ЛПЛ a ЖТ II	Гћ!	C	Лк	l/	tT\ I CI/ ПГ* C A UC7 Л >JU\ k,azi svakog 1. i 15. u mesecu. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava u
URbAN J LijUlSLU V LNoMJU uU 1> ULulVUvJ *j/W£Z«.r\	Ljubljani, Narodni dom. - Telefon ured. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. -|)jy^si po cenikp
God« XI*
Ljubljana, 1. februara 1929.
Broj 3.
L juhi j a.na, 1. februara 1929.
DR. FRAN KANDARE (Ljubljana):
Pravice članstva ob pogrebih in na pokopališčih v Sloveniji.
;***■ «
Sletište za II. jugoslovenski svesokolski slet 1930. g.
u Beogradu.
Jugoslovanska plemena zauzela su u Evropi krajeve, koji su >od vajkada bili pod najrazličnijim kulturnim upli* vima i koji su več od vajkada bili naj« važnije poprište gospodarskih, trgo* vačkih i političkih težnja. S tim delom zemlje bila je usko vezana sudbina ju* goslovenskih plemena, koja su bila iz* ručena najgroznijem iskorištavan ju bilo -u nacionalnom, gospodarskom ili socialnom pogledu. Z a vreme dok su se drugi delovi Evrope mirno razvijali, privredivali materijalne i kulturne vrednote, u našim je krajevima vladao oganj i mač, borba za nadvladu, borba za gospodstvo, a i najidealnija borba za slobodu. Te borbe trajale su do po* slednjih godina 'i. svetski rat znači svršetak borbe jugoslovenskog naroda za slobodu i znači pono-vo ujedinjenje sviju plemena pod jednim bar jakom. Samo jedan deo našega naroda morao je i sada podleči po žud ni m željama tudeg gospodstva.
Uj'edinjeni jugoslovenski narod počeo je s uredivanjem svoje države i polaganjem temelja za veliku buduč* nost države, koja mora zauzimati od* govarajuče mesto u svetskoj politiei. Ali prokletstvo i utieaj prošlih vreme« na pokazali su sve teškoče u toj borbi i prouzrokovali bratoubilačke .politiekc borbe, koje je morao zaustaviti vladar krepkim udarcem, da spasi narod i dr« žavu.
Več razni kulturni uplivi razdelili su Jugoslovene u početku njihove isto« rije u dva dela i prouzrokovali vrlo mnogo međusobnog nepoverenja. Je* dan deo bio je orijeintiran sp ram Rima, koji je osvojio i politički upliv nad delom našega naroda te ga znao 'iško« ristiti preko Jadrana i u gospodarskom pogledu. U kulturnom pogledu znači taj upliv gotovo inapredak, u gospodar* skom pogledu pak ropstvo.
Germansko*madžarski upliv pod* vrgnuo si je poznatom metodom za* vojevalačke politike velik deo jiugo* slovenskog teritorija te se nastojao proširiti po oitavom području našega naroda. »Drang naeh Suden« i »Von Berlin bis Bagdad« bila su gesla te pro* tuslovcnske politike, gosla režima, koji ni j,e birao sredstva za postignuče ei« lieva Bio je to režim najgroznijeg is« korištavanja i ugnjetavanja Jugoslo* vena u gospodarskom, socijalnom l kulturnom pogledu. »Dividc et im* pera«. Kroz stoleča usađivali su u srca naše omladino gesla, koja neka pro* uzroče razdor Jugoslovana, da u klici zatru svaku čeznju 'za ujedinjenjem plemena, koja su ali dobro osečala, da su jedno te isto. Hrvate protiv Srba, Srbe protiv Hrvata, Slovence protiv Srba i Hrvata — to je bilo dugogodiš* nje vaspitanje naše omladine.
U obzir moramo uzeti i turski upliv na naš narod. Taj režim znači brutalnu silu, ubijanje, klanje, pustošenje, palež i isikorištavanje nodanika te je samo svojom verom mogao ute* eati na malen deo našega naroda, koji je odvojio od celine. Na drugoj strani pa je gajio otpornu silu <u našem na* rodu, koja je dobila izraz u najideal* nijim narodnim junacima, u borbi za slobodu. Naučio je narod da traži spas u poveirenju <u samoga sebe, u vlastitoj moči, uzgajio mu junačko srcci sprem* no na sve žrtve.
Iz ovog dela našega naroda prokli* jala je ona velika pesma slobode ju* tjoslovenskoga naroda, koja je našla p ut u srca sviju jugoslovenskih pleme* na i probudila ul njima onu tajnu moč k otpoTu protiv svakog nasilja.
Tako vidimo u istoriji našega na* roda uvek jednu svetlu tačku — to je borba za slobodu i ujedinjenje sviju jugoslovenskih plemena, koja se po* javljiivala od vremena na vreme u ve* čoj ili manjoj meri. Ali kroz stoleča i stoleča od tudih ■— nama ncprijatelj* skih vladavina^ usadene protivštinc ostale su u duši našega naroda i po iz* vršenom oslobodenju, koje je narod tako odusevljeno pozdravijo, nijc se mogao tako naglo izvršiti preporod duša. Došli su u obzir još j razni go* spodarski, socijalni i politički momen* ■ti, koje jo isto tako prouzročila pri* jašnja odcljcnost naše zemlje i naroda
—	i razumljivo je, da je politika, koja se isto nijc prenovila, pograbila sve te momente i dovela čitav položaj u dr* zavi -— ad absurdum.
Mnogo krivde je u torne, da nas pri uspešnom poziitivnom radu spre* čava preveliki historizam. Historizam nala'zimo svjju naroda u večoj ili man joj meri. Ali naš historizam je u toliko gori i j a 5^ cja se vjg0 nego drugi narodi gubimo ,u prošlosti, gledajuči u toj prošlosti ideale budučnosti. Nipo* sto sc ne Pr°tivimo proučavanju pro*
Često čitamo, da je prišlo ob pri* liki pogreba kakega člana (zlasti v Slo* veniji) do spora z duhovnikom ali cer* \ veno oblastjo, ker so ti branili članom v 'kroju udeležbo pri pogrebu ali ker niso dovolili, da se ta ali oni poslovi v imenu društva od pokojnika z nagrob* nim govorom. Marsikdo se je pri tem vprašal, kdo trdi prav in je li cerkvena oblast upravičena braniti Sokolom v kroju, da se udeleže pogreba in da se poslove v nagrobnem govoru od po* kojnika.
To vprašanje s>e je v Avstriji, ka* tere pravo povečini še tudi danes velja v Sloveniji, opetovano načelo, nikdar pa povoljno in nedvoumno rešilo, iz* vzemši udeležbo pri pogrebih v kroju.
Čl. 14. našo vidovdanske ustave se glasi: »Državljani imajo pravico zdru* ževanja, zborovanja in dogovarjanja. Natančnejše odredbe o tem predpišo zakon. Na ‘zborovanja ne sme nihče prihajati oborožen. Zborovanja pod milim nebom se morajo prijaviti pri* stojnemu oblastvu najmanj 24 ur po* prej. — Državljani imajo pravico-, da se1 združujejo v namene, ki po zakonu niso kaznjivi.«
Ustava predvideva natančnejšo odredbe, ki pa še niso- bile izdane. Veljala sta po prevratu še naprej dru* štveni, kakor tudi zborovalni zakon od ■15. novembra 1867, drž. zak. št. 134, odn. 135. Ta zakona sta pa bila razve* ljavljena z naredbo poverjeništva 'za notranje posle v Ljubljani z dne 25. novembra. 1918, ministrski svet v Beo* gradu je pa s svojo naredbo z dno 20. maja 1919 začasno razveljavil to na* redbo poverjeništva za notranje posle. (Katero pravo velja sedaj v Sloveniji, je sporno. Upravne oblasti se drže obeh citiranih zakonov iz 1. 1867., do* čim jim sodišča odrekajo veljavnost (rešenjo istola sedmo-rica odd. B v Za« grebu od 24. januarja 1927, K 15/27).
Za rešitev našega vprašanja pa ni bistvene važnosti, kateri zakon velja, in sc s tem vprašanjem tudi ne more* mo baviti na tem mestu, ker gre pred* vsem za odnošaje med društvi ter njih člani ter cerkvenimi oblastvi.
S'olkols'ka društva so bila po večini ustanovljena še po društvenem zakonu iz 1. 1867. in jim mi odrekati pridob* 1 jenih pravic, da nastopajo člani ob različnih pirilikah, 'torej tudi ob po* grebih, korporativno ali v dcputacijah v kroju ali z znaki. Tudi novousta* novljena društva so pridobila iste pra* vice s tem, da so vzele oblasti njih pravila molče v poštev.
Predpisi zborovalnega prava kate* regakoli v poštev prihajajočega zakona sc ne nanašajo' na veselice, v narodu udomačene proslave in povoAe, po* grebe, procesije in božje poti ter na shode ali nastope v svrho izvajanja versikih 'obredov katerekoli priznano vere. Po zakonu iz 1. 1867., čigar ve* ljavnost priznavajo politične oblasti, je merodajno, da se obhod ne vrši zaradi kakega posebnega impulza, ampak da je prešel zaradi dolgoletnega izvajanja ljudem v navado. Da velja to za po* grebe', je gotovo, ker obstoji že od pamtiveka običaj, da spremljajo znanci in sorodniki pokojnika na zadnji poti.
šlosti, ali to proučavanje mora biti pra* vilnijc nego što je bilo dosadašnje, ko* je- sc vršilo često pod uplivom onih, koji su tražili u prošlosti uzroke za naš raz* dor i dclcnje. U preteranom historizmu nema za nas spasa. Moramo razumeti sadašnjost, sadašnjost vlastitu i tuon moramo spoznati naše stanovište u sa* dašnjein svetu i na temelju te ispoznaje možemo graditi našu budučnost. To ne znači, no spoznavajmo naše prošlosti, več 'znači prošlost razumevati prema današnjim prilikama, znači što više — nači u prošlosti i sadašnjosti smisao našega života i naše iziadače, U prošlo* sti smo imali potpuno poseban razvoj, koji je bio sprečavan i zadržavan. Ko gleda daklc samo i prc svega u pro* šlost, nc crpi iz nje sve one temelje, na kojima moramo graditi naš buduči raz« voj. Iz toga sledi, da je naša prva za* dača, da spoznavamo veliko značenje našega današnjega položaja medu svet* skim narodima i evropskim državama, da spoznamo potrebe i ‘zahteve današ* njice i prema tom spoznanju uredimo svoju narodnu taktiku.
U parlamentarnim državama igra ulogu i to, kako su birači politički ii uopštc naobraženi i svesni. »Sloboda ni j e uživanje, nego delo, nepnekidno
Da je smatrati pogrebne svečanosti za nekaiko pravoi navade, jc ob sebi umev* no; zakonodajalec torej ni imel niti najmanjšega povoda, da bi predpisal za te navado privoljenje oblasti. Takih predpisov nc najdemo nikjer.
Nasprotno pa sme oblast sicer do; pustne skupne obhode iz ozirov na na* rodno zdravje in telesno varnost ude* ležcncev, kakor tudi iz ozirov na javni red in mir vsak čas prepovedati. To se tudi ob širjenju kužnih bolezni in ob priliki nemirov itd. dogaja.
Pravni položaj je torej v tem po* gledu neizpremenjcn in je tedaj še vedno merodajna odločba državnega sodišča na Dunaju z dne 19. januarja 1887, št. 6, iki razsoja, da društvo ne prekrši po pravilih določenega delo* kroga, če opravi pogreb vkljub ugo* voru duhovna in vkljub temu, da se ta zaradi udeležbe društva odstrani, samo brez asistence duhovna. Pogoj je le, da so člani društva po (pravilih upravičeni udeleževati sc pogrebov in drugih ob* hodov v posebnih krojih (s praporom).
Glede pogrebov in skupljanj ljudi ob takih 'prilikah se tedaj ne more go* voriti o kakem posebnem dovoljenju, ikaterega naj bi dala ipalitična oblast, ker temelje na starih običajih, ki jih 'zakon sam priznava. V tem zmislu sc izreče tudi odločba kasacijskcga dvora na Dunaju z dne 31. oktobra 1889, št. 6949, ki interpretira zborovalno pravo v tem pogledu tako: »Med narodom običajni sprevodi so samo oni, glede kojih sc je stvorilo stalno pravilo* ih ki se ob gotovih prilikah brez kakega poscbnciga dogovora, samo vslcd obi* čaja, ponavljajo. Javnih obhodov ,pa, ki se vrše samo ob kaki posebni pri* liki vsled predhodnega sklepa udelc* žencev v svrho slavja kake določeno osebe ali kakega posebnega dogodka, pa ni smatrati za med narodom običaj* ne povorke.«
Ravno tako je odločilo državno sodišče ina Dunaju dne 6. julija 1891, št. Ul, da v (pravilih predvidenih po* hodov telovadnih društev ni smatrati za shode v zmislu zborovalnega za* kona.
O	tem tedaj, da se smejo člani so* kolskih društev udeleževati skupno, v kroju ter s praporom pogrebov, že v Avstriji med pravniki ni bilo več spora in ga tudi danes ni. če vikljub temu kdo zastopa drugačno stališče, stori to iz nevednosti ali i’z sovraštva.
Bolj sporno je bilo v stari Avstriji vprašanje, ali je treba dovoljenja za nagrobni govor in kdo naj da takoi do* voljen je. Treba je, ipreden se lomimo tega vprašanja, da poiščemo zakone, ki to vprašanje urejaj1®.
Čl. 14. ustave veli, da jo treba zbo* rovanje pod milim nebom prijaviti naj* manj 24 ur poprej pristojnemu oblast* vu, da ipa imajo člani sicer pravico združevanja, zborovanja in dogovarja* nja, Natančnejše odredbe pa predpišo poseben zakon,. Te določbe sc da raz* lagati samo tako, da jc subsumirati pod taka 'zborovanja, ki jih jo treba prija* viti oblasti, ona, na katerih se debatira.
delo u korist velikih Ik ul turnih zadača moderne države.« Parlamcntarizam bez pol i tičko naobrazbe poslanika i birača je maskiran apsolutizam, koji vodi u propast.
Sokolstvo s obzirom na sve spo* menuto iskreno pozdravlja otvorcn, pošten i velik čin vladara, jer vidi u poštenoj i pravednoj upravi naše dr* žavc jedino rešen je sviju pitanja, koja su razdvajala naš narod. Ali i samo u tome ne vidimo još rešenja, jer smo uvereni, da če spasiti narod samo čudo* rednost i naobrazba; i politicka samo* stalnost jc samo sredstvo do pravog narodnog života — koju čemo izgubiti, ako kao narod prestanemo živeti čudo* rednim životom.
I upravo ovdei je zadača Sokolstva, da s pozitivnim radom pomaže graditi veliku budučnost naroda. Intenzivnim telesnim vaspitanjem tliči čemo narod telesno i duševno — posvetimo svu po* zornost telcsnom vaspitanju naše omladino — posvetimo pozornost pro* svetnom radu medu narodom.
Svuda jc dovolj no rada. a u našim redcviima 'treba još 'više oduševlje* nja i idealizma. Toga nam ne manjka, zato na posao1, da saradujemo kod gradnja velike naše države.
U subotu, 12. januara t. g. stigla jc u Beograd komisija starešinstva JSS, s a vezni starosta br. Gangl i savezni na* čelnik br. dr. Murnik, sa saveznim .prednjakom br. Vrhovcem iu svrhu proučavanja terena ‘za sletište. Na sta* nici su ih dočekali delegati sokolske župe »Dušan Silni« u Beogradu. Ko* misija se posle ručka sastala sa dele* gatom beogradske sokolske župe, žup* skim načelnikom br. Dordem Iličem te otišla u Donji Grad, gde je prouča* vano mesto za sletište, koje je predlo* žila beogradska sokolska župa.
Sletište če biti uredeno na pod* ručju Donjcg Grada sa razgledom pre» ma Dunavu i mrkom silhuetom Gor« njeg Grada u pozadini. Četiri tribine okružiče prostor za 5000 vežbača, dok če ma tribinama biti mesta za 80.000 do 100.000 gledalaca. Prostor če biti ni* veliran i kanalizovan, nasipom obezbe*
nja zakonito priznanih kultov, če se vrše na običajni način.
Besedila ustave ne moremo dru* gače interpretirati kakor tako, da jc vsako zborovanje v principu dovoljeno in da je samo „shode, na katerih se de* batira, prijaviti oblastvu, čc ni poleg tega v posebnih zakonih še kake druge omejitve.
Nagrobni govori so bili po dvor* nem dcikrctu z dne 3. januarja in 14. julija 1783 pri pokopavanju nekatoli* kov na katoliških pokopališčih izrečno prepovedani. Po odloku min. za nauk in bogočastje z dne 21. maja 1856, št. 744, so pa bili nagrobni govori ob po* kopu protestanta na katoliških pdko* pališeih prepovedani. Ti dve naredbi je pa razveljavil odlok, ministrstva za uk in bogočastje z dne 7. julija 1879, št. 7196, in utemeljuje to s tem, da je čl 12. 'zak. z dne 25. maja 1868, drž. zak. št. 49, omejil dispozicijske pravice posameznih verskih družb :s tem, da jc dovolil, da sc pokopavajo pripadniki drugih ver na njih pokopališčih. Mayr* bcifer (Ilandbuch f. d. polit. Vcrwa!* tungsdienst) sklepa iz tega, da velja ta pravica samo za pripadnike drugih konfesij, da pa smejo pripadnikom iste konfesije, kateri pripada pokopa* lišče, uprava pokopališča* odnosno- or* gani dotične verske družbe prepovedati govoriti ob grobu, češ, da smejo v teh slučajih brez omejitve razpola* gati s pokopališčem.
Mayrhofer prezre pri tem, da so bile z zakonom z dne 25. maja 1868 ravno omejitve splošno priznane pra* vice govoriti na grobu, odpravljene, v kolikor so veljale za pripadnike tujih ver, da se pa niso s tem prav nič izpre* menile pravicc pripadnikov iste vere. Ravno dejstvo, da se jc moralo poprej s posebnimi naredbami omejiti pravice pripadnikov tujih veroizpovedi, doka* ziijc, da je bilo poprej vsakomur do* voljeno govoriti na grobu. Če sc jc pa pozneje celo ukinila omejitev za tuje* verce, je ob sebi umevno, da nc more veljati za lastne pripadnike. Nezmisel* no bi vendar bilo, da bi imeli na ver* skih pokopališčih pripadniki drugih veroizpovedi večje pravice od lastnih pripadnikov!
Da je temu tako, izhaja iz okol* nost!, da je bila v Avstriji do cesairja Jožefa katoliška cerkev v Avstriji pri* vile fji ran a in da sc jc šele od tega časa začela država približevati stališču, da
den od eventualnih poplava Dunava. Prema potrebi uredone če biti na obali Dunava stajalište za vozove kao i pri* stanište za lado. Vežbači nastupače kroz tri velika ula'za. Uz sletište po* dignuče se svlačionice za vežbače i sa* birališta.
Posle potankog pregleda eelog te* rena komisija vratila ®е> u varoš, gde jc u 6 sati u veče održana vanredna sed* nica beogradske sokolske župe zajed* 110 sa saveznom delegacijom u svrhu sastavljanja programa najprečcg rada za slet.
Več su osnovane privremene seik» cije, tajnička, finansijska i gradevin« ska, u koje su ušli najvideniji sokolski radnici beogradske župe.
Konture velikog sleta, koje se več polako j a vi j a ju, obečaju veliku i snaž* nu manifestaeiju sokolske snage i sve*
I	sti, delatnosti i istrajnosti.
so ji vse priznano vero jednake. Pri* rodno je, da jc država, ko je dovolila, da se smejo na vseh pokopališčih tudi pripadniki tujih veir pokopavati, so» časno te pravice nekoliko omejila in šele sčasomama izjednačila v pogledu pravico nagrobnih govorov vso p ni zna* ne vere.
Do istega zaključka pridemo tudi, če upoštevamo splošno priznano dej* stvo, da je smatrati tudi konfesionalna pokopališča za javne naprave in da ni nobena verska družba upravičena od* rediti, -karkoli bi nasprotovalo javnemu značaju pokopališča. Odrejati sme samo, Ikar sc ‘tiče običajev in predpisov ob pogrebu, v kolikor jih predpisuje ■njih vira. V tem pogledu jc razsodilo vrhovno sodišče na Dunaju dne 4. apri* la 1879, št. 1341, da je smatrati kato« liški pogreb za javno versko opravilo, ki se konča z običajnimi nagrobnimi molitvami. Obredno opravilo duhov* nika pa neha, ko odloži v pokopališki kapelici cerkveno oblačilo.
Ker tedaj ustava v obče zasigura svobodo govora in ker tudi posebni ziakoni 'tega ne prepovedujejo, je sma* trati tudi nagrobno govore za dovoljc* ne, v kolikor ne motijo obrednih opra« vil duhovnika.
V	kazenskem zakoniku ne najde« mo nobene prepovedi in celo zloglasna cesarska naredita z dne 20. aprila 1854, drž. zak. št. 96, ne vsebuje nikakega predpisa, ki bi omejeval pravico go* vora. Po tem ces. patentu bi bil govor* nik samo kazniv, če bi se z vsebino svojega govora pregrešil proti javnemu redu in kršil predpise dostojnosti ali pa provzročil, da bi se ljudje upravi* čeno zgražali. Z vsebino govora pa 'za* greši govornik tudi lahko strožje Ikaz* njivo dejanje in bi prišla okolnost, dla se jo to storilo na pokopališču, even* tualno kot obtežilna 'okolnost pri od* meri kazni v poštev.
Po cit. cesarskem patentu bi bil govornik na pokopališču zaradi svo* j e ga nastopa samo Ikaznjiv, če bi pre» kršil s tem kako v specialnem slučaju izdano prepoved političnih oblasti. Celo odlok avstr, notranjega mini str* stva z dne 26. maja 1870, štev. 3749, jo izrekel, da nagrobnega govora samega na sebi ni smatrati za policijski pre* stopek.
Rešiti imamo še vprašanje, aLii in v koliko so se obstoječe razmere pre*
Po § 5. zakona z dne 15. novembra 1867 ni treba prijavljati pogrebov in drugih shodov ali nastopov v svrho i'zvrševa*
menile s 'kraljevim manifestom z dne 6. januarja 1929. Ustava je ukinjena in § 5. tega zakona prepoveduje shode in sestanke brez predhodnega dovoljenja pristojne policijske oblasti. Da so to ne nanaša na pogrebe, izhajla iz pred* pisa, da je treba v prijavi naznačiti dnevni red shoda, odnosno sestanka. Tudi iz okolnostl, da je treba tri dni prej prijaviti sestanek, izhaja, da so ta predpis no nanaša nia nagrobne govore,
(Nastavak 2)
Kao šesti podao je 'izveštaj u ime Narodnoaodbrambenog odseka JSS (manjinskog) njegov predsednik br. Josip iSmertnik. Taj izveštaj doneče* mo u obliko programatskiog članka u jednom od narodnih brojeva Sokol* skog Glasnika.
Lza toga prešlo se odmah na 2. tačbu dnevnog reda i to na: Izveštaj Saveizinog Tehniokog odbora. Savezni načelnik br. dr. Viktor Murnik, dao je opširan izveštaj o radu TO. JSS. Predloži zbora župskdh načelnika1 bili su primljeni. Više o torne u Pred* njaku.
K 4. tačei dnevnog reda izneo je izveštaj Gospodarskog odseka JSS, gospodar br. Čobal.
IZVEŠTAJ GOSPODARA.
Izveštdvhm na temelju surolve bi* lance od 30. novembra t. g. Cisti pro* met u 11 meseci postigao je svotu Din 5,276.704-—. Dohoci iz prganiza* eijskih doprinosa u razdoblju od 11 meseci iznose kako sledi: na porezu za godinu
1924 primili smo Din 5*50
1925	„	„	„	2.733-50
1926	„	„	„	8.155-02
1927	„	„	„	18.622-—
ukupno Din 29.516-02
spram' Din 603.288-75, koliko iznotse naša potraživanja iz istog naslova spram društava. Uterali smo dakle unatoč pritiska, protiv kojeg se več tužo samo cca 5 %.
Za poslovnu godinu 1928 bilo je raspilsanog poreza Din 431.990"—, ko ji za,pada u platež do polovine 30. aprila, druga polovina pak 31. oktobra. Opla* tilo set do 30. jiuna samo 83.02P50, do 30. septembra 116.288’50, do 30. no* vembra pak Din 173.900-45, dakle u
11	meseci nismo pestigli ni kvotu, koja bi morala biti uplačena do 30. aprila, ako bi htela služiti svojoj pra* voj svhsi, t. j. pružiti saveznom stare* šinstvu sredstva i omogučiti 'redovno delo.
Opominjali smo kako več rečeno ponovo, večim delom ostali smo hez odziva, jer samo cca 150 društava vrši svojo dužnosti, 'sva ostala šute, na plačaju i spremaju u najboljem slu* čaju za poslednje sedmice prc sed* drnce odbora JSSmolbe za otpis, jer: krajevne prilike, siromaštvo članstva, nevolja članstva, opšta finans.ijs.ka kriza L t. d., i t. d, ne dopuštaju. Za stare dugovo ponavlja se uvek ista pesma: nismo imali toliko članstva, to i te gotdinc nismo iradili i t. d., i t. di, ne kaže ali nitko uzirok, zašto se na redovne i tacne raspise poreza od Istrane starešinstva JSS nije nitko javio s reklamacijom u odredenom roku i na temelju dokumenata doka* zao, da je savezno opterečivanje treba is.praviti. Onda, kad je. vreme za rc* 'klamacije, sva šuti, kašnje pa se hoče operirati samo s paušalnim tvrdnja* ma. To jo slika, koj,u dobiješ, ako po* gledaš u obilnu predmetnu Ikorespon* dencijiu kod Saveza. — Mnogo takvih društava još dakako samosvesino i sto* jički šutii, tobože »šta me briga Ev* ropa!«
Što sam več u više svojih izve* štaja utvrdio, iznosim ponovo. Radi oporezivataja nama Se 'krije po mom sudu cca 20—25.000 članstva, naraštaja i dece! Slepi su i ne viidc, da tim,e ne nanose štetu save.znom vodstvu, nego svojoj zajedničkoj i vlastitoj stvari!
Ako još naglasim, da bi se morali prvenstveno iz poreza pokrivati telkuči organizacijski troškovi, onda če moči svako kod pregleda obračuna uvideti, da bi bilo saveizno starešinstvo več odavno moralo zatvo.riti svoje lokale, ako bi bilo prekrštenih ruku čekalo na dohotke iz poreznog raspisa.
Iz stavke poreži 1924—1927 ste odglasali na glavnoj skupštini JSS u Kragujevcu zajam za sanaciju Tabora u 5 godišniih obroka po Din 40.000-—, dakle iz stavke, koju smo več samil u svom proračunu za tekuču godimo is* erpli s iznosom Din 93.000'—.
Kao što so razabire iiz specificira* nog spiska o uplataina tog zaostalog poreza primili smo sveukupno samo Din 29.516-02, čime smo mi sami samo do 30 % našli pokrice, a kamo li da bi bili mogli ispuniti Vaš .zaključak u ko* rist Tabora.
»Sanacija« još je otvorena za Din 131.024"50, jer se do 30. XI upla* tilo Din 21.910"— od Din 152.934 50 ina početku godine.
Ozledni fond ne spada ovamo, ipak se mora i radi tog malenog.i nada sve važnog socijalnog doprinosa reči, da još uvek nije prodrlo pravo shva*
ker se običajno izvrši vsak pogreb naj* kasneje v 48 urah po smrti pokojni*
Uovi.
Govorniku tedaj tudi po tem za* komu ni treba poprej prijaviti svojega govorla niti politični niti kaki cerkveni oblasti, je pa seveda odgovoren za vse* bi no govora v izmislu obstoječih zako* nov. Vsekakor pa bo treba prijaviti vsak korporativen nastop društva po* litični oblasti I. stopinje.1
Čanje te zaklade medu našb članstvo
—	sve to na silnu štetu sviju nas, inače ne bi bilo prikrivanja pravog broja članstva ,i t. d..
Ako zbrojimo, koliko smo primili na organizacijskim doprinosima, ovo* godišnjim i starij.im, pokazuje nam se ova slika:
a) porazi 1924—27	.	Din	29.516"02
b) poreži 1928 ...	„	173.900-45
e) sanacijski doprinos
1924	  21.910-—
ukupno: Din 225.326-47 medu ti m smo u trošili u čisto organi* zacijske svrhe u istem razdoblju, kao što pokazuje obračun:
Obračun režije za vreme od 1.1. do 30. XI. 1928.
Predmet	Proračun	Utrošeno	Uštedjeno
Tajništvo	263.42G’—	226.352 50	37.073-50
Tehnički odbor	317.000'—	85.259-9(»	231.74004
Prosvetni odbor	31.000*—	1.485 50	29.514-50
Lekarski odsok	3.000 —	20'-	2.980 —
Odbrambeni odsek	10.000-	——	10.000 —
Statistički odsek	4.000 —	700 —	3.300 —
	(»28.426 —	313.81796	314.60804
Din 313.817"96 ispram Din 628.426"— proračunom predvidenih izdataka za odseke: tajništvo, TO, PO, LO, MO i SO. »Uštedili« bi bili dakle 50%, da smo imali sva sredstva na raspolaga* nju, tako smo pak prekoračili svotu, koju smo dobili od društava za Din 88.49P49. Poktričei imali smo jedino u Sokolskom danu te je time doprine* sen doka«, da nam je dohodak iz So* kolskog dana neophodno potreban, što važi naročito još za budučnoist.
Kad je več govor o iizdacima mo* ramo spomenuti i Amsterdamsku • Olimpijadu i naše učestvovanje na njoj.
Svi troškovi ekspedicije i nastupa u Skoplju, Beogradu i Zagrebu iznose ukupno Din 188.512-90, koji su nami* rerii do Dim 161.447-—. Nedostatak Din 27.065"90 namirila je savezna bla* gajna. Taj nedostatak nastao je ve* !čim delom radi neočekivano slabog i.nkasa na akademijama amsterdam* ske vrsto tu Skoplju a naročito u Beo* gradu.
Izdaci za amsterdamsku ekspedi* ciju nisu pogodili naše- članstvo, kao što so vam je obečalo na scdnici od* bora prošle godine 11. decembra.
Na te konstatacije bi moguče ko rckao:	»Pa hvala Bogu i Bog dao
zdravijo, tako neka se radi i u buduče, pa če hiti dobro«. Držim, da Vam je savezno starešinstvo kroz niz godina i dokazalo, da hoče tako raditi te to i učinilo: štedilo i tražilo vlastitih .iz* vora bez potpora, kojih nismo bili deonici ni od državo ni od privatnih ustanova, nego iiz organizovanoga vla* s ti tog a gospodarstva, u ko jem se sledi princip solidnosti i apsolutne k or ek t* nosti. Ipak su ali nemarnost i mlačnost nekih naših župa i društava ponovo več navela savezno starešinstvo, da počne dvojiti uživa li još Vaše pove* renje, po čijoj volji smo na čelu orga* nizacije, jer, ako bi bilo povercnje ovde, onda bi ipak morala biti i stvar* na pomoč ovde, da provedemo to, što smo naumili ,i što ste vi sami zaklju* čili i naručili. Na temelju tih premisa pojavio se zaključak: demiisijonirajmo, jer iz dana u dan veče poslove s a vez* nogevodstva ne možemo obavljati tiraj* no Bez saradnje svakog pojedinog čla* na. — Sastanci starešinstva s večinom župa meseca novembra navodno su verno pokazali, da tom zastoju u vr* šenju dužnosti nije uzrok u ncipove« rcnju spram saveznog vodstva.
II.	Kretanje dugojča i poitrazivanjg.
Stanje 30. XI. 1928.
Dugovi:
1 Napomena uredništva:	Članak
donosimo na slovenačkom jeziku za* to, jer u članku navedene narcdbe va* že samo za Sloveniju. Ako sc slični slučajevi dešavaju ,i u ostalim kraje* vama naše države, molimo kakvog bra* ta pravnika iz onih krajeva, dai stvar prostudira i za one prilike napiše ova* kav informativni članak za Sokolski Glasnik.
roba ČOS i nekoliko drugih .ili novih dobavljača ili pak takvih, s kojirna obračunavamo krajem godine.
Nadalje duguje još savezna bla* gajna fondovima, osim ozlednom, Din 72.235"82, koji novac se nalazi >u prometu te če se odvojiti, čim če biti to moguče bez štctn'ih posledica za tekuče poslove.
Potraživ a n j a.
Sva naša potraživanja odnose se samo na sokolsko članstvo, sokolska društva i župe. Stanje tih potraživanja por 30. novembar razabire se iz su* marnog iizvadka, koji je dobio svaki delegat župe; .izvadak pokazuje debet saldo za svaku župu posebno i potan* ko navodi naslove, zašto 'i koliko se duguje. Potraživanja na pretplati za Sokolski Glasnik, Prednjak i Sporne* nicu tu nisu uključeni.
Iz izvadka razabireto, da su izno* sila naša potraživanja 30. XI. 1928 Diln L011.714-35 manjc Din 38.668*68, koliko izkazujie1 poslednja kolona. To su naime uplate društava ili župa, iza koje uplate uspr* kos propitkivanja ne možemo dobiti objašnjenje, kako da ih upotrebimo; nekoliko tih tajinstvenih uplata stare su več dapače više godina, dokaz,^ da knjigovodstvo nije baš u tnajlepšem redu kod društava, koja nam_ na to* lika pitanja ne mogu dati objašnjenje, zašto su platila.
Ukupni debetsaldo če se danas naravno sniziti za one ruplatfc' koje smo primili od 1. decembra dalje. Do 14 o m. bilo je tako još odplačeno ukupno Din 129.921-80, što bi se dalo pripisati uplivu današnje sednice od* bora. Medu večim doznakama u po* slednjim danima moram spomenuti uplate sokolskih žiupa Novi Sad, Za* greb ‘i Skoplje.
Od župa, koje su bile prošle go* diruc predlagane na isključcnjc, vidlji* vo se popravila župa Veliki Bečkerek, župa Niš se isto tako popravlja i be* leži več nekoliko činova, dok je župa Skoplje doznačila poslednjih dana do* ista Din 20 000 a conto, što je ali ne* dovoljno s obzirom na stalnu pasivnu resistenc.iju spram Saveza več od go* dine 1925., radi čega su i njena d'r;u* štva smatrala večim delom navodno čak i za smešno, da bi sc što Savezu plačalo. To neraispoloženje sc je jese* nas čak i poviečalo, jer su bila društva od strane župe namerno krivo infor* mirana o našim zahtevima, koje smo dogovorno s nekim funkcionarima po* stavili s ohizirom na saradnju savez* nog vodstva kod slctova u Skoplju. Od prošlogodišnjeg obečanja danog na dcccmbarskoj se d niči odbora JSS nije se dakako ništa ispiunilo, ai od slctslkog siuficita — cca 400.000 Din nije došao Savez ni do pokriča svojih efektivnih 'izdataka, koj.e smo imali sarađujući kod sleta.
Za lyonski takmičdrski fond je ovte' godine potpuno uplatila župa Vel. Bečkerek Din 4000. Duguju dajkle još župe Novo Mesto i Osijek ukupno Din 4172, a i župe Kranj i Split još nisu odkupile svojih obečanja, da če nešto doprincti k fondu. Ako sc župe same ne sete toga, seti neka ih ovaj izveštaj; za trajnu_ evidenci ju brinu* čemo se, dokgod neče biti sve plačeno!
Roba: Pravilo je, da šaljemo sve pouziečem odnosno uz gotov novac. Da je ta stavka 30. XI. .prilično visolka t. j. Din 155 704-05, proizlazi iz toga, što smo poslali članski k.alendar i na* raštajski kalendarič u večini otvore* no. Kod župe Beograd radi se o ko* misijskoj robi, kod Skoplja pak o efelktivnom zaduženju kod nas radi saradnje saveznih organa i uprave na njeizinim sletovima. Savez n'ije zahte* vao participacije na dobitku, zahtevao je samo pokriče svojih efektivnih iz* dataka, što je bilo u oLstalom i dogo* vorono, a do danas još neispunjeno od župe Skoplje, koja uopšte odbija taj naš izahtev.
Sanacija je još uvek u strogoj cvidenciji. Za koje župe naročito važi to uveravanje, govori dovoljno očito izvadak sam.
Sokolski dan 1927 još uvek nije ■ sasivim namiren, lako se nalaze raz* glodiniicc u rukama dotičnih društava več skoro godinu i po! Lako je tvrdiiti, a nemogučb dokazati, da se to ras* •prodavanjc ne može izvršiti. 'Čitavu godinu opominjemo ta društva pisme* no putem župa i putem Sokolskog Glasnika sve uzalud. Sad smo počeli objavljiva ti ta društva u crnom okvi* ru u Soikolskom Glasniku. Na dugu je bilo 31. XI. još D.in 33.791-50, primili •smo pak do toga datuma Din 143 hi* ljade 48-50. Odazva'o se potpuno ili I delomično 345 društava.
Sokolski dan 1928. Razglednice smo razaslali na sve župe več meseca augusta, a od večine župa nismo pri* mili izveštaj, ako i kako su ih podelile medu svoja društva. Od mnogo dru* štava primili smo tik pre 1.decembra urgence, da još nisu primili karte. Iz* nosimo ovde slučaj u župi Novo mu* sto zato, jer se to dogodilo jednako kao i prošle godine.
Današnjim danom zapada taj do* prinos u platež, a primili smo do da* nas več Din 44.208"50 od 116 društava.
Doprinos za naraštajski barjak ČOS.
U neprilici sam, da odgo.varaju* čim izrazom označim površnost, koju pokazuju ona društva a i župe, koja dopuštaju, da dolazimo s tim potra* živanjima sv.e od godine 1926 dalje. Ako bi naš naraštaj saznao «a tu sra* motu, koja se svaljuje na njega, do dna duše sam uverem, da bi parirao na to spontanom zbirkom. Društvene uprave, načelnici, gde stje, kako gle* date na toi pitanje prestiža našega na* raštaja? Malenkostni iznosi ne odvra* čaju nas, da ih ne bi iznosih dokgod neče biti sasvim uplačeni!
O	porezima i ozlednom fondu bilo je več toliko reči i mastila potrošeno, da si danas lako prištedim svako raz* laganje. Možda če šutnja još bolje delovati, jer nagoveščuje, da če slediti pre ili posle bezobzirmo obračunavanjo sa svom indolcncom i nemarnošou naših uprava. To kategorički zahte* vaju naši fcajednički interesi. Naša organizacija mora biti uzor u vršenju obaveza spram sebe i spram bližnjega, zato ne sme podnositi takvih pojava, koje su predznaci rasula ili su znak, da sc uopšte još ne smemo nazivati orgamizacijom.
Dobro, moguče če mi tko prigo* voriti, tobože, kriza je i, t. d., i t. d. i Ikao što su več ti prigovori predobro poznati, pa je radi toga teško udovo*. Ijiti tim zahtevima materijalne pri* rode. Ne stoji bračo, jer doneču vam dokaz, da su naša najbolje organizo* vana društva upravo u rudarskifm od* nosno industrijskim krajevima, gde sc članstvo regrutira iiz priprostog rad* ništva (Trbovlje, Kreka, Vareš*Maj* dan, Lukavac, Kakanj i t. d.) i u do* slovno gladujučoj Hercegovini. Ko još može izdržati gornje prigovore, koji dolaz.e iz bogatijih krajeva uz svedo* čanstvo ovih primera?!
Savezna sokolska štampa.
Obzirom nato da u izvadku ,nije uključcna naša štampa, spomiinjem ju posebno.
Sokolski Glasnik bide po svim znakov.ima moguče i aktivan, iako. smo
dali meiHist od 4 stran e, kao što jo bilo proračunom predvideno, nego 21 broj na 6 lili 8 strana, decembarski što više na 16 stranica.
Prlrodno je, da sc ima to stanje pripisati u prvom redu 'in s er a ti* m a, radii kojih ali svuda vlada mišle* nje, da se ne mogu dobiti. Prema to* mo bi dakle list izdržavali i u materi* jalnom pogledu Ljubljana, Celje, Ma* ribor, Vareš*Majdan, Dubrovnik, Osi* jek li Sušak. Zar Beogra>d, Novi Sad, Subotica itd. itd. zbilja ne mogu ismo* či ni jednog oglašivača, koji bi mo* gao oglašivati za protuusliugu za ono, što mu snosi naše članstvo? Imamo mdustrije, hotele, banke, trgovce itd., koji se sigurno ne brane dobiti od ■naših! Zar se me hi dalo dati pri orga* nizovanom provađanju gesla »Svoji ■svome« malo oduška i izraza i upo* zoriti one, da ismo kao ko.nsumenti ovde i da nam nije svejedno s kakvim obrazom se pirimaju tnaše pare. Ne od* mah, u početku, s vremenom bi sc po* kazala sva težina takvog organizova* nog postupka i radoznao sam, ko če biti još omaj, koji če našeg akvizitera oglasa s komplimentima, a' praznih ruku ispratiti kroz vrata!
S odzivom pretplatnika ne može* mo biti zadovoljni. Broj pretplatnika bi se mogao, a i morao povečati. Po* hvalno :i sa zahvalnošču moramo ov* de spomenuti društva, koja putem kolportaže rasp^čavaju Sokolski Glas. nik, to su društva: Trbovlje, Litija, Si* benik, Diuga Resa, Lukavac, Subotica, Split, Kotor i naročito Dubrovnik, ko* ji raspača stalno 150 pirimeraka. Stav* ljam ta društva za uzor ostalima.
KAKVI SMO.
Pa pustimo po strani primere, gde sc iradi o odgovaranju materijalnim obavezama i pogledajmo se u zrcalo kako izglodamo obzirom na druge oba* v Lize. Savezni lekarski odsek traži od društava izveštaje. Od 430 društava dobije odgovor isamo od 35 ‘društava unatoč urgcncija. Za sastav savezne statistike se s ogromnim izanoveta* njem dobije najviše dio 300 izveštaja. Raspiše se savezni prednjački tečaj za članove i članice. Tečaj se mora odgoditi jer nema prijava. Revizij* ske izveštaje zahtevali smo me* seca avgusta i odredili termin do 30. septembra. Do toga dana nismo pni* mili ni jedan izveštaj; do danas 16. de* cembra imamo ih tek od 102 društva, iako smo okružnicom od 20. novem* bra upozorili ponovo sva društva na naš zahtev. Ni jednog izveštaja ne* mamo od sledečih župa:	Beograd,
Kranj, Kragujevac, Niiš, Sarajevo. Skoplje, Split, Šibenik, Tuzla, Užice, Zagreb; dakle od 11 župa. Ako prh brojimo još i Cetinje, jer smo primili
samo 1 takav izveštaj, onda je več ža* lestna uadpolovična večina ovde. — Za 1. decembar ove godine molili smo, da se skupljaju i nama doznače knji* ge, koje če se upotrebiti pre svega za onjižniee naših pograničnih društava. Jedrno samo društvo sc odazvalo i po* slalo jednu samu knjigu u tu svrbu. — Ili: U Sokolskom Glasniku izrekla sc misao, da se omoguči zamenjavanje naraštaja za vreme .praznika radi upo* znava,nja, a i i«i zdravstvenih razloga. Ni jednog odziva nije bilo na to, a i sve je šutilo i nije reagiralo ni putem Sokolskog Glasnika na taj na svaki način \umešan (predlog.
Ovde bračo no radi se sviudai o parama, a ipak nema odziva, ne poka* zuje se ni smisao za red, ni smisao za organizaeiju, ni smisao za dobrobit i napredak naše stvari. Možemo li sc iza ovakvih dokaza još udarati u prša junaoka, da li se možemo izgovarati na križu novca itd.? Da, pošto ji kriza, a ta kriza so zove kriza volje, kriza discipline.
Nehotice sili mi na jezik uporedba s pojavom iprilikom proslave isolun* skog fronta u Beogradu. U uspomeni Vam je sigurno još, da je bila tom prilikom odobrena besplatna vožnja u Beograd i natrag. Da ste onda videli, kako jio sve brzo reagiralo na upozo* renje Saveza. Kilometničkc brzojavke padalo asu Savezu 'kao kiša, koliko u isto vreme Beogradu može viam reči delegat beograjske župe. Pojedina društva, koja imadu u saveznom kata* ■stru skromne brojeve prijavljemog članstva, prijavljivala su za nekoliko stotina veče brojeve članstva za tu •paradu. To je uoistalom opaženo i u pojedinim župama; upozoravam na predmetni članak br. Bogičeviča iz Tuzle u Sokolskom Glasniku.
Iza svega toga se ne samo sme* mo, nego moramo pitati: jesmo li još sokolska organizacija?
Moguče če ko prigovoriti: opšte prilike u državi, 'kioje nisu nužičaste, što više, koje su žalostne, krive su svemu torne. Taj neka nam odgovori na naše pitanje: je li naše sokolsko vodstvo krivo za te pojave u sokol* skioj organizaciji, neka ih iznese i vi sudate, a zar ne govore najviše upravo oni, koji zabolravljaju na svoje orga* nizacijske obaveze, da jo treba naš javni život sokolizirati, diči opet po* jeddneu i driuštvu, veru u sebe i diči moral. Taj posao svršiti bračo, sp o* sobna je samo takvai organizacija, koja može pokazati u prvom redu u svo* jim vlastitim redovima na .delima red i smisao zanj. Jer: »me gledajte kako radim, nego što naučavam,« to kod nas ,no važi. Takav način vaspitnog rada oistavimo drugima, mi moramo jedino dobrim primerima pokazati, da smo poštivanja i respektiranja vredni.
A ako smo takvi slabiči u tim osnovnim i za nas bitnim pitanjima, kakvi tek izglcdamo u odnosu spram cilja, koji smo si stavili kad smo ušli u sokolske redove, sokolskom zaklet* vom!
Ne zaboravimo, da je Sokolstvo došlo do današnjeg svog ugleda bor* bom, 'radom, i da če nas istorija a i okolina suditi po delima, a ne po res čima!
Ako če ko oceniti ta moja razla* ganja kao prosvetno predavanje, pri* stajem nato s napomenom da ipak spadaju ovamo u gospodarski izveštaj i da bi bilo moguče dol.sta naše go* spodarsko stanje mnogo bolje, ako b! svi prosvetari obradivali i ovu temu, jer mi moramo biti u prvom reda: praktični ljudi. Nastojati moramo, da prikažemu svu krvavu potrebu, da sc pobudi u našem čoveku smisao za cc* iokupnost, za zajednički, promišljeni rad, da se reši onog prokletog ego* izma, 'koji ubija društvo, ubija drža* vu, jer se iz njega radaju dela dikti* rana po instinktu, a ne ipo savesti i osečaju odgovornosti spram sebe i spram bližnjega-
Budimo praktični, spomeniuo sam prc. Uzgajajmo dakle naše članstvo, naročito pak naraštaj, k samostalnostL Biti neovisan, znači biti muž.N S na* obrazbom se oslobodimo od tudeg slabog upliva, s delom pak se oslobo* dimo uz to još i gospodarski. To vas* pitanje držimo naročito u vidiu, jer je od tog pitanja ovisna narodna i dr* žavna nezavisnost i napredak. No upučujmo nikad i nigde na razne pot* pore; svoja dela in načrte ne gradimo u tim o bi a cim a; zanašanje 'na tudu pomoč je otrov, je prodavanje slobodo misli i dela, je početak korupcijo i zato moralnog i gospodarskog p rop a* danja!- Propovedajmo uzajammost, ljubav spram bližnjega, ljubav i P'05 štovanjo za delo, za sistematično, na* ročito detaljan rad. Doista veliko j i nesporno postojicčoj	go sp o d ar s koj
krizi doskočičemo s pirioipagandom i provadanjem štednje. Nije to samo posao novčanih zavoda, vec je i naš posao, ako hočemo piutem sokolskog vaspitanja diči našeg eoveka te rm* pobaagati, ako ue u nekoliko godina pa u 10 ih 20 godina, stvordti čvrstu eksistenci ju, od čega če Sokolstvo, društvo 'i država, bez dvojbe imati ve* ču korist, nego pak od ovismog i go* spodarski slabog čoveka.
Kao primer u tom pogledu srna* tram za dužnost, da spomenem župu Mostar, koja je uvela u svojim dru* štvima. obvezatnu štednju. A posledi*
Savez duguje per 30. novembra
1928	još:
1ČOS . . . Din 279.389-34
U. T................ 30.844-50
Ostalima .	„	20.29L65
Ukupno Dira 330.525-49
ĆOS če se još ovaj miesec odpla* titi najmanj,e toliko, da če ostati još ,Kč 100.000 na dugu to če moguče moči
—	naravno 'kod odgovarajučeg odziva naših društava — doči več naredne godine do1 potpunog pokriča toga duga, koji potiče još iz godine 1922. i Dug U. T. se je ovaj mesec na* iravno još ipovečao ,za decembarski ■broj Sokolskog Glasnika, kalendar, naraštajski kalendarič i Prednjak. Radi poznatih .prilika nismo na žalost mogli U. T. odmah isplatiti, kao što ja to <bio 'inače naš ohičaj. Pod stav* kom »ostalima« nalazi sc komisijska
Sednica odbora Jugoslovenskog Sokolskog Saveza
16. decembra 1928. u Ljubljani.
ca? Tokom 1 godine sabrali su nara« staj, dcca i članstvo takvu svotu, da je bio omogučen slet naraštaja. <u Du= brovnik. bez naročilih potpora. Iza to« ца štcdi so još marljivije' i prilikom mojo poslednje p ose te u Mostaru na« šao sam te prištednje več preko Din 30.000. Ko is e .priučio na štednju pare do pare u tu svrhu, naskoro če spo« znati čudotvorne posledice štednje i za svoj privatan život, — Sokolstvu ee biti zahvalan, jer mu jc otvorilo oči te ga navelo na pravi 'poit k ffo* spodarskoj samostalnosti.
Put na selo si utiro mostarska župa na taj način, da se brine na prednjačkim tečajovima za seoske četo uz predavanja o tehničkim so1:, organizacijskim piredmetima još i za stručna predavanja Lz - zemljoradni« štva, da na taj način pokaže jiadnici* ma put i način, kak.o može iz svojo osk/udne grude izvuči što višo ploda, da si olakša svoj mukotrpa.n život, — brine se za zajedničku nabavkiu zem« ljoradničkih potrepština, semenja, mladica vočnog drveča itd. Po mom skromnom mnenju je to jedini put po ko jem dolaeimo do inače komser« vativno i silno .nepoverlji v:e duše se« ljaka, do1 onog Seljaka, kojega vidimo stajati uvek po strani kako s nepove« renjem gleda naše nast-upe, a kojega bi mi svi rado privukli i pridobili za se« be. To nočemo nikada postiči s ne« znam kako lepim rečima o našoj ideji, nego jedi.no stvarnom pomočit, koja budi '/ahvalnost i poslovanje, a kraj tega i povcrcnjo, da je i ono zanj do« hro, o čemu mu s odiuševljcnim roči« ma pričaš i preporučaš.
SMERNICE ZA BUDUĆNOST I PREDLOŽI.
Pogled u budučnost.
Da se< istorija ponavlja to danas nije razvcselja.vajuče, ipak ali ne sme* mo zdvajati, ako ustrajemo nepoko« lebivo u dobrome, a slabo da nasto« jimo popraviti ili odstraniti. Vlastite greške vidimo jasno, ko ih do sada nije još video, može ih opipati sada, zato smo te nedostatke i utvrddli.
I. Jasno jo ko beli dan, ako ho« ecmo napredovati, moramo slediti na* šo gospodarstvo po društvima,, t. j. kod temelja, da iz vlastitih snaga stvorimo novčana sredstva, od kojih je avisno svo delo i uspesi. Župe mo« raju toj strani društvenog delovanja posvetiti is tu brigu kao i tchničkoj, i to s revizijama, sastancima društvo* nih blagajnika i revizo.ra; naročito re« vizore treba jie jačo ip'rivuči na rad i od njih zahtevati najmanje to, da barem 2 put na godiinu pregledajo po« slovanje društvenog blagajnika i o tome izveste odbor d župsko starešin« stv-o.
II. Nastojte da đođo do što če« ščih dodira medu župama i dnuštvi« ma. Ako če biti na razpoloženju sred« stva, prisustvovače u budučo i sa.vez» no starešinstvo na žuipskim odbor« skim sednicama, gde če se doči u uži i bolji kontakt sa zastupnieima dru« štava, nego na žuipskim glavnim skiup« štinama. Kada dode odbornik kakvog društva u sedišto župo ili Saveza, ne« ka se uvek javi o 'kancclariji, da sc medusobno što bolje upoznamo, jer
0 sob n o se dadu mnoge stvari mnogo bolje i brže urediti, nego samo pis« mm im putem.
III. Počam od avogodišnjih dru« štvenih glavnih skupština uvodi so obavezno predlaganje blagajničkih i revizijskih izveštaja, a ujod.no neka se navede promet, bilanca i proračun.
1 o izveštaje treba, poslati svake go« dino do 31. I. žuipi, koja ih upotrebi za svoj izveštaj na glavnoj iskupštini župe. Do 15. II. svake godine pa se moraju predložiti saveznom starešin« s tviu.
IV. Na društvenim, žiupskim i sa« veznim tečajovima neka se prodajo uvek 'nekoliko sati o gospodarstvu u društvima, da se na taj način postigne sporazumno delo izmedu tehničkog d administrativnog vodstva, jer jedino onda še može računati na uspeh.
V. Klonimo se sviju prilika, koje bi davale povod za kakva predbaciva« nja članstva. U mislima imam ban« kete, 'kioji siu došli nekako iu modu prilikam slotova. S banketima se u pTvom redu sasvim bez potrebe troši ime tat, a gto je jQig gorC; ti banketi štvaraju sla.bu krv kod onih, ko ji nisu bili pozvani, te ostaju prepustem sa« mi sebi dok vodo sede na banketu. Mesto banketa uredimo rado zajed« nicki rucak, gde svako svoje iplača i karo o ima pristop svako. To neka sc smatra kao predlog >za današnju sed« nicu.	.	:	|
VI. Odušovljono širite sokolsku štampu, a ujedno nastojte da se tačno ubire i plača prctplata. Suviše bi bilo govoriti o potre bi jednog ili drugog.
VII. Svom doslcdmošču neka se Propagi.ra načelo »svoji svome«. Ka« žemo, da smo brača i jedna obitclj, zato moramo i u tom poglcdiu biti do« sledni; preduslov za provadanje toga načela naravno je, da je trgovac ili obrtnik solidan kako obzirom na ccnu tako i na kakvoću robe, gde toga ne« 'J13, '^P^da dakako i obaveza za na« šeg .elana konsumenta. Provadanjcm gesla »svojd svome« možemo mnogo koristiti i našoj štampi, je.r če onda mnogi, a no samo eksporteri rado uvi« deti potrebu, da oglašuju svoju tvrdku u sokolskom listu.
VIII. Da dademo jači izraz našem nezadovoljstvu o radu odnosno pa« sivnosti ondh naših društava, koja su nanela toliku 'moral n u d materijalnu štetu našoj .stvari, predlažemo, da se im iiz.reče strogi ukor odbora JSS. Ko« ja su to društva, znadu župska stare« ši.nstva sama jednako dobro kao i mi, zato ih nc navodimo posebno.
Ako so ta društva do 1. marta na« redne godine me* poprave i udovolje svojim obavezama, ipredložičemo jih glavnoj skupštini Saveza u iisMjučee nje, jer su s dosadašnjim opomenama i lojalnim čekanjem iscrpljena več sva sredstva.
IX. Kao poslcdica .silno ncuned« nog plačainja organizacijskih doprdmo« sa mora savezno starešinstvo izvestiti, da smatra predlog mostarske župe (1 dinarski doprinos za fond u korist gradnje sokolskih domova), koji jo bio u rasipravd na poverljdvom sastan« ku u Kragujevcu primljon. u .obliku resolucije, da so oživotvori, za nepros vediv. Pa i u slučaju, da bi bio (pro« vediv taj način, morao bi sie napustatd iz taktičnih razloga, jer bi bilo uvek dosta, molioca, a podupreti bi sc mo« glo samo jedno društvo i to nedovo.lj« no, tako da ne bi to podupiranje p.o« stiglo ni svoju svrhu. Rodilo bi mnogo slabe krvi kod onih, koji bi bili od« biti tc bi se osečald zapostavljenima. Iz toga bi nikle svo več d onako dz jav« nog života dovoljino poznate slabe po« slodice, kojie bi bile samo na štetu ugleda maše organizacije te bi još više podrmale disciplinu.
X. Gledo predloga goepodarsk.c prirode neka važi načelo, da sc ras« pravlja o njima samo na sednicama odbora JSS, gde se la'ko u miru o sve« mu temeljito raspravlja, što jc na
Osuda bivšeg inarodnog poslanika Ivana Jeriča, urednika »Novina« u Murskoj Soboti.
»Novine« od 20. marta 1927 ob« javile siu .čla.nak »Spasavajmo omla« dimu«, u kojem naziva incpoznati pi« sae sokolska društva i Sokole bezver« cima. Radi ovakve neosndvane tivrd« nje uložio je JSS iprotiv urednika, kod okružnog suda, kao isuda iza štampu u Mairdboru tužbu. Kod rasprave, koja jo sledila, izmirile su se stranke tako, da jo urednik »Novina« svoju no« osnovan u tvrdnju požalio, vratio JSS troškovo i plati o Din 1000 za .»Jugo« slovonsku Maticu«.
Odmah u narednom broju, pa su objavile »Novine« 3 članka, u kojdma svojiu izjavu opozivaju i rpredbaouju Sokolstvu, da je primilo zagreba,Čku resoluciju glede odnošaja sp ram crk« ve, zato, da bi lako ipred sodom nastu« palo, da dm ali nitko nc veruje, da po« .štuju veru. Predbacuje nadalje, da So« kolstvo isvojom glazbom namerno smeta sliužbu božju, gde može, na« imerno kod isprovoda no ide u& križa, da timo o.malovažava voru itd. Nad a j lje, da se jc Sokolstvo prilikom sp:ro« voda tpokojnog Rajha u Ljutomeru nepristojno ponašalo i da je otprarvilo iz škola 'pozdrav »Hvaljen Isus«. U drugom članku opisuje pdsac demora« lizaeiju u Murskoj Soboti i tuži So« kolstvo, da je ono torno krivo. Ko« načno predbacuje Sokolstvu, da sl stvara i osniva na trošak državo no« potrebna službena mosta, da se mogu njihovi članovi ta,mo ugnjezditi.
Svi ti članoi izašli su zalim, čim jo bio Ivan Jerič izabran za kandidata za prcdstoječc izbore u N aro dnu skup«
ŽUPA OSIJEK
SOKOLSKI DAN U VINKOVCIMA.
Sokolsko društvo'proslavilo jo So« kolski praznik na vrlo svečan način. U 10'30 sati počelo je predavanje br. Joe. Orcpiča, zam. starešine, o znače« nju dana. Nakon predavanja izvršena je svečana sokolska zakletva novih članova. U 11*30 formirana je povorka, koja je prošla kroz glavne ulice grada. U 20-30 počela je zvucima sokolske koračnice svečana akademija u ukra« šenoj dvorani Hrv. Doma. Sledila je pozdravna reč br. Bogdana Spornjaka, načelnika, koji je rekao:	»...Svi vi,
koji sto se danas ovdo okupili, da sna« ma proslavite n.ašu najv.eču sokolsku slavu, svi ste mi dokazom, da shvačato našu zadaču. ispravno, da sto dioniei naše velike sokolske misli; da snama jednako osećati i da čete u danoj po« trebi snama Sokolima ustrajati i ’* borbi za našo največe tekovine. kojih uspeh danas slavimo ...«
Posle govora održao je br. načel« nik kratko slovo o značenju takmiče« nja i izvršio predaju takmičarskih di« ploma naraštajcima, naraštajkama i članovima sa župskog slieta održanog meseca juna prošlc godino u Vinkov«
glavnim iskuipštinama odnosno na po« verljivim sastancima, koji trajiu du« boko u noč po dosadašnjim iskustvi« ma skoro isključeno, glavna, skupština pak skioro dsključujo svaku debatu.
XI.	Buduči su naše glavne .skup« štine zapravo postalo samo neke ma« nif.estacije za. izvršenje propisainog svakogodišn jeg izbora starešinstva, dok se pravi posao iizvrši joddno samo na sodnicama odbora, zato se pred« laže dz tih razloga i iz razloga štcdnjc, da sc na narednom saboru promern-postojeea savezna ipravila tako, da se vrše savezne glavno .skupštine redovno svako 2 ili 3 godino odnosno i 'pre ako bi to bilo potrebno; sabor kao silno skup i nesipretan aparat neka se napu-sti, a njegov dolokrug neka se prenese na saveznu glavnu skupstinu, koja pruža bolje jamstvo za uspešni ji i tcmeljitiji rad nogo sabo^ a koja je i jednako poiuizdan čuvar čistočo i tu« maž sokolske ideje. Načelu demokra« tizma nečc so oduzeti ukidanjem sa« bora upravo ništa, jor je i .na glavnim s!<upštinama dano zastupstvo društa« va u osobama izabranih delegata. Sa« veznom starešinstvu se nalaže, da pr.i« premi predlog za promenu sadanjdh pravila i ustava.
To bi bilo nekoliko misli i pred« loga'za poboljšanje naših prilika, no natrag, napred moramo dči jer jedino time oemo opravdati svoj opslanak. Posvetimo najvcou brig« i pažnju go« sip o d ar.sk im pitanjima, nc samo našim sokolskim, nogo i opštim. Jer gdo je blagostanje, tamo jc moguč i napre« dak. Tamo čo uspevati dobro i naša stvar, kako u pogledu internih pitanja tako i u pogledu p.ribližavanja i stva« ranja sil no g našeg cilja — Svesloven« stva. Zdravo!	(Nastaviee	se1.)
par dana po dostavljenoj optužniei — dakle još pro rasprave izabran u Na« rodnu skuP« ti mi te se jo posbupak spiram njega kao poslanika obustavio.
Kad jo pak bila 6. jamuara o. ig. skupština raspuštana, sud jo na iprcd« log JSS raspisao novu raspravu, koja se održala 24. ja.nuara pred oknužnim sudom u Mariboru. Senatu je •pred« sodao dvoirski savetnik Požega, optuž« nicu j.e zastupao prav'ni referent JSS dr. Fran Kandare, dok jo branio oiptu« ženoga dr. Janko Breje. Nakon skoro 3 satne rasprave proglasio je \predscd« nik osiudu, kojom so spoznajo optuže« noga krivim sviju inkriminiranih ipre« stuipakai i osudujc na 6 sedmica za« tvora, Din 3000 globe,, Din 3000 mate« rijalne odštete d ipovrata'k sviju tr.o« škova kaznonog postupka i lizvršenje kazne tc povratak taksa. Ujedno j.£ izrekao sud, da smo optuženi kaznu održati u pojedinačnom zatvoru sa svim luobičajenim olakotnim okolno« sti.ma novinaira.
Zagovornik je prijavio ni št ovnu žaobu i priziv radi iprevisokc kazne. Konačnu osudu če daklo izreči stol sedmoricc « Zaffrebu.
IZ UREDNIŠTVA
Radi bolesti strojnih slagara, mo« rali smo izdati list u iskučenom obliku. Svo 'gradivo, kao i opis i' r.esolucijc savezne iprosvctnc škole morale Siu izostati. Izveštaje društvenih glavnih skupština šal j it« župskim noviinarima, da ih oni pregledno za čitavu žuru pošalju uredništvu »Sok. Glasnik a«, a nc da ih direktno i strahovito dugač« ke u oblikiu zapisnika šaljete ured« ništvu.
cima. Ukup.no jc podeljeno 20 diploma i lovor=vienac.
Tehnički deo programa počeo jo s vežbama lepczama, koje su dzvela žtnska deca (9) dobro i skladno; vež« be zastavicama — muškia dcca (9), ostro i sigurno. Društvena fanfara iz« vela jc jodnu Verdi«ieviu ouverturu.. Zenski naraštaj izveo je »Maramice« elegantno .i skladno. Muški naraštaj izveo je »Igru Beduina« s mističnim molitvama na opšte izncniadenje i za« dovoljstvo. Članico »Petorka« ritm. vežba izvedena je dobro. Članovi — ritmički sastav —r, br. naČlelnika izveli su precizno. Članovi i članice izveli su »Narodna kola«. Igra s vežbom. Ova je vežba izazvala silno oduševljenje kod glodalaca. Muški naraštaj — kao poslednja tačka — nastupio je s gim« naštičkim sastavom »Oj Sloveni...!«, koji je izazvao bunu odobravanja svo« jim disciiplinovamiim nastupom, tačnom i oštrom izvedbom, svom sigurnošču, snagom i okretnošču tela; što su mo« raH i ponoviti. Program akademije .za« vršio je maršom društvene fanfare.
8. I. 1929 priredilo jc društvo »So« kolsku veselicu« u čast rodendana Nj.
V.	Kraljice Marije. I ova priredba bila je dobro p o se če na to odlično Uspela. Koneertni deo izvršila je društvena
fanfara pod vodstvom svoga kapelnika br. Vaclava Rudolfa.
13. I. 1929 učinilo je društvo izlet u Bos. Samao, gde je priredilo akade« miju. Nastupila su odellenja: članovi s vežbama »Box« i ritmičkim sastavom; članiec i članovi s »Narodnim kolom«; muški naraštaj s vežbom duha i tela, »Karmen«, »Oj Sloveni...«; ženski na« raštaj s vežbama venčieima i ritmičkim vežbama. Izmcdu vežbi svirala je driu* štvona fanfara prigodno narodne pesme.
B. S.
SMUČARSKE TEKME
dru&tev Gorenjske sokolske župe se bodo vršile 3. II. 1929 v Mojstrani
ŽUPA CELJE
PROSLAVA SOKOLSKEGA DNEVA.
Na podlagi poročil, ki smo jih prc« jeli od društev, je razvideti, da so tudi v naši župi društva izpolnila svojo dolžnost na dan državnega in sokol« SKOga praznika 1. decembra 1928. O proslavi so poročala društva:	Laško,
Sv. Jurij, Zagorje, Rimske Toplice, Kadečo, Hrastnik, Vojnik, Trbovljie, Gornji grad in /Celje. Ostala društva doslej šo niso poslam poročil o prosla« vi, vendar so tudi ta društva po v.ečini storila zadevno svojo dolžnost, kakor je to .posneti iz časopisnih notic in osebnih poročil.
Program proslave 1. decembra je bil pri vseh društvih skoro en,ak. Vr« šili so se nagovori, deklamacijo, telo« vadne akademijle, petje, koncerti, predstave in končno slavnostna .zapri« sega novega članstva. Društvo Celje je imelo sijajno slavnostno akademijo v celjskem mestnem gledališču. Dru« štvo Hrastnik pa se je tudi spomnilo pokojhih svojih članov in na njih gro« covih prižgalo 1. decembra svečke.
Društva poročajo o najboljšem moralnem uspehi* in o mnogoštevilni udeležbi na teh prireditvah. 1. declem« bra 1928 so jo pač okolo sokolskih dru« štev zbralo, vso našo najboljše nacio« nalno občinstvo, tako da smo lahko z rezultatom proslave 1. decembra tudi v celjski župi prav zadovoljni.
Žu|p. prosvetar.
*
ŽUPA MARIBOR
IZ SOKOLSKOG DRUŠTVA U VARAŽDINU.
U nedelju 20. j.anuara ov. g. odr« žana jc 25. redovna godišnja skupština Sokolskog društva 'u, gradskoj gom« baoni. Brojno članstvo, predstavnika vojske, brata generala Drašikiča, žup« skog podstarostu dra Stjepana Stan« kovica i izaslanika Mariborske sokol« ske župe brata Strunu, pozdavio je sta« rosta društva brat Bclčič. Nakon. čita« nja poslanice JSS dati su izveštaji po« jedinih funkcionara društva. Tajnik društva brat Valjak izneo jo opširno, lepo i iskreno eelokupan rad u. godini 1928. Iz tajničkog izveštaja i iz .izve« štaj.a načelnika brata Mrzljaka i pro« svetara brata dra. Engeilhardta proiz« lazi, da je društvo priredilo 3 akade« mije sa predavanjima i telovežbenim nastupom članstva, a jodnu sa prieda« vanjtm, igrokaizom i deklamacijama, zatim 1 javnu vežbu na kojoj su na« stupili i vojnici 36. pešad. puka, dva veča predavanja za članstvo i gradan« stvo te više nagovora. Održane su 4 velike zabavo i par društvenih večeri i čajanki. Društvo jc sudelovalo kod javnih priredbi u Središču ob Dravi, Ormožu, Ptuju, Ljutomeru i Mariboru od toga 3 puta sa barjakom i fanfa« rom. Na sletu u Skopljiu, znstupali su društvo brača Svoboda i Hiršl te se«
ŽUPA KRANJ
ZIMSKI PROGRAM 'GORENJ* SKEGA SOKOLSTVA.
Jesenice,; sredi januarja 1929.
V	društvih GSŽ so to zimo .inten« zivno goji smučarstvo (skijaštvo), ta zdrava in privlačna panoga zimskega športa. To je toliko lažje, kor je to
stra Stankovič, koja j.e u ime društva položila na Kumanovu venac. Tehnički su napredovale naraštajsko vrste, a znatno so povečao broj muško i ženske dece. Iz izveštaja blagajnika brata Vaneka proizlazi, da se društvo, finan« cialno pojačalo.
Pošto su svi izvfeštaji primljeni pristopilo sc izboru nove uprave pa su izabrana sledeča brača: Starosta Mia« den Bclčič, državni tužilac, zamenici staroste Stjcp.an Novakovič, gradskl večnik i Branko Svoboda, kr. javni bc« ležnik’, načelnik Zvonko Šuligoj, n»e stavnik gimnastike, prosvetar dr. Au* gust Engelhardt, advokat. Kao odbor« nici izabrani su: general Panta Draš« kič, komandant brigade, Josip Mrzljak, okružni načelnik u m., Nikola Metz, finaeijski tajnik. Dr. Zvonimir Milče« tič, sudija, Viktor Šuligoj, vlasnik ti« skare, Mr. Franjo Vanek, ljiekarnik, Dr. Zvonko Milkovič, advokat, Rudolf Langstedn, ravnatelj tvornice. Mr. Du« šan Grims, ljekarnik, Gju.ro Valjak, nastavnik gradanske škole, Jože Stare, nadglednik pruge, Stjepan Ipša, obrt« nik i potporučnik Svetomir Ilič. Kao zamenici kabrani su: Dragutin Miščin, gradski porovoda, Davorin Sobcslav« sky, elcktromehaničar. Otokar Chlou« pek, privatni činovnik i Stjepan Brle« nič, stolarski pomočnik te revizor!: Mr. Bogomil Maltarič, ljekarnik i Gu* stav Heiszig, bankovni činovnik.
Posle izvršeno g izbora odredena je članarina, članski ulog za gradnju do« ma tc prinos za društvonu kn.j.ižrticu
i	čitaoniou, delegati za župsku skup« štinu, nakon čoga jie skupština zaklju« čena.
Društveni .starosta brat Mladen Bclčič, odlikovan je na predlog Mini« stra Pravde ordenom Sv. Save IV. ste» pena.
Jcdan od najstarijih članova, više* godišnji podstarosta i kroz dve godine starosta drušfva brat Nikola Metz, pr.cmeštcn je u Zagreb. Za bratom Ni« kolom, njiegovom suprugom, sestrom Slavom, i trim sinovima, članovima pomladka, koji su svi bili najaktivniji članovi društva i ostavili najlepšo uspomone u. društvu, žali svie članstvo želeči im u Zagrebu1 svo dobro.
IZ STAREŠINSTVA JSS
SOKOLSKI DAN 1928 (IV. ISKAZ): a) potpuno su uplatila:
Perast, Hvar, Dvor, Kavadar, Ne« vosinje, Velaluka, Čapljina, Korčula, Metkovič, Sv. Pavel pri Preboldu, Ljubljana I, Mirna, Kotor, Osijek, Otočae, Bela Crkva, Podrav. Slatina, Valpovo, Središče ob Dravi, Boroivni« ca, Škofja Loka, Debar, Visoko, Pri« jedor, Bijeljina, Tuzla, Dalj, Križevci, Nova Gradiška, Sušak, Uncc«Rakek, Rab in Solin.
b) delomično su uplatila:
Novo mesto, Pag, Varaždin, Bi« hač, Šoštanj, Trbovlje, Radeče, Som« bor, Žiri, Sarajevo, Celje i Oplotnica. •
XXXIX. SEDNICA STAREŠIN. JSS. 7. januara 1929.
Savez Ruskog Sokolstva za grani« cama čestita JSS«u sretnu novu godi« nu. Uzima se zadovoljstvom i radošču do znanja. Sokolska župa Tuzla jav«
1	ja, da ima svoju glavnu skupštinu 17. februara. Komisijski ogled sletišta u Beogradu za II. jugoslovcnski sveso« kolski slet 0'baviče se 12. januara t. g. Od strano JSS biče prisutni starosta br. E. Gangl, načelnik br. dr. Viktor Murnik i Savezni prednjak br. L. Vr« hovec. — Sok. župa Beograd ima svo* ju skupštinu 17. februara t. g. Ruski Sokolski Savez u kr. SHS ima svoju skupštinu 19. januara. JSS zastupače podstarosta' JSS br. D. Paunkovič.
zimo priroda obdarila Gorenjsko z za« dostno množino suhega snega. Najbolj se udejstvuje v tfem športu članstvo sokolskih društev: Jesenice, Koroška Bela«Javornik, Bled, Bohinj in Moj« strana. Pa tudi v spodnjem okrožju so že snujejo sokolski smučarski odseki, . med njimi najštevilnejši v Kranju. Namen župnega vodstva jie, da so smu* ški odseki osnujejo po vseh društvih,
Osuda urednika „Novina“ po zakonu o štampi.
stinu. Za vlači vaio jie na sve unoguće načine rasipravu ta'ko d'ugo, da je bio
0Ш
Ponče s Peči v Karavankah.
kjer sio za to panogo sploh podani po« goji. Sokolstvo jc krepka in vzorno provedena organizacija in to v vseh g ra n ah telesne vzgoje, zato je tem v.er* jetneje, da bo prej ko sl/ej tudi v zim* skem športu igrala vidno vlogo. Da se bo smučarstvo gojilo po sokolskih društvih sistematično in v nepretirani meri, si je ižci večina društev GSŽ osno* vala smučarske odseke, katerih načel* niki so obenem člani društvenih pred* njaških zborov. Geslo sokolskih smu* čarjev je: manj tekem in manj javnih produkcij, zato pa več smučarstva v pravem idealnem zmislu in več skup* nih izletov v krasoto zimske prirode. Pred kratkim so jta vršila na Jesenicah seja zbora načelnikov društvenih
smučarskih odsekov, ki jc bila dobro obiskana. Na tej seji SO' sc obravnavali važrii razgovori in storili sklepi, kako dvigniti smučarstvo v sokolskih orga* nizacijah. Sestavil se je župni smučar* ski tehnični odsek, ki ga tvorijo bratje, ki imajo mnogo volje in energije, da bodo dvignili to panogo zimskega spor* ta v Sokolstvu do čim večjih uspehov. Sestavil sc je na tej seji pravilnik za društvene smučarske odseke, ki se bo po potrebi šc izpopolnil. Sklenilo so jta nadalje, da se bodo vršile župne smučarske tekme v nedeljo 3. febru* ar ja v Mojstrani (članov na 18 km, mo* škega naraščaja na 6 'km). Po prijavah tekmovalcev in po pripravah sodeč, bo ta tekma,po številu tekmovalcev goto*
vo ena največjih, kar jih je bilo dosc* daj v naši državi. Zlasti po društvih gornjega okrožja se br. tekmovalci te1* meljito pripravljajo na ta svoj veliki dan. Vsi člani tekmovalci in sodniki morajo dopotovati v Mojstrano že na prejšnji dan, t. j. na Svečnico s popol* danskim vlakom, moški naraščaj pa drugi dan s prvim vlakom, kjer se na predvečer vrši zdravniški pregled vseh tekmovalcev in sle' bo vršil v hotelu Triglav zabavani večer. Prijave vseh tekmovalcev ikakor tudi ostalih udele* žicncev, ki reflektirajo na prenočišče in prehrano v Mojstrani, naj pošljejo vsa društva na naslov: Viktor Črnko, uradnik K1D na Jesenicah. Pa tudi Mojstrana sama se za te tekme že se*
daj pripravlja. Vsfcm udeležencem bo* do na razpolago kurljivc sobe po skraj* no nizkih cenah ter tudi cene za prc* hrano bodo po vseh hotelih enotne in razmeroma nizke. Apeliramo na vse brate in sestre, da prisostvujejo' tek* mam, ako ne kot tekmovalci, pa vsaj kot gledalci, da med krepkimi im ži* lavimi Gorenjci in v njih krasni gorski pokrajini prežive nekaj lepih ur. Glc* de društev pa se jc sklenilo, da naj ртј* rede •kvečjemu enkrat na leto tekme ■in še to le, če sto bo k tekmam prigla* silo najmanj pet tekmovalcev. Dne 23. in 24. februarja pa priredijo vsi smu> carski odseki skupen izlet svojega članstva čez Pokljuko, Koprivnik ter Uskovnico v Bohinj, kjer se snidejo z
| bohinjskimi smučarji. Glede skakalnih
I	tekem pa se je sklenilo, da se bodo vršile najbržb še to zimo na Bledu, dan za tekme se določi kasneje. Glede odnošajev sokolskih smučarskih orga* mizacij napram JZŠS so bili vsi dele* gati mnenja, naj bodo od sokolska strani tudi v bodoče najboljši, da se ne bo nikomur branilo, ako bi si kdo želel izmed posameznikov verificirati pri JZŠS. Glede pristopa posameznih odsekov k JZŠS, pa se je sklenilo, da se na to šc počaka z ozirom n,a razvoj smučarstva v Sokolstvu, in na ukrepe starešinstva JSS iti: TO, ki jih bo 'kot vrhovna sokolska instanca zavzel v tiem primeru.
Najcenejše gramofone in gramofonske plošče za p. n. društva priporoča
Iv. Bona?
Ljubljana
ZAHTEVAJTE CENIK
I
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in = ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Danajska cesta 16
Strokovna izvršitev tel' vadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H. Zupanu
LJUBLJANA Gradišče g t e v. 10.
Solidna in točna ijvršitev.
Cveticama
Ant. Bajec
Ljubljana
PodTranco2
Telefon št. 3222
Semena
za vrtove in polja nudi
SEVER & KOMP.
LJUBLJANA
Cenik n* zahtevol ^
TELOVADNE ČREVLJE
IZDELUJE
galoše in sneZne (revije
strokovnjaško popravlja
AVGUST SKOF
LJUBLJANA
Igriška ulica 2
Г
BRAČA
°llc TrtlCE.
p	S
SUŠAK
RUŽIĆE V A ULICA 11
1IEIETM
Osnovana 1876 Telefon br. 162
176 [ 162 •
V VSAKI VELIKOSTI OBLIKI IN MNOŽINI IZVRŠUJE TOČNO, SOLIDNO IN ELEGANTNO
V ENOBARVNEM ALI VEČBARVNEM TISKU IN SE PRIPOROČA VSEMSOKOLSKIM DRUŠTVOM IN POEDINCEM
SSSR
MATIJA PERKO
MIZARSKA TVORNICA
ZG.ŠIŠKA — LJUBLJANA
CELOVŠKA CESTA 121 — TELEFON 2372
E
H D. D.
LJUBLJANA
prodaja po najugodnejših cenah in
samo na debelo.
Premog« domači in inozemski za domačo kurjavo in industrijske svrhe. k ovaški premog vseh vrst. Koks livarniški, plavžarski in plinski. Briketi.
Dežnike in solnčnike
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. MI KUS
LJUBLJANA - MESTNI TRG 13
INDUSTRIJA SOKOLSK'H POTREPŠTINA
BRANKO PALČIC
ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 13
Glavni dobavljač Jugoslovenskog Sokolskog Saveza Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb  : Telefon br. 26-77	—
Izradjujem sve vrsti bo-kolskih potrepStfna za lavni i izletni nastup članova, članica i djece tačno po propisu JSS.
— Nadalje preuzimam —
izra lbu svakovrspe trikotaže za vlastiti i tudji račun. Nadalje preporu-čam se bradi za izradbu na.jmodernijih civilnih odijela, koja po najnovi-Jem kroju izradjujem u vlaetitoj radionici. (T«*4
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJ ETA
SUŠAK, STROSSMAYEROVA br. 7 UTEMELJENA GOD. 1890. IZVADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE BRZO, ČISTO I JEFTINO
BRZOJAVI: KRAUJETA SUŠAK
Restavracija »Kosovo"
Sušak, Mažuranićeva. Vlasnik: Šime Vranić
Prvorazredno dalmatinsko i domače vino. Točenje poznatog „Union" piva. - Prvorazredna  .... domača	kuhinja..
• % h***«'*«**-**«**«'«*
Priporočamo vsem sokolskim društvom
Galeriio naših mož
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik
6. Stritar
7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc
10. Tavčar
11. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Župančič
18. Kersnik
19. Maister
20. Finžgar
Velikost: 61‘5 X 47‘5 cm o Slike a 10 Din
Naročila sprejema UČITELJSKA KNJIUAltNA v Ljubljani
MIKLOŠIČEVA 15/1.
o
ш
u.
Ш
h
U)
u.
<
CC
o
O
l-
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiska šolske, mladinske, leposlovne inznanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure in knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste/ Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in
reklamnihlistov/Lastnatvornica šolskih
zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred. šole /Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
IZVOR
»
«
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, N1RNBERŠKE = I KRATKE ROBE =
SUŠAK
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produljena Zvommirova ul.92
Zajtrkovalnica ai. ščurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
FRAN IGLIČ
KROJAŠKI ATELJE LJUBLJANA, KOLODVORSKA UL. 28
Mes^e konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič tvornica mesnih izdelkov in konzerv Ljubi.ana, Gosposvetska cesta štev 6
Brzojavi: Slamič Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
DISKOBOLOS
ALJGUST KOZMAN
Piva jugoslavenska Ivornica za telesno-uzgojne sprave i potrepšline LJUBLJANA
Tvornica: Sv. Petra cesta 75.
Trgovinska radnja: Tavčarjeva (Sodna) ulica 1.
Sve sprave i potrepštine za:
telovežbu, laku atletiku, tešku atletiku, bnks, nogomet, hazenu, tenis, ribarstvo, turistiku, zimski šport itd. itd.
MILAN FURST
TRGOVINA ŽELJEZA
SUŠAK
Препоруча ce творница теловежбеног и шпорт-ног оруђа
Ј. Оражем, Рибница
ДОЛЕЊСКО * УТЕМЕЉЕНА ГОД. 1881.
Željezo betonsko, Sipkasto i za obruče; lim crnl, po-cinčani, cinčani i bi jeli; žica svijetla, pocinčana i paljena; žičani čavli (ek-seri) i pocinčani; Lanci za kola, konje i marvu; po-sudje emajlirano, brušeno i kalaisano; okovi za pro-zore i vrata; štrcaljke za vinograde orig. ,Vermorel‘; Mjehove za sumporenje.
Dobava promptna sa vlastilog obilnog skladišia uz najniže cljene i najpovoljnije uvjete
Опрема вежбаоница за друштва и школе — летна вежбалишта. Елегантно, солидно оруђе. Ниске цене. — Ценик и прорачун франко.
%ХГ
KliSarna ST. DEU
IZVRŠUJE NAJS0LIDNEJE
KLIŠEJE
VSEH VRST PO RISBAH IN FOTOGRAFIJAH__
LJUBLJANA, Dalmatinova 13
MEDIĆ-ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA. LAKOV IN BARV, D. Z O Z. CENTRALA V LJUEUJANI ♦ LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE: LJUBLJANA -MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
I. A ST IV I DOlitl PKOIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastili in olnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane, kakor tudi navadne prstene barve vseli vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MEHAK za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. + TOĆKA IM NOMI»\A POSTREŽBA.
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO NAŠO
KOLINSKO CIKORIJO
IZVRSTEN PRIDATEK ZA KAVO
Izdaje Jugoslo venski ^Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko Fux. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. — Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,
za nju odgovara France Štrukelj.