KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 48 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN 1. NOVEMBRA 1924.
PATENTNI SPIS BR. 2232.
Lohmann Metali G. m. b. H Neukoln.
Postupak za proizvodjenje vrlo tvrdili alata, koji su otporni lomljenju a mogu
se tanjiti.
Prijava od 30 septembra 1921.	Važi od 1. oktobra 1923.
Pravo prvenstva od 7 decembra 1918 (Nemacka)
Ovaj se pronalazak odnosi na jedan način za proizvodnju alata, koji su vrlo tvrdi, ali se mogu istanjiti i otporni su prema lomljenju, iz metala, kao na pr. volfram, titan, molibden, hrom ili železo. Osim za alat mogu se upotrebiti dobiveni metali i za druge celji, Tvrde osobine dosadanjih materijala, koji su ib upotrebljavali za alat, osnivaju se na njihovoj sadržini ugljenika pri čemu ili treba da se preduzme kalenje potapanjem, ili —-kod druge grupe materijala — treba povećati sadržinu ugljenika, koji je uzrok tvrdoće. U prvu grupu na pr. spadaju čelik i razne čelične legure, u drugu grupu spadaju silicijum karbid i vo'fnm-karbid. Obe grupe imaju taj nedostak, da se ti tvrdi materijali ne mogu istanjiti odnosno se vrlo male mogu tanjiti i prema tome na mogu se preradji-vati kovanjem, prevaljanjem, udaranjem i presevanjem. Proizvodnja materijala, koji se, održavajući svoju tvrdoću može podvrći pre-radjivanju, znači, naravno jedan veliki napredak.
Ovaj način se izvršuje tako, da se u toku livenja proizvodi telo bez ikakve sadržine u-gljenika ili sa tako malom sadržinom uglje-
nika da se prevaljanjem, kovanjem i tome slično, ne utiče štetno na njegovu osobinu istegljivosti. Ovako telo ima poznatu kristala-stu strukturu, dakle malo je otporno protiv lomljenja. Sad se to telo iz osnove prera-djuje prevaljanjem, kovanjem, udaranjem ili przsovanjem, čime se njegova kristalisana gradja pretvara u mku vlaknastu ili žilavu gradju. Posle toga podvrgne se to telo na poznati na'-in procesu cementiranja, dakle dodaje mu se ugljenik i dobije se telo odnosno alat koji ima gore navedene osobine.
PATENTNI ZAHTEVI:
Postupak za proizvodjenje vrlo tvrdih alata, koji se mogu tanjiti, i koji su otporni lomljenju, naznačen time, što se komad metala na pr. volframa, titana, molibdena, hroma ili železa, bez sairžine ugljenika odnosno sa tako malom sadržinom ugljenika salije, a da ostane takav, da može da se istanjaje, i da se pritom njegova kristalasta strukture pretvori u vlaknastu strukturu preradjivanjem, na pr. prevaljanjem, kovanjem, udaranjem ili presovanjem i što se procesom cementiranja uvodi u taj komad ugljenik.
Din. 5















.







; • :
■
-

'
.


*1
■
• r
-
1
■ '
■
■