KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA 7A ZAŠTITU
Klasa 10 (2)
INDUSTR1SKE SVOJINE
Izdan 1 novembra 1932.
PATENTNI SPIS BR. 9204
Societe pour Г Exploitation de Brevets d’ Invention S. E. B. L,
Geneve, Svajcarska.
Postupak da se alkoholi, naročilo etilni i metiini alkohol, učine upotrebljivi kao pogonsko sredstvo za eksplozione motore.
Prijava od 6 jula 1931.	Važi od 1 novembra 1931.
Traženo pravo prvenstva od 8 jula 1930 (Italija).
Svakodnevni razvitak automobilskog i va-zdušnog saobraćaja vodi do obraćanja pažnje alkoholima, kao sredstvima za pogon eksplozionih motora.
Osim u tropskim krajevima, kao na pr. u Južnoj Africi, i za vreme svetskog rata u Nemačkoj do danas ovi ugljovodonici nisu zadovoljavali potrošače i to poglavito zbog slabog stepena dejstva i zbog teškog stavljanja motora u pokret, kad se je htelo u-potrebiti njih same.
Najčešće upotrebljavani alkoholi bili su etilni i metiini alkohol, ali koliko jtdan to liko drugi, kao što je većječeno, sa slabim stepenem dejstva.
Ali etilni alkohol (ili obični alkohol) i ako je njegova zagrevna moć za 1/3 niža od zagrevne moći lakih ulja, kad se shodno spravi može da bude odlično gorivo za eksplozione motore, naročito zbog svojstva, što dozvoljava da se ovima poveća kompresija bez nezgoda, koje nastaju od samostalnih zapaljivanja.
Preimućstvo ove jače kompresije leži u povećavanju termodinamičkog stepena dejstva motora.
Tako na primer dok kod upotrebe benzina u eksplozivnim motorima odnos između početnog volumena eksplozivne meša-vine i volumena te mešavine na kraju kompresije t. j. odnos kompresije iznosi najviše 5:1 sa teoriskim stepenom dejstva od 47%, upotrebom alkohola taj volumenski
odnos postaje 8:1 sa stepenom de stva oko 58%.
Uostalom pošto je količina vazduha potrebna za sagorevanje jednog kgr. alk )ho-la manja od one, potrebne za sagorevanje jednog kgr. benzina, zbog velikog procenta kiseonika, koji se nalazi u molekilu alkohola, a koji uzima učešća u termo-hemi-skom procesu, proizlazi, da će kod jednakosti volumena eksplozivne mešavine ona, obrazovana iz alkoholnih para i vazduha biti bogatija u kiseoniku.
Prirodno je da se time poboljšava proces sagorevanja, tako, da je pri jednakom volumenu kiseonika moguće da se sago-reva veća količina alkohola, tako, da će pored znatne razlike u zagrevnoj moći alkohola i one benzina, motor dati isto korisno dejstvo i njegovo spec fično dejstvo biće u praksi jednako.
Osim toga u pogledu potrošnje goriva za konjsku snagu i čas odnos
potrošnje alkohola na konjsku snagu i čas potrošnji benzina na konjsku snagu i čas
prema
nije jednak obrnutom odnosu zagrevnih moći ali biva manji zbog većeg termodi-namičnog stepena dejstva motora, koji proizlazi baš u mogućnosti, koju daje meša-vina vazduha i alkoholne pare da se povisi odnos kompresije.
Prema tome prirodno je da poboljšavanjem tih uslova t. j. unošenjem u eksplozivnu mešavinu aktivnih elemenata, kao no
Din. 10.
vog kiseonika i elemenata, koji mogu uveličati kaloričnu moć, kao na pr. vodonik, ovaj stepen dejstva mora da postane bolji pa prema tome ekonomičniji.
Ove materije bile su delimično navedene u jednoj ranijoj prijavi, koja se odnosi na upotrebu nitriranih derivata onih ugljo-vodonika, koji spadaju u goriva za eksplo-zione motore, kao i na upolrebu jedinje-nja sa labilnim kiseonikom t.j. azo-derivata, hidrazo-derivata ili hidriranih derivata. U ovom slučaju upotrebljen je nilronaftalin i odgovarajući hidrirani derivat, ili nitronafta-lin i hidrazobenzol. Ali ne treba isključiti druga slična jedinjenja za koja se već sad zahteva pravo upotrebe.
Ali pored ovog problema pojavljuje se i drugi. Učiniti rastvor bogatiji sprečavajući da se za vreme eksplozije obrazuju škodljivi i jedki gasovi, kao sirćetna kiselina i formaldehid, bez unošenja uobičajenih neutrali-zalora koji sadrže amina i amoniaka i sprečavajući neuredne eksplozije.
To je postignuto unošenjem u mešavinu izvesne količine benzola i hidriranog naftalina (tetra-, penta-, deka-hidro-naftalin) koji već postoji u trgovini po relativno niskoj ceni.
Uostalom se unošenjem ovih sastojaka povišuje takođe zagrevna moć mešavine. Formula mešavine može se proizvoljno menjati. Dobar stepen dejstva dobija se na pr. sledećom formulom:
etilnog alkohola	60	delova
benzola	10	„
Hidronafialina	1	„
Hidroderivata i hidrazo-
derivata	1	„
Druga procentna formula sa dobrim dejstvom je sledeća:
Etilnog alkohola	50%
Benzola	40%
Hidronafialina	8%
Nitroderivata i hidrazo-
derivata	2%
Ovom se formulom dobija pri jednakom volumenu prema benzinu za 20% jače dejstvo bez nezgoda za motor.
Ako je potrebno da mešavina bude malo masna onda se prema potrebi dodaje iz-vesan procenat teškog benzina ili teških ulja. Na ovaj način ovo pogonsko sredstvo nema tu tešku nezgodu da zahteva izmene kod običnih karburatora, osim toga se vrlo dobro može mešati sa običnim benzinom, u svakom slučaju pak ne menja funkcioni-sanje kad se zameni sa benzinom, na po-sletku upoređeno sa drugim gorivima ima ova preimućsfva:
1)	Podmazivanje cilindra biva znatno efikasnije bez rastvaranja i bez izmenjivanja ulja za podmazivanje.
2)	Hod motora je elastičniji;
3)	Ne razvija se nikakav dim niti se o obrazuju ugljenasti taloži u motoru;
4)	Manja opasnost od zapaljivanja, zbog slabije zapeljivosti mešavine pri običnim temperaturama i zbog manjeg napona pare i u svakom slučaju olakšava gašenje vodom, zapaljene mešavine.
Osim toga ova se mešavina stvrdnjava pri temperaturi ispod —15°.
Lako se može zapaliti pa joj ovo svojstvo daje mogućnost da se motor stavi u pokret bez naročitog podešavanja karburatora.
Karakteritike mešavine prema drugoj formuli su sledeče:
Specifična težina pri 15° je 0,820
Tačka zapaljivosti leži ispod normalne temperature.
Tačka vrenja 120° (mešavina počinje ključati kod 78—80°, razlaže se iznad 120° pri slobodnom dolazu vazduha).
Teoretski potrebna količina vazduha 8,3 m3.
Donja kalorična moć	10200 kal.
Gornja kalorična moć	10800 kal.
Napon pare na kvadratni desimetar 16,5 Gr.
Sve rečeno za etilni alkohol važi i za metilni alkohol, sa razlikom u procentima aktivatora i naftalinskih hidroderivata.
Mogu se spravljati pogonska sredstva iz samog metilnog alkohola i iz mešavine o-beju alkohola (etilnog i metilnog). Benzol je potreban za lak i tečan hod motora.
Sledeče formule stuže kao primer:
1)	Metanola	50 delova
Benzola	30	„
Hidronaftalina	10	„
Aktivatora	10	„
2)	Metanola	50	delova
etanola	30	„
benzola	10	„
aktivatora i hidronaftalina	10	„
3)	Metanola	60	delova
etanola	30
aktivatora i hidronaftalina	10 „
Patentni zahtev:
Postupak za dobijanje pogonskog sred-
stva naznačen time, što se upotrebljavaju nitrirani derivati azo- i hidrazo- derivata, kao i hidrirani derivati naftalina i homolo-■rja (tetra penta- i deka- derivata), bilo po-
mešani sa samim alkoholima, bilo u meša-vini sa benzolima i homologima i derivatima.