D®
h 3
Sfo/ci se «orod! mora brinuti { za najmanje dijelove svog organizma. Čuvajući svoje krajnje dijelove, čuva svoje pretstraie, a time i svoju pozadinu. — Iz predavanja Milana Marjanoviča.
ISTRA
Zapitajte se. da U ste izvršili pra-ma svom listu, koji se bori za Vaše ideale, ono na što ste obvezani.
GUSIIIO SAVEZA JUGOSLOVENSKIU EMIGRANATA IZ JIBPJJSKE KRAH NE
ALI SMEMO ŽIVETI?
Članek popularnega praikega časopisa »Nedelni liste, z dne 24. III. t. L, ki ga prinašamo v prevodu v celem obsegu:
»Svetovna vojna je prinesla Slovanom svobodo. Nastala je Polska, Češkoslovaška, Slovenci in Hrvati so se spojili s Srbijo v Jugoslavijo Samo eden slovanski narod nima svobode, to so Luiiški Srbi, najmanjši z velike slovanske družine.
Vkljub temu, da so Slovani s svetovno vojno mnogo pridobili, vendar le niso vsi Slovani svobodni. Nemislimo na male manjšine, ki ne tvorijo kompaktne celote, ampak na celo veliko deželo, obljudeno s Slovani.
Gre za 600.000 Jugoslovanov, ki so pripadli po svetovni vojni Italiji in za 135 tisoč duš v Austriji. Ti ne samo da nimajo svobode, oni nimajo celo niti najmanjših pravic.
Polnih 15% (2,190.000) vseh Jugoslovanov živi za mejami Jugoslavije. Od tega števila pripada skoraj polovica na manjšine. Preko milijon Jugoslovanov živi u Italiji, v Avstriji, v Madžarski, v Rumuniji, v Grčiji in v Albaniji, pa ne kot naseljeniki, ampak kot prvoselci, kajti njihovo ozemlje je pripadlo pri veliki preureditvi evropskega zemljevida po letu 1918 drugim državam.
,...^anes je najhujša usoda Slovanov v Ita-
Niti Lužiškim Srbom p o d h a-kenkrajclerskim režimom se ne Godi tako slabo kot Slovencem in Hrvatom v Italiji.
Današnja državna meja med Jugoslavijo, Avstrijo in Italijo daleko ne odgovarja narodnostni meji. Položaj Jugoslovanov po . svetovni vojni je bil najhujši izmed vseh, kajti je morala določati svojoj mejo ne samo proti poraženemu sovražniku, ampak tudi proti zavezniški velesili Italiji. Ko je namreč stopala Italija v vojno, so ji obljubile francoska, angleška in ruska vlada, da dobi po zmagi ne samo južno Tirolsko in JnlHska Krajino, ampak celo Dalmacijo z otoki!
President Wilson se ni čutil vezanega s to pogodbo in se je skliceval na program, zaradi katerega so stopile Združene države v vojno: samoodločba narodov.
Vendar se je odločnemu postopanju Italije posrečilo pozneje izvesti svoje zahteve.
Po dolgih pogajanjih in bolih je prišlo 12 novembra 1920 do italijansko-jugoslovan-ske pogodbe v Rapallu. Jugoslavija je. bila v težki situaciji, kajti Italija je že imela voiaško zasedene vse kraje, za katere se je potegovala. V tej pogodbi se je sicer Italija odrekla Dalmacije (z izjemo Zadra in otoka Lastova), toda vse ostalo ji je pripadlo. Tako je prišlo 600.000 Jugoslovanov pod žezlo italiianskega kralja.
Pri tej priliki moramo lojalno konstatirati, da je Italija izšla iz svetovne vojne naislabša. Anglija in Francija sta si razde lili nemške kolcmije in za Italijo jih ni ostalo.
Sam,o dejstvo, da je teh 600.000 Slovanov prišlo pod italijansko gospodstvo bi tako ne bolelo kot žalostni delež, ki je pripadel temu delu slovanske rase.
Dolžnosti n a p r a m manjšinam vežejo samo male države. Velesil ne zavezujejo. Medtem ko je dala Jugoslavija ne celim 5000 Italijanom v Dalmaciji vse pravice, nima 600.000 Jugoslovanov Italiji nobenih pravic
Jugoslovani v Italiji ne mejijo neposredno z Italijani, ampak z romanskim, Italijanom precej sorodnim narodom Furlanov. Jugoslovani živijo kompaktno:	v	goriški
pokrajini, kjer tvorijo 88% vsega prebivalstva. v tržaški pokrajini (40%), v puljski (55%) in v reški (70%). Poleg tega živi 40.000 Slovencev v videmski pokrajini (Udine).
Italija kot velesila ni prevzela nobene obeze napram manjšinam, toda vkljub temu je obljubila po svojih politikih (kral, Viktor Emanuel III, Tittoni, GiolitH, Sforza) italijanskim Slovanom popolno svobodo.
Tem obljubam je ostala Italija zvesta toda samo do leta 1923. Tega leta je namreč prišel na vlado Benito Mussolini. Od tega časa so Slovani v Italiji Skoraj brezpravni pariji. Izdelana je bila t. zv. »šolska reforma*, ki je naenkrat odpravila vse jugoslovanske šole (840 razredov s 52.000 diiaki in 800 učitelji). Danes nimajo Jugoslovani v Italiji nM ene sole.
Do leta 1923 so imeli Jugoslovani 5 poslancev v rimskem parlamentu. Se v prvem letu fašističnega režima so ime.i dva poslanca. priborjena vkljub krutem terorju, Pri katerem so gorele j u g o s l o v ansi: e šole, narodni domi m cele vasi so se skrivale v gozdovih pred oboroženimi fašističnimi tolpami. Danes nimajo .Jugoslovani v Italiji nobenega poslanca. Da, celo nimajo niti nobenega župana, Ka-jti leta 1926 je bila ukinjena samouprava m v telo občine je bil postavljen od vlade imenovani »podesta*. Jugoslovanski državni
ČEHOSLOVACI I JULIJSKA KRAJINA
S PRAŠKE IZLOŽBE
.......
................ ...... y
...., ***. * ;w< u*,*, i	nm
'S*f rnc	* 85 vcz.sr' }
"c '	' '	. ;	•- ' -C
^	Ncjrš
w ftšš Mri sKiSi WÉmkiiM. 'M t® tčm {
- ■	.
'	- - ■ _ -rr	, -.-c,
-	■ jccry ry-rrNCiSìfe i'«.
3*bu	c zvavm ?» Sat as* S5
«liSliiSiiilil
Detalj s zložbe »Jugoslaveni izvan granica*, koja je bila priredjena u Pragu i o kojoj smo
opSirno izvjestili u prošlim brojevima
ZADNJE NAŠE POSOJILNICE
PROPADAJO
Posojilnica za ilirsko-bistriški okraj v likvidaciji
Beka, aprila 1935. — (Agis.) — Zadnje naše gospodarske organizacije, ki so bile steber napredka in dela našega človeka, zasti našega kmeta se pod razmer rušijo. Tako je tudi Posojilnica za ilirsko-bistriški okraj, ki je imela svoj sedež v Trnovem in ki je delovala nepretrgoma 40 let, zapadla v položaj, da je vodstvo prisiljeno napovedati likvidacijo. že padec Lljudske posojilnice, ki ima svoj sedež tudi v Trnovem in ki je že del j časa v likvidaciji, je zadal okoličanom, zlasti malim in srednjim posestnikom, velikanski udarec. Težave pa, ki zajemajo vse gospodarstvo in ki prav za prav nikjer in nikomur ne prizanašajo, so tudi tu opravile svoj posel. Veliko so temu naglemu propadu pripomogle novo ustanovljene podružnice raznih italijanskih denarnih zavodov. Tako je delokrog omenjenih dveh naših posojilnic že takoj v začetku okupacije deloma prevzela podružnica banke »Banca della Venezia Giulia«, ki je imela svojo poslovalnico v II. Bistrici do svojega propada. Nato pa je reška »Cassa di risparmio« ustanovila svojo podružnico tudi v II. Bistrici, ki je skoro
uradniki in učitelji so bili ali odpuščeni ali prestavljeni. Vs* jugoslovanski časopisi so bili ustavljeni. To prepoved so dosegli na originalen način. Po vladni naredbi mora biti vsak redaktor član »Alba dei Giornalisti*. Ko so jugoslovanski redaktorji prosili za sprejem so bile njihove prošnje enostavno odbite. Tedaj je prenehal dnevnik »Edinost* in vrsta tednikov in mesečnikov, to pa ne le političnih, ampak celo strokovnih.
Prepovedano je bilo tudi vse
društveno življenje in vsa društva so bila razpuščena ( v celoti. 434 društev), namesto njih so bile ustanovljene italijanske organizacije, ki imajo za cilj raznarodovanje jugoslovanskega prebivalstva.
Že čisto mala slovenska in hrvatska deca mora v italijanske otroške vrtce. Ob vstopu v ljudsko šolo se mora zapisati v fašistične mladinske organizacije. Še v letu 1928 so imeli Jugoslovani v Italiji 414 gospodarskih zadrug. Danes nobene!
Vsa slovanska zemljepisna imena so nadomestili z italijanskimi. Po zakonu je obvezna izprememba slovanskih rodbinskih imen v italijanska. Po zakonu z dne S marca 1928 je prepovedano dajati pri krstu slovanska imena!
Vse to Italijanom ni zadostovalo. Za še tako malenkostno delovanje preiskujejo, in zapirajo. S terorjem in nasiljem kupujejo posestva hrvatskih kmetov in naseljujejo tja koloniste. Težnja, da bi Jugoslovane čim prej italijanizirali, se ni ustavila niti pred cerkvijo. Jugoslovanske dtihovnike izganjajo in terorizirajo. Sedaj so povsod italijanski duhovniki. Vse je italijansko...
Ko je bil pritisk najhujši, je izbruhnil obup italijanskih Jugoslovanov v upor. Gorele so šole in društveni domovi, ki so jih zasedli Italijani. Nekaj tlačiteljev je postalo žrtev atentatov.
popolnoma absorbirala vse bančne posle, zlasti trgovske in končno pritegnila nase tudi ostale. S tem pa je bil zadan uničujoč udarec obema našima posojilnicama, ki sta se od naših sicer skoro najdelj vzdržali.
TRŽAČANI PRED SPECIJALNIM TRIBUNALOM
Pred izrednim sodiščem za zaščito države v Rimu so bili 12. aprila sojeni ti-le Tržačani:	Herman Solieri, Marij
Ervati (Horvat), Ivan Fafax, Jožef Simčič, Janez žorga (Sorgo), Hermengild Vatovec (Vattovani), Roman Zavadlal. Obtoženi so bili, češ, da so se od oktobra 1. 1933 do marca 1. 1934 protinacicmalno udejstvovali. Obsojeni so bili: Solieri in Zavadlal na štiri leta, Fafax na tri leta, drugi štirje pa na dve leti.
IZPRED POSEBNEGA SODIŠČA
Trst, 11. aprila 1935 (Agis). — Pred posebnim sodiščem v Rimu ie bilo zopet obsojenih 17 antifašistov iz raznih krajev Toskane, posebno pa iz Podggibonsija. Najvišja izrečena kazen je bila sedem let, skupno so dobili 68 let in 4 mesece ječe. Vsakemu so odpustili po 2 leti zaradi zadnje amnestije.
Italijanski uradi so pozaprli množico Jugoslovanov. Štirje mladeniči, Bidovec, Gor-tan, Valenčič i Marušič so bili justifi-c ir ani na sami jugoslovanski m e j i. Še sedaj trpi kasen 118 mladih Jugoslovanov.
Edino kar pri tej tragediji slovanske veje tolaži je dejstvo, da se vkljub terorju in nasilju narodnostne razmere niso dosti iz-premenile. Jugoslovansko ljudstvo je začuda odporno napram asimilaciji. Četudi bodo vsi Jugoslovani v Italiji govorili gladko, italijansko in bodo imeli italijanska imena, ostanejo v srcu Jugoslovani. Jugoslovanov se toliko ne odtuji kakor se je odtujilo na primer v prejšnjih dobah Cehov in Slovakov. Jugoslovani so iz še tršega kamna.
Italijanski Jugoslovani verujejo edino na pomoč od zunaj. Zanašajo se na ostale Slovane.
Verujejo, da bodo tudi Čehi in Slovaki ob ugodnem trenutku povzdignili svoj glas za zahtevo, da bi se z jugoslovanskimi brati v Italiji postopalo b o l j č l o v e š k o.
Tudi usoda Jugoslovanov v Avstriji je težka. Po saint-germainskem miru se je raz-, delilo slovensko ozemlje na Koroškem na fri dele. Kanalsko ozemlje je pripadlo Italiji, Jezersko in Mežiška dolina Jugoslaviji in o usodi celovške kotline je imel odločiti plebiscit. Vršil se je 10 septembra 1920 Vkljub temu, da je to ozemlje skoraj popolnom.a slovensko se je izreklo za Jugoslavijo po demagoški in goljufivi agitaciji le 41%. Pripadla je za to Avstriji, čeprav bi se morala v najslabšem slučaju razdeliti. Italija, je imela interes na pripojitvi tega ozemlja k Avstriji, da bi dosegla direktno zvezo z Avstrijo na progi Trbiž (Tarvisio) — Beljak ( Villach).
USKRSNI BROJ NAŠEGA LISTA JE ZAPLIJENJEN
Službeni list Savske banovine priopćuje odluku državnog odvjetništva po k°joj je na temelju čl. 19 zakona o štampi zabranjeno raspačavanje i prodavanje tjednika »Istra«, broj 15., 16. i 17. od 23 o. mj.
ARETACIJA DVEH MLADENIČEV
Reka, aprila 1935. — (Agis.) — Pred nedavnim je obrnjena straža aretirala v bližini Klane dva mladeniča in sicer Ivana štembergerja in Slavota Gregaria, oba doma iz Vrbovega. Ker je prvi rojen 1. 1911., a drugi 1913. so ju oblasti smatrale kot ubežnika ter ju pridržale v zaporu. Kot je znano sta se mladeniča ponesrečila in padla v nek prepad, kjer so ju našli stražniki. Oba sta bila odpeljana v bistriške zapore ter se o njuni usodi ničesar ne ve.
MUSSOLINI SPREJEL V ANDIEN-CO PREDSTAVNIKE POSEBNEGA SODIŠČA
Trst, 30 aprila 1935. — (Agis). — Dne 27 t. m. je Mussolini v Rimu sprejel v avdienco predstavnike posebnega sodišča. Ministrski predsednik se je zelo zanimal za delovanje te pomebne institucije in je z zanimanjem poslušal referat o delovanju v zadnjem letu.
Avstrija se je z mirovno pogodbo obvezala, da da manjšinam vse pravice. T a obvez n o s t je ostala le na papirju. Na Koroškem ni slovenskih šol. Češkoslovaška je edina država, hi svoje obveze napram manjšinam ne samo izpolnjuje, ampak jim daje še več, kakor jim pripada!
Na Madžarskem živi 80.000 Jugoslovanov. Tudi lam. nimajo sploh nobenih pravic Nimajo šol, časopisov, kulturnih društev, nič In pri tem je Madžarska država, ki si dovoljuje kazali na manjšine v sosednih državah !
Le v Rumuniji je usoda 50.000 Jugoslovanov bolj ugodna. Tudi v Grčiji, in Albaniji ima 170.000 Jugoslovanov le zelo malo pravic.
Ostali Jugoslovani, ki žive izven mej kraljevine Jugoslavije v številu 1.190.000 niso manjšine ampak izseljenci.
Iz vsega tega je razvidno, da se izmed vseh slovanskih man j-š in na j s lab š e godi ju g o s l o v ansivi manjšinam. Resnično bolestno je pomisliti na usodo enega milijona Jugoslovanov onstran mej njih samostojne države.
Naš veliki pesnik, šlezijski bard Peter Bezruč, je napisal v času najhujšega pritiska na svoje ljudstvo v Sleziji obupen krik-
»Sedmdesdt lisic je nas pred Tešinem, pred Tešinem.
Sto lisic nas pončmčili,
■sto lisic nas popolšlili, v srdci pad mi svatj klid.
Když nds zbylo sedmdesdt, tìsìcù. jen sedmdesdt, smlme žit?* .
In tam. spodaj pod Alpami jih živi' 600.000 ki se tudi z obupom vprašujejo: Ali smetao živeti?
*N e dčlnl liste, Praha.
TALIJANSKA
EKSPANZIJA
Povodom pretstojeie izložbe talijanske kulture u Rimu »La Gazetta del Mezzogiorno* od 18 aprila posvećuje opširan članak načelu i pojedinostima italijanske ekspanzije. — U članku se izmedju ostalog kaže:
Nema i ne smije da bude sumnje da Italija mora da se širi. Medjuiim, gdje treba da se širi? Samo na Orijent, jer na zapad više ne može da se širi, pošto tu postoje već uredjene i definisane države koje cijene Italiju. Italija je na Orijentu zainte-resovana na sve načine. Treba imati u vidu i prošlost i sadašnjost. Italija je zainte-resovana Orijentom već i svojom ne tako veselom geograf som pozicijom i svojim terenom koji nije obilat. Napomenimo koliko je Anatolija depopulisana. To je zemlja koja može da ima i da da života za 50 milijona stanovnika, a koja danas rdjavo iskori-ščena nema ni 6 milijona stanovnika. Mi imamo prava da se bavimo Levantom i po geografiji i po ekonomiji i po finansijama i po kulturnom momentu naše otadžbine.
Postoji jedna živa Italija koja ima dvije hiljade godina života. Znaci te Italije jesu postavljeni od strane Rima na sve strane. Rima koji je praktikovao obranbeni imperijalizam. fT u su znaci i lavovi s v. M ar ka, i aždaja Sv. Gjurgja. Naše pomorske republike zasijale su svoje znake, Mi smo vezani za Orijent ne samo istorij-skim tradicijama. Italija ima sudbinu vezanu za Sredozemno more. Ali Italija mora i da širi latinsku civilizaciju m e d ju narodima niže civilizacije.
Fašistička politika odlučno se uputila ka ekspanziji na Orijentu. Sa mnogim državama koje čuvamo od jačih država zaključili smo prijateljstvo. Poznati su rezultati naše politike. Danas su Albanija, Turska, Ru-munija, Madžarska, Grčka, Bugarska i Austrija pod našom sferom utic a ja. Danas je Libija i Rodos u našem posjedu, a naša trgovačka flota ima monopol u Egejskom i Crnom moru. Mi znamo šta hoćemo na Istoku. Savez izmedju Italije i Turske nije donio ono, što se želilo, uslijed prirodnog nepovjerenja turskog naroda prema svemu tudjinskom. Ali ekonomska penetracija naša otpočela je u Turskoj i za njom če doči i penetracija talijanske radne snage. Svakako, za posao naše penetracije u Turskoj mnogo če pomoči to, šio imamo u svome posjedu otok Rodos, koji nije kolonija, nego jedna talijanska oblast kojoj su povjereni specijalni politički zadaci i specijalna politička funkcija.
Zatim se u članku navode planovi talijanske penetracije, koja se ne ograničava balkanskim svijetom, nego širi pogled na Siriju, Palestinu, Libanon, Mezopotamiju, na francuske mandatske zemlje koje su u stvari obradjivane od talijanskih radnika i industrijalaca. Islamski svijet nalazi se u vrijenju i Italija mora tu da pokaže svoja prava. Isto tako mora se obratiti pažnja Jugu, Africi, sa njenim nomađ-skimx stanovništvom, gdje Italija ima nesumnjiv civilizacioni zadatak. Tu su otvoreni novi horizonti, tu su bogate i neiskori-šćene zemlje, koje talijanska volja ima da iskoristi. I tu nema smisla biti pretjeran filantrop. Italija svojom politikom suradnje gleda da se proširi prema Orijentu i da dobije preimućstva i na krajnjem Istoku. Mussolini dao je »divnu doktrinu* čije se posljedice osjećaju za talijansku naciju. Tome čovjeku danas se obrača cio svijet, da od njega dobije nauku i direktive ...
DALMATINSKA NARODNA NOŠNJA U TALIJANSKOM MUZEJU
Rimska »Tribuna« osvrće se na posjet, koji je talijanski ministar prosvjete učinio etnografskoj kolekciji »Lorla« u Villa d’ Este«. Tu je sakupljeno mnogo bogatog etnografskog materijala, a medju ostalim je tu jedna velika kolekcija dalmatinske narodne nošnje. »Tribuna« govori o toj dalmatinskoj kolekciji kao o talijanskom narodnom blagu. Predlaže da se od kolekcije »Lorla« napravi nacionalni etnografski muzej, kojeg Italija još nema.
SRBIN I TALIJAN U ISTO VRIJEME Smrt Dušana Baljka u Zadru
U Zadru je umro Dušan Baljak, nekadanji zastupnik dalmatinskih Srba u Beču i Zadru i izraziti pristaša talijanskog političkog kursa u predratnoj Dalmaciji, premda je bio Srbin i zastupnik kninskog kotara, a rodom je bio iz Djevrsaka kod Šibenika.
Zadarski »San Marco« mu posvećuje topao nekrolog, u kojem kaže da je bio čestit Srbin, koji je još izmalena bio zadojen talijanskim duhom i kulturom. Bio je prijatelj Ghiglianovicha, a poslije rata je bio stalno nastanjen u Zadru. »San Marco« kaže da je iza sebe ostavio uspomenu ispravnog rada i dubokog poštovanja »usprkos vjerske razlike«.
ITALIJANSKI RIBIČI V JUGOSLOVANSKIH VODAH
V bližini otoka Krka so organi pomor-; ske policije zasačili italijanske ribiče pri lovu. Zasegli so njihov motorni čoln in jih odvedli na Krk. Ker italijanski ribiči v zadnjem času često kršijo mednarodne določbe o ribolovu, bo policijsko nadzorstvo v jugoslovanskih vodah poostreno.
„DA LI ZBILJA SMATRATE, DA NICA, KORZIKA I DALMACIJA TREBA DA PRIPADAJU ITALIJI?“
TALIJANSKA PROPAGANDA NA KORZICI
Pariški »Quatidien« od 2 aprila ob-; avljuje pod gornjim naslovom iz Rima izvještaj svog naročitog izvjestitelja Viktora Samarea, u kome se, medju ostalim, primjećuje:
»Prilikom svoje ankete u Italiji, često sam svojim sabesjednicima postavljao slijedeće pitanje:
Da li zbilja smatrate da Nica, Korzika i Dalmacija treba da pripadaju Italiji?
Mladi fašisti potvrdno su odgovarali, bez ikakvog ustručavanja. Poznato je da u Italiji njemačka i slovenačka manjina ne uživaju nikakvo lingvističko ili školsko pravo. Fašistička propaganda se naročito osjeća na Korziki. Tako na primjer »II Telegrafo« u svome broju od 1 decembra 1934 g. piše:
»Korzika koja je nekada bila slobodna i bogata, danas umire i neophodno je potrebno da se vrati Italiji«.
U svima talijanskim školama učenicima se predaje da su Korzika i Nica talijanske zemlje, nepravedno otrgnute
od majke otadžbine od strane Francuske. Svi zemljopisi i geografske karte pretstavljaju Korziku i Niču kao sastavne dijelove Italije. Talijanska vlada ne zadovoljava se samo ovom školskom propagandom već zvanično subvencioniše takozvani korzikanski iredentistički pokret. U Livornu izlazi »II Telegrafo«, organ grofa Ciana, ministra propagande g. Mussolinija. Ovaj list svake nedjelje objavljuje jedno naročito izdanje posvećeno Korzici, koje se šalje u zatvorenom omotu iredentistima. Druga strana ovog naročitog izdanja nosi naslov: »Glas Korzike«. Na toj strani su otštampane, na primjer slijedeće rečenice: »Korzika pati samo od jednog zla — od zla, što je Francuska: mi iredentiste treba da vratimo Korziku Italiji«.
U listu se dalje ističe da mnoge ulice u Italiji nose imena Nice, Trentina, Trsta i Dalmacije. Jasna je dakle slika da Italija želi i svojom propagandom potstiče iredentiste da ostvare san velike Italije«.
„SAN MARCO” 0 TALIJANSKOM JEZIKU U ŠIBENIKU I SPLITU
U svom posljednjem broju piše zadarski »San Marco« o talij anstvu Dalmacije, pa citira, kako se u Šibeniku ! Splitu pjeva još i danas prema onoj tršćanskoj »nella patria de Rosetti no se parla che italian«.
»San Marco« kaže, da se ta pjesma pjeva u Šibeniku ovako:
»e che i bevi pur aseo ne la patria de Tomaseo no se parla che italian«
a u Splitu ovako:
»e che i fassi mar e monti ne la patria de Baj amonti NO SE PARLA CHE ITALIAN«.
AKCIJE DALMATINSKE ORGANIZACIJE U TRSTU
»Popolo di Trieste« javlja, da će »Izletnički odsjek Dalmacija« (»Gruppo escursionistico Dalmazia«) posjetiti Šmihel, povodom proslave desetgodišnjice tamošnjeg fašističkog Dopolavora. Tom će prilikom tom »Dalmatinskom grupu« biti predana zastava, koju mu je nami-
jenio fašistički Dopolavoro. Osim toga Dalmatinski grupo poklonit će se tom prilikom pred spomenikom Frančeska Rizmonda, »velikog dalmatinskog mučenika«, koji se nalazi na tamošnjem vrhuncu, -gdje je navodno Rizmondo pao.
„ZADAR NOME SLAVO Dl ŽARA”
U talijanskom rječniku Sonzogno
U talijanskom rječniku »Vocabolario Sonzogno«, koji izdaje poznato nakladno poduzeće Sonzogno u Milanu, zabilježeno je pod slovom »z« ovo:
»Zadar. Geogr. Nome slavo di Zara«. To je pronašao jedan čitalac zadar-
skog »San Marca«, kad je tražio u tom rječniku riječ »Žara«. Mjesto »Žare« našao je Zadar i zbog toga se uzrujava 1 piše u »San. Marcu« napadaj na Son-zogna. Zaključuje svoju tužbu ovako: »Živjeli kompilatori rječnika Sonzogno!«
UPOR V JUŽNEM TIROLU
London, 24 aprila. — Angleški list »Daily Mail« objavlja poročilo dunajskega dopisnika o nenavadnih dogodkih na Južnem Tirolskem. Po teh vesteh je prišlo zadnje dni na Južnem Tirolskem do prave gverilske vojne med nemškim prebivalstvom in italijanskim oblastmi. Žandarmerija in policija vodi pravcate bitke z uporniki, ki so se zatekli v gore in na druga varna mesta. V teku zadnjih treh dni je bilo izvršenih mnogo atentatov in raznih terorističnih dejanj. Po
raznih uradih, javnih poslopjih in na javnih mestih so eksplodirali peklenski stroji. Oblasti so izvršile številne aretacije nemških voditeljev, a to je upornike še bolj podžgalo. Italijanske oblasti mislijo, da je to delo narodno-sociallstične propagande.
Italijanski poslanik v Londonu Grandi je izdal komunike, v katerem zanika ta poročila in zatrjuje, da so vse te vesti brez stvarne podlage.
Politika čvrste ruke u Južnom Tirolu
Značajan članak
Francuski »Temps« donaša 27 aprila članak svoga rimskog dopisnika, pod naslovom: »Le Haut-Adige et le pan-germanisme«. »Temps« veli:
»Poznato je da je 1926 Hitler, tada u odličnim odnosima sa fašističkom Italijom, bio dao svečano obećanje da nacional-socijalistička Njemačka neće na nijedan način pokušavati da uznemiri talijanski posjed u Južnom Tirolu, i da se odriče svakog iredentizma tiču-ćeg se 180.000 stanovnika onog kraja. Mnogo znakova ima medjutim danas, koji dokazuju da Hitler ne drži svoje obećanje.
Opaža se u Južnom Tirolu povećanje nacističke propagande. Ta propaganda, koja teži da izazove u tom kraju njemački iredentizam, pokazuje se sada upornom, a često i nasilnom. Poznato je medjutim da su talijanske vlasti unatrag nekoliko godina ublažile režim u toj
pariškog »Tempsa«
pokrajini dajući razne koncesije stanovnicima, naročito u školskom pitanju, a dajući im i neka ekonomska i fi-nansijska preimućstva. A sada, radi upornosti nacističke propagande, vlada je bila prisiljena, da poduzme strože mjere. Politika »čvrste ruke« u Južnom Tirolu, onakova kao što je bila primijenjena nekada pod prvim komesarima, primjenjuje se opet. Ne radi se, razumije se, o primjeni sile, već o strožoj primjeni zakona, naročito protiv onih, koji pangermanskom propagandom nastoje podići jednu antitalijansku struju. Potpuno je sigurno da će sredstva za ugušen je te propagande biti tim odlučnija i oštrija čim se pangermanska propaganda bude to više razvijala«.
Tako javlja rimski dopisnik »Tempsa« a za »Temps« se govori da je službeni organ francuske vlade.
Sterbaeh je konfisciran
Zašto je interniran
bivši poslanik talijanskog parlamenta Nijemac Sterbach ?
Trst, 27 aprila. Bivši poslanik u talijanskom parlamentu Nijemac iz Tirola Sterbach uhapšen je prije nekoliko dana u vezi sa nekim dogodjajima u Tirolu. Izgleda da se radi o poznatom po-
kretu južnotirolskih Nijemaca, o kojem je javila engleska i austrijska štampa. Poslanik Sterbach nije pušten na slobodu, kao što je bilo javljeno, nego je kon-finiran u jednom mjestu nedaleko Rima.
Italija podiže na Brenneru spomenploču njemačkom pjesniku Goetheu
Talijanska štampa javlja istih dana, kad donosi vijest o skidanju spomenika njemačkom pjesniku von der Vogel-weidu, da se na Brenneru podiže spo-men-ploča velikom njemačkom pjesniku Goetheu, na kojoj će biti upisano, da je na tom mjestu Goethe, pogledom upravljenim prema Rimu, napisao u svojem putopisu »Viaggio in Italia«, da je Brenner »granica izmedju sjevera i juga«. Ta izreka Goethea uzimlje se u Italiji tako, kao da bi on time bio re-
kao, da je Brenner granica izmedju Italije i germanstva. Bozenski fašistički list »La provincia di Bolzano« tim povodom donosi članak, u kojem veliča Goethea, i veli, da se on slaže sasvim s Danteom, koji je slično nešto napisao o Brenneru. Goethe je, prema mišljenju toga lista, gigant u jednom narodu pigmeja. Ti pigmeji su Nijemci, koji neće da priznaju, da Italija ima pravo na Južni Tirol.
4
POLEMIKA OKO SPOMENIKAWALTERA VOGELWEIDA NE PRESTAJE
»Giornalđe dTtalia« nastoji umanjiti značenje tog srednjovjekovnog pjesnika — I Mussolini se izjasnio
Polemika oko spomenika Waltera von der Vogelweida u Bozenu još nije prestala. Spomenik je premješten sa glavnog trga u jedan park, a nije bačen, kao što je bila namjera u početku. Pariška »Giustizia e Libertà« kaže da se medjutim o spomeniku rimskom vojskovodji Drususu više ni- ne govori, premda je taj imao doći na mjesto Vogelweì-da. Od toga se odustalo pod pritiskom jednodušnog crotesta u njemačkoj štampi.
Rimski »Giornale dTtalia«, službeni list, donaša 24 aprila opet jedan članak 0 tom pitanju. U tom podužem članku nastoji se prikazati Waltera Vogelweida (rodjenog 1150 god.) kao nevrijednog pjesnika i nepoštenog čovjeka, koji da je mijenjao političke principe iz koristoljublja. U tom članku se citiraju mnoge njemačke istorije književnosti, pa se zaključuje da se zapravo ni ne zna gdje je Vogelweide bio rodjen, pa se kaže da su njemački učenjaci tek u zadnje vrijeme dali važnost tom trubaduru, kada su ga postavili kao simbol pangermanizma u Južnom Tirolu.
Uporedjuje se Vogelweida sa Danteom i citira se uporedba, koju je izrekao Mussolini. On je rekao da je Dante Himalaja, a Vogelweide Monte Pincio. »Dante je uistinu, kaže »Giornale dTtalia« simbol Italije i njegov spomenik u Trentu je afirmacija ponovnog duhovnog posjeda Italije nad tim zemljama, koje je Veliki Rat, napokon, povratio Italiji i to jedino zaslugom oružja i krvlju naših vojnika« — tako zaključuje »Giornale dTtalia«.
JUŽNI TIROL, BRENNER I NJEMAČKO NAORUŽANJE Mišljenle engleskog lista
Engleski list »Morningpost« donosi članak svog rimskog dopisnika koii kaže da talijanska delegacija polazi u Stresu svi-jesna da je Italija već mobilizovana. U tom pogledu, Abesinija je korisno poslužila. Glavni cilj Mussolinija je obezbjedje-nje Brennera. Ako bi bio siguran da Njemačka neće nikad pokušati da uzme Južni Tirol, on bi napustio svoj opozicioni stav prema Anschlussu. Italiji je mnogo stalo do Južnog Tirola, u kome je podigla velike hidroelektrične centrale, koie su postale važan sastavni dio talijansko*.Jn-. dustrijskog života. S druge strane, sigurno Je da će Mussolini produžiti s politikom štq_ intenzivnijeg naoružanja, da bi na taj način potpomogao svaku diplomatsku akciju svoje vlade.
HITLERJEVA PROPAGANDA V NA&I DEŽELI
Hitlerjeva zastava na tovarniškem dimniku v Vrtojbi in aretacije.
Gorica, aprila 1935 — (A g is), že delj časa se je opažalo, da so ljudje zlasti v industrijskih krajih dajali duška risanjem hitlerjevskih znakov po zidovih, z raznimi napisi in sličnim. Razlagalo se je to s tem, da hočejo na ta način pokazati svoje simpatije za Hiitlerja. Morda pa se jim je tudi zbudil spomin na nekdanje čase pred vojno, ko gospodarsko ti kraji vsekator niso čutili nikakega pomanjkanja. Težko bi bilo reči, da je ta propaganda v zvezi s kako organizacijo iz inozemstva in še težje, da jo vodijo hitlerjanski agitatorji. To bi bilo spričo velikanskih varnostnih odredb zlasti v naših krajih popolnoma nemogoče. Vendar pa je značilno, da se širi iz središč, kjer je bila industrija tudi na deželo. Napisi za Hiitlerja in kljukasti križi se oparijo marsikje daleč zunaj mest.
Najbolj zanimivo pa je to, da je pred prazniki nenadoma zavihrala na velikem dimniku zapuščene Mozetičeve opekarne v Vrtojbi, velika hitlerjanska zastava. Oblasti so bile takoj obveščene o tem in prišli so v prvi vrsti miličniki s karabinerji. Toda njih trud je bil s prva zaman, ker nikakor niso mogli na visok dimnik. Oni ki so zastavo razobesili, so namreč za seboj razbili vse kline v notranjosti dimnika. šele ko so prišli gasilci z Gorice s svojo veliko lestvo se jim je posrečilo sneti zastavo.
Ljudstvo je z zanimanjem gledalo to dogajanje in se na tihem zabavalo. Vendar pa je marsikateri to plačal in mnogo jih je bilo, ki so morali velikonočne praznike preživeti v goriških zaporih. Dosedanja preiskava pa ni prinesla nikakega uspeha. Beležimo to gibanje in ta nov pojav pri nas kot nekaj posebnega zlasti še, ker se je tudi že dogodilo, da so bili ponekod rastreseni v lepi slovenščini letaki s hitler-jansko vsebino.
Devetak Rudolf
slikarski ir pleskarski mojster MOSTE — Preradovičeva ulica 46 se priporoča rojakom za vsa v to stroko spadajoča dela. Solidnost zajamčena! Cene konkurenčne!
DRUŽABNI VEČER KLUBA
PRIMORSKIH AKADEMIKOV
Družabni večeri, ki jih vsako leto prireja Klub jugosl. akademikov iz Trsta, Gorice in Istre v Ljubljani so gotovo ostali vsem številnim posetnikom v najprijetnejšem spominu. Znano je, da so programi, ki jih klub izbira, zelo pestri in da je razpoloženje vedno veselo in prijetno.
Letošnji družabni večer, ki se bo vršil 11 maja v dvorani »Kazina«, pa obeta biti prav posebno zanimiv. Sodelovali bodo naši priznani umetniki, ki nam bodo podali poleg drugega tudi odlomke iz primorske in čakavske lirike in nam zapeli pesmi iz naše zasužnjene ožje domovine. Godba bo izvrstna in bo privedla vse v najboljše razpoloženje. Rojaki, pridite vsi na to prireditev in če le mogoče v narodnih nošah, da s tem podčrtate karakter tega večera. Cene bodo nizke, da bo vsakemu omogočen vstop.

MADŽARI SE VRAĆAJU NA RIJEKU
Rijeka, 23 IV. Jutros u 10 sati stigao je vlakom iz Rima talijanski ministar financija Thaon di Re vel u pratnji državnog tajnika Host-Venturia. U 10 i Pol sati doputovao je vlakom iz Budimpešte madžarski ministar financija Fa-biny sa državnim podtajnikom Thaly. U 11 sati u staroj guverneròvoj palači bilo je svečano primanje u počast ministara. Na gatu Genova, u riječkom Punto franco, na svečani način otvorena je madžarska carinarnica. Rad ove carinarnice će odmah započeti na temelju čl. 4 talijansko madžarskog ugovora o promicanju madžarske transportne trgovine preko Rijeke.
KRALJ VIKTOR EMANUEL III.
DOLAZI U ISTRU
Puljski »Corriere Istriano« od 17 o. m. javlja, cia £e g juna, povodom otkrivanja spomenika Nazariu Sauru, doći u Istru talijanski^ kralj Viktor Emanile! III. Puljski ust kaze, da taj posjet znači više nego samo prisustvovanje otkriću spomenika, to je simbolički posjet, koji znači »krizmu« talijanstva Istre. U Julijskoj Krajini danas ne samo da se vije talijanska zastava, nego se i nove generacije razvijaju u punom talijanstvu i to će kralj da vidi.
STRAHOVITA GLAD NA ĆIĆARIJI Ljudi padaju u nesvijest od gladi. Materija, aprila 1935. Ekonomski Položaj, u kojem se nalazimo osobito mi Pa Ćićariji, upravo je očajan. Vlada veliki glad. Mnogi se naši ljudi sjećaju Ì917 god., kada je bio veliki glad u svim Pašim krajevima, ali govore nama mla-djima, da nije bio ovakav kao što je sada. Mnogi naši općinari molili su na Pašoj općini i preko općine na prefekturu da im se uzme djecu nekamo na Prehranu, da ne poumiru od gladi, ali molbe im nisu bile uslišane. Videči naši općinski faktori kakvo je očajno stanje Pašeg naroda napravili su molbu na Mussolinija i on im je dao dozvolu da otvore na općini aprovizaciju. Odredjeno je da svaki čovjek ima pravo da dobije Po 2 kg brašna na tjedan. Za proplakati je Bogu i ljudima, kada mora čovjek, a osobito stare žene, da prave put od 15 do 20 kim puta kao n. pr. iz Vodica, Jelovice, koje su odalečene od naše općine Materije i više od 3 sata pješke, da dobiju ova dva kg brašna. I to ne badava, nego moramo platiti kg po 1 liru i 25 centi...
Desilo se je već da su ženske, koje su dolazile, poslije ovako dalekog puta, od silnog umora i glada, čekajući po cijeli dan ovo brašno, dok su došle na red pale u nesvijest.
Naš je narod u ovim krajevima potpuno propao i tjelesno smalaksao. MINISTAR RAZZA
I RIMSKI l VENECIJANSKI SPOMENICI U ISTRI
Prošlih je dana bio u Puli talijanski ministar za javne radove Razza. On je obišao nekoje talijanske gradiće uz obalu i ostao je oduševljen, kako piše »Corriere Istriano«, venecijanskim i rimskim spomenicima. koje su mu pokazali. U istarska sela nije zašao. Poslije odlaska u Rim Poslao mu je poslanik Maracchi-Mrak telegram, u kojem mu zahvaljuje što je došao u Istru, da se osvjedoči o talijanskom i fašističkom srcu Istre.
ISTARSKA SELA RASTU BROJEM STANOVNIŠTVA A GRADOVI POKAZUJU
Neznatne pozitivne razlike iz-medju broja rodjenih i umrlih
Pula, aprila 1935. Objavljene su službene statistike o broju rodjenih i umrlih u nijesecima februaru i martu.
Te cifre izgle.daiu ovako:
Pula Provincija Ukupno
februara:
Rodjeni Umrli Razlika Marta:
Rodjeni Umrli
Razlika	t * i k
Očito je, da bi stanovništvo Istre slabo n?Predovalo, kad bi omjer izmedju mrt-iL’h i rodjenih bio onakav, kakav iskazuje Uula. Istarske sela dosižu čak i pedeset Posto pozitivne diferencije, dok se^ porast "nje kreće oko deset posto u najpovon-nijim mjesecima.
72
68
4
72
59
13
570
295
275
532
324
208
642
363
279
604
383
221
SIROTI! POSLAN V JOŽNO ITALIJO
za administspaiopSa škofije
»Slovenec« javlja:
Mons. Sirotti, bivši upravitelj goriške nadškofije je v enaki službi nastavljen v Južni Italiji.
Ajdovski župni upravitelj Dorbolo (Italijan) je prestavljen v Zgonik na Krasu.
Kurat g. Viktor Perkan je bil prestavljen iz Podgrada v Istri v Moščenice. Na njegovo mesto je prišel g. Zidar iz Mo-ščenic.
NOV PROFESOR V GORIŠKEM BOGOSLOVNEM SEMENIŠČU Za profesorja novega zakona in za častnega kanonika goriške katedrale je bil imenovan dr. Disso Spiteri. Imenovani je bil rojen v Trstu 1884, ter je bil pozneje v škofijskem konviktu v Kopru prefekt. L. 1909 je bil posvečen v duhovnika in je postal škofijski tajnik poreške škofije. Doktorat iz teologije in filozofije je napravil na Dunaju.
CRKVA U TINJANU
Ove godine bila je u istarskom selu Tinjan velika sedmica — sedmica prave žalosti. U tim danima ide narod u crkvu i traži utjehe u molitvi sa svojim duhovnim pastirom. Ove godine se u velikoj nedjelji nije održao u toj crkvi nikakav crkveni obred.
Iako su bili proljetni dani, oni su u Tinjanu izgledali kao pravi zimski dani. Tih je dana vladala takova zima, da je mnogi starci ne pamte. Vjetrovi se mijenjahu čas bura, čas jug, čas tramontana sa nezapamćenom hladnoćom.
CERKOVNIK TeRTOT IZ BARKOVELJ KONFINIRAN NA PET LET
Trst, 28 aprila. — (Agis.) — Tukajšnje policijske oblasti so aretirale cerkovnika Pertota iz Barkovelj in ga nemudoma postavile pred konfinacijsko komisijo. V zadnjih dneh je bii od omenjene komisije konfiniran za dobo petih let, ki jo bo moral gotovo prestati na kakem konfinacijskem otoku ali kakem drugem kraju v Južni Italiji. Motivacija, ki je dovedla tržaške policijske oblasti do tega hitrega postopanja, nam ni znana.
DVE KONFINACIJI
»Slovenec« javlja:
Lazarist Aleksander Martelanc je po dolgotrajnem zaporu obsojen na 5 let konfinacije. Njegovo zdravje je v zaporu trpelo.
Na pet let je konfinirana tudi gospa Kristina vd. Nabergoj s Proseka.
Ifalijaiai čiste pripreme za velike operacije protiv Abesinije
Fašistički listovi donose iz engleskih izvora (!) informacije da, u vezi sa velikim pripremama koje se čine u Àbesiniji, italijanska vlada namjerava da pošalje još nekoliko kontingenata trupa u Somaliju i Eritreja.
Po ovim informacijama, Abesinci računaju da bi do oružanog sukoba moglo da dodje u septembru ili oktobru ove godine. Italija, kažu listovi, pri tom neće dopustiti da je Abesinci iznenade. Nikada se više neće ponoviti greške koje su dovele do poraza kod Adue 1896 godine, jer ako bude trebalo Musolini će poslati hiljade aviona i stotine hiljada vojnika u Eritreju i Somaliju.
ITALIJA ŠALJE VELIKI BROJ TANKOVA
Rimski listovi donose opise o krvavom krštenju italijanskih tankova, u noći iz-medju 5 i 6 decembra prošle godine, u poznatom sukobu kod Ualuala, gdje su. pokazali svoju spremu i bojnu sposobnost. Zato je sada za Somaliju i Eritreju poslan veliki broj tankova koji će biti prilagodjeni tamošnjem terenu.
NOVI INCIDENTI NA GRANICI ERITREJE
Prema vijestima iz Asmare posljednjih dana učestali su napadaji abesinskih hajdučkih banda na talijanske karavane. Napadaji su najčešći u pograničnoj zoni Abesinije kod Setipa. Dne 25 aprila abesinski hajduci su napali četiri talijanska podanika, koji su se iz Stepe vraćali u Eritreju. Pri ovome napadaju sva četvorica su bila utučena i potpuno opljačkana.
KOROŠCI ZA ABESINIJO?
Ženevski »Journal des Nations« objavlja senzacionalno brzojavko iz Celovca, da je tamkajšnja organizacija Heim-wehra (Heimatschutza) začela zbirati prostovoljce za italijansko odpravo proti Abesiniji. List pristavlja, da je Heim-wehru že uspelo nabrati precejšnje število brezposelnih, ki so vsled svojega bednega položaja sprejeli to ponudbo in se pripravljajo na odhod.
PRVA PISMA IZ ABESINIJE.
Trst, aprila 1935. — (Agis.) — Pričela so prihajati prva pisma naših fantov, ki so morali preko morja z orožjem. Toda ta pisma so slična onim, ki so jih pošiljali vojaki s fronte v svetovni vojni in ki so bila sestavljena vsa po enotnem vzorcu: »Zdrav sem im dobro se mi godi«, čeprav mu je manjkala roka, noga itd. Pisma so namreč zelo strogo cenzurirana in jako črtana. Povedo ne pravničesar, niti tega ne, kako se jim godi, kakšno je vreme ali kakšni so kraji. Roditelje to jako muči, ker si ne morajo ustvariti jasne slike o položaju, čeprav so mislili, da jih bo vsa.^ prvo pismo deloma potaložilo, ko že ni bilo mogoče preprečiti odhoda.
KAKO SO ZBIRALI PROSTOVOLJCE NA GORIŠKEM
Gorica, aprila 1935 — (Agis). Znano je, da so fašistični časopisi zlasti povdarjali, če se je kdo javil za prostovoljca na Goriškem in te proslavljali kot junake. Omenili smo že par slučajev in tudi našteli nekaj imen teh prostovoljcev. Bili so to večina ljudje znani po slabi preteklosti. Ti so bili skoraj primorani oditi, da se tako iskažejo kot resnični in pravi fašisti, ki so za fašizem pripravljeni dati živiljenje. Med »prostovoljci« pa so bili tudi drugi. Bili so to breposelni mladeniči, katere so zvabili z raznimi obljubami, zlasti z naštevanji vseh ugodnosti, ki jih bodo uživali v Somaliji oz. Eritreji, tj. s plačo, ki bo znašala 18 lir dnevno, dalje da se jim ne bo treba boriti, ampak da bodo le stražili itd. Ni čuda, če so marsikoga pridobili
PRETEP MED MILIČNIKI IN VPOKLICANO NA GORIŠKEM KOLODVORU
Gorica, aprila 1935. — (Agis.) — Ko se je pred prazniki odpravljala večja grupa fantov iz Gorice in goriške okolice v Abesinijo, je prišlo na kolodvoru do razburljivih dogodkov. Fante se spremljali domačini in tudi drugi meščani, vmes pa seveda celi kordoni straž vseh vrst. Zelo se namreč bojijo, da ne bi vojaki še v zadnjem času pobegnili. Seveda ni bilo to poslavljanje brez vzklikanja in tudi prepevanja. Zato so se čutili marsikateri prenapeteži prizadete in so pričeli v svoji jezi odgovarjati, izzivati in tudi zasramovati naše fante. Vse je kazalo, da stvar ne bo iztekla mirno dokler res ni prišlo do pretepa, v katerem so jih izkupili eni kot drugi. Več izmed njih je moralo biti prepeljanih v bolnico, večini pa grozi vojaško sodišče.
Upor vofakov v Pistoji
Mladeniči na poti v Abesinijo se puntajo.
Trst, aprila 1935 — (Agis). — »Giustizia e Libertà«, ki izhaja v Pari-uz je prinesla kratko vest, da se je ode-lek vojaštva v Pistoji, ki je bil namenjen s prihodnjo odpravo v italijanske kolonije vzhodne Afrike, nenadoma uprl. Vojaki so baje pretepli svoje častnike. Oblasti so hitro podvzele vse korake, da so upor zadušile že v kali in nočejo izdati o teh dogodkih nikakih obvestil, ker hočejo držati vso zadevo v tajnosti. Kljub temu pa se je ta vest hitro razširila po mestu. Voditelji upora so bili takoj aretirani in zaprti ter poslani z drugimi v Afriko. Pravijo, da so tudi vojaki po drugih kasarnah zelo nedisciplinirani.
ZNANI FAŠISTIČNI PRVAK KLOFUTA NAŠE FANTE ZARADI SLOVENSKEGA PETJAl
Trst, 27 aprila.(Agis.) — Kakor smo že pisali v našem listu, je bilo v zadnjem času mnogo naših fantov vpoklicanih k vojakom in bodo morali iti v italijanske kolonije Somalijo in Eritrejo. Kljub žalostnemu dejstvu, so se odpravljali z doma s tradicionalnim petjem na ustih a s prikrito žalostjo v srcih. Tako se je na tržaški postaji dne 9. tm. zjutraj nabralo precej naših fantov, ki so za slovo prepevali slovenske pesmi. V istem času se je nahajal na postaji tudi znani fašistični prvak dr. adv. Gef-ter-Wondrich, kateremu vsekakor ni biol po godu slovensko petje. Pristopil je k nekemu fantu in ga dejansko napadel ter ga oklofutal z vso brezobrazir-nostjo. Tudi neka zagrizena Italijanka je dala duška s tem, da je vpila, da bi mogli fašisti zopet začeti tepsti z man-ganeli in dajati ricinovo olje, kakor so to delali v prejšnjih letih. Večina pa se je zgražala nad početjem enega glavnih fašističnih voditeljev.
PREDAVANJE O ABESINIJI U TRŠĆANSKOM UDRUŽENJU GLUHONIJEMIH
Popolo di Trieste« od 18 aprila javlja, da je 14 aprila na večer u tršćanskom udruženju gluhonijemih (»nella sede dell’ Associazione San Giusto fra i sordomuti«) g. Vittorio Jeralla održao predavanje o Abesiniji. Govorio je dugo o kolonijalnoj politici Italije, o bogatstvu Abesinije, o kulturi i običajima u Abesiniji ìtd. »Popolo« kaže, da je predavač izazvao veliki interes mnogobrojnih gluhonijemih, koji su bili prisutni.
NAD TISOČ IZVRŠB
V AJDOVSKEM OKRAJU
Griča, 15 aprila 1935. — (Agis). Kakšen je gospodarski položaj v Vipavski dolini nam kaže položaj enega bivših industrijiskih centrov, kjer je pred vojno in hitro po vojni cvetela trgovina, obrt in se je tudi že pričela razvijati industrija. Kakor poročajo je bilo v kratkem času nekaj mesecev izvršenih nad tisoč izvršb. Ves »promet« se tako vrši danes le okoli davčne uprave ozirom davčne izterjevalnice.
PONOVNO ZVIŠANJE DRŽAVNIH DAVKOV
Gorica, aprila 1935. — (Agis.) —
Z letošnjim letom so bili vsi direktni davki povišani za 50 odstotkov. Za prihodnje davčno leto pa je napovedan ponovni povišek za nadaljnih 50 od sto. Ta nenavadno visoki dvig v tako malem razdoblju nam jasno govori o stanju italijanskega davkoplačevalca. Med tem ko vse ostale evropske države skušajo olajšati plačevanje davkov ter z raznimi odredbami omiliti zlasti težko stanje kmeta, se v Italiji brez usmiljenja nalaga ravno kmetu čim dalje večja ih hujša bremena. Pri tem pa je predvsem najbolj prizadet ravno naš človek. In ta nova napoved zvišanja direktnih davkov je že vnaprej ustvarila ; med prebivalstveni strah in povečala nerazpoloženi e.
»PICCOLO« O EKSTRAVAGANTNIM I EGZOTIČNIM IMENIMA, KOJA TRŠĆA-NI NESMIJU DAVATI SVOJOJ DJECI
Tršćanski »n Piccolo« od 24 aprila donosi članak pod naslovom »Krsna imena jučer i danas«. Veseli se, da se danas sve više uvode prava talijanska krsna imena, a nestaju (jer zakon zabranjuje) nekadašnja ekstravagantna krsna imena kao što su Milica, Slava, Vera, Davor itd. Usput se obara i na neka talijanska ekstravagantna krsna imena.
TALIJANSKI FANTI GVIDU NERIJU žrtvi atentata na »Popolo di Trieste«.
»Popolo di Trieste« javlja, da će se 24, 25 i 26 maja sastati u Trstu svi fanti Italije, svi bivši ratnici, koji su pripadah infanteriji. Bit će to velika parada, a u programu je i defilovanje ispred spomen ploče Gvidu Neriju, koji je poginuo povodom atentata na »Popolo đi Trieste«, zbog čega je došlo do streljanja kod Bazovice.
BOMBA EKSPLODIRALA
V	HIŠI FAŠISTIČNEGA POSLANCA Trst, 10 aprila 1935 (Agis). — V hi;
ši fašističnega poslanca Pochezza iz Carrare je pretekli mesec eksplodirala bomba, ki je močno poškodovala poslopje. Po naključju ni bilo omenjenega poslanca tisti čas doma, vrnil se je šele pozno po tem dogodku in si tako rešil življenje. Policija je bila takoj alarmirana in izvršila številne preiskave in aretacije.
RAZŠIRJANJE FAŠISTIČNIH MLADINSKIH ORGANIZACIJ TUDI MED OTROKE
Trst, aprila -935. — (Agis). — Fašistične mladinske organizacije čim dalje bolj razpredajo svoje mreže med našo mladino. Z ustanovitvijo nove take organizacije »figli di lupa«, katere člani so otroci stari od 4 do 6 let, so tudi šolo neobvezni otroci prisiljeni biti člani fašističnih organizacij.
V	Barkovljah pred »Casa del Balilla» vršijo stražo člani organizacije sami, to so dečki od 6 do 14 let in korakajo prek »kasarno« z majhnimi puškami.
»JAJNINE«.
y>JAJNINE«. Ovo izvanredno jelo naše domače tvornice »Peka-tete« (makaroni, špageti i prilozi za juhu) prodaje se po cijeloj našoj državi. Svuda ih vidimo po izlozima: u Zagrebu, Beogradu, Skoplju, Splitu i po svim drugim gradovima i pokrajini.
To je najbolji dokaz, kako ih se svuda upotrebljava i kako su obljubljene međju svima. Rekonvalescentima i onima koji
STROGE OBMEJNE ODREDB
Postojna, aprila 1935. — (Agis. — Kot je naš list že poročal, je vsa meja močno zastražena. Na cestah, ki peljejo iz obmejnih vasi proti gozdu in meji se smejo kretati samo oni, ki imajo posebno dovoljenje, nazvano »tessera di frontiera«.
NOVA KARABINJERSKA KASARNA NA ZELINJU
Gorica, aprila 1935. (Agis). — Iž Cerknega poročajo, da okrog Zelinja še vedno pripravljajo nove utrdbe in druge vojne naprave. V zadnjem času pa so začeli z zidanjem nove karabinjerske kasarne, kajti v okolici je že toliko vojnih naprav in vojnega materijala, ki potrebuje čim dalje več praznikov in stražnikov. Karabinjerji pa, ki stražijo vse te naprave, nimajo v bližini primernega stanovanja, zato so pričeli z gradnjo novega poslopja.
ZAŠTITA PRAVA ČOVJEKA I ZAŠTITA NARODNIH MANJINA
Predavanje Andreje N. Malđelstama u Packom sveučilištu u Zagrebu.
Zagreb, 30 aprila. — U Pučkom sveučilištu održao je sinoć predavanje Andreja Nikolajevič Maldelstam, član Instituta za medjunarodno pravo u Parizu, o zaštiti prava čovjeka (La pro-tection des droits de 1’ homme). Predavač je, uglavnom, iznio ove misli o tom važnom problemu:
Već u 17 i 18 vijeku postojala je regionalna zaštita vjerskih manjina, a američki i francuski ustavi su prvi naglasili stanovita prirodna prava čovjeka, dok su mnogi ugovori o miru sadržavali odredbe za vjersku slobodu stanovnika ustupljenih teritorija. Tako je Berlinski kongres 1878 nametnuo Turskoj i oslobodjenim državama obavezu, da imadu poštivati vjersku slobodu, te priznati gradjansku i političku jednakost svima podanicima. Ali sve te ža-štite su imale regionalni karakter.
Generalni karakter toj zaštiti htio je da dade Wilson, koji je tražio pravo za Društvo Naroda da intervenira u slučaju kršenja preuzetih obaveza, ali mirovni ugovori nisu uspjeli da nametnu svima državama obaveze o zaštiti manjina i zaštiti prava čovjeka uopće. Obaveze su nametnute pobijedjenim l novonastalim državama, kao i onima koje su kasnije stupile u Društvo Naroda (Albanija, Irak itđ.), ali u tim obavezama se govori jedino o pravima narodnih manjina, a ne o pravima čovjeka. Na taj način, kaže predavač, podijeljen je taj problem na dvoje: pravo čovjeka uopće i pravo manjina. Zaštita prava čovjeka ušla je u neke vrsti kompetenciju Instituta za medjunarodno pravo, a o pravima manjina se brine Manjinski kongres (kojemu je na čelu dr. Wilfan).
Medjutim se u Društvu Naroda vođi od samog početka borba za generalizaciju zaštite manjina. Tako je 1922 primljena u Društvu Naroda rezolucija, kojom 'se obavezuju one države koje nisu morale primiti obavezu o zaštiti manjina, da će na svojem teritoriju primjenjivati opća načela tih ugovora, a 1930 je na poticaj Njemačke Unija društava za Ligu Naroda prihvatila predlog da se pošalje poziv svim evropskim državama neka u svoja narodna zakonodavstva unesu i formalno priznanje prava manjinskih grupa po načelima koja su iznesena u mirovnim ugovorima. Ali sve je to ostalo mrtvo slovo. Unija društava za Ligu Naroda je takodjer u više navrata zahtijevala da se u Pakt Društva Naroda unesu odredbe o zaštiti manjina, ali to ne uspjeva Iz političkih razloga, jer postoje dva shva-tanja o pravima države: jedno shvata-nje o apsolutnom suverenitetu države, a drugo shvatanje koje pretpostavlja humanost i medjunarodni mir tom apsolutnom i totalitarnom državnom suverenitetu.
Predavač iznaša razne faze te borbe; predloge Litve, Njemačke, Poljske i država koje su obavezane na zaštitu, pa se zaustavlja na lanjskom zasjedanju, gdje je Poljska predložila saziv jedne konference, gdje će se formulirati generalna i obavezna zaštita za sve manjine u svim evropskim državama, a kada nije uspjela ona je otklonila od sebe primljene obaveze mirovnim ugovorima. Iznaša rezoluciju Medjunarodne diplomatske akademije, i spominje jedan član te rezolucije, koji glasi: »Svi gradjani Jedne države imaju pravo na punu zaštitu života i slobode«. (Tu detaljno govori o Njemačkoj i Sovjetskoj Rusiji).
Pri koncu tumači deklaraciju Instituta za medjunarodno pravo primljenu na zasjedanju u Briarcliff-Lodgeu u Americi 1929 god. koju je izradio i predložio Maldelstam (predavač), član treći te rezolucije glasi:
— Dužnost je svake države, da prizna svakom individuumu jednako pravo da se slobodno služi po svom izboru jezikom, te da se u njemu odgaja.
Da se izbjegne izgovorima velikih država koje neće da preuzmu obaveze o zaštiti manjina izgovorom da će se tada na njihovom^ teritoriju stvoriti artifici-elne manjine koje, će ugrožavati mir, predavač naglasuje da baš ova njegova deklaracija nema u vidu ostvarivanje kakovih posebnih prava manjina. Ona tek hoće da se priznadu i zaštite prava čovjeka, a time se ujedno briše i dvo-dioba država, na one koje su nešto dužne da štite i na one koje to nisu. Tako bi se dobilo minimum za sve, t. j. generalizirala bi se zaštita prava čovjeka, a izbjeglo bi se i prigovorima o artifici-jelnim manjinama. Ujedno treba imati na umu raspoloženje velikih država, koje neće da se juridički vežu.
Treba ustanoviti objektivna pravila za zaštitu općih čovječjih prava, jer bi inače zaštita bila iluzorna. Trebalo bi sazvati konferenciju diplomata, a pripreme za tu konferenciju da izvrše stručnjaci, jer je to pitanje vrlo važno i za unutarnji i za medjunarodni mir. Nigdje se ne bi smjelo ići protiv čovjeka i protiv njegovih osnovnih prava.
čovječanstvo se nalazi pred izborom. Izbor treba da bude: zaštita prava čovjeka u svim državama, zaključuje predavač. — (t. p.)
■	^	^ -	1	~	'	-"I
NAŠI U TUĐINI
ZAŠTO SE MORAMO BRINUTI ZA JUGOSLAVENE IZVAN
JUGOSLAVIJE
IZVAN JUGOSLAVIJE ŽIVI 2 MILIJUNA I 800 HILJADA JUGOSLAVENA - ISELJENICI
I NARODNE MANJINE Predavanje Milana Marjanoviča
Brojčano je predavač zatim dao ovu reći. Fašizam zabacuje načelo nacijonal-
Poznati naš književnik i publicista; Milan Marjanovič, bivši šef Centralnog presbiroa kod Pretsjeđništva vlade, održao je prije par dana (30. IV.), na poziv ženske sekcije zagrebačke Jugoslo-venske matice, predavanje pod naslovom »Naši u t u d j i n i«. Koliko sama tema, toliko i ličnost predavača, koji je pretsjednik u Zagrebu nedavno konsti tuiranog Radnog odbora za svjetsku za^ jednicu Jugoslovena, opravdavaju potrebu da se osvrnemo na ovo predavanje i da zabilježimo neke glavni je misli
1	karakterističnije navode.
Naši u tudjini — to su svi oni Jugoslovani, koji u većim grupama danas žive izvan Jugoslavije. To su najprije naše narodne manjine u susjednim državama, a drugi glavni dio — to su Jugoslovenski iseljenici u Americi (sjevernoj i južnoj) i drugim kontinentima te u raznim državama Evrope. — Iako se ove dvije grupe Jugoslovena iz van Jugoslavije bitno medjusobno razlikuju po svom odnosu prema materi-zemlji i po problemu koji je za svaku od njih karakterističan — jedno je manjinski problem, a drugo je pitanje iseljenika — u jednom se oba ova pitanja jako dodiruju, po slabom interesu i brizi koja se poklanja kod nas pitanju Jugoslovena izvan Jugoslavije, iseljenicima kao i manjinama. Taj slabi interes, gotovo bi mogli reći nehaj, očituje se kako kod javnosti tako i kod mjerodavnih krugova. Nije to naša tvrdnja; to je predavač istakao na nekoliko mjesta, ukazavši odličnim poznavanjem problema i na to kako je ovakav stav ne samo nepravedan nego upravo štetan po narodne i državne interese.
Predavač je najprije istakao da danas živi izvan granica Jugoslavije oko
2	milijuna i 800 hiljada Hrvata, Srba i Slovenaca, što čini jednu petinu (ako ne i nešto više) Jugoslovena u vlastitoj državi. To je činjenica o kojoj kod nas malo tko misli, a ipak koliko je ona značajna već na prvi mah.
Predavač zatim uglavnom kaže ovo: Imamo dvije vrsti zagraničnih Jugoslovena. Prvi žive na teritoriju koji se drži naše države, geografski je taj teritorij povezan s našom zemljom. Ti su Jugo-sloveni ostali izvan granica naše države ali oni su doma, na svome, oni su starosjedioci. Drugi su oni, koji su se iselili zbog zarade, da žive provizorno u nekom kraju. Prvih (manjine) imade oko 1,300.000, drugih (iseljenici) oko 1 milijun 500.000. Najveći je broj iseljenika u Sjevernoj Americi (920.000). Medju te iseljenike ubrojio je predavač i naše iz Julijske Krajine, te je spomenuo, da ih imade oko 50.000, koji su se (osim u Jugoslaviju) iselili u razne države Evrope i druge krajeve svijeta.
Problem manjina, kao i problem iseljenika, nastavio je predavač, je van-redno složen i različit, taj je problem delikatan, jer se radi o ljudima pod tu-djim suverenitetom, a i zato što su se na svim stranama razvili nacionalizmi. Zatim predavač govori o osnovnim razlikama izmedju manjina i iseljenika, prikazuje pozitivne i negativne strane jednog i drugog pitanja. U pitanju manjina i njihova održanja teškoća je u tom što su manjine priključene uz homogeni narod, pod njegovim su naravnim i umjetnim pritiskom, ali je prednost u tom, što je narod manjine sra-šten sa zemljom, drži se nj? čvrsto, te je u kontinuiranoj vezi sa materom-zemljom. Iseljenici pak rastepeni su u raznim zemljama, oni su kao izgubljeni otočići u moru tudjeg naroda, ali im je dana mogućnost organizacije i razvoja nisu podvrgnuti umjetnom i nasilnom pritisku kao manjine.
Karakteriziravši ovako jedan i drugi problem, g. Marjanovič zatim potanko govori o ma n j i n a m a. No i tu pravi daljnje diferencijacije, pa govori o četiri grupe manjina. U prvu ubraja manje otočiće, naših sunarodnjaka u Rumunjskoj, Madžarskoj, Hrvata u Južnoj Italiji, u čehoslovačkoj i oko Beča. Ova grupa nema političkog značenja za naš narod; ti naši sunarodnjaci su više primjerci naše rase, našeg folklora i imaju neke vrsti reprezentativan karakter. Drukčije je s drugom grupom, sa Slovencima u Koruškoj i Hrvatima i Slovencima u Julijskoj Krajini; ove dvije velike skupine su produženje našeg etnografskog teritorija. One imaju važnu narodnu ulogu, jer su se očuvale kroz hiljadu i više godina, jedna pod mletačkom, druga pod germanskom navalom. Treća grupa, to su već otoci; Hrvati u Burgenlandu u Austriji, Hrvati (i nešto manje Slovenaca) i istočnoj Madžarskoj, Hrvati i Srbi u užnoj_ Madžarskoj, u Rumunjskoj, Srbi i Grčkoj. Ovih naših sunarodnjaka imade priličan broj, ali politički ne dolaze u obzir. Još ima četvrta grupa, a to su oni naši sunarodnjaci, koji su se naselili i ostali su u Rusiji.
sliku: u Italiji živi 50.000 Slovenaca u kraju koji joj je prije rata pripadao, u Julij skoj Krajini Hrvata i Slovenaca imade 650.000, u Austriji Hrvata i Slovenaca 180.000, u Madžarskoj 110.000, u Rumunjskoj 70.000, u Grčkoj 170.000, a u Rusiji 50.000. Od ovog čitavog broja, Hrvata imade 435 hiljada, a Slovenaca jedna trećina od njihovog ukupnog broja.
Koje je značenje i vrijednost tih manjina za narod u Jugoslaviji? Na to je predavač odgovorio uvjerljivim argumentima, da iz toga izvede logični zaključak, kako je dužnost Jugoslavije i Jugoslavena da se brinu za svoje sunarodnjake izvan Jugoslavije.
Prvi razlog koji za to govori je etničko - kulturni. Svaki narod mora se brinuti i za najmanje dijelove svog organizma (jer i narod je organizam); čuvajući svoje krajnje dijelove čuva svoje predstraže, čuva time pozadinu. Zakon je vitalnosti da se valja brinuti za ono što je očuvano, što je živo, da time i sredina bude zdrava a organizam neokrnjen, da bude potpun.
Drugi je razlog u tome što manjine, koje su danas kamen smutnje, mogu biti u normalnim prilikama faktorme-djuna rodne suradnje i kopča mira.
Pitanje reciprociteta diktira nam takodjer kao daljnji razlog brigu za naše manjine. Moramo forsirati da se izbriše razlika, i nepravda medju državama da su jedne obavezne da pruže manjinsku zaštitu, a druge to nisu. Po tom, današnjem stanju, dolazi kod nas do anomalije da je 6500 Talijana u Jugoslaviji medjunarodno i diplomatski zaštićeno, a stoput veća skupina naših sunarodnjaka u Italiji to nije. Princip reciprociteta manjinske zaštite nama ne bi škodio, već bi bio od koristi, jer bismo se, za prava što ih pružamo manjinama u našoj državi, dovoljno regresirali pravima što bi ih stekle naše manj in eiz van Jugoslavije.
Još je jedan razlog spomenuo predavač, a taj se ukratko dade ovako iz-
nosti, kao zastarjelo, ma da Italija temelji svoju egzistenciju na tom principu. Mjesto toga fašizam iznosi fikciju imperij ske države ističući razloge strateškog prodiranja. Brineći se za manjine, mi radimo u isti mah na afirmaciji načela narodnosti na kojem baziramo svoju slobodu, i ujedno se borimo protiv zavojevačkog i imperijalističkog principa koji propovijeda fašizam.
Kako pomagati manjinama, o tom predavač nije govorio, ali je naglasio da je dužnost da se stvori živ interes i razumijevanje za ovo pitanje, da se pokaže jaka i odlučna volja za pomoć.
U drugom dijelu predavanja g. Marjanovič je govorio o našim iseljenicima i prikazao njihovu brojčanu jakost u pojedinim krajevima svijeta. Spomenuo je političke, ekonomske i finansi jalne koristi kpje je narod u domovini imao od iseljenika prije rata, a osobito za vrijeme rata i u prvim godinama života Jugoslavije, da na kraju naglasi kako se i pored svega toga pitanju naših iseljenika i njihovom životu ne poklanja dovoljna, gotovo nikakva pažnja.
Da prikaže potrebu brige za naše manjine i iseljeništvo, mogao se predavač poslužiti još i primjerom ostalih naroda. Da ne spominjemo koliko brige posvećuju, iz političkih interesa, ovim pitanjima Nijemci, Talijani i dr. Može se tu istaknuti primjer Cehoslovačke, koja pokazuje sve veću brigu svojim zagraničnim sunarodnjacima. To to bi bila gotovo posebna tema, a predavač je i bez toga dao jasnu sliku problema naših u tudjini i uvjerljivo iznesao razloge koji sile da im se posveti veća pažnja. Tek je šteta da predavanje nije bilo bolje posjećeno. Ovakvoj propagandi za naše u tudjmi valjalo bi uopće dati što veći publicitet, skrbiti da se javnost zainteresira na pogodan i uspješan način. Nema sumnje da će Radni odbor za svjetsku zajednicu Jugoslavena, znati pronaći najzgodniji put i udesiti kako da popularizira svoje ciljeve kod ovdašnje javnosti i mjerodavnih faktora i time izvrši potreban i koristan narodni posao. — (r)

EMIGRANTSKI DOM V LJUBLJANI
Odmevi socialne akcije
,Tabora1
Ljubljana, 26 IV. čestokrat se je povdarjalo v naši emigraciji, da mora biti osnova našega dela najtesnejši povezanosti z reševanjem težkega in perečega problema lajšanje bede našega brezdomca. Važnost takega smo-trenega dela ni treba ponovno še posebej povdarjati. Omenimo naj le primer, ki naj služi celokupni emigraciji kot dokaz, da je tako delo ne le samo delo človeške srčne kulture, ampak tudi delo eminentne propagandne važnosti, delo tesnega medseboj nega udejstvovanja, globokega razumevanja in zbližanja rred nami in domačini. Ljubljanski dnevnik »Glas naroda« je objavil prejšnji teden članek, ki jasno priča, kako domačini cenijo naše delo, kako nam pomagajo in kako z nami sočustvujejo. »Glas naroda« priobčuje pod naslovom »Emigrantski dom«:
_ Na Viču, na cesti na Brdo, se odpre očem ravnica, posejana z malimi hišami, ki so^skromne a prikupne vzrasle na zelenih pašnikih skoro do roba rožniškega hriba. Tu stanujejo srednji in imovitejši kmetje, uradniki, ljudje, ki so svoje s težkimi žulji pridobljene — prihranke naložili v lična domovanja, katera ščiti iz viška cerkvica na Rožniku.
Med temi hišicami, s pisanimi gredami in rožami na oknu, je daljša pritlična stavba, ki spominja na naše južne hiše, na take, ki se vlečejo iz Gorice tja do Vrtojbe. Pa tudi ^vsa zunanjnost se močno odraža od okolišnih hiš. Ureditev vrta in gred mzkimi, Pletenimi ogradami, vodnjak ob hiši in zahišje — vse je svojsko in kot iz juga preneseno in z okusom vsajeno v od daljeno predmestno idilo.
Kolikor ljudi, toliko usod, toliko težkih romanov in žalostnih tragedij je združenih pod to gostoljubno streho, kjer gospodari in ureja življenje kot skrbni oče, upravnik prenočišča.^ učitelj Bensa.
Prenočišče d: uštva »Tabor« ima danes že svojo zgodovino. V letu 1932, ko je postajal dotok ubežnikov iz Primorja vedno večji in večji, je društvo »Tabor« vzelo v najem večjo sobo v Kolizejski ulici v Trnovem, kjer je uredilo zasilno prenočišče za 11 ljudi. Pri ureditvi tega prvega pre-hočišča je priskočil društvu na pomoč v največji meri mestni stavbenik g. Emil Tomažič, ki je prispeval vse potrebno za ureditev sobe. Vendar se je kmalu izkazalo, da je to prenočišče premajhno, in članstvo jc začelo razmišljati o lastni stavbi. Nekaj denarja je društvo že imelo, 10.000
pre-
Din je dobilo v dar o priliki proslave 60-letnice primorskih veteranov ge. Maše Gromove in načelnika g. Iva Sancina. To 1® temeljni kapital, ledaj je razpisalo društvo še brezobrestno posojilo v znesku 10.000 Din, ki je bilo kmalu vplačano. Koncem oktobra so zapele lopate in v najhujšem deževju so neumorni člani »Tabora« z odborom na čelu pričeli z gradnjo lastnega doma, ki je bil v pičlih dveh mesecih že pod streho in za silo tako urejen, da so V enem prostoru ljudje že lahko prenočevali. Delo ne bi šlo tako hitro od rok, če bi ne priskočili društvu na pomoč skoro vsi ljubljanski podjetniki, ki so se iskazaii res mecensko. A vsi ti meceni imajo da-nes_ gotovo svoje zadoščenje. V veliki dvorani, kjer je nekaj nad 50 postelj, je pre-nočilo nad 12.890 bezdomcev. ki bi sicer težko kje našli streno. Večina njih je pre-. jemala tudi brezplačno brano. Samo letošnjo zimo so najbedneiši prenočevale! jeli 14.056 obedov.
Poleg velike spalnice ima dom še dva večja prostora. V enem je urejena delavnica, kjer prencčevalci mizarijo. krpajo čevlje in za silo krojačijo, v drugem je pa bolniška soba, ki je tudi vedno polna. V kletnih prostorih - ie velika kuhinja in shramba ter drvarnica.
V prisilnem 'brezdelju žive in delajo zase in za društvo. Sem in tia se enemu ali drugemu posreči da za dan ali dva najde pri kakem bližnjem kmetu začasno delo, aii pri kakem vrinarju ali zidarju. Zvečer pa hodijo na društvene sestanek, na pre-davanja in k pevskim vajam; saj so ravno ti brezdomci steber pevsk. društva »Tabor«, ki si je ped spretnim vodstvom svojega pevovodje, prosvetnega referenta pri Kralj, banski uprav* v Ljubljani gosp-rranca Venturinija, pridobil lep sloves in zasluženo priznanje našega tiska in naše javnosti.
Ljudje v okolici imajo naše brezdomce radi. Vsaj zatrjevali so mi tako. In zaupajo jim, ker so pridni in pošteni fantje, dobri dečki, ki mso po svoji krivdi zašli v današnji položaj. In njihovo pesem imajo radi; pesem veselo in poskočno — a žalost obenem.
Sedaj se pripravljajo, da poromajo na Oplenac, da se poklonijo na grobu Viteškega Kralja ^Aleksandra I. Zedinitelja, da mu mesto rož na grob prineso tržaško in istrsko narodno pesem.
Pesem junaštva, tuge in trpljenja, pesem ncomajenega hrepenenja in upanja.
PROPAGANDNA TURNEJA NAŠIH SREDNJOŠKOLACA
USPJELE AKADEMIJE U BEOGRADU, NIŠU I SKOPLJU — ISTARSKE NARODNE PJESME I »BALUN« POBUD JU JU ODUŠEVLJENJE — BRATIMLJENJE NAŠE I JUŽNO-SRBI-
JANSKE OMLADINE
Zagreb, 30 aprila. — Jednu od može da primi nekoliko stotina ljudi,
najvećih i najvažnijih ovogodišnjih ak čija emigracije izvršili su ovih dana nasi srednjoškolci — pitomci Istarskog djačkog internata u Zagrebu. Oni su Poduzeli propagandnu turneju po južnim krajevima, koja je odlično uspjela. Nekoliko mjeseci su se spremali za taj zadatak, pod vodstvom svojih odgojitelja u internatu i uz pomoć stručnjaka, tako da su uspjeli da spreme bogat i raznolik program. Imali su namjeru da idu u Brod, Novi Sad, Beograd, Niš, Skoplje i još neke manje gradove Moravske i Vardarske banovine, ali su u Zadnji čas morali odustati od puta u Brod i Novi Sad kao i u neka manja mjesta (ne svojom krivnjom), premda fiU naši emigranti bili spremili sve potrebno za doček i uspjeh akademije u tim gradovima.
Program koji su izvadjali na toj tur-beji bio je slijedeći:
1. Državna himna, (Pjeva djaoki zbor internata).
Jos. A. Kraljić: »Naš pozdrav«. (Deklamacija). 3- M. Jankovič: »Dalmatinski šajkaš«. (Ritmička vježba — izvodi žensko odjeljenje).
Drago Gervais:: »Moja zemja«. (Deklamacija). 5- Bukač-Sladb:k: »Petorica«. (Skupinske proste vježbe — izvodi muško odjeljenje).
Baciò Bož? : »Ciklus simboličkih vježbi sa istarskim narodnim motivima«. (Izvodi žensko odjeljenje).	.
Rikard Ratalinić-Jeretov:	»Slobodnoj braci«.
(Deklamacija).
Mladen Pozajić: »Svatovske pjesme iz okolice Zagreba«. (Izvodi pjevački zbor djačkog internata).
9- Boris Papanđopulo: a) »Doletel je sivi soko«. b) »Datino vino crveno«. (Izvodi djački pjevački zbor).
Vladimir Nazor: »Pjesmo istarskog prognani-“a«. (Deklamacija).
Antun Bačić: Simbolička vježba s pjevanjem. ,2 Dovodi muško i žensko odjeljenje).
* starate narodne pjesme. (Originalna izvedba 13. M dča Klasa).
Izvode^8" ’>Mor* sdrijansko« (Vježba veslima.
u	, PRomci i pitomice internata).
vank»Ć'Rc,nisov: a) ^Ptičii ples^ b) 5>Us-pa-1*1	Tj , Zvane Sopac: »Pojmo mi
v® .balota: »Moj otac«. (Recitacija.)
f djački zbor internata V 15 Mate Balota: - J
mi mala«. (Pjeva
odieljonje).
• Istarski narodni ples uz pratnju »sopila«. Svi-KB. Fugošić i Trubić sa Krka.
‘0- ivi. Brajša-Rašan: »Predobri Bože«. (Istarska himna -- pjeva djački zbor internata).
*
18 o. mj. ujutro otišli su iz Zagreba svi pitomci i pitomice otpraćeni do stanice od pretstavnika društva »Istra« i jugoslavenske Matice«. U Beogradu je hasim srednjoškolcima bio priredjen srican doček. Pretstavnica »Kola srpskih ®estara« gospođja generala Pešića odr-jla je našim srednjoškolcima toplu dobrodošlicu na čemu joj je u ime djaka hvalio direktor internata. Dočeku je “io prisutan pretsjednik Saveza dr. I. M. c°k, pretsjednik beogradskog društva bistra, Trst, Gorica« arh. A. Lorencin l binogobrojni emigranti, tako da je pe-ron bio pun.
Dan prije toga je beogradska »Politika« donijela opširan članak o istar-jim muzičkim instrumentima sopila-ma, tako da je za akademiju vladao interes. Akademija je održana u »Ru-BKom domu« pred punom salom. Poje-S!,nJh,točke bile su izvod jene odlično, a vijesti1 ih i® Primala sve većim oduše-.Nak°n otpjevane drž. himne internata prikazao je ukratko nacionalnu svrhu turneje. Od točke do točke entuzijazam je sve više rasao. Ali vrhunac entuzijazma pobudilo je dvoglasno pjevanje istarskih narodnih pjesama, a kad_ su se na pozornici pojavili sopci (svirači), vodeći plesače u istarskim narodnim nošnjama, dvoranom se Prolamalo urnebesno klicanje i pljeskali je. Narodni istarski ples (kolo), pobudio je toliki interes da su se za’nj zainteresirali stručnjaci, te će tom plesu biti posvećeno posebno poglavlje u drugom dijelu knjige »Narodne igre«, što te izdaju gdje Ljubica i Danica S. Jankovičeve.
Akademija je dakle postigla potpuni Uspjeh. Beogradsko »Vreme« pisalo je o tej akademiji vrlo laskavo.
Slijedećeg dana su pitomci otišli na %>!enac. Tu su na grobu blagopokojnog ■bralja-Ujedinitelja zapalili voštanicu i Položili lovor-vijenac. Jedna učenica i direktor održali su komemorativne go-vore. čuvar crkve na Oplencu je iza to-izjavio da još nije vidio tako đirljl-teg i uzbudjujućeg posjeta kao što je bio taj posjet istarske srednjoškolske omladine. — Sa Oplenca su se vratili natrag u Zagreb oni pitomci i pitomice, koji nisu sudjelovali na akademiji, a ustali, njih osamdesetak na broju, produžili su za Niš i Skoplje.
*
Na niskoj stanici dočekali su ih naši ^migranti na čelu sa g. drom Buncom, Pretsjednikom udruženja »Trst-Gorlca-iftra«, zatim g. Fabijančićem i žgurom. r°red njih moglo se na stanici vidjeti », Pretstavnike sokola i svih srednjih “kola. Potrebno je istaknuti odličnu organiziranost i agilnost tog našeg udru-5en3a, koje je uložilo sve svoje snage ?,a našoj omladini bude boravak u Nišu }te ugodniji. Na svakom koraku bili su 5tarski đjaci predmet naročite pažnje. k Sama akademija davana je u »So-“diskom domu«. Golema dvorana, koja
skoro je bila premalena. Akademiju su posjetili svi odličnici na čelu sa banom Moravske banovine g. Dobricom Matkovičem, načelnikom grada Niša i bivšim ministrom g. Dragišom Cvetkovičem, komandantom mjesta g. Josifom Kostićem i drugim odličnicima. Sve točke akademije izvedene su na opće zadovoljstvo.
Ban Moravske banovine i pretsjednik općine primili su direktora internata u posebnu audijenciju i interesirali su se za rad i prilike naše omladine.
Vrhunac je postigla ta turneja _ u Skoplju, po dočeku i po uspjehu. Doček na stanici je bio impozantan. Masa gra-đjanstva sa sokolskom glazbom, srednjoškolci, pretstavnici svih skopskih društava (Kolo srpskih sestara, sokoli, akademičari, Narodna obrana, pjevačka društva, ženska društva Kneginje Ljubice i Kneginje Zorke itd.) dočekali su našu omladinu, a potpretsjednik općine g. prof. Obradović pozdravio je nase srednjoškolce u ime grada. Nato se formirala povorka na čelu sa sokolskom glazbom i otpratila je djake u konači-šte — internat Učiteljske škole. Pločnici i prozori su bili krcati gradjanstva, koje je srdačno pozdravljalo našu omladinu.
U nedjelju poslije podne su održali akademiju za skopske djake u Sokolskom domu-Matica. Prisustvovalo je oko hiljadu sokola i školske djece. Na koncu je oduševljena skopska omladina provalila na pozornicu i u garderobe, te je nastalo medjusobno grljenje i bratimljenje. To je bio najdirljiviji mome-nat _ to bratimljenje istarske djece sa djecom Južne Srbije, a simbolično značenje tog bratimljenja podvukao je u svom govoru na akademiji i starješina Sokolskog društva-Matice g. Drag. Vu-ličević.
U ponedjeljak naveče priređjena je ista akademija u Narodnom pozorištu. Akademiju su posjetili svi odličnici grada, a pozorište je bilo izvanredno posjećeno, »tako da su bila zauzeta ! sva mesta na galeriji«, piše skopski list »Vardar«, a drugi skopski list »Skopski glasnik« kaže u dugom prikazu i ovo: »Sve tačke akademije, od najobičnijih recitacija, simboličnih vežbi i originalnih istarskih narodnih pesama u dva glasa, pa do istarskog narodnog plesa uz pratnju so pilla (zurla) i pesama djačkog hora bile su izvedene najpreciznije i do najsitnijih pojedinosti. Skoro sve tačke su se morale ponavljati«.
Odlazak iz Skoplja je bio za nasu djecu uzbudljiv. Otpratili su ih na sta-
nicu skopski srednjoškolski novostečeni prijatelji, pretstavnici društava i naši emigranti. Na stanici je bilo i scena ljubljenja i grlen ja, takove su simpatije naša djeca zadobila u Skoplju.
Na povratku u Beogradu priredilo je Kolo srpskih sestara u svojem domu čajanku našim djacima. Toj čajanci su prisustvovali i pretstavnici naše emigracije, dr. čok, arh. Lorencin, Mororovi-čić, dr. Brnčić i drugi. Gospođja Pešić je u ime Kola srpskih sestara toplo pozdravila goste, a i ostale gospodje su sa najvećom pažnjom i ljubavlju dočekale i primile našu djecu. — Nakon čajanke otpratili su ih članovi društva »Istra-Trst-Gorica« na stanicu.
Pri koncu bi trebalo napomenuti da su na toj turneji sudjelovali i stručnjaci za pojedine tačke programa, koji su uložili sav trud i ljubav da akademija čim bolje uspije. Tako je gosp. Ive Je-lenović uvježbao »balun«, gg. Vinko Trubić i Roko Fugošić sa Krka su svirali u sopile, muške gimnastičke vježbe su uvježbali gg. Brkić i štromar, a ženske gdja Zlata čulinović, prof. Gortan je vodio djački zbor, a na klaviru je pratio Stanko Klinčić. Nadzor i vodstvo je bilo u rukama direktora internata g. prof. Josipa Demarina, a režiju i ekonomiju je vodio g. Ljubo Čargo. Do Oplenca je sa djacima bio šef srednje nastave u Savskoj banovini g. Dragutin Pere, član kuratorija internata i g. Ivan Stari, pretsjednik društva »Istra« u Zagrebu.
Na početku ovog prikaza smo istaknuli da je ova turneja naše srednjoškolske omladine jedna od najvećih i najvažnijih ovogodišnjih akcija naše emigracije. Ova turneja je dokazala da se našom propagandom može najuspješnije prodrijeti baš ovakovim načinom. Tamo gdje je nemoguće ili vrlo teško iznašati u uobičajenoj formi naše pitanje, tamo je moguća uspješna propaganda na ovoj bazi. Dočeci i govori u Beogradu, Nišu, a naročito u Skoplju, dokazuju nam da je naša omladina izvršila odlično jedan težak zadatak: da je popularizirala i stekla simpatije za naš pokret u krajevima gdje je radi udaljenosti i drugih prilika bilo to najteže. A bratimljenje Južnosrbijanske i naše omladine ukazuje nam na put, kojim bi trebalo ići u zadobijanju jugo-slovenske omladine za naše ideje i ci-
Naša je omladina izvršila dostojno svoj zadatak, zadatak kojega si možda nije potpuno svijesna i čiju važnost jos možda ne uočava potpuno, a emigracija joj mora biti zahvalna za taj njezin
rad.
(t. p.)
.BALUN”
Naša kulturna hroniha
ISTARSKI NARODNI PLES
u muzičkoj reviji „Sklad”
Na jednoj ovogodišnjoj zabavi u Za- ka Maru i bije i kara. Te pjesme je iz-grebu 3 (H. K. D. Napredak, 2. II. u veo muški zbor: Vodja puta je bio prof. Glazbenom zavodu) izveden je istarski	~
narodni ples »balun«, o čemu je »Istra« jednom već pisala. Sada spominjemo da je poznata smotra »Sklad« koju izdaje zadruga t. zv. nezavisnih kompozitora SKLAD, u svom posljednjem broju (siječanj-veljača), koji je izašao pred kratko vrijeme donijela opis ovog plesa i potrebne bilješke o balunu i istarskoj narodnoj nošnji. Podatke o balunu i nošnjama napisao je_ Ernest Radetić, urednik »Malog Istranina«.
Revija »Sklad« donosi u istom broju i dionice Slavka Zlatica, koji je skladao »balunu« popratnu glazbu. Uz Rađeti-ćev članak nalaze se slike i crteži sa potrebnim uputama kako se balun pleše i o svim figurama koje se u plesu izvode. Po svemu što je izneseno u reviji, ne će biti teško naučiti i uvježbati ovaj naš karakteristični i slikoviti istarski ples, koji će nadamo se postati tako ne samo pristupačan već i poznat i izvan Zagreba, kao što je popularan i omiljen medju Istranima. — (r).
NAŠI U OMLADINSKOJ MUZICI
O Matetićevim kompozicijama U zadnjem trobroju revijalne zbirke omladinske muzike »Grlica«, koju ure-djuje i izdaje u Zagrebu naš Srećko Kumar, objavio je Matetić-Ronjgov is tarske narodne pjesme Crčak, Kos. Ivan Gerbec je dao šest priloga, a N. N. piše o kompozicijama I. Matetića-Ronjgova. ISTARSKE PUČKE POPIJEVKE U IZVEDBI PODMLATKA JADRANSKE STRAŽE IZ SPLITA Pođmlađak Jadranske Straže Srednje tehničke, Muške i ženske zanatske škole iz Splita priredio je u aprilu turneju po Jugoslaviji. Na toj turneji se izvodio muzički program, a na programu su bile i četiri pučke popijevke iz Istre, i to: Doleti tičica, Fopuhnul je tihi vetar, Vrbniče nad morem i Maj
Stjepan Roca iz Splita.
FRANCE BEVK I BAMBIČ U »MLADINSKO! MATICI«
U redovnim ovogodišnjim publikacijama »Mladinske matice« izići će pri-povijest Franceta Bevka »Pastirci« i sli-kovnica u bojama Barn bičeva »čudovite prigode mladega Pasjeglavca«.
SABRANA DJELA IVANA PREGELJA
Izišao je zadnji svezak Pregeljevih sabranih djela u izdanju Jugoslovanske knjigarne u Ljubljani, pod naslovom: »Otroci sonca«. To je trilogija, koja se sastoji od male novele »V Sopotih«, koja je izišla lanjske godine u Domu l Svetu, novele »Helena«, koja^ je bila štampana 1919 i »Slavice«, štampane pod naslovom »Glorisa« u Mladiki 1920 u Gorici.
Pregelj je te tri novele nanovo preradio i tako im dao pečat svoga najnovijeg stvaranja, a ujedno je nadodao vezu, koja od sve tri novele pravi jednu cjelinu, te se na taj način ova konačna redakcija djela dosta razlikuje od prve.
NOVO DJELO FRANCETA BEVKA
Ovih dana je izišla u izdanju Mohorjeve knjižnice u Celju novela Franceta Bevka. »Huda ura«. Knjiga obasi-že 176 stranica.
Bevk i tu obradjuje seljački život i to strast seljakovu za zemljom. Kritika se dobro izražava o tom djelu našeg najplodnijeg pisca i naglašava da su likovi i karakteri plastični, živi i pri' kazani na zanimljiv i umjetnički način.
VIDEM I GORIČKA U TALIJANSKOM ROMANU
Talijanska štampa javlja, da je ovogodišnju nagradu »Bagutta« za najbolji talijanski roman podijeljen poznatom fašističkom ramanopiscu Emiliu Gadđi, za njegov roman »H castello di Udine« Pisac u tom romanu opisuje doživljaje u ratovanju po Furlaniji i Goričkoj.
DESANKA MAKSIMOVIČ 0 GERVAISOVIM STIHOVIMA
U 22 broju od 13 aprila beogradskog literarnog lista »Ideje« piše poznata književnica Desanka Maksimovič o »čakavskim stihovima« Draga Gervaisa, citira nekoliko pjesama iz te zbirke, a izmed ju njih veli, uz ostalo, ovo:
»Pre nego što počne čitati, čovek bi po naslovu knjige pomislio da će unutra naći pesme slične trubadurskim, pomalo hladne, sa velom prošlosti, daleko od života. Pesnik je medjutim umeo da da ovom starom narečju toliko svežine pe-vajući o ljudima što sad žive o svom rodnom kraju, slikajući pejsaž u kom je proveo detinjstvo. U tim stihovima nema preteških ukrasa, ni složenosti i svesno-sti kakva se javila kad je poezija, kako se to obično kaže, bila na svom vrhuncu, lepota ovih malih pesama je u njihovoj jednostavnosti, naivnosti, vrlo raznolikom, živom ritmu, najzad u nečemu što se ne bi moglo analizirati. One liče najviše, ako bi htelo da se upore-đuje, na pesme naših romantičara.
Kao u Domjanićevim kajkavskim stihovima ima i ovde nečeg prisnog i domaćeg, bliskog svakodnevnom životu, osveženog humorom. Kako se, uostalom, i može drukčije pevati na narečju koje nas toliko veže sa detinjstvom, sa očinskim krovom, sa simpatično-smešnim prilikama rodnog sela ili varošice, čim progovori ovim narečjem pesnik mora da se seti Triju novica (bakica), koje pred kućom kritikuju ceo svet, »od osme do polna«.
Pored toga što ova knjiga privlači svojom jednostavnošću, iskrenošću, melodijom u pesmu stavljene čakavštine, ona može da bude i korisno štivo po našim gimnazijama. Nešto što je učenicima naših krajeva sasvim apstraktno, što im pretstavlja samo izvesno mrtvo gramatičko pravilo, postalo bi sasvim blisko i razumljivo, kad bi ove stihove pročitali. Na najprijatniji način bi mogli naučiti nekoliko glavnih osobina ovog narečja, mogli bi unekoliko ući i u akce-nat ovog govora, jer su sve pesme akcen-tovane. Pored toga su snabdevene i objašnjenjem nepoznatih i retkih reči i izraza.«
POLEMIKA]
OKO ČAKAVŠTINE
Polemika o čakavštini, koja je bila pobudjena pojavom Gervaisovih »čakavskih stihova«, traje još i dalje. Ta se polemika uglavnom vodi u zagrebačkom »Obzoru«. Registrirat ćemo samo 4 članka o tom predmetu.
U »Obzoru« od 23 IH replicira Franjo Pavešićna članak Vladimira Nazora i tvrdi da čakavština ne izumire, nego da se oporavlja, dok Ive Jelen ovi ć tvrdi 11 IV da čakavsko narječje rapidno propada i za to iznaša dokaze, po kojima se vidi da je baš u zadnje vrijeme potpuno nestalo mnogo starih riječi i oblika iz čakavštine. I. Balentović hoće (18 IV) da tu polemiku o čakavštini svede na pravu mjeru i veli:
»Ako do sada ni jesmo imali književnoga produkta u čakavskom narječju, a tek sada smo ga dobili, znači da se je čakavština — živeći do sada, pa će valjda i od sada — u tom književnom obliku tek rodila i da će u književnosti živjeti upravo dotle, sve dok se nadje ljudi koji će u čakavskom dijalektu stvarati književna djela«. — On dijeli čakav-štinu na književnu i seljačku i upore-djuje čakavske pjesnike sa Galovićem i Domjanićem.
Dr. Krunoslav Bego piše " 20 aprila, takodjer u »Obzoru«, o tom pitanju i dokazuje da čakavština pretstavlja dragocjeno blago. On je za obnovu čakavske tradicije t. j. za popularisanje naših starih književnih djela u čakavštini i predlaže popularna izdanja Hek-torovića. Lučića i drugih.
JEDNA NEUGODNA POGREŠKA
Pjesmu »Uskrnom lahoru« napisao je Ante Dukić
U uskrsnom broju našeg lista dogodila se jedna vrlo neugodna pogreška: ispod pjesme na drugoj strani pod naslovom »Uskrsnom lahoru« ispao je potpis autora. To je opaženo, kad se već iz tehničkih razloga nije moglo popraviti. Pjesmu je napisao naš poznati pjesnik Ante Dukić, čija poezija izazivlje često pažnju i u inostranstvu te doživljava prevođena razne jezike. Tim nam je više bilo žao što se pogreška dogodila, Jer je ta pjesma jedna od najboljih njegovih pjesama i veoma je karakteristična za fizionomiju pjesnika Dukića, naroči» to zbog vanredne mladenačke svježine i poleta.
PREDAVANJE DRAGOVANA ŠEFICA O MANJINAMA
U petak 3 o. mj. u 6 sati naveče održat će Dragovan šepić predavanje o nezaštićenim manjinama u Carnegievom klubu, u Ekonomskoj komercijalnoj visokoj školi u Zvonimirovoj ulici. Ulaz slobodan i besplatan.
.IUGOSLOVENSKOJ MATICI U ZAGREBU
da aočaste usaomenu blagODokojnoz univ. nrof. srosp. Giurice Giorgjevića iz Beograda poklonili su gg. Mary i Makso Antič iznos od 150 dinara. — Plemenitim darovateljima. koli se u svakoj prigodi sjećaju Jugoslovenske Matice, zahvaljuje se Odbor.
SVI U PROLJEĆE SA NOVIM
cipelama AaaMđa.
Vel 9—UK
Jaki bok» 5a ggmenira_<JianS)rn. to 0-vahne dečako.
Vel. J-8
Od cmog boksa, sa gu««n1m dlanom.
Vel. 9—M K
Od izdržava masne kože sa aumenln djonom.	T----
59.
Vel. 9—11K Od najboljeg boksa, sa kožnim dlanom, ukrašena bušenjem.
Vel. 6—13
Od smedjek ili crnog boksa, gumeni ajon. Jako izdržl|ive.
129
Dd crnog Hl žutog teleće« boksa, kožnim đjonom, za svakodnevnu upotrebu.
Vel. 6—13
Od smedjek ili crnog boksa, kožni đfofl, ukrašena bušeniem.
jm
Od huntingcalfa sa kožnom podpe*l-j eom. ukrašena bušenjem. PoslednjaJ
novost.
V«L'9—MM Od telećeg ‘tJofcso/ sa kóinlm dlanom.
Vel. 3^
'SŠS^tSS&SS?
0d «Badi«»	teteb.MjBÉM SMK
^ Vel. 6-12 Od crnog boksa sa gumenim dianoia
DARIVANJE EMIGRANTSKE DJECE U OSIJEKU I ADOLFOVCU
. »Istra« u Osijeku, da djeci siromaSnih i iiezaposlenih emigranata u Osijeku i Adol fovcu priredi-uskršnje veselje, organizova-la je uskršnje darivanje emigrantske djece da i ona osjete svjetle praznike Kristova Uskrsnuća. Naša tajnica i pročelnica ženske sekcije gdjica Marija Rupnikova sakupila je međju bolje stojećim emigrantskim obiteljima i medju našim prijateljima mnogo šarenih uskršnjih jaja, kolača i drugoga.
Razdijelila sve to u ukusne kesice sa natpisima »Sretan Uskrs« — »Istra Osijek«. Na uskršnji ponedjeljak prije podne sakupila su se osječka djeca u društvenim prostorijama. Bio je prisutan i skoro cio odbor sa predsjednikom g. prof. Lj. Čičom na čelu. Uz prigodan nagovor djeci su podijeljeni darovi koje im je donio »Istarski zeko«. Poslije podne su vlakom sa tri košare pune darova otputovali u obližnji Adolfovac predsjednik g. prof. Lj. Čič, tajnik gdjica M. Rupnik i odbornik g. A. Gruden. Njima se je pridružila i darežljiva Osječanka gdja Zlata Pavšič.
U Adolfovcu dočekani od emigranata krenuli su u dvorište našega odbornika g. A. Šergo gdje su se počela sakupljati emigrantska djeca čuvši da su došli njihovi stari znanci iz Osijeka. Uskoro je dvorište vrvilo od ječe koja su vesela i razgovorna došla u pratnji svojih majki i sestara. Djeca, oko 40 na broju jedra i zdrava, ali bijedno obučena, veselila su se uskršnjim darovima koji su im uz prigodan nagovor podijeljena. Evocirana su sjećanja na rodni kraj. Ima ih koji su tek nedavno došla amo, pa su im sjećanja na Istru još živa. Veselju nije bilo kraja.
Poslije fotografiranja Osječani su praćeni daleko od naše djece pješice se vratili u Osijek.
IZ DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
GLAVNI ČLANSKI SASTANAK PJEVAČKOG ZBORA
održat će se u srijedu 22 maja o. g. u 8 sati navečer u dvorani gdje se održavaju pjevačke probe. Dnevni red je ovaj: 1. Pozgrav pročelnika. 2. Izvještaj tajnika. 3. Izvještaj blagajnika. 4. Izvještaj arhivara. 5. Biranje novog poslovnog odbora, i 6. Eventualije. Pozivaju se članovi pjevačkog zbora da prisustvuju ovom glavnom godišnjem sastanku.
Odbor.
POZIV PJEVAČIMA
Pozivaju se pjevači pjevačkog zbora društva »Istra« u Zagrebu, da opet redovito dolaze na pjevačke pokuse radi sko-rog nastupa. Pokusi se drže kao i prije, ponedjeljkom i srijedom od 8—10 sati naveče. — Tajnik.
»Sočani« v Celju so zborovali
Celje dne 23 aprila 1935.
V nedeljo 14 aprila, ob 16. uri popoldne se je vršil v mali dvorani Celjskega doma občni zbor društva »Soča« v Celju. Udeležilo se ga je poleg 180 članov in članic, tudi vladni svetnik g. Emilijan Lilek, dalje delegat »Soče-matice« v Ljubljani g. Urbančič, delegat društva »Nanos« v Mariboru g. Žiberna in delegat Rluba koroških Slovencev v Celju g. Vodušek. Vsi so pozdravili v lepih in bodrilnih besedah občni zbor in na uspehih čestitali.
Tov. predsednik se je ob otvoritvi spomnil tragične smrti naših mučenikov in 7 umrlih članov (Alojz Baldasin, Ivan Rebek, Zmagoslav Bevc, Cvetko Kovač, Miroslav Krajnc, Josip Segulin, Ignac Gregorčič), katerih spomin so vsi navzoči počastili s trikratnim vzklikom: »Slava«. Nadalje je tov. predsednik razvil celoten program emigracije in očrtal uspešno delo društva.
Tov. tajnik je poročal v izčrpnem referatu o delovanju društva ki je bilo vseskozi aktivno in vzorno, da je imela uprava 30 sej in 1 žalno sejo za blagopokojnim kraljem; društvo šteje danes okoli 380 članov. Tov. blagajnik je podal svoje poročilo, in izkazalo se je, da je bil prav dober gospodar in da je vodil blagajno v vzornem redu. V knjižnici, ki je poslovala enkrat tedensko, ie danes 400 knjig, po katerih posega prav pridno mladina.
Propagandni odsek je svojo aktivnost lepo razvil. Bil je v stalnih stikih z organizatorno-propagandnim odsekom Saveza v Ljubljani in zveznim vodstvom.
Društveni gospodar je poročal, da se je arhiv in inventar društva znatno povečal, zakar gre vsekakor zahvala društvenim dobrotnikom.
Dramski in prireditveni odsek je priredil več komemoracij, pripravljal je tudi Gregorčičevo akademijo in Veliko primorsko akademijo, kar pa je preprečila tragična smrt blagopokojnega vladarja.
Mladinski odsek je imel 34 sestankov s povprečno udeležbo 30. Poleg tega 4 literarne večere. 6 debatnih in več komemorativnih večerov. Recitacij je bilo na sestankih 20. Izven društva so omladinci stalno obveščali članstvo v svojih nacionalnih organizacijah o aktualnih manjšinskih vprašanjih in takih predavanj je bilo dosti nad 30. Mladina je sodelovala v vseh odsekih aktivno, in je zato lahko imenujemo dušo Soče. Mladinski odsek si je uredil prav lepo čitalnico ter upravlja knjižnico in lokal. Mladina je na občnem zboru zahtevala uved stalnih mesečnih sestankov vsega članstva, da bi tako stalno bilo informirano o delu Saveza in emigracije sploh in to vsled razloga, ker starejše članstvo na sestanke mladine ne prihaja. Glede na važnost in bodočnost je načelnik ob koncu poročila zahteval za mladino mesto, ki ji pripada.
Novoustanovljeni ženski odsek se že uveljavlja. Pri lanski božičnici je pokazal svoje zmožnosti in dokazal svojo nujno potrebo. Organiziral je na dan 9. aprila t. 1. prodajo spominskih znakov v korist brezposelnim emigrantom in domačinom ter zelo lepo uspel družabni večer.
Socialni odsek se je boril s finančnimi tež-kočami, kljub temu pa je svojo nalogo rešil glede na prilike. Podrpl je veliko število revežev, a kljub temu je še dosti nepreskrbljenih sirot. Za rešitev tega vprašanja se bo morala zanimati tudi država. Socialni referent je poročal tudi o lepo uspeli božičnici, na kateri je bilo obdarenih okoli 100 revežev, domačinov in emigrantov.
Nato je načelnik mladinskega odseka podal aktualen referat o »krivicah starejše generacije do mladine«. Povdarjal je potrebo preosnove nacionalnih organizacij, pokazal na delo, državi in narodu sovražnih organizacij. Starejša generacija se naj za mladino pobriga, naj jo primerno spoštuje in vzgaja. Referat je dosegel pritrjevanje. Nadzorni odbor je predlagal upravnemu odboru in načelnikom odsekov absolutorij s pohvalo, kar je občni zbor soglasno sprejel.
Nato je tov. predsednik naslovil par toplih besed na prisotnega zgodovinarja g. Emilijana Lile-ka, ki si je pridobil izrednih zaslug za naš pokret, ki je v dveh svojih brošurah razkrinkal vsemu kulturnemu svetu vse trpljenje in zatiranje našega naroda. Kot je že javljano v dnevnem časopisju je bil, po navdušenih govorih delegata Soče-matice in par članov celjske Soče, izvoljen soglasno za častnega člana. G. Lilek se je za izvolitev ginjen zahvalil in obljubil, da bo delal za naše brate in sestre onkraj mej vse dotlej, kjer mu bo mogoče.
Pri volitvah je bil izvoljen nov odbor, v katerem je zadostno zastopana tudi mladina.
Sprejetih je bilo tudi par resolucij in sicer glede socialnega fonda, in dalje proti zatiranju slovenskega in hrvatskega jezika v cerkvi.
Celjska Soča je danas močna in trdna organizacija in stoji po aktivnosti in ugledu med pr-vimi v Celju. — ir.
EMILIJAN LILEK — ČASTNI ČLAN CELJSKE »SOČE«.
Na zadnjem občnem zboru celjske »Soče« je bil vladni svetnik v. p. in ugledni zgodovinar g. Emilijan Lilek soglasno izvoljen njenim častnim članom. Vladni1 svetnik g. Lilek si je pridobil izrednih zaslug s svojimi brošurami, s katerimi je zainteresiral svet za naše brate in sestre onkraj naših mej. Redki so možje, ki bi se z vso ljubeznijo posvetili vprašanjem naših manjšin, a med temi redkimi zavzema zgodovinar g. Lilek brez dvoma prvo mesto. S poštovanjem zre vsa jugo-silovanska emigracija na delo neumornega sivolasega zgodovinarja, ki ga je celjska »Soča« za njegovo zaslužno delo skromno nagradila s častnim članstvom. — ir.
I

NASI POKOJNIKI
I
Smrt požrtvovalne vzgojiteljice in narodne delavke
V Dekanih v Istri je na Veliko noč umrla učiteljica Angela Valentičeva, ki je zadnje čase službovala v Sramu pri Mariboru. Prepričana Jugoslovanka je vse svoje življenje in delovanje posvetila vzgoji naroda tako v šoli ko izven nje. Nekaj let je bila načelnica framskega Sokola dokler ji je zdravlje dopuščalo, a tudi zadnje čase se je še vedno marljivo udejstvovala pri Jadranski straži. Pokojnica je bila rojena v Dekanih pri Kopru in je po dovršeni učiteljski maturi službovala devet let po raznih krajih Istre in v Trstu. Ko pa so začeli
premeščati naše učitelje v notranjost Italije je bila tudi ona radi svoje značajnosti in narodne ^zavesti premeščena. Pokojnica je že več časa bolehala in letošnjo zimo se ji je bolezen še poslabšala zato si je zaželela v rojstni kraj, da bi tam našla zdravje. A mesto tega se je zgodilo kot pravi Prešeren? »Le ena se tebi je želja spolnila, da v zemlji domači ti truplo leži«.
*
Tik pred prazniki je umrla v Ljubljani ga. soproga banskega uradnika in bivšega učitelja Mermolje, Ivanka roj. Pless. Pogreba so se udeležili številni rojaki. Vsem ostalim naše iskreno sožalje.
Umrl je šolski ravnatelj Franc Strnad
Malo pred velikonočjo je umrl v Ma* riboru šol. ravnatelj Franc Strnad. Dosegel je visoko starost 89 let in je bi! najstarejši med vpokojenim učiteljstvom v Sloveniji.
Blagi pokojnik se je rodil v Št. Vidu pri Vipavi, kjer je bil njegov oče nadučitelj. Po dovršenih šolah v Gorici je služboval kot učitelj najprej na hrv. šoli v Aituri pri Pulju, kjer se je živahno vdele-ževal dela za probujo naroda. Potem ie služil v Kojskem ter v Kamnjah na Goriškem,^ a slednjič je prišel za nadučitelja v Črniče, kjer je deloval polnih 26 let. Vsega je deloval v šoli 41 let in je bil znan kot izvrsten učitelj in dober tovariš. Mnogo je delal tudi med soriškimi Slovenci na političnem in gospodarskem polju. V svojih mlajših letih se je z vnemo bavil Z ročnim delom, tedelal je krasne izdelke iz lesa in je bil večkrat odlikovan na razstavah.
Vrlemu možu časten spomin, njegov» gospe soprogi pa iskreno sožalje'
ZAHVALA »TABORA«
V počastitev spomina nepozabne ifl ljubljene hčerke Vike, je darovala družina Nepužlanova znesek Din 200.— društvu »Tabor« v Ljubljani. Prisrčna hvala!
Str. por.'Roman Banko — Miner-
s^cav Komanda — Kum,bor	din 10."
Podružnica »Soča* — Murska Sobota (zbrano na društvenem zboru dne 17 IV.) . . . din 23." U prošlom broju objavljeno . din 37.013.&
Ukupno din 37.046.60
Gostiona Ljubljana
v ŠIBENIKU (na obalj)
Izborna kuhinja, ob vsaki uri tople te mrzle jedi. prvovrstna vina, sobe «a tujce, vse po najzmernejših cenah Priporoča se cenj. izletnikom in trg. potnikom
FRANJA in ANDREJ ŽULJAN
.Istra, izlazi svakog ijedna u petak. — Uredništvo i uprava nalaze se u Zagrebu, Masarykeva «Una ku. — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ »ISTHA«, ta: za cijelu godinu 50 dinara; za po godine 2» dinara; za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cijumnska 6. — Tisak: Stečajnina Jugoslovenske štam Masarykova ol. 28. II. Telef br 67-80. — Urednik: Ivo Mihovilović, Jukičeva ui. 30. — Za uredništvo odgovara; Dr. Fran Hrnčič, advokat, Samosta 28, II. — Broj čekovnog računa 36.788. — PretptapB j h Zagreb, Masaiykoya 28a — Za tiskaro
odgovara Rudolf Polanović, Zagreb, Ilica broj 131.