SOKOLSKI GLASNIK
7926.	U Ljubljani, dne 31. marta 1926.	6.
„Moja savest je čista!“
Govor staroste JSS. brata E. G a u g 1 a na glavnoj skupštini ч Dakovu
14. marta o. g.
Bratska glavna skupštino!
Bračo i sestre!
Taman sada dođosmo sa njegova groba, gde smo se u dubokom počitanju i vrućoj ljubavi poklonili usporaeni, imenu i radu največega Jugoslovena XIX. veka — vladike Josipa Jurja Strosmajera, čijim se imenom diči bratska župa, u kojoj zborujemo sada. Rodila ga je ravna hrvatska Slavonija, a njegovo iskreno, plemenito i rodoljubno srce jednakom je bratskom lju-bavlju grlilo sva plemena našeg naroda. Još u mladenačkim ga je godinama dobra kob dovela u bratski saobračaj s pesnikom slavenske uzajamnosti, s čuvenim Čehoslovakom Janom Kollarom. Te prijateljske veze proširile su njegov pogled preko uske samohrvatske domače grude po svom jugosloven-skom ozemlju i po svom slavenskom svetu čak do matice ruskih gradova, do bela Kijeva, komu je godine 1888. poslao svoj blagoslov proslavljajuči uzvišenim rečima veliku slavensku Rusiju.
1 kad su pred trideset godina započeli jugoslovenski študenti u Pragu pokret za integralno narodno jedinstvo Jugoslovena, pozdravio je njihovo delo i Strosmajer s radosnim poklikom: «Vaša svrha je divna, i dao Bog, da ju postig-nete! Tko uzgaja ljubav, slogu i jedinstvo u našem narodu, pa zvao se on Srbin ili Hrvat ili Slovenac, on je pravi krščanin, ljubitelj života, slobode i slave svoga naroda!» — 1 u trenutku, koji bijaše za Strosmajera u njegovu čita-vome dugome i blagotvornome životu mož<la najveličasniji, kad je dne 1- oktobra 1882. blagosljivljao svoju katedralu u Đakovu — kakve su bile tada njegove reči? cJedinstvo, sloga i ljubav našega naroda bila mi je, a i sada je, jedina. i največa želja na svetu. Vazda sam mislio na to jedinstvo, vazda sam delovao za tu slogu i ljubav, i ako su me možda mnogi radi toga krivo sudili. Za jedinstvo našega naroda spreman sam žrtvovati sve, pa i život svoj! Narod naš je siromašan i bez prijatelja; ali svemu tomu čemo doskočiti, ako dodemo do sloge i ljubavi, ako dospemo do svoga jedinstva. Kad mi kucne čas rastanka, onda če moja poslednja molitva biti molitva za jedinstvo našega naroda. Svemoguči, večni Bože, smiluj se mome dobrome narodu i ujedini ga!»
Razumljivo je, da se je takav Jugosloven i Slaven, kaki bijaše J. J. Stros-majer, veselio svakomu napretku u jugoslovenskom i slavenskom svetu i da je bio oduševljenjem i činom podupiratelj Sokolstva, priznavajuči i uvažavajuči njegove velike zadače u borbi za pravdu, moč i čast Slavenstva. cZadača do-ista koliko uzvišena, toliko velika i pomučna! Ali dobra volja i pravedni Bog pomoči če, da če neumorni Sokol, koji je dosada bio pionir narodne prosvete, tu zadaču ispuniti i pokazati nama svima, šta sloga i rad može i što vredi '•igli jedan Sokol u svesnu i valjanu narodu, koji rada i odgaja same sokoliče. Bog blagoslovio! Bog pomogao!» Tako piše Ljubljanskomu Sokolu dne 19. januarja 1889. <sa bratskom ljubavlju najodaniji brat i prijatelj J. J. Strosmajer.>
Tolikoj veličini duše i srca tog odličnoga sina naše zemlje, ustanovitelja Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu; sagraditelju veli-čanstvenoga hrama božjega u Đakovu, što ga oživljava duh iskrene vere
bratstva i ljubavi i diže do neprocenive umetničke vrednosti rada obliku-jućih umetnika; meceni svega kulturnoga htenja i snovanja našeg naroda u najtežim vremenima zavisnosti i ropstva; neustrašivome, doslednome pro-povedniku i oduševljenom propagatoru narodnoga jedinstva klanja se jugo-slovensko Sokolstvo, kličuči besmrtnome vladici Josipu Jurju: Slava! Slava! Slava!
Bračo i sestre!
U ovom svečanom trenutku, kad smo prema toj izvanrednoj, gotovo jedinoj pojavi u našoj nacionalnoj istoriji učinili svoju bratsku sokolsku dužnost po-čitanja i odanosti, Etni mi se da je potrebno, da u potkrepu naše iskrenosti ponovno svratimo pažnju i pozornost sve naše najšire javnosti od najviših službenih krugova naše države do zadnje kolibice, bila ona gdemudrago u zapuštenosti i samoči na našoj zemlji, da svratimo, ponavljam, i našu pažnju na temeljno načelo jugoslovenskoga Sokolstva, na kojem to Sokolstvo stoji i bez koga pada; na glasnu, jasnu i beskompromisnu ispovest naših srdaca i duša, naše tvornosti i naše volje, kako smo to več učinili na sokolskem saboru u Novom Sadu i u Zagrebu — a to je: jedan narod, jedna država, jedno Sokolstvo! — Jedinstvo naroda, to je stopljen je sviju nas u jednu silnu, svemu svetu imponujuču kulminaciju duševnih i moralnih energija i fizičkih sila; jedinstvenost države — to je sva naša zemlja što se diže k slavi i jakosti budučih dana pod živim lepršanjem modro-belo-crvene zastave, kojoj je tka-ninu pralo Skadarsko i Ohridsko jezero, koju zove k sebi talas Solunskoga zaliva, kojoj tkivo rada Baranja, Bačka-Banat, koju su svojom proglasile Črna Gora, Stara Srbija i Makedonija, koju su zasadile u svoje stene Bosna i Hercegovina, kojoj Hrvatska, kitnjasti Srem i ravna Slavonija nazdravljaju iz vručega srca, na koju sa čeznućem gleda Istra, Kras i Gorica, kojoj u Dalmaciji pripeva himnu slave šum i vihar Jadranskoga mora, koju čeka knežev presto na Gosposvetskom polju — zastavu, koju u junačkoj pesti drži ne-pobediva, slavna naša sokolska Šumadija!
Sve to jedna je zemlja — naša zemlja! Posvuda tu biva jedan narod -r naš narod! Sav ta j kraj naš je skupni sokolski dom — dom jugoslovenskoga Sokolstva!
Taj simbol našega jedinstva — ta naša državna trobojnica — raste iz grobova, iz kosti i pepela stotine hiljada naše brače, koji su umirali i porodenje naše slobode kropili krvlju svojih srdaca; toga se simbola dotiče bela ruka velikoga svešitenika Josipa Jurja; njegova nema usta danas na nj dišu božji blagoslov da ga taj naš simbol prenese od srca do srca i prelije iz duše u dušu kao čudotvornu rosu, koja mrtvo cveče probuduje i puni ognjem i životom.
I iz vernih svojih sokolskih srca, punih vatre i životne snage, šaljemo bratske pozdrave na jug, sever i zapad, otkuda naša brača i naše sestre pružaju ruke, okovane u lance bednoga ropstva, kao ono dete što plače, kao si roče, što je bez majice ostalo. Pesti okrutnih gospodara tlače i more nacijonalnu svest stotini hiljada naših ljudi; žalostna njihova sudbina sama je po sebi do-voljno glasna opomena svim poštenim Jugoslovenima: Združite se, ujedinite se, da nas oslobodite i osvetite! — Zla kob te naše brače svakome je jugo-slovenskome Sokolu kategoričen imperativ, da se okanimo svalcoga separatizma, svake plemenske i verske mržnje i neusitrašivoeti, jer sve, što nije za jedinstvo države i naroda, cepa naše sile, umanjuje našu otpornu snagu, drobi našu jakost i svesno i hotimice neizmerno šteti ugledu i moči naše države, a koristi svim našim mnogobrojnim dušmanima. Mi Sokoli, sinovi boja i vihara, deca istine, svetla i slobode, mi smo spremni na svaku žrtvu, što ju zahteva od nas nedotakljivost, uzvišenost i svetost naše domovine. Znamo da stojimo bezuvetno u službi naroda i domovine, zato brižno čuvamo svoju ne-
zavisnost od svakoga, jer je naša ideja tako velika i tako nadsve narodna, da rad po njenim ukazima veže i iscrpljuje sve naše sile i da može ona sama
—	raširena medu svim narodom i jedino njemu namenjena — da preobrazi svu njegovu moralnost i duševnost, da okrepi i podigne sve njegove fizičke sile i da usmeri njegove korake k stalnome napretku, ka kulturnoj i politič-koj slobodi!
U tom dubokom uverenju, što je večna luč u svetištima naših srdaca, zaustavlja me pamet kod imena našega prvoga staroste brata dr. Ivana Oražna, koji je pred pet godina iznenada lego u prerani grob. Toga se žalosnoga petoga dana smrti ljubljenoga brata staroste spominjem toplarn zahvalnošču, što je dugujemo bratu, koji je pred nama stojao kao uzoran muž, goreč sav za dobrobit naše domovine, služeči nesebično za svega svoga života načelima sokolskoga bratstva, plemenit srcem, iskrene duše, zborom i tvorom jugoslovanski Sokol! — Spominjem svu braču i sestre, što ih je u netom prošloj godini ugrabila smrt iz naših redova. Nema župe u našem savezu, koja ne bi imala još svež grob preminulog brata ili sestre. Bila svima našim milini pokojnicima bratska zahvala za pošten sokolski rad, što su ga vršili u ime svete naše stvari! Praznine, koje su ostale iza njih, ispunimo podvo-stručenim radom; gubitalc nadoknadimo time, da svojim sokolskim radom i životom pridobi jemo za se deseterostruki broj novih pripadnika, koji neka Tyrševoj ideji ostanu verni do smrti! Slava našim pokojnicima! Slava prvome starosti bratu dr. Oražnu!
Bračo i sestre!
Československa Obec Sokolska, naša jaka saveznica, poslala je amo na našu glavnu skupštinu prvoga svoga predstavnika, svojega starostu, brata dr. Josipa Scheinera. Prvi put je to, da ima JSS. u svojoj sredini na svojoj glavnoj skupštini brata starostu Scheinera. Iskreno ga i bratski pozdravljam! U njemu je utelovljena Tyrševa ideja, ta on bejaše neposredni učenik velikoga svoga i našega učitelja Tyrša. Bratu dr. Scheineru Sokolstvo je životno zvanje. On je apostol toga Sokolstva, koje nije obuhvatilo svojom moču, što oživljuje i preporađa, samo Čehoslovake, nego je, kao najodličnija nacijonalna, kulturna i borbena organizacija, postalo svojinom svega Slavenstva, koga veže i spaja u jednu ogromnu, samosvesnu i ponosnu sokolsku obitelj. I ako si predočimo silu te slavenske sokolske solidarnosti i jednakosti, tada jedva pravo spoznavamo malenkosnost i tesnogrudnost sviju, koji iz veličajnoga kola, što obuhvata sav slavenski svet i sva slavenska plemena, izlučuju same sebe i stištu se u uske granice domačega obzora, mesto da bi se širokim po-gledima u veliku zadaču i budučnost Sokolstva i Slavenstva pridružili našoj zajednici i prospehu naše zajedničke stvari žrtvovali svoje sile i svoj rad! Brat dr. Scheiner kazao je i kaže sa Sokolstvom puteve do praktične slavenske uzajamnosti. Baštinu velikoga Tyrša prenaša u život svih slavenskih plemena s uverljivom gorljivošču, jer zna, da se može Slavenstvo po Sokolstvu tla popne na čelo svim kulturnim narodima. Osobito tesne i bratske veze spajaju starostu brata dr. Scheinera s našim Sokolstvom, zato mu — radujuči se njegovoj poseti — kličem bratsku dobrodošlicu! Na zdar! Zdravo!
Pozdravljam dragoga našega znanca, brata Vincenca Štčpaneka, namesnika staroste COS.; on je, kako i dosada na svaku našu glavnu skupštinu, dohrlio danas i na ovu, da ponovno utvrdimo bratske veze slavenskog sokolskog severa sa slovenskim sokolskim jugom. Naš dobri i mili brat Štepanek, budi nam bratski pozdravljen! Na zdar! Zdravo!
Pozdravljam brata Vladimira Mullera, što ga je tehničko vodstvo COS. poslalo na našu glavnu skupštinu, odnosno na jučerašnju sednicu zbora župskih načelnika, da se uveri, kakva su naša brača tehničari, da presudi, koliko smo več postigli u tehničkim pripravama za VIII. svesokolski slet ii Pragu. —
Izmedu poteškoća, koje spi’ečavaju razvoj našega Sokolstva, možda je najveća ta, što danomice sve lo više osećanro da nedostaje broj kvalifikovanih pred-njaka i prednjačica, koje svuda i svagde upravo nužno trebamo.
Glavna zadača novoga starešinstva što če ga danas birati naša skupština, i novoga saveznoga tehničkoga odbora biče, da organizuje i izvede tečajeve za prednjake po župama i u Savezu. Ti tečajevi treba da što bolje otpomognu tome velikome našem nedostatku. Uveren sam, da če se to dogoditi, ne budu
li	nam na putu materijalne poteškoće, a ujedno sam uveren da če i škole za prednjake u Tyrševu domu doprineti veliku blagodat našemu Sokolstvu. Za-hvaljujuči ti se, dragi brate Miilleru, na bratskoj pomoči, pozdravljam te bratski. Na zdar! Zdravo!
Za dokaz, da u ovom trenutku mislimo na svu braču in sve sestre Čeho-slovake, predlažem, da otpošljemo u Prag ovaj brzojavni pozdrav:
Československa Obec Sokolska, Prag — Tyršev dom.
Na VII. glavnoj skupštini JSS. obnavljamo u prisutnosti zastupnika COS. bratske veze československe-jugoslovenslce sokolske uzajamnosti i šaljemo brači i sestrama iskrene pozdrave, radujuči se. veselome videnju na sletu u Pragu! Zdravo!
S veseljem spominjem se i bratskoga Sokolstva poljskoga, koje je prilikom osnutka sveže Slavenskoga Sokolstva dne 14. augusta 1925. u Varšavi odušev-ljeno stupilo u kolo slavenskog sokolskog bratstva te time pokazalo da pravilno shača Tyrševu neumrlu ideju. Braču Poljake pozdravljam ovom brzo-javkom:
Zwigzek Sakolstvva w Polece, Varšava — Foxal 2.
Jugoslovenski sokolski savez, sabran na svojoj glavnoj skupštini, šalje u prisutnosti zastupnika bratske ČOS. svoj brači i sestrama u slavnoj Poljskoj zemlji iskrene pozdrave! Da živi slavensko sokolsko bratstvo! Czolem! Zdravo!
Ugodna mi je dužnost, da se setim brače Rusa, koji — živeči medu bratskim slavenskim plemenima, crpaju iz ogromne Tyrševe tvorevine nove, sveže sile, da njima čuvaju i dižu svoje fizičke i moralne sile, da služe slavi ruskoga imena i gaje u svojim srcima ljubav do nesretne domovine. Iskreno ih i bi-atski pozdravljam! Predstavništvu njihove sokolske organizacije šaljem ovil pozdravnu brzojavku:
Sojuz ruskago Sokolstva, Prag — Strašnice 166.
Bratslcom ruskom Sokolstvu sa glavne skupštine JSS. bratske pozdrave! Slava Rusije ustaj pomladena u duhu slavenskoga Sokolstva! Zdravo!
Pozdravljam Vas, bračo i sestre, što su Vas naše župe otposlale na našu glavnu skupštinu u Đakovo, da izvršite svoje sokolsko pravo i dužnost, to jest, da izrečete sud o našem radu prošle poslovne godine i da označite zadače i puteve našem radu za godinu 1926. Pre svega stoji pred nama Lyon i Prag. — Što je sadašnje starešinstvo učinilo, o tom če Vas izvestiti pojedini funkcijonari. Mene veže dužnost, da Vam otkrito i bratski izjavim: Naša dobra i najbolja volja mnogo je puta naišla na zapreke, te nismo sav, sve to veči, posao mogli da izvršimo vazda i tako, da bi svaki pojedinac mogao da bude zadovoljan. Nedostajanje sam prednjaka več spomenuo, a ne manjih ne-prilika je prouzročivalo i materijalno pitanje, koje je u prevelikoj meri vezalo na se sve naše sile. I ako materijalnu požrtvovnost našega članstva ne možemo da bezuvetno pohvalimo, ipak ističem, da nema organizacije n našoj domovini, koja bi za se toliko novčanih žrtava doprinela, koliko je to učinilo naše Sokolstvo. Na stotine tisuča iznašaju doprinosi za Sokolstvo od nas samih. Dokaz je to velike ljubavi za našu zajedničku slvar, pa mi ta činje-nica budi nadu, da če novom starešinstvu uz lakovo razumno gospodarstvo i uz takovu požrtvovanost svega članstva uspeti da u tekučoj godini sanira naše financije. I svakome, tkogod dode za nama na naša mesta, biče rad lakši i
uspešni ji. Apeliram na sve župske i društvene funkeijonare, da budu svesni svojih dužnosti i da svemu članstvu služe za uzor nesebičnih i redoljubnih sokolskih radnika! Sve izvršujuče organe sokolskih zadača telesnouzgojnog i moralnouzgojnog pravca upozorujem na poglaviti rad, komu treba da posvete svu skrb i pozornost, a to je uzgoj dece i naraštaja, iz kojih če izrasti nov sokolski rod! Upozorujem ih na veliku uzgojnu moč uzornog sokolskog života, što je naša najjača privlačiva sila i naša najizdašnija agitacija, kojom če se napuniti naše vežbaonice i pomnožiti naši redovi.
Bratski i najsrdačnije pozdravljam svu braču i sestre, ltoji su u službi narodnog i državnog jedinstva, jer ne če i ne mogu da prekrše zakletvu, koju su položili na naš zakon i ustav, a i sokolska svest im brani da oskvrnu svoju sokolsltu čast) i obezčaste svoj čisti, ponosni, sokolski značaj! Svoj toj brači i svim takim sestrama bratski: Zdravo!
U ovom ozbiljnom momentu velika iskušavanja sviju čistih, plemenitih i stalnih značajeva stoji jugoslovensko Sokolstvo dobrovoljno i samosvesno uz bok s našom slavnom vojskom, da; odbije neprijatelja izvanjega i da se junački bori ptotiv dušmana, ako je medu nama. I u istom oduševljenju, kojim ponovno prisižemo vernost zastavi naše ujedinjene domovine, šaljemo bratske pozdrave prvome predstavniku naše države — svojemu sokolskomu bratu Njegovu Veličanstvu kralju Aleksandru I., šaljemo bratske pozdrave prvome predstavniku savezniške bratske Ceskoslovenslce republike — bratu prezi-dentu Masaryku! Neka živi Njegovo Veličanstvo kralj Aleksander I. i njegov kraljevski dom! Neka živi prezident Masaryk! Zdravo!
Predlažem bratskoj skupštini, da otpošljemo dvije brzojavke:
Njegovo Veličanstvo kralj Aleksander I. — Beograd.
Sedma glavna skupština JSS., što se vrši u nazočnosti zastupnika COS. u kraju rada i smrti velikoga Strosmajera, šalje Vašemu Veličanstvu i kraljev-skome Domu odane bratske pozdrave. Neka živi junački rod Karađorđevića! Živela domovina! Živeo ujedinjeni narod! Zdravo!
Prezident Masaryk — Prag.
Na sedmoj glavnoj skupštini JSS., što se vrši u kraju, gdje je delovao i umro veliki Strosmajer, ponavljamo u prisutnosti zastupnika ČOS. veze česko-slovenskoga i jugoslovenskoga bratstva i odano pozdravljamo brata prezi-denta. Živjela československa republika! Zdravo!
I konačno, ali ne manje srdačno, pozdravljam lepo Dakovo, komu je ime proslavio širom kulturnoga sveta veliki vladika Strosmajer. Ovdje je on duševno vladao svome narodu 56 godina, s ovoga ga je mesta kulturno dizao, ovdje je pleo prve veze našemu nacijonalnemu jedinstvu, odavde je branio i čuvao čast i prava narodu i jeziku svome! Sagradio je velebnu katedralu, koja se danas diže nad njegovim svetim grobom u veličajnu kupolu, baeajuči poglede prema jugu na slavenski Balkan, obazirajuči se k zapadu na divnu Frušku goru i Banatsku ravnicu, gledajuči preko Papuka prema zapadu na Hrvatska brda i slovenačke gorske gorostase, a na severu joj šum Drave donaša pogranične pozdrave: daljna jeka ranjenih srdaca, u kojima su nade!
Ispod ove kupole plovi po svoj Jugoslaviji vladičin glas: «Moja savest je čista!» Ta njegova reč bila je ljuto nabrušen mač, kojim je sekao i lomio ukoravajuču gestu germanskoga Habsburgovca, kad je ©vaj htio da ukori vladiku radi brzojavnog pozdrava jubileju kijevskog univerziteta.
Bračo i sestre! O da bi i nad svakim od nas izrasla kupola vlastitih rodoljubnih dela pa da se ponosno razgleda na sve Strane, ne boječi se nikoga,
o	sve j našoj domovini na lepotu, korist i čast! Neka svako sokolsko srce, utvrdeno i značajno u sokolskoj svesti, odbije Svaki napadaj na poštenost i nesebičnost sokolskoga rada suma svetlim mačem,» iz kojega se žare plamenim slovima reči: cMoja savest je čista!» —
•Svinia i svakome moj iskreni i bratski pozdrav! Zdravo!
VIL glavna skupština JSS.
održana je u nedelju 14. marta 1926. u 9 sati pre podne u dvorani vatro-gasnog društva u Đakovu. Na skupštini su bile zastupljene po svojim dele-gatima sledeče župe: Banja Luka, Beograd, Bjelovar, Celje, Kragujevac, Kranj, Ljubljana, Maribor, Mostar, Niš, Novi Sad, Novo mesto, Osijek, Rijeka, Sarajevo, Skoplje, Split, Šibenik, Tuzla, Veliki Bečkerek, Zagreb i Zaječar. Brzojavno je opravdala svoje osustvo župa Užice. Prisustvovalo je 65 delegata i 15 članova starešinstva JSS. Starešina br. G angl otvorio je u pol 10. pre podne skupštinu iskrenim pozdravom svima prisutnima; napose pozdravlja zastupnike COS., br. starosta dr. S c h e i n e r a, zamenika starešine br. V. Š t e-panka i člana načelništva br. M u 11 e r a. Po svršenom izveštaju br. starešine uzima reč oduševljeno pozdravljen starosta COS. dr. Scheiner, koji se u krasno zasnovanom govoru zahvaljuje za pozdrave, te u isto vreihe pozdravlja u ime ČOS. Medu svojim govorom je izručio br. Ganglu plakelu, koju poklanja COS. u znak najbližih međusobnih veza JSS., našto je zaključio svoj govor iskrenim Do videnja u zlatnom Pragu!» — Medu dugolrajnim oduševljenjem zahvaljuje br. starosta Gangl za pozdrave i plaketu, koja če biti jugoslovenskom Sokolstvu trajna i dragocena uspomena na iskrene i bratske veze sa českoslovačkim Sokolstvom po starom našem sokolskom geslu: Vernost za vernost!
Pošto je izveštaj saveznog tajnika br. dr. Fuxa štampan, se isti na predlog br. dr. Kovačiča ne čita več, se jednoglasno prima.
Izveštaj saveznog T. O. Prvi zamenik saveznog načelnika brat Vojinovič pročita pismen izveštaj br. Ambrožiča do njegove demisije. Zamenik načelnika br. inž. Poženel daje vrlo iscrpan i tačan izveštaj o tehničkom delovanju po demisiji br. Ambrožiča, čije poslove je vodio do danas on. — Oba izveštaja primljena su jednoglasno i sa odobravanjem.
Izveštaj br. gospodar a. Brat čobal tumači izveštaj o računskom zaključku JSS. i o delovanju gospodarskog odseka. Izveštaj je iscrpan i vrlo zanimiv i pruža tačan pregled u gospodarstvu JSS. Izveštaj se jednoglasno prima, kao i predlog gospodarskog odseka, da se povisi savezni porez za godinu 1926. od 5 Din na 10 Din. Povodom izveštaja gospodarskog odseka, predlaže skupštini br. Kosta Petrovič sledeči predlog:
1.) Da se proračun za godinu 1927. izradi na osnovi opterečivanja župa prema ekonomskoj snazi kraja u kojem se župa nalazi. Preporuča se župama, da podele na sličan način opterečenje društava.
2.) Skupština JSS. načelno rešava, da se «Sokolski Glasnika imade štam-pati u tolikom broju, koliko imade skupno članova JSS. Glavna skupština upučuje starešinstvu JSS., da za iduču glavnu skupštinu izradi predlog, kako bi se mogao ovaj zaključak privesti u delo. — Predlog se jednoglasno prima.
Izveštaj statističnog odseka. Upravo uzoran i odličan izveštaj daje u ime statističnog odseka JSS. br. Švajgar. Iziveštaj je sastavljen izvan-rednom tačnošču, te je vrlo zanimiv, jer je u njemu navedena tačna statistika brojevima, kao i delovanje župa i društava na tom polju. — Izveštaj se prima jednoglasno obilnim odobravanjem.
Prosvetni izveštaj. Iscrpan i zanimiv izveštaj daje u ime pro-svetnog odseka br. Jeras. — Izveštaj se prima.
Lekarski izveštaj. Brat dr. Jamar daje izčrpan izveštaj u ime lekarskog odseka. U svom izveštaju navodi i naglašuje veliku potrebu delovanja lekarskih odseka, jer se več po toj maloj statistici, koju je primio savezni lekarski odsek vidi kako žalostno je zdravstveno stanje našeg članstva. Najuzornije je poslovao lekarski odsek Gorenjske sokolske župe. Na kraju svog izveštaja predlaže, da izda starešinstvo JSS. «Zdravstvenu čitanku za očuvanje zdravljax. — Izrveštaj i predlog jednoglasno primljeni. Izveštaju se javi br. dr. Mrvoš, koji izjavljuje, da je uzrok slabom zdravstvenem stanju našeg članstva, nemanje vežbaonica dovoljno zdravstveno i higijenski oprem-
ljenih. — Preporuča, da starešinstvo o toni razmišlja, kako bi se tome po-moglo. Brat dr. Kujundžič predlaže, da se lekare za njihovo pregledanje nagradi, o čemu neka promisli starešinstvo JSS. Brat Korunovi« predlaže nekoliko saveta što se tiče naraštaja o čemu neka razmišlja lekarski odsek. Brat dr. Jamar uzima sve predloge do znanja, a detaljno rešenje neka se ustupi lekarskom odseku JSS. Brat dr. Jamar nadalje izveštava o štampanom predlogu saveznog TO. i LO. glavnoj skupštini JSS. «Protivalkoholni pokret u JSS. Predlog je bio velikim odobravanjem jednoglasno primljen.
1 z v e š t a j o «P o š k o d b e n e m f o n d u». Brat Marolt daje iscrpan iZveštaj o ozlednom fondu za godinu 1925. Ukupno se isplatilo iz ozlednog fonda 5275 Din u 14 slučajeva. Fond raspolaže sa 90.000 Din. Predlaže, da se usvoji i za godinu 1926. doprinos u ozledni fond 1 Din za članstvo i naraštaj. Odsek če razmišljati, i nastojati uvesti ozledno osiguravanje dece.
—	Izveštaj i predlog se jednoglasno prima.
Pošto su time bili izveštaji funkcionara iscrpani predlaže br. dr. Šalamun n ime otsutnih revizora starešinstvu JSS. za poslovnu godinu 1925. potpuni absolutorij, što skupština jednoglasno prima.
izbor starešinstva JSS. za godinu 192 6. Brat dr. Šalamun predlaže, da se vrše izbori per aklamacionem, pošto je o kandidacionoj listi več kandidacioni 'odsek raspravijao na svom selu 13. o. mj. te uneo neke promene. Za starešinu se medu oduševljenim i opčim odobravanjem opet izabere br. Engelbert G a n g 1, koji izjavljuje, da hvali na izkazanom po-verenju i izbor prima. Za 1. zamenika starosti se izabere br. dr. Lazar Car (Zagreb), za II. zamenika starešine se izabere br. Duro Paunkovič (Beograd). Pošto br. Bajželj ni pod kakvim uslovom'ne prima mesto 111. zamenika starešine, predlaže br. Smertnik zaslužnog sokolskog radnika brata Bogumila Kaj zel j a, koji-izbor prima. Brat Vojinovič poručuje, da je zbor župskih načelnika predlagao za saveznog načelnika brata Ambrožiča, pošto se je palt on brzojavno zahvalio za poverenje izjavom, da izbor ne prima je zbor župskih načelnika zaključio predlagati za načelnika JSS. brata dr.' Viktora Murnika, za zamenike ovu braču: Miroslav Vojinovič (Ueogi-ad), Dragutin Šulce (Zagreb) i inž. Albert Poženel (Ljubljana); za načelnicu sestra Joža Trdinova, zamenice pa sestre: Milena Govekar j e v a (Ljubljana) Anuška Jugova (Zagreb) i Dana 11 i ć e v a (Beograd). — Predlog br. Vojinoviča se jednoglasno prima.
Za predsednika prosvelnog odbora se bira br. Josipa Jerasa. — Za članove starešinstva se izabere braču:	dr. Srdjan Budisavljevič
(Zagreb), dr. Mirko Buič (Split), Josip Č o b a 1, dr. Riko F u x, dr. Gustav Gregorin, August Ludvik, dr. Franc K a n d a r e, dr. Alija, Koši r, Nande Marolt, Josip S m e r t n i k, Verij Š v a j g a r, Vilko Turk, inž. Fran Zelenko, Tošo Živkovič (Skoplje). Kao zamenike se izabere sledeču braču: dr. Tone Jamar, Lev Franke, dr. Franta M i s, dr. Voja Besa-r o v i č (Sarajevo), Kosta Petrovič (Subotica) i Božo Račič. Za revizore izabrana su brača: Josip Malenšek, Franjo M e d i č* Milan S t e r 1 e k a r. Sud; brača: Janko B 1 e i w e i s, dr. Pavel P e s t o t n i k, dr. Dinko Puc, dr. Janko Rupnik, dr. Dragutin T r e o. Zamenici: dr. Andrej Kuhar, Karel P 1 e i w e i s, dr. Milan Šubic.
Izveštaj o Vlil. svesokolskom sletu u Prsgu. Brat dr. Fux daje iscrpan izveštaj o pripremama za čim častnije učestvovanje našega Sokolstva u Pragu. Do sada je prijavljeno oko 6000 članstva. Izveštaj se jednoglasno prima i odobri.
Predloži odbora i starešinstva. JSS. Skupština JSS. zaključuje: -Sniatra li bratska COS. potrebnim, da bude na slet u Prag pozvana i gimnastička organizacija ,Savez Bugarskih Junaka*, to se tome pozivu ne protivi JSS.»
Predloži ž u p a. 1.) Sokolska župa Svetozara Miletiča, Novi Sad, pred-laže skupštini JSS., da se po mogućnosti prenese sedište saveza u godini 1929., koje godine se vrši III. sabor jugoslovenskog Sokolstva u prestonicu Beograd, svoj predlog je i obrazložila. Sve pretpripreme neka izvrši starešinstvo JSS., a zainteresovati mora i beogradsku sokolsku župu. Predlog se jednoglasno prima. — 2.) Sokolska župa «Dušan Silni» Beograd podnosi skupštini JSS. sledeči predlog: Da se obzirom na sokolsku devizu <Jedna država, jedan narod, jedno Sokolstvo» od sada zvanični savezni organ <So-kolski Glasnik» štampa jedinim opšte priznatim pismom latinicom i srpsko-hrvatskoin ekavštinom, rukovodeči se pri tome fundamentalnim principima našeg jezika postavljenim još od pokojnog Škerliča i predratnih velikih Jugoslovena. — Predlog se jednoglasno prima i odobrava.
Izr a da programa za godinu 192 6. Brat Vojinović predlaže u ime zbora župskih načelnika: 1.) da savez ne prireduje tekom leta večih oficielnih priredbi, več da se proglasi VIII. svesokolski slet u Pragu, istodobno i našim1 sletom. — 2.) Savez neka priredi savezni prednjački tečaj, lakoatletske utalcmice na jesen i tečaj za zimske grane našeg sustava. —
3.) Župe neka prireduju župske prednjačke tečajeve i posvete što više pažnje intenzivnem tehničkom delu. — 4.) U savezu vršiče se pripreme za učestvo-vanje naše vrste na medunarodnoj utakmici u Lyonu."
Brat Čedo Milič predlaže, da traje funkcijsko doba od skupštine do skupštine, i da se preko godine ne sme i ne može dati demisije, ako se za to nema važnih razloga. Predlog se jednoglasno prima, a važi za funkcionare saveza, župa i društava.
Zastupnik mariborske sokolske župe tuži se što nedo,staje na skupštini izveštaj manjinskog odseka i upozorava, da je to pitanje s obzirom na naše pogranične krajeve neminovne važnosti. Preporučuje, da se posveti manjin-skom delu u savezu i župama više pažnje. — Starešina br. Gangl izjavljuje, da če savezno starešinstvo paziti, da budu sva rnanjinska društva, kod onih društava, koja su ih uzela u zaštitu uvek podupirana, a u najlcrače vreme izače i rnanjinska marka.
Buduči je dnevni red skupštine potpunoma iscrpan zahvaljuje br. starešina Gangl svim prisutnima na učestvovanju i ustrajnosti, koju su pokazali tako na predkonferencijama kao i na skupštini, te zaključuje skupštinu u
12	sati 30 min. pozivom na ustrajni i čim veči rad za skupni napredak Sokolstva iskrenim: Zdravo!
P. S.: Celokupan izveštaj pojedinih funkcionara biče štampani u sledečim sveskama (Sokolskog Glasnika».	Zapisnikar:	Flegar.
f Brat Rudolf V. Novak
17. marta je nenadano umro jedan od najboljih sokolskih radnika Česko-slovenske Obce Sokolske — brat Rudolf V. Novak.
Brat Novak se rodio 28. septembra 1886. Kao dak bio je več medu na-raštajem, a kasnije jedan od najagilnijih članova i sokolskih radnika so-kolskog društva na Smichovu. Njegovo glavno delo bilo je posvečeno vaspi-tanju sokolskog naraštaja, kome se posvetio čitavom dušom. Za naraštaj osnovao je samostalan časopis, kojega je uredivao 19 godina. Taj časopis nosi ime «Naraštajske Besede», koje se rašiTiše po svim društvima. Izdavao je za naraštaj posebne knjižice i napisao istoriju sokolskog naraštaja. čitavu naltladu knjiga za naraštaj, koja je več pre prevrata bila vrlo velika, izručio je imovini COS. bez ikakve oštete. COS. mu je 2. januara 1920. godine podelila svoju nlaketu za njegovo veliko izvršeno delo na sokolskom polju.
Osim naraštaju, posvetio se istom požrtvovanošču i prosvetnom sokolskem delovanju. Izradio je načrt za prosvetne Škole, u lcojima je bio najmarljiviji radnik. U časopisu «Narodna Politikam uredivao je dnevne sokolske vesti, i pored svega toga napisao je mnogo sokolskih knjiga sa bogatim sokolskim sadržajem. Spremao je veliko delo, sokolsku bibliografiju i sokolsku istoriju, i u sred toga posla podlegao je teškoj bolesti. Na selu COS. 13. januara, postade mu iznenada rdavo, našto je bio prevezen u bolnicu gde je 17. marta umro.
Čast njegovoj uspomeni!
Pripreme za VIII. svesokolski slet se nasta.vljaju svom brzinom. Na sletištu radi dan i noč 1200 osoba. Prvi oblici ogromnog sletišta postaju vidljivi. U svim društvima i župama vrše se intenzivne pripreme za slet, članstvo vežba prepisane vežbe, koje su doduše tešlce, ali ipak u večini društava dobro izvežbane. Isto tako vežba i naraštaj sa mnogo oduševljenja svoje vežbe, kojima se sprema za utakmicu. U Tyrševom domu imčdu svoja sela dan na dan razni sletni odbori, kojih je 17 sa više od 1000 članova. Živo je i u vežbao-nici Tyrševog doma gde se dnevno uzgajaju novi prednjači. Sletski plakati biče u najkrače vreme razaslani celom svetu. Sokolski velesajam je svoje propagandne plakate več razaslao, nagoveštajuči time novo delo za ekonom-sku samostalnost Sokolstva pod geslom: Svoj svome! Mnogo posla ima železnički odsek, koji mora da pripremi za prevoz naraštaja 750 kola sa 31 naročitim vozom i za prevoz članstva 1800 kola sa 82 naročita voza. Ako se pomisli, da se mora te naročite vozove uvrstiti medu redovne, koji če morati biti prigodom sleta izdašno pomnoženi, vidi se ogroman rad, koji mora izvršiti železnički odsek. Ministarstvo saobračaja ga u tome podupire svim sredstvima. Ministarstvo saobračaja je izdalo* tačna uputstva o poslovanju za sletskih dana, tako da če morati čitav aparat bez pogreške funkcio-msati. Odsek za stanove mora se pobrinuti za prenočišta mnogobrojnom članstvu, te ima i on mnogo posla. Iz okoline dovoze u skladišta slamu, koju daruju razni Sokoli-posestnici, samo da omoguče čim bolji uspeh sletu u finansijskom pogledu. Sletski velesajam biče prvi put ureden prilikom svesokolskog sleta u tom obliku. Na velesajmu če pre svega izložiti svoje Produkte razne firme, koje izraduju sokolske sprave i sokolske potrebštine uopšte. Izloženi biče načrti raznih arhitekta za sokolske domove, letna vežbalista i igrališta. Mnogo firmi je prijavljeno, koje če izložiti uredaje Pisarnica, knjižnica i drugih dekoracijskih predmeta. Isto tako biče mnogo zastupljene i firme, koje izlažu lekarske predmete.
Medu jugoslovenskim Sokolstvom vlada živahno zanimanje za svesokolski slet, što dokazuju prijave. Do sada je prijavljeno oko 700 naraštaja i 6500 članstva. Medu ovima je 1700 vežbača i 800 vežbaČica. Neke župe još nisu Poslale prijave za slet. Naš nastup u Pragu mora biti uzoran, radi toga neka Posvete sva društva i župe najviše pažnje i pozornosti prostim vežbama članstva i naraštaja. Starešinstvo JSS. je pozvalo sve župe, da mu jave svoje želje što se tiče prevoza i učestvovanja našega članstva na sletu, radi čega neka društva poruče sve potankosti svojim župama. Svi učestnici na sletu dobiče od starešinstva JSS. naročite legitimacije za vožnju, što če se na vreme javiti zupama. Sva daljna uputstva biče izdana u «Sokolskom Glasniku:*.
VIII. svesokolski slet u Pragu
IZ STAREŠINSTVA
>j..m župama’ 1.) Porez za godinu 1926. iznosi za člana godišnjc Din. Porcz so mora uplatiti po propisima pravila JSS. — 2.) Sav zaostali dug društava mora biti uplačen do 1. niaia o. g. Članovi onih društava. koja
nisu uredila zaostalih dugova na porezu i 20 Din doprinosu, neče smeti ueestvovati u Pragu. JSS. takvim društvima neee slati legitimacija za uče-stvovanje na praškom sletu.	Starešinstvo	JSS.
XLIX. redovna sednica starešinstva JSS. 8. marta 1926.
Prisutni: Gangl, Čobal, Deu, Fux, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Košir, Krejči, Ludvik, Mužinova, Poženel, Švajgar. — Opravdani: Jamar, Zelenko.
Brat starosta izveštava o hitno izvršenim tekućim poslovima i o enor-gičnom protestu, ltojega je uložilo starešinstvo na nadležna mesta protiv proganjanju učitelja-Sokola. — Brat starosta spominje starešinstvo, da ie
11.	marta Sgodišnjica smrti prvog staroste JSS. dr. Ivana Oražna. Spomen na tu godišnjicu vršiče se bez spoljnih svečanosti. Članovi starešinstva po-setiče grob dr. Oražna i položiče nanj venac. — Na molbu društva za gradnju Sokolskog doma u Šiški, da se ga podupre kod njegove lutrije, zaključuje se, da se ustupi župi Ljubljana rešenje tog predmeta.
Izveštaj brata tajnika dr. Fuxa: Sokolsko društvo u Bjelovaru javlja savezu novoizabrani odbor;- jednak izveštaj šalje sokolsko društvo Kragujevac.' Župa Beograd šalje predlog za odlikovanje br. Korunoviča saveznom pla-ketom. Predlog se vrača župi, da ga sastavi u smislu pravilnika. Župa Zagreb šalje imena novoizabranog starešinstva. Pripremni odbor svesokol-skog sleta u Pragu izveštava, da ne može preuzeti garanciju za finansijski uspeh koncerata koje bi htele prirediti jugoslovenske sokolske muzike u Pragu. — Iz župe Novi Sad i Bjelovar dospeli su predloži za glavnu skup-štinu.
Brat blagajnik izveštava o višini 20 Din doprinosa i o prihodu Saveznog dana.
Brat dr. Krejči moli, da se ustupi dopis mariborske župe, odnoseči se na isključenje trojice članova, njegovom nasljedniku u rešenie.
Brat Švajgar izveštava, da je primio 278 statističnih iskaza,; uređivanje katastra lepo napreduje. Statistika pokazuje u nekim krajevima opadanje, u drugim porast. Točan izveštaj dati če na glavnoj skupštini i u «Sokolskom Glasniku*;.
Na pitanje brata dr. Košira starešinstvo se u principu izjavljuje, da se ras-prava o anatomiji i fiziologiji, koja izlazi u «Sokolskom Glasniku* izda kao knjiga. Nakladu neka preuzme Jugoslovenska Sokolska Matica.
Brat Deu izveštava o uspehu savezne lutrije.
Brat Ludvik saopštava, da je Ministarstvo Saobračaja dopustilo 50 %_ popusta za učesnike na svesokolski slet u Prag.
Buduči je današnje selo poslednje pred glavnu skupštinu brat starešjna iskreno zahvaljuje svim članovima starešinstva na njihovom požrtvovanom radu u prošloj poslovnoj godini.
I.	redovna scdniea starešinstva JSS. 22. marta 192(5.
Prisutni: Gangl, Cobal, Franke, Fux, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Košir, Ludvik, Marolt, Murnik, Poženel, Račič, Smertnik, Švajgar, Turk, Zelenko.
—	Opravdani: Jamar, Kandare, Mis.
Brat starešina otvara sednicu prigodnim pozdravom: Bračo! Otvarajuči prvu sednicu na VII. glavnoj skupštini izabranog starešinstva JSS. Iskreno Vas pozdravljam. Smatram za svoju dužnost, da izrečem tom prillkom bratsku hvalu svoj brači, koja su bila u prošloj poslovnoj godini cianovi našeg starešinstva, pa su po vlastitoj slobodnoj volji stupili iz naše sredine. Srdačna im hvala za sav rad, koji su požrtvovno vršili u korist naše za-jedničke stvari, koji su sve svoje sposobnosti i ,svu svoju radinost posvetili rešavanju tekučih poslova i izvrSavanju mnogih zadača, koje su breme naših leda.
Pozdravljam braču, koja danas po prvi puta stupaju u naš krug. Ove pro-storije su mesto ozbiljnog i trajnog rada. Kad prestupim prag u savezni urtd, ostaje izvan zidova i izvan mene sve što se ne sklada sa sokolskim bratstvom, neka ostane izvan tog bratstva sve u Sem se moguće razlikuju naša osobna mišljenja. Sokolska zadača je tako velika, važna i sveopšta, da moramo u interesu te zadače imati stalno pred očima i duboko u misli samo to, što nam je svima zajednioko i sveto, što nas sve odano druži i čvrsto sPaja u jedno telo i jednu dušu: u izvršujući i iniciativni organ sokolske tvornosti.
Pozdravljam braću, koju je ponovno odlikovala naša glavna skupština svojim poverenjem, pa danas preuzimate stari svoj posao, bogati iskustvom, iskušani u radu, utvrdeni u istrajnosti i ne tražeči zadovoljštine svojoj požrtvovanosti. — Imenice pozdravljam brata načelnika, staroga sokolskog radnika, kojemu je volja zbora župskih načelnika opet otvorila vrata u savezno starešinstvo. Zadača je i dužnost sviju nas, da opravdamo svojim i'adom poverenje našeg članstva, koje nas je postavilo, na ta mesta, da to poverenje utvrdimo i dvignemo svojim radom u njega visokoj moralnoj vrednosti, što če nam biti moguoe samo u primeru, ako ostaje stalna i trajna zvezda vodiljđ našem delu sokolsko geslo: Osoba ništa — celina sve!
Najvažnije zadače, koje moramo izvršiti u ovoj poslovnoj godini, nam je začrtala u dužnost glavna skupština. Te zadače su moralnog i materielnog značaja i toliko su važne i velike, da če krepko razgibati naš sokolski život i najugodnije utjecati na naš narod. Redovi našeg Sokolstva su pročiščeni. Preostalo je zdravo zrnje, koje moramo gajiti skrbno i ljubavlju, da urodi bogatim plodovima. Hočemo uzomog sokolskog života u svakom pogledu, hočemo bogatstva kreposti, dubine iskrenosti, bratskih srca, otvorenih, vedrih duša. Naš unutarnji, duševni život, koji je neizmerna riznica svakog po-jedinca, neka u svojoj celini i skupnosti prestavlja ogromnu moralnu silu našega Sokolstva. Uraditi moramo sve, da .se to unutrašnje bogatstvo raširi i postane dositupno svima, koji stoje danas izvan naših redova, da če uzimati udela čitav narod, kojemu je Sokolstvo namenjeno. Vidljiv izraz tome, što u nama živi, su sokolske vežbe, kojim pretpisuje svrhu i smisao sokolski telesni uzgoj, koji je — reko bi — fizična strana sokolskog moralnog uzgoja. U pravilnoin pojmovanju sokolskih uzgojnih zadača si jedne bez druge ne niožemo zamisliti, zato mora uzgoj telesne snage i uzgoj naše duševnosti iči usporedno, skladno, druga drugu dopunjujuči, a obe odgovarajuči potrebama našeg naroda.. Takav sokolski rad, po svojoj velikoj vrednosti pravilno shvačen po nama samima i smotreno izvađan u vežbaonici i pod vedrim nebom, utvrdiče i podignuti naše dobro ime, pridobiče nam novih prijatelja i osigurati nam još veči upliv na probudenje svih narodnih fizičkih i moralnih snaga na razvojnom putti do savršenoeti.
Treba je dakle pre svega nama svima harmonične saradnje, bratske uzajamnosti i tvrde volje, da čemo jedan drugoga podupirati, jedan drugoga dopunjavati, svaki iz svog područja dodavati drugotne području to, što je jedinstvu celine potrebno. Sva odelenja i odbori imače dovoljno samostalnog rada, a vezani biče medusobno zastupnicima drugih odseka odbora, da budu svi predmeti temeljito i svestrano izradeni več u dotičnom odseku, odnosno odboru, tako da če starešinstvo na svojim sednicama lako brzo i uspešno poslovati.
Najvažnije su dve zadače, koje moramo najugodnije rešiti u toj godini: to je likvidacija našeg finansijskog pitanja i uzgoj svih pripadnika naše organizacije. U tim nad sve važnim dvim zadačama moramo saradivati svi svojim snagama. Rešenje finasijskog pitanja leži u strogom zahtevu štednje 1 najkrajnoj požrtvovanosti svega članstva po principu, da moramo biti i u materijalnom pogledu sami sebi najbliži. Nadam se, da če nam se na tim temeljima letos posrečiti likvidacija.
Uzgoju svih naših pripadnika neka služi Sokolstvo već po svojim osnovnim načetima. Osim toga je neizmerne važnosti za' naš ugled i za naš poziv kao glavnog uzgojnog faktora u našem narodu — mogu da kažem — epohalan za-ključak naše VII. skupštine o antialkoholnom pokretu, o kojega važnosti su dovoljno iscrpivo govorili več prijašnji TO., LO. i PO. Naše učestvovanje na medunarodnoj utakmici u Lyonu i na VIII. svesokolskom sletu u Pragu, u čiji uspeh ne dvojim, dignuče našu moralnu i našu fizičku tvornost i ostaviče najugodnije posledice.
Kao što vidite, bračo, moji su pogledi u bližnju budučnost optimistični. Od nas samih je odvisno, da ne budemo u tom očekivanju varani. — Ja.Vam za svoju osobu obečavam, da če Vam biti moje skromne, doduše več prilično iscrpljene moči uvek na raspoloženju, a. od Vas očekujem krepke i bratske potpore. — Budimo brača i sestre, budimo svima i svakome uzor požrtvovnih i discipliniranih sokolskih radnika, koji moramo toliko tačnije i savesnije vršiti svoje poslove i toliko uzornije sokolski živeti, jer oči sviju uprte su u nas. Nadam se, da je tako i ostaee tako! U to ime svima i svakome bratski
—	Zdravo! (Odobravanje.)
Brat starosta nastavlja: COS. javlja žalostnu vest, da je njen vredni i marljivi saradnik brat Rudolf V. Novak preminuo. Odbor Luksemburških gimnastičkih društava javlja, da je umro drug Alojzij Kayser, ustanovitelj i predsednik saveza, te podpredsednik medunarodnog gimnastičkog saveza. Obe vesti su nazočni slušali stoječi. Uskliku brata starešine: «Slava njihovoj uspomeni!» svi se pridružiše. — COS. izraziče se pismeno saučešče, dočim se uniji luksemburških gimnasta izraženo saučešče naknadno odobrava i uzima do znanja. — Koračno izveštuje brat starosta, da je na poziv dvorske kancelarije bio u Beogradu, radi preuzimanja mača kralja Aleksandra I. Predaja vršiče se na želju Nj. Vel. kralja u Beogradu 11. aprila o. g. u Jžll časova pr e podne u beogradskom pozorištu.
Konstituiranje starešinstva izvršilo se sledeče: Predsednik prosvetnog odseka br. Josip Jeras bio je izabran več na skupštini; tajničke poslove preuzeče br. dr. Riko Fux; blagajničke br. Vliko Turk; statistiku br. Veri j Švajgar; organizacijski odsek br. Nande Marolt; zdravstvo br. dr. Alija Košir; gospodarstvo br. Josip Čobal; železnički odsek br. Avgust Ludvik; pravni br. dr. Fran Kandare; gradevni brat inž. Fran Zelenko; odsek za zastave br. Božo Račič; odsek za ozledni fond br. Nande Marolt; arhiv br. Bogumil Kazelj; manjinski odsek brat dr. Tone Jamar; knjigovodstvo hr. Lev Franke. Sednice starešinstva vršiče se redovno svaki ponedeljak u 20 časova u zbornici JSS.
Uredničtvo za Sokolski kalendar preuzima br. Verij Š v a j g a r. Mesto urednika za «S o k o 1 s k i Glasnik* ostaje privremeno nepopunjeno. Do konačnog rešenja toga pitanja ostaje u funkciji redakcioni odsek. — Time je zaključeno konstituiranje starešinstva.
Brat starešina zahvaljuje svoj brači, napose pozdravlja br. Smertnika, koji dobrovoljno stupa u gospodarski odsek.
Starešinstvo izriče pohvalu sokolskom društvu u Đakovu za sav rad, koji je izvršilo, da se je mogla naša glavna skupština bez smetnje i u redu održati. Ista pohvala vredi i nadležnoj župi «Strossmajer» u. Osijeku, ko ja je učinila sve da je skupština ugodno potekla. Zupa je priredila kao primeran za-ključak skupštine lepo uspelu akademiju. Za to budi bratska hvala njoj i svim društvima, koja su na akademiji sudelovala.
Tajnik br. dr. R. Fux izveštava o tekučim poslovima. Izveštaj Sokolske župe Zagreb o razgovorima sa br. dr. Scheinerom se uzima odobrenjem do znanja. Društvo Ceska Beseda u Daruvaru moli, da se njenim članovima (25 do 30 osoba) dopusti iste ugodnosti za slet u Prag. Zaključek: 1 ste ugodnosti mogu imati jedino ,k a o članovi naših sokolskih društava.
Predsednik železničkog odseka br. A. Ludvik izveštava, da je došlo od Ministarstva Saobračaja rešenje naše molbe, kojom se dopusta učesnicima u Prag 50 % popusta, koji je odlučno premalen. Zaključuje se uputiti novu molbu za 75 % popusta za vežbajuče članstvo i naraštaj. Radi direktnog podvoza potnika u Prag vodiče br. Ludvik pregovore sa <Putnikom».
•
Na brzojavnim pozdravima sa glavne skupštine JSS poslali su zahvalu sledeči: Njegovo Veličanstvo kralj Aleksandar I., prezident republike Čeho-slovačke dr. Masaryk i Zwi§zek Sokolstwa \v Polsce.
Savezni dan. VI. izkaz: Pančevo 500 Din; Čapljina 232 Din; Imotski 100 Din; Surdulica 200 Din.
Statistično odelenje JSS.
ponovno upozorava svu braču župske i društvene statističare, da u najkrače vreme pošalju savezu «Velike statistične izveštaje 1925». Do danas primismo od 441 postoječeg sokolskog društva samo 316 izveštaja; nedostaje dakle 125 društvenih iskaza. Buduči je iluzoran svaki ozbiljan rad na sastavljanju statistike saveza za 1925. godinu. Pošto doskoro četvrtina sviju društava neče da na vreme pošalje zatražene podatke, statistično odelenje ovim putem poziva sva sledeča društva na njihovu dužnost prema savezu: i to bratska društva: Župa Banjaluka: Bos. Dubica, Bos. Gradiška, Kostajnica, Ljubija, Bos. Petrovac; župa Beograd: Arandelovac; župa Bjelovar: Daruvar, Kupinovac, Veliki Grdjevac, Garešnica; župa Celje: Braslovče, Polzela, Radeče, Šmarje; župa Kragujevac: Gor. Milanovac, Kraljevo, Paračin; župa Kranj:	Medvode, Stražišče; župa Ljubljana:
Bloke, Cerknica, Dolenja vas, Loški potok, Notranje gorice, Unec-Rakek i Vrhnika; župa Maribor: Dravograd, Jarenina, Prelog, Ruše, Slovenski Bistrica, Studenci, Sv. Lenart i Varaždinske Toplice; župa Mostar: Ljubuški, Podgorica, Risan; župa Niš: Aleksinac, Caribrod, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje; župa Novo mesto: Adlešiči, Škocjan; zupa R i j e k a: Srpske Moravice; ž u p a Sarajevo: Breza, Travnik, Vla-senica; župa Skoplje: Berovo, Carevoselo, Đakovica, Đevđelija, Kičevo, Kratovo, Kosovska Mitroviča, Kruševo, Negotin-Vardar, Peč, Priština, Prilep, Radovište, Skoplje, Skoplje I, Struga, Stimlja, Sv. Nikola, Tetovo, Uroševac, Veles, Vučitrn, župa Split: Jelša, Kaštel-Sučurac, Postira, Stankovci, Stobreč; župa Šibenik: Betina, Biograd, Dubrava, Knin, Nin, Pag; župa Tuzla: Bosanski Šamac i Modrič; župa Užice: Plevlje, Požega, Prijepolje; župa Veliki B e čk e r e k: Bašahid, Crepaja, Nova Kanjiža, Novi Bečej, Prelez, Srpski Itebej i Srpslu Krstur; župa Zagreb: Rizeljsko, čaglič, Jasenovac, Globoko, Kostanjevica, Kutina, Lipik, Raka, Sevnica, Sv. Križ, Vojnič; župa Za ječar: Negotin. — Sva spomenuta bratska društva najodlučnije pozivamo, da poštom pošalju svoje statistične izveštaje saveznom statističnom odelenju. U protivnome slučaju statistično odelenje če predložiti saveznome starešinstvu u brisanje sva ona nemarna društva, koja do n a j k a s n i j e 15. aprila 1926. g o d i n e ne pošalju zatražene izveštaje. Potrebni statistični formulari cVeliki statistični iskaz* mogu se dobiti kod saveza u Ljubljani. Društva, koja formulare nisu svoje-vremeno primila ili ih pogubila, neka ih odmah naruče kod kancelarije JSS.
S ve župske i društvene matičare upozoravamo, da do danas savez uprkos mnogih urgencija nije primio od 102 društava članskih spiskova i da mnogo društava, pa i župa nije upisanih u saveznom članskom katastru. Sa obzirom mi to jedan veliki deo našeg članstva nema u slučaju kakve ozlede prava na odštetu iz > Ozlednog fonda» pa bilo da su i naplatili savezu ozledni porez. ^ato pozivamo svu braču župske matičare, da vode u vidu župske članske
katastre, da odmah učine sve, da društva kojima nedostaju članski spiskovi najenergičnije pozovu na njihovu dužnost prema vlastitome članstvu, župi i savezu.
Zbor župskih statističara vršiče se u septembru ili oktobru u Zagrebu. Svu braču statističare pozivamo, da do toga termina izrade primerne predloge, kako bi se posao oko vodstva saveznog, župskog i društvenog katastra članstva, naraštaja i dece mogao obavljati najjednostavnije i najuspešnije, uz najmanje formulara itd., ali za ceo savez na jedan i jedinstven način. Predloži neka se tačno formulieani i potpuno obrazloženi pošalju najltasnije do 31. augusta 1926. godine saveznom statističnem Odelenju u Ljubljani.
Za statistično odelenje: Švajgar.
  IZ TEHNIČKOG ODBORA JSS. _______________________________________________
Pokusna utakmica za Lyon. U četvrtak, 25. o. m. pre podne vršila se pod vodstvom saveznog načelnika brata dr. Viktora Murnika u vežbaonici Sokolskog društva Ljubljana-matica (Narodni dom) pokusna utakmica za vrstu, koju če poslati JSS. na ovogodišnje medunarodne utakmice u Lyon. Pokusnoj utakmici su prisustvovala brača: Stane Derganc, Miha Osvald, Ivan Porenta, Josip Primožič, Đorđe R o k n i č, Srečko Sršen, Lev Štukelj, Pettar Šumi, Stane Vidmar i Stane Ž i 1 i č. — Sva brača su izvedbom propisanih vežbi dokazala, da su sposobna za prijem u utakmi-čarsku vrstu.
Zaključci sednicc zbora župskih načelnika 14. marta 1926 u Đakovu.
1.) Zaltljučak prijašnjeg zbora župskih načelnika, da sme učestvovati na medunarodnim utakmicama samo onaj vežbač, koji je učestvovao na medu-sletskoj utakmici, se anuliše.
2. Odreduje se dan pokusne utakmice za Lyon: 25. mart 1926.
3.) Odreduje se dan pokusne utakmice za Prag: 31. maj 1926. — Rezultate se šalje do 6. juna 1926 saveznom T. O.
4.) Odreduje se odstotak kod pokusnih utakmica: isti kao kod Ceha, strogo po utakmičarskom redu COS. — 75 %.
5.) Razne priredbe, kao zasebni nastupi i akademije za Prag, mora se predložiti saveznom T. O. do 30. aprila 1926.
6.) Odore: Članice nastupi če u povorci lako i u narodnim nošnjama, dakako originalnim. — Ženski naraštaj nastupiče kod vežbe bez bječava (čarapa); produljiče se samo nekoliko bluza. — Sve ostalo tačno po propisima. — Odgovornost zato nose načelnici i načelnice.
7.) Letošnje priredbe JSS: a) savezni prednjačiti tečaj neka se priredi po praškom sletu; b) pokusne utakmice: 1.) za Lyon, 2.) za Prag; c) utakmice u lakoatletskim granama našega sistema neka se vrše jesenas; č) u zimi neka se vrši tečaj za zimske grane našeg sistema.
8.) Neka se vrše pripreme za štafetno trčanje mesta: Ljubljana, Zagreb, Beograd, Praga, Plzen, Brno. Pokusna utakmica u trčanju za spomenuto štafetno trčanje vršiče se 31. maja 1926.
___________________________IZŽUPA_________________________________________
VII. redovna glavna skupština sokolske župc «Petra Mrkonjiča» održana je 15. februara o. g. u Banjoj Luci. Od 11 učlanjenih društava bilo je zastopano 6, a torne je glavni razlog slabe saobračajne veze i razvučenost župe, koja pored Vrbaske oblasti zahvata još dve. Ovo je jedan od glavnih uzroka, da tako veliki uloženi trud daje srazmemo male rezultate. Pa ipak, te zapreke ne mogu uplašiti one, koji znaju i hoče da rade. Prošla godina bila je puna napornoga rada, pa ni uspesi nisu izostali. A za ovu godinu stvoren
je obilan program rada po kome bi se izvršilo ono što do sada, iz bilo kakvih razloga, nije bilo moguče. Odmah u mesecu maju 23. i 24. imade se održati naraštajski dan u Banjoj Luci, a tom prilikam če se održati i naraštajske utakmice za koje su pripreme več počele. Da bi učestvovanje vežbača na svesokolsltom sletu u Pragu bilo što veče, poduzeče se u društvima sva sredstva. U toku leta imadu se po svim društvima održati društveni prednjačiti tečajevi. Septembra. 5. i 6. održače se IV. župski slet u Pmjavoru, sa utakmicom članstva. U oktobru se održava III. prednjački tečaj župe. Osim toga če se u toku proleča provesti revizija svih društava, a preko sve godine se moraju držati predavanja i nagovori članstvu i naraštaju po svima društvima. Eto to su važniji zaliljučci ove skupštine, koji če sigurno biti i izvršeni, jer je svaki podnešen posle ozbiljna razmišljanja, a primljen i sa oduševljenjem. Izveštaji funkcionara saslušani su sa mnogo pažnje, a nakon svakoga se razvila živa debata. — Naročitu pozornost pobudio je izveštaj načelnika brata Miletiča, koji je otvoreno i muški izneo današnje stanje župe u tehničkom pogledu i sve greške počinjene u prošlosti i pokazao put kojim če se najbrže i najlakše sve poravnati i izbeči rdave posledice. Medu naj-važnije priredbe prošle godine spadaju župske utakmice u Prijedoru, ma-nevar na planini Ćorkovači, koji je iziskivao mnogo truda i žrtava, te drugi župski prednjački tečaj u Banjoj Luci, koji je dao lepe rezultate. Na kraju svog izveštaja- pozvao je svu braču na rad, a naročite one stare tehničke radnike, da stvore svojim delima dobra i jaku zamenu sebi, a župi zdrave i čvrste temelje. I svu ostalu braču odbornike — rekao je brat Miletič — pozivam na rad i pozdravljam ih sa dva pozdrava: Zdravo! ako ste s nama, a zbogom, ako ste svoji. — «Zdravo!» bio je odgovor.
Iz župe Ljubljana. Sokolsko društvo Ljubljana-matica (Narodni dom) je priredilo dne 27. februarja 1.1. izredno večerno slavo, ki jo je v svojem nagovoru pojasnil društveni starosta br. Bogumil Kajzelj: pozdravil je najstarejše brate Sokole, ki že dolgo vrsto let vztrajajo v naših vrstah. To so bratje: Peter .Grasselli in Franjo Drenik (64 leta — od ustanovitve društva); nad petdeset let: Franjo Mulačelc, Janko Drol, Filip Supančič, Dragotin Tekavčič, •van Hribar, Viljem Tomič, Jean Schrey, Urban Zupanec, Vekoslav Lilleg, Oton Pelan in Anton Virant; od 40 do 50 let: Anton Dečman, Jan Duffe, Veličan Fink (bivši načelnik), Adolf Hauptmann, Dragotin Hribar, Evgen Lah, Ivan Košenina, Srečko Magolič (bivši vaditelj), Vilator Rohrmann, Anton Sterlekar, Franjo Schiffrer, Ignac Verbajs, Josip Medved (bivši vaditelj), Josip Rebek, Ivan Vernik (bivši vaditelj), Jakob Zalaznik, Ignac Žargi, Janko Česnik, Matija Benčan (bivši načelnik), Uroš Kersnik, Vinko Čamer-nik (bivši vaditelj), Fran Šeber (bivši vaditelj), Ljudevit Mlakar, Ivan Ogo-relec, Anton Škof (bivši vaditelj), dr. Valentin Krisper, Josip Platnar, Rudolf Vesel, dr. Peter Defranceschi, Arnošt Bezenšek, ing. Anton Klinar, Lev Lavrič, dr. Danilo Majaron, Karel Pleiweis, Ivan Samec, Anton Slatnar, dr. Karel Triller (bivši društveni podstarosta in starosta Ljubljanske sokolske župe), Josip Turk, Anton Umberger, Oroslav Verovšek, Janko Schweiger, Fran Agnola, Angeloslav Francheti, Rudolf Tenente, dr. Anton Schiffrer, Matija Zamida, Fran Krapež, Josip Sekula in Fran Pretnar. To staro sokolsko gardo, ki naj nam služi za zgled in vzor sokolskega bralstva, sokolske vztrajnosti in zvestobe, je pozdravil z vznesenim govorom savezni starosta brat Gangl. Z mladeniško čilostjo in navdušenostjo se je zahvalil za lepo prireditev starina brat Grasselli, katerega iskreniin besedam je dodal nekaj zanimivih slik iz sokolskega življenja brat Francheti. Na večeru je izborno prepeval odlični Pevski zbor Sokolov pod vodstvom brata Ferda Juvanca. Večer so posetili-Predstavniki in člani župnega starešinstva in vseh ljubljanskih sokolskih društev. Bil je lep večer, ki ga more prirediti samo iskreno bratstvo velike sokolske družine. Vsem bratom jubilantom: Još mnogaja leta!
Glavna skupština Šumadiske sokolske župc održana je 14. i 15. februara te godine u vežbaonici bratskog društva u Cupriji. — 14. pre podne odelenja aktivnih društava sravnjivala su vežbe odredene za slet u Pragu. Popodne je obavljena skupstina župskog 'Г. O. Najveća je pažnja obraćena sletu u Pragu. To je najviši forum za manifestovanje sposobnosti, snage, svesti i discipline naših članova! Šumadija ne sme izostati sa ove časne smotre! Sokoli Šumadiske župe moraju biti što mnogobrojniji u ovome velikome jatu idealnih sinova svih slovenskih naroda. Ne zaboravljamo, da idemo kod prvih učitelja visoke Sokolske Misli i da se moramo pokazati dostojnim uče-nicima njihovim. Povešce se strogo računa o tome, kako če biti sestavljena representacija Šumadije i učiniti sve da se osigura uspeh. — 15. februara prepodne, u prisustvu zastupnika starešinstva JSS. br. J. Čobala, obavljena je glavna skupština župe. Zastupljena su bila sva aktivna društva u župi. Posle pročitanih izveštaja razvila se vrlo živa diskusija o svima životnini pitanjima naše organizacije. Najvažnija tačka skupštinskoga rada bila je: definitivna likvidacija svega onoga, što ometa postavljanje sigurne osnovice za rad u nekim br. društvima i dovodenje ovili u okolnosti, pod kojiina če moči manifestovati svoju latentnu snagu i sposobnosti. Uzrok neradu ovih društava je osustvo brače načelnika, ko ji zbog teškog materi jalnog stanja napuštaju svoja mesta i odaju se poslovima, koji im obezbeduju egzistenciju. Kako su oni gotovo svi nastavnici srednjih i stručnih škola rešeno je, da se preko JSS. od Ministarstva Prosvete zahteva bolje razvrstavanje ovih činov-nika i time obezbedi jedan od najjačih uslova za bitno postojanje društva. Rad u svim društvima je zadovoljavajuči. Oba pravca sokolskog vaspitanja su dobro zastupljena. — Obračena je velika pažnja sanaciji materijalnih prilika JSS. i to istaknuto kao pitanje naše časti. Starešinstvo JSS. je svojim radom podiglo ugled našega naroda i učinilo velike usluge državi, koja ne pomaže našu organizaciju ni onda, kad je za to direktno obavezana. Van svake je sumnje onda, da mi sami moramo biti na svome mestu i prinesti' sve žrtve za spasavanje naše ugledne organizacije od neminovne propasti, a sa tim spasti ugled i čast države, čijem smo napredku i jedinstvu največa podpora i najsigurnije sredstvo! — Sa neznatnim izmenama izabrano je staro starešinstvo. Za starešinu je izabran br. Milo je Pavlovič, profesor. Mnogo oduševljenih ovacija simpatije i ljubavi upučeno je starom starešini br. Stevi Nešiču, državnom savetniku, koji se gonjen službenim poslom morao odvojiti od svoje brače i sestara baš onda, kada je bio najpotrebniji. Za njegov trud i delo primernog Sokola starešinstvo JSS. ga je odlikovalo pohvalnicom i spomenicom ujedinjenja.	II.	Pavlovič.
_________________________RAZNOTEROSTI________________________
Brat Szczesny Rucinjski f. Jedan od najboljih i najodličnijih poljskih Sokola je uniro. Brat Szczesny Rucinjski, načelnik krakovskog sokolskog društva i velike župe krakovske nije bio samo običan načelnik, več bijaše representant sokolske misli i uzoran državljan. Više od 40 godina je istrajao u tvrdom sokolskom radu odgojivši mnogo stotina dobrih sokolskih prednjaka
i	prednjačica. Drugu Rucinjskome večna ja pamjat!
Veliki slet poljskog Sokolstva održače se ove godine u Krakovu. Proste vežbe sastavio je brat Fazanovicz i vežbače ih približno 3000 vežbača. Sa istim vežbama liastupiče poljsko Sokolstvo takoder na svesokolskom sletu u Pragu o. g. — Osim redovnih saveznih i župskih škola za prednjake, poljski je sokolski savez pokrenuo pitanje stalnih škola za prednjačice. Zaključeno je, da se održi u prvom redu savezna ženska prednjačka škola.