižganjem. Kljub temu ja je opveličeval Dobroljubov, ki je takrat vodil javno mnenje, (v »So« vremeniku« 1858.) kot »čudovito pe« sem«, in sicer radi prve kitice: »Očino ljubim, to pa je ljubezen svoja — in ne prestvari jo razsodek moj. — Ne slava vznikla iz krvi in boja — ne poln ponosnega zaupanja pokoj — ne temne davnosti svetinje in povesti — duha do jodoljubne ne vzneso prele« sti.« (I. Mencingerjev, po meni po« pravljen prevod). »Pesnik se je res dvignil nad vse predsodke« — ga hvali Dobroljubov, »in radi čiste ljubezni do ljudstva pusti vnemar slavno pre« teklost pa moč domovine.« Torej je bila za takratno napredno javnost slična domovinska ljubezen nenarav« na pa premalo iskrena. Ista logika je rodila za ruske revolucionarje značib no sovraštvo do ustave in evropskega političnega življenja. Po umoru šefa žandarmov Mezenceva leta 1878. je ponudil Stepnjak=Kravčinski vladi, naj dovoli teroristom, Bakuninovhn učen« cem, prošto vojno zoper kapital pa buržuje in jih ne preganja za izvršene atentate. Zato so svečano obljubili »pustiti vlado pri miru«. Napisali so na svoji zastavi »Smrt za smrt!« in niso razumeli, da niso umori posamez« nih osebnosti nobeno nadomestilo za potrebne politične reforme (Deutsche«
vi	spomini)... Videli bomo, da ni iz« umrla protidržavna domovinska ljube« zen tudi po zadnjih udarcih usode; še vedno se na novo poraja v najbolj ne« pričakovanih sestavah. Torej so vred« ne posebnosti dosedanjega razvoja ru« skega nacionalnega čuvstva slej ko prej zanimanja, ker sicer ne bi razumeli težkoč, ki jih mora premagati. »Posa« meznik na željo lahko ostane brez de« dičev — je pisal slavni historik V. O. Ključevski — a ni v stanju shajati brez prednikov«. Toda ostanimo ne«
pristranski in ne bomo ponavljali se« daj priljubljen očitek, da je imela ru« ska inteligenca premalo patriotizma. Nasprotno! Saj je pisal celo Belinski, slovanofilski načelni sovražnik (v »Po« gledu na rusko književnost 1846): »Mi, Rusi, nimamo vzrokov, da bi dvomili o naši politični m državni po« membnosti. Izmed vseh slovanskih plemen smo ustvarili samo mi veliko in mogočno državo. Sicer je predčasno ugibati, katero geslo in misel bo ruski narod prinesel vesoljstvu. A vendar lahko upamo, da ni ta misel neuteme« Ijcna, v kolikor se naglaša brez baha« vosti in nestrpnosti.« Še Sa'tikov-Ščed« rin, žolčni satirik, ki je neusmiljene razkrinkal nedostatke stare Rusije, nam je zapusti! tako globoko lirične izjave, kakor n. pr. v »Pošehonski sta« rini«, svojem predsmrtnem delu (1889.): »Mi je drag rojstni kraj: pe« sek, jelke, močvirje in predvsem — nekam obupano, kot nad pretežko na« logo zamišljeno ljudstvo. Ta dežela je revna — moramo jo ljubiti.« Mladi Lev Tolstoj, od kraja izredno samo« stojni pisatelj, se tudi ni ogreval za slovanofilske politične ideale. A nje« govi junaki v Sevastopoljskih in Kav« kaških povestih ter celo Levin v »Ani Karenini« kljub temu odgovarjajo na« zorom Konstantina Aksakova in Apo« Iona Grigorjeva, ki sta povzdigovala skromno in globoko kristiansko pre« pričanje ruskega ljudstva. Zato je nad vse pomembna znamenita označba ru« ske ljubezni do domovine (v »Sevasto« polju decembra 1854.«) kot »čuvstva, ki se redko kaže, je sramežljivo, a leži pri vsakem v globini duše«. Opustiti moram nadaljnje podatke o razvoju globoko iskrene in požrtvovalne ruske nacionalne zavesti. Omenim samo, da je tudi v letih najbolj gorečega patrio« tizma (med Krimsko vojno 1853.—56. in turško vojno 1877.—78.) ostala pro« žeta z značilno željo pomagati zane« marjenemu ljudstvu, »poplačati dolg«, ki ga je izobražencem nalagalo njih boljše življenje. Morebiti je ta zata« jena skromnost — v nasprotju s fran« coskim teatralnim domoljubjem, ki ga je tako osmešil Lev Tolstoj — splošna slovanska poteza. Saj čitamo n. pr. v Iv. Cankarjevi visokošolski povesti »Ottakring« (1914.): »Pavel Negoda je bil Slovenec. To se pravi, da je nosil domovino s seboj. Nc samo v vseh svojih mislih, temveč v vsaki kapljici svoje krvi, v vsakem utripu svojega življenja, v vsakem pogledu, vsakem koraku. Kako ljubijo domovino drugi, ne vem. Tisti Nemec, ki ga poznam — morda poznam najslabšega — ne lju« bi domovine; baha se z njo, poveličuje jo z ogahnim napuhom: podoben je nespametnemu zakonskemu možu, ki svojim vinskim bratom pripoveduje o doti in lepoti svoje žene ter jo na tak način sam peha med vlačuge. Prava ljubezen je sramežljiva, tiha, obzirna; skrila bi se rada sama sebi. Kdor raz« kazuje po križpotih svojo pobožnost, je Judež; kdor je davi na očitni cesti prepeval hvalo svoji domovini, jo bo drevi zatajil; kdor je na tešče z ime« nitnimi besedami razkladal ljubezen ter prisegel zvestobo svoji nevesti, bo tisto noč v bordelu spal. Domovinska ljubezen Slovenca je stvar čisto brez primere in podobe; ne da se nikakor opisati, ob nji se neha moja in vsaka ipnetnost. Primerjati bi mogel to lju« bežen kvečjemu z ljubeznijo do mate« re; do mrtve matere, ki ne sliši več nobene zakasnele molitve, nobene prošnje za tolažbo in odpuščenje.« Nepričakovana rusko « jugoslovanska paralela je tem bolj ganljiva, ker je
Ako podnosi odu. podnosi i Lux
Za
bila predvojna Rusija rešena vseh skr* bi za nacionalno samostojnost. V ru* ski književnosti ne bomo našli onega ogorčenega, socialno obupanega nacionalizma, ki je bil značilen za neravni boj drugih slovanskih narodov in se zrcali v H. Sinkie\viczevem »Barteku zmagovalcu« ali »Šlezijskih pesmih« Petra Bezruča. Rusko slovanofilstvo kot široko javno gibanje tudi ni bilo dolgotrajno in je razcvetu kmalu sledil zapad. Kljub strastnemu občutki; so* cialne krivice je bila idealna ruska lju* bežen vendar samo pasivna. Sovraštvo do vlade je prehajalo v ravnodušnost k usodi domovine. Saltikov*Ščedrin v »Težkem letu« sklepa pikro karikatur* no sliko šolskega zgodovinskega po* uka z obupno izjavo: »V slavnostnih letih in na delavnik mora biti misel na domovino enako blizka njenim si* novom. Človek se nje mora jasno za* vedati, da pridobi pravico do označbe
— državljan. Rusi niso imeli slične za* vesti. Le nejasno smo si predstavljali domovino,, in torej ni bilo govora o skupnem navdušenem delovanju.« »Težko leto« je bilo vojno leto 1855. Malo pozneje (1859.) je spisal I. Tur* genjev roman »Na predvečer«, povest idealne Jelene. »Smuknila je kakor ri* bica v vodo« in odšla z Insarovom v Zadar, ker ni našla na Ruskem pra* vili mož, in ni mogel biti panslavist Insarov — Rus. »Osvoboditi domovi* no! Ali ni grozno izgovoriti te besede? Tako veliko pomenijo!« je zapisala za slovo Jelena v dnevnik. Seveda čitamo zopet pri Dobroljubu (»Kdaj bo že napočil pravi dan?« 1860.), da ni bilo težko Insarovu streljati na Turke, če je ugrabil in zaklal turški aga niego* vo mater, pa dal ustreliti očeta. »Večjo žrtev bi moral doprinesti oni turški aga, ki bi hotel oprostiti Bolgare in dvignil orožje zoper lastno vero pa narod. Res je nam, Rusom, težko razumeti pravo junaštvo. Kot svobo* den in velik narod ne potrebujemo mi nobenih sličnih junakov.« Dobrolju* bov piše o potrebnosti reform in ne* prijemljivih tisočerih notranjih sovraž* nikih, poudarja torej brezpomemb* nost slovanskih vprašanj v primeri z domačimi ruskimi zadevami. Ta ozko* srčnost je značilna za svojo dobo, a ne zmanjša zgodovinskega pomena ro* mana: Jugoslovan zopet nastopi v ru* ski literaturi kot učitelj pravega pa* triotizma. Pokolenja ruske mladine so občudovala z Insarovom vred požrt* vovalnost ubogih dalmatinskih ribičev, ki so vstašem v Bosni poklonili za krogle svinčene uteže od svojih mrež in se niso ustrašili lakote, da bratom pomagajo v boju za svobodo. Po smrti Insarova se ni povrnila Jelena na Ru* sko. Nadaljevala je v novi domovini njegovo delo: naučila se je srbščine pa bolgarščine ter odrinila k narodni voj* ski v Hercegovino ...
Nimam prostora za nadaljnja iz* vajanja, katerim je namenjena moja dosedaj nenatisnjena disertacija o zgodovini ruskega nacionalizma. Samo na kratko povem, da se je pričelo nje* govo ozdravljenje — kakor vedno v zvezi z zunanjimi dogodki — pred 25 leti po zgodovinskem prelomu na kon* cu nesrečne japonske vojne. A. Kupri* nova povest »Kapitan Ribnikov«, (1902.), zgodba o japonskem vohunu v Petrogradu, odseva globoko zavist, občudovanje junaške požrtvovalnosti, ki jo je kazala japonska vojska v bo* ju za domovino, dočim je bilo pri Ru* sih premalo navdušenja. Ta napeta povest je prvi pozitivni klic. Izzvenel je iz onega žigosanja vzrokov poraza, ki se ga je udeležila vsa javnost od so* cialista V. Veresajeva (»Zapiski voj* nega zdravnika«) in do nekdanjega revolucionarja, prepričanega monarhi* sta L. Tihomira. (Njegove novinarske spomine objavlja zdaj moskovski »Krasni arhiv«). Se revolucionarji iz leta 1905. ne kažejo več nekdanje pro* tidržavne neizprosnosti. Veliki roman »Trije bratje« znanega V. Ropšina (Savinkova) je nepričakovano nepri* stranski. Njegov junak Andrej se ne more znebiti čudnega občutka, ki mu ne dovoli, da bi se veselil ruskih po* razov pri Cusimi in Mukdcnu. »Ruski poraz bo vendar obenem poraz abso* lutizma, in japonska zmaga tudi naša zmaga,« je stalo v revolucijskem ka* tekizmu. »Toda Rusija, naša Rusija trpi in prinaša krvave žrtve ...« L. Andrejev, avtor poznejšega obupnega protesta zoper boljševike »Na pomoč!
— S. O. S.« (1919.) je že v teh letih ka* zal za ruski simbolizem značilno slut* njo naraščajočega viharja. V podlistku »Baltijsko morje« (191)2.) prvič srečamo obupno refleksijo pri popisu spre* jema nemške vojne ladje »Stein« v Rigi. Ruski Nemci so jo pozdravili z »Wacht am Rhein«: — pesem je done* la vedno bolj mogočno, in mi je po* stalo hudo, hudo žalostno. Kajti jaz bi tudi rad zapel, a nisem vedel — kaj bi.« Med prvo revolucijo (1905.) je pi* satelja bolelo, da nimajo ruski uporni* ki svoje himne: »primorani smo sha* jati z Marseljezo, odpadki z evropske mize«. Med vojno mu je bilo hudo, da »hočejo biti vsi otroci pri igri samo Japonci, ki jih njim tudi starši stavijo za vzgled... Vendar je ruski narod kljub vsemu velik narod,« Ta pisate* ljev razvoj je dosegel višek v povesti ^Inozemec« (1906.), katere »Baltijske« mu morju« slično oblikovan zaključek ubere povsem novo struno. Njen ju*
nak, bolehen visokošolec Cistjakov, vztrajno se je učil nemščine in z ura* mi nabral 400 rubljev, da bi odšel v Berlin, kamor ga j c davno vabil pri ja* telj. Cistjakov je globoko preziral barbarsko rusko življenje in lene, vedno na pol pijane tovariš;. Slednji so mu sicer nadeli priimek »inozemec«, a so bili tudi ravnodušni napram domovini, jo radi kregali in sami pravili, da bi se odšli učit na tuje, če bi le imeli denar. Stalna žrtev tc družbe je bil mali, suh in žilav Srb Rajko Vukič, čudak, ki je tako hva’il svojo malo ubogo Srbijo, da so hoteli vsi počiti od smeha. Tudi Cistjakov se je ža* lostno smehljal in mislil, kako je revna ta deželica. Mali Rajko se mu jc smilil in bi ga rad s seboj vzel v inozemstvo, da bi vidci pravo razumno življenje... Cistjakov je že pripravil denar in sc je les zbiral v Berlin, ko se je odigral posebno šurnen večer. Rajko je to pot pripovedoval, da so zopet zaklali Turki ob meji nekega Bojoviča. Od plesa upehani, vinjeni Vanjka se mu je malomarno zasmejal: »Velika reč! Se dosti vas je ostalo!« Rajko je pre* bledel in odgovoril z rezkim, kovin* skim glasom: »Ti si slepar! Cemu pie* šeš narodni ruski ples, če nimaš sploh domovine! Ti si svinja!« A namesto Vanjke je odgovoril Cistjakov zamol* klo in mimo, kot da bi bil očitek nje* mu namenjen: »In ti, Rajko, ali imaš Srbijo rad? — »No da, imam jo rad,« in Rajko je pograbil okrogli namizni nož, ga na vso moč zagnal v zid ter divje zaklical: »Ubil bom... Joj, kako me boli srce!« pa je odšel... Pol ure pozneje je stopil Cistjakov k malemu Rajku, ki je tako ljubil svojo malo, preganjano domovino. Ponudil mu je celo svoj dragocen denar, da bi se peljal v Srbijo. A Rajko ga je zavrnil: »Pojdi k svojim. Ne moti m«, prosim te. Hudo me boli srce.« Ostal jc sam v temni, nerazsvetljeni sobi in je pel zamolklo, z divje, po volčje žarečimi očmi o daljni, trpeči Srbiji. Cistjakov se je vrnil v svojo sobo in se jc vse-del na oknico kakor Rajko. Strastno bi rad zapel kakor Rajko in tudi o domovini. Veliko donečih b^sed mu je zabliskalo v možganih, a med nji* mi ni bilo nobene, da bi z njo nago* voril mater*domovino. Slutil je, da je ta beseda blizu. Skoro je videl to be* sedo Vedel je, da so vse druge ploske in revne kakor berač pred cerkvijo, dočim je ona polita s solzami in svet* la kakor nebeški plamen. Občutil je, da je ubog in reven... »Moj Bog!« — je v grozi šepetal. Znvslil se jc, da bo menda prej našel ono besedo, če bo pisal. Besno je sunil z mize na tla nemško slovnico, in omahujoče roke so zapisale na papir: »Domovina, od* pusti mi!« Cistjakov je povesil glavo na papir in se jc zjokal. Zgrozil se jc pri misli, da bi lahko odšel na tuje. Razumel je zdaj, da ne mo»e nihče ži* veti brez domovine pa biti srečen, dokler je ona nesrečna. Mogočna ra* dost kakor tisoč plamtečih src je vzvalovala njegova prsa. Z vročimi solzami polit jc rekel: »Vzemi me, o, domovina!« Doli pa je zopet zapel Rajko, ter divje svobodni in pogumni so bili srdito obupni zvoki njegove pesmi. Torej zopet je bila jugoslovan* ska vroča ljubezen do domovine za kažipot ruskemu nacionalizmu, da se reši iz krize. Krog je sklenjen. Slo* vanska zavest, ki je kumovala ob roj* stvu ruske politične misli, se je ogla* sila tudi pri njenem preporodu.
Pristaši najrazličnejših struj vsi po svoje radi izenovijo zgodovinski proces. Ni vredno zavračati tkzv. »na* cionalne boljševike«:	Ključnikova,
Ustrjalova in dr., ki trdijo, da je »rde* či imperializem — zadnja oblika ru* ske državnosti, izraz nacionalnega protesta zoper francosko in angleško sebičnost« (Zbornika »Smena veh« in »Na velikem istoričeskom pereputji«, Berlin in Praga, 1922.). Nasprotni ta* bor ni nič bolj zmeren. Vodihv kon* zervativni publicist, grof A. Saltikov je mnenja, da pomeni ruski prirojeni anarhizem še večjo nevarnost nego bofjševiki sami. Ruska zgodovina se prične z usodno izjavo poslancev slo* vanskih rodov, ki so odšli leta 8f>2. preko morja k inozemskim knezom in jim rekli: »Naša zemlja je velika in obilna, a ni v njej nobenega reda. Pri* dite kneževat in vladat k nam.« Skan* dinavski vikingi so ustanovili države tudi v Britaniji in Siciliji, a noben na* rod ni kazal toliko odsotnost narodne zavesti. Samo ruski kmet si jc nadel univerzalno ime »krestjanin«,. t. j. kri* stjan Slcvanofili so odgovorni za raz* pad ruskega imperija, ker so ustvarili iz tega protidržavnega mišljenja svoj filozofski nauk v »vsečloveški dušev* nosti« ruskega ljustva. (A. Saltikov. Dve Rossiji. »Milovida«, Monakovo, 1924.). Beseda »krestjanin« sc jc naj* brž od kraja nanašala na cerkvene podložnike, in jo torej ni treba sma* trati za osamljen pa usoden pojav. Dobila je pozneje širši pomen more* biti zato, ker so imeli samostani — kakor povsod — razsežna zemljišča. (P. Struve. Naimenovanije »krestja* nin« v Zborniku ruskega instituta v Pragi, 1929.). A četudi ne moremo de* liti stališča grofa Saltikova. ga lahko razumemo. Ruski mistiki še vedno pi* šejo o filozofski vezi revolucije z ljud* sko dušo. Tako čitamo v znanih dialo* gih S. Bulgakova (»Na piru bogov«,
Sofija, Rusko*bolgarskoje knjigoizda* teljstvo, 1921.), da »ne prenese, hvala Bogu, ruska duša militarizma, in je leta 1917. protestiral pod zverinsko boljševiško krinko zoper vojno vendar ruski človek. Baš v tem vidim pečat veličanstva našega naroda, da nima povprečnega patriotizma. To je na svetu edin narod z vesoljno zavestjo, ki j c tuj nacionalizmu.« Lahko sočuv* stvujemo z ruskim mesijanizmom ali ga odklanjamo, moramo pa dvigniti glas, če se navaja v dokaz naše poli* tične nezmožnosti. V sovjetskem ro* manu Pantelejmona Romanova »Rusi* ja« (Moskva, 1925.) srečamo izjavo naprednega moža v letih pred vojno: Kdor brani nacionalizem, zagreši vele* izdajo napram človeštvu. Avtor rabi to geslo, da pokaže, kako sc je pri* pravljala revolucija in rušila Rusija. A vsi niso bili tega mnenja. Zato ne moremo brezpogojno deliti Masary* kovo mnenje, glasom katerega »še ni* so zavzeli Rusi nacionalnega stališča. Ljudstvo je obvarovalo verskocerkve* ni svetovni nazor, izobraženci pa — v kolikor so dovzetni za socialistične nazore — pogrešajo nacionalno čuv* stvo. (»Nova Evropa«.) Videli smo, da se je porajala na Ruskem kljub
DURA P. BRZAKOVIC (Beograd):
Za nas Sokole narodno jedinstvo nikada nije bilo problem, koji je tre* balo raspravljati, več fakat, koji se ni* čim nije dao oboriti. Za nas je uvek bila nepobitna istina, da smo mi je* dan narod i da su nas samo prilike u prošlosti bile geografski razdvojile i uticale da se kulturno razvijamo ne* jednako. Jedan deo te velike etničke celine pao je bio pod uticaj zapada, a drugi pod uticaj istoka i otuda su se površnom oku činile one male, spoljne nijanse u kulturi kao velike i bitne razlike, koje bi bile dovoljne da po* jedinim delovima naroda dadu obele* žje posebne nacionalne jedinke. Me* dutim ono, što je pretežno u duhu i karakteru narodnom, ono što čini srž nacionalnu ostalo je jedno, isto.
Mnogi naši trezveni umovi s jed* ne i s druge strane uvidali su jasno tu veliku istimi i u spletu ondašnjih dogodaja isticali je i propovedali sa žarom nacionalnih proroka. Ali teške i nespretne prilike u kojima sc narod nalazio i svakodnevne borbe za opsta* nak, činile su da vera u ostvarenje jedinstva pokadkad malakše. Pred ogromnim težkočama, koje su imale da se savladaju — da se svrši jedna vekovna carevina — pa da sc brača nadu zajedno, činilo se kao da se do toga nikada neče moči da dode Nu dogodaji od 1912. godine naglo su i odjednom digli duh nacije i zatalasali dušu naroda u svima krajevima. Ose* ealo se, kao pred velikom olujinom, da su krupni i sudbonosni dogodaji na pomolu i da sc čas ost varen ja ve* kovnog sna naglo približuje. I kad su na kraju krajeva skrhane medc, koje su nas delile i kad su sc široke mase narodne našle zajedno posle toliko ve* kova u svojoj kuči slobodne, namah su osetile da su jedno.
Sokoli pak, mnogo pre ovih dana i momenata bili su ubeđeni propoved* nici ovc ideje i na svojim sastancima pos'ie bratskih razgovora donosili re* zolucije i radili živo na njenom ostva* renju dok najzad nisu dočekali da je vide ostvarenu.
Sa tog stanovišta, stanovišta jc* dinstva, mi posmatramo celu našu prošlost sa svima dogodajima u njoj i smatramo je kao našu zajedničku baštinu, ma kome kraju ona pripadala. Mi držimo da je svaki od tri brata dao zajedničkoj kuči po nešto veliko i vredno i da svaki ima prava da sve
ANTE BROZOVIČ (Beograd);
Sokolstvo od prvog dana svoga postanka živo je naglasilo, da je ono za narod, naime da jc sav njegov rad upercn onamo da služi narodu i niko* me drugome. Bez da se upuštamo u velika tumačenja ili dokazivanja do* voljno jc spomenuti da je Tyrš u svom poznatom govoru, kojeg jc držao 2. maja god. 1869. naglasio: »Svaki neka radi sa požrtvovanjem na narodnoj grudi svoga naroda; putevi mogu biti različni, ali svi imajmo jednako jaku volju!«
To je u ostalom Sokolstvo u svo* joj skoro 70*godišnjoj opstojnosti do* kazalo svim svojim delitna i čitavim svojim radom. Naposeb pako naše So* kolstvo, koje se na svom prvom novo* sadskom saboru ujedinilo, udarilo jc baš tim ujedinjcnjem najjaču osnov* ku rada za narod. Naše Sokolstvo nije se ujedinilo na tom saboru iz kakvog trenutačnog oportuniteta ili jer bi to iziskivala državna nužda; naprotiv So*
vsem zaprekam nova zavest. Jamči nam za bodočnost, in tu se mora pri* četi sokolsko delo nad oblikovanjem novega umevanja domovine. Naša pot ni lahka, toda rusko Sokolstvo je va* jeno borbe. Če so po prevratu umev* no razpustili boljševiki Sojuz ruskega Sokolstva, ni bil to prvi udarec. Pred vojno je moralo Sokolstvo od kraja premagati sovraštvo na Ruskem zasi* dranih nemških Turnvereinov, ki so resno mislili voditi vse telovadno gi* banje. Vlada »iz političnih vzrokov« dolgo ni marala imena Sokol, in je bilo prepovedano do leta 1907. Še leta 1914. so bili po vojni napovedi nepričakovano internirani kot »avstro* ogrski državljani« številni češki pred* njaki, med njimi tudi za vestno de* lovanje ponovno odlikovani br. F. Er* ben, večletni vodja Glavne oficirske Gimnastično*Sabljaš!:e šole vojnega ministrstva v Petrogradu. (Te dogod* ke popisuje »Kratkaja istorija ruske* ga Sokolstva« br. N. Manohina, Pra* ga, 1924). Pred vojno so nam ošabno trdili važni javni činitelji, da ne po* trebuje Rusija Sokolstva, češ, da je dobro samo za male zatirane narode. Mladina pa je govorila: »Pri vas nima* mo kaj iskat!«, če so zaigrali pri ka;
to skupa smatra kao zajedničko do* bro i da se time diči i ponosi.
Sva naša prošlost, kao što znamo, ispunjena jc borbom i burnim dogo* dajima. koji su bili od velikog uticaja na sudbinu samog naroda. Jedan od tih sudbonosnih dogodaja koji je iza* zvao najteže posledice i ostavio naj* dubljeg traga u narodnoj duši jeste Vidovdanski dogadaj na Kosovu. I vredno je danas, kada se mnogobrojna sokolska jata sa svih strana i krajeva sleču na svoje velike svečanosti, da se setimo tog velikog i značajnog dana iz naše davne prošlosti, da se setimo iz naše davne prošlosti Vredno je osvrnuti se na taj dan, koji je jedan od naj-značajnijih datuma naše istori* je i koji se održao jedan junački slet, koji je pokazao divovsku snagu nje* govih učesnika i nevidenu hrabrost. I danas kadgod sc pomene Vidovdan misli se na kosovsku tragediju, koja se za čitavih nekoliko vekova nije mogla zaboraviti, jer je kroz pesmu osvežavana.
Svojom izbudljivom tragičnošču, dogodaj je izazvao vrlo dubok bol u narodnoj duši, ali bol koji nije slomio duhovne moči več ih jc šta više poja* čao i dao inspiracije za jedan epos od velike vrednosti i retke celote. Na* rod nije osetio ovu pogibiju kao svoju slabost, pad i slom, več kao privre* menu nađmoćnost neprijateljske sile od koje se nije zaplašio. Kosovski su* dar dao je maha da se herojstvo i ve< ličina duše našeg naroda izraze u svom najvišem obliku. Samopregorevanje, požrtvovanje, hrabrost i ljubav prema domovini dostigli su vrhunac u ovom strašnom i kobnom boju. I sva ona uzvišena svojstva, koja krasc čoveka i dižu ga na stepen heroja do oboža* vanja, izrazila su se u punoj meri u ovom krvavom dogodaju. Kosovska pogibija iznela jc junake klasičnih osobina. Oni zadivljuju pod jednako i fizičkom i moralnom lepotom. Neka nebeška lepota i božanska snaga kao tla su bile sišle u ovc heroje. Oni su lepi, stasiti, snažni, neustrašivi borili su sc kao lavovi i padali kao borovi olujom skrhani. Nadahnuti najdub* Ijim osečajem rodoljublja ginuli su sa tvrdom verom u nebeško carstvo. Oni su najdivnije žrtve, koje je zemlja ne* bu posvetila da se večno carstvo za* dobije!
Ako ostavimo epos na stranu, pa sam dogadaj i njegovo zbiranje dublje
kolstvo jc to učinilo spontano, jer ga jc vodila odušcvljena i nesebična lju* bav prema današnjoj državi i celo* kupnom narodu.
To jc fakat, koji jc zabilježio prvo sokolski sabor u Novom Sadu. I sada, ovo Sokolstvo kroz daljnjih deset go* dina svoga opstanka ne prestajc, a da ne radi onako i u onom pravcu, kako je to stavilo zadačom odmah — iza ujedinjenja. Ono jc radilo, ali uz vrlo teške prilike, jer jc padao udarac za udarcem koji je taj rad ometao. Unu* tar vlastitih redova menjali su se lju* di, a i okolnosti pod kojima jc začeto jedinstveno jugoslovensko Sokolstvo znatno su sc promenule u toku pro.š* lih godina. No zato ipak to Sokol* stvo nije sustalo. Od prvog dana svo* ga života ono jc gledalo pred sobom neugaženc staže života posute trnjem i korovom.
Po njima je stupalo napred čistiv sve ono, što j c smetalo progresu i
terikoli sokolski slavnosti v navzočno* sti častnih gostov poleg slovanske tu* di rusko himno. Kakor L. Andrejev v »Baltiškem morju« niso vedeli, kaj bi peli. Kolikokrat smo morah dokazo* vati, da ne gre domovino istovetiti z obsovraženimi ministri... Zdaj se je vse to maščevalo in postalo pretek* lost. A šc vedno srečamo ruske socia* liste, ki trdijo, da ne potrebujemo fa* šizma (kot da bi imelo slovansko So* kolstvo kaj sličnega z fašizmom, od katerega bi prav malo ostalo, če bi zopet odprle Zedinjene države vrata italijanski emigraciji!) Na drugi stra* ni slišimo iz desničarskih krogov, da pomeni Sokolstvo nevarne spletke mednarodnega masonstva ... Kakor vedno, se ne bo Sokolstvo zmenilo za napade. Nadaljevalo bo nadstrankar* ski vzvišeni boj za nacionalni prepo* rod. Nova Rusija bo postala velika slovanska država, ker jc tesno vezana naša narodna zavest na zgodovinsko slovansko vzajemnost.
Naj se spomnijo o priliki beograj* skega zleta vsi ruski braijc na pra* stare stike in nove nauke, ki nas ^re* čajo v bratski Jugoslaviji. Vse, česar se tu lahko naučimo, bo nam prav pri* šlo v prebujeni domovini.
osmotrimo ulazeči u suštinu vrednosti, koje su se u njemu ispoljile, nači če* mo tu jedan visok, božanski moral, koji blista i zasenjujc svojom uzvlše* nom eistotom. Voda Vidovdanskih vi* tezova, car Lazar nije se u kritičnom momentu privoleo carstvu zemaljsko* me več nebeskom, on je i po cenu stradanja odbacio ono, što je obično, zemaljsko, prolazno i odlučio se za ono veliko, večno, nebeško. Iako je znao da če pasti na Kosovu, jer je turska sila bila mnogo veča, imao je duhovne snage da sačeka tu ogromnu vojsku da se bori s njom i da padne. S njim zajedno izginuli su svi njegovi junači i sva njegova vojska. Žrtve strahovito velike! Starodrevni Termo* pili sa svojim hrabrim Špartancima izostaju daleko iza Kosova po veličini pogibije i tragičnim posledicama!
Po onome š t o se dogodilo na Vi* dovdan, a naročito kako se odigralo, mi Sokoli imamo prema ovom zname* nitom danu naročiti kult. U Vidovdan* skom do^adaju mi gledamo uzore svih vrlina, koje Soko treba da postigne. Zar igde možemo nači lepše primere požrtvovanja, samopregora, junaštva i ljubavi prema domovini — nego u Vidovdanskim žrtvama! Stoga je u so* kolskim redovima Vidovdan važan dan, dan sečanja na ono, što je nad* ičovečanslki veliko i božanski lepo, što krepi naš duh i diže u visinu iznad svakdašnjice!
Vidovdan je jedan od najznačni*
, jih dana u našoj prošlosti, on je naš nacionalni dan. dan celokupnog naro* da. On je simbol visokih duhovnih kreposti narodnih. Toga dana se je rešila sudbina največeg dela našeg na* roda i od tada su nastale muke i stra* danja, koja su čeličila narodni duh te je mogao sve podneti i održati se do Voždovog ustanka na Orašcu, ka* da je se podigao i otpočco borbu za oslobodenje.
Vidovdan ne možemo nikada za* boraviti, jer nas je on kroz vekove ropstva b o d r i o na borbu, p o z i v a o na dužnosti, upučivao na ideale i do ve o do Jugoslavije, velike moč* ne i slobodne naše otadžbine. Sakup* Ijeni danas u velikom broju na našem stadionu sjedinjeni u jednoj misli i jednom osečanju mi smo ispunjeni dubokim pijetetom prema vidovdan* skim Sokolima, našim večnim uzorima;
Tome nas uči i to za nas znači Vidovdan.
konsolidaciji. Da jc pako taj posao obavljen zdušno i savesno pokazao jc drugi sokolski sabor, koji je bio kritički obračun petgodišnjeg rada;
Na ovom drugom sokolskom sa* boru izpoljila se sva jačina i vrednost našega Sokolstva. Na ovom saboru sa* stali su sc svi oni, koji su u Sokolstvu našli uspeha i zadovoljstva, kao i oni, koji su doživeli razočaranja i poniže* nja, pa ipak svi sa jednom željom da sc porazgovore o prošlosti i da stvore načrte za budučnost.
1 u tom čitavom raspravljanju od nekoliko dana, kako u pojedinim od* secima, tako i u plenumu, osečala se jedinstvena jaka nota, da je jugoslo* vensko Sokolstvo ovde da služi na* rodu i da ono treba sav svoj rad da udesi tako, da od toga rada naš narod dobije neke blagodati. Taj rad pako dobiva tim više na svojoj varnosti, kada znademo da je on određen za čitav narod bez razlike vere i plemena,
Vidovdan
Sokolstvo u radii, za narod
Zahtevajte u Beogradu
cuveno
I
koje proizvodi
| Prva Srpska Parna Pivara jf I Djjordje Vajfert A. D. u Beogradu §
& 1
a nije udešen samo za jedan deo na« roda i možda čak protiv drugog dela naroda. U torne leži velika moralna vrednost Sokolstva, jer ono je po svo« jim idejama i radu jedino kadro da okupi sav narod i da ga povede onom konačnom cilju, koji smo etavili život« nom zadaćom na prvom sokolskom saboru.
Istorija našega naroda i Sokolstva ističe se jednom karakteristikom, a ta jest, da su gotovo svi najvažniji dogodaji vezani na tragiku. Svi znade« mo da je osnivač velike sokolske orga« nizacije Tyrš na tragičan način zavr« šio svoj život, a rekbi da je usud hteo da ga tako završi, jer je na taj način svojom tragičnom smrču posvetio ve« li'ko delo Sokolstva. Ono se posle nje* Sove smrti stalo sve više širiti ne sa* roo u brače Čehoslovaka, nego je pro*> orlo u sve one krajeve, gde je bilo Slovena, kako u Rusiji, tako i k nama na jug. Tyrševa ideja odgoja čoveka, ®. Po njemu čitavog naroda, kako bi bio snažan u borbi za svoj opstanak, našla je velikog razumevanja baš u nas južnih Slovena, koji smo u teško doba gospodstva tudina i te kako ose« čali potrebu da što jače izobrazimo svoje fizičke i duševne sile i da ih spremimo za onaj čas, kada če biti mo« menat konačnog obračuna.
Drugim rečima: Sokolstvo u nas južnih Slovena imaio je za cilj da radi na nacionalnom polju. Videli smo to u sva tri plemena: Hrvata, Srba i Slo« venaca. Svi ovi osnivaii su Soko’ska društva, da budu jake kule za naco« nalnu borbu. Pa kad je tome b.io tako I1 predratno doba, onda treba da bude 1 sada u poratno dooa. Neka se govo« i piše koliko se god hoče da je So« kolstvo samo telovežbena organizaci« ja, ako jest i tome se oteti ne može, a da ne bude u prvom redu nacionalna organizacija. I Tyrš nije drugačije shvaćao sokolska društva. On je otvo« reno rekao: »Ako i stoji da su naša društva škola telesnog iizgoja, time ni iz daleka nije iscrpljena njihova svr« ha. U njima se hočemo ojačati u brat« stvu, u disciplini, u istrajnosti i neu« strašivosti, u čistoči značaja i ljubavi k domovini kojoj s radosnim odušev« Ijenjem prinašamo na dar krv i imu« tak«.
No čemu da se uvek pozivljemo samo na Tyrša, kada imade zato mno« go lepših i jačih dokaza. Promotrimo telovežbene organizacijo neslovenskih naroda, pa čemo videti u kolikoj smo prednosti pred njima. To ne znači kao da ove organizacije ne bi u telovež« benom pogledu imale uspeha. Sta više razne gimnastičke utakmice pokazale su da se u tom s nama jedva pokri«
vaju. No nešto je drugo što nam daje prednost pred njima, a to je onaj naš veliki cilj: nacionalna sloboda, dobro« bit naroda, koju ali postizavamo po« moču telovežbe.
Češki Sokoli decenijama i deceni« jama jačali su svoje mišice po soko« lanama i zato ih svetski rat zatekao spremne te su mogli onako odušev« ijeno da zahvate u borbu za slobodu i slavu češkog naroda i države. 1 kod nas na jugu bivše Austrije decenijama se vežbalo po sokolanama, ali čini mi
Ante Brozovič, tajnik Saveza SKJ
se, da se pored običnih vežbi premalo vežbalo u ljubavi do slobode. Za to i ta golema razlika kada hočemo po« vući paralelu izmedu čeških i naših sokolskih bojovnika u svetskom ratu. Triumf češkog Sokolstva posle rata bio je velik, a naš malen. Naj bol j im je to znakom, da odgoj predratnog plemenskog Sokolstva nije bio pot« pun, a nije bio potpun, jer se u tom odgoju zaboravilo na temeljnu Tyr« ševu sokolsku misao: »Sokoli se rte smiju samo veseliti u veselicama na« rodnih praznika, nego moraju znati također umreti za čast, slobodu i sla« vu svojega naroda«.
Toga nam je evo manjkalo u pred« ratnom Sokolstvu. No što je manjkalo onda u pojedinim plemenskim Sokol« stviina, ne smije manjkati u sadanjem jedinstvenom Sokolstvu. Baš gornje Tyrševe reči najbolja su opomena ne« dovršenog rada. Za prošlost više ne pitamo. Uz nas je sadašnjost, a na
našim je potoncima budučnost. I zato, ako hočemo da budemo pravi sljedbe« nici Tyrša, dostojni sinovi Sokolstva, onda trebamo da uz našu telovežbu, podignemo jaku nacionalnu misao u narodu. U pridignuču ove velike na« cionalne misli, treba da gledamo rea« lizaciju našeg sokolskog programa.
Ovakova realizacija danas je naj« potrebnija našem narodu, koji je na« stao ujedinjen iz triju plemena, koji su se svaki za sebe razvijali pod raz« nim životnim odnosima, a koji su bili rek bi nehajni za sve, a to s razloga, jer su se nalazili pod tudinskim utica« jima. Pa napokon čemu da obmamlju« jemo? Ti tudinski uticaji i danas su još ostavili svojih tragova. Ma da je proteklo toliko vremena od ujedinje« nja, naš čitav narod još uvek nije is« pravno shvatio misao narodnog i dr« žavnog ujedinjenja. Jugoslovenska misao, koja je imala tome najbolje po« služiti, ona danas nije uhvatila jakog korena u širokim masama, a sve pod pritiskom nepoštenosti, sebičnosti, be« značajnosti. Jugoslovensko Sokolstvo kao najpozvaniji nosioc ovc ideje, da* nas mora da izdržava borbu sa svim porocima od kojih se najjače ističe potpuno neshvačanje ideje jedinstva naroda i države.
I zato se našem Sokolstvu šilom prilika sama od sebe nameče zadača, da baš ono bude jednim od najjačih nosioca nacionalne misli. U našim re« dovima može se i dalje pročiščavati pitanje čiste telovežbe, usavršavanje telesnog uzgoja, ali jedno stoji da kod svega toga mora svaku reč, svaku mi« sao nadkriljavati samo jedna misao, misao narodna! Misao ova jest sr e čitave sokolske organizacije. S ovom mišlju naše Sokolstvo živi i umirei
Mi danas vidimo da se medu na« šim narodom nacionalna svest lagano razvija, da u širokih masa nema pra« vog razumevanja, več da još uvek ko« lo vodi demagogija. A kad to vidimo, onda način našeg rada i odgojivanja kako pojedinaca, tako i naroda, tre« ba da bude udešen tako, da sve ovo zlo suzbijemo. Naša je dužnost da odlučno i sa svom šilom segnemo u razvoj dogodaja i da pod svaku cenu povedemo svoju nacionalnu volju. Mi ne smemo da se u našem radu suzimo samo na vežbaonice, več treba da za« demo u narod. Nama ne treba Sokol« stvo parada i propovcdanja, več So« kolstvo rada. Samo onda, kada če sve« ukupno Sokolstvo biti prožeto tom potrcbom, onda če njegovo delo biti okrunjeno s uspesima. Mi u našim re« dovima več jednom moramo prestati da favoriziramo ove ili one s obzirom na prošlost, položaj ili zvučno ime. Ne, u našim redovima treba da zavla« da jaka volja iz našeg Sokolstva uči« niti ono, što treba da bude, a to je bor« bena organizacija. Kada čemo svoj rad striktno udesiti u tom pravcu prestati če sve nesuglasice, kojc se tu i tamo javljaju u našim redovima. Istina da če usled takovog odredenja pravca rada otpasti nekoji, koji danas u Sokolstvu traže zaštitu svojim osob« nim ambicijama, ali sokolska organi« zacija ostati če čista i čvrsta.
Skrajnje je več vreme da se od« lučimo na jak i složan rad u pravcu borbenog Sokolstva.
Mnogi dogodaji dali su nam do« voljnu lekciju baš s obzirom na ovo. A ako ikada, sada, gde je potreba za naše ideje naj veča, treba da mi kao nosioci jugoslovenske ideje, eistog i nepatvorenog patriotizma zađemo na to polje, a jer je delovanje naših pro« tivnika jako, zato treba da bude naš istup odlučan i — uspešan! Ne treba imati bojazni, jer u lom radu biti če sa Sokolima svi Jugosloveni. U tuj borbi putevi mogu da nam budu raz« ličiti, ali jedan nam mora biti cilj, jed« na volja i težnja!
ČEDO MILIĆ (Mostar);
Selo naše — najveći sokolski ideal!
Dosta je tapkanja na mestu, tre« ba otvoriti gradske kapije koje su zaključane starim zardalim bravama i izbežati u prirodu, u selo, da bi ti« me osvežili i rasplamtili Sokolstvo, kako bi novim radom kroz selo stvo« rili narodnu veličanstvenu budučnost.
Poput gvozdenih čelija zeničke apsane, koje ubijaju u kažnjeniku duh i svaki smisao za lepotom pravoga života, tako isto i naši gradovi što su god veči to sve jače, maglom obaviše životne ciljeve čoveka i dotukoše ide« ale viteškog življenja naše omladine.
Zbog toga i Sokolstvo naše, nosi čamotne bore na svome licu zbog ne« prirodnog življenja njegovih članova u gradskim čelijama, koji sc šftetno razvija po celinu u večnom ki etan ju od ulice, kina, do korza i kavane.
Pode li se dalje sledom ovih mi« sli i uzme li se u obzir da naša drža« va broji nešto više od dvanaest mi« lijuna Stanovnika, a da Sokola jedva imamo 75 000 i to sviju kategorija, tuga nas mora da obuzme, jer ni stoti deo naroda ne uspesmo organizovati kroz ovo dugo vreme u sokolske re« dove.
Dok je Vako kod nas, dotle Italija ?-a ne pune četiri godine dana rada
Čedo Milič,
starešina Sokolske župe Mostar
u sličnom pravcu, uspela t)e medu omladinom da organizujc i odgoji u duhu velikih nacionalnih ideala preko milijun balila i nešto više od 650.000 avangardista!
Ovo brojno uporedenje s našim stanjem dovoljno je pa da svakom pravom Sokolu čast ranjena izazove krik ..., dosta je tapkanja na mestu, razbijmo teške gradske kapije i podi« mo u selo, u taj izvor viteške mudro« sti da spasimo dušu zatrpavanjem ja« za, koji deli gradove od sela, i da ti« me stvorimo potomstvu sokolskog imena dostojnu budučnost.
U selo ne treba iči samo zbog toga što nas prijatelji mnogi okružuju, niti što tamo živi osam desetina našeg na« roda, niti što je selo izvor narodnih snaga, več u selo treba iči zbog toga, što su gradovi prezasičeni raznovrs« nim potrebnim i nepotrebnim, koris« nim i štetnim institucijama, dok selo naše — narod naš — provodi dane viteške nevolje bez ijedne prosvetne ustanove, a čak i bez osnovnih škola svojih.
Sokolstvo na sebi nosi veliki pe« čat greha, jer služi manjini, koja se uspavljuje u tobožnjim uspesima dva« desetog veka, a koren velikog narod«
t
m
9
X
4vanje - prani ženski šport.
Malo koja tjelovježba upliviše na razvitak ženskog tijela toliko kao plivanje. Dobre plivačice imadu uvijek lijepe forme tijela i — ako su oprezne, finu kožu. Prejako sunce i voda neće nikada škoditi finoj koži, ako je njegujete sa oba Elida krema.
Prije kupanja, sunčanja i pred spavanjem Elida creme de nuit <Coldcream> daje koži potrebnu masnoću.
Poslije kupanja i kroz dan Elida creme de diaque heure čuva kožu i najbolja je podloga za puder.
ELIDA KREM017
nog hrasta — selo naše — mačehinski prepusta samom sebi ili uticaju nižih sila. Sokolstvo ovim putem ne može i ne sme dalje iči, jer ono če tek biti istinsko pravo i narodno Sokolstvo, kad i narod sela oseti blagotvorni nje« gov uticaj, a to če biti onda kada So« koli predu sa reči na dela i kad oni mali po znanju, a veliki po ljubavi sprani bližnjeg, podu u selo poput Hristovih apostola, da toplinom svoje sokolske duše i vatrene bratske lju* bavi zagriju hladne grudi zaboravlje« nog brata na selu.
U tom zabora vi jenom našem selu živi srž budučeg Sokolstva bez koga nema nacije niti otadžbine naše, pa kakvo nam selo bude, takva če nam i budučnost biti, a i vrednost medu narodima.
Put koji vodi u selo nije nimalo ravan, on je pun ostrih uzbrdica i So« koli iduči njime, ili če pasti pobedeni manom bezkrvnog gradanskog življe« nja, koje se sve više razvija u pravcu zabavnog provodenja i telesnog iživ« ljavanja života, ili če oprati znojem lica svoga sve iz njega iznikle gre« hovne mrlje i saznati da je ljubav pre« ma narodu i sitnom radu u njemu lepša, silnija i uzvišenija od svih zna« nja i položaja, bogastava ili stručnih sprema.
Ulazak sokolski u selo mora biti zabilježen u istoriji našega naroda, kao največi dogadaj njegov, jer če imati epohalni značaj neizmerne važ« nosti za budučnost naroda i' otadžbine.
Zbog toga rad i pohod u sela mo« ra biti planski i zasnovan na apostol« skom samopregoru sokolskih radnika, koji če oni izvoditi pretežno, kroz seosku omladinu.
Plan rada u selima mora biti pro« veden kroz organizovanje sokolskih četa na osnovi preporadanja svake lične sokolske jedinke. Za ovaj rad u selu, Sokole treba izborom odrediti, jer Soko koji živi životom običnog gradanina, koji pije alkoholna piča, koji igrom stvara razonodu bezciljnog života, i koji provodi kavanski jalovi život tonuči u modu luksuznog živ« ijenja, nije sposoban za veča dela niti smije iči u selo. Jer, oni, koji ne žive životom mudrosti, radnim, štednim i trezvenim s ciljem, da pomognu celini, opasniji su po narod od najstrašnije epidemične bolesti. Pralja, koja misli platno da ubeli mora najpre sebi ruke da opere.
Ali organizovanje sokolskih četa nije isto što i njihovo osnivanje, zato osnivanje četa ne sme se dozvoliti svuda i svakom. Osnivanje sokolskih četa isto je što i sijanje na neuzoranu njivu ili bolje reči, što i loženje čo« banske vatre od sirova granja, koja se odmah istrne čim je čobanin napusti. Organizovanje sokolskih četa je sa« svim drugi i uzvišeniji posao, koji se dijametralno razlikuje od osnivanja četa. Osnivanje sokolskih četa traje vremenski vrlo kratko i svak je spo« soban za to, dok organizovanje traje tako dugo dok se kroz preporadanje pojedinaca ne osposobi za samostalan rad u četi svaki član njene uprave, a u tom radu mogu učestovati samo oni, koji služiti znaju i onda, kada treba zaDovedati.
Osnivati sokolske čete u selu sa« mo zbog večeg broja članstva ili vež« bača — dok drvena ralica naša polja ore, ili dok bolesnik u jazbinama leži i pljuje oko sebe na sve strane medu sitnom decom ili dok čovek pije vodu koju ni vo piti neče, ili dok osmo lice samoučki trideset slova uči da može »pozovku« pročitati — največa je za« bluda ili posao zidanja Skadra.
Sokolski rad u četama treba obav* Ijati u tri etape:
U prvu, kao najvažniju spada sav rad koji obuhvata higijenska pitanja sela, u drugu sav rad oko njegova prosvečivanja, a u treču, privredno podizanjc sela.
U higijenska pitanja sela spada pitanje alkoholizma, koje treba najra« dikalnije rešiti i postaviti rad Sokola na osnovu trezvenosti. Bez trezveno« sti u Sokolstvu sav rad je sličan zida* nju zgrade na pesku.
Telesna sokolska vežba, kao sa* stavni dio higijenskog rada u sokol« skim četama, ostače zbog zaostalosti sela, za dugi niz godina pri viteškim igrama — lakoj atletici — slobodnim vežbama i vojničkoj obuci. Ovaj deo TyrScvog sistema služi četama kao sinteza cclokupnog delovanja i rada u razbijenim seoskim naseljima, i kao sredstvo za ošvežavanje i pokretanje organizovanih jedinica ka postavlje* nom cilju.
U prosvetna pitanja sela spada na prvom mestu, osim pobijanja ne* pismenosti, kod članova četa, stručno obaveštavanje i spremanje seoske omladine za modemu zemljoradnju ističuči uvek, da je zadrugarstvo osnov za ekonomski preporod sela.
Sto se tiče ekonomskog podizanja sela, ono dolazi kao nužna posledica gornjeg rada.
Na taj način sokolske čete postaju kao narodni univerziteti specijalnog tipa u kome omladinu spremamo za praktičan život i buduče radnike za vodenje zadružnih ustanova, koje So« kolstvo smatra za jedini spas budučeg scoskog uredenja, koje če da ublaži i otkloni sve one teške i mnoge dru« štvenc razlike i nepravedne odnošaje.
U ovom uzvišenom i nada sve spasonosnom radu na selu treba, da nama jugoslovenskim Sokolima po« služi kao najbolji primer apostolski rad Sv. Save, koji ostavlja raskošne carske dvore i ide na teški put u na« rod da seljaka uči svetiteljskim prime« rom ne samo prosveti, več kako če zemlju orati i platno tkati.
Kao što je ovaj naš nacionalni ve« likan svojim sitnim radom u narodu i apostolskim samopregorom postao veličanstvena voštanica, koja svetli i svetliče večno svima onima, koji lju« be i poštuju svoj narod i rade za nje« ga, tako treba i Sokoli da postanu žive voštanice, koje če svojom svetloŠču pokazivati i osvetljevati puteve pri izvodenju iz mraka u svetlost našeg seljaka.
Hoče li Sokoli zaista postati žive plamene voštanice, ili če postati sveče u zlatnom čiraku bez žarkog plamena u organizovanju zapuštenog sela, koje mora biti naš največ. ideal, pokazati če bliska budučnost.
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
DR. HUGO WJERK (Zagreb):
Zadnji dani „Hrvatskog Sokola" u Zadru
Rejaše to pod kraj prve desetine ovoga veka, kada je Zadarsko Sokol* sko društvo, kao sastavni deo tadašnje »Hrvatsko Sokolske Župe Ban Paliž* na«, sokolskom voljom i slogom svih narodnih činilaca u Zadru, bez razlike stranačkog opredelenja, procvetao i postigao do tada nezapamčenu bujnost života. Sokolsko društvo bejašc sve* tionik, koji je bacao svoje svetle zra* ke na čitavu zadarsku narodnu sredi* nu, izdužiči se nad sitnicama svako* dnevnog stranačko političkog života; sitnice, koje su imalc da kasnije, u prvome redu, skrive gubitak Zadra. Da nije bilo tih, ponajviše ličnih, sik nica, narodni deo Zadra bio bi, pre rata. osvojio zadarsko protunarodno opštinsko zastupstvo i time za uvek pokopao i zadnji ostatak tudinske protunarodne primese. Nedostajao je zadnji, snažni zamah narodne volje, da sruši tu grdnu anomaliju, osnova* nu na anacijonalnoj, društvenoj i anagrafskoj laži. Taj zamah nije do* šao, ne zato, Sto ne bi bilo narodne volje, več zato što nije bilo narodnih voda.
Stranačkih voda je bilo; bilo je dobrih Hrvata i Srba, ali narodnih voda nije bilo.
Bilo je dobrih Hrvata i dobrih Srba, koji su čuvali tada postoječe tradicionalne narodne osečaje i oso* bine, šta više onih, koji su u tim ose* čajima i osobinama videli alfa i omega svake političke mudrosti i najjači ele* menat izgrađivanja buduče državne zajednice, a nisu bili u stanju da uvi* de, kako je to bilo samo sudbonosno naivno ekperimentisanje nedoraslih partijskih voda u korist trečega a pro* tiv prirodnog razvoja solidarnosti i unutarnje konsolidacije.
Uvidavniji narodni ljudi, koji ni* su bili zaslepljeni plemenskim anta* gonizmom i koji su bili ubedeni, da dobar Jugosloven ne mora biti i dobar Hrvat i dobar Srbin u smislu plemen* ske dezintegracije, sakupili su se u Sokolskom društvu, kao jedino po* dobnom da u takovim prilikama vrši savršeno nacionalnu zadaču. Soko je shvatio poziv, prihvatio ga i postao rasadnikom narodne sloge i narodnog otpora, na ustuk protiv narodnih či* nilaca i nesloge u narodnim partij* skim redovima. Stisnuli su se redovi, radilo se je svim silama i punom po* žrtvovnošču, iako je taj rad cesto li* čio Sisifovu radu. Žalibože bilo je prekasno: tok povesti nije ni ovoga puta hteo da čeka, dok političke vode hrvatske i srpske steku potrebitu po* litičku zrelost.
Propade Zadar u korist fantoma, za kojim se je poveo raznarodeni deo njegove ulice i nekolicina doseljenih Talijana.
Ovo navodim, da se vidi kakovu je krupnu ulogu vršilo Sokolstvo u Zadru. Sem svog poziva, ono je vršilo i reprezentativnu ulogu, a jednovre* meno, služilo je merilom snage narod* ne svesti. Kada se je ova, zaboravivši na čas na sve umetno sp remi j ene pro* valije i prepone jalovih stranačkih pro* grama, i na postoječe tradicionalne plemenske osečaje i osobine, okupila od Raba do Spiča okolo Zadarskog Sokola, te istupila kao jedinstvcna celina i protiv austrijske vlade i pro* tiv otudenog opštinskog predstavni* štva tadanjeg glavnoga grada pokraji* ne, izvojštila je u tren oka slobodu iskrcanja i kretnje svim dalmatinskim Sokolovima na prolasku kroz Zadar na slet u Zagreb, onu slobodu kretnje i iskrcavanja, koju su dotle svi po* litički vodi uzalud tražili. Kada se je pak, ta ista narodna svest još jednom razdrobila i povratila tradicionalnim plemenskim osečajima i osobinama po austrijskim vlastima osiguranog i ga* rantovanog antagonističkog hrvatstva i srpstva, dovela je teškom mukom
sabrane narodne snage do bednog, kobnog i sramotnog poraza pri zad* njim predratnim opštinskim izborima u Zadru. Konačna rezultanta tih jalo* vih stranačkih borbi onoga časa bila je apstinencija od tih izbora!
♦
Nadošla je usudna godina 1914. Treznom motriocu prilika o Viuovda* nu te godine nametnuo se je zadatak:
Dr. Hugo Werk,
član uprave Saveza SKJ
održati na okupu sokolsku organiza* ciju — društva i župu — za vremena i prilike koje su, pre ili kasnije imale da nadpdu. Budno oko austrijske po* licije, brižnije no igda, pratilo je rad Sokolova u Zadru i na ostalom pod* ručju Sokolske župe Bana Paližne. Trebalo je nadmudriti austrijsku vla* du, sprečiti raspust župe i društava a u isto vreme izbeči ponižavajučim iskušenjima ratnih vremena, ko ja su se neodoijivom snagom pomaljala i strelovitom brzinom pnbližavala. Ta* lijansko društvo »Bersaglieri« bilo se je več na prvu uzbunu ponudilo au* strijskim vlastima, da če čuvati javne zgrade i vojničke objekte i tom svo* jom služničkom gestom stvorilo nad* metanje naviše drugih talijanskih dru* stava i udruženja! Pevala se je po uli* cama Zadra austrijska himna na tali* janskom jeziku i gomila izroda, pred* vodena izrodenom inteligencijom, da* vala je bučnog izražaja austrijskom patriotizmu. Razularena ulica uzela je na svoj osobiti nišan Jugoslovene pra* voslavne vere, i baš 'hirom sudbine, koja katkada zna biti i duhovita, na* ročito one, koji su joj do jučer bili saveznici ili pomagači protiv jugoslo* venski nastrojenog boljeg dela sta* novništva, koji nije hteo da vodi ra* čuna o veri i plemensko) pripadnosti kao o kakvim — prosti Bože — odli* kama ili porocima!
Soko nije smeo da dode u priliku da svojom apstinencijom podvuče au* gtrijski patriotizem zakrabuljenih Ta* lijana.
Što da se radi?
Jednog vedrog dana početkom ju* la pošao sam kao tadašnji starešina župe i društva u Sokolanu, pračen od društevnog tajnika, brata Grge Čale* ta, kojemu nišam saopštio svoje na* kane, sve dok nismo stupili na prag Sokolanc.
Zatvoriti društvene prostorije to* bože zbog nužnih popravaka do dalj* njeg naređenja starešinstva i time predusresti raspust društva sa strane austrijskih vlasti. To je bila moja od* luka, stvorcna sat pre nego ču da sa bratom Čaletom udem u Sokolanu.
Zatvoriti društvene prostorije i odmah zatim zamoleti policijsku vlast, da iz* vede premetačinu u istima.
Trebalo je zadržati inicijativu u svojim rukama i držati je do kraja ra* ta, kojemu se, po mojem sudu, nije moglo izbeči. Augusta meseca 1914. godine nije se moglo znati, kako če eventualni rat svršiti. Moglo se je že* liti stanoviti njegov završetaki nogao se je želiti raspad Podunavstce Mdnar* hije i naše narodno oslobođenje i uje* dinjenje. Quod erat in votis. Ali, ono što se je u torne času moralo učiniti, ono što je bilo do nas i u našim sila* ma, bilo je, da se zadarski Soko održi tako, da po završenom ratu uzmogne nastaviti svoje nacionalno integrativ* no delovanje. To se je moralo učiniti, jer je Sokolstvo Zadra i okolice bilo sastavni deo narodnog patrimoniuma, koji se je morao očuvati.
Radi toga, a da nišam sazvao ni odborske sednice niti se s kim sveto* vao, ob summum periculum in mora, odlučio sam se na diktatorski čin svo* jevoljnog zatvaranja Sokolane i pre* kidanja društvenog rada radi nužnih popravaka! Na to me je ponukovao i poverljivi razgovor, što sam dan pre imao sa tadašnjim poverenikom dr* žavnog redarstva u Zadru drom. Zorcem, koji me je sub rosa obavestio, da če Soko biti raspušten. Trebalo je, dakle, bez vidne uzbune, predusresti tu meru austrijskih vlasti i učiniti ju suvišnom, što se je moglo postiči je* dino svojevoljnim povremenim zatva* ranjem društvenih prostorija i svoje* voljnim povremenim prekidanjem dru* štvenog života. To sam i učinio a za Sokolom su se povela i ostala jugoslo* venski obojena narodna društva u Za* dru, kojima je pretila ista pogibelj. Austrija nije se bojala ni Hrvata ni Srba, dok su se izmedu sebe borili: bojala se je, i te kako, i progonila sva* »ki jugoslovenski nacionalistički po* kret. Nije se bojala ni najradikalni* jih političkih programa držanih u okviru Austro*Ugarske Monarhije, ali se je bojala onih nacionalnih pokreta, koji su stajali izvan i protiv tok olcvi* ra. Nije se bojala starodrevnih držav* nih prava, koji su u XX. stoleču ličili historički * nacionalnim pretrefakti ma, ali se je bojala narodnog prava, koje se ne traži niti nalazi u starostav* nim paktovima i ugovorima, pergame* nama i inkunabulima i sličnim tradi* cionalnim osečajima i osobinama, več u snazi, volji i šaci celokupnog naroda kao nacije.
Cilj je bio postignut: austrijske vlasti nisu razpustile ni Sokolsko dru* štvo u Zadru niti Sokolsku župu Bana Paližne. Konae godine 1918. našao je na životu i društvo i župu ali samo efemerno, na čas, jer najpre talijan* ske okupatorne čete, zatim talijanski arditi, a konačno talijanski fašisti za* posedoše Zadar, a sa njim i društvene prostorije!
Nadode Rapallo da sankcioniše tu okupaciju, Rapallo koji je na zidovi* ma jugoslovenske nacije zapisao ve* likim pismenima veliko opomenu za* veta »Mane, Tekel, Upharsin«, da sa* mo Jugoslovenstvo, kao integrirajuča sila svih zdravih narodnih snaga, mo* žc da izvrši poziv Jugoslovena u po* vesti civilizacije i čovečanstva i da če ono tek onda biti obezbedeno kao nacija dostojna života izmedu jedna* kopravnih naroda, kada hude elimini* salo one doista časne ali svejedno sit* ne tradicije, osečaje i osobine ple* menskog dezintegrirajučeg partikula* rizma i time dalo prirodnim razvojem solidarnosti i unutrašnje konsolidacije, kompaktnost celine prema vani!
Da je u Zadru bilo manje dobrih Hrvata i manjc dobrih Srba, a više Jugoslovena, Zadar bi bio ostao naš! Patriotae perdidcrc Jaderam!
LUJO LOVRIČ (Beograd):
Idejno shvaćeno Sokolstvo je največe
duševno zadovoljstvo
Kroz ovo poslednjih dvanaest me* seci u našem životu u Sokolani i van nje čuje se jedna jedina reč: Slet! Istodobno u našim dušama razgara se večiti plamen neugasive ljubavi uzvi* šenoj sokolskoj ideji i osečaj pobede naše sokolske misli i osečaj pravde zavetna su misao sviju nas, a bratska ljubav je ona snaga, koja nas vezuje u jednti neslomivu volju, da celome svetu dokažemo, kolika je ogromna moč i važnost ove velike svesloven* ske organizacije. Za one, koji nisu Sokoli i koji život Sokolstva nisu dublje proučili, slet pretstavlja jedmi
vidnu manifestaciju punu estetskih slika i zdravlja; ali za nas Sokole slet je samo jedna vrsta erupcije svih na* ših sposobnosti i mi u njima, ostav* ljajuč po strani vežbe i rezultate utak* inica, jasno vidimo sve vrline sloven* ske duše, vrednost sveslovenske uza* jamnosti i veličinu sveslovenske po* rodice. Na sletovima ponovno dobi* vamo potvrdu našeg dubokog verova« nja, da smo kao Sokoli jedna nepo* bediva snaga, koja se prostire daleko van granice naše otadžbine i da su imena slovenskih reka, mora, gora i ravnica jednako mila svima onima.
koji kao brača pripadaju svesloven* skom sokolskom Savezu. Varaju se dakle oni, koji gledajuči kratkim po* gledom života smatraju, da je Sokol* stvo u glavnom zasnovano na vidnoj manifestaciji i da ono ne utiče mno* go na duševni razvitak i moralne oso* bine naroda i čoveka kao pojedinca. Ne volim govoriti o sebi, ali ovde slu* čajno smatram, da ne če biti zgorega, ako iznimno govoreči o sebi iznesem najjače dokaze o tome, što znači so* kolska ideja, od kolike je važnosti i sa kolikom doslednošču pravi Soko treba da je ispunjava.
Počet ču navodeči pojedine mo* mente iz moje najranije mladosti. Bio sam tek stupio u gimnaziju, kada se na Sušaku osnovalo Sokolsko društvo. Stupio sam odmah u sokolski pomla* dak i tako postao član velike sveslo* venske organizacije. Istina je, tada nišam bio svestan ni potpuno osvedo* čen o torne, što to znači za mene; ali se u mom kasnijem životu potpuno dokazalo, da je svest došla u mene i napunila moja osečanja kroz sokol* sko vaspitanje u Sokolskom društvu i sokolskom duhu. Blagodareči sokol* skoj ideji tom nepresahlom vrelu naj* bistrijili misli i najsvetlijih osečaja, moja je duša svakoga dana primala novu snagu oslanjajuči se na sokolske vrline plemenitosti osečanja, izgradu* juči u meni čvrstu volju za samopre* garanje i največe žrtve.
U mome srcu budio se nov život beskrajnih vidika i na krilima Sokola letio sam u najviše sfere etičkog shva* tanja životnog morala. Kroz vrelu krv sve jače je razbuktio plam vatrcne ljubavi domovini i narodu i zdravo telo uvek je bilo spremno na borbeni stav u odbranu pravde i slobode, u odbranu slovenskog imena i svog na* roda protiv svih onih nasilja, koja su nas tada pritiskala. U društvu sa Dr. Lekčevičem, Krznaričem, Engliherom i drugima, mi smo, kao deca naše predrevolucije, počeli po našim pri* morskim mestima paliti prve luči u znak uzbune i poziva na borbu. Do* sledni sokolskom pozivu i u svojim mladenačkim dušama, čisti od fvakog zlog uticaja, širili smo bratsku ljubav medu našim mladim drugovima, pro* povedajuči veru Jugoslovenstva i pri tome nastojali uvek, da primerom od sebe samoga uzgojimo generacije onih, koji če biti ispremni, da eajedno s nama podu na barikade.
Sečam se kao danas, kada sam prvi puta bio kažnjen sa 16 sati za* tvora zajedno sa ostalim drugovima sušačke gimnazije zato, što smo bili organizatori »Jugoslavenske ujedinje* ne nacionalne omladine« i »Jugoslov. dačkog ferijalnog Saveza«. U meni se jc javio neki osečaj ponosa i muške svesti, a potvrdu o tome, da je moj rad več u tim najranijim godinama bio na mestu, dao je najbolje moj poč. otac, koji mi na to i ako inače dosta strog nije ni reči prigovorio.
Polazili smo dalje u život i zvale su nas nove dužnosti. Palile su se vatre u svim dušama naših mladih ge* neracija i u generalnom štrajku sred* njoškolske omladine protiv komesari* jata, onome, koji bar danas znade oceniti prilike, potpuno se naziru
ж
, V-:
mm
*: .v
L suj o Lovrič
konture kasnijeg dobrovoljačkog po* kreta. U svetskome ratu nakon svih peripetija jednog mladog revoluciona* ra, ili kako su to u Austriji nazivali političkog sumnjivca, ja sam prešao k Rusima. Moj sokolski poziv bio jc ostvaren i moja zakletva na sokolsku /astavu izvršena, jer sam smesta stu* pio u redove dobrovoljaca. Nastupili su željno očekivani momenti borbe. Svaki od nas kao Soko nastojao je, da od sebe da sve za spas i slobodu svo* ga naroda i Slovenstva. Jasno je bito svakome od nas, da delo oslobodcnja i ujedinjenja zahteva velike žrtve i da je baš narod podneo največe žrt* ve za postignuče zlatne slobode. Na* rodna sudbina namenila jc i meni jc* dan mali zadatak i ja sam trebao, da se sa svojom četom žrtvujem i odbranim težak položaj našeg puka i naše divizije. I ja sam zadatak pot* puno izvršio, ali sam pri tome teško ranjen i za navek i/gubio svoj očnji vid. Mnogi su držali, da sa gubitkom vida za mene i moj život ugasio i da ču bez cilja ostati izgubljen u životu velikih dogadaja i revolucije. Medu* tim ja sam isto toliko, koliko sam bio svestan teškog udarca što mi ga je sudbina zadala, još više bio svestan onoga, što mi je narodna sudbina na* menila i što mi nalaže moja sokolska svest ko sinu, koji se dobrovoljno za* kleo. da nikad ne če izneveriti svoju
m
mm
KOLINSKA CIKORIJA
je jako priljubljen pridatek za kavo!
otadžbinu. I dok su ostali strepili za moj život i za moju budučnost, ja sam ih tešio i bodrio i kad su u moru ruske revolucije moji drugovi obuzgti pesimizmom nazirali slab ishod naše borbe, ja sam još sa zavojem na gla* vi obiSazio naše pukove i iskrenom bratskom i sokolskom reči nagovešta* vao novu zoru boljih dana. Jednom u našem puku u razgovoru o meni, kada su se oficiri čudom pitali, odakle je moguče u meni tolika čvrstoča vo* Ije i životne snage, jedan brat Čeh vrlo tačno je primetio: »Brat Lujo je Soko, a pra^i Soko se tako lako ne odriče svog visokog poziva.« Njego* va primetba bila je apsolutno tačna. Moj rad posle oslepljen j a, pun poleta i volje za život, koji uleva snagu i drugima nije nikako rezultat mojih nekih ličnih osebina, več je to u prvo* me redu rezultat sokolskog vaspita* nja, svesti i dosledno shvačenog so* kolskog poziva. Ja sam hiljade puta rekao i danas to opet ponavljam: Ka* da sam kao Soko dragovoljno dao za* kletvu na vernost Kralju i otadžbini, Slovenstvu i napredku, kao borac pro* tiv reakciji i grubog nasilja, onda me gubitak vida i ako vrlo težak, nena doknadiv i neuporediv, ne može oslo* boditi mojih dužnosti i ljubavi domovini, Slovenstvu i čovečanstvu, jer ja sam se dobrovoljno zaklco ne do prvih rana, več do poslednjeg iskucaja mo* ga srca, do poslednje kapi moje vrele slovenske krvi. U radu za dobro na* roda i r.apredak naše zemlje i što bo lje zbliženje i upoznavanje svih Slo* лепа, ja sam u sebi izgradio toliko prostran jedan život, da ga obični lju* di i nisu u stanju oceniti. U mome radu moje duševno zadovoljstvo pret* stavlja za mene jedno tako neizmerno bogatstvo osečanja i daje mi toliko životnog smisla, da ga ne bi nikad ničim dao zameniti. Moja duša na so* kolskim krilama svojim duševnim po* gledom, kome se ne može postaviti nikakova zapreka ni u prostoru ni u vremenu, crpe svoju snagu na vrelu istine, pravde i ljubavi i kao pravi Soko pun bratskog osečanja i jedna* kosti, ja sam se toliko saživio sa na* rodom i Slovenstvom, da se u borbi protiv svega onoga, što je natražnjač* ko, nenarodno i protuslovensko ose* čam toliko jak upravo jači, nego li to u opšte može zamisliti ljudska pri* roda.
Sokolski program postavlja svima nama zadatak složnoga rada, koji svi mi treba da savesno rzvršavamo. Pra* vi sokolski rad nije delo pojedinca i još manje neki rad u kome treba da ima nečeg svoga, ličnoga. Po sokol* skoj ideologiji Soko pripada svome narodu i Slovenstvu i kao takav pun altrunizma, lepili vrlina i dobre volje treba da radi ne gledajuči na samoga sebe i za sebe. »Ni za slavu ni za korist,« rekao jc naš veliki učitelj brat Tyrš. Kao jedan od stotine hiljada njegovih slcdbcnika kažem ovo: Shva* tamo li istinski svoj sokolski poziv i prigrlimo duboko u srcu i duši svetu ideju Sokolstva i Slovenstva, onda če naš život, unatoč najtežih udaraca svoje sudbine, prctstavljati život pun duševnog zadovoljstva i iskrenog ra* da, kome čemo veselo prianjati u svakoj zgodi i na svakom mestu, pa makar se od nas tražilc največe žrtve. Moj primer nije jedini ni poslednji, ja sam jedan od one generacije, koja je kao Soko podnela prve i največe žrtve u vreme naše nacionalne revo* lucije.
Pred kraj navesti ču ovde dva momenta iz nedavnog našeg sokol* skog života kao dokaz gornjih navoda. U proleče 1929. g. otvoren jc na Su* šaku u mom rodnom mestu na svečan način novi veliki Sokolski dom. Pvisu* stvovao sam tom svečanom činu kao delegat naše, hcogradske župe. Brača Sušačani pitali su me preko brata sta* rešine Poliča, dati želim da govorim. Ja sam to odbio s razloga, što jc moja duša u svom prevelikom zadovoljstvu i zanosu bila u nemogučnosti da svla-da erupciju svih mojih osečaja i bes* krajnog veselja. Dok su drugi na mo* jim očima videli suze radosnice sve
№59 SOKOLI!
canog ganuča, moja je duša na sokolskim kriliraa lako preletila s onu stranu Recinc, da zagrli celovom sre* če i narodne vere onu našu braću, ko* ja tom svečanom činu nisu mogla pri* sustvovati. JSvi su toga časa gledali na Dom s ove strane, puni veselja na nje* govu iskičenu fasadu, samo sam ja u duši bio na drugom delu toga Doma. Pošao sam do onih zidina te kule svetilje života našeg naroda, koje ljube vali naše Rečine. lu sam pregle* dao mesto na kome su u temelje uzi* dana moja dva svetla oka, i poljubi vsi ih rekao im. da verno bde nad zem* ljom naših otaca i da svetle kao žižak nade za primer onima, koji preko umetne granice živu u tami mrskoga ropstva.
Kud veče radosti za mene i za* dovoljstva i kud večeg ponosa za su* šačko Sokolsko društvo, kada se mo* že reči, da su u temelje njihovog So* kolskog doma položena dva svetla oka Sokola, koji živi samo za to, da služi domovini i Sokolstvu.
Osvanuli su dani naše sletske ra* dosti i početkom ovoga meseca pri* stupili smo izvođenju naših sletskih dana. Prva je došla na slet naša sred* njoškolska omladina i ispunila živo* tom radosti, zdravlja i snage naš po* nosni Beograd i naše sletište. Za me* ne su nastali novi dani svetlih radosti i moje prostreljene oči svakoga dana izda ju suje radostnice, a duša puna vedrog ushita i beskrajnog zadovolj* stva kliče sa ostalom bračom naš so*
kolski pozdrav — Zdravo! 1 dok drugi gledaju beskrajne povorke i prekras* ne vežbe, koje izvode hiljade omladi* ne, ja očima svoje duše, koje me nisu nikad prevarile, malo jlalje zagledam, dalje od našeg sletišta i vidim buduč* nost našega naroda. Moj pogled, ja* san i pun najlepših osečaja vidi pred sobom sliku sretnoga naroda i vidi te iste generacije sokolskog naraštaja u našoj skorijoj budučnosti u dobi na* šeg punog napredka i največe snage. To je ono sretno doba, koje dolazi, kada se niko neče pitati kako se zove, odakle je i kad če se daleko preko svih naših gora i vam naših granica čuti gromki povik jednog naroda:
Živila Jugoslavija!
JOŽE SMERTNIK (Celje):
Manjinsko pitanje i narodno - obrambeni
rad Sokola
Po prevratu uzdrman je ceo život u Evropi do temelja. Narodnost je jiskipela kao nikada dosad u istoriji i sve evropske države pokazivahu s narodima očitu i jasnu svedodžbu da nisu mogle rešiti narodnosno pitanje. Zato je morala propasti Austrija, mo* rala je pasti i Ugarska, morala se okr* njiti Nemačka i Rusija. Podigle su se nove narodne države. Narodi, koji su se šilom naiazili u okviru Austro* Ugarske monarhije, zadnji dan njenog postojanja proslavili su kao početak svoje slobode, svog oslobodenja.
Medutim istorija nije se ustavila pri svojem početku. Uz velike narode svetski rat probudio je i male i na ša* rolikom zemljovidu Evrope nastalo je jedno od največih savremenih gibanja za stolicu oko prostrtog stola prirode. Takoder i mi smo se primakli. Ali na* šao se je netko, koji je radi svojega »sacro egoismo« pomutio naše veselje > u čašu punu radosti uleo gorkost. Okrnjena Dalmacija i Istra krvave iz teških rana. Neprijateljski mač zari* nuo im se u srce. Tužni, ali krasni Ko* rotan tone u valovima tudega mora ...
Primer velikih naroda, koje i gu* bitak od nekoliko milijuna njihovih sunarodnjaka ne bi tako osetljivo i ži* vo pogadao, kao što je za nas gubitak nekoliko stotina tisuča, ima da nam bude opomenom, da ne smemo bez* brižno gledati, kako u ropstvu gine naš rod.
Najpopularniji razlog stupanja Nemačke u Društvo Naroda bila je želja, da Nemačka po Društvu Naro* da najjače upliva na brojne nemačke manjine u drugim državama. Nemci imaju 26.000 društava, koja rade na korist nemačkih manjina, u Stuttgar* tu imaju poseban institut, u Monako* vu akademiju znanosti.
Za Nemce u Danskoj podarilo je hamburško gradsko veče godine 1926. iznos, koji bi u našoj vrednosti odgo* varao od Din 135.000, a učenici dveju srednjih škola sabrali su u istu svrhu Din 13.000. Nemački učitelji i nemač* ke pograničnc organizacije predlagale su bcrlinskoj vladi, da sve inozemne nemačke školc preuzme na državni trošak. Nemački Schulvercin, Siid* mark, koji je propašču Austro*Ugar*
ske izgubio svoju glavnu interesnu sfe* ru, godine 1926. iskazao je preko 38 milijuna šilinga dohodaka. Razaslao je na stotine tisuča propagandnih knji* žica, kalendara, razglednica i t. d. Glavno polje njegova rada proteže so tamo, gde obitavaju slovenske narod* ne manjine, na Korušku, a na drugoj strani na nemačko školstvo u Jugosla* viji.
Manjinsko pitanje uopšte je ev* ropsko pitanje., Skoro nema dražave, gde ne bi postojalo manjina. Oko 40 milijuna ih je rasijano po Evropi, sto* ga nije ni čudo, da se je taj problem istakao kao prvorazredno medunarod* no pitanje, o kojem se je medu manji* nama prvi put raspravljalo na manjin* skom kongresu u Ženevi godine 1925. pod pretsedanjem tadašnjeg rimskog državnog poslanika, našega sunarod* njaka iz Trsta, brata dra. Vilfana. Ta* koder ni na tom kongresu nisu se mišlenja potpuno rasčistila. Kome ima* ju da služe manjine: sebi ili državi u kojoj žive, ili narodu iz kojega poti* ču. Da li za saradnju u državi ili za iredentu?
O	toj konferenci profesor Forster pisao je: »Uvek i uvek dolazimo sve više k svesti, da se narodne manjine nalaze u nekom naročitom i teškom položaju, koji bi se lako poboljšao sa* mo tada, zavlada li što moguče veča lojalnost prema državi i narodima. Na žalost prestavnicima nemačkih narodnih manjina nije bio jasan taj učinak. Radi toga zamenjuju pitanje narodnih manjina sa iredentom, poti* ču na nacionalizam i time izazivaju nepoverenje drugih narodnosti.«
Naše manjinsko pitanje problem je naše vanjske politike, jedan za Primorje — drugi za Korušku, koji pak mora također da okupi mišlenje našega naroda jednom stvorenom od* lukom: što zahtevamo tu, a što tamo.
Pored toga pak imamo pune ruke narodno*obrambenog rada unutar me* da naše države. Napominjem samo za primer naše severne pogranične kra* jeve. Tko pozna pravo stanje, istorij* ski razvoj odnarodivanja i pre svega gospodarski položaj našeg severnog pograničnog kraja i njegovog stanov* ništva, ne če se čuditi, što nas ne za*
dovoljavaju uspesi dvanaestgodišnjeg rada nacionalnog budenja tih kraje* va. Temeljni uzrok svih neuspeha go* spodarska je odvisnost naših ljudi od Nemaca i ponemčenih. Kad ne bi bi* lo te odvisnosti, ne bi Nemcima nika* da pošlo za rukom da ostvare svoje postojanke usred kompaktnih sloven* skih krajeva i da podjarmc toliko slo* venskih duša. Od prevrata do sada, u celom tom severnom našem kraju, promenilo se je samo to, da mesto nemačkih škola i učiteljstva i mesto nemačkog državnog činovništva i na* mešteništva nadošlo je slovensko. Gospodarske pak prilike pre oDobo* denja upravo su još i aanas fakove, dvanaest godina nakon propasti Au* strije. Središta te tudinske moči su: Maribor, Ruše, Fala, Sv. Lorene na Pohorju, Brezno, Marenberk, Muta, Vuzenica, Dravograd, Sloven j gradeč, Guštanj, Prevalje, Mežica i Črna, da* kle najvažniji pogranični krajevi. Ni* su osamljeni slučajevi da imučne obi* tel ji iz ovih krajeva šalju svoju decu čak u osnovnu školu u G rac, stalno ne za to, da bi se tamo napojili lju* bavlju prema Jugoslaviji.
Tome slične gospodarske i nacio* nalno*političke prilike vladale su po prevratu također u Dalmaciji i Vojvo* dini; razvijale su se približno isto ta* ko kao na našoj severnoj granici.
Ovc prilike ne mogu se preko no* či obrnuti u našu korist, 'ikebače za to mnogo ustrpnog i ustrajnog uzgoj* nog rada. Največu važnost moramo polagati na uzgoj omladine. Kakova bude omladina, takova če biti i buduč* nost države. Omladina p^k biče ta* kova, kako ju sami uzgojimo. Naša pogranična sokolska društva prava su žarišta nacionalno*obrambenog rada. Da li u istinu samo pogranična? Ja tvrdim, sva! Ako u našim sokolskim društvima uzgojimo stotine i stotine tisuča muževa, krepkog tela, plemeni* te duše, odlučnih, odvažmh, zadojenih neugasivom ljubavlju prema našoj ju* goslovenskoj domovini i našemu kra* lju, muževa, koji če na svaki poziv biti srž, naše hrabre narodne vojske
—	mislim, da čemo time ueiniti veliko narodno*>obrambeno delo i za — naše manjine!
DR. JOSIP P1PENBACHER (Ljubljana):
Razvoj Sokola kraljevine Jugoslavije
u Sloveniji
Nije svrha ovim rctcima podati statističnu sliku Sokolstva po ustanov* ijenju Sokola kraljevine Jugoslavije, več da se u kratkim rečima iznesu okolnosti, u kojima se nalazi Soko u Sloveniji (Dravskoj banovini).
Svi Sokoli, kao i njihovi prijatelji, živeli su u prijatnom uverenju i očeki* vanju, da je za razvoj Sokolstva po ustanovljenju novoga Sokola nastupilo oko ne več zlatno doba, a ono ipak zdrava i čista atmosfera, u kojoj bi se sokolska organizacija mogla da snažno r«zvija, nesmetana od protivnika so*
kolskih težnja i odlično potpomognu* ta od svih, kojima je poverena skrb za dobrobit i sreču otadžbine.
Nažalost, moram odmah da nagla* sim, da smo se u mnogome iznenadili i u neku ruku doživeli izvesno razoča* ranje.
Istina je naime, da se je broj so* kolski jedinica skoro u svakoj župi pri* lično ojačao. Ipak promotri H se broj članova kod pojedinih društava, opa* ziče se negde da nema nikakovog po* rasta, što više ukazuje se nazadak. Jasno je pak, da če Sokolstvo moči
vršiti ispuniti svoju visoku misiju je* dino ako u sebi združi barem večinu stanovništva, u koliko sokolski val ne bi zahvatio njegovu celinu. Društva, odseci i čete u pokrajini sa 50—100 članova svedoče naime o plemenitom nastojanju nekoliko požrtvovnih ljudi i omladinaca, ipak ako vitko drvce ne uhvati jakog korena u narodu, nežan rast osuđen je na samo životarenje i uvek izvrgnut opasnosti da uginc.
Gde su uzroei, zbog kojih Sokol* stvo u Sloveniji * živi na tako nesigur* nom tlu.
Treba bez ikakove bojazni i za* mere izneti punu istinu.
Prvi i glavni uzrok da Sokolstvo brojčanp daleko zaostaje za očekiva* njem nije u tome što ne bi imalo svoje važnosti za državu i dotičnog značenja svog dejstva, več nažalost činjenica, što se tu pojavljuju na delu izvesne potajne sile, koje idu za tim, da one* moguče i obeskrepe požrtvovan rad nesebičnih sokolskih radenika. U ova* kovini okolpostima čovek se samo ču* di i pita, da li je nadležnim ovakovo rovarenje poznato, tim više kad se zna da je Sokolstvo ipak državna institu* cija. Poznato je tako n. pr. da jedan župnik negde na Dolenjskem vrši priti* sak na svojtu mladih ljudi da ne sme* ju stupati u Soko ili pak, ako su več
Dr. Josip Pipenbaclier,
starešina Sokolske župe Ljubljana
članovi, da moraju istupiti. Njegova smelost pak ide tako daleko da sa pro* povedaonice poziva vernike da smeju stupati samo u društva, koja su na strogo verskoj podloži. Kako možemo da tumačimo smelost drugog duhovni* ka, koji ne preža da se izrazi, da su sokolski rad i časopisi zanj u školskim prostorijama provokacija i da gotovo kani da radi toga kućnog predstojnica prijavi višoj vlasti? Ovakove treba ukloniti i time preprečiti ovaj protu* državni rad. Teško je pomisliti da bi netko svojom močju i autoritetom mogao da ovo zaštičuje. U ovim na* ledenim slučajevima, kojih uostalom ima još sličnih, ne zrcalili se upliv taj* nih uputa, kako treba da se radi pro* tiv Sokolstva? Takoder mi ne znamo, kakav duh vlada prema Sokolstvu u nekojim privatnim školama, naročito med ženskim učiteljstvom i zbog toga takoder medu učenicima i učenicama.
Odmah po ustanovljenju SKJ po* čele su vežbaonice da se pune vežba* čima, koji nisu bili članovi staroga Sokola. Ali gle čuda! U mnogim kra* jevima o vi su opet nestali iz sokolskih redova i iz vežbaonica. Tko bi bio ta* ko kratkovidan, naivan ili smeo, da bi mogao da tvrdi, da se je to več spontano dogodilo, a ne na pritisak vidljive i nevidljive ruke! Što da ka* žemo za slučaj, da se je oružnicima neke stanice potajno zabranilo da bu* du Sokoli? Jer niti možemo niti sme* rno pomisliti, da bi vrhovna žandar* merijska komanda mogla izdati (delo* mičnu ili opštu) odnosnu zabranu, jasno je onda da se je sokolski pro* tivnik usudio da krši svoju službenu dužnost, ne boječi se zaslužene kazne ;,a svoj protuzakoniti čin uperen pro* tiv vitalnih interesa države!
Umesno bi bilo, da bi sve državne j autonomne vlasti preporučale svim svojim pripadnieima da stupaju u So* ko kao aktivni ili potporni članovi i time dale vidan izgled narodu za do* tično ravnanj q. Što nas preči u takvoj odluci? Ništa. Što joj ide u prilog? Državni interes. Kako je najviši zakon dobrobit države, morao bi svak biti toga svestan i u svom radu. I Sokol* stvo bi u kratko doba uzraslo u snaž* no drvo, koje bi odolevalo i najžeščem vihoru. Koliko škola je do sada pri* stupilo u celosti ili s pojedinim raz* redima u sokolsku organizaciju? Sa* mo dva su mi poznata slučaja, vredna svakog priznanja:	Državna rudarska
škola u Celju i Kmetijska šola u Št
•	Ograničujem se na Sokolstvo slovenečkih krajeva, jer se nadam, da su prilike za sokolski porast drugamo mnogo utešnije.
Jurju ob J. 2. I baš škole bi mogle da donesu Sokolstvu največi prirast i uzgojiti za rad odušcvljene Sokole, ko* ji bi bili najsvesniji propagatori sokol* ske ideje medu seljačkim narodom i tvorničkim radnicima.
Druga velika prepreka za potreb* nu hitrost razvoja i porast Sokolstva jest materijalne prirode. U mnogim krajevima nema sokolske vežbaonice,
. srca sokolskih jedinica. Drugde opet su naime sokolski domovi, koji su pak negde tako prezaduženi da je ugrožen njihov opstapak. Prirodno je da ova* kove prilike slabe sokolski rad i one* mogučuju društveni razmah. Sem toga mnogim sokolskim jedinicama nedo* staje sposobnih prednjaka, tako da bitna strana sokolskoga rada ostaje u celini ili delomice neprovedena.
Ipak takoder i netom pomenuti nedostaci dadu se nadomestiti ili ba* rem ublažiti. Kao što je obavezna na* stava besplatna i vrši se u prostorija* ma podignutim od opštinc i države, tako bi se morali podignuti posvuda, gde je to potrebno, sokolski domovi na inicijativu i trošak opštine i drža* ve ili barem uz izdašnu potporu tih faktora. Jer u sadanjem razmerno vrlo malom broju članova sokolskih dru* štava sa takoder največim idealizmom pojedinaca ne može se zahtevati ni očekivati dovoljno prinosa za nužne potrebe. Sokolstva.
Na isti način imao bi da bude po* stulat javne skrbi da se sposobnim So* kolima i Sokolicama u dovoljnom bro* ju omoguči potrebna izobrazba za vo* denje svih sokolskih poslova ili barem sokolskog uzgoja. 'Iole sacijalno pra* vičan čovek ne sme od nikoga zante* vati, da bi pored gubitka zaslužbe snosio još i višednevne ili gotovo vi* šesedmične troškove za neophodne životne potrebe izvan svog stalnog boravišta. Zato neka se osnuje perma* nentna prednjačka škola za celu drža* vu sa internatom za besplatno stano* vanje i svu opskrbu učitelja i učenika.
I što da kažem o o p š t o j obavez* noj članarini? Ta je u sadanjem obli* ku nepravedna i veoma štetuje sokol skim interesima. Odbija naime od So* kolstva mnoge, koji uistinu teže za sokolskim odgojem, ali koji pak uz najbolju volju bez o s e 11 j i v e žrtve ne smažu za članarinu. Jasno pak je, da bi bilo bolje, da se slabo imučnim omoguči besplatno stupanje u sokol* sko društvo, nego da samo radi siro* mašnosti ostanu izvan. Kako je šircnje sokolske misli i uzgoja u cmincntnom interesu opštine i države, mora se za takav rad da pruže u slučajevima gde je neophodna nužda i potrebna nov* čana sredstva. Sigurno je, da bi takovi opštinski ili državni troškovi nosili najviše kamata.
Za zdrave prilike župskih uprava prema svojim jedinicama bio bi potre* ban što tešnji doticaj izmedu župske uprave i u nioj učlanjenih društava. odseka i četa. Taj doticaj bi imao da bude živ, a ne inrtav i na papiru. 2up* ski funkcijonari morali bi više puta na godinu posečivati jedinice svoje župe, osobno se na mestu uveriti o njihovom radu te ih svestrano podupi* rati. Ima za to dosta zgodnih prigoda. Ipak ovakove posete pri neimučnom članstvu ne mogu da se vrše p o t p u * n o na vlastite troškove. Barem skupi putni izdaci morali bi se sc pokrivati iz župske blagajne. Pa da takoder i ta ne bi obolela na hipertrofiji, morali bi sokolski funkcijonari imati slobodnu važnju barem kad putuju u sokolskom službenom poslu.
Pored svega toga bi se morala vršiti intenzivna sokolska propaganda, naročitio u pokrajini i u industrijskim centrima medu ladništvom. Kako je več pre spomenuto, bili bi za taj po* sao veoma sposobni učenici, naročito daštvo srednjih i visokih škola. Za tu svrhu potrebno je za Sokolstvo prida biti svu omladinu. Školska omladina svih osnovnih i srednjih — državnih i privatnih — škola morala bi biti in* korporirana u kojem sokolskom dru* štvu ili odseku. Učiteljstvo bi moralo primernim uplivom reči i dobrim iz* gledom usadrvati u nežna biča ljubav i oduševijenje prema Sokolstvu, koje je, pored vojske, pozvano da bude obrana otadžbine i najjači graditelj njene močili slave.
U srednjim školama trebali bi so* kolski funkcionari da drže propagand* na predavanja, koja bi se vršila za vto* me škole obavezno za sve učenike (učenice) pod nadzorom učiteljskog zbora ili barem razrednika. Takova predavanja uzgojila bi brojne sokorskc prijatelje, koji bi u praznicima 8:rifi zanimanje za Sokolstvo medu najšire
Prvi posao posle sleta
krugove i najudaljenije krajeve. Pre*
plavili bi svu domovinu budeči iz mrt* vila indiferentno ljudstvo sejajuči ple* menito seme svetlih sokolskih ideala bratstva, svestrane tolerancije, pošte* nja, pravičnosti i otadžbeničke ljubavi. Tako bi tisuče i tisuče sokolskih apo* stola gorečim ognjem omladinskog oduševljenja vršili propagandu s veli* kim uspehom u slatkoj svesti, da več dobu mladosti posvečuju plemenitom radu kulture. I Soko če postati divan ljubimac bar mlade generacije. Sveži lahor sokolskih kreposti u najkračem času bi pak ohladio i letom poneo vruče strasti medusobne mržnje i mrs* koga neprijatelj§tva, koje je jedno od največih zapreka istinskom napretku kulture i materijalnog blagostanja. Broj članova sokolskih društava do* segao bi onu visinu, koja bi vidno sve* dočila da Sokolstvo ne životari, več da se kreče na onom stupnju razma* ha, koji jamči za njegovu trajnost i veličinu za dobro otadžbine i čovečan* stva.
Uslovi za potrebnu hitrost uspeš* nog razvoja Sokolstva uopšte, posebi* ce još u Sloveniji sledeči su:
1. Svaka škola mora da ima vež* baonicu; telovežbu podučava po so* kolskom sustavu sokolski izobraženo učiteljstvo, gde toga nema, neka se za širu okolicu postavi sokolski prednjak kao učitelj telovežbe.
2. Svaka škola — dakle takoder i privatna — mora biti sa svim učenici* ma učlanjena u izvesno sokolsko dru* štvo.
Statut Sokola Kraljevine Jugoslavije kaže:
§ 15. Zadatak Sokolstva Savez postizava... točka
14.) potpomaganjem pokreta protiv alkoholizma, propa-gandom za štednju i narodno zdravlje u najširem smislu riječi.
Stednja je važni uvet za poredak i opstanak čovečanstva na onoj višini, na kojoj se danas nalazi. Prvi primer šted-nje pruža nam priroda, jer prirodni zakon, kojeg nije stvarao čovek, isključuje rasipnost, a ne pozna je niti škrtost. Taj zakon dozvoljava trošenje i umnažanje samo u tolikoj meri, koliko je potrebno za pravilan razvitak. Rasipnost i škrtost izmielio je čovek kao i sve ostale poroke na svetu. Da je čovek ostao veran prirodi u njezinom primitivnom ruhu, ne bi niti upoznao u životu borbu za opstanak. No čovečji možak, koji nije natprirodan, ipak tera čoveka u skoro nedokučive sfere, što nosi sa sobom kao posledicu: razočaranje, propast i stradanje bilo po-jedinca bilo čitave skupine ljudi odnosno naroda. Priroda, fkoja se pobrinula za svemirske kolose i nevidljive mikrobe, vodi računa i o čoveku i zato ga u sta-novitim časovima sprečava u njegovom samosvesnom srljanju u neizvesnost. Ćovek pak, da se od raznih iznenadenja osigura, pristupa štednji kao sredstvu, koje če mu pružiti u slučaju neuspeha naknadu, potrebnu za dalnji život. Tako je 'i nastala narodna posloviea: »Čuvaj bijele novce za crne dane.«
Štednjom počeo se gomilati kod po-jedinaca kapital, koji je u vrlo mnogo slučajeva postao mrtav i neplodan. 'Tada se počelo skupljeni kapital poveravati drugim ljudima uz neku nagradu ili ot-štetu. Ovi pak sakupljači kapitala (šte-dionice) predavali su ga ‘dalje trečim li-cima, koji su ga iskoristili i učinili produktivnim. Pojedinac, čim imade više pri-kupljenog (prištedenog) kapitala, smatra se danas jačim, sigumijim, samostalnijim i neovisnijim od drugih. Što vredi za pojedinca, vredi za njegovu obitelj odnosno za njegov celi narod.
Za neupučenog na oko izglcda, da je Stednja uvrštena u sokolski program samo zbog toga, da taj bude potpuniji. No na stvari nije tako. Svaki Soko treba znati, da odgoj za štednju ne zaostaje po važnosti ni u koliko za odgojem nacionalni^. Pretpostavivši, da opstanak države ovisi o blagostanju, koje vlada medu narodom, onda je neophodno potrebno, da se blagostanje stvara odnosno povečava. Stvarati pak ili povečavati blagostanje naroda ne može se lepim frazama niti rasipnošču, več razumnom štednjom i zato su Sokoli dužni štednju propagirati, kao medu sobom tako i medu Sirim slojevima naroda.
Stednja je vrlo Širok pojam, te se ne sme ograničiti samo na novac i pri-vredu, več je mora svaki Soko primenji-vati na sebi samome: na svom telu i svom zdravlju. Pa Sto je telovežba? Zar
3. Gde se pokaže potreba sokolske vežbaonice (odnosno doma), treba da je izgradi opština ili država; gradnja sokolske inicijative ima da od opštine ili države bude pomognuta izdašnom pomočju.
4. Zadužene sokolske domove tre* ba potpuno razdužiti ili im udeliti do* ličnu potporu opštine ili države.
5. Župski i savezni dugovi staroga Sokola„bez iznimke treba da se otpišu.
6. Glede poštarine i železničke vo* zarine Sokolstvu treba podeliti naj* veče povlastice, koje imaju več nekoja društva i korporacije, koje po važno* sti i značenju za državu ne nadilaze Sokolstvo.
7. Siromašni članovi opraštaju se svih plačanja.
8 Prednjačka škola ima da se usta* novi u Beogradu, Zagrebu ili Ljubija* ni i da bude toliko vremena perma* nentna, dok na državne troškove ne pruži dovoljan broj odgojenih pred* njaka za sve sokolske jedinice cele države.
9. Svako protivljenje Sokolstvu ima da se po zakonu najstrože kaž* njava.
Izvedeni navodi sile me na skrb za lepšu budučnost Sokolstva i lju* bav prema domovini, koja ima najve* ču korist od uspešnog sokolskog rada. Prigovor, da bi sa pomenutim izlaga* njem i uslovima hteo da bez nužne potrebe odvalim materijalno breme s ramena Sokolstva, te na neki način, hoteč ili nehoteč, stvoriti nekakvu du* ševnu dispoziciju, koja isključuje ve*
to nije stednja zdravlja i čovečje energije. Ljudi znadu, da telovežbom čovek jača svoje telo t. j. pravilnije razvija svoje mišičje, a takoder regulira sve svoje ostale telesne organe. Pa kad je to postigao, svestan je, da poseduje nepro-cenivi kapital do kojeg je došao štednjom zdravlja i to putem telovežbe. Rezultat bi bio sasma protivan, kad bi čovek mesto telovežbe vodio razvratan život odnosno rasipavao svoje zdravlje.
Propagandu za štednju susrečemo na svakom koraku, pak se može sa zadovoljstvom konstatirati, da ista nije uzaludna. Prištednje širokih narodnih slojeva rastu kod štedioničkih ustanova svakim danom. To je radosna pojava, jer narod i država tim putem postaje sve samostalnija i neovisnija od stranog uti-caja. Stoga štedimo i propagirajmo štednju, a vidljivi rezultati ne če izostati.
Napred navedeno imade općeni* to nacionalno značenje, a sada ne* koliko reči brači Sokolima u njihovom ličnom interesu.
Jedan od najvažnijih uveta za moralni, a i inaterijalni uspeh sokolskih sletova jest bez sumnje, što brojniji oda-ziv sa strane Sokolova. Uz volju i odu-ševljenje potrebno je u tu svrhu u prvom redu novaca. Nije svakome inoguče, da od jedamput odeli od svojih sredstava tako znatnu količinu gotovine. No tome bi se dalo pomoči. Jednom na oko ne-znatnom svoticom, koju može bez velikih poteškoča pojedinac dnevno staviti na stranu, omogučeno bi bilo svakom i ne-imućnom Sokolu sudelovanje svake go-dine na jednom velikom sletu, a da ne bi kod toga pao niti na teret sokolske organizacije, a niti bi sam osetio težinu tako velikog izdatka.
Kako se sokolski sletovi pojedinih slovenskih naroda obdržavaju svake pete godine i to obično tako, da svake godine pada jedan veliki slet, to treba prema tome i udesiti štednju na taj način, da svake godine bude pripremljen potre-bit iznos. To se dade urediti sledečim primerom:
Pojedinac osnuje u bilo kojoj šte-dionici 5 uložnih knjižica, te uštedi dnevno na svaku knjižicu jedan dinar ili za svaku knjižicu 30 Din mesečno odnosno za svih 5 uložnica 150 Din mesečno. Suma to nije velika, a pogotovo ne ako se ona sastavlja dnevno od uštede na cigaretama ili na kojim drugim nepotrebnim- izdacima. Knjižice se mogu označiti sa imenom ulagatelja uz oznaku brojeva od I. do V. Redovitim ulaganjem na svih pet uložnica po dinar dnevno, odnosno kako je to napred spomenuto, dobiva se sledeči rezultat (uz predpostav-ku, da bude novac ukamačen sa 5% čistih):
Nakon prve godine stoji na ulož-nlci spremljen novac u ukupnom iznosu od 360 Din 74 para, taj se iznos može bez daljnjega nakon prve godine utro-Siti u sletske svrhe, dok se u ostale knjižice ne sme dlrati. Ulaganje se nastavlja dalie u svim 5 uložnicama po dinar dnev-
like čine, več unapred odbijam sa posvuda veoma oštro pokazanim dej* stvom, da potrebni razmah Sokolstva pieči u prevelikoj meri pomanjkanje sredstava materijalnog značaja. Nije mi potreba da naročito ističem, da is* pnnjenje odnosnih uslova ne če uni* štiti sokolsku požrtvovnost i ne če stegnuti dobrovoljne priloge sokolskih dobrotvora. Pače oboje če se vršiti sa udvostručenim silama, jer če brzi raz* voj i želj eni razmah obuhvatiti Sokol* stvo novim veseljem i povečanim oclu* ševljenjem za pospešenje postizavanja plemenitih sokolskih ciljeva.
U još večoj meri što preči da So* ko ne može da potpuno raširi svoja krila jesu oni, koji u svojoj slepoj strasti zapostavlja ju najviše interese domovine drugima.
Jedno i drugo treba predusresti, da bi se izbegao opravdani prekor ra* di nedovoljne skrbi i pažnje onih. koji su pozvani da rade na tome, da se i za našu državu poštuje najviši zakon, dobro kralja i naroda i moč i slava otadžbine.
•
Nadam se i uveren sam, da če bai polako posvuda prodirati potrebno razumevanje za težnje i sokolske ci* ljeve. Tako če se na slečem svesokol* skom sletu u Beogradu moči ponosno da kaže: Također iz Slovenije je po* hitalo u Beograd nebroj sokolskih ja* ta. Donesoše najlepše biserje za ve* nac slave Sokola kraljevine Jugoslavije.
no. Nakon druge godine pruža nam uložnica II. večuštedenih 758Din 19 para,, koji se iznos može opet upotrebiti, ali se imade sa štednjom na sve uložnice dalje nastaviti. Nakon t r e č e godine diže se sa uložnice III. več na njoj naraslih 1166 Din 30 para. U četvrtoj godini pruža uložnica IV. iznos od 1595 Din 8 para, a za p e t u godinu stoji u ulož-nici V. na raspolaganje najviši iznos od 2054 Din 56 para, koja svota može svakome dostajati za sve izdatke jednog velikog svesokolskog sleta. Kako se je kroz svih pet godina bez prekida štedilo na svaku od 5 uložnica po dinar dnevno, to u sestoj godini dospeva opet uložnica I. alisada sa 2045Din56para, a sedmoj godini uložnica II. sa istim iznosom i tako redom dalje. Na taj se način postiglo, da kroz prvih pet godina pripremljena gotovina postepeno raste, dok ne dosegne u petoj godini najviši iznos. Nakon pete godine dospeva svake godine takav iznos, na koji je način šte-diši obezbedeno sudelovanje na svim velikim sletoviina bez primetljivih Jnateri-jalnih žrtava.
Takovom načinu štednje može pri-stupiti i celo Sokolstvo društvo kao je-dinica, te dnevne odnosno mesečne uloge povečati, čime se naravno povečavaju i prištedeni, a raspoloživi godišnji iznosi.
Organziranje i vodenje ovakove štednje bilo bi najpodesnije poveriti društvenim putnim blagajnama, koje bi svoje poslovanje mogle u tom smislu reorganizirati i time upotpuniti odnosno usavr-šiti svoj koristonosan rad medu Sokolima, koji su i te kako ugodno dosada osečali koristi od ove hvalevredne sokolske ustanove.
Preporučamo brači i sestrama, koji pose-ćuju Zagreb, restauraciju „Varošku Piv-nicuu i „Kavanu Medullć". Citajte naš oglas.
po sniženim cenama prodaje
„KERAMIKA" A. D.
Beograd, Kosovska 49
PROF. BRANKO ?IVKOVIČ (ZEMUN):
Zakonom o osnivanju Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije omogučen je pri-stup u sokolske redove svim neporočnim podanicima naše države, a povlastice, koje taj isti zakon daje vojnim obveznici-ma u odsluženju vojnog roka, otvoriče put Sokolstvu u sve slojeve našega naroda.
Nema dvojbe, da če se naš narod koristiti ovom blagodati u punoj meri i da če s'početka prilaziti u Sokolstvo iz čisto praktičnih razloga, ali kako je obdaren svim sokolskim vrlinama, to če ubrzo postati idejni Soko, i mi čemo moči reči — pre nego što i mislimo: Tko je Jugosloven, taj je Soko!
Prof. Branko Živković,
pretsednik gospodarskog odseka Saveza SKj
Svesokolski slet, koji če celoj našoj javnosti pokazati da je Sokolstvo izražaj narodne snage, svih njegovih vrlina i lepota i da je ono pravi nosioc narodne i državne misli kao i čuvar narodnog
i	državnog jedinstva, ubrzače tempo pri-stupanja u sokolske redove toliko, da se posle sleta može očekivati jedan jaki pokret za osnivanjem sokolskih društava u mestima, gde ih još nema, odnosno pristupanje članova u več postoječa društva.
Ovakov pokret u drugim prilikama bio bi sa veseljem dočekan, ali u našim sadanjim prilikama izazvače mnogo neugodnosti i nezadovoljstva, jer Savez radi kratkoče vremena i radi toga što je celo vreme od svoga postanka bio okupiran poslovima organizovanja svesokol-skoga sleta, nije stigao da vrši najvaž-nije pripreme za jedan jači organizatorni rad, a specijalno da reši jedno pitanje,
0 kojem ovisi sav dalnji rad u Sokolstvu.
Da se može osnovati sokolsko društvo sa izgledom na rad i napredak, mo-raju biti ispunjeni mnogi uslovi, a u prvom redu mora biti osigurano sposobno vodstvo za tehnički i vaspitni rad.
—	To je ono, što je nama uvek nedo-stajalo, a što nam i danas fali. U ne-dostatku sposobnog vodstva moralo se
1 ranije mnogo puta odustati od osniva-nja nekih društava, a u koliko su se gde
i	osnovala, takova društva nisu mogla napredovati i postala su za Savez štetan balast. To je bio i jedini razlog, da bivši Juooslovenski Sokolski Savez nije mogao proširiti Sokolstvo u šire slojeve našega naroda, a specijalno u selo-
Stoga, ako hočemo da našoj omla-dini omogučimo, da se koristi povlasti-cama koje joj zakon daje, i da udovolji-mo intencijama onih, koji žele da preko Sokolstva sprovedu duševno i telesno vaspitanje našega naroda, onda pre sve-ga moramo poraditi svim silama, da u što kračem vremenu vaspitamo jedan kadar sokolskih voda i učitelja.
Uredništvo »Sokolskog Glasni* ka« umolilo me je, da bi »osvežio ne* koliko lepih uspomena o radu Sokol* stva u Utri, specijalno pak u Trstu.«
Drage volje odazivam sc tom po* zivu, ali podvlačim ujedno, da iz ta* dašnjih vremena nemam ništa pred sobom pisanoga i moram da crpem iz sečanja, koje pak takoder nije tako jako posle tolikih viharnih dogodaja (koji su za vreme jednog i po decenija nrohujali preko onih naših pokrajina),
Kako i na koji način čemo to postiči, neka tome posluži ovo nekoliko misli.
Računajuči na izdašnu moralnu i materijalnu pomoč države vaspitanje sokolskih voda i učitelja moglo bi se spro-vesti na ovaj način.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije imao bi početkom iduče školske godine otvoriti jednogodišnju saveznu školu za vaspitanje nastavnika -ca gimnastike u srednjim školama, na kojima takoder oskudjevamo, a koji bi imali biti pravi rasadnici sokolske ideje i Tyrševog sistema medu srednjoškolskom omladinom. Ovu bi školu polazili nastavnici i nastav-nice osnovnih škola, kojima bi Ministar-stvo prosvete odobrilo jednogodišnje osustvo sa svim prinadležnostima, a uz uvet, da se kvalifikuju kao nastavnici -ce gimnastike za srednje škole i da sara-duju o Sokolstvu.
Na taj bi način za godinu dana imali toliko nastavnika, da bi mogli popuniti sva prazna mesta učitelja gimnastike na srednjim školama.
Pored ove škole imao bi Savez da održi iste godine 4 dvomesečna savezna prednjačka tečaja, koje bi opet u prvotne redu polazili nastavnici osnovnih škola, kojima bi Ministarstvo prosvete odobrilo dvomesečno osustvo sa svima prinadležnostima, te lica, koja se žele osposobiti za župske i društvene vode. Ovima bi Savez imao naknaditi putne troškove i dati besplatan stan i opskrbu za vreme trajanja kursa. Broj polaznika svakog tečaja imao bi se kretati od 30—40. Tako bi za godinu dana dobili 120—160 vršnih prednjaka, koji bi preuzeli vodstvo n žu-pama i društvima.
Sem toga imali bi se održavati o svima sadanjim župama godišnje po tri jednomesečna prednjačka tečaja, koje bi polazili društveni prednjači o saveznom trosku i nastavnici-ce osnovnih škola iz onih mesta, gde postoje ostali ušlovi za osnivanje Sokolskih društava, a kojima bi Ministarstvo prosvete dalo jednome-sečno osustvo sa svim prinadležnostima. Broj prolaznika ovih tečajeva ne bi smeo biti manji od 20. Na taj bi način sadanje 24 župe osposobile za godinu dana hi-Ijadu četiristo četrdeset društvenih prednjaka i sokolskih učitelja.
Tek sa ovini kadrom od šesdeset nastavnika gimnastike, 160 župskih i 1440 društvenih prednjaka može se pristupiti organizaciji Sokolstva. Pre toga bi svaki rad bio bezuspešan i štetan, jer bi se samo gomilao balast, koji bi sprečavao rad Saveza.
Prvi posao zvanih bio bi dakle, da odmah posle sleta izrade tačan nastavni plan i program za saveznu školu, savez-ne i župske prednjačke tečajeve, da osi-guraju za saveznu školu prostorije i ove opreme sa potrebnim učilima, da raspišu konkurs za polaznike savezne škole kao
i	polaznike saveznih i župskih tečajeva, da izrade raspored polaska saveznih tečajeva, te kada če i gde koji polaziti župski tečaj, uzimajuči pri tom, da se svaki polaznik tipučuje na tečaj u naj-bližu mu župu.
Sve ovo treba izvršiti u toku ovih školskih praznika, tako da bi savezna škola kao i tečajevi mogli otpočeti rad
15.	septembra o. g.
Sem toga treba u učiteljskim školama posvetiti veču pažnju gimnastici, tako da bi svaki nastavnik osnovnih škola več za vreme svojih pripravničkih študija stekao punu sposobnost, da u svom mestu može preuzeti vodstvo sokolskog du-hovnog i fizičkog vaspitanja svojih me-štana.
Samo na ovaj način možemo dobiti za kratko vreme dovoljan kadar sokolskih radnika, a tek onda kada to budemo imali, onda čemo moči razviti jaču organizaciji! Sokolstva.
Zato odmah na posao!
i	pod tolikim bremenom vremena. Za* to neka mi brača Sokoli i ostali čita* tel ji nc upišu u zlo, što ne bi bilo tako potpuno i točno.
Društvo »Tržaški Sokol« bilo je osnovano godine 1882. Glavni pokre* tač ovog osnivanja bio je Ivan D o *
1	i n a r , rodom iz Škofje Loke (god. 1840.), umrao u Trstu (g. 1886.), ca* rinski činovnik i pored Ivana Kabcr* goja nezaboravnog voditelja trščan* skih Slovenaca, državnog i pokrajin*
FRAN SCHWARZWALD (Zagreb):
Sokoli štedite!
Sećanja na rad Sokolstva
u Istri
■- сП
■■Д»lil
■
Načrt ove prekrasne zastave izradio je prof. S. Šantel iz Ljubljane, a izradbu izveo je Drž. osrednji zavod za žen. domači obrt u Ljubljani pod nadzorom upravnika br. B. Račiča. Ptiču sokola za vrh standarda izradio je prof. A. Sever iz Ljubljane. Zastava je od teške lionske svile. Jedna strana izrađena je u državnim bojama, u sredini je ptica soko u bojama, veoma doterano izrađen, kao da je živ. Druga strana, na crvenoj svili, pretstavlja državni grb. Oko belog orla ređaju se jugoslovenski motivi u zlatnom okviru. Kruna nad glavom dvoglavog orla, u reliefu, izvezena zlatnom žicom, pretstavlja dragocen rad vezilačke umetnosti. Slova u napisima izrađena su specialnom tehnikom, koja ih čini elastičnim i daje radu naročiti sjaj. Ornamentalne aplikacije deluju Upravo blistavo, njihova izvedba je savršena. Ova zastava je zaista ponos našeg Sokolstva kao visoki dar Nj. Vel. Kralja, napose i kao jedna retka umetnina, koja pretstavlja svu lepotu naše divne narodne ornamentike. Napis na jednoj strani zastave je: Aieksandar I. — Jugoslovenskom Sokolstvu; na drugoj strani: Otadžbin! — Zdravo!	(Reprodukcija	po naročitom ovlaštenju.)
svečano u kroju ispratila po glavnim trščanskim ulicama uz tisuče učesni* ka u kraj večnoga mira.
Dolinar jc bio prvi starosta »Tr* žaškega Sokola«. U razdoblju od tri* desetih godina sledili su ga: Viktor Dolenc,- vlasnik tiskarne i lista »Edi* nosti«; Ivan Valenčič, trgovac; Duvo Vučkovič, trgovac; Josip Mankoč, drvni vcletržač; Ivan Bunc, učitelj; j-erdo Karis, sada umir. viši poštni kontrolor u Mariboru; Makso Cotič, urednik »Edinosti«; Dr. Slavik, Dr. G. Gregorin,, Rr. Rybai' i Dr. Wilfan.
Cini mi se umesnim, da razdelim dobu rada »Tržaškega Sokola« na tri razdoblja: Prvo od g. 1882.—1886. ni j e pokazalo još — što je lako razumljivo .— pravoga shvatanja ciljeva So* kolstva. Tadanjem radu nije bilo to* hko do cilja označenog u velikim idejama osnivača Sokolstva, več do propagande na korist sokolske orga* nizacije kao takove. Drugom rečju: rad se nije vršio toliko u vcžbaonica* rna, koliko izvan njih, u javnosti, za nacionalno budenje ljudstva, dizanje narodne svesti i odlučnosti.
Ipak takoder i to razdobljc bilo je od neizmerne koristi, jer je stvo* rilo podlogu za kasni ji razvoj i pro* cvat ttščanskog društva medu prve redove sveslovcnske sokolske organi* zacije. Gdcgod bi dolazili Sokoli — bilo u veselim ili žalosnim prilikama
—	bio jc to veliki praznik. Nije bilo
pored neizmernih zasluga naših broj* nih pevačkih društava — imao veliki udeo u uspesima političkog društva »Edinosti« u tadanjoj dobi. U prispo* dobi: pevačka su društva bila dozi* vač, koji je slatkim zvucima naše lepe pesme sabirao narod, bila su nekako* va središta, sokolski radenici pak sa svojom pojavom oplodivali bi rodo* ljubni prosvetni rad. Na koncu prvo* ga razdoblja spomenuću posebno doba Bunc*Karis. Bili su to teški časovi za nas Slovence, a Karis —■ austrijski državni činovnik! Proganjali ga, di* sciplinski i sudbeno, grozili mu se i šikanirali ga, a on je i dalje na čelu sokolske čete po mestu i okolici no* sio svoj sokolski kroj.
Tada ustanovio se je telovežbač* ki naraštaj, dramatski odsek i tam* buraški zbor.
S godinom 1890. počinje drugo razdoblje: u prvom redu rad u vež* baonici, kako su ga stavila u izgled sokolskim organizacijama Tyrš i Fiig* ncr. U to doba bijahu staroste: Makso Cotič, urednik »Edinosti«; Dr. Slavik, Dr. Gregorin, Dr. Rybar i Dr. Wil* fan. Več dolaskom Ljubomira Nehro* nyja za načelnika Sokola, rad u vež* baonici odmah je oživeo. Nadošlo je vreme kad se počelo sistematičkim vežbanjem.
Doba sistematičkog rada, stalnog podizanja i pravog shvatanja nadode tek, kad se godine 1911. u mesecu ja*
nuaru preselio u Trst kao ravnatelj tiskarne »Edinosti« brat Miroslav Ambrožič. Isto tako bio je izabran za načelnika društva i župe, koja se je tada bila ustanovila. Starosta dru* štva bijaše tada Dr. Rybar, župe pak prve godine Dr. Gregorin. Druge go* dine bio jc izabran D. Wilfan, koji je ostao starostom do — konca.
U to doba vladalo je veliko po« manjkanje prednjaka. Zato je rad Ambrožičev težio za tim, da dobije što više prednjaka. U tu svrhu usta* novio je u društvu prednjačke teča* jeve, koji su se malhe održavali svake godine. Ujedno ustanovio je pred* njačke tečajeve za župu, kojima je učestvovao neočekivano lep broj muš* kih i ženskih. Po svršenom župskom tečaju, odnosno svake godine jedan* put, održavali su sc prednjački ispiti, koji su pokazivali veoma lepe uspehe.
Važan čin Ambrožičev bio jc, da je pri ženskom vežbanju ukinuo mu* ško vodstvo. To je bila jedna od glavnih zapreka razvoja ženske telo* vežbe. Te zapreke u toku od dve go* dine potpuno su nestale. Ne preteru* jem kad kažem, da tako dobrih vež* bačih sila, kakove je imala naša tr* ščanska župa u svim svojim društvi* ma, sigurno nije bilo nigde u Sokol* stvu na jugu. 'I ti dobri prednjači ule* vali su u roditelje toliko poverenja, da su rado i bez svakog krznanja slali svoju decu u vežbaonicu.
telesnog uzgoja u svim kategorijama.
Ambrožič je također osnovao »Vesnik tržaške sokolske župe«, ko* jem je u poeetku dao solidnu materi* jalnu podlogu u tolikoj meri, da je svaki član naših društava dobivao »Vesnik« besplatno.
Važni su bili župski nastupi i iz* leti. Sa brižnom organizacijom bijahu temeljito pripravljanj i predvidani. Od 15 redovitih vežbaea u trščanskom društvu pod načelnikovanjem Ambro* žiča narasao je broj na 140. Posledica toga bila jc, da šu prostorijc u Narod* nom domu postale pretesne. Dobili smo nove u prizemlju osnovne školc u ulici Stadion.
Nastupom rata morala je večina prednjačkog zbora pod oružje. Radi toga nije prestala telovežba ni rad društava, več su mladi članovi i pri* pravnici prednjačkog zbora preuzeli naraštaj i preostalo članstvo, članice pak vodile su i nadalje ženska odele* nja. Tako je društvo radilo veoma uspešno do konca rata. Neka sela, gde bijahu sokolska društva, bila su za vreme rata porušena i ta, naravno, prestala su sa radom.
Odmah po prevratu prihvatilo se je društvo opet rada sa velikim odu* ševljenjem. Htelo se je u sporazumu sa slovenskim školama uvesti takoder u škole sokolsku telovežbu. Za pripo* moč tih tečajeva napisao je Ambrožič brošuru »Tyršev telovadni sistem«,
razvoj »Prvog istarskog Sokola u Puli«.
Dne 27. septembra 1897. sazvao jc poznati sokolski borac Lacko Križ u Puli trinajstoricu istomišljenika na dogovor glede ustanovljenja sokol* skog društva. Več na tom sastanku bila su saglasno odobrena predložena pravila. U početku društvo je brojilo 94 člana. Starostom bio je mibran Lacko Križ. Društvo jc gojilo telo* vežbu, priredivalo zabave, na s tu p e i izlete. Velika je neugodnost bila u tome, što jc društvo bilo u pomanj* kanju učitelja telovjžbe, dok nije došao prc pomenuti brat Ljubomir Nehrony i tada sc je počelo sistemat* skim vežbanjem, da se je u aprilu 1902. moglo prirediti javnu akademiju.
Tom lepom i uspešnom radu ve« liki istorijski dogodaji učiniše kraj, kao i u Trstu. Pao je na nas težak udarac, koji je svakog svesnog našeg rodoljuba duboko pogodio u srce. Ostala nam jc utešna savest, da je dotadašnji rad naših sokolskih orga* nizacija u velikoj meri pospešavao nacionalni razvoj i kulturni napredak
i	bio od zamašitog značaja za naš elemenat u trščanskom kraju i u Istri,
S tom spoznajom spajajmo svl nade u bolje dane za naš iv rod tamo na Jadranu!
Bivš' starosta.
Zastava, đai* Mja Vel. Kralja SavezuSckola kraljevine Jugoslavije
U trščanskoj župi vodstvo i ini* cijativu imalo je trščansko društvo. Kako su članovi prednjačkog zbora bili skrajno požrtvoviu, svoje s>!obod* no dane i sedmice, takoder i mnoge večeri odilazili bi u sva u župi učla* njena društva, po okolici i na Krasu i Tako se je postiglo, da je svako dru* | štvo pa i najmanje gojilo sve grane |
koja pak nije došla u uporabu ... Rad
»Tržaškega Sokola« morao je da prc*
sahne!
•
O radu Sokolstva u Istri ne mogu mnogo da govorim, jer mi obilje po* slova moga zvanja u Trstu nije do* puštalo da bi u tančine sledio rad i
Sletski stadion
Njihova Veličanstva Kralj i Kraljica u razgovoru sa I« zam. starešine br. E. Ganglom, na sletu naše vojsko 15. juna o. g.
Radi ograničenog prostora morali smo izostaviti članke brače: 1. Bendiša, dr. M. Krestiča, prof. 1. Ivančiča, V. Bogičeviča, prof. A. Tadiča, dr. I, Vidica, ing. L. Bevca, V. Ladenhausera, dr. E. Mejaka, S. Markoviče, M. Konjhodžiča i G. Miloševiča. Ove članke kao i ostalu gradu donećemo u prvim narednim brojevima lista. Molimo da se uvaži.
Uredništvo
skog poslanika — najpopularniji čo* vek medu Slovencima u trščanskom kraju. Bio je takoder prvi odgovorni urednik »Edinosti« i tajnik politič* kog društva istoga imena. Dolinar bio je idealan voda svoje sokolske čete, koja ga je upravo obožavala. Tu svo* ju ljubav izrazito je pokazala tim, da ga je — a to nije bila malenkost —
priredbe ni kojeg važnijeg dogodka u mestu, po okolici i daleko naokrug,
a da ne bi sudelovao Soko i pridoneo željenom uspehu. Od priredbe do pri* redbe, od nastupa do nastupa širio se je medu narodom plemeniti oganj lju* bavi prema rodenoj grudi i samosve* sti prema svom narodu. Punom save* šču kažem, da je tadanji sokolski rad
Koliko duševnog i fizičkog rada je udruženog u zgradi sletišta. znaćc reči merodavni faktori, koji su učinili sve, da omoguče iniran i nesmeian tok svih programskih tačaka sleta. Sa zadovoljstvom beležimo, da je opremila sletište sa telo-težbačkim i športnim spravama domača tvrtka J. Oražent iz Ribnice, u Dravskoj banovini, koja je dala sletskom odboru na raspoloženje sve zahtevanj sprave samo za neznatno zakupnimi. Danas, kad je industrija telovežbačkih sprava več tako visoko razvijena te udovoljava svim zahtevima moderne gimnastike, lako smo ponosni, da imamo vlastito preduzeče ove struke i da nismo vezani na uvoz telovežbačkih sprava iz inozemstva. Izgloda, da ne postoji u Jugoslaviji Sokolsko društvo, koje ne bi imalo telovežbačkih sprava od tvrtke J. Oražem iz Ribnice, koja je svojim solidnim produktima osvojila trg i osigurala sebi stranke i za buduciiost.
S obzirom na to, da je tvrtka J. Oražem sletskom odboru u razmerno kratko vreme dobavila prvorazredne telovežbačke sprave, pozivamo sva bratska društva, da ogledaju telovežbačke sprave na sokolskom vežbalištu, odnosno sokol-
skoj izložbi, gde če biti sprave interesen-tima, naročito mladim društvima ili školama, koji još sprava nemaju, za otkup na raspoloženju. Preporučaino da kupite telovežbačke sprave, da ih se nečc tre* bati vračati iz Beograda u Ribnicu, jer če te na taj način prištediti vi i sletski odbor na vozarini. A brzom prodajom
biče udovoljeno takoder i tvrtki Oražem, koja je poznata kao stara sokolska obi-telj, a koja je, time što je posudila sprave, učinila veliku uslugu i našem sve-sokolskem sletu.
Informacije o telovežbačkim spravama daje za vreme sletskih dana Sletska kancelarija na sletištu i Terazijama 7.
L zam. sterešine Saveza br. E. Gangl, podeljuje nagrade pobednicima na sletu
naše vojske 15. jun« o. g.
D
a
a
□
D
D
D
V
HflSICKfl TVORHICfl
TANlNfll PflROPIU
DIONIČARSKO DRUŠTVO
ZAGREB - BEOGRAD
OSIJEK SL. BROD POŽEGA KRIŽEVCI KARLOVAC VINKOVCI
PILANE: Gjjurgjenovac, Ljeskovica, Andrijevci, Novo-
selec-Križ, Dugo Selo, Dol. Lendava, Karlovac, Zavidovići, Gor. Podgradci i Begovhan
Tvornica tanina, pokućstva, parketa i bačava, Gjurgjenovac - Tvornica opeka, Našice — Tvornica sanduka, škatulja i ljuštene robe, Gor. n!	Podgradci	—	Impregnacija drva, Karlovac
Ul________________________________________
&Бааатаааааааооаак1аааооааЕопЕ||
■пмнмапипптшшпппшиншни
DELIKATES PIVNICA
DJORDJEVIĆ & KOMP.
BEOGRAD — KNJAŽEV SPOMENIK
zakupili su glavni posao
DELIKATES — BIFEA
na svesokolskom sletu.
Posao je organizovan na sledeči način za služenje Sokola i gostiju: 1. 18 ) prodavača i prodavačica slu-žiče goste po ložama i sedištima; 2. Bifea za publiku, prvoklasni uredaj; 3. Kod oblačioniea i sabirališta takode 4 bifea, isključivo za Sokole. Popusne cene.
Celokupan broj posluge je firma angažovala osoba 320
Organizacijom i svima poslovima rukovodi lično sopstvenik firme Doka M. Đorđević.
Higijenska kontrola je najbolje zastupljena.
Prvoklasna roba. Limunada — glavno piče slu-žiče se isključivo и kartonskim pavafiniranim čašama — isključena zaraza zbog rdavog pranja čaša. Sladoled sokolski „Snežnik" služiče se takođe u kartonskim čašicama, — Novitet za Beograd. Za spravljanje ovog sladoleda od čiste (tavlake — obreia — doveden ie naročiti stručnjak iz Pešte. Celokupna posluga biće obućena u belo odelo. Svaki sendvič biče. zaviien u pergament^ hartiju, da bi se izbeglo pipanje rukama. Fabrika Sonda spremila je i prodavače preko Đorđevića razne svoje specijalitete a naročito čokoladu „ „Sokol*. Sveža i odlična roba. Direktno iz Sondine fabrike. Cenovnici biče na svima bifetima istaknuti, da publika bude obaveštena o cenama. Svaki prodavač na sedištima imače cenovnik prodajnih artikala.
Tople paštete, specijalitet Đorđevića — spre-mače se u samoj neposredno] bližini stadiona i prodavati publici tople i sveže.
Spremljene su naročite osvežavajuče bonbone od najboijih kuča u zemlji i na strani.
CENE SOLIDNE.
Čistoča t zdravlje iznad svega.
ZDRAVO!
Morsko kupalište Sutivan
na otoku Braču (Dalmacija).
Prekrasni položaj, južna vegetacija.
Dva kupališta na plaži sa kabinama.
Pension (hrana i soba) 68 Din dnevno, s turističkim krevetom 55 Din dnevno.
Informacije daje uprava hotela „Vesna", Sutivan.
Specijalna optičarska radiona Izradba svakovrsnih naočala i cvikera po liječničkom propisu
DRAGUTIN HIRSCHL
ZAGREB, Tomičeva (Bregovita) ulica br. 1
Telefon SS-96
Željezničari dobivajo znatan popusti
1-. ,J| " m
U
J
m
Nežno lice
i
fine, meke ruke,
su osobma otmene dame. — Dnevnom upotrebom našeg ,,Alem“ krema, svežin* Vašeg tela ostače dugotrajno neprome-njena. — Sve nečistoće za kratko vreme isčezavaju, Jer „AIem“ krem duboko pro-dire u pore, i time daje koži zdravlje i lepotu.
BASKA NA OTOKU KRKU — JUGOSLAVIJA
Najveća I najlepša plaža na Jadranu. Morsko kupalište I klimatičko Iječilište. Baška brojl 3000 žltelja i leži na obali prostranog zaljeva, koji čini utisak vellkog gorskog jezera. PJeščanl žal u duilnl od 1600 metara polagano spušta se more te je naročito podesan za neplivače I djecu. More je kristalno bistro i dostiže za vrijeme kupače sezone (od 15. maja do 31. augusta) temperaturu od 24 stupnja (24° C), a i više. Baršunasto mekano morsko dno, posuto finim prirodnlm pjeskom pruža svakome naročltu ugodnost. Od početka augusta do konca septembra poznato llječenje grozdjem. Na daleko I široko nema močvara, zbog česa ovdje ne vlada malarija a ni komaraca nema. Naprotiv Baška obiluje sa mnogim izvorima zdrave pitne vode. — Kupalište raspolaže sa 100 kabina te sa Isto toliko šatora. Sav promet Baške upučen je morem te nema prašjne od raznih vozila ni poglbeljl za djecu. U bližini žala nalaze se lijepi vinogradi i velika livada vrlo podesna za šport I igre. Izleti sa ladjom u obližnje luke i kupališta (Prvič, Velaluka Korintia, ,,Skuljica“ itd.) kao i lijepe šetnje romantičnem okolicom (crkva sv. Lucije, u kojoj je Zvonimirova ploča). Ribarenje je slobodno, lov, na orlove Vultur (fulvus) I t. d. — Baška Ima električnu rasvjetu, liječnika, apoteku, maserku, opčinski, poštanski i župni ured, financijski odeljak, telegrafsko-telefonsku i žandarmerijsku stanicu. — Dnevno brza parobrodarska veza sa Sušakom, Crikve-nicom I drugim mjestima, koja imadu priključek sa brzim vozom Beograd-Zagreb-Wien, Zagreb-Sušak i MUnchen-Zagreb-Sušak. — Prospekte i informacije daje na zatilje« bciplitno KUPALISNO POVJERENIŠTVO, BAŠKA NA KRKU.
Ћ
&
-ЦРУ-
Lagana stadionka sa elastičnim djonom od hromove kože. Naj-bolja za vežbanje na spravama.
Kalup 248 za vežbače Din 89*— Kalup 245 za vežbačice Din 89*— Kalup 245 dečje 31-35 Din 69*_ Kalup 242 dečje 27-30 Din 49‘-Kalup 545.................Din 89*—
Najbolje vežbaća cipela za vežbanje na terenu i za lahku atletiku.
ANT. TOPIĆ, SUŠAK
POMOR
Brzojavni naslov:
SKA AGENTURA
„TOPIČ"	Telefon	2-58
Slobodna plovidba Topič d. d., Sušak, ILIRIJA, d. d. za brodarstvo, Zagreb, Dubrovačka parobrodarska plovidba Dubrovnik — ag. Sušak — Zastupstva domačih i stranih parobrodarskih dru-štava, lcoja saobračaju po svim morima
HOTEL
1
Solidna obiteljska kuća na obali u neposrednoj bližini kupabšta, prospekte i upute franko.
OTOK KRK
in Ulmu. iiMik.
Veletrgovina vina i žestokih pica kao rakije, ruma, konjaka i svih ostalih vrsti likera
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ф LJUBLJANA
$ELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80
Telefon 29-80
8
■
&l
MILAN A. BAČIĆ, SUŠAK
KAČIĆEVO ŠETAL1ŠTE 3
Brzojavi: BAČIČ SUŠAK	Telefon	10
Hotel „Frankopan”
Aleksandrovo na otoku Krku
preporuča se cij. gostima za žto obilniji posjet. Potpuni dnevni pension stoji Din 60'—. Priznata najbolja kuhinja, dobra domača vina, garantirano čiste sobe s izgledom na more, a u bližini kupališta. Sokoli imadu popust od IO°/o. Svoj k svome!
Vlasnik: B. Orlic.
Poslasticama
Petra G lunica
Zemun, Kralja Petra 14
Sastanak Sokola
Preporueuje se za sletske dane.
Herold Vam javlja, da ponesete kući
carapu.
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivaniu SO para, najmanji iznos 5 Din
REUMATlZAM
Ischlas, ukočenost žila, ko-stoliolju, zubobolju, glavobolu itd. liječi najsigurnije „ANTIRHEUMIN“, ko ji je kroz kratko doba stekao bezbroj priznanja. Cijena orig. flaši 35 Din, a pokusnoj 18 Din.
FERRALBUMIN
je izvanredno sredstvo proti malokrvnosti, opčoj slabo-či, pomanjkanju teka itd.
Cijena orig flaši 35 Din Oba lijeka dobivaju se u apotekama ili kod proizvadača: Mr. A. Mrku-šiča, apotekara — Konjic (Hercegovina), koji šalje franko pouze-čem 3 orig. flaše za 105 Din, a 1 za 40 Din. Pokusne 3 flaše „Antirbeumina11 za 65 Din, a 1 za 25 Din. — (U inostranstvo šalje franko 6 orig flaša za 300 Din, a 6 pokusnih „ANTIRHE-UMINA“ za 160 Din, doznačivši unapred novac).
SELCE KOD CRIKVENICE
PENSION-RESTAURANT „RIVIERA*4
TERASOM NA SAMOM MORU,
TIK DO NOVOGRADNJE PLAŽA BEČKAIZAGREBAČKA KUHINJA CIJENE UMJERENE
VLASTNIK: R. ŠPANČIĆ
Restaurant-kavana Orlic
Aleksandrovo na otoku Krku
preporuča se brači i sestrama, koja misle na more. Dnevna opskrba Din 55—. Izvršna i obilna hrana, fina domača vina.
Dnevno ribe. Brača Sokoli 10°/o popusta.
Vlasnik: M. Orlič.
PAROBRODARSKO AKCIONARSKO DRUŠTVO
„PR0GRES“- SUŠAK
Telegram: PROGRES	Telefon	broj	213
BRODOVI:
„Podmladak” tona 6600 nosivosti „Orebic“	„	6140	„
„Poredak“'	„	5700
„Dohodak“	„	4400
Siobodna plovidba
H
•*
DVOKOLESA
MOŠKA IN ŽENSKA
samo prvovrstnih znamk, kakor:	3tyria, Waffenrad,
DUrkopp, E' -ka ter razne druge znamke. Vsakovrstni posamezni deli in pnevmat ka. Rabljena kolesa se zamenjujejo tudi za nova proti doplačilu.
MAJNIK in BITENC
Na Podrtini št. 170 KRANJ Glavni trg št. 129
Velika izbira gramofonov, plošč, igel ter raznih posameznih
delov. Kolesa kakor tudi gramofoni na mesečne obroke.
MONTAŽA strojev, transmisij, struženje kovinskih
predmetov, avtogenično varjenje ter razna stavbna dela, kakor: štedilniki, ograje, okna in različne okove. Sprejemajo se vsa v to stroko spadajoča dela.
Delo solidno in točno!	Zahtevajte ponudbe I
Morate biti evesni, da su oči najlepše na Vašem licu, zatim najmočnije, najdragocei ije i najnežnije. — Da bi postigli ove uslove, pišite odmah, da Vam se dostavi specijalni ruski čaj „Venus4*, koji, sem navedenog, uništava bore oko očiju, daje očima naročit izraz i sjaj te omogučuje bujan porast trcpa-vica i obrva. — Očit rezultat u toku ncdelju dana. — Cena jednom omotu sa poštarincm i naročitim uuutstvom je Din 35 —. Šalje uz doplatu (pouzečem)
„MERKUR“ ZAVOD
Stari Bečej.
Največe fabrično stovarište dečijih kolica
USTANOVLJENO 1S74 Vrtnarstvo in cvetličarna
ШШМЛШЈШ
Aleksadrova cesta — Vrtača 3
se priporoča vsem br. društvom. Aranžmaji, dekoracija, sveže cvetje, žalni venci m šopki, trakovi vedno na zalogi. TELEFON *2341 BrnteUim društvom 10% popusta. Postrežba točna in solidna. Cene brezkonkurenčne.
A
V
A
L
A
BEOGRAD, ШШД ULICA broj 2G
A
V
A
L
A
Tražite besplatno bogato iiu-strovani cenovnik sa slikama
FOTO - ATELJE
„GAVRA"
BEOGRAD Kra'ja Milana 12, B dkanska 42
Specijalno za svesokolski slet udešen tako, da može braču i sestro Sokole (ice) zadovoljiti sa najlepšim fotografijama i brzom izradom, kako bi poneli lepu uspomenu sa sleta i Beograda. Cene vrlo solidne. Za posetu moli Vaš brat
GAVRA.
HOTEL „UNION”
PALATA „KOSOVO” - KOSOVSKA UL. 11
 — BEOGRAD	---
Preporučuje svima posetiocima sokolskog sleta 200 moderno uredjenih soba sa tekučom hladnom i toplom vodom, lifto-vima, telefonima na svakom spratu itd. — Ujedno preporučuje i novouredjeni reetoran i kafanu, sa ukusnim jelom i prirodnim pičem uz umerene cene, kao i higijensko ure-djeno parno kupatilo. — Sokoli, Sokolice pazite na železničkoj stanici na naš putnički autobus, koji če Vas
—	.-i—dovesti besplatno do hotela.	-
Tko oglašuje, taj napreduje!
ŠPIRO KUZMANIČ
SUŠAK
Odlikovana veletrgovina dalmatinskih vina
Glavni dobavljač JADRANSKE PLOVIDBE D. D.
Brzojavi: Kuzmanovič Sušak — Telefon broj 2-31
Specialni tipovi črnih i bijelih
vina
Tekuči račun: Pošt. štedionice, Zagreb broj 35.706 Jugoslavenske Udružene Banke d. d., podružnice i* Sušaku. Poštanski pretinac 149.
HOTEL PENSION
REŠ, SUŠAK
*
Preporuča se izletnicima na • JADRAN *
IJ
Direktan priključek na elekričnu mrežu
bez akumulatora i baterija sa
TELEFUNKEN 31 w
3-cevni prijemni aparat za varoš sa trostrukom talasnom skalom.
Slušajte mesnu stanicu bez visoke antene. Naj-savršenija reprodukcija. Skala tonova 74 oktava. Šaltovanje pomoću dugmeta. Sa priključkom za električnu reprodukcija gramofonskih ploča.
Cena sa sijalicama 3.500*— Din.
Za svaku svrhu i za svaki džep jedan podesan TELEFUNKEN APARAT.
TELEFUNKEN
Najstarije iskustvo. — Najmodernija konstrukcija.
JUGOSLOVENSKO SIEMENS A.D.
BEOGRAD, KRALJA ALEKSANDRA ULICA S
Zaetupnici u svim većim varošima.
Помодно-галантеријска
тргопина
JAHKO ДАБИЋ
у Старом Бечеју (Бачка)
Добављач соколског друштва. - Сталап и богат избор мушке, женске и дечије моде. Цсне веома солидне.
Neka odmah jave
svoje točne adrcse one osobe, koji bi htjele da od nas nauče lijep, čist i lagan kučni obrt, pa da si tako pribave stalno i osobito unosno kučno zanimanje ili nuzzaradu. Neka se jave samo oni, koji raspolažu sa svotom od najmanje Dir. 3650 —, pa da tako mogu nabaviti i za to potreban stroj. Poduka je besplatna, zarada 10 do 12 Din na sat. Materijal za rad dajemo mi. Osim privatnih naručitelja može svatko stalno raditi i za našu tvrtku, jer i mi u svako doba uz gotov novac preuzimljcmo svaku količinu gotovo izradjene robe, što i pismeno jamčimo. Za odgovor treba priložiti marku
Grauert, tvornica strojeva d. d., Generalno zastopstvo i skladište, Osijek I., Krežmina ul. 13
Morsko kupalište Aleksandrovo na otoku Krku
Omiljelo Ijetovalište domače i inostrane publike, koja traži mir, more i sunce. Lijepo i prostrano kucalište sa pjeskovitim i betoniranim terasama za sunčanje. Plitko i pjeskovito dno vrlo je prikladno za djecu i neplivače. U sredini zaljeva diže se mali otočič Košljun (drugi Bled), najmilije izletište gostova. Tu je franjevački samostan, snabdjeven bogatom bibliotekom sa rijetkim primjerkom Ptolomeovog atlasa. U mjestu ima više dobro uredjenih hotela, pensiona i restauracija. Informacije i prospekte daje besplatno  --------------------------------------------------------—--- KUPALIŠNO	POVJERENSTVO.
^жкавквииииаввамвва!
Obaveštavair. braeu Sokola, da bojadišem (barvam) plaino. žuticu i gradei na druk ч svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barv:;-nje) stoji po 1 m d ul ime a 0*80 m'širine samo Din 2'.j0. Na taj način dolazc mušterije do jeftinije robe (po metru i Din i više), nego da kupuju goSovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima narueitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit; Wachtersbaeh, Čakovec
bojadisar (barvanja)
Restaurant „Triglav”
Aleksandrovo na otokia Krku
u bližini pristaništa sa izgledom na more Potpuna opskrba Din 55‘— dnevno. Novo-uredjene sobe s elektricnom rasvjetom.
Dobra kuhinja i domače vino. Dnevno svježe ribe. — Prilikom sokol, sleta 5% popusta. Preporuča se
vlasnik: Ivan Franoiic,
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
GRG& HORVATEK
ZAGREB
FRAN KOP ANSKA UL. BR. 9 *'-™ J11'
Izradjujem sve vrste propisanih sokolskih svečsmh
i	vježbačih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokoiskih potrepština us vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. Vanjskim društvima obavljam brsu otpremu.
ŠARANOVIĆ
GRAND HOTEL SR. KARLOVCI
Preporućuje svoje moderno uredjene sobe, prvo-klasna karlovaćka vina, poznatu dobru kujnu. Pansion mesečno od 1.100 do 1.500 Din.
ŠARANOV1Ć GJOKA
Vlasnik:
Искористите прилику, да ce овог лета ослободите реуме, гихта, ишиаса, шкрофулозе и туберкЈмозе костију у нај-лековитијој блатној бањи Југославије, у баши
РУСАНДА » Меленци (Банат).
Пошта, телефон и телеграф у бањи, хотелн, ресторације, електрично осветлење, водовод, парк, библиотека, куглана, радио, клавир, аутомобили и фијакери стоје гостима на расположењу. Ове године нов уређај. Цене спушгене.
Поче ак сезоне 15. waja.
HOTEL LONČARIČ
Novosagradjen u bližini kupališta. — Električno svjetlo — Voda u kući. — Svaka soba sa tet asom. — Terasa blagovaona na moru. —- Potpuna  ..n....n. penzija 75 Din. *..
Vlasnik Drag. Lončarič.
За време вежби на слегишту, по жези и ветру Вас ће за-штити Нарциз Крем
Глапно Стовариштс: Дворска дрогерија
СВЕТ.Ђ.
ОКАНОВИЋА
БЕОГРАД
Киез Микајлова бр.49 Телеф. 7-56
Sokoli!
Sokolice!
Zdravo telo zahteva primernu čistoću i nega.
Ovo ćete posiića upotrebom
proizvoda
naše poznate fabrike
EL*
A. D. KRUŠEVAC
90 god In a uspešnog rada dovoijna je garancija da su:
MERIMA- toaletni sapuni MERIM A - sap un za pranje MERIMA - kozmetika
najpogodniji.
Restavracija „VAROŠKA PIVNICA“
ZAGREB, G A JEVA ULICA 9
Poznana stara zagrebška gostilna v sredini mesta. Domača kuhinja, prvovrstna vina in najbolje pivo Na ražnju pečeni janjčki, prašički, race itd Veliki letni senčnati vrt.
Vsako soboto in nedeljo koncert vojaške glasbe
Shajališče Sokolovi Cene zmerne!
Lastnik: Ciril Tratmk
HOTEL „STARA POŠTA", KRANJ
Prvovrstni hotel popolnoma na novo opremljen Avtobus postaja vseh prog. — Telefon št. 58 Izvrstna kuhinja, dobra pijača, točna postrežba. Se priporočata MAKS in MILA MUCOUNI
NAJ LEPŠI BORAVAK NA MORU!
Blianekov Pensijon
„ROKAM"
na plaži u SELCU
veliki perivoj - restaurant ; ogromna terasa na more. , 40 soba / balkoni kuhinja zajamčeno dobra i čista!
Tražite prospekte! — koje kretom šalje
uprava Pensiona
„R O K A N“
SELCE (V1NODOL)
REZERVIRANO
ZA
ROGAŠKO SLATINO!!!
Največje zdravilišče / lečilište / banja / kraljevine Jugoslavije / Popoln komfort / Sezona maj — sept. / Predsezona do 15. junija, posezona 15. avgust do 30. september / Sokoli, posečajte Rogačko Slatino! Prospekti na razpolago
U Zemunu na Keju
bašta Gambrinus
Sastanak Sokola. Svira čuvena glazba. U svako doba sveža topla i hladna jela. — Solidna posluga.
Milan Petrovič
žAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
Ne zaboravite da posetite
na sletištu paviljon broj 31
шиишшшиш
I
t
tfci
gde se priredjuje najbolja brazi-lijanska kafa na našim naročitim električnim EKSPRES mašinama
Šolja kafe Din 1"—
Tražite svuda JUGOBRAZIL KAFU, jer je najbolja i garantovano bez ikakvih primeša
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAH BRICEU
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerne
IfOTBJL »KRK«
U KRKU (OTOK)
Udaijen od pristaništa 3 minute. Lijepo uredjen sa vrtom. Priznata dobra kuhinja. Dobra vina. Tražite prospekte.
R. Malinarić.
Petar Hadži Lemert ***
Kraljevski S
Dvorski Limar
Ugao Mlatišumine i Trnske ulice, Preko puta Studentskog doma
Telefon 47-83. — Beograd.
Izradjuje, presuje i štancuje kutije, kante i flašice za pakovanje. Emba* laže sve po mustri i ertežu. Sop-stvena izrada štanena (kalupa). Vršim gradjevinsko - limarske poslove i va-treno pozlačivanje od bakra izradjenih ukrasa. Postavljam komplet gromo-brane. Cena isključuje svaku konku-renciju. Usluga brza i tačna.
Prva i najmodernija kobasičarska radnja
JOVANA SMUKALA
BEOGRAD
  ......................................................................
Velike prodavnice:
„SLAVIJA“	„TERAZIJE"
Kralja Milana ul. 122 — Tel. 9-93	Kralja Milana ul. 19 — Tel. 19-85
lliiiilllliii[|llliiiillliiiiilllliiiilllliiiilllliiiilllliiiilllliiiilltliiiilllliiii.llliiiilllliiiilllliiiilllliiiillll:w!lll[iiilllliiiilllli[i[lllliniillliiiilllliiiillHii[iltlliiiill
Izradjuje:
Sve vrste kobasičarskih Izradjevina, od najprostijih do naj-finijih i najluksuznljih. — Najmodernije instalirana radionica na Balkanu, omogućava izvoz kobasičarske robe na veliko 1 malo. Za unutrašnjost zemlje šalje železnlcom i poštan-skim paketima na povuku. Porudžbine izvršuje brzo i sa najvećom kulantnošću.
Sva roba uvek sveža I u dovoljnom Izboru
*
Trpezarija u ul. Kralja Milana 19 (Skopljanska 2) otvorena od 8 pre podne do 10 časova uveče, za koje vreme služe se gostima najflniji hladni i topli kobasičarskl specijallteti.
Za porudžbine I posetu neka se •veki Izvoli probe radi uverlti kod
Jovana Smejkala
^ппнтинннншшппшпшпншшшипшшу
HOTEL „BELLEVUE“? LJUBLJANA ^
Najlepša razgledna točka v Ljubljani* 15 minut o ' glavne * pošte Izborna vina, prvovrstna kuhinja, krasne tujske sobe, PENSION Din 65 - . Zelo prijetna točka za letoviščarje. Vsaki dan koncert, instrumentalni ali radio.
TELEFON 3042
'■взааааиааииаиаааиаики*
Priporoča se lastnik hotela Pero Štefk.
»мшппшмшппштшпнпнмшмшнпшншмишшииппашпншишпшнпнипппшнпштннпнипн
| KajprikladnJje
 	_	Д	|	j.	a	Sijalice erigmai Pracner	AGRAR k. d., ZAGREB
Gomodartke ttroieve e* да кг? <§> m™«—™—
^	^	TRGOVINA STROJEVA ST. TOMASEK
.	*	.	.	.	,	„	,	,	„	,	„	.	.	.	uz r»e«o(|i»e cijene i uujele do-	_	J
ш 'S, g S a ? O ¥ i t i h CCsNdSlOVliČICill tVOFRICeS	bčvlja poznata slaven. tvrdka	Draškovićeva ul. 35 - Brz.: Agrar Zagreb - Te!. з288
Semen
SEVER 4 KOMP.
Zahtevajte ponudbo
вммжмншгзмш
AAAAAAA,
шц m шшш
Pension restaurant „JADRAN“, na samoj obali morskoj.	SOKOLSKO	SASTAJALIŠTE.
Vlastnik IVAN PEČNIK.
HOTEL „SPLENDIT"
BEOGRAD, DVORSKA BR. 3
(PREKO PUTA DVORA)
Preporučujemo svim posetiocima svesokolskog sleta naš odlično uredjeni hotel sa potpunim konforom u najstrožijem centru grada.
GJURO ŠIKIĆ
Tvornica papirnatih vrečica Veletrgovina papira i pisaćeg pribora
*	SUŠA	K
Telefon br. 73 Brzojavi: Šikić Sušak Poslovnica i skladišče: Ružieeva ulica 7.
Tvornica: Setalište Prestolonasljednika Petra 14 a.
STAKLANA
VJ. FRANZ
ZAGREB
RESTAURACIJA
„KOSOVO44, SUŠAK
Izvršna domača kuhinja, čevapčiči, ražnjiči, turska kava. najbolje skradinsko vino, te pivo na čaše. U sezoni dnevno koncerat.
Za mnogobrojni posjet preporuča se
ŠIME VRANIC, restaurater
OSKAR
c-
IR I
_ Л
Sokoli - Zdravo! Sokoli - Zdravo!
Restoran „AMERIKANAC“ u Beogradu
Kralja Milana 80
sokolski je restoran sa prvoklasnim jelom i pice m. — Poselite i uverite se!
Prima na otpremu željeznicom i morskim putem svako-vrsnu robu / Tridesetgodišnja praksa u ovoj štruci, pruža jamstvo za solidno i stručno izvršenje povjerenih poslova
ŽIRO RAČUN KOD:
Prve Hrvatske Stedionice, podružnica Sušak Jugoslavenske Udružene banke Hrvatske banke, Sušak Pošt čekov, zavoda, Zagreb, račun br. 35.232
TELEFON 1NTERURBAN 64	POŠTANSKI	PRET1NAC	87
POSLOVNICA U ZGRADI PRAŠTEDIONE JELAČIČEV TRG BROJ4
yWWWWWWWY>V¥*
KRALJEVIČA.
Prekrasno morsko kupalište i ljetovalište sa S J pješčanom plazom, osobito zgodnom za djecu, tri ; S četvrt sata udaljeno parobrodom od Sušaka i dobra S 5 autobusna veza sa stanice Plase-Crikvenica. Izleti S
* u crnogoričnu šumu, kupanje i razni športovi na 5 S kopnu i moru.
Brojni hoteli, pensioni i privatni stanovi čine bo- ! S ravak ugodnim i to: Praha, Union, Riviera, Carovo. 5 Restauracije: Zrinjski, Bosna, Zagreb i mnoge S J manje gostione. Cijene pensionu od 65 do 100 Din. ; S Privatne sobe od 10 do 20 Din po krevetu. Kupa- | J lišna taksa 2 Din po osobi.
Prospekte na zahtjev razašilje: Lječilišno Po- 5
* vjerenstvo, Kraljeviča, i „Putnikovi“ uredi.	J
—           -----------------------------
NIKOLA GRKINIĆ
ŠPEDICIjSKA RADNJA SUŠAK, STROSSMAYEROVA 12
BRZOJAVI: SPEDAGENT - TELEFON BROJ: 2-84
obavlja vrlo kulantno i solidno uz umjerene cijene otpremu robe za tuzemstvo i inozemstvo. —■ Braćo Sokoli! U Vašim potrebama otpreme robe preko Sušaka, obratite se po-uzdanjem na brata Sokola!
HOTEL „SRPSKI KRALJ“
ZEMUN, KRALJA PETRA 53
Kafana Zora „Čova”
Zemun, Kej br. 23
Velika uređena baŠta sa prvoklasnom damen - kapelom. Preporočuje prvo-klasno vino, karlovački rizling. Dobra kuhinja za Sokole!.
ODLIČNI MEZELUCI
preporučuje se za sletske dane. —
Dobra jela, čuvena glazba, dobro pice.
Nikola Sarić
Lin A mi Ro IM 17 TAlf Вашс Јело> када 1ШЛИТ0 У КУХИЊИ горши призор? г1ДС «Ј1И Udm у ICK Сигурно нс! Ла се решите one нссноснс гамади,
која Вам окужује Baiue јело, употребљавајте најсавршенијс средство за тамањење
SHELL ТОХ
Распршујтс Shelltox само пугем Shelltox прскалице, која Вам осигурава максимум делопања. Распршена маглида Shelltoxa захваћене инсекте сигурно убија и у року неколико мннута
ослобађа Вашу кућу од муха, мољаца, комараца, буха, стеница, мрава, жохара, њихових јаја и личинака.
Штампане упуте о употреби добијетс код Вашег продаваоца. Употрсбљавати Shelltox значи подржавати кућну хигнену у највишем ступљу. — Добива сс у свим местима.
I. NEŠKUDLA
LJUBLJANA, SV. PETRA CESTA 25
Zavod za umetno vezenje in tvornica društvenih zastav iic'.
se priporoča p. n. sokolskim društvom za nabavo vsakovrstnih
SOKOLSKIH PRAPOROV
Na željo predložim vzorce, načrt in proračun franko gratis!
B*r.- *~мГ' 'ТДиГшМ«!*!
nOPSKRBA“ D. D.
VELETRGOVINA, UVOZ 1 IZVOZ ROBE
Dionička glav. Din 3,000 000 - . Pričava Din 500.000'—
ZAGREB
Frankopanska ulica 12 — Tel. 3330 i 5393
Nabavno vrelo špecerajske i kolonijalne robe
BRAŠNA
PETROLEUMA
Veliko skladište biranih vlastelinskih
VINA
1:
= ♦§«•!
тшт1.
Oružje I munlclja za lov i šport. Ribolovni pribor. Tenis raketi i pribor. Fusbaiski pribor. Skauteke potrepštine. Bicikli, gume 1 delovi. Alarm plitolje „EM-GE“ vrlo jeftino.
S. KOČONDA
BEOGRAD, BALKANSKA ULICA BROi 2
TELEFON BROJ 16-83
-	•	S
• 1ННН1ММ»НМН1НМ«««««мМ«НМН1П»Н1НИИ1М =
||HII||||HI|||||MI|||j||ll|||||lll|||||IH||||||ll||||||M||||||||||ll||||||ll||||||ll|||}||ll||j|||ll||||}|ll|||jJ|ll||||||H||||||ll||||||lfft
Tambure
najbolje, sremskog i Farkaševog sistema preporuča poznata i naj veča radnja
Vardiatif Sisak 5
AVSKA BANOVINA)
Velil i cjenik sa slikama na aMjev šaljem svakome badava
Sokolska društva dobivaju popust Odlikovan zlatnom kolajnom i diplomom
r
C ММИВПКа* laaEfltftPOSИИ*
Предузеће за израду кофера и торбарских из-рађевина
Милан ј.Стојановић«Комп.
здгжавпвддг ч 111II11 i —и——
БЕОГРАД
Стовариште: Теразије 44 v Тел.52-05 « Основано 1905. год. Препоручује своју сопствену израду кофера и путничких потреба.
Uzorak 470
Br. 19-22 Din 29 — Br. 23-26 Din 39--Br. 27-30 Din 49 —
Dečja platnena cipela na Špancu u beloj i sivoj boji sa gumenim djonom.
Din. 79r
Uzorak 100
Kožna vežbačka cipela sa belim hrom djonom
veoma laka i praktična, preporučujemo je stoga naročito Sokolima.
Din.
Din.
Uzorak 903
Lagana bela platnena cipeiica sa kožnim djonom, za jedinstvenu cenu od broja 25 do 34.
Din.
Uzorak 470
Bela, siva ili crna platnena cipela sa gumenim djonom, elastična laka i veoma jeftina, izradju-jemo je u svim bojama.
Din.
Uzorak 179
Bela platnena cipela sa gumenim djonom ukra-šena je razrobojnim gumenim umetkom.
Uzorak 270
Ženske cipele od najboljeg češkog lanenog platna u bojama beloj, sivoj i drap, sa vulkaniziranim gumenim djonom i potpeticom.
Ugodne i udobne za dnevnu upotrebu.
Din. 99^
Uzorak 205
Dečja radost ne može biti bez udobne i lagane cipelice. Izradjene od laka ili najlinijeg boksa, fasone prilagodjene dečijoj nožiči za cene pri-stupačne svakome.
Din.
Uzorak 170
Za tenis ženske i muške cipele od engieskog platna u beloj boji sa djonom od sirove gume.
Pio.
Uzorak 175
Damska platnena cipela na šnit sa gumenim djonom. Okrašena umetkom raznobojne gume.
Din.
Uzorak 763
Damska kožna cipela na kopču sa niskom petom. Lagana i udobna kao sandala.
Din.
Uzorak 634
Krasna muška polucipela iz najfinije kože braun ili ctnoj boji, modernog oblika.
Din.
Uzorak 931
Veoma elegantna damska cipeiica sa kopčom na visokoj peti. Novitet letnje mode.
Uzorak 171
Muške platnene polucipele sa gumenim djonom u beloj, sivoj i drap boji. Ugodne i izdržljive.
0».
Uzorak 181
Kožne luksuzne cipelice iz raznog pletiva. Krasni uzorci dostojno če dopuniti Vašu proletnju toaletu.
Uzorak 663
Muške polucipele (Fleksible) ukrašene ukusnim bušenjem i kombinacijom boja. — Lake * udobne kao sandale.
A.
NAJVEČA TVORNICA SVIH VRSTA ROLETA
PRVA I NAJMODERNIJA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI
Odlikovana „Grand prixorn'‘, zlatnom medaljom i diplomom na svjet-skim izložbama u Liege-u (Belgija, 1928), Parizu (1928) i Nici (1929).
ENIC
ZAGREB
TVORNICA: FIJANOVA ULICA BROJ 19 i 20
TELEFON 3514 — BRZOJAVI KAPAK ZAGREB
TVORNICA čeličnih roleta, roloa, jeklenih rolet, Stahlrollbalken, drvenih
roleta, lesenih rolet, Holzrollbalken, Esling Rouleaux, kockastih roleta, system Štora, prozirnih roleta, platnenih roleta, Gradel Roleten, „FLOS ROLETEN", Wolkenplachen, škarastih rešetka, Schergiter Sistem Bostvvik, sunčanih zastora na pera ili na stroj, Sonnenplachen mit Federmechanismus oder mit Maschinenantrieb, Plachenzelte, „CERBERUS" patent brave protiv provale.
♦
Tvornica je uredjena najmodernije, sa vlastitim pogonom i vlastitom elektnčnom šilom Preuzima svaku najveću narudžbu i izvršava je u najkraće vrijeme — Za prvoklasni
materijal i najsolidniju izradbu se jamči!
SP
ШиаМи UL ffill i
Ljn&ljan«, Danajska cesta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
S
ALBIN JAZBEC, KRANJ
KONFEKCIJSKA TRGOVINA Lastni proizvod mknenih gamaš in športnih čepic
f
I
I
J®
•i
to	—	—	—	--	-	-	--	-----	—	   —	-	   v
%
*
>
*
>
tf
>
»
:•
:•
:•
:•
:•
:•
:•
podržaje sledeči redoviti trgovački saobraćaj:
1. Mesečnu prugu Jadran-Maroko-Kanarska Ostrva.
2. Mesečnu prugu Jadran-Španija-Maroko.
3. Petnaestdnevnu prugu Jadran-Levant.
Za sve upute i informacije obratiti se na upravu društva na Sušaku te na društvene agencije u Šibeniku, Splitu i Dubrovniku 2.
•:
•:
•:
•:
•:
•2
«
j*
%
€
•:
4
•:
iBračo Sokoli!
3(od izleta u <$ušak posjetite bife
JOSIPA SMERDELA
U GRADSKOM KUPALIŠTU
GRAND HOTEL ZEMUN
Velika bašta. — Sokoli i gosti 10% popusta za sletske dane.
S. Klačman
„Kavarna Medulic", Zagreb, Iliča 59
Elegantna in najmoderneje urejena kavarna.
Vsi domači in inostranski časopisi.
Iz kavarne vozi lift v prvo nadstropje, kjer se nahaja največja BILJAR DVORANA z 8 biljari in sepa-rirane igralnice.
Odprta vina in pivo na čaše.
Shajališče Sokolov!
Lastnik: Ciril Tratnik
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F
&
ZOBNI AMBULATORIJ
dentist / P. VRANKAR / zobar
Z0B0ZDRAVILSTV0 NAJNOVEJŠI ZOBNI NADOMESTEK
or d : 9—12 in 2—5
Bratom in sestram popust na legitimacije
LJUBLJANA
DUNAJSKA CESTA ŠT. 20/1. VHOD TAVČARJEVA UL. 2
nasproti kavarne Evrope
LJUBLJANA
Gosposvetska c. 6
Tvornica mesnih izdelkov
in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamič Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
Jovan Fralt
Izdanje muzikalija. Specijalna trgovina muzikalija, muzičkih instrume-nata i klavira prvoklasnih fabrika „Fi>rster“, „ Petrof u, „Stingl original11 i dr.
Beograd, Kralja Aleksandra ul. 11
Katalog na zahtev besplatno.
■r*'T-nrawanc<&i jaas
artiSKnacia
poznato udobno morsko kupalište na otoku Krku za odrasEe, decu i| neplivače. Ugodno sunčanje na pešćanoj morskoj plaži. **• Dnevna parobrod^rska veza sa Sušakom i ostalim mjestima na Gornjem Jadranu. Hoteli na morskoj plaži. Električna rasveta. *■* Sezona od 1. maja do konca septembra. «•» Prospekte na zahtev šalje
Kupališno društvo, Baška.
PHOTO-ATELIER
PURIĆ, BAŠKA NA KRKU
Izradba svih vrsti fotografija, snimanje propagandističnih filmova, izradba razglednica na veliko. Preuzima sve amaterske poslove i svršava ih u 12 sati. Cene umerene.
Buffet i delikatesna radnja
na samom kupalištu.
Prodaja svakovrsnih prvoklasnih mrzlih jela i poslastica te ras-hladujučih sa- i bezalkoholnih pica. Dnevno sve vrsti sladoleda.
Cipeiarska radiona
F. MATEJČIĆ
Baška na Krku
prodaja svih vrsti sandala, platnenih cipela i t. d. Solidna izradba, brza po-dvorba, niške cene.
Tko oglašuje, taj napreduje!
BUFFET „ZVONIMIR**
BAŠKA NA KRKU
Najbogatiji izbor hladnih jela i svih rashladju-jućih bezalkoholnih i alkoholnih pića.
Vlaenik I. DUJMOVIĆ
„PRVI ВШШК1 BAZAR'1 TROHA ISOIIIE ROBE
IVO KRSTULJA, Baška na Krku
Veliki izbor uspomena iz Baške, toiletnih i kupališnih po-trepština, razglednica, fotografija, pisačeg pribora, domačih i stranih novina, sokolskih potrepština.
„TURSKA НШШГI. RatkelU.
Prodaja turske kave i osvje-žujučih pica na kupalištu.
Ljekarna „Sv. Ivanu Krstitelju*
MR. PH. PRAVDOSLAV MARAČIĆ
BAŠKA NA KRKU
Otvorena 19. maja ove godine, snabdjevena vrlo dobro s« tuzemnim i inozemnim specialitetima, kozmetskim prepa-ratima evi na skladištu od najpoznatijih tvrtki.
RESTAVRANT „ZVEZDI"
NA PRISTANIŠTU	VLASNIK	BARBOLIĆ
BAŠKA NA KRKU
Izbor mrzlih i toplih jela. Domača kujna. Izvršna domača i dalmatinska vina te vsakovranih rashladjujučih pida. BRZA PODVORBA, UMERENE CENE.
Cipelarska radiona
V. JUR ANI Ć
Ba&ka na Krku
prodaja svih vrsti sandala, platnenih cipela i t d. Solidna izradba, brza po-dvorba, niške cene.
Hotel »Baška«
•••••• # • t • • • • t • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
na samoj morskoj plaži, iz sobe ravno u more, pogodan za obitelji, električno svetlo, češko-bečka kuhinja.	PANSIA Din 55'—.
Prospekte šalje na zahtev vlasnica
ANA GEISTLICH, Baška na Krku.
Hotel Grandić
Baška na Krku
udobna obiteljska kuča, morsko kupalište, dnevno glazba, vina iz vlastitog vinograda. Pred i iza hotela vrt sa nasadima, koji pružaju ugodnu
hladovinu.
Potpuna opekrba Din 65*— do 82*— dnevno
Salon Mih&iic
Ba&ka na Krku.
Češljaona za dame i gospodu te prodaja parfema na samom kupalištu
»■
■
BAŠKA NA KRKU
l-
Pomodna krojačnica
Franc Andrijčić
BAŠKA NA KRKU
bradlule od jednoet»vniJih do na]flnljlh i najmodeinijlh odllela, nar u« uje sva vrsto fitofova kod poinutih tvrtki. — Вгги i»radb» i umjcreue ct]ene.
Iz sobe direktno u more. Najljepsi i najjefliniji bora-vak na Jadranu! Prvoklas-na bečka i doinaća kuhinja. Kompletna cijena: Pensija, soba, posluga, kurtaxa — juni, juli, avgust Din 78*— maj, septembar Din 65.— ZAHTEVAJTE PROSPEKTE
Џ
1.1 KATICA VOLA
Iz sobe ravno u more
Hotel Velebit
Baška na Krku
Pred kupalištem na glavnom šetalištu 60 ljepo uredjenih soba. Velika restauracija sa te-rasom. Domača i specijalna dalmatinska vina. Vlastito tenis igralište. Igrališta za sve vrsti športova. Informacije daje na zahtjev vlasnik
Ante Tudor.
Ваш укус ће бити потпуно задовољен, а Ви за пролетњу и летњу сезону елегантно и лепо одевени, ако посетите нову радњу
I
,МЕТЕОР“
стовариште мануфактурне робе
БЕОГРАД, КНЕЗ МИХАЈЈ10ВА УЈ1ИЦА број 29
чији је лагер снабдевен богатим избором најелегантнијих и најмодернијих тканина из првих светских фабрика. Цене солидне — услуга брза и тачна. Државни службеници, пензионери, официри и учитељи могу добити робу на петомесечну отплату по веома повољним условима и јевтиним ценама.
ПРЕГЛЕД РОБЕ СЛОБОДАН!
КУПОВИНА НЕОБАВЕЗНА!
KRALJA PETRA
Bi (70) 56
TELEFON 55-27
Kuća I reda poznata po čistoči i konforu (topla i hladna tekuća voda po svima sobama, kupatila, lift, bašta itd.) preporučuje se najtoplije pošt. putnicima i brači So-kolima. Cene umerene. Za bolji svet vrlo podesno i rentabilno stanovanje na mesec sa specijal. cenama.
Priporočamo vsem sokolskim društvom
GALERIJO NAŠIH MOŽ
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik 0 Stritar 7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc
10. Tavčar
11. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Župančič
18. Kersnik 10. Maister
20. Finžgar
21. Strossmayr
Tvornica gimnastičkih i = sportskih sprava =
J.Oražem
C Ribnica, Dolenjsko
Velikost: 61'5 X 47 5 cm Cena sliki Din 10'— Naročila sprejema UČITELJSKA KNJIGARNA V LJUBLJANI
Telefon štev. 3397
OSNOVANA 1881. GOD.
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku
atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašće lju-Ijanke, sprave za decu itd. Izrada savišena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene naj-umerenije. - llustrovani cenik besplatno-
v
aše naoiale Vaš foto-aparat
kupit čete najbolje kod stručnjaka:
KNJIGARNA
UČITELJSKE TISKARNE
V LJUBLJANI
 	FRANČIŠKANSKA	ULICA	6
TELEFON ŠT. 3397 RAČUN POŠTNE HRANIL. ŠT. 10.761
priporoča cenj. občinstvu in društvom svojo zalogo vseh pisarniških potrebščin. Lastna izdelovalnica šolskih zvezkov. Knjige iz inozemstva se naročajo pod najugodnejšimi pogoji. Knjigarna sprejema naročila na vse domače in inozemske liste, revije itd. — Velika izbira krasnih pokrajinskih in umetniških razglednic, ne solidne! - Postrežba točna! - Zahtevajte cenike!
Diplomirani optičar
PODVINEC
Zagreb, Pratka ul.«
A. Golob & Comp., Ljubljana
Puharjeva ulica
Izdelovanje emajliranih peči. Prezidava Lucovih peči, strokovnjaška izvršba. — Splošno kleparstvo.
Zaloga šamotne opeke!
Konkurenčne cene!
TEOD.KORN, LJUBLJANA
POLJANSKA CESTA STEV. 8
PREJE HENRIK KORN e- (USTANOVLJENA LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališčne in klosetne naprave in centralne kurjave.
:•
:•
:•
i
I
$
:•
I
fr
Jugoslavensko industrijsko i trgovačko d. d., Zagreb
Centrala trg burze l/I
Telefon br.: 20-17
Tvornica dugmeta, Zagreb
izradjuje sve vrsti dugmeta iz kamenoga oraha
Tvornica kovinskih proizvoda, Mahično kraj Karlovca
izradjuje sve vrsti limenih konfekcionih i limenih dugmeta za hlače, kao i kopče za hlače, te krunske čepove i ine limene artikle
□
h
(CZ
Ovu PHILIPS-ovu kombinaciju kao i sve ostale PHILIPS-ove fabrikate možete sada da kupite na odplatu kod svakog radio trgovca.
PHIURS
PRVOKLASNI
Park Hotel, Sušak
na samoj morskoj obali s vlastitim parkom i kupali-štem uz umjerene cijene.
Interurbani telefoni: Direkcije Sušak broj 2-36 i 2-81.
Skladišta: broj 2-17.
Brzojavi: JADROPLOV.
I
•:
•:
•2
I
•2
•2
•2
1
•2
•2
Sa svojih 60 parobroda podržava službu na 55 redovitih pruga uzduž cele naše obale, Albanije, Grčke i Turske do Smirne, u vezi sa Rijekom, Trstom i Venecijom. Redovita služba sa Dalmacijom i sa svim kupalištima na Primorju. Sva točna kretanja parobroda razabiru se iz plovidbenog reda, kojega društvo šalje na zahtev besplatno. — Društvo podržaje u Sušaku vlastiti otpremni ured, koji uz vrlo umerene cene i naj-veču tačnost izvršava poverene mu naloge (Speditions-Bureau).
I
jr	i	Ш
SVOJ ŠVOME!
Prilikom dolaska o sveslovenskom sokolskom sletu u Beogradu posetite poznatu i solidnu trgovinu galanterijske i kratke robe: $ S SURUTKA, Kralja Milana ulica 71, koja ima vrlo lepi izbor razne robe za poklone, za dame, gospodu i decu. Specijalno stovarište: damskih prsluka i dečijih garnitura sa kapicom od vunene čojice sa originalnim narodnim vezom. Veliki izbor čarapa, veša i kravata (muških) sviju vrsta. Cene strogo solidne.
ПИВНИЦА И РЕСТОРАЦИЈА
„СРЕМСКО-КАРЛОВАЧКИ ПОДРУМ“
у Сремским Карловцима располаже одличном кујном. Ћевапчићи и ражњићи могу се добити у свако доба. Велики избор првокласних сремско-карловачких вина. Власник: Петар Хохњец.
Šoić & Brozičević, Sušak
Veletrgovina brašna i žitarica te tvornica tjestenina
Telefon broj 180
Brzojavi: Cereale
Интернат СТЕФАНЕУМ
у Сремским Карловцима прима на храну, васпитање и бригу ученике гимназије сремско-карловачке.
Увети за примање: потпуно телесно здравље, школ-ска сведоџба са најмање добрим успехом и врло добрим владањем.
Проспекте шаље управа.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH P0TREPŠT1NA
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavljač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb Telefon br. 26-77
FHJJALA BEOGRAD Balkanska28, Hotel Prag Izvozna banka, pasaž
Izradjujem s ve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup članova,članica i djece tačno po propisu SKJ. Nadalje preporučam se brači za izradbu najmodernijih civilnih odijela, koja po najnovijem kroju izradjujem u vlastitoj radionicL
\\
TISKARNA SAVA d. d.
\
HAMPOING' ^L»&IVb -MEIRIMA-
KRANJ
KNJIGARNA, KNJIGOVEZNICA, OFFSET-T1SK, KARTONAŽA, TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV, IZDELAVA ŠTAMPILJK, VELETRGOVINA S PAPIRJEM IN PISARNIŠKIMI POTREBŠČINAMI.
У интернату за гимназисте
„СВЕШТЕНИЧКОМ КОНВИКТУ" у Сремским Карловцима
има за идућу годину да се попуне неколико питомачких места. — Проспекте на захтев шаље управа Конвикта.
■ Telefon Kranj 8
Telefon Kranj 8
NAJLEPŠE IZLETIŠTE U ZEMUNU
VAZDUŠNA BANJA BAŠTA
KOD ŠUMAD1NCA“
Y)
Koncertira svako veče muzika do zore
IZVRŠNI MEZELUCI
2EIŠS
PUNKEAi,
OPTIČAR
HERMAN WRASTIL
ZAGREB
IL1CA 8	—	TELEFON	30-65
SLETSKE ZNAČKE
kao i sve vrsti sportske i društvene, emajlirane ili samo tlačene, te
ORDENE I MEDALJE
izradjuje u ukusnoj i najlepšoj izvedbi
GRIESBACH I KNAUS
TVORNICA ZLATNE I SREBRNE ROBE, SPORTSKIH I DRUŠTVENIH ZNAKOVA
ZAGREB, ILIČA BR. 17 (DVORIŠTE)
P, M. Petrovič
Trgovina porculana i stakla Sušak, Strossmayerova 8
H
M
>1/1
M
ELEKTRARNA SUŠAKU
IZRADNJA I PROJEKTOV AN JE električnih centrala, mjesnih i gradskih mreža prekozemnih parnih, Dieselovih postrojenja, umformera, transformatorskih stanica, te vodova za sve napetosti.
Dobava svih artikla za električne kučne instalacije
i	centrale, motora, aparata za kuhanje i grijanje. SKLADIŠTE svih artikla za jaku i slabu struju i t. d. Proračuni i informacije po želji.
f
*
rt
9?
vseh vrst po foto= graf iiati ali rizbati izvršuje za vsatovr sten tisX naisolidneje
KUSARNASTDEU IJUBURHR DRlMifflNOVfltl
TRGOVAČKA TISKARA
G.KRALJETA
SUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICA br.7
UTEMELJENA GODINE 1890
® d
c
<л .E
V- ■+_.
rt H-0
СЛ '
0 O C -H*
(/)
>;o
O
|s
Si
-I
N ?!
BRZOJAVI:
KRALJETA
SUŠAKU
Upozorite
i	Vaše znance, da ću ih posve badava zauvijek osloboditi neugodnog znojenja nogu pa makar se to znojenje pojavilo i za jako toplih ljetnih dana. Nije to nikakav lijek, nego posve jednostavni naravni postupak. Molim marku za odgovor
J. LUSTIK, OSIJEK
KREŽMINA ULICA
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. ф r. z. z o. p. ф Telefon štev. 108
— Narodni dom	ШШ
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8 °o, na menice po 9 0 o. Stanje hranilnili vlog nad Din 80,000.000-—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — — Власник Фрањо Медић. Творнице: ЈБубљана - Медводе. Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Властити домаћи производи:
Ланено ул>е, фирнајз, све врсти лакова, емајлно- лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земл,ане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ“ за обрт, трго-вину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.
ТАЧНА И СОЛИДНА ПОГЛУГА.
PREKOMORSKA PL0VIDBA
D. D.
SUŠAK, TOMISLAVOVA ULICA 1
Brzojavi:	Prekomorska	—=— Telefon:	1	54
Saobraćaj prvoklasnih teretnih parobroda na sve strane svijeta
Parobrod „DUNAV“
62001. nosivosti 3853 t. brutto
Parobrod „PLITVICE4*
6200 t. nosivosti 3853 t. brutto
Parobrod „RUDNIK44
6200 t. nosivosti 3853 t. brutto
Parobrod „ZVIR44
8600 t. nosivosti 5605 t. brutto
Parobrod „KORANA44
8600 t. nosivosti 5580 t. brutto
H KOI ST KOVANA ZADRUGA S OGRANIĆENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepstinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV- JUGOSLGVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte cenik!
Izdale Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). - Glavni i odgovorni urednik Stjepan
Mica Koščeva. — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik
Čelar. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za upravu i oglase odgovara France Šfrukelil: svi u Ljubljani.