Str. 3
«4
H
CUS I lO S A V E ZA $ O 'KOLA K RA L J E V I NE J U GO S UV k
M ESEĆUI P R. 1 L O C $ OKOISKO SELO-
Ljubljana,
APRILA 1934
Izlazi svakop petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo I uprava natazi se u Učiteljsko! tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 • Račun poSlanske štedionice broj 12.9-13 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
GOD. V BROJ 16
Blskup Učelinl koiorskom Sokolu
Kao svome odličnem članu, Sokolsko društvo Kotor uputilo je biskupu Učeliniju, koji se sada nalazi na opo-ravku na Lopudu, svom rodnom mestu, prigodom uskrsnih blagdana iskre-nu č.estitku. Na ovu čestitku biskup Uče!ini odgovorio je brzojavno sledeče:
»BLAGODARIM NA ČESTITKAMA. BLAGOSIVLJAJUĆI NAŠE SOKOLE, UZDANICU DOMOVINE.«
Neka Bog za dugo još poživi našeg čestitog starinu biskupa na čast naše otadžbine i ponos našeg Sokolstva!
Jubilej dvojice odlični£f češkosIowačfti5
soUolsKiO radniRa
60 - godžšfiijica brata dra Karela Vajpera
^r’ Raxel Vajgner, redovni _ es<^r ^dicinskog fakulteta Karlo-< g umverziteta u Pragu i uvaž&ni član prctsednistva ČOS navršio je dne 10 a.pn*a °- S- 60 godi na svofi života. Brat Ur. Karel Vajgner rodio se 10 apr. 1874 u natelovu u Moravskoj. Medicinu je stuihrao u Pragu. Godine 1901 postao
^ docent anatomije na praškom uni-erzitetu, 1905 docent plastioke anatome na praškoj tehnici, a več naredne ^dine vidimo ga kao vanrednog pro-^sora praškog univerziteta i docenta ^J^etičke anatomije na praškoj umct-
•	foj akademiji. Godine 1918, skoro tovremeno, bio je izabran redovnim Pjofcsorom praškog i sofijskog univerza. Od godine 1923 pa do 1928 bio ^ Načelnik grada Kralove Vinohradi u e'ikom Pragu, 1932 dekan medicin-.*°g fakulteta, a danas je, pored rejene dužnosti profesora medicinskog j l,lteta, još i direktor državnih teča-.?Va za profesore tclovežbe. I on je e a,ir ^°k°la * vežbač več od mladih Ij^uina. Za vreme rata sa s. Renatom ^ lrsevom stajao je na čelu telovežbač-društva te je tako pod tom firmom PSao da spasi pred austrijskom poli-J°*n važne dokumente, diplome, sli-
2	t. d., vlasništvo raspuštenc ČOS. ^j'Jcdno s bračom Očenaškom i Pospi-jjj0*1?. bi° je jedan od prvih graditelja jj u ČOS, a saradivao je i na me-v^^dumu ČOS o telesnom uzgoju *u »,] * 0 s v a č k o j, te na rezolueijama VII Упс skupštinc ČOS godine 1924. On ®ja T*1« <K* javnih pokietača osniva-J irševog telesnouzgojnog zavoda.
Član je prctsednistva ČOS več punih 10 godina. Brat jubilarac nije samo cenjen kao odličan sokolski radnik, več i kac naučenjak, koji uživa opštc -pestovanje. — Uvaženom i dragom jubi-larcu i jugoslovensko Sokolstvo pridružuje sc najsrdačnijim čestitkama i željama. Na zdar!
50 - goctišnjica br. Antonlna Krejčija
Dne 9 o. m. navršio je 50-godišnji-cu života pretsednik prosvetnog odbora ČOS brat Antonin Krejči, zaslužni pedagoški, nacionalni i sokolski radnik. Jubilarac se rodio godine 1884. Nakon dovršenih srednjoškolskih študija po-svetio se učiteljskem zvanju, a danas je aktivni školski inšpektor za Tišnov-ski srez sa sedištem u Brnu. U sokolske redove stupio je u svojoj ranoj mladosti, a pre rata aktivno je učestvo-vao u savetovanjima moravskih sokolskih radnika.o prosvetnom radu u So-
kolstvu i o uzgoju sokolske dece. Kaila je bio dr. Jan Hiler nakon preselenja u Prag, izabran za prosvetara ČOS, postao je brat Krejči njegov pomočnik, a nakon smrti brata dr. Hilera god. 1927 postaje prosvetar ČOS i time i član pretsedništva. Izgradnja sistematskog prosvetnog rada u ČOS u glavnom je zasluga br. dr. Hilera i br. Krejčija. Od godine 1920 br. Krejči je stalni uradnik sokolske rubrike u »Lidovim novinama«. Naročite zasluge za Sokolstvo stekao je i u svojstvu starešine Druge brniške sokolske župe, kojoj je, nakon oslobodenja, stajao punih deset godina na čelu. — Ostalim čestitkama br. Krejčiju povodom njegove 50 -go-dišnjicc pridružuje se i jugoslovensko Sokolstvo s najlepšim i najtoplijim željama. Na zdar!
:л«
„Pojedeme do Jugoslavie
Raspored boravka češkoslovačkih Sokola i Sokolica u našoj zemlji povodom učešča na sletovima u Sarajevu od 28 juna do 1 jula i u Zagrebu od 3 do 6 avgusta o. g.
Več smo izvestili, kako se. povodom naših ovogodišnjih pokrajinskih sletova u Sarajevu i Zagrebu, češkoslo-vačko Sokolstvo sprema da u velikom broju pose-ti našu zemlju i da uzme ak-tivnog učešča, kao uvek do sada, i na tim našim značajnim ovogodišnjim priredbama. U tu svrhu bratska ČOS več je i provela organizaciju ovog putova-nja svog članstva u Jugoslaviju, kao i izradila tačan raspored učešča na po-menutim sletovima i uopče boravka u našoj zemlji.
U jednom od poslednjih brojeva »Vestnika sokolskog« ČOS, u članku pod naslovom »Pojedeme do Jugosla-vie« medu ostalim, o torne putu češko-slovačkih Sokola i Sokolica u Jugoslaviju stoji:
I ovc godine je češkoslovačko Sokolstvo pozvano u bratsku Jugoslaviju, gde če i ove godine sudelovati velikim posetom. To su dva mesta koja nas bratski i srdačno zovu: Sarajevo i Zagreb. Odbor ČOS, koji je o ovim puto-vanjima raspravljao prošlih meseci, od-lučio je da na slet u Sarajevo (u danima od 28 juna do 1 jula) i na slet u Zagreb (od 3 do 6 avgusta) pošalje svoja izaslanstva.
Izaslanstvu ČOS za Sarajevo, koje če biti od 5 članova, priključiti sc mogu dobrovoljno vežbačice, koje znadu proste vežbe ČOS, odredene za nastu^ u Zagrebu. Po ovom, zaključku vežbači neče nastupiti u Sarajevu. Posle sleta u Sarajevu, prirediče ČOS ove izlete:
1)	(oko 8 dana): 2 jula odlazak iz Sarajeva za Dubrovnik, pregled mesta, kupanje, izleti po okolici, boravak 2 dana. — 4 jula parobrodom u Split, boravak 2 dana, izleti do Trogira i Solina. — 7 jula izlet, delomice peške do Vrhovina i na Plitvička Jezera. Povra-tak preko Zagreba (pregledavanje mesta) oko 10 jula.
2)	(oko 10 dana): 2 jula odlazak u Gruž, 3 jula u Kotor, automobilima na Cetinje, nočenje, 4 jula povratak u Kotor, odlazak u Dubrovnik, boravak 2 ilana. Poseta 'ostrvima Korčuli i Hvaru, dolazak u Split, nočenje, 8 ili 9 jula poseta Sušaku, boravak 1 dan. Preko Zagreba (pregledavanje grada) povratak oko 12 jula.
Na slet u Zagreb idu župska ode-Ijenja članova: vežfoe im je odredilo načelništvo ČOS. Članice če tu mastu-piti s raspisanim prostim vežbama. Ostalom članstvu preporučamo sudelo-vanje i bez obaveze vežbanja na sletu. Iz Zagreba če ČOS prirediti ove izlete:
1) (oko 10 dana): 7 avgusta odlazak do Banja Luke, izlet u Jajcc, na večer odlazak u Sarajevo: 8 avgusta u Sarajevu, izlet do Ilidža; 9 avgusta odlazak u Dubrovnik, boravak 2 elana, kupanje, pregledavanje grada, izleti; 12 avgusta odlazak u Split, počinak, izleti; 14 avgusta odlazak u Vrhovine, izlet na Plitvička Jezera, 15 avgusta povratak preko Zagreba.
2) (oko 10 ilana): 6 avgusta odlazak iz Zagreba, do Vrhovina i na Plitvička Jezera, u noči za Split, boravak dan i noč u Splitu. Ramo u jutro parobrodom oko otoka Hvara i Korčule do Dubrovnika, boravak 2 dana, kupanje, izleti, pregledavanje; 12 avgusta odlazak u Sarajevo, nočenjei; 13 avgusta odlazak u Beograd, boravak 1 dan, a
14	ili 15 povratak n reko Zagreba, sa Stankom u Zagrebu.
3) (oko 12 dana — boravak veči-nom na brodu!): 6 avgusta odlazak iz Zagreba u Sušak, 7 avgusta odlazak s parobrodom, poseta otoka Raba, Šibenik. 8 avgusta Split; 9 avgusta oko Hvara i Korčule do Dubrovnika, boravak 2 dana, kupanje. izleti, pregle-davanje mesta i okolice. Povratak vlakom.
Bratstvo u sokolskim redovima
Tako je tema o kojoj je ovde izneseno nekoliko misli bila več mnogo pu-ta tretirana u ovomc listu i to s raznih gledišta, ipak bas o toj temi treba još mnogo da se kaže, jer upravo to često pisanje o bratstvu u sadašnjim sokolskim redovima jeste najbolji dokaz, da jc to, osobito zadnjih par godina, jedno od najaktualnijih sokolskih pitanja u opštc.
Jeste, kriza bratstva uočljiva je več svakome u našim redovima, a to i jeste ono, što boli sve one idejno od-gojene Sokole, koje je upravo to bratstvo i jednakost u sokolskim redovima stvorilo oduševljenim pristašama Tir-ševe sokolske ideje.
Uzrok da se u našim redovima gubi ono, što je upravo najclementar-nije u Sokolstvu je veliki i relativno vrlo nagli priliv članstva, jer nam statistika kaže, da se j c broj članstva u zadnjih par godina popeterostručio. Brojčano smo, dakle, u vrlo kratko vreme- maksimalno porasli, ali pogledamo li istini u oči, što nam savreme-nc prilike imperativno nameču, moramo konstatovati, da slabi ji još nikad nismo bili, i to ne samo zato, što to članstvo u večini sačinjava pritoke naše sokolske -reke koji se gube u pesku, nego i zato, jer je uzrokom, da su se mnoga brača Sokoli »od imena« povu-kla čekajuči ozdravljenje prilika u našim redovima, da bi onda i dalje u Tiršcvom duhu mogli svojim sokolskim autoritetom i svojim sposobnostima utvrdivati i širiti temelje naše sokolske organizacije.
Svakodnevno i eitamo i slušamo, da se sve to češče, več dapače i na sednieama upravnih odbora naših dru-štava, čuje mesto bračo — »gospodo«; dtugi opet da spase »formu« oslovlja-vaju članove odbora s »gospodo - bračo«. »Ti kanje« jc opet nešto, što u večini danas več, nažalost, spada isto-riji. Eto. tako smo u tome daleko za-brazdili. Kada uočimo te. činjeniec, moramo priznati, da su time konkretno polj ul jan i i sami temelji oiašeg Sokolstva.
Pa i sami naši sokolski vrhovi, svesni svojo teške uloge i odgovornosti u ovim usudnim momentima previ-•ranja u Sokolstvu, traže leka ovoj opasnoj bolesti, koja ima na našem organizmu več vrlo vidljive simptome.
Ali s obzirom na istaknutc društvene položaje, koje u privatnom životu zauzima velik broj novoga članstva, koje več vodi u mnogim i mnogim sokolskim sokolskim jedinicana i glavni« reč, mere poduzete za ozdravljenje prilika ostače sigurno bez ikakva efekta baš zato, što su oni jedino zbog naročitog sadašnjeg položaja Si>kol-stva iz oportunosti ušli u naše redove, pa zbog svojih položaja u privatnom životu niti hoče, a niti mogu da shva-te bratstvo, a još manjo jednakost.
Oni su, dakle, apstrahirajuči časne iznimke, postali našim članovima, ali ne i Sokolima, zadojenim plemenitim duhom velikega našeg učitelja: zato nas budučnost u toliko više i zabrinju-je kada znamo, da je danas baš u njihovim rukama ogroman broj naših sokolskih jedinica. Rezultati več danas ozbiljno zabrinjuju, a izvesno jc, da če za par godina dati upravo porazne rezultate, koji bi mogli da ugroze i sam opstanak našeg Sokolstva, jer upravo bratstvo i jednakost jeste u Sokolstvu garancija i jedini temelj na kome mo-žemo sigurno da izgrađujemo našu so-kolsku budučnost.
Več unapred da so strogo ogradimo od prigovora, da je čitava stvar gledana možda i suviše u pesimističkoj perspektivi. Ne! Istini treba pogledati otvoreno u oči, a ovde je izneseno samo par najkrupnijih konkretnih pojava iz savremenog našeg sokolskog života.
Lečenjc toga zla ne smemo da prepustimo samo našim sokolskim vrho-virna, nego moramo svi, dok jc još za vremena* doprineti lečenju, jer nije 'isključeno, da nas kasnije priroda same bolesti primora da sc prihvatimo i hirurškog noža, što bi bilo mnogo bolnije za naš sokolski organizam.
M. B.-K.
Saradnja sokolskih 1 sporlskih organizacija
*	Prenosimo ovaj članak zagre-bačkih »Novosti«, radi informiranosti i naših najširih sokolskih redova, o pitanju, koje je Sokolstvo uvek vrlo intercsovalo i o kome je bilo toliko pisano i u našem listu.
•— Donošenjem novog zakona o obvezatnom fizičkom vaspitanju, nameču se ponovno mnoga važna pitanja organizacije fizičkog vaspitanja u Jugoslaviji. Svi faktori toga važnog na-rodnog posla treba da se nadu na za-jedničkom radu i da skladnom sarad-njom pomognu jedni drugima, da upot-pu.ie sve prednosti i uklone nedostat-ke, pa da racionalno bez večih smet-nja svrše uspešno primljenu zadaču. Medu faktore fizičkog vaspitanja ubra-jamo uz školu i Arojsku velike dve organizacije privatne inicijative: Soko Kraljevine Jugoslavije i Savez sportskih saveza. S jedne strane Sokolstvo s 2200 jedinica i 300.000 pripadnika, pretstav-Ija ogromnu organizaciju svestranog vaspitanja tela, duha i duše, a s druge strane Šport organizovan u 1000 sportskih klubova sa 150.000 odraslih članova, pretstavlja organizaciju specijalnih stručnih grana sports-ke ;telovežbe, sa-branu u jedno veliko zajedničko telo. Jasno je, a to ne treba posebno doka-^ivati, da je apsolutno potrebno da se te dve velike organizacije sporazume i dogovore za veliki posao fizičkog vaspitanja naroda, u kojemu i jedna i druga intenzivno učestvuju.
1 tako nastaje ono što se danas več popularno zove »Pitanje saracfnjo Športa i Sokolstva«.
U čemu se sastoji ta saradnja?
Sa syakog posebnog gledišta imamo i posebne probleme toga širokog pitanja. S idejne strane važno je da sportiste upoznaju ciljevc Sokola, a u isto vreme da u svojim redovima po-pulariziraju ideje odgoja, da zamene cilj sa svrhom i da točno programatski odrede i jedno i drugo. Sokoli, kojima jc program svestrani telovežbeni i od-gojni rad, treba da i u primeni rade sve-strano i da radi toga upotrebljavaju sva raznovrsna sredstva moderne telo-vežbe, kojoj je težište u vežbama na otvorcnom, u slobodnoj prirodi.
Ukratko bi se moglo reči, da je' u ovom našem pitanju Sport-Sokolstvo u idejnom pogledu potrebno, da Sokoli iskoriste zdrava i ozbiljna sredstva pravog spoi’ta prenašanjem svoje de-latnosti u prirodu, a s druge strane sportisti treba da svoj rad oblagorode jednom svesnom ideologijom, s kojom če svaki od njih znati zašto radi, što je svrha, a što je konaoni cilj.
U tehničkom pogledu problemi su ovi: Rad u sokolskim društvima i četama treba da je sveštran! To znači da treba iskoristiti sva sredstva svestranog i raznovrsnog sustava sokolske te-lovežbe dra Tirša, i da treba izbegavati u Sokolstvu neke tradicionalne pogreške preteranog vežbanja u dvoranama, preteranog stiliziranja vežbi, eventu-almog vežbanja isključivo na spravama, i to samo na nekim spravama i slične nedostatke. Sportisti opet mora-ju znati da je štetna svaka ona spe-cijalizacija, koja nije zasnovana na potpunom fizičkom vaspitanju. Bez sustavnog, metodiekog i svestranog odgoja tela ne može sportski rad da da-de one rezultate, niti odgojne a niti tehnički-sportske, koje bi davao, kada bi se u športu uveo princip da specializaciji mora prethoditi opča na-obrazba.
Najzanimljivijc je promatrati odnos Športa i Sokolstva s organizacij-skog gledišta. Tu je teren na kojem nastaje prava medusobna saradnja tih dvaju pokreta telesnog odgoja u našoj kraljevini. Jer dok tehmčka j idejna pitanja mogu rešavati i Šport* i Sokolstvo svaki za sebe, organizacijska pitanja treba da rešavaju zajednički i da onda svaki u svojoj organizaciji spro-vedu ono, što je potrebno da bi saradnja bila moguča, korisna i uspešna. U organizacijskom smislu jedan veliki nedostatak u odnosiina Športa i Sokolstva jeste »dvostruko članstvo«. To se dvostruko članstvo sastoji u tomc, da jc danas u Jugoslaviji prisiljeni onaj pojedinac, koji hoče da hude Soko i da se bavi športom, da sc začlani i u sokolsko društvo i u jedan sportski
Str. 4
tS LOVENSKO
OOICO LSTVO
Ignac Paderevski — pokrovitelj pokrajinskog sleta u Poznanju
U starodrevnom Poznanju održava se. ovc godine, kako je poznato, pokrajinski slet zapadnih župa poljskog Sokolstva. Pokroviteljstvo ove velike priredbe preuzeo je bivši pretsednik Poljske Republike, slavni skladatelj Ignac Paderevski, koji je za oslobodenjc Poljske stekao neocenjivih zasluga. Br. Paderevski je takoder i začasni član Saveza poljskog Sokolstva, a pokroviteljstvo nad pokrajinskim sletom u Poznanju, koje jo preuzeo, znak je njegove velike naklonosti prema Sokolstvu. U poča&nom sletskom odboru toga sleta nalaze se pored staroste polj-Sokolstva br. Zamojskog još i s. Žihlinska, koja je potstarešinica poljskog Sokolstva, dalje Rogier grof Ra-cinski, vojvoda poznanjski, Stefan Kir-tiklis, vojvoda pomorski i Antoni Lau-bic. vojvoda šleski. Pored njih u tom počasnom odboru nalaze se i svi bisku-pi katoličke crkve pomenutih pokrajina, dalje vojni zapovednici, pomorski i poznanjski pokrajinski starešine, pretsednik šleskog sejma, načelnik Poznanja i drugi odlioniei, naročito oni stari poljski sokolski borci, koji su još u doba pod nemačkim ropstvom bili na delu poljskih Sokola i vodili ih u teškim borbama protiv tisudgodišnjeg neprijatelja poljske slobode. Medu ovim starim sokolskim borcima nalaze se i brada: dr. Kržminski, Hrzanovski, Povidski, Gvadiš, Drejza i Tuholski. U izvrsnom sletskom odboru zastupane SJ-' sYp 'tri sokolske župe, Velikopolj-ska. Pomorska i Šleska sa svojim glavnim funkcionerima.
Proletnja zasedanja sokolskih zborova ČOS
Muški prednjački zbor ČOS imao je svoju proletnju sednicu več 7 i 8 o. m., a 14 i 15 o. m. održade se sedniea prosvetnog zbora, zatim 21 i 22 ženskog prednjačkog zbora, a nakon toga odr-zace ^ se proletnje zasedanje glavne skupštine ČOS, njenog Vibora pak 12 i 13 maja. Glavna skupština Saveza slovenskog Sokolstva održaee se u Pragu 11 maja, te če se na njoj medu ostalim odlučiti i o definitivnom prijemu bugarskih Junaka u Savcz slovenskog Sokolstva.
Tečaj ČOS o Jindržlhu Flgneru
Dne 25 marta održan je u Pragu jednodnevni tečaj s predavanjima o Jindržihu Figneru, a koji je posetilo preko 80 slušatelja iz svih redova so-kolskog članstva. Na tom jc tečaju uni-verzitetski profesor Kisek najpre ob-jasinio slušateljima doba, u komfc je ži-veo Figner, doba Meterniha i Baha, znanih austrijskih ministara tadanjeg ap-solutističkog doba, našto je vrlo op-širno i temeljito izložio, kako je od velikog značaja bilo Fignerovo delovanje za češkoslovački narod na polju glazbe, gospodarstva, umetnosti, stenografije i konadno također i za Sokolstvo, te time za sav češki narod tadanjeg doba. Nakon predavanja učes>niei su pošli u vežbaonicu Praškog Sokola, u kojoj je bila ukusno aranžirana izložba o Fignerovom dobu. Tom prili-kom učesniei su podarili lepu kitu cve-da Fignerovoj kderi s. Renati Tirševoj.
Zanimljiva statistika
Poljski sokolski zvanični list ob-javljuje zanimljivu statistiku o stanju troje največih sokolskih saveza, deško-slovadkog, jugoslovenskog i poljskog. Podaci te statistike medutim nisu po-svc tadni, jer se je pisac njima poslu-žio za ČOS iz statistike za god. 1931, za SKJ iz god. 1932, a za poljsko Sokolstvo iz god. 1933. Pisac utvrduje, da je poljsko Sokolstvo prema ostalim dvama savezima u velikoj manjini, jer broji samo 888 društava sa 53.520 pripadnika, od kojih je bilo 81% muškog i 19% ženskog članstva, odnosno u bro-jevima 43.399 članova i 10.181 članica. Naraštaja je imalo poljsko Sokolstvo samo 10.890 obojega spola. Sokolska deca vežbaju samo u nekojim jedini-cama i njihov je broj neznatan. Zapra-vo je telovežba sokolske deee u polj-skom Sokolstvu još u povoj ima, ali po-stoji nada, da de se tekom godina ipak taj broj znatno dignuti i približiti ono-me ostalih sokolskih saveza. Sokolskih domova broji danas poljsko Sokolstvo 167, letnfih vežbališta 144 i strelišta 45. Na svakih 320 članova otpada po 1 sokolski dom, dok je taj razmer kod ostalih sokolskih saveza slabiji, jer na pr. u deškoslovackom Sokolstvu jedan sokolski dom dolazi na 385 pripadnika, a u jugoslovenskom dak na 1065. Naravno, ova uporeda nema nilcakve praktične vrednosti. Važno je, da jo vežba-lo u deškoslovadkom Sokolstvu god. 1931 ukupno 415.257 pripadnika, u jugoslovenskom 153.154, dok taj broj u poljskem Sokolstvu iznosi samo 29.422
pripadnika. Razmer izmedu vežbadkog i ukupnog članstva kod Poljaka je mnogo povoljniji nego u ostala dva saveza, jer iznosi kod članova 32%, a kod članica 47%, dok medutim imaju češkoslovadko i jugoslovensko Sokolstvo samo oko 25% vežbadkog članstva.
Spomen - slet u Brnu
Za spomen-slet u Brnu izdan je več mali propagandni plakat, koji je izradio akademski slikar Mislivc. Dalje je sletski odbor izdao osim teksta za propisane zajedničke vežbe takoder i glazbenu pratnju. Za ovaj slet vrši se propaganda i putem bnnskog radia, preko koga je održao prvo predavanje pretsednik sletskog odbora br. dr. Vlad. Groh. Radio-predavanja za ovaj slet održavade se do meseca maja svakih 14 dana, a kasnije svakoga tedna. Najpre je bilo zamišljeno, da ovaj slet ima da bude priredba samo obeju brnskih župa, Mahalove i Druge, ali se medutim pokazalo toliko zanimanje i iz drugih župa, tako da de ovaj brn-ski slet biti daleko vedi nego što se je i mislilo.
Sokolsko društvo Brno I
Sokolsko društvo Brno I spada medu naj veda i najbolja deškoslovadka društva. Društvo ima pripadnika 3832, od kojih 2770 članstva a ostalo naraštaja i dece. Društvo ima također i izvanredno lep i praktično zgraden sokolski dom s velikim vežbalištem i ostalim prostorijama. Izdaje i svoj mesečnik »Vesti Sokola Brno I«. U te-lesno-vaspitnom pogledu društvo je prošle godine pokazalo neobičnu veli-ku radinost, po čemu ga moramo uvrstiti medu najbolja društva uopde. Prednjadki rad vrši u muškim odelje-njima 68 prednjaka, a u ženskim 56 prednjačica. Deca vežbaju u društvu u 13 skupina, od kojih muška u 7. Dece je toliko, da ih i tako prostrani društveni dom najednom uopde ne može da primi pod krov. Također i muški i ženski naraštaj u društvu vrlo je bro-jan, i vrlo redovito poseduje telovež-bu, pokazujudi veoma dobar napredak. Osim redovite telovežbe u društvu se gaje takoder i igre, kao: odbojka, ko-šikova, tenis, zatim jahanje, koje je vrlo razvijeno, jer jahadki otsek broji oko 230 članova. Osim prednjačkom zbora za pravilno sokolsko vaspitanjc članstva i omladine deluje isto tako živo i društveni prosvetni odbor, koji je prošle godine priredio oko 640 raznih priredaba.
Junačko društvo Plovdiv
U lepom bugarskom gradu Plovdivu, drugom najvedem u državi, deluje junadko društvo vrlo marljivo. Društvo je izgradilo svoju vrlo lepu vežbaonicu, koja je zidana po uzoru naših sokolskih domova, te je stajala oko milijon i po leva. Vežbaonica je uzor-no uredena. Društvo osim toga uredu-je u gradskom parku takoder i svoje letnje vežbalište i igralište za decu. Plovdivsko društvo Junak sa svojom detom u obližnjem Krašiovu broji preko 2000 pripadnika, po čemu je ono ujedno i jedno od najjačih junačkih društava.
Bosanska regimenta u Tolmecu
Aleksa Kurdulija ved od svet-skog rata nije se javio svojoj poro-dici. Navodno, bio je u Tolmecu (Italija) u bolnici u baraci br. 6. Ko zna bilo što neka to javi na naslov Sokolska župa Mostar.
Knjige ilisTovl
SOKOLSKA PROSVETA vesnik prosvetnog odbora Saveza SKJ, Novi Sad, mart-april 1934.
Ovaj dvobroj donosi sledeči sadr-žaj: B.: Pred sastanak prosvetara. — M.Stanojevid: Narodna pesma i Sokolstvo. — M. Bulatovic: Soko u našoj narodno j pesmi. — M. Sakulac: Stogo-dišnjica »Novina Srbskih«. —• M. A. Rajnvajn: Stalna sokolska idejna ško-la. — D. Brzakovie: Prosvecivanje žene na selu. — E. Skalarjeva: Jugoslo-venska žena u sokolskoj organizaciji.
— V. Kolar: Nekoliko napomena o modemom vaspitanju sokolske deee. — Fr. M.: Dr. Jovan Skerlid. — Sokolski domovi. — Državna himna. — Oj Sloveni. — Sokolsko pozorište i sokolska muzika. — Pozorište s lutkama. — Prosvetna propaganda. — Trezvenost i štednja. — Sokolske vesti. — Beleške.
— Knjige i časopisi. — Službena saop-štenja. — Sokolska šala.
Ovom dvobroju dodan je i prilog: Izveštaj o prosvetnom radu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u 1933 god.
(Nastavak sa 1 strane)
klub. Ovako, kao dvostruki dlan i sportskog i sokolskog društva u svom delovanju nailazi na mnoge poteškoce, i finansijske i disciplinske, jer de se pre ili posle sukobiti s naredenjima svojih sportskih ili sokolskih starešina, i onda njegovo dvostruko članstvo svr-šava jednostrukim, ili samo u sport-skom ili samo u sokolskom društvu. Takav svršetak stvara zlu krv, jer se onda veli, da je sportsko društvo »ote-lo« toga člana sokolskom ili obratno.
Organizacijski je za naše prilike takoder vrlo nezgodno, što se Sokoli kao članovi svojih sokolskih društava ne mogu takmičiti za prvenstvo Jugoslavije u atletici, hazeni, brvanju, mače-vanju, veslanju i t. d., makar se te vežbe vrlo intenzivno i danas več dote-rano gaje u sokolskim društvima. Sokolski atletičari, veslači i t. d. ne mogu da kao Sokoli budu prvaci Jugoslavije, nego se moraju prijaviti i začlaniti u , ona sportska društva, koja su članovi nadležnih sportskih saveza te struke.
Oba ova organizacijska problema, koji su velika smetnja uspešnom radu i saradnji Športa i Sokolstva, mogu se
Zajedničko vežbanje članica za takmlčenja u Budimpešta
Zajedničko vežbanje članica za medunarodna takmičenja u Budimpešti počinju dne 23 o. m. u Ljubljani, u domu Sokolskog društva Ljubljana I Tabor.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Beograd održava-ju se:
dne 15 aprila predaje brat Boško Novakovič, Sremska Mitroviča, o temi: »Sokolska disciplina i samodisciplina« (popodnevno);
dne 19 aprila predaje brat Ante Brozovič, Beograd I, o temi: »Uloga predratnog Hrvatskog Sokolstva u na-cionalnom pokretu« (vedernje; predavanje duhovnom pripremanju članstva za ovogodišnji pokrajinski slet u Zagrebu).
Vedernja sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Beograd odr-žavaju «se svakoga detvrtka od 19.10 do 19.30 časova, a popodnevna svake druge nedelje od 15Л5 do 15.30 časova.
*
RADIO-STANICA LJUBLJANA
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana održava ju se:
dne 17 aprila predaje brat Fr. Zagorc, Novo mesto, o temi: »Sokolski uzgoj omladine«;
dne 24 aprila predaje brat Poharc Janez, Ljubljana, o temi: »Voditelji dcškoslovačkog Sokolstva«.
Upozoravaju se brada i sestre, da de se radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana podam od aprila odr-žavati svakog utorka, a ne više svakog petka kao do sada. Predavanja drže se od 19 do 19.30 dasova.
*
RADIO-STANICA ZAGREB
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Zagreb održava-ju se:
dne 20 aprila predaje brat Dane Šaric, Zagreb, o itemi: »Privredno zna-denje sokolskih sletova«;
dne 27 aprila preciaje brat dr. Branko Mudrinic, Zagreb, o temi: »Sokolsko vežbanje i zdravlje«;
dne 4 maja predaje brat Dragutin Petrovič: »Stanovanje i prehrana na sletu«;
dne 11 maja predaje brat dr. Ste-van Matic, Zagreb; »Sanitetska služba na sletu«;
dne 18 maja predaje brat Čedomir Mileusnid, Zagreb; »Raspored sletskih svečanosti«;
dne 25 maja predaje brat dr. Oton Gavrančič, Zagreb: »Značenje sokolskog sleta u Zagrebu«;
dne 1 juna predaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb: »Početak sletskih svečanosti«.
Sokolska radio - predavanja preko Radio-stanice Zagreb održavaju se svakoga petka u 19 sati.
Zagrebačka radio-stanica prenosi-če za vreme ovogodišnjeg sleta u Zagrebu i sve sletske svečanosti, a vero-vatno je, da če to učiniti i Radio-stanice Beograd i Ljubljana te češkoslo-vačke.
Il UfcEDNI$lVA
Poslednji broj našega lista radi iz-vesnih teškoca bili smo u mogudnosti da otpremimo, umesto redovito u petak dne 6 o. m., tek u utorak dne 10 o. m. Molimo da se uvaži.
vrlo lako rešiti, što nam dokazuj u sporazumi između sokolskog i plivadkog, te sokolskog i zimsko-sportskog saveza. Po tim sporazumima mogu sokolski plivadi da bez onog šte-tnog dvostrukog članstva nastupaju na plivadkim utak-micama i na plivadkom prvenstvu Jugoslavije kao članovi svojih sokolskih društava. Isto tako skoro jedna tredina svih društava, zadlanjenih u jugoslovenskom zimsko - sportskom savezu, naša su sokolska društva, diji se članovi slobodno takmiče na smučarskim i klizačkim utakmicama. Ovako, kao što je učinjen sporazum za plivače i smudare, potrebno je da se izvrše dogovori i stvore sporazumi i za sokolske veslače, atletičare, hazenašice i druge. Nizom ovakvih sporazuma iz-begli bismo svim smetnjama u radu izmedu Športa i Sokolstva, učvrstili bismo i olakšali disciplinu i omogudili članovima sokolskih društava svestran rad.
Ovi problemi, koji su kod nas sada vrlo aktualni, postojali su i još do-nekle postojc u Češkoslovadkoj, gde su prilike u tom pitanju bile mnogo teže, jer je tamo šport jače razvijen, jer Sokolstvo tamo iskorišdava sve grane
KR.CNIKA
Smrt deškog pesnika Karela Lege-
ra. U Kolinu kod Prage umro je u petak 6 o. m. poznati i cenjeni deški pesnik Karel Leger, nazvan »polapski sla-vulj«. Pokojnik se rodio godine 1858 u Kolinu, kao sin bogatog trgovca i po-sednika, a na jesen ove godine češka se javnost spremala, da što svedanije proslavi njegovu 75 godišnjicu. Nakon dovršene srednje škole posvetio se pisanju i vratio se kudi, gde je iza svog oca preuzeo imanje i ostao sve do smrti seljak - pesnik. Ved u svojoj 19 godini stupa u krug pesnika kao saradnik čuvane Kvapilove i Ulrihove revije »Maj«. Bio je poslednji još preživeli član pesničkog kruga oko lista »Poe-ticke besedi«. Leger nije bio samo pesnik, nego i dobar pisac. U mladim go-dinama pisao je i satire. Napisao je i nekoliko pozorišnih komada. Pre svega je bio liričar, koji je opevao lepote svog zavičaja i prirode, pa otkuda mu ime »polapski slavulj«. Pokojnik bio je i aktivan sokolski radnik. Nakon mature stupa u sokolske redove, a ved 1884 godine član je društvene uprave, iste godine postao je i blagajnik novo-osnovane Tirševe sokolske župe u Kolinu. U ceškom Sokolstvu poznata je zbirka njegovih pesama nazvana »Sokolske pisnje«. Njegova sahrana u ne-■delju 8 o. m. u Kolinu, kojoj je uče-stvovalo ne samo pudanstvo te organizacije Kolina i okoline, nego i izasla-nici iz Praga te položeni venac ČOS, pokazala je, koliki je ugled i poštova-nje uživao pokojnik.
40godišnjica smrti popularnog oud-kog pisca Budara. Ove godine navršilo se 40 godina od smrti popularnog hrvatskog pudkog pisca Petra Budara. Bučar sc rodio godiine 1815 u Karlovcu, u Zagrebu je svršio teologiju i godine 1839 bio je zareden. Službovao je po raznim krajevima kao kapelan i kateheta, a poslednje njegovo službeno mesto bio je Sv. Petar na Mrežnici. Več kao mladič oduševio se za literaturu i politiku i postao je odlučan pristaša _ ilirizma. Prva njegova pesma je 'bila otštampana u »Danici«. Pisao je u podetku pod pseudonimom u sledečim dasopisima i novinama: »Pučke novine«, »Katolički list«, »Obzor«, »Pozor«, »Svijetlo« i u kalendaru »Domoljub«. Najviše je pisao za seljadki svet i to crtice, feljtone i politidke članke. Njegova najbolja dela izdalo je društvo Sv. Jeronima godine 1875 pod naslovom »Seoske pri-povesti«. Tri godine bio je i narodni zastupnik u narodnom vedu za srez Švarda. Pokojnik spadao je i medu osnivade poznatog karlovadkog pevae-kog zbora »Zora«.
sportske telovežbe i jer tamo uz Šport i Sokolstvo postojc i druge velike nastidke organizacije na različitim os; novama. Ali su Čehoslovaci u detiri godine marljivog i ozbiljnog študija vrlo uspešno rešili pitanje saradnje Športa i Sokolstva, i to na zadovoljstvo obih strana nizom posebnih sporazuma izmedu Československe obče sokolske i Čs. svesportskog odbora. S tim sporazumima u Češkoslovadkoj i2-begavaju se vrlo vešto sva ona sporna pitanja, koja su u stanju da pomute dobre odnose sportskih i sokolskih organizacija, da oteščaju saradnju i da umanje njihov prinos opčem podizanj^i zdravlja i viteškog duha, čemu treba da služe i Šport i Sokolstvo. Radi te službe u narodu i mi smo za saradnju i sporazum sportskih i sokolskih orga; nizacija i nadamo se, da če skoro bit1 rešena organizacijska pitanja i da če se intenzivno pristupiti rešavanju teh-ničkih i idejnih, pa da demo u radu na fizidkom vaspitanju naroda Jugoslavije nadi Šport i Sokolstvo kao dve složne i usporedne sile, koje stvaraju pleme-nitu i modnu rezultantu.
H. m.
Dvadeset godina od smrti Vojvode Dejana. Ovih dana navršilo se dvadeset godina od smrti duvenog detniČ-kog vojvode Dejana, kome je bilo pravo ime Dragomir J. Jekic. Njegov život i rad primer je rodoljublja i ideali-stidkog samoodricanja. Kao svršeni vj-sokoškolac^ i asistent kemije, ostavio je laboratorije i knjige i prihvatio pu-šku, da se bori za slobodu raje. Ubrzo ga četnici zavole, osniva vlastitu detu i postaje vojvoda, kome su dali ime Dejan. Mobilizacija godine 1912 u septembru mesecu zatekla ga je teško bolesna, ali ipak se je dobrovoljno javio i sakupio detu. U borbi kod Nago-ridana on i njegovi četnici pokazali su lavovsku hrabrost; tu je bio teško ranjen. Preneli su ga u oslobodeni Ohrid i tamo je od zadobijenih rana i bolesti pre dvadeset godina izdahnuo.
Jedna značajna pros.la.va u Zagrebu. Prošlog meseca proslavljena jc na zagrebačkoj pozornici 50 godišnjica umetnidkog rada duvenog glumca Markoviča, a početkom ovog meseca do-čekao je pedesetgodišnjicu svog umet-mčkog rada član zagrebadke opere, popularni fošo Lcsid .Lesic jc odlidan basista; nastupio jc u 88 opera i opereta, i to svega u preko 7500 pretstava. Pored toga nastupao jc kao član zbora i solista u zagrebačkoj katedrali i na mnogim kcncertima. Zagrebadko pozorište odužilo mu sc svečanom pretsta-vom na dan 6 aprila o. g., opere »Sć-viljskog brijača«, u kojoj je ulogu dok-tora Bartola odigrao sam jubilarac.
Kratke kulturne vesti. U Lenjin-gradu proslavljena je ovih dana 70 go-dišnjiea literarnog rada pisateljice Je; lene Ivanovne Novikove-Zarine, kojoj jc sada več 99 godina. Prvu svoju pri; du Objavila je u »Savremeniku« ved 1863. Bila je savremenica velikih ruskih pisaca, koje je sve lidno poznavala-Osobiti uspeh postigla je svojevreme-no romanom »Nikolaj Branskij*« i s dramom »Uništen život«. Godine 1928 bili su njeni »Memoari« nagradeni i otkupljeni od Lenjingradske Puškinove ustanove, a sada radi po nalogu literarnog muzeja na velikom delu o životu ruskog seljaka za vreme feudal-nog gospodstva.
Ovih dama održan je u Firenci me-dunarodni festival modenne glazbe, na kojem su dva naša umetnika postigH zavidan uspeh, i to komponista Slavko Osterc, profesor ljubljanskog konzer-vatorija, sa svojim gudalačkim kvartetom, i altistkinja gospoda Franja Golob - Bernot. O ovom uspehu pisali su s velikim priznanjem italijanski i mnogi listovi drugih naroda.
Dne 4 aprila o. g. bio je u Carigradu otvoren na veoma svečan način zavod turske revolucije, koji je priključen filozofskom fakultetu carigradskog univerziteta. Ovde če se proučavati turska revolucija, a u glavnom zasluge Kemal paše za modernu Tursku.
Jugoslovenska Sokolska Matica u Ljubljani
registrovana zadruga s ograničenim jamstvom
U smislu § 23 pravila sazivlje se
redovna glavna skupština
za petak, dne 20 aprila 1934 u 17 sati u prostorijama Narodnog doma u Ljubljani, Tomanova ulica
DNEVNI RED:
1) Potvrda bilance te računa dobitka i gubitka za god. 1933.
2) Apsolutorij upravi zadruge.
3) Izbor nove uprave.
4) Eventualija.
Glavna skupština može stvarati zaključke, ako je zastupana barem ’/* svih zadrugara. Ako ih nije toliko, pola sata kasnije na istorn mestu i sa istim dnevnim redom drži se druga glavna skupština, koja može stvarati zaključke bez obzira na broj prisutnih (S 27 pravih).
Ljubljana, 3 aprila 1934.
Upravno veće
II NAŠIH 2UPA
DHUŠTAVAiCETA
Župa Banja Lulca
BIHAĆ. — Akcioni odbor za os-nivanje sokolskih četa razvio je zama-san rad u sclima kroz sav mesec februar i mart. Sokolska ideja primljena -c ,.ez ikakovih ograda s mnogo odu-sevljenja. U 7 sela organizovale su se sokolske čete, koje su poslale svoje Tretstavnike na zajedničku sednicu matičnog društva i sokolskih četa. Odziv, koji se pokazao tom zgo-°m' najbolji je dokaz za uspešan rad °'’oga odbora. — Dr. J. K.
Župa Bjelovar
. BJELOVAR. — Društveni pred-*U&čki tečaj. U Sokolskom društvu Bjelovar održan je od 12 do 24 febru-ara. o. g. društveni prednjaeki tečaj, *oji je polazilo 11 članova i 3 članice.
Ctaj s0 držao svaki dan od osam do tlcset sati na veče u sokolskom do-rlu Buduei da se u 26 časova, ko-,° je bilo predvideno, nije mogao ■ vladati sav materijal, održano je naknadno još osam predavanja, dakle u svemu 34 časa.
U tečaju su predavala sledeča bra-Cvijanovič Svetozar (Sokolski su-Jav), Tatalovič Nikola (Sokolski su-Gragaševič Mirko- (Sokolski su-av), Tatalovič Vaso (Istorija Sokol-”a), Stubičan dr. Stjepan (Organiza-yiu Sokola Kraljevine Jugoslavije), akič Milan (Mctodiku) i Sondič dr. an (Higijenu j prvu pomoč).
Ispitu, koji je držan u nedclju 18 arta o. g., pristopilo je 8 brače i 2 P J5v(°d toga jedan brat iz društva ,rubišnopolje). Nakon pismenih rad-J3, u nedelju pre podne, na kojima .u Pala dva brata, te nakon usmenih lsPita držanih celo posle podne, ispit-M	sastavljena od brače:
omčiloviča Dušana iz Daruvara, kao PretSeclnika, te članova: Cvijanoviča ’vetozara, Dragaševiea Mirka, Baki-ca Milana i Tataloviča Vase, proglasi-'a je sposobnima za društvene prednja-braču i sestre: Bakiča Nikolu, Re-dera Ivu, Janjatovića Dorda, Maruši-•;a Ljubomira, Homana Leona, Mandi-
V	,te sestre Šarkou Hildu i nkeličevu Danicu.
Župa Celje
ao	—	O priliki proslave
c Х ХУ, °Bstoja Sokola v Brežicah X 9 V7SI* B. julija t. 1. v našem mestu . ј°Хо	Istočasno	proslavimo
taf *etnico zadnjega župnega zle-’ Л1 se jc vršil v Brežicah tik pred svetovno vojno v letu 1914.
vse članstvo in narodno meščanih k°i smatra za svojo dolžnost, da ta jubilej čim bolj svečano proslavi, za-yedajoe sc velikega pomena sokolske 'aeJe, ki je našla svojo najmočnejšo Posavsko trdnjavo v Brežicah.
Z ustanovitvijo Sokola v Brežicah se je pričela prava narod'na pro-l>da, z ustanovitvijo tega viteškega 1 ruštva se je visoko dvignila nacionalna zavest, s Sokolom je vzrasel neustrašen odpor proti razpaslemu nem-. utarstvu. Iz ozkega kroga zavednih 'P Poštenih narodnjakov, zbranih pod 'Griljem Sokola, sc je širilo pravo na-r°dno mišljenje po vsem dolnjem Posavju. Brežiški Slovenci, ki so najbolj Cutili udarec, sramotenje, preziranje in P°nižanje od strani vladnih organov 111 oholih nemškutarjev so bili oni, ki Polni sokolskih idealov propagirali h° vsem okraju narodno zavest, zlasti onih krajih, ki borbe s tujcrodci niso , k Pab, ki niso poznali nevarnosti kuževanja našega slovenskega življa P° elementih, ki so uživali vso zaščito .n Podporo nemške vlade. V Brežicah bil zbran kader Sokolov, ki je po-^azal vsej okolici pravo pot in način 0rbe proti nemškutarstvu.
Bred 30 leti se je zbrala v Breži-a“ velika množica zavednih Slovcn-.ev )n dragih nam bratov Hrvatov na avju otvoritve novega, za nadstropje Povečanega Narodnega doma. Oh j.cJ Priliki so tukajšni Slovenci prvi-ii^at javno pokazali, da so oni resnični
J’Pspođarji na tejj t]ej^ t{a jc (rcba
• Teti navidezno moč nemškutarstva.
0 p v ie treba pokazati nemški vladi
*	cn 0(Jp°r, ker tako neusmiljeno Rta pravice Slovencev.
Proslava otvoritve Narodnega do-
1 a je vršila na vrtu te — za one be ј^.^аијс ^asc — mogočne stav-] ' tJošlc goste naše mesto ni spreje-ni V 1ze^encni slavnostnem razpolože-nj ’ ker so bile vse slovenske troboj-pCe. odstranjene na višji ukaz. Pač n.., )? drage nam goste .sprejela kom-
“da vojaštva iz Ljubljane ter oja-in £ ^з.Р^згтегЈја. Zavedni Slovenci РгеН°Га^‘п* ^rvat> n'so imeli strahu lw. n , tako oboroženo silo in znano nemskutarsko kliko, su 'SM°1' je zaklical na ulici »Živio« o» -vs-t Penili po njem. Vojaštvo in tnl-i.mštvo Pa ie jemalo »izzivača« —■ ik° v zaščito, da so ga hrežiški in
drugi izposojeni nemškutarji lahko neovirano pretepli.
In. ob župnem zletu leta 1914. Isti pojav kot na vseh sokolskih prireditvah. Kompanija »Belgijcev«, ojačeno orožništvo in najeto število nemšku-tarjev-pretepačev iz Celja.
Žc na popolnoma urejenem telovadnem prostoru kraj mesta se prireditev ni smela vršiti zaradi vladne, nenadne prepovedi. Pognali so nas na travnik izven mestnega teritorija.
Ko so korakali Sokoli in gostje iz kolodvora proti telovadnemu prostoru, je spremljala povorko 14 članska konjenica Sokolov iz Zagreba. Nek orožniški oficir, ki ja hotel s silo ločiti konjenic'o od ostalega sprevoda, jc izdrl sabljo, se postavil pred konjenico in je ni pustil dalje. Med Sokoli je zavrelo. Skrajno napeto situacijo je rešil v zadnjem trenutku br. Smertnik iz Celja, sicer bi nastal sponad s strašnimi posledicami,
Raz govorniški oder so sc ob tej priliki razlegale zaključne in proroške besedg, br. dr. Budisavjjeviča, ki je kazal pri tem na Brežice: »I ova kula mora da padne!«
Mnogo Sokolov jc še med nami in brati Hrvati, ki so bili žive priče vseh teh dogodkov. Ker ste nas, mili bratje, v takratni borbi podpirali, vabimo Vas sedaj ob drugih, razmerah, da pridete 8. julija t. 1. na naš okrožni zlet. Posebno računamo na šte!vilni obisk bratov iz Zagreba in drugih pokrajin, da po dolgem presledku v bratski slogi kot jugoslovanski Sokoli, kar najdostojnejše proslavimo našo obletnico.
ROGATEC. — V nedeljo 11. marca je Sokolsko društvo v Rogatcu priredilo akademijo združeno z Ma-sary-kovo proslavo. Pred zbranim občinstvom je v vznesenih besedah razložil pomen Masaryka starešina br. Stefan-ciosa. Predavanju sta sledili dve deklamaciji br. Cenciča in s. Kitakove. Nato so se pričele telovadne točke kakor sledi: moška in ženska deca (15): vaje z zastavicami in ploščami; moški naraščaj (15): sarajevske proste vaje: krepko zapevaje med prikorakanjem Reka, Trst, Gorica. Vaje so bile izvajane elegantno in skladno — pri odko-rakanju so zapeli: »Jugoslovanska mati«. Ženska deca (6): perice — prav posrečena točka; ženski naraščaj (4): proste vaje; moška deca (12): igre in raznoterosti — ta točka je dosegla največje priznanje in zadovoljstvo publike. Članice (4): proste vaje; moški naraščaj (9): koza. Vaje so bile izvajane z vso eleganco in so izredno zadovoljile občinstvo. Člani (6): proste vaje. Kot zaključna točka so bile izvajane od članov in članic vaje na gredi, ki je izredno dobro uspela. Skladnost in lepa izvedba je gledalce naravnost navdušila.
Naše društvo je izgubilo agilnega člana sodnika br. Ustarja, prosvetarja, ki je bil na lastno prošnjo premeščen v Laško. Kot prosvetar jc imel več predavanj v telovadnici ter tako idejno vzgajal telovadne oddelke.
ZIDANI MOST. — Sokolsko društvo Zidani most jc poslalo v teku leta 1933. na vsa bratska sokolska društva in tudi nekaterim privatnim podjetjem tiskano prošnjo s poštnimi položnicami za prispevek ali posojilo za odplačilo društvenega dolga. Tej prošnji sc je odzvalo prav malo, akoravno smo stavili v to akcijo veliko upanje. Zato smo vsem onim, ki niso odgovorili, prošnjo ponovno poslali v začetku let. leta. Prosimo bratska društva in privatnike, da bi sc tokrat naši prošnji odzvali ter prispevali vsaj po 20 ali 10 dinarjev. Ta znesek lahko utrpi oseba ali društvo brez težkoč, nam se bo pa iz malih vsot le nabrala lepa podpora. Za vsak dar Vam bomo hvaležni. Društvo ima mnogo telovadečega članstva, a ne more gojiti telovadbe zaradi pomanjkanja telovadnega orodja. Vsa ona bratska društva in privatniki, ki iz kateregakoli vzroka ne bi mogli prispevati, prosimo, da nam vrnejo poslane poštne položnice.
Ž.upa Cetinje
BUDVA. — U zajednici s opšti-nom i svim mesnim društvima i ustanovama, priredilo je naše Sokolsko društvo vrlo uspelu proslavu stodeset-godišnjice rodenja Stevana Mitrova Ljubiše, književnika, političara i nacio-nalnog radnika. Sve čete iz okolice te iz Grblja i Paštroviča bile su brojno za-stupljcnc, a tako isto proslavi su pri-sustvovali i pretstavniei okolnih opšti-na i nacionalnih te kulturnih društava. U gradu, rodnom Ljubišinom mestu, održan je parastos, pomen na groblju i večernja Ljubišina akademija. Posle parastosa i pomena, nad grobom je go-vorio brat starešina Jovan Dabkovič, koji je ocrtao značaj Ljubiše u našoj književnosti i u našoj nacionalnoj bor-
bi. Nato je sokolska muzika otsvirala posmrtni marš, a pretstavniei opštine i društava položili su vence. Skolska deca obasula su grob cvečem i lovorom. Dnevni deo svečanosti bio je za-vršen ophodom po gradu, koji je pred-vodila muzika. Dvorana hotela »Budve« jedva je primila brojnu publiku, koja se sakupila na večernjoj akademiji. Br. Ant. N. Slovinič otvorio je veče uspelim predavanjem c Ljubišimom književnom delu i njegovim kritiča-rima«. Deca su nato, toplo pozdravljena, deklamovala »Kako umire Dalma-tinac« od Iliča i »Boku« i »Ruke« od Šantiča. Brat naraštajac Ljubiša pro-čitao je Ljubišinu priču »Čini dobro, ne kaj se« iz »Pričanja Vuka Dojčevi-ča«. Njegovo čitanje kao i izvedba di-jaloga iz Ljubišine pripovetke »Pop Androvič — novi Obilic«, koji jc iz-veo s bratom naraštajcem špadijerom, bejahu od publike pozdravljeni živim aplauzom. Jednako je bio nagraden odobravanjem i. Božo Kralj, narodni guslar iz Grblja, koji je uz gusle otpe-vao jednu pesmu o Ljubiši. Kao poslednja tačka programa bila je odigrana drama u jednom činu od J. Mo-kranjca, »Ratnikova vjerenica«. Na akademiji je s nekoliko1 uspelih točaka sudelovala sokolska muzika. Ne samo večernja akademija nego čitava priredba uspela je potpuno, koliko s moralne toliko s materijalne strane.
Akademija je davana uz dobro-voljne priloge za Ljubišin spomenik, koji treba da se ove godine podigne u Budvi, njegovom rodnom mestu.
N. M.
CETINJE. — Sokolsko društvo ima 12 sokolskih četa. Rad u četama teče vrlo dobro, a to dolazi otuda što članovi četa s oduševljenjem prihvača-ju sokolsku ideju. Da bi rad četa bio što intenzivniji društvo je u saglasno-sti s načelništvom i prednjačkim zborom društva izabralo odbor povereni-ka za sokolske čete, kojemu na čelu stoji društveni referent za sokolske čete br. Milovič Aleksander. U odbor su ušli: dvanaest prednjaka za svaku četu po jedan; društveni načelnik br. Kosta Ligutič, društveni prosvetar Nikola Dorijamedov; pretsednik poljo-privrednog odbora inž. Vido Dakono-vič i društveni lekar dr. Gcrsimovjč kao i 12 članova uprave društva.
Ovom odboru je cilj da intenzivno vodi brigu o širenju Sokolstva na selu, a to na način što je telovežbu, prosvetni rad, socijalno staranje i rad na privrednom polju razvijati u skladu sokolskih načela i prilika svoga kraja.
Odbor je rešio, što jc društvena uprava potvrdila, da se čete imaju stalno obilaziti svakoga praznika u u koje imaju iči: jedan prednjak, jedan član uprave kao i ostali funkcio-neri uprave društva naizmenično po-čev od starešine društva pa tako redom. Tako da u toku svakog meseca čete moraju biti obidene s najmanje tri funkcioncra uprave društva.
U prošle dve nedelje društvo je obišlo Sokolsku četu u Bajicama i to brat Milovič i brača Milan Ivančevič i Risto Gordič. Br. Milovič je održao govor o sokolskoj disciplini; br. Ivančevič je uvežbavao s članovima vežba-čima čete, kojih je bilo prisutno 25, vežbe za slet u Sarajevu i Zagrebu kao i vežbe za akademiju, koja čc se odkžati početkom idučeg meseca pri-likom godišnje skupštine Sokolske žu-pe Cetinje. Rad ove čete jc dobar. Po-menuta su brača dala upute o administraciji, knjigovodstvu i telovežbj.
Tako isto brača Dušan Dukovič, prednjak, i Mihailo Martinovič obišli su Sokolsku četu u rckličima gdc je takoder brat Dukovič s vežbačima iz-vodio vežbe za slet u Sarajevu i Zagrebu. Brača su takoder pregledala i ostali rad čete, koji jc vrlo dobar.
Brača Nikola Tomanovič, tajnik društva, Rajko Ivanovič, zamenik načelnika, i Matan Kaluderovič, član uprave, obišli su Sokolsko čete u Bu-lonjima, Gradcu i Rijeci Crnojeviča gde je brat Ivanovič dao upute o tclo-vežbi kao i izvodio vežbe s članovima vežbačima za pretstoječe slctove.
Tchnički rad ovili četa jc u Bobrom razvoju jer jc društvo održalo dva tečaja za načelnike ovih četa kao i ostalih četa na kojima su sc osposobljavali za proste vežbe kao i za ostale tehnič-kc posl ove.	A. M.
KOTOR. — Glavna godišnja skup-ština Sokolskog društva u Kotom dodela je sledeče zaključke: 1) Obzirom na veliku važnost sokolske štampe, stavlja se u dužnost upravnom odboru kao i svim članovima društva, da svim silama nastoje širiti sokolske listove medu članstvo, naraštaj i decu. 2) U teškim vremenima u kojima vlada bes-lioslica, svi članovi Sokola KJ dužni su da u prvom redu u svojim preduze-čima, trgovinama i kancelarijama upo-sluju vredne i zaslužne Sokole i Soko-lice po preporuci upravnog odbora.
3)	Članovima (-cama) Sokola KJ patriotska dužnost nalaže, da pomažu svoju braču članove Sokola, da kupu-ju svoje potrebe isključivo kod trgo-vaca Sokola, i da sc ne usude potpo-magati ljude koji nisu Sloveni, a najmanje, koji nisu pripadnici naše države. 4) Narcduje se upravnom odboru da osnuje fond za štednju u koji če sveukupno članstvo ulagati novac za nabavku svečanih mlora i sudelovanja na sletovima. 5) Narcduje se uprav-
nom odboru da upotrebi sva sredstva za širenje trezvenosti, osobito medu sokolskom omladinom, te da priredi u ovoj godini nedelju trezvenosti.
CETINJE. — Sokolska četa u Bajicama. Brat Milan Ivančevič, ekonom društva, obišao je u toku prošle nedelje tri puta četu i s vežbačima čete radio po četiri sata i to: dva sata na uvežbavanju vc-žaba za pretst.oječu župsku akademiju, a po dva sata na izvežbavanju vežaba za slet u Sarajevu i Zagrebu. Kod članova čete je uzorna disciplina, a brat Ivančevič s uspehom vodi tchnički rad ove čete
CETINJE. — Sokolska četa u Štitarima. Pretprošle nedelje obilaže-nc su najudaljenije Sokolske čete ovo-va društva i to četa u Štitarima i Re-lezi, koje su udaljenc od Cetinja 25 kilometara. Četu je obišao član pred-njačkog zbora brat Dušan Durkovič, koji je s članovima čete uvežbavao proste vežbe za slet u Sarajevu i Zagrebu. Br. Dušan Pejovič, starešina čete, govorio jc o sokolskoj disciplini. S bratom Durkovičem obišao je čete i brat Alcksandar Milovič, referent, za sokolske čete, koji je prcgledao rad čete u pogledu administracije, knjigovodstva i t. d. Održao je predavanje
o	važnosti slctova u Sarajevu i Zagrebu i o pripremama za iste. Članova je bilo prisutno 30 i 15 članova podmlat-ka.
Posle pregleda rada u Sokolskoj četi Štitari brača Durkovič i Milovič uputili su se u Sokolsku četu Releza, gdc jc brat Durkovič uvežbavao proste vežbe za sletove u Sarajevu i Zagrebu i dao upute za tchnički rad u toj četi. Birat Milovič je prcgledao ostali rad čete.
CETINJE. — Sokolska četa u Ko-sijerima. Pri obilaženju napred pome-nutih četa u program je ušao i obila-zak Sokolske čete u Kosijerima, koju su posetila brača Durkovič i Milovič gde je brat Durkovič uvežbavao vežbe za napred pomenutc sletove. Kako jc ovo novo osnovana četa brat Durkovič je dao potrebna uputstva o da-Ijem tehničkom radu čete. Tom prili-kom održao je pred prisutnim članovima čete predavanje brat Aleksander Milovič o ulozi sokolskih četa u pro-svečivanju sela. Članova je bilo pri-sutnih 20, a toliko i članova podmlat-ka.	A. M.
župa Karlovac
KARLOVAC. — Župska skupšti-
na. čet vrt a glavna godišnja skupština Sokolske- župe Karlovac održana je dne 25 marta u velikoj dvorani grad-ske vcčnice, u prisotnosti članova žup-ske uprave i delegata područnih jedi-nica. Delegate nije poslala 21 jcdinica. Bratska župa Zagreb izaslala jc na skupštinu svog delegata br. Džamonju.
Skupštinu je otvorio starešina br. Malovič po-jdravivši prisutne. Predla-žc, da se sa skupštine upute pozdravni telegrami Nj. Vek Kralju i Savezu SKJ, što je skupština prihvatila s odu-ševljcnjem. Starešina se nadalje osvr-čc na rad u minuloj godini, kenstati-rajuči znatan napredak u svim pravci-ma sokolske delatnosti. Zatim iserpivo obrazlaže osnovne principe sokolskog rada uopče, važnost rada na selu, vas-pitanje omladino i ulogu sokolske štampe. Spominjc pretstoječe sletove u tekučoj godini, t. j. župski slet u Karlovcu i pokrajinske sletove u Zagrebu i Sarajevu. Apeluje na delegate, a preko njih i na područne jedinice, da se valjano spreme za te velike manifestacije sokolske svesti i snage.
Pošto su izabrana dva člana za overovijenje zapisnika, pristupa se podnašanju izveštaja župskih funkci-onara. Ali kako su svi izveštaji objavljeni neposredno pred godišnju skupštinu u »Zupskom vesniku«, skupština zaključuje da se ne čitaju, nego da se odmah uzmu u raspravu. Tako su redom, bez primedbe i jednoglasno, prihvačeni izveštaji tajnika, načelnika, načelnice, prosvetara, blagajnika, statističara i revizionog odbora, te je na osnovu toga staroj upravi data raz-rešniea.
Zatim je zaključeno, da župski doprinos ostaje i dalje isti kao i do sada.
Br. načelnik izveštava, da je na zboru društvenih načelnika zaključeno, da se župski slet naraštaja od rži 3 juna u Karlovcu, a župski slet članstva i žup. izlučna utakmica 15 jula, takoder u Karlovcu.
Pristupajuči izboru nove župske uprave, br. Okičič u ime matičnog društva Karlovac predlaže kandidacioni odbor, koji čc imati da sastavi listu nove uprave. Tim povodom uzima reč br. starešina, koji izjavljuje da zbog narušenog zdravlja ne može i dalje ostati na svom položaju i moli da ga se u novoj listi ne uzima u obzir. Slično izjavljuje br. J. Nikšič, prosvetar; ističe da je zauzet zvaničnim poslovilna, pa mu je nemoguče i dalje ostati na dosadašnjem položaju. Uzimajuči ovo do znanja, br. dr. J. Variola ističe zasluge brače Maloviča i Nikšiča još u ranijim vremenima, a naročito nakon osnutka SKJ pa predlaže da im se za predan i požrtvovan rad izrazi zapisnička hvala, a njima da se uputi pismena zahvalnica i priznanje. Predlog sc prima
Pošto ie skupština jednoglasno primila predlog o sastavu kandidaci-onog odbora, br. starešina prekida skupštinu na 10 minuta, da se kroz to sastavi lista nove uprave. Posle 10 minuta skupština sc nastavlja i kandidacioni odbor predlaže da se izabere sledeča uprava: br. Sablič Marko, starešina; brača dr. Josip Variola i Ivan Tomaševič, zamenici; br. Vlado Blaško-vič, prosvetar; br. Branko Blaškovič, načelnik; brača Dragutin. Kubiček i Nacek Hočevar, zamenici; sestra Marija Kubiček, načelnica; sestre Milka Blaškovič i Vera Pantič, zamenice; br. Božidar Dočkal, tajnik; br. Lazar Zla-tovič, blagajnik; odbornici i njihovi zamenici brača: Močan Josip, Nikšič Josip, Zemljak Milan, Cindrič Jure, dr. Grujič Miro, Popovič Svetozar, Petrovič Branko, Grujič Dimitrije, Navratil Ivan, Katič Mijo, Županac Dragica, Kopšiva Josip, Bosnič Vlado, Makar Dako, Vitas Dušan, Vrankovič Špiro, dr. Koder Julio, Šestak Vjckoslav, Še-stak Ivan, Bauer Branko. Nadzorni odbor: Zagorac Stjepan, Vodehnal Josip, Krefl Janko, Volič Fakrija, Rubes Tomislav. Sud časti: dr. Jakšič Stevan, dr. Car Vjckoslav, Medvededec Branko, Šoba Franjo, Badovinac Nikola, Šajatovič Marija.
Predložena lista primljena je ve-činom glasova.
Dosadašnji starešina br. Malovič zahvaljuje brači na saradnji apelujuči da i dalje predano i oduševljeno pro-pagiraju sokolsku misao, te moli no-voizabranog starešinu da dalje vodi skupštinu. Preuzimajuči starešinski! dužnost, br. M. Sablič zahvaljuje br. Maloviču na njegovom dosadašnjem radu sve od osnutka župe, kao i skup-štini na iskazanom mu poverenju. Poziva prisutnu braču da i otsada s lju-bavlju produže svoj rad na unaprede-nju ove župe.
Reč uzima br. Džamonja, koji pozdravlja prisutne u ime br. župe Zagreb i sletskog odbora, pozivajuči svu braču na učestvovanje.
Br. starešina zahvaljuje br. Dža-monji moleči ga, da ponese pozdrave s ovog zbora br. župi Zagreb. U 12 sati o podne prekida se skupština i za-kazuje nastavak za 2 sata 30 min. po podne.
Točno o podne delegati su korporativno pošli do novog Sokolskog doma matičnog društva Karlgvac, gde su prisustvovali svečanosti, koja .se odr-žala na novom vežbalištu. Tu su sve kategorije članstva matičnog društva zasadile po jednu lipu kao simbolički znak nerazdružive veze s novim domom. Ovoj svečanosti prisustvovao je i velik broj gradanstva.
U 2 sata 45 min. po podne skupština se nastavlja. Na dnevnom su redu pitanja pokrenuta od br. Saveza okružnicom br. 4 od 25 januara 1934.
Br. prosvetar izveštava, da uspeh propagandne nedelje sokolske štampe nije bio onakav, kakav bi trebao da bude. Razlog jc u tome, što sc propaganda večim ilelom slabo vršila, iako su bile date sve upute od strane ŽPO-Apeluje rta br. delegate da to pitanje shvate kao jedno od najvažnijih te da svi složno porade na širenju sokolske štampe.
Za socijalno staranje nije bilo do-sad na teritoriju župe posebnog referenta; sada je i taj predviden.
Br. Tomašič govori o svrsl i važnosti taborenja, a br. načelnik izveštava, da je na sednici društvenih načelnika zaključeno da sc ovc godine priredi taborovanje. koje bi se ujedno spojilo s tečajem. Taborovanje če se prirediti svaki put na drugom mestu u svrhu bolje propagande. Nadalje br-načelnik ističe, da su pripremc za slet počele več ranije. Za jedinice naše župe obvezatno je ufiestvovanje na župskom sletu u Karlovcu i pokrajin-skoin u Zagrebu, dok na sletu u Sarajevu nisu obavezne, ali če sc i tamo iči. Za slet u Varšavi nije bilo priprc-ma.
Br. Vrankovič predlaže, da sc sa-veznoj glav. god. skupštini uputi predlog, neka br. Savez poradi na tomc da se drž. službcnike ne bi sililo da stu-paju u sokolska društva, jer od takvjh članova, koji pod pritiskom postaju članovi, Sokolstvo ima više štete nego koristi. Brača Močan i dr. Variola nadopunjavaju predlog time, da se drž. službenicima zabrani protusokol-ski rad. a začlanjivati sc ne inoraju. Tako nadopunjcn, predlog se jednoglasno prima.
Skupština je zatim raspravljala o nedelji štednje, ilanu trezvenosti, o prosvetnim tečajima, o širenju sokolske štampe, o osnivanju knjižnica, propagandi lutkarstva i nabavi filmova, pri čemu se konstatuje, da je silno oteščano dobavljanje filmova i prika-zivanje istih s obzirom na takse i poreže. Opširno se raspravljalo takoder
o	sudelovanju žena u soko skom radu te o odnosu škole i SoKOlstva. Do-nesen je predlog za saveznu glav. god. skupštinu, da se kod Ministarstva prosvete ishodi dozvola da srednjo-školska mladež može polaziti sokolske priredbe i uvečer.
Još jc zaključeno, da se nove jedinice ne osnivaju bez odobrenja teh-ničkog odbora župe, koji ima pret-hodno da ispita da li dotiena jedinica ima sve uslovc za opstanak i uspešan rad.
U 5 sati po podne skupština je zaključena.	21»
HO SI JЛ - FONSIHTl m društvo sa osiguranfe i reosiguranfe m Beograd
KARLOVAC. — Prosvetni rad se I u našem društvu intenzivno nastavlja tako, da je izraden novi program za, razdobij e od 23 marta do 30 aprila o. tj. Teme za rad biče obradivane prema točno odredenom rasporedu pred svim kategorijama, a provadače ih brača i sestre: Sablič Marko, Okičič Ivan, Aiatić ('vijeta. Močan Josip, Cindrič Jure, Ercegovič Marko, Bordoški Dušan i Bordoški Radmila. Predavače se: 1) O sletovima. 2) O. M. Tiršu. 3)
O	značaju telovežbe u životu moder-nog čoveka, 4) O organizaciji SKJ.
Nadalje če brača: Grujič Miroslav obavljati sistematski lekarski pregled sviju kategorija, dok če brača Rišlavi Stanislav i Rukavina Vid ponča vati s ve kategorije u pevanju pesama: 1) Sokolski pozdrav. 2) Hajte bračo! 3) Pojmo pesmu. 4) Poleti sivi sokole.
Brat Vlado Blaškovič vodi svim pripremama i vežbama za pretstavlja-nje »Jazavae pred sudom«, koji če se izvadati poloviccm maja.
25 marta naše je društvo imalo retku svečanost: sve kategorije i upravni odbor zasadile su na vežbalištu no-vog doma svoja stabla, na spornen budučim generacijama. Kod svečanosti su bili zastupani delegati župe, vojnih i civilnih vlast.i. brojno gradanstvo kod, koga je svečanost izvela najlepši utisak.
OGULIN. — Sokolsko društvo u Oguiinu posvečuje veliku pažnju svojina sokolskim četama, pa je zbog izobrazbo potrebnih sokolskih radnika, a u sporazumu s bratskom župom u Karlovcu, održavan u Oguiinu tehni-čko - prosvetni tečaj ličko-goranskog sokolskog okružja. Tečaj je trajao od 5 do 13 marta, a posečivalo ga je 26 brade i sestara. Žalimo, što nije bio nitko u tečaju iz Sokolske čete Drež-nica i Sokolskog društva Vrbovško.
Pre početka rada pozdravio je te-čajce prosvetar društva Ogulin brat Vajda dr. Zlaitko. On ih je bratski za-molio, da najozbilnije prionu radu, kako bi u ovo Kratko vreme mogli steči potrebno sokolsko znanje, kojim če širiti veliku i uzvišenu sokolsku mi-sao medu narodom na selu.
_ Tehničktt stranu tečaja vodio je načelnik ličko-goranskog okružja brat Čavrak Emil uz pomoč brače Halmi i Tomašič iz Karlovca, te brače Capuder i Vupdelje iz Ogulina.
Prosvetna strana tečaja bila je u ritkama brata Vajda dr. Zlatka. Održa-na su sledeča predavanja: »Sokolstvo i prosvetni rad«, predavao brat Nikšič Josip, prosvetar Sokolske župc u Karlovcu; »Ideologija Sokolstva«, predavao brat Sablič Marko, tajnik Prosvetno« odbora Sokolske župe Kar-lovac; »Sokolska propaganda«, predavao brat Misncr Viktor; »Sokolski rad na selu«, predavao brat Nestorovič ing. Svetozar; »Anatomija čoveka i prva pomoč u nezgodama«, predavao br. Vojnovič dr. Stanislav; »Utic a j telovežbe na razvoj čovekovih organa«, predavao brat Vodehnal dr. Josip; »Sokolstvo i nacionalizam«, predavao br. Vajda <dr. Zlatko; »Važnost sokolskih sletova«, predavao br. Vu rdel ja Kosta; »Sokolstvo kao slovenska organizacija« i »M. Tirš i osnivači Sokolstva«, predavao br. Vodehnal dr. Josip.
Svi predavači vodili su računa o tome, da daju tečajcima potrebno znanje za sokolski rad na selu, pa su prema tome udesili svoja predavanja.
To&aj je završio s vrlo uspelom akademljom, koju su priredili tečajci u ogulinskoj sokolani. Akademija je
Žnpa Cfublfana
DOMŽALE. — Ob vseh nedeljah meseca februarja in prvo nedeljo marca, se je vršil prednjaški tečaj kamniškega okrožja in sicer prvi dve nedelji se je vršil v Radomljah, naslednje pa v Domžalah, ker v Radomljah še nimajo zadostnega orodja. Tečaj je vodil br. okrožni načelnik Merhar.
V	tečaju se je vadilo zgolj praktično. In tako se je moglo tečajnikom nekaj nuditi in pokazati, kar bodo mogli s pridom uporabljati v svojih
bila dobro posečena. Bratsku župu iz Karlovca zastupao je na akademiji br. Kubiček. Nakon akademije održao je starešina brat Bosnič Vladimir govor, u kojem je izrazio svoje veliko zadovoljstvo nad uspehom postignutim u 8 dana, apelujuči na braču i sestre, koji se vrača ju u selo, da svoje sokolsko znanje upotrebe za širenje i jačanjc sokolske ideje, koja treba da okupi u selu sve stvaralačke snage.
Posle akademije priredena je za-jednička večera, kojom je prilikom održano više lepih govora.
Nakon večere razvio se uz glazbu ples.	Mr.
OGULIN. — Inicijativom brata Milana Jandriča, učitelja, pokrenuta je akcija da se osnuje sokolska četa, 't. j. da se obnovi sokolski rad u Gornjim Dubravama. — Ovaj posao do-bio je svoj završetak na osnivačkoj skupštini, koja je održana 18 111 u zgradi osnovne škole. — Delegate ma-tičnog društva Ogulin, br. Steku, Ča-vraka, Kosanoviča pozdravio je brat Jandrič, iznoseči ujedno od kolike če važnosti po napredak mesta biti sokolski rad. — Nakon održanih govora brače delegata i izjava nekih prisut-nih skupštinara, usvojena je jednoglas-no lista uprave čete, te su izabrani: Milan Jandrič starešina; Batalo Dušan, potstarešina; Mikašinovič Duro, tajnik; Vidnjevič Miloš, blagajnik; Ka-rapandža Duro, načelnik; Rajnovič Ilija i Munjas Nikola, revizori, Vuce-lič Mihajlo, Zatezalo Dušan i Mikaši-navič Mihajlo odbornici. Skupština je zaključena u najlepšem raspoloženju i po svemu izgleda, da če ova bratska četa biti jedna vršna sokolska jedini-ca.
SKAKAVAC. — Skupština naše čete održana je 18 marta u mesnoj na-rodnoj školi, Otvorio ju je pozdravom starešina. Prisutnih je bilo 56 članova. Brat načelnik dao je iserpiv izveštaj iz kojeg se vidi da broj sokolske decc biva sve veči; porast ženske dece je manji. Muškog i ženskog naraštaja nema kao posebne kategorije. Ženski na-raštaj bi se mogao da skupi da imamo prikladnih vežbi s kojima bi ženski na-raštaj mogao nastupati. Te bi se vež-be morale razlikovati od društvenih vežbi za ženski naraštaj, jer u njima ne bi smelo biti prevelikih zaklona, pretklona i t. d. (zbog narodne nošnje). (Za što se ne obratite matičnom društvu ili župi za savet?! Op. ur.) Na vežbovnim satovima održavaju se nagovori.
Ceta ima 74 člana. Večina redovno plača članarmu. U blagajni danas ima 230 Din, od čega ide br. sav. upravi 63 dinara; ostaje dakle 167 Din.
Neimanjc vežbaonice teško se ose-ča. Četa ima razmerno lep broj vež-bača (42), a-u školskoj sobi može vež-bati najviše 10 njih. Vežbati se motra dakle 4 puta. Na selu, g de su članovi kroz dan zaposleni, pa i nedeljom, vež-banjc se vrši u večer, često i dosta kasno.
U četi je osnovana streljačka družina.
Zaključeno je zamoliti br. Sokolsku župu da izašalje predavače, koji če govoriti: o Sokolskoj ideologiji, hi-igijeni i narodinom gospodarstvu (naročita livadarstvu, pčelarstvu, stočar-stvu, voearistvu i zadrugarstvu).
Javna vežba održače so 10 juna.
Najzad su primljeni nekoji novi članovi, a potom je starešina zaklju-čio skupštinu, koja je ovako lepo i sve-strano raspravila sva pitanja, koja tiste jednu četu voljnu rada i napretka.
edinicah. Tehnični pouk sta vodila br. Rajner in br. župni načelnik Vrhovec, ki sta predavala o tehničnih stvareh vedno med vadbo samo. Kadar pa ni bilo teh dveh bratov, pa je vodil tečaj br. Merhar. Vršila so se tudi tri predavanja in sicer: »O sokolski ideji«, je predaval br. Osovnik, prosvetar domžalskega Sokola, »Pregled zgodovine Sokolstva« je podal br. Merhar in »O higieni ter telesnih poškodbah« je govoril dr. dr. Hočevar, referent zdravstvenega odseka. Udeležencev je bilo petinštiridest.
DOLENJSKO PROSVETNO OKROŽJE. — Z ureditvijo okrožij v župi Ljubljana jo prideljeno dolenjskemu okrožju 10 društev in 10 čet. Okrožje tvorijo edinice iz dolenjske in ribniško-kočevske skupine. Število edinic je v februarju poraslo za 1 četo tako, da šteje okrožje sedaj skupno 21 edinic, od katerih jih nekaj prav pridno deluje v tehničnem, kakor tudi prosvetnem oziru. Mesečna poročila za januar je poslalo 19 edinic. S tekočim letom tudi v administrativnem oziru vršijo svojo dolžnost ter je upati, da bo prihodnje poročilo mnogo razveseljivejše. Iz mesečnih poročil edinic in statistike, katero vodi okrožje posnemamo, da prejemajo edinice 47 izvodov »Sokolskega glasnika«, 30 izvodov »Sokola«, 44 »Soikoličev«, 120 »Naše radosti« in 39 izvodov »Sokolske prosvete«. Predpisano število sokolskega tiska prejema le nekaj edi-mic. Pri ostalih edinicah bo treba v tem oziru temeljite spremembe. Tekom meseca so bile objavljene v sokolskem tisku 2 društv. vesti, v ostalem časopisju pa 4. Tudi iz tega je razvidno, da je poročevalska služba mnogo premalo razvita.
V	okrožju ima sedaj 13 edinic svoje knjižnice, v ostalih pa se šele ustanavljajo. Sokolskih knjig posedujejo edinice 892 z 123 čitatelji in 208 izdanimi knjigami. Zabavne knjižnice štejejo 2579 knjig z 205 čitatelji in 222 izdanimi knjigami. Edinice imajo 2 mladinski knjižnici, in sicer 1 za cleco ter 1 za naraščaj. V mesecu januarju so .se vršila 3 zgodovinska, 1 socialno in 1 narodno gospodarsko predavanje. Vršili so se tudi: 2 sokolsko idejna, po eno socialno in tehnično ter dva administrativna govora pred vrstami. Poleg sokolskih so se vršili tudi 3 narodno gospodarski govori. Poleg 5 debatnih, sta se vršila tudi 2 društvena večera. V okrožju je bilo tudi 7 diletantskih ter 14 kino predstav.
DOLENJSKO SOK. OKROŽJE.
—	Načelništvo okrožja je priredilo v dneh 18. in 19. t. m. prednjaške tečaje
v	Kočevju in Sodražici, ki so zelo zadovoljivo izpadli. Pokazala se je potreba organizirati take tečaje tudi pri drugih društvih. Pri društvu Ribnica se je vršil tečaj med tednom ob večernih urah, dočim sta se tečaja v Kočevju in Sodražici vršila nepretrgoma. Sodelovali so predvsem predavatelji dotičnih društev. Obisk tečajnikov je bil zelo zadovoljiv. Za edinice dolenjske skupine sc je vršila v nedeljo 25. marca celodnevna predelava vaj v Grosupljem, dočim se namerava prirediti pri ostalih edinicah še nadaljnje pred-njačke tečaje, da sc tako odpomore pomanjkanju sposobnih vaditeljev zaradi velikega porasta telovadečega članstva pri posameznih edinicah.
NOVA SELA. — Dne 18. marca je vprizorila naša četa kmetski igro-kaz v treh dejanjih »Sence«. Autor tega igrokaza je starosta naše čete br. Prešeren Dolfe.
»Sencc« so s tehničnega stališča prav dramatično delo, ki zahteva predvsem izvrstne igralce. Delo je za^ podeželske odre skoro pretežko, pač pa bi bilo primerno za boljše odre, ki razpolagajo z rutiniranimi igralci in dovršenim odrskim -konfortom.
Dasi je igra težka, so jo podali naši igralci razmeroma prav dobro. Pripomniti pa treba, da je bila repriza, ki sc jc vršila 2. aprila slabša od pre-mijere. — Režija, ki je bila v rokah br. Kajfeža Josipa ml., jc pokazala, da so se igralci s pomočjo režiserja poglobili v bistvo igre in da so zadeli ton, ki ga zahteva igra. Pripomniti jc treba, da so večinoma vsi igralci začetniki, ki so pokazali že prvič, da je v njih dovolj zmisla za dramatiko.
Vsi igralci so imeli prav posrečene maske. Pirav čedna je bila tudi inscc-nacija, manj posrečeni so bili svetlobni efekti in veter.
Igre so je udeležilo veliko število glcdalcev, ki niso štedili z zasluženim aplavzom.
Žapa Maribor
SV. LENART V SLOV. GORICAH. — Skozi osem nedelj in praznikov v februarju in marcu smo imeli pri nas prednjaški tečaj kot pripravo za društvene oziroma piredmjaške izpite. Predavanja so bila vsakokrat od 9. do 13. ure. Tečaja so se udeleževali bratje in sestre iz sedmih edinic islo-venjegoriškega okrožja. Predavali so: br. okrožni načelnik Davorin Polič: te lovadni sestav, organizacijo in administracijo; brat Rogi Fran: metodiko telovadbe, praktično telovadbo in čuvanje; brat Vajd Franjo: zgodovino telovadbe in Sokolstva, o sokolski ide* ji, Putevi i ciljevi; brat dr. Weixl Bru-non: fiziologijo, higieno in prvo pomoč; brat: Janež Lucijan: anatomijo. Za društveni prednjaški izpit se je priglasilo 11 bratov in sester. Pismeni izpiti so se vršili v nedeljo dne 8. aprila t. L, ustmeni pa 15. aprila t. 1. Tečaj je vodil brat okrožni načelnik, ki tudi predseduje izpitni komisiji. Trdno pričakujemo, da bo naš tečaj rodil dobre sadove.
Župa Mostar
MOSTAR. — Sokolsko d ruštvo u Mostaru počelo je još pre oslobodenja s akcijom da podigne svoj vlastiti dom. Priloži su se sakupljali i posle našeg ujedinjenja, a 1927 godine, na glavnoj godišnjoj skupštini, zaključeno je da se osnuje fond za podizanje doma Alekse Šantiča Sokolskog društva
dobro da neče nikad postiči anaj rezultat ako dadnu pravo ime svojoj akciji. Dom, koji oni žele da podignu je Dom Alekse Šantiča Srpskog pe-vačkog društva »Gusle«. Nerazumcmo zašto se gospoda iz odbora stidc svoga imena i nc naznače kome če i u kakvu če svrhu da služi taj dom. Uvereni smo, da o ovomc mnogi naši Sokoli nisu obavešteni. kao primer navodimo
Prednjački tečaj kainničkoga okružja održan februara i marta o. g. u Radomljama i Domžalama
Načrt Sokolskog doma Aleksa Šantiča u Mostaru
Mostar. Najbolji sokolski radnici u Mostaru uložili su mnogo muke da se počne jednom s gradnjom, pa ni do danas nije im uspelo da prikupe mate-rijalnih sredstava.
Nas Sokole u Mostaru iznenadila je slična akcija Srpskog pevačkog društva »Gusle«, koje je povodom proslave Alekse Šantiča odllučilo, da po-diše dom, koji če se zvati istim imenom — Dom Alekse Šantiča. Mi ne osporavamo pravo tom društvu da po-diže svoj dom, niti mu možemo da za-branimo kakav če naslov nositi njegov dom. Samo je ovim njihovim radom ubačena jedna zabuna, jer če mnogi neobavešteni misliti, da daju svoj prilog za podizanje Sokolskog doma Alekse Šantiča.
Gospoda iz uprave Srpskog pevačkog društva »Gusle« znala su vrlo
veliku akademiju Sokolskog društva Beograd VII čiji je čist prihod namenjen za dom Alekse Šantiča Srp. pcv. društva »Gusle«.
MOŠKO. — t Obrad Đ. Mijano-
vić. LI nedelju 25 marta preminuo je u 27 godini života, izmučen dugom bo-lešču, naš brat i zaslužni tajnik ove četo Obrad D. Mijanovič. U njemu je izgubila ova četa jednoga od najvred-nijih radnika i glavnih stubova na kojima počiva. Došavši u selo sa srccl-njom školom i velikem prirodnom bi-strinom, koristio je svojim zaslužnim radom i primerom ne samo Sokolima ove čete nego i celom selu.
Svi članovi ove čete izjavljuju njegovo j porodici saučešče, a njemu neka je večni pokoj!
2upa Novi Sad
ADA. — Na ovogodišnjoj skupštini našeg Sokolskog društva izabrana su u upravu sledeča brača: starešina Subotički Stcvan, zam. satrešine Dekleva Janko, tajnik Savič Mitar, pret-sednik pirosv. odbora Aksin Branko, načelnik Mrkšič Radovan, zam. načelnika i statističar Vrgov Milan, načelnica Dickov Marija, zam. načelnice Jakovljevič Ljubica, blagajnik Dudvar-ski Petar; članovi unrave: dr. Dimitrije Bešlič, dr. Britvic Joža, Pecič Milivoj, Pecič Svetislav; revizori: Papič
Nešovan, Bešlič Dušam, Jakovljevič Luka; sud časti: dr. Antonovič Nikola, Veselinovič Radivoj, Pecič Jaša. Pešnjak Franja.
Na sednici društvenih načelnika starobečejskog okružja doneta je od-luka. da sc ovogodišnji okružni slet održi u Adi. Mesno Sokolsko društvo odredilo je 10 juna tek. godine kao dan, kada se ima održati ovaj slet. Ovih dana razaslati su pozivi na sva društva starobečejskog okružja i postaji mnogo inada, da če biti ovaj slet na najsevemijoj tački naše granice impozantna manifestacija sokolske ideje.
Župa Osi/ећ
NAŠICE. — Prednjački tečaj okružja našičkog i slatinskog. Okružja Našice i Podr. Slatina održala su zajednički svoj 10-dnevni prednjački tečaj u Našicama od 15 do 24 marta 1934 god.
Program, koji jc odreden od Strane Načelništva župe za okružne teča-jeve, u celosti je izveden. Nastava jc trajala dnevno od 7—12 i od 14—18 sati. Ukupno je održano što teoretskih što praktičnih časova 88. Tečaj je vodio župski prodmjak brat Hodovski Vlado uz pomoč prednjaka i ostalih sokolskih radnika mesnog društva i to: brače Mogoroviča Matka, okruž-•nog načelnika, Majera Dragutina, Novaka Franje, Novaka Josipa, Vcčeka Eugcnija, Mamuziča Predraga, Prijiča Milana i dr. Herškoviča Izaka.
Tečajaca je bilo ukupno 26 i to iz ovih jedinica: Našice (5), Zdenci, Petrovo Polje, Bankovci, Cačinci, Ve-limirovac (2), Orahovica, Naš. Brez-
nica, Budimci. Koška i Naš. Marko-vac — okružja Našice, te Vraneševci, Noskovci, Če rali j e, Sopje, Vaška, Mi-kleuš (2), Nova Bukovica (2) i Vočin
—	okružja Podr. Slatina. Nisu poslale nikog u tečaj ove jedinice: Dtirdcno-vac, Feričanci i Donja Motičina —-okružja Našice i Podr. Slatina, Gornji Miholjac, Ilum i Macute — okružja Podr. Slatina.
Polaznici su po zanimanju bili u večini ratari i obrtnici osim četiriju intelektualca učitelja i priv. činovnika. Materija! jc bio dobar, — pokazali su mnogo razumevanja i pratili sva predavanja i vežbe pazljivo i s voljom.
Tečaj je otvorio- starešina društva Našice brat Petar Ror pozdravivši po-laznike sa željom, da što više znanja i praktične spreme steknu na ovom tečaju. Još su govorili okružni prosvetar br. Več ek i okružni načelnik br. Mogo-rovič. Tako isto na svršetku tečaja odnosni govornici isu se s njima oprostili sa željom, da stečeno znanje u tečaju što blagotvornije prenesu u svojim jedinicama.
Prednjački tečaj našičkog i slatinskog okružja održan ti Ncšicama od 15 do 24 marta o. g.
OSIJEK. — Prednjački tečaj osječ-
kog okružja. Osječko okružjc o držalo Je svoj prednjački 10-dnevni tečaj od , . ^ marta o. g. u Sokolskom domu društva Osijek g. g. Tečaj je odiržan po prethodmo izrađenom programu Na-celništva župe, kao i u ostalim okruž-]ima ove župe, s izvesnim promenama, koje su se morale učiniti, jcr su to zahtevale posebne prilike ovog okruž-ta, te ujedno, da se je mogao napraviti raspored, koji nije kolidirao s redovnim vežbačim časovima društva. U drugom pogledu iskoristili su se ovi redovni časovi društva za praktične vežbe tečajaca tako. da su prisustvo-vali i vežbali na časovima članova i (nuškog naraštaja odnosno sestre na časovima članica i ženskog naraštaja, a pomagali vcdnicima na časovima dc-ce; Tako im je zorno prikazan prak-tiean rad u društvu, koji oni nemaju Prilike viditi u svojim jedinicama.
Nastava je trajala od 8—12 i od H—-18 sati, a na večer su bili praktični vežbači časovi s odnosnim kate-Sorijama. Ukupno je održano što teoretskih što praktičnih časova 88. Tečaj j® vodio župski prednjak brat Vlado Hodovski uz pomoč okružnog načelnika brata Mirka Sile. Osim gore spo-nienutih predavali su još brada: ing. Kvapil Miloš, župski načelnik, Petelin Albin, Somborac Svetozar, Maričič Ivo, oeara Ilija i dr. Erman Dinko, te se-stre šula Anica i Bukvič Josipa.
Tečajaca ju bilo ukupno 9 od ko-Pn dve članice iz društva Osijek g. g. Gstali su bili iz cvih jedinica: Dalj, VePin, Palača, Tenja, Habjanovci, Če-hjnski Martinci i Tcnjski Antunovac. Nisu nikoga poslali u tečaj društvo Gsijek d. d. i četa Veliki Vučkovac.
Svi su polaznici bili pažljivi, te Ptatili predavanja i vežbe s razume-vamjem i voljom.
Zupa Sušah; - Hijeha
JABLANAC. — Sokolska četa laolanac priredila je 19 marta o. g. naveče u hotelu »Velebit« svoju akademijo. Kao 1 tačku programa otpe-Vala su sok. deca pod vodstvom br. načelnika Labaja »Sok. nozdrav«. Starešina čete br. Joso Vukušič pozdravio Je srdačnom dobrodošlicom goste iz Karlobaga i Senja i domače. U svom Sovoru ocrtao je povest Sokolstva i njegovo značenje za jugosl. narod. Za-hm je vrlo lepo deklamovao Andelko Balen pesmu »Mali Soko«. Iza toga su sledile »Proste vežbe zagrebačkoga sle-ta« muške i ženske, a Zlata Borovac deklamovala je pesmu »Jugoslovenče s Jadrana« od Mih. D. Petkoviča. Zbor sok. dece otpevao je pesmu »Prolječe« h	^P^hmana.	Zatim su izve-
dene »Proste vežbe zagrebačkog sleta« za zenski naraštaj. »Oj u luze« — ru-sku nar. pesmu otpevao je muški zbor Pod vodstvom šk. upravitelja br. La-naja. Muško članstvo izvelo je proste vezbe zagrebačkoga sleta. Pesmu »Bili smo i bičemo« od dr. V. V. Rašica угјо je lepo deklamovala učenica Bur-Cd ^Va.n^a- Zbor sok. dece otpevao je »Ropoče mlin u dolu« od Drag. P. Iliča. Učenik Štokič deklamovao je pesmu »Sokole« od dr. V. V. Rašica. »Garavušu« otpevao je muški zbor cete. Na koincu programa predavao je četni prosvetar br. dr. Ivo Benič o lemi: »Sokolstvo kao narodni pokret«. Geli je program bio precizno izveden, 4e je publika svaku tačku nagradila burnim aplauzom. Posle programa razila ,se je prijateljska zabava uz ples, nar. kola i jablanačke igranke- tombole i licitaciju.
OTOČAC. — Naše društvo priredilo je u martu dva uspela sela s pre-davanjima. 11 marta predavao jc br. Stanko Dimovič o T. G. Masariku. Pre-davač je prikazao život i rad velikog Pretsednika bratske Republike Češko-slovačke i istakao njegove ogromne zasluge za jugoslovanski narod za čije sc ujedinjenjc najaktivnije zalagac svojim zamernim sposobnostima i ugledom.
18 marta sestra Zdenka Markovič održala je lepo i stručno predavanje o Sokolskoj organizaciji.
Posle oba predavanja, priiredona Po podne u opčinskoj dvorani (soko-laoi), održana su sokolska sela. S ova dva predavanja i deset govora pred vrstama svili kategorija izvršen je prosvetni rad u martu.
OTOČAC. — Na godišnjoj skupnimi Sok. župe Sušak-Rijeka odlučeno le, da se 19 avgusta ove godine održi u Otočcu župski slet sokolskih četa uz sudelovanje svih župskih društava. vest o ovoj odluci oduševila jc braču n Otočcu, a zaintcrcsovala je i neso-kolske krugove.
Tehnički odbor društva Otočac, ^oji je i do sada, iako društvo nema načelnika, marljivo vežbao sve kategorije, dab se posle pomenute odlukc zuPe na još intenzivniji rad.
Osim sleta u Otočcu sprema se i 12let ,s javnom vežbom na Piitvičkhn 'Iczerima. Obavešteni smo, da se za slet interesu ju i društva van naše žu-Pe.
Prema interesu i pripremama, koje Se vrše za ovaj slet i obzirom na veliki broj Sokola-seljaka, koji če učestvo-vati na sletu može sc predvideti, da čc Prvi veliki slet u Otočcu biti lepa manifestacija sokolske i nacionalne svcr ' i kr.šne Like i dati potstreka zn još nspešniji rad u budučnosti.
PAG. — Dana 2 aprila priredilo je Sokolsko društvo u Pagu vrlo uspehi akademiju sa sledečim programom: 1) Sokolski pozdrav; 2) Muška i žen. deca: vežbe za slet u Sarajevu; 3) Muški naraštaj: devetorka (B. Mudri); 4) Mladi muš. narašt.: šesnaestorica (J. Groša); 5) Muš. i žen. narašt.: slikovite skupinske (J. Sabolič); 6) Članovi: Tto-kut (B. Mudri); 7) Muški naraštaj: ka-rike; 8) Muška deca i muš. naraštaj: igre.
Ovog puta naročito jc bio biran program, koji su uvežbale sve kategorije pod vodstvom društvenog načelnika brata Jerka Saboliča i njegovog zamenika brata Jure Graša. Sve tačke od prve do zadnje izvedene su upravo precizno.
Vežbe su izvadane uz pratnju društvenog tamburaškog zbora pod vodstvom zborovode brata Jakova Me-štroviča.
Uspeh moralan bio je odličan, materij alan dobar. — G.
SV. JELENA. — Dne 18 marta o. g. priredilo je naše društvo propagandni izlet u susedno selo Sv. Jakov-Šiljevicu. Izletu su pribivale sve vež-bačke kategorije s celom upravom društva.
Održana je i akademija na kojoj su nastupile sve kategorije u prostim vežbama. Naraštaj i članovi nastupili su i na spravama. Potom je muški i •ženski podmladak otpevao nekoliko sokolskih pesama.
Posle programa pred dupkom pu-nom dvoramom održao jc br. starešina Stipe Manestar lepo predavanje o sok. ideologiji i zadatku Sokola.
Cilj ovog izleta i akademije bio je da se tamošnji p uk izbliže upozna sa sok. radom, jer na inicijativu svesni-jih meštana imaia bi se ovih dana osnovati u le po m, romantičnom selu Sv. Jakovu-Šiljevici sok. četa.
Ž.upa Šibenih-Zadar
SILBA. — Novo društvo. Opčom žcljom varošana održana jc 10 febru-ara t. g. konstituirajuča skupština So-kolskog društva Silba.
Na najzapadnijoj tačei naše domovine digao se je visoko sokolski bar-jak. Silbenjani ponosni na ovoj histori-ski datum, i uvidivši potrebu stvara-nja jedne jake nacionalne organizacije, stupaju s največim oduševljenjem u sokolske redoi’e.
Naš mladi Soko okupio je pod svoja krila svu našu svesnu omladinu. Nema gotovo omladinca koji se nije edozvao ovom patriotskom pozivu. Svatko oseča da mu je dužnost da podupire i radi za sve ono što je njegovo jugosloveinsko, i srečan jc što ima priliku da pridonesc svoj deo pri gradnji velike slovenske zgrade.
Naše društvo počelo jc rad sa 150 članova, što starijih što dece. Radi se s velikom voljom i ljubavlju, što nam jamči, da je sokolska ideja pravo shva-čena.
Zupa Varaždin
VARAŽDIN. — Župska skupšti-na.. U nedclju 25 marta održana je u dupkom punoj sokolani matičnog društva treča godišnja skupština župe.
Prc skupštinc održan jc zbor društvenih načelnika, kojemu je prisostvovalo 15 članova župskog tehničkog odbora i 54 načelnika i načelnica društava i četa. Zboru je pretsedao župski načelnik brat Zvonko Šuligoj. Zaključeno je, da sc ovc godine otvaruju tri tehnička okružja i to: varaždinsko, ča-kovačko i prcloško, te da se ovogo-dišnji župski slet održi u Čakovcu. Mnogo je govoreno i diskutovano o prednjačkim tečajevima i o ovogodiš-njrm sletovima. Jcdnoglasno izabrano j c načelništvo i tehnički odbor župe: načelnik Zvonko Šuligoj, načelnica Marija Stjeh. zam. načelnika: Lacko Zima, Mica Kovačevič (Ludbreg), Miroslav Iskra (Čakovec), zam^ načelnice: Marija Gudel (Čakovec) i Štcfi.ca Ma-darič (Ludbreg), članovi t. o.: Ema Semrekar, Marta Brknjač, Julije Kovačič, Joža Store, Viktor Šuligoj, dr. Oto Šantel, Vladimir Deduš, te refer. za jahačke otseke Boško Burojcvič.
Posle zbora načelnika otvorio jc župsku skupštinu starešina brat Mladen Belčič. Osim 21 člana župskog upravnog odbora bila su prisutna 52 delegata društva. Nisu bila zastupana jedino društva Hodošan, Rosinja i Strigova. U svom govoru izneo jc starešina celokupan prošlogodišnji rad upravnog odbora sa svojim opaskama u kojiin pravcima bi trebalo da se rad poboljša. Sa skupštinc odoslani su pozdravni telegrami bratskom Savezu i bratu dru Viktoru Murniku povodom njegove 60-godišnjice. Iz izveštaja župskog tajnika proizlazi, da je uprava održala 14 scdnica i rešila 1280 akata, da jc osnovano 11 novih četa, večinom u Medimurju, kome je župa nastojala posvetiti što veeu pažnju. Iz naeelni-čkog izveštaja opaža sc, da je u župi nedostatan broj prednjaka (samo 14 članova i članica s župski m prednjačkim ispitom). Prošlc godine održana su dva veča župska prednjačka tečaja s ukupno 110 tečajnika-ca. Oba su tečaja uspela, a župa jc za veliku večinu tečajnika dala celu besplafcmi opskrbu. U 14 dnevnom tečaju vrhovne telovcž-be bio je brat Julije Kerec. Koncem maja održanc su župske utakmicc na
kojima se je takmičilo 26 vrsta sa 197 natecatelja. Najbolje rezultate posti-gli su od društava Varaždin, a od četa Nedelište, koja je osvojila srebrni lo-vor-venac, dar Nj. Vel. Kralja. Održan je okružni slet i okružno natecanjc za Medimurje u Donjem Kraljevcu. Takmičilo je 10 vrsta sa 62 takmičara. Najbolje rezultate postigli su društvo Čakovec i četa Nedelište. U Maloj Subotici održane su utakmice u odbojei. Takmičilo je 11 vrsta. Vrste članova i naraštaja iz Varaždina osvojile su prvenstvo. Na medusletskim utakmica-ma u Ljubljani takmičile su 3 vrste iz Varaždina i 1 iz Vratišinca te 3 člana iz Varaždina i 1 iz Preloga u lako-atletskim granama. Vrste članica niže g odeljenja osvojile su u Ljubljani prva mesta. Ostale vrste dosegle su ta-koder propisani broj tačaka i nagrade-ne su diplomama. Prvak župe brat Julije Kerec osvojio je u natecanju sredi-njih odeljenja peto mesto. Na nara-štajskim danima učestvovala su 392 naraštajca i dece s 18 vodnika. Na glavnim danima učestvovalo je u po-vorci 465 članova i članica, 1 glazba 1 konjička fanfara, 18 barjaka i 52 konj anika. U prostim vežbama nastupilo je 265 članova, 42 članice tc konjički otseci iz Čakovca i Varaždina. Prema stiglim izveštajila održano je 30 javnih
TRAŽI SE NAČELNIK
Sokolskom društvu Otočac po-treban je prednjak, koji je sposo-ban da samostalno vrši dužnost društvenog načelnika. Reflektanti neka se u što kračem roku pismenim putem obrate na Sokolsko društvo Otočac. U pismu navesti sokolske kvalifikacije, dosadanji rad i uslove pod kojim bi reflek-tant primio dužnosti vršenja načelnika.
vežbi. Na sušačkom sletu učestvovalo je 40 pripadnika župe. Vcžbača svih kategorija imade 4.013. Iz opširnog izveštaja prosvetara spominjamo, da jc pravodobno od 73 jedinke godišnje iz-veštajc poslalo 60 jedinica. ŽPO izdao je 19 okružnica i rešio 417 dopisa. 28
V	održan je zbor prosvetara, a 8 XI održana je konferencija prosvetara četa matičnog društva Čakovec. Trodnev-ni župski prosvetni tečaj svršila su 33 polaznika. Saveznu prosvetnu školu polazila su brača Deduš, Šuligoj i M. Bosanac, a saveznu lutkarsku školu sestra Stjeh i brat M. Bosanac. Župski novinar objavio je 7 članaka i 130 vesti. Usled finansiskih'neprilika izdana su samo dva broja župskog vesnika. Rasprodane su 53 knjige, a raspačano preko hiljadu darovanih knjiga. Koncem godine započelo je delovanjem župsko lutkarsko pozorište, koje je na-išlo na oduševljcni prijem. Zbirka no-vinskih isečaka sadrži 2121 isečak, a zbirka fotografija 439 komada. Župska knjižnica imade 252 stručne sokolske knjige i 246 drugih. Pregled prosvetnog rada obavljen je u 14 jedinica. Prosvetne odbore imade samo 7 društava i 1 četa. Znatan uspeh i napredak poka-zuju predavanja i govori pred vrstom. U svemu održano je 1117 predavanja, koja su slušala 76.262 slušaoca, a govora pred vrstom bilo je 1369, koja j c slušalo 41.477 slušalaca.
Po broju predavanja ističu se društva: Var. Toplice (45), Čakovec (40) te čete: Kuršanec (31) i Sv. Ilija (30). Govora pred vrstom održano je najviše u društvima Var. Toplice (145), Varaždin (81), četama Bartolovec (55) i Macinec (48). Prosvetne škole za novo članstvo održane su u 12 društava i 9 četa. U knjižnicama društava i četa imade 3102 knjige. Jedinice drže »Sokolski glasnik« 237, »Soko« 103, »So-količ« 143 i »Naše radosti« 361 komad. Čitaonice postojc u 7 društava i 13 četa. Jedinice objavile su u štampi 1 čla-nak i 128 vesti. Zbirke novinskih isečaka postojc u 19 društava, a zbirke fotografija u 1 jcdinici. Nadalje po-stoji 6 pozorišnih otseka, 3 glazbena,
3	pevačka, 5 tamburaških i 1 šahovski. Iz blagajničkog izveštaja proizlazi, da ove godine (kao ni prošle) nije župa dobila banovinske pripomoči. Prihod iznosio je Din 53.127T5, a rashod Din 51.55840. Sokolska društva duguju župi Din 17.158 50, a čete.2.410 Din. Oda-kle če se ove godine pokriti razlika u budžetu od 50.000, otvoreno je pitanje! Iz statističkog izveštaja sledi da župa imade 23 društva i 50 četa sa 4.017 članova-ica, 755 naraštaja i 2.994 decc, svega 7.666 pripadnika. S mnogo strana tražilo sc jc osnivanje daljnjih društava i četa, no ovc godine osnovano jc samo 11 četa, koje su ispunile sve uslove za opstainak i dobar razvoj, jer veliki broj jedinica, koje slabo ili nikako nc rade, samo bi bile na teret župi. Po zvanju imade najviše seljaka (1234). Sokolskih domova ima samo 2 (Mursko Središtc i Varažd. Toplice), dečim druge jedinice rade u raznim vežbaonicama, školskim prostorijama i t. d. Svečanu odoru imade 318 članova i 21 članica.
Zatim su održani razni referati o pitanjima prema odredbi Saveza. Tako jc brat Šuligoj govorio o potrebi tabo-rovanja, te jc zaključeno, da se ovc godine održi prvo župsko taborovanje. Brat Deduš govorio jc o prosvetnom i lutkarskom tečaju, koji čc se o praz-nicima, u internatskoj formi održati u
Čakovcu, te o propagandnoj nedelji sokolske štampe. Brat Jelčič referirao je
0 pripremama za ovogodišnje sletove, brat Špoljar o osnivanju i likvidaciji pojedinih društava i četa, brat Bosanac o odnosu škole i Sokolstva. Ovaj potonji referat bio je dokumentovan brojnim statističkim podacima sakup-
1 j enim na teritoriju cele župe. Brat Vanek govorio je o samostalnom mate-rijalnom uzdržavanju župa. Zaključeno je, da članovi četa dadu jedan dinar kao goddšnji doprinos za župu, ali koja unatoč toga neče moči bez potpore da razvije svoj rad.
Nakon što je podeljena razrešnica starom odboru izabrana je, pod pret-sedanjem brata dra Blašiča, starešine čakovačkog društva, jcdnoglasno ova nova župska uprava: starešina M. Belčič, zam. starešina: dr. Oto San tel (Lc-poglava) i dr. M. Svoboda (Prelog), tajnik T. Špoljar (načelništvo kako je izabrano na zboru društvenih i četnih načelnika), prets. ŽPO V. Deduš, blagajnik F. Vanek, refer. za sokol, čete M. Rubinič, odbornici: N. Bosanac, dr. I. Hercezi, S. Novakovič, V. Pongra-čič, M. Samac, V. Šuligoj i Ivan Skar-pa (sve Varaždin), dr. M. Perič (Ludbreg), M. Ribarič (Čakovec) i V. Rožič (Ivance), zamcinici: D. Cesarec (Varaždin), T. Barulck (Kotoriba), D. Grabar (Mursko Središte), L. Gudlin (D. Kraljcvec), T. Kovač (Štrigova), dr. F. Kriglovič (Ivanec), M. Macekovič (Čakovec), V. Varjačič (G. Miholjevec), V. Stegnišek (Var. Toplice) i dr. A. Špiler (Maruševec). Još su izabrani rc-vizori i članovi suda časti.
LUDBREG. — Sokolsko društvo u Ludbrcgu razvilo jc preko svoga prosvetnog odbora živu prosvetnu ak-ciju. Ova delatnost zasnovana je na široj podloži, pošto je za kratko vreme održano 20 predavanja. Predavanja su održali članovi prosvetnog odbora i članovi upravnog odbora i to svaki iz svoje struke. Zastupane su bilo razne struke, kao poljoprivreda, jugoslovanska narodna historija, higijena tela i važnost telovežbe, zaštita zemljoradni-ka, pčelarstvo, filozofija, razvitak Sokolstva, higijena domače .stoke, šumar-stvo, i jedno je predavanje bilo o urc-denju Jugoslaviic i o njenom položaju u svetu. Sva ta predavanja trajala su od 19 pa do 28 marta t. g., a održana su u šjvoli sela Sv. Dud i Slokovec. Narod je oduševljeno pozdravio tako-vu akciju, što se opazilo po ogromnom učešču kod svakog predavanja. Kod svakog predavanja je učionica bila dupkom puna ozbiljnih ‘ljudi, žena i tleče, koji su pozorno pratili svaku reč predavača. Posle svakog predavanja javljali su se pojedini slušači i njihova pitanja odavala su, kolik jc njihov interes bio za svako predavanje. To je ujedno dokaz od kolike jc važnosti i koristi našem čoveku svaka reč, koja dolazi od njegove inteligencije.
Naše si je društvo preduzelo da sa ovakovim prosvetnim tečajem pro-duži i dalje po drugim selima po našem srezu. U jeseni i zimi kada budu prestali poljski radovi, takva če se akcija podvostručiti. Daljnja namera na-šeg društva je da u svom okviru osnuje čitaonicu sa knjižnicom. koja u Ludbrcgu več nekoliko godina ne po-stoji.
ŠEMOVEC. — Lutkarsko pozorište ove čete priredilo je lutkarsku pret-stavu »Careva kči« u školi Bartolovec dne 20 III t. g. i to posle podne sa školsku mladež u 4 sata, a na večer u 7 sati za odrasle. Uspeh bio je preko svakog očekivanja. Izvedbu primili su kako deca tako i odrasli sa živim interesom, te je ovom zgodom sporazumno s upravom brat. čete Bartolovec odlučeno da se ovakove priredbe održe kod njih i više puta. Priredbu posetio je lep broj mladeži, a i odraslih tako, da je uvek bila puna školska soba.
Zupa Vel. bečhereh
NOVA KANJIŽA. — Slet sokolske omladine. Na teritoriju novokanji-škog sreza, koji se nalazi na krajnjem severoistoku naše države postoji 9 sokolskih društava. Krajem 1933 godine pokrenuta je ideja, da sc u toku pro-Icča 1934 god. priredi jedan čisto dečji slet. pa kako je zamisao predlagača bila dobra, to je predlog } prihvačen, ali malo proširen time, što čc pored dece
—	sokolskog podmlatka — na sletu učestvovati i mladi sokol, naraštaj do
15	godina.
Na zboru društvenih načelnika-ca, koji je održan marta meseca t. g. predlog je konačno usvojen u program utvrden tako, da čemo ove godine na dan 3 juna imati prvi sokolski slet ove vrste, gde sc članstvo i stariji naraštaj u opšte neče pojavljivati izuzev prednjaka, kao voda odeljenja.
Ceo program sleta odreden jc samo za jedan dan i to za 3 juna, ali če biti ceo elan, a sam program raspore^ đen je ovako: u 8 časova u jutro po-činje takmičenje odeljenja i pojedina-ca u sledečim granama: a) trčanje na 50 m; b) skok u vis; v) penjanjc uz ko-nop; g) a naraštaj i bacanje kugle. Po završenom takmičenju oko 10 časova pokusi svih prostih vežbi, a potom povorka kroz varoš, kojom prilikom če se izmenjati pozdravni govori. Javno vežbanjc počeče po podne u 3 časa sa sledečim programom: 1) Proste vežbe
©KIK1IE
VWl V\irtrflC
naj&ctidnejk
ICLIfAIMAfTDiU
ЦЦ»ЦАМ&РАЦШ1ИОУа11
78-10
za mušku decu, odredene od župe za ovu godinu; 2) Proste vežbe za žensku decu. odredene od župe za ovu godinu;
3)	Proste vežbe muškog naraštaja (sarajevske); 4) Proste vežbe ženskog naraštaja (sarajevske); 5) Proste vežbe za žensku decu s venčičima (dva društva); 6) Proste vežbe za mušku decu s palicama (3 društva); 7) Proste vežbe za mušku i žensku decu s barjačičima (3 društva); 8) Proste vežbe za mušku i žensku decu (sarajevske); 9) Razne igre za mušku decu; 10) Razne igre za žensku decu. 11 Igre u vidu utakmicc
i	to: trčanje u vreči; guranje kolica; hodanje na stakama (hodaljkama); vu-čenje konopa; 12) Naposletku če sc prikazati 'skupina s vežbanjem »Pozdrav Kralju i Otadžbini«.
Vodstvo sleta, da bi zadržalo us-pomenu na ovaj prvi omladinski sokolski slet za duže vreme izdače spomen značke, koje če dobiti svaki učesnik sleta.
Pripreme za slet več se uveliko vrše; vežbe se uvežbavaju, deca se vež-baju, te sc može nadati, da če ovaj slet uspeti iznad očekivanja, a kako su komunikacije s N. Kanjižom za celu okolinu vrlo dobre, to se nadamo, tla če i ljubitelji sokolske dece u ogromnom broju moči da posetc slet i time dati još veči potstrek našo j uzdanici — sokolskom podmlatku. — M. K.
ORLO VAT. Samaritanski tečaj. Inicijativom članice ovoga društva s. Sedlar Zore, svršenc slušateljice vi-šeg samaritanskog tečaja, otvoren je niži tečaj za članstvo ovoga društva. Tečaj je održavan uvečc i trajao je 3 sata u one dane, kada nije bilo vežbe. Tečaj su pohadale 3 članice i 12 članova, i trajao je svega 6 nedelja. 24 marta bio je ispit, kome je od strane Cr-venog krsta prisustvovao dr. Miiutin Kopša, prof. Univerziteta i prctsednik Gl. odbora iz Beograda, .s još jednim članom oblasnog odbora. Od stranc PO župe prisustvovao je br. Mojsilovič, član ŽPO. Tečaj su završili svi položnici s vrlo dobrim uspehom.
GUDURICA. — Na prvi dan ka-toličkog Uskrsa Sokolska četa u Gu-durici priredila je sokolsku akademiju.
Akademiju je otvorio prigodnim govorom starešina, brat Kuncrt Ignjac, a zatim pod vodstvom načelnika, brata Vuijiča i tajnika br. Kozlova, sve kategorije vežbača nashrpalc su s prostim vežbama i piramidama, a muško članstvo i s vežbama na razboju i vra-tilu.
Posle akademije priredena je igranka.
I	ovom prilikom naša četa postigla jc zavidam moralni i materijalni uspeh, a vežbači pokazali su velik napredak u izvodenju vežbi.
Zupa Zagreb
BREZOVO POLJE - BRUBANJ.
—	Uprava čete u svojoj redovnoj sed-nici od 1 marta t. g. izabrala je četni PO, u koji je ušlo petero braec. — Na konstituirajučoj sedniei od 4 marta konstituisan je isti po Pravilniku prosvetnog odbora.
Na I redovnoj sedniei, koja je održana odrnah po konstituirajučoj, rešeno je nekoliko važnijih predmeta, a zaključeno je i to, da se redovne sed-nice održavaju svake prve nedelje u mesecu.
Apel br. pretsednika na članove PO, da četnoj knjižnici poklone koju knjigu, uspco je vrlo dobro. — Knjižnica je uređena i do da nas broji 69 knjiga.
CERNIK. — Sokolska četa Cernik priredila je 2 aprila na večeT uspehi sokolsku zabavu, uz sudelovanje fanfare matičnog društva Nova Gradiška.
Prc programa održao je izaslanik društva prof. brat Kratki lepo predavanje o ideologiji Sokolstva. Zatim jc izveden ovaj program: Igrokaz: Zdra-vi-gluhi, 2 pesme tamburanja, dvo de-čje sokolske vežbe, deklamacija i jedno tamburanje.	_
Sve su tačke dobro izvedene. Zabavu su posetila brača iz društva Nova Gradiška i čete Cer. Sumetlica a sami Cerničani odazvali su se u velikom broju.
Posle programa nastavljeno jc e igrankom.
ST. PETROVO SELO. — Sokol, ska četa Staro Petrovo Selo priredila jc 2 aprila na večer sokolsku akadc-mi ju.
Izaslanik matičnog društva brat Milan Kostič, održ-. o je pre programa lepo predavanje o ideologiji Sokolstva,
Sve tačke opširnog programa od 3 pesme, 5 deklamacija 3 vežbe i 2 poze.
Započeli smo sa izradom
SokolsKe papuče, teao i ostale sporisUe pribore
Kupujte kod
»Se gro«
Zagreb — Iliča 19 l
Traitta ci/enlJc/
Goa. V — br. 10
risala komada izvedene su odlično, a posebnu veselost izazvali su uspeli po-zorišni komadi.
Zabava je bila dobro posećena, te moralno i materijalno odlično uspela.
DAPCI. — Dne 2 aprila o. g. o-držala je naša četa vrlo uspelu zaba-vu u Križu, koju je otvorio brat starešina lepim govorom. Zatim jo po-zdravio sve prisutne starešina matič-nort društva Čazma. Osim toga je go-vorio član vežbač brat Pavao Horvat, čiji govor je učinio dubok utisak na sve prisutne.
Posle toga redale se točke programa:	vežbe	članstva i naraštaja,
/borno pevanje i deklamacije. Na svr-šetku je vrlo lepo bio izveden igrokaz.
Čitav program učinio je svojom zvedbom lep utisak na sve prisutne, pogotovo kad se uzme u obzir da je
sve to izvedeno po braei seljaeima-čla-novima čete, koji sa svojim prosveta-rom s. Šadurom zaslužuju svako priznanje i pohvalu.
Uspehu ove priredbe doprinela je
i	četa Lipovčani, koja je nastupila s dvema vrlo uspelim točkama: zbornim pevanjem i vežbama.
Čist prihod namenjen je gradnji sokolskog doma u Dapcima.
DONJA KUPĆINA. — Dne 2
aprila 1934 održala je naša četa selo s biranim programom. Sve točke programa izvedene su s uspehom uz burno odobravanje prisutne publike. Oso-bito su uspele sletske sokolske vežbe članova i podmlatka, a takoder Molie-rov »Liječnik protiv volje«, koji je iz-veo pozorišni otsek Sokol, čete, te »Pr-
vi	kralj«« od M. Širole, koji je izveo sokol, podmladak.
Ovu priredbu posetilo je mnogo-brojno opeinstvo i prijatelji Sokolstva, te braea Sokoli iz Pisarovine. Moralni
i	materijalni uspeh je iznad svakog očekivanja.
LEKENIK. — Na Uskrsni pone-deljak davali smo zajedmički s mesnim Crvenim krstom uz nekoliko de-č jih. deklamacija reprizu igrokaza »Majčinih suzica« i »Snjeguljice«. Ponovo su deca dokazala, da se može na gledaoce delovati i sa stvarima koje su več svima poznate, ako su dobro izvedene.
Dodali smo i »Šumu« od Pecije Petroviča s isključivo domačim glumci-ma, a na svestrano priznanje. Bili smo u neizvesnosti hoče li drama nači odziva, medutim smo se ugodno izne-nadili, jer gledaoci nisu štedili nakon svršenog prograla s priznanjima.
našoj nakladi izašle su sledeče nove sokolske knjige; B o k o J o s.:
Pripovetke za sokolski* decu i naraštaj
(sa slikama). — Cena 8 Bin
Milčinski Fran:
Junaštvo, priča sa slikama — srpskohrvatski. —
Cena 5 Din
sokolskih pelerina
Ove su pelerine izradjene po propisanom kroju iz našeg poznatog patentiranog nepromočivog hubertus sukna. U sporazumu sa Savezom Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, dajemo svakome članu Sokola kod kupnje ove pelerine u našim prodavaonicama 10% popusta.
Da uzmognemo ovaj popust obračunati s našim prodavaonicama, izdali smo posebne rabatne karte, koje se imadu kod kupnje izručiti poslovodji prodavaonice.
Umoljavamo najuljudnije cij. sokolska društva i čete za obavijest, koliko rabatnih karata potrebuju za njihove članove, da ih uzmognemo ocmah po prijemu obavijesti priposlati.
TIVAR ODIJELA
Tekstilna industrija d. d. Varaždin
—i	1шјшшкашжашштшжшшшшшвишвишшавшшшштшшашш^*^^ ——
. .	.	...	_	>ir(4tuie	Dedakciiski	olsek	•	Tleke	Učiteljska	liskam*	(prelstovnik	Franc*	Štrukelj);	s\l	u	LJubiJani
Izdale Savez Sokoia Kraljevine Juc.osl*vije (E. Ganpl) • Glavni . odflovorn. urednik Sljepan Celar • Ureduje KedaKojsK. oise* *
Hebert G. -Trček:
Šport zoper telesno vzgojo. — Cena 10 DIB
Sajovic - Trček:
Priprave za vaditeljske izpite (sa slikama). —
Cena 18 Din
Schmidt - Pichler:
Fiziologija telesnog vežbanja (sa slikama). Cena 35 Din
Sulce:
Sokolski sustav telovežbe, drugo izdanje. *— Cena 55 Din
U štampi: Dr. Vaniček - Drenik: Baton i boks
1шиЉуш$(т	Hudim
LJUBLJANA, NARODNI DO M
Telefon 25-43 • Račun poštanske štedionice Ljubljana 13.831
77—10
Jesam li poslao pretplatu sa so kolske listo ve ?
UČITELJSKA TISKARNA
v LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
Offašujle u Sokol, glasniku!
 llllllll lili        ..............
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
LIDLOVI INSTRUMENTI
Usled pada češkoslovačke krune možete kod nas da kupujete vrlo jevtino.
Sada imate najveću priliku da nabavite prvorazredni Lidlov instrumenat.
Javite mi za koji se instrumenat zanimate,
i	odmah ču Vam javiti tačnu njegovu cenu u dinarima uračunavši ujedno i troškove šiljanja.
TVORNICA GLAZBENIH INSTRUMENATA
JOSIP LIDL, BRNO, ČSR
Tvrtka je 1933 godine odlikovana na svetskoj izložbi u ĆIKAGU s najviSim odlikovanjem.
81-2