'■ * ■■ - ■%
SOKO LSkII
OUs I 10 S A V C ZA SCKCU K R. A 1 J EVINE JUCOSt^VIJE
SOKOLSKO SELO
Čuvajte ■Jugoslaviju i
Ljubljana, 2 novembra 1934 God. V — Broj 45
Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica brc poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po c
Zahvalnosi Sokolstvu s Najvišeg
mesla
x Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije primio je od gosp. Ministra Dvora Njegova Veličanstva Kralja Petra II pismo zahvalnosti Sokolstvu sledeče? pržaja:
Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije
Beograd
Prilikom mučeničke smrti Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedi-n^elja, Sokoli i sokolske ustanove iz cele zemlje poslali su Njegovu y®ličanstvu Kralju, Njenom Veličanstvu Kraljici Materi i Njegovu Visočanstvu Knezu Namesniku dirljive izjave saučešća i bola za ovim lenaknadljivim gubitkom, koji je zadesio našu Kraljevinu i Kraljevski Dom.
Po Najvišem nalogu čast mi je umoliti Savez da svima Sokolima *2javi zahvalnost s Najvišeg mesta.
Beograd, 14 oktobra 1934 god.
Ministar Dvora: Milan Antič, s. r.
Zahvala Češkoslovačke obec sokolske Savezu SKJ
vi: -Šavez Sokola Kraljevine Jugosla-v .. Primio je od bratske Češkoslo-Jj\e obec sokolske zahvalu slede.čeg
držaja;
Draga braćo i sestre!
nfj,.?adnja naša poseta u Beogradu Boi) -0ln tako bolnog i žalosnog do-V-p.i3. kako je to bio pogreb Vašeg Xi; ,°g i slavnog Kralja Ujedinitelja ^ Vel. Kralja Aleksandra I ostače ђјј? nezaboravna uspomena sviju učes-Ostače nezaboravna ne samo koT ^a®e m^e i Uubazne pažnje, s,u pokazivali spram svima na-učesnicima svi jugoslovenski So-i i' s kojima smo došli u dodir da v p°čem od pretstavnika i vo-Vašeg Saveza i naših dragih ugo-
stitelja u Sokolu III, pa sve do о|н£шћ članova iz sviju krajeva Jugoslavije. Svi su nastojali, da naš boravak u Beogradu prema njihovim silama i. mo-gućnostima bude što udobniji i pri-jatniji, ukoliko je to uopšte bilo mo-guće u ovako tužnim danima i okol-nostima.
Ovim Vašim držanjem opet se je pojačala nerazdruživa veza obiju naših Saveza, što če biti samo od koristi po oba naša bratska naroda.
Primite za sve našu iskrenu brat-sku zahvalu i uverenje o našoj istin-skoj ljubavi.
Na zdar!
Tajnik,
Dr. Keler, s. r.
Starosta,
Dr. Bukovski, s. r.
®%oda I sveslovenskog sokolskog sleta u Varšavi
Sok ^re<;sedništvo Saveza slovenskog cj ,°^va zcključio je na svojo j sedni-da ^ e°gradu dne 17 oktobra o. g., SaVpc se naredna sednica pretsedništva z,a slovenskog Sokolstva održati u ece 1935 godine. te nadalje, da na
dnevnom redu ove sednice, na inicija-tivu starešine Saveza poljskog Sokolstva brata Adama Zamojskog, neće biti slet Saveza slovenskog Sokolstva, čije se održanje odgada na neodredeno
vreme.
*
e^osloi)ačko Sokolstvo za Viteškim Kraljem Ufeciinitelfem
?«Cs,"kokky vestnik«, glasilo ČOS, ko u Sl u svom 41 broju vrlo lepe član-tlra ,sPpmen Viteškog Kralja Aleksan-i ђа>. ^iedinitelja. Donosimo ih da bi 1 sj-ri sokolski redovi bili upoznati
s vclrkom ljubavlju i suosečanjem, ko-jim su naša češkoslovacka brača ot-pratili našeg Velikog Kralja na put večnog Mira. ...................
S bolom se sećamo.
teških dojmova narodne i čo-SokniM • tragedije sećam se na sve-slet u Beogradu god. 1930. U Р<јГ()(ј.и držim fotografiju Kraljevske MbP -e Kako pozorno prati sokolsko Se 0л:,lz kraljevske lože. Pred mojim Ргјјцј lla stere beogradsko sletište, le-?°kolski barjaci, oduševljenje, marš’ _Yls°ko plavo nebo. Glazba evira plazim m’> češkoslovačke Sokolice, .П;’ yežbališt,e. Oči sviju nas J^a v^kih Sokoliea upiru se pre-•ičnost ],evskoj loži. Prepoznajemo ^?2naiBSVlrna nama tako omiljelu, pre-•a’ kit*10 *4raUa Aleksandra. Vidimo v'dii11‘ P Pažljivo prati naše vežbe, i u4 cla„SveUu pojavu Kraljice i male-K	Petra. Vežbamo do-
Tl oc' ne šticde s pohvalom, «^s. Pozdravlja, rukom. Žarko МагЈ eje> Završile smo vežbu — ^Ца Је°Км vežbališta. Oduševljenje, s^u.	Piepuno	srce, izazivlje
Njen najbolj i Sin otputovao jc u daleku prijatel jsku državu, da bi njeno ime upisao u knjigu čovečanstva. Domovina s čežnjom i nestrpljenjem oče-lcuje povratak svog Sina — da li če joj doneti grančicu mira? Nije ju done-sao. Vrača se u naručaj Svoje rnajke domovine, na rođenu grudu. Rastuže-na majka prima svog Sina s potresnim pitanjem: »Zašto mi se vračaš takav, Sine moj, Kralju moj? Kako da obrišem suze dece svoje?
Čujemo taj glas majke Jugoslavije i mi sokolske žene, koje čuvamo u svojim srcima dragoccnu uspomenu, čujemo taj plač i mi plačemo s njome.
Uspomena pre tako vedra i vesela, danas pali i reže našu dušu.
Skoro zavidam onima, koji Ga ni-su nikada videli, njihova tuga nije tako strašna, njihova žalost ne može da bude tako teška, kao žalost onih, koji su nekada gledali u te duboke oči Junačkog Sokola u vreme pune slave, u ljubavi Njegova zahvalnog naroda.
U ovim trenutcima osečamo kako nam je draga ta daleka zemlja sunca, tim draža, jer je izgubila Njega, kojega smo i mi tako ljubile i poštovale.
Fanuša. M
Dan sokolske povorke, dan veselja i radosti, koji dostižu vrhunac. Stu-pamo beogradskim ulicama poplavljenim cvečem, sokolskim barjacima i mnoštvom oduševljenog naroda, koji nas pozdravlja s usklicima: »Živeli če-škosiovački Sokoli!« —- »Živeo Kralj Aleksandar!« Ulice odjekuju od naših koračaja i usklika, živci su napeti od oduševljenog aanuća, svakidašnjica neizmerno je daleko od naših srdaca. U povorci prolazimo uz Kraljevsku ložu, glazba nas sjli na pravilan korak, ali članice zaostaju, mašu s lipovim gran-čicama. Nece napredi Ne mogu! Pozdravljamo Junaka, koji nam je tako blizu, tako drag našemu srcu. Kličemo jugoslovcnskom Ponosu i upravo poskakujemo od radosti da možemo da gledamo oči u oči Viteza, koji nas tako ljubi.
To je dragocena uspomena na Ve-likog Kralja, na krasnu Jugoslaviju, dragu i veselu zemlju.
Bili smo dole da se oprostimo
Kralj, za kojim žali narod tako istinski i iskreno, nije bio samo prvi gradanin u Svojoj domovini, vec je bio mnogo više; bio je vezan sa srcima Svog naroda sviju staleža, plemena i vera s nečim trajnijim, kao što jc autoritet roditelja. Kralj, za kojim plače doslovce rečeno čitav narod, Kralj za koga se je čitava domovina odenula u duboku žalost i čijem mrtvom telu hodočasti nared po stotine kilometara daleko iz najudaljenijih krajeva, da poškropi sa svojim suzama cveče uz Njegovu raku, da se od Njega oprosti sa suzama ostavijcne dece, takav Kralj nije bio samo vladar, nije bio despot. To je bio Otac svih, prijatelj svima. Na stotino 'ti sn e a bilo je te dece-siro-čadi Kralja Aleksandra, koji su dosli k Njemu iz svih krajeva prostrane Jugoslavije da se s Njime oproste! Ne samo iz Srbije ili iz kakve druge pokrajine, več iz svih pokrajina Jugoslavije! Nije bilo seoccta. nije bilo me-stanca, iz kojega ne bi došlo u prestol-nicu odaslanstvo da Mu iskaže zahvalnost, ljubav i tugu svih. Ceo svet, sa sviju shrana, gde je u tuzi utihnulo prijateljsko srce i tamo gde se pod hlad-nom medunarodnom uljudnošču javlja barem komadič prirodn.og čovečjeg su-osečanja, poslao je svoje odaslanike.
Žalostan jc bio taj naš put na bratski jug. Dva puta smo putovali tamo s oduševljcnjem i radošču na vesele njihove praznike i svečanosti, ovaj pak put s tužnom i žalosnom za-dačom, i žalosnim ciljem: na. pogreb nenadoknadljivog vode bratskog naroda da iskažemo poslednju počast oda-nom Poborniku i Prijatelju Sokolstva, koji je rekao, da polaže največe pove-renje u one, koji pripadaju Tirševoj ideji. Zbog toga Ga jc cenilo jugoslo-vensko Sokolstvo neverovatno, možda — ako je to uopče mogu če — više, ne-c<o ostali narod, stoga je i tuga i nas češkoslovačkih Sokola tako duboka i iskrena. Teški dani iskušenja još šu više očeličili bratstvo koje izvire iz srečnih dam. To je bratstvo tuge, žalosti i krvi.
Na granici Jugoslavije samo nekoliko iskrenih, tiho izrečenih reči, kao na pragu svoga doma, u ko j cm nam je umro neko neizmerno drag. Ujutro u Beogradu mraz i kiša. Skoro više i ne govorimo. Pozdravljamo se samo sa stiskom ruke sa starim prijateljima i barem s pogledima pokušavamo da kažemo ono, ’ što usta ne mogu da iz-reknu. Nalazimo se medu tugom i suzama. Sve jc u črnini. Ulice i kuče ža-lobno su ukrašene. Cesta od kolodvora prema Kraljevskom gradu obrubljcna je s nizom ernih stupova, izmedu ko jih u polutami kao poklici klicu jedno stavna slova A. Prozori na kueama obavijeni su crninom, ulazi su zastrti s črnim zavesama. Svud'a su izvesenc crne zastave. Nema velegradske vreve, iščezao je smeh. Sve je otupelo, ljudi na ulicama samo sapuču. Vojska, policija i državni službenici imaju crne žalobne florovc na levim rukavima. I gradsko i okolišno stanovništvo ode-veno je u crninu ili ima barem emu maramicu, kravatu ili pak barem s trakom na izvanji način pokazuje svo-ju žalost. Sokoli stupaju u odorama s črnim trakovima na rukavima, ili pak
u gradanskom odelu sa značkom oba-vijenom s črnim florom. Susrečemo skupine, sa zlatnim ili srebrnim ven-cima, a ponajvečma s priprostim ven-cima iz cveča i klasova. Na svim je trakovima natipis: »Svome Kralju!« Svi idu jednim pravcem, prema gradu. Tamo je sve puno. Policija jedva da svla-dava svoj teški posao. Ko jo video ta mnoštva koja se tiho sabiru, taj je ra-zumeo svu težinu velikog gubitka. Go-spodin uz siromaha, gradanin, seljaci, žene i deca sve skrušeno i sa suzama u očima i u srcu strpljivo čeka da dode na red. Pred ulazom u grad — šutnja i šapa*.	.	,
U njemu je polutama i grobna tišina. Mrtvački kovčeg prekriven je s državnom zastavom. Počasni stražari stoje kao kipovi. Čuje se samo težak umoran korak od žalosti skršenih i od tuge slomljenih ljudi te plač, ne-utešiv plač ostavijcne siroeadi, koja ne može da prode mimo kovčega, da klek-ne pred Njim i da sc grčevito rasplače. Ali trenutak oproštaja ipak je prekra-tak -- još drugi čekaju da dodu na red. Pri izlazu vidiš samo suze i suze.^
Na ulicama je hladno. Muževi i žene tumaraju bez cilja. Svaka je misao posvečena samo Njemu. Lica muževa pepeljasto su siva ili bleda kao vosak, oči žena ervene se od suza. Treba zaista da se stisne zubc da i ti ne pađneš^ u grcanjc, da ne padneš i ti ničice u grče-viti plač. Treba stisnuti šake, da_ zadržiš misli u ravnoteži i da ne počneš
da pitaš zašto — i da ne dozoveš pro-kletstvo na onoga koji je stvorio ono stanje sa svojim gnusnim krvavim zločinom zbog Bog zna kakvog cilja.
Videli smo, slušali i osetili ovu ne-izmernu ljubav sviju prema Pokojniku. Bili smo svedoci, kako su bili snažni i u svojoj boli. Kralj Jugoslovena bio jc Junak i sa svojom smrču otkupio je Svoj narod — ujedinio je sve: samo jedan im je cilj — Jugoslavija! Bio je to i za nas krasan uzor, koji nam se je duboko urezao u srce.
Dan pogreba bio je dan opšte žalosti i ljubavi. Ljudi, koji su od večera probdeii noč — bilo napolju ili pod krovom u nemoj boli, več su od ranog jutra čekali na kiši po ulicama, kojima je imao da se kreče pogrebni sprovod, da bi još jednom — po poslednji put — videli Kraljev mrtvački kovčeg. Bila jc još tama, kad su vojska, policija, Sokolstvo i druga društva zauzeli svoj'a odredena mesta. -Za Sokolstvo bio je odreden glavni trg. Sve su župe poslale jake delegacije. Čitava šuma zastava krasila je sredinu. Svi su čekali u grobnoj tišini. Narod je stajao na pločnicima uz kuče, nije osečao niti gladi, niti studeni, niti umora.
Pogrebni sprovod kreče. Čitav je grad jedna sama ogromna crkva. Iza belog križa i iza simbolične sveče pravoslavnih stupaju stari vojskovođe. Kralj je bio Vojnik. Prate Ga i zastup-nici tudih vojsaka. Iza njih stupa konj Pokojnikov. More cveča, koje je cvalo pod suncem čitavoga sveta, doneto je ovamo. Prispeli su, pače, cigani iz svih kutiča Jugoslavije i sviraju Kralju poslednju pesmu. Slede sokolske delegacije, zastupnici svih veroispovesti, vojska i iza nje — mrtvački kovčeg. Poslednji je to put Kralja — gardiste samo vuku tešku lafetu — voze svog Komandanta. Danas po prvi put ne idu iza Njega.
Ulica kleči i plače, plače suze zahvalnosti i molbe, da im oprosti da nije uvek bila ispunjcna Kraljeva volja do zadnje reči. Ostalo o sprevodu i onako znate iz dnevnih listova.
Naslednik Pokojnika korača iza kovčega uz bok Majke Kraljice - Udoviče. U sokolskom jc kroju. Na konac sprevoda gleda gust špalir suznih očiju. U staničnoj zgradi iščezava sve, što je narodu ostalo do tog trenutka.
1} sokolsko] odorl
U koliko jezika je to danas od-jeknulo po čitavom svetu iz srca ispa-čene Jugoslavije, koja je otpratila na poslednji put svog Junačkog Kralja -Ujedinitclja.
Petar II Karadordevic, mlada gran-čica sokolskog roda viteške Jugoslavije, vrlo značajna ličnost več i u medunarodnom životu, oprostio se je pred očima čitavog sveta od svog Velikog Oca u sokolskoj odori.
Nije to bio puk slučaj, To je znak, vidan znak svesti, da je ova ideja, koju jc vi život sproveo Tirš, pozvana da još mnogo izvrši. Možda i mnogo više,
nego je izvršila do sada. Da je ta misao ona, koja može i koja če pomoči da se narod izleči od teških udaraca sudbine, udarca koji je teško zadan na najoset-ljivijem mestu u trenucima nemira medu narodima i državama i u trenucima neizmerne odgovornosti za budučnost.
»Čuvajte Mi Jugoslaviju!« S ovim rečima ispustio je Viteški Kralj Ujedi-nitelj svoju veliku dušu. Zar ne čujete, kako jc odjeknuo u oblacima odgovor —■ zakletva: Otadžbino, verne čuvare imaš!
Čuli smo je i razumeli, bračo i sestre! — I oni u Jugoslaviji i mi ovde!
Misli o Njemu
Umesto da se ovih dana veselimo sjajnom dočeku, slavlju i diplomatskim uspesima Viteškog Kralja Uje-dinitelja u Parizu, mi se, bračo i sestre, moramo pokloniti pred Veličanstvom Smrti, ne smrti prirodne, vcc smrti nasilne, tragične. prouzTokovane neljudskim osečanjima, neetičkim shvatanjima zločinačke ruke; prouzro-kovane zato da se poremeti junačkim mukama i junačkotn krvlju stečena sloboda, sloboda, koja s ja ji kao naj-divniji oreol u kruni pobede^ slavne, neumrle i junačke dinastije Karador-
deviča.	.
Umesto da zaigramo sokolsko ko-lo i da se veselimo s celim jugoslo-venskim narodom nad uspesima .je bi bio u Francuskoj postigao naš ljub-
ljeni i nikada neprežaljeni Vladar, mi tugujemo i jadikujemo nad tragičnom sinueu največeg Jugoslovena XX veka, nad smrču Blaženopočivšeg Vladara Nj. Vel. Kralja Aleksandra I Kara-dordeviča; nad smrču Čoveka za kojim žali ne samo Njegova porodica, ne samo jugoslovenski narod, vec ci-tav civilizovani svet.
Zašto je tako velika /.alost za Njime, i neodoljiva bol koja tisti sve nas Sokole? — Zato, što je Kralj Heroj bio Voda k pohedi troimenog naroda; zato, što je bio Ujcdinitelj troimenog naroda u veliku i nerazdru-živu Jugoslaviju; zato, što jc bio organizator ove države; zato, što je znao Svojim mudrim vladalačkim gestom da utiša rasplamtele politieke strasti; za-
6Ggodišnjica br Dimitrija Nikolajeviča Verguna
Ovili dana navršio jc 60 godišnjicu svog pl od nog života dugogodišnji starešina i jedan od osnivača ruskog zagra-ničnog Sokolstva brat Dimitrije Nikolajevič Vergun. Brat Vergun, koji živi sada u Pragu, rodio se 1874 g o din e u Gorodku, u istočnoj Galiciji. Svršivši filozofske nauke u Beču, redigovao je list »Slavljanski vek«, u kojem je pro-pagirao ide ju novoslovenstva. Žurna-listički rad doveo ga je u Petrograd, gde je onda ostao sve do 1917 godine kao urednik »Novog vremena«. Ali je pored toga radio i kao nairčnik pa se
je več pre rata habilitirao na moško v-skom univerzitetu, a nakon rata postao je profesor karpatoruskog jezika na Karlovom univerzitetu u Pragu. Od godine 1923 stajao je na čelu Ruskog so-kolskog saveza. Godine 1923 izdao je u Beču knjigu »Drang nach Osten«, koja je prevedena u pet jezika i koja jc pobudila veliku senzaeiju. Izdao je nadalje pesničke zbirke »Červenoru-skije ozvuki« i »Galicija«, a r.akon rata »Karpatorusku literaturu«. Za vreme rata bio je vojni izvestitelj »Novog vremena« pa je za zasluge odlikovan ruskim ordenom Sv. Jurja, dok je za svoj rad na propagandi slovenske ideje odlikovan i ordenom Sv. Save. Jubi-larcu i naše Sokolstvo kliče: Na mno-gaja leta! Zdravo!
O Tirševlm igrama u Pragu
Opravdano se misli, da če Tirše-vc igre zaista postati nešto slična, kao olimpijske igre u staroj Grčkoj. Pri-redivači mislc, da prireduju ovc igre svake godine iako su sc olimpijade vršile svake četvrte godine. Prema učešču, kojc je bilo ovc godine i po broju telesnouzgojnih udruženja, koja su učestvovala na tim igrama, na čelu sa Sokolstvom, možemo da kažemo, da su se Tirševe igre u Pragu sasvim udomačile i da postaju sve popularni-je tako, da če konačno na ta j dan sve što smože bratska češkoslovačka da pokaže na polju telesnog uzgoja biti sabrano na Letnji, na igralištu Tiršc-vih igara. Zaista če олге igre postati uzorne narodne igre. To nije važno samo s gledišta češkoslovačkog, več i sa slovcnskog. Na evropskom zapadu, a takoder i na jugu, veoma se rado govori o Slovcnima da ne mogu ništa da pokažu. Sokolstvo je dokazalo na telovežbenom polju svoju snagu i spremnost, dok če to naročito da do-kažu ujedinjeni telesnouzgojni savezi na Tirševitn igrama. Mislimo, da imajo Tirševe igre lepu budučnost kako za Čchoslovake tako i za ostale Slo-vene.
Kako smo več potanko objavili cco raspored i sva udruženja koja su-deluju, danas to nečemo ponavljati. Objavičcmo samo nekoliko rezultata. Več samo vojničko takmičenje poka-zuje napredak u bacanju kugle i u ba-catiju diska te u skoku u visinu i da-ijinu. Postignuto je vreme: pri bacanju kugle 11.97 m, u bacanju diska 35.35 m, u skoku u visinu 170 cm i u skoku u daljinu 653 cm. U mačevanju je delomično pobedilo Sokolstvo, de-lomično Češkoslovački mačevalački savez. U skoku u visinu s palicom naj-bolji je rezultat 370 cm.
Takmičenja su bila u subotu 29 i u nedelju 30 septembra. Službeno otvo-renje bilo je u nedelju. Sakupljenim takmičarima govorio je u ime priredi-vača načelnik ČOS br. dr. Klinger. Takmičilo je 73 vojnika i 180 najbo-ljih takmičara iz sokolskih vrsta i iz svih češkoslovačkih sportskih udruženja. Napomcnuti moramo, da je računanje uspeha bilo vrlo točno i hitro. Več na koncu takmičenja mogao jc br. dr. Klinger da objavi sve rezultate; s ovime i s kratkim nagovorom zaklju-Čio je br. Klinger ovu značajnu pri-redbu.
Broj pripadnika ČOS
Iako statistika ČOS za god. 1933 još nije potpuno zaključena, ipak se može sa sigurnošču utvrditi. da češko-slovačko Sokolstvo i u prošloj godini beleži znatan porast svog pripadni-štva. Niti jedna kategorija članstva nije nazadovala več se i u naraštaju opaža znatan napredak, dok jc 1932 godine bilo naprotiv opadanje naraštajskih vrsta. Taj bi broj svakako vrlo posko-čio kad bi češkoslovačko Sokolstvo imalo sokolske čete, kao što ih imamo u našem Sokolstvu. Objavljujcmo glavne podatke o stanju ČOS na dan 31 decembra 1933.
Svega je bilo koncem godine 3176 »sokolišta« kako ih naziva izveštaj ČOS. Taj broj deli se na 52 župe i 2.957 društava te 219 ogranaka. Četa, u našem smislu reči, još ih za sada nema. Izmedu župa su dve, koje imaju svoja društva izvan Republike: Zagra-nična i Austrijska sa sedištem u Beču. Porast prema godini 1932 iznosi 8 društava, 1360 članova (0.5%), 1193 članice ili 1%, 1.317 naraštajaca ili 7.27%, 2.251 naraštajka ili 8%, 4,249 muške dece ili 3.45% i 8.026 devojčica ili 5.66%. Slika po kategorijama izgleda ovako: 266.130 članova, 116.726 članica, 32.180 naraštajaca, 30.414 naraštaj-ki, 127.245 muške i 149.890 ženske de-ee, svega 722.585 pripadnika. Broj ce-lokupnog pripadništva porastao je za 2.61%.
Šlo Je tuđini nerazumljivo u Sokolstvu?
Danas imaju svi evropski narodi svoje telovežbene organizacije. One se> medutim, u mnogočemu razlikuju. Pomislimo li samo kako se brinu nekoje države za svoje telovežbene organizacije te im pružaju ne samo moralnu, več i bogatu materijalnu potporu, možemo odmah da zapazimo da se svuda ne vodi ista briga o njihovom razvoju. Koliko je vremena proteklo da je moglo Sokolstvo u predašnjim desetlečima da stvori u Austriji onaj položaj, koji je konačno i zauzimalo? Bez ikakve potpore, prepušteno samo sebi, izvoj-štilo je samo požrtvovnošču i ustraj-nošču postojanku za postojankom medu narodom i — zadržalo je. Ali po oslobođenju njihovih naroda nije naša organizacija deonikom državnih potpora u tolikoj meri, kao mnogokoja inozemska telovežbačka udruženja. Češkoslovačko Sokolstvo podiglo je samo sa svojim radom Tiršcv zavod, gde se iz godine u godinu priprema na stotine mladih prednjačkih pripravnika za svoj uzvišeni poziv medu narodom. I pogledamo li širom sokolskog sveta: na Poljsku, Češkoslovačku, Jugoslaviju, svuda vidimo da sva brača i sestre rade u svojim četama i dru-štvima pre svega dobrovoljno, požr-tvovno i besplatno samo na korist i procvat svog naroda i za razvoj Tir-ševc misli. Ima li i to kod jkojc druge tclesnouzgojne organizacije? I baš do-brovoljni rad, dobrovoljna disciplina veliki su temelji, na kojima počiva tako jaka sokolska zgrada, zgrada koja ne dozvoljava da jc iko trese ili poruši. Požrtvovan rad jamac je svih uspeha. To tudina do danas nije mogla da razume i, po svoj prilici, još če mnogo vremena trebati da to razume.
Sitne vesti iz češkoslovačkog Sokolstva
U Pragu su priredili sokolski veslači III veslačke utakmice na 9.5 km dugoj pruzi pod vodstvom brata Šice. Na njima je učestvovalo 38 lica sa 23 čamca.
U Potkarpatskoj Rusiji niču vež-baonice. 23 septembra otvorilo jc društvo Bcrehovo prilikom župskih takmičenja svoj sokolski dom. Tom prilikom bila jc i prva veča povorka mestom, što je pobudilo veliku pozornost. Posle podne javni nastup bio jc vrlo dobro posečen, što nam govori, da jc počela sokolska rnisao i u tom kraju da do-bija duboko korenje.
Dan odbrane naroda pred 30 dana dana priredilo je u Uržinjavesi kod Praga tamošnje sokolsko društvo; uče-stvovale su i druge telesnouzgojnc korporacije. Tom prilikom sakupilo sc je mnoštvo naroda pred sokolskim domom gde su izrečeni mnogi govori, dok je posle podne bio javni nasfcup s takmičenjem Sokola i ostalih takmičara telesnouzgojnih organizacija.
80-godišnjicu sestre Renate Tirševe proslavilo je praško Sokolstvo zajedno sa ČOS 6 oktobra u Figncrovoj dvorani Praškog Sokola. O torne čemo iz-vestiti u jednom od narednih brojeva. Proslavi su prisustvovala sva praška društva.
Poznati češki pisac i sokolski rad-nik br. Ignjat Herman slavio je pred kratko vreme svoju 80 godišnjicu. Svo-jevremeno bio je dugi niz godina akti-van vežbač Praškog Sokola, a vežbao jc duže vremena i pocl Tiršem.
(Nastavak sa 1 stranej "
to, što je Svojim junačkim primerima podigao jugoslovensku vojaku na prvo-klasnu visinu; zato, što je Svome narodu i državi podigao velik ugled u inostranstvu; zato, što je nastojao očinskom brigom da se narod nacionalno i etički što bolje vaspita; zato, što je nastojao svim Svojim silama i urodenim sposobnostima da se narod ekonomski podigne. Napose, mi, Sokoli, žalimo za Njime, jer je Svojim organizatorskim sposobnostima po-mogao da su sokolske organizacije danas najjače i najbolje u zemlji, uvek spremne, da se do poslednje kapi svoje krvi bore za cdržavanje jedinstva jugoslovenskog naroda i države.
Za Njime je velika žalost. Njega medu živima više nema,
»Al Njegov Duh nas bodri tamo sa
vedrine:
Svetim platnom sjaje Njegovo blijedo
čelo:
Riječ Njegova se čuje tamo sa višine: „Svi ko jedna duša čuvajte mi delo!“« (R. K. Jeretov.)
Spomen na Njegova velika dela ostače večita, jer je bio velik i kao čovek i kao politiear i kao vojnik i kao vladar i otac svih nas. Jugoslo-venska narodna istorija na svetlo doba Njegove vladavine zaboraviti ne-če, nikada i ne može da zaboravi na Čoveka, koji je bio pobednik i vojsko-voda u balkanskom ratu; uzoran primer požrtvovanja i hrabrosti u svet-skom ratu prilikom prelaza napačenog srpskog naroda kroz Albaniju; pobed-nika solunskog fronta i dobrotvora siromašnih i potištenih u oslobodenoj otadžbini.
Blaženopočivši Kralj Aleksand'ar I visoko je cenio moralnu snagu čoveka, i Svojim primernim i moralnim životom to potvrdio brezbroj puta, boreči se u rovu rame uz rame pored majobič-nijeg borca iz priprostog naroda. Tim Svojim sjajnim primerom pokazao nam je, kakvi i mi Njegovi odani i verni podanici, treba da budemo kroz ceo svoj vek. Iako Njega više medu živima nema, Njega kao uzornog vodu slcdičemo u tim sjajnim primerima požrtvovanja, koja su našoj domovini ncophodno potrebna.
Kao u ratu, tako i u miru, znao je pokazati Svoje visoko moralno vas-pitanje, osobito kada je uz neobičniu odgovornost 1929 god. prekinuo ras-plamtele i opasne političke strasti i preuzeo potpuno u svoje ruke državno kormilo s istorijskim rečima: »Cclo-kupnu odgovornost uziniam na se'be.«
Tim rečima ostao je dosledan, jer je zemlji povratio mir i zadovoljstvo, a nama Sokolima proglašenjem imena države Jugoslavija pružio je največe zadovoljstvo, jer tek od1 sada smo mogli nesmetano preko rada u sokolskim jedinicama širiti zdravu sokolsku jugoslovensku ideju. Da je Blaženopočivši Kralj Aleskandar I volco Sokolstvo mogu to iz ličnog opažanja da iznesem.
Bilo jo godine 1912. Posetio sam Beograd s izletom akademske omla-dine iz Zagreba. Beogradski Sokoli priredili su u našu počast javnu vež-bu na Kalimegdanu.
Pre početka javne vežbe doznali smo, da če i Nj. Kraljevsko Visočan-stvo Prestolonaslednik Aleksandar po-sotiti ovu javnu priredbu. Svi smo bili tom vešču upravo elektrizovani; talasi oduševljenja potpuno su nas obuzeli, jer videti budučeg Kralja, buduče Velike Jugoslavije, na sokol-skoj javnoj vežbi, značilo^ je, da je i N j. V. oduševljeni pristaša sokolske ideje. Omladina oduševljena tom visokem pažnjom prema Sokolstvu, zaželela je da što skorijc d'ođe čas, kada čc biti podanik države, u kojoj vlada Kralj - Soko, Kralj, koji javno pokazuje da je oduševljeni Jugoslo-ven, zadojen idejom narodnog jetdm-stva, narodnog oslobodenja i ujcdinjc-ja; idejom za koju sc Sokolstvo borilo od prvog dana, kada se na tlu nastanjenom od Južnih Slovena,^ pokazala prva ervena sokolska kosulja.
Čim jc započeo javart čas, došao
je i Nj. Vis. Prestolonaslednik Aleksandar. Posmatrao sam Ga i uzivao u zadovoljstvu, kako s najvecim interesom prati sokolske vežbe. Sokoli au vežbali na opče zadovoljstvo. Odobravanje je bilo tim veče, što je i N J- Vis. davalo vidnog znaka zadovoljstva i ljubavi prema Sokolstvu.
I	iz ličnog dodira, kao boko, Blaženopočivšim Kraljem Aleksandrom 1 stekao sam najvcce i najtaem-je ubedenje da je bio neobican P^st<?' valae sokolske ideje i rada po soko -skim jedinicama. i927 god- imao sam neobienu sreču i zadovoljstvo da u-dem s deputacijom pretstavnika svih jugoslovanskih sokolskih zupa, pre -stavljen Blažcnopočivšem Kralju. Otu, Domačin i Kralj, neobičnim se interesom zanimao za članove deputacije i život Sokola u dotičnim zupama. U svemu je hteo biti tačno mtormiean. Svakog pojedinca najljubaznije je pi-tao za prilike Sokolstva u njegovom kraju, za svakog je našao po n eku nulu i blagu reč, svakome je očinski pružio i stisnuo desnicu, svi smo oeetili ven-činu i foplinu Čoveka, kome smo do-šli da sc poklonimo, svi smo bili naj-srečniji što ovom zemljom vlada takav
Čovek.	,	n
A za vreme velikog sleta u Beogradu 1930 god. imao sam prilike vise puta iz neposredne bližine posmatrati
lice Blazenopočivšeg Kralja i uveriti se °. Njogovom velikom zadovoljstvu što vidi hiljade i hiljade Sokola okuplje-nih pod okriljem i starešinstvom Nje-govog Prvenca Prestolonaslednika Petra. sadanjeg Nj. Vel. Kralja Petra II Karađorđeviča, koji su mu dušom i telom verni i odani, uvek spremni boriti se da se očuva sloga, mir i jedin-stvo; boriti se, i protiv vanjskih i .unutrašnjih neprijatelja za očuvanje velike Jugoslavije.
Viteški Kralj Ujedinitelj je mrtav. Njegovoj šeni se duboko klanjamo. Njegove na samrti poslednje reči: »Čuvajte: Jugoslaviju!« za nas su svetinja. Mi Sokoli čuvačemo Jugoslaviju, nje-ziruo narodno i duhovno jedinstvo. Čuvačemo mir i disciplinu, čime čemo dokazati da smo sledbenici Velikog Kralja.
Mrtvo telo našeg Blaženopočivšeg Kralja, dovezeno je ladom »Dubrovnik« u pristanište Splita. Vozili su Ga onim pravim Jadranskim Morem, čije je obale često posečivao i gde se preko leta Njegova uzvišena Porodica od-marala, vozili su Ga morem na čijim je obalama sagradio nov dvorac za Svoju uzvišenu Porodicu, morem, čije je talase najrade u predvečerje slu-šao; morem, na kome se ponosno počela razvijati naša ratna mornarica; morem, za koje se očinski starao, a prilikom prve posete Splitu pre dese-tak godine uzviknuo jc posle jmzdra-va: »Budite verni čuvari našeg sinjeg mora za Vama stoji ujedinjena otadž-bina,..«
Reči Velikog Kralja brzo su raz-neli talasi morski duž celog primorja i glasno su odlazile od usta do usta, po-digle moral u narodu za odbranu obala plavog Jadrana,	'■
Dovezli su mrtvrog Kralja i Spli-čani su Ga dočekali lužnim zvucima posmrtnih marševa, žalobnom zvonja-vom zvona s visokih crkvenih tornje-va, spuštenim zastavama na pola kopija, ratne i trgovačke mornarice, črnim zastavama 'na kučama i desetinama hiljada uplakanog naroda. I Spličani su se ovog momenta sečali onih triumfalnih dočeka, kada je Blaženopočivši Kral j Aleksandar I dolazio k пј1" ma uvek vedro raspoložen. nasmejan i razdragan. Osobito se sečaju nemirne 1908 god., nemirne zbog aneksije Bosne i Hercegovine, kada je ondasnjj srpski Princ Aleksandar, jedne noei velikim Lojdovim parobrodom Р0^*! iz Trsta kroz Split prema istoku. Fri ulazu parobroda u splitsko pristanište, na terasi jedne velike kuče na obali, bio jc osvetljen ogroman natpis u ervenoj boji s rečima: »Živeo Aleksandar«. Jugoslovenski narod, iako u ropstvu, več jc onda osečao simpatUe za budučim svojim Kraljem. .
Veliki Kralju, Viteze, Ujedinite-Iju, neka Ti je večna slava!
»Mi stojimo nijemo i zovemo Tebe: Oče, Kralju, Oče, vrati nam se vrati. Ti si mrtav, Kralju, i zalud je zvati.--
I	duša nam trne, i srce nam zebe, (R. K. Jeretov) Ante Tadič, Subotica.
Likvidacija П pokrajinskog sleia u Sarajevu
Bratskim društvima i četama!
Likvidacija poslovanja II pokrajinskog sleta u Sarajevu mora se za-vršiti u najkračem vremenu. Da se to postigne, mole se sva bratska društva i sve bratske čete, koje su u zaostanku s plačanjima za primljene »Vežbe za slet«, »Note za slet«, razglednice i t. d., da dužnu svotu odmah podmire.
Mnoga društva i čete nisu se n na opetovane požurnice odazvali svo-joj dužnosti da nam preuzetd materij2 ili platc ili povrate, pa ih i ovim putem molimo, ako nisu bili u stanju mute-rijal rasprodati da ga odmah povrate-
Likvidacioni odbor II pokrajinskog sleta u SarajeVU
Saučešća Savezu Sokola Kraljevine Jugo* slavije nad Iragičnom smrću Viteškog Kralja Aleksandra I IJjedinitelja
Na tužni glas o tragičnoj smrti našeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujcdinitelja, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije primio je iz svih krajeva slovcnskog Sokolstva kao i iz otadžbi-ne sledeča radio-grafska, telegrafska i pismena saučešča:
Savez slovensko Sokolstvo, Prag;
Češkoslovačka obec sokolska, Prag;
Savez poljskog Sokolstva u Fran-cuskoj , Lens;
Savez bugarskih gimnastičnih društava »Junak«. Sofija;
Savez ruskog Sokolstva, Prag;
Medunarodna gimnastička federacija, Pariz;
Savez gimnastičkih udruženja Francuskc, Pariz;
Savez luksemburških gimnastičkih društava, Luksemburg;
Belgijski kraljevski gimnastički savez, Briselj;
Delegacija ČOS pri dolasku na granicu naše države.
Bratske sokolske župe ČOS:
Barakova, Prag; Blanjicka - Vla-šim; Bratislavska - Masarikova, Bratislava; Budečeška, Kladno; Denisova, Hlumec nad Cidlinom; Fignerova, Mlada Boleslava; Hanacka, Komeržiž; Havličkova, Nemački Brod; Husova Českc Budjcvice; Tješinska Jana Čap-ka, Orlova; Jana Žižke, Trocnova-Tabor; Ještjcdska, Tumov; Jeronimova, Pisek; Jičinska - Čižkova, Jičin; Jung-manova, Prag - Smihov; Komeniskoga, Malcnovicc; Kralja Jurja, Letovicc; Krkonoška, Jilemnjice; Krušnogorska-Kukanjova, Most; Jana Mahala, Brno; Moravsko - šleska, Moravska Ostrava; Nitranska - Svatoplukova, Nitra; Olo-moucka, Olomouc; Orlicka, Hradec Kralove; Pukovnika §vece, Tršebič; Podbjelogorska, Praha III; Potkarpat-sko - ruska, Užhorod; Podkrkonoško-Jiraskova, Nahod; Podržipska, Roud-nicc nad Labom; Pohronska, Detvan; Prostjejoveka. Pros'tjejov; Povaška -Štcfanikova, Trenčin; Praška - Šajnc-rova, Prag; Rakovnicka, Rakovnjik; Dolnjoaustrijska, Beč; Rokicanova, Ro-kican; Severomoravska, Zabržeh; Slo-vačka, Brcclava; Stršedočcska - Jana Podlipnog, Prag Vinogradi; Stršedo-moravska - Kratohvilova, Pršerov; Tir-šova na Stršcdnem Labi, Kolin; Valaš-ska, Frenštat pod Radhoštem; Dr. Jin-dre Vanjička. Brno; Vihodočeska - Pi-pihova, Visoke Mito; Miličova - Viš-
kov, Istočnoslovačka - Košiče; Zagra' nična. Prag III i Plzenjska, Plzcnj.
Bratske sokolske jedinice ČOS:
Sokol Benešov; Sokol Bela Gora; Brževnov; Sokol Češki Brod; Soko Dobržan kod Plznja; Sokol Handlov2-Sokol Kraljev Gradac; Sokol Hrono'> Sokol Kraljevski Vinogradi; Sokol Kc’ belhut; Sokol Leopoldov; Sokol Ljb0| hovice; Sokol Nitra; Sokol Opočno. Sokol Parkanj; Sokol Podjebradi; bo-kol Prag VII; Sokol Prividza; Sokol Rostoki na Vltavi; Sokol Šuranj; p°: kol Topolčani; Sokol Trutnov; Sok° Vlašim; Sokol Vrable; Sokol Zdislu-vicc; Sokol Zlatič; Sokol Moravce; b°: kol Zlinj; Sokol Uherski Brod; Sok0 Citov.
Pojedinci
iz redova Češkoslovačke obec sokolske-
Brat dr. Stanislav Bukovski, star0' sta SSS i ČOS, Prag;
brat dr. M. Klinger, načelnik SS i ČOS;
brat Vincenc Štjepanek, tajni SSS, Prag;
brat Jan Pelikan, tajnik čOS> Prag;	l
brat A. V. Pragr, počasni član ^ bora ČOS, počasni starešina Sokols^_ župe Tirševe i strešina Sokola Kol1 > setra Čehova, činovnica ČOS, Pra*’ sestra Čehova, činovnica čO ’ Prag;
sestra Eliška Bumbova, član1 prednjačkog zbora Sokola Most;
brat Oto Kral, član odbora Soko* Ustje nad Labom;
brat Otokar Audolenski. član 0 bora Sokola Kolin;	.
brat Franja Slaviček, član Sokoa Vinogradi — Prag;
brat Jan Krumi, član Sokola Brno-sestra Marie Stranska, članica kola Všetati.’
Pojedinci iz redova poljskog Sokolstva:
Brat Adam Zamojski, pretsednP MGF, potstarešina SSS i stares poljskog Sokolstva, Varšava;
brat dr. Ščepanski, potetare^1 Poljskog sokolskog saveza, Katov brat Jan Fazanovič, načelnik Pa skog sokolskog saveza.
(Nastaviče se-)
Čuvajte Jugoslaviju!
Napisi na kartonu za okvire 50 X 35.
Latinicom i ćirilicom. — Cena po komadu Din 3'—. Narudžbe prima
Jugoslovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dotf
17 SM7ASKJ
Muzički natečaj
1 rosvetni odbor Saveza Sokola v/. Jevine Jugoslavije raspisuje muzi-i natečaj za sokolsku koračnici« uz 0ve uslove:
1) U Trio koračnice treba da je metnuta jedna sokolska pesma za pednje u jednom glasu.
L. “) Partitura, pisana mastilom, mora 11 udešena za potputnu vojnu muzi-u* a osim toga mora se priložiti i iz-'°u za klavir.
p Radove za natečaj treba poslati svetnom odboru Saveza Sokola Krajane Jugoslavije u Novom Sadu naj-do 15 novembra 1934 god. i to sifrom, a u zasebnom zapečače-ni omotu ima se navesti ime i tačna ai'resa skladatelja 4) Na
vreme prispeli radovi pre-
gledate u ime Saveznog prosvetnog odbora ocenjivački odbor u kome su bra-ča Jovan Zorko, Kosta Manojlovič i Bogoljub Atanackovič. Uspeh natečaja biče objavljen do 30 novembra 1934 fi°d- • ••
5) Tri najbolje kompozicije biče nagradene sa 1.200 Din, 800 Din, i 500 Din, s tim da sva autorska prava prelaze na Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije.
o) Nenagradeni radovi biče vrače-ni po svršetku natečaja.
Za Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Muzički izvestilac,
Svetolik Paščan, s. r.
Pretsednik,
Dr. Vladimir Belajčič, s. r.
%iašnjen|a o paušalnom °*Kupu auiorskog prava Iu~ Soslovenshih kompozicija
r- učestale upite sokolski h jedi-sk.ru °	paušalnog	otkupa autor-
i_/4 Prava jugoslovenskih muzičara , estavamo ovim putem župe, dTu-Stva » čete, da je:
nrv- I usvojeno ,po IV redovnoj glav-skupštini SSKJ da svak o društvo “ Sodini 1934 plati 40 Din na ime ošte-,za autorsko pravo svih domačih цда koje zastupa Autor centrala j ‘A u Novom Sadu (vidi oštanpan «егД*аЈ IV redovne glavne skupštine str. 105).
2) Na ime ove oštete, koja se ima odmah uplatiti preko nadležnih župa saveznoj blagajni (Sokolske čete su oproštene od ovog prinosa), im a ju na svim župskim, društvenim i cefcmm priredbama pravo posluge izvadanja kompozicija Udruženia	'oven-
skih muzičkih autora (UJMA).
Beograd, 15 oktobra 1934 god.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije.
1 zam. starešine:
E. Gangl, v. r.
Tajnik:
A. Brozovič, v. r.
Kronika
t ^ Brat Vasilije Grdič. Dne 26 ok-liif^n Umro je u Beogradu brat Vasi-патлЈ	PO'znaiti nacionalni radnrk i
. °Qni poslanik. Ime pokojnogi.O™1'
, °staće večito zapisano u istorijj bor-.!■	naToda za oslobodemje i uje-
Zaslužni pokojnik roden je fVine 1885 u Gackom. Još kao gim-»Sr.n 1 osnovao jo tajno druetvo nu • i - svest«, koje je širilo nacional-Nip\i U mc<^u mladem inteligenejjom. tlirJ№ ie glavna zasluga, što je Po-•slinv,	osnovano i što se je do ne-
n« ,Пе višine razvilo srpsko prosvet-2„ i ,uštvo »Prosveta«, kome je bila °dgoj mlade inteligencije u na-duhu. Pok. Grdič bio je osveti« duša, a dugi niz godina bio ro,l‘Urednik »Srpske reči«. Bio je i na-zas^upnik bosanskog sabora. L ? Realista i čovek ravne linije, kao stv "Jpromisan protivnik austrijan-v *• n,ie mogao trpeti oportunizam iz-je ne grupe oko »S'rpske reči« pa se LjP^K-ljučio pokreitu oko »Naroda«, (lit iie zaiedno s Kočičem vodi o ra-fata u-° .^eijalnu akciju. Na početku Пг„ bl° je uapšen i na veleizdajničkom dnu<eSU u Ban joj Luci sa 16 svojih cii„ osuden na smrt. Na interven-Pa,Pe Benedikta XV, koji je preko tcJ™j°fekog kralja Alfonsa XIII pro-Srb°^aD Pr°t>v nečovečmog ubijanja Zanf 1.^u®>na u Austriji, kazna mu je nin кПЈСПа robijom. I nakon oslobode-li'tifM-rat pr4ić bio je aktivan na po-viši>	* kulturnem poljii, pa je bio
nik Pu^a ^*ran i za narodnog posla-KaH’ te> Sa Је takvog i zadesila smrt. 4ici ao več teško bolestan u bol-sav 1 saznao za tragediju u Marselju, o«s kresen digao so je iz kreveta i e u Dvor da oda posdednju po-i n Vl'teškom Kralju Ujedinitelju. To lj„ Pr°noljiva žalost nad smrču Kra-^učenika pogoršalo ie nieuovo
4tHroVStV4no. s4nje’
~ ■ u- Smrcu brata
list i realist, a u borbi za prava svog naroda i odlučan borac. D o vrši vsi bo-gosloviju, služio je sve do nes'rećnog plebiscita u Koruškoj, gde je i upoznao taj bedni i progonjeni naš narod, radio i borio se za nj. I baš iz života i patnji ovog jadnog dela našeg naroda napisao je i svoja najlepša dela. Prvo njegovo delo, iz Koruške, bio je »Klic z narodne meje«. Od njegovih dramskih dela naj-poznatija su »Na Poljani«, »Mati«, i »Na smrt obsojeni«. Od ostalih njegovih novela i priča poznate su« »Kam plovemo«, »Pot spokornikov«, »Ob tihih večerih«, »Mir božji«, »Legende«, »Henrik, gobavi vitez«, a za omladinu napisao je »Mladim srcem«, »Volk spokornik« i t. d. Jubilarac je saradivao skoro i u svim slovenačkim revijama, a zaslužan je i kao nacionalni radnik i borac, koji je morao baš radi tog svog nacionalnog rada nakon za nas nesrečno« plebiscita pobeči pred nemačkim nasiljem u oslobodcnu otadžbinu.
Sokolska
јлтоАлплиЈл
Dne 22 novembra predaje brat Husein Brkič — Sarajevo, o temi: Šta Sokolstvo mora da dade u prvom redu našem selu. (Večernje.)
Dne 29 novembra predaje sestra Elza Skalarjeva — Ljubljana, o -temi: Jugoslovanska žena i Sokolstvo. (Večernje.)
Prvodecembar&Ui svečani broj Sole. glasnika
Članice 1 dopise xa ovaf broj, Kao ialkoder 1 oglase, treba poslali uredništvu, odnosno upravi lista, na/dal/e do 24 o. m.
l/redništvo i uprava
kfyl0E illSTOVl
Jugoslovenska škola (biblioteka) broj 1 — godište IV. — Izašla je iz štampe »Jugoslovenska škola« broj 1, god. IV — posvečeno Čehoslovacima. Donosi dve fotografije T, G. Masa-rika, zatim reč T. G. Masarika — de-ci. Ostali deo revije jesu: recitacije od Katalinič-Jeretova i B. Toni-a, narodna igra »Češka beseda«, u notama češkoslovačke državne himne i dečje narodne pesme (za peva.nje 4 komada). Daljo »Naša snaga«, prikaz sa^ živim slikama od J. Udickog, opis Ceškoslo-vačke Republike, upute za 28 okto-bar — državni češkoslovački praznik, proglas redakcije, te obilan opis književnosti u pravcu potreba za rad u školi i narodnom prosvečivanju.
Revija Jugoslovenska škola izlazi 6 puta godišnje. Bavi se narodnim pro-svečivanjem širokih narodnih masa u kulturno- prosvetnem i ekonomsko-socijainom životu. Središnja organizacija je Škola, a središnja ličnost — Učitelj. — Urednici: D. M. Bogunovič i Lj. Krajačič (Bogovičeva 7).
zdra u^enika pogoršalo jo njegovo umr^tven° stanje, pa je 26 o. m. i >!ub- ?mrču bTata Vasilija Grdića tiaik narod jednog od svojih podoljih sinova.
sko-f® Sodišnjica Ljube Babica Đal-
inu ' a dan 26 oktobra, u svom do-imanju Gredice, u Hrvatskom žalo4KU’- skr°mno je i zbog narodne vota	Prosiavio 80 godišnjicu ži-
ŠaUuPoznati naš pisac Ljuba Babič nestor hrvatsikih književnika.
11 Пr ° rot^o 26 oktobra 1854 god. Studi• cama- Posle završenih' pravnih Dur i,!3'. sJ-.u,Pi° je u državnu službu kao U(_'u„, niv,cinovnik. Ali kako se je uvek za Prrasivo borio protiv Madžarona i fiic^t ava syog naroda bio je cesto pre-Pen»; Va-n * fionjen, pa i privremeno kao tiU1Sai?;. 0 Је Politički aktivan i biran više puta kao narodni 1917 n' u- ^rvatfiki sabor. Godine župai^Qs^a? >e veliki župan zagrebačke k č],,.nJe'K, Za vreme oslobodenja bio kasUj• ' Narodnog veča u Zagrebu te ali Sc ; vc n Narodnog predstavništva, Svov,, ",e P°sle povukao zbog starosti. diUo ц .novelu objavio je 1884 go-vj'cnc.u<< P°c' naslovom »Ilu-|Чц “atorich«; druga veča novela l^ašla u ? .^Maričan«, koja je takoder lzdain> Y'Jencu«. Sve njegove novele branih1’k?Sni
1 kasnije u knjigama njegovih uela. Najpoznatije su mu no-
vele: »Pod starim krovovima«, »Tri pn-povijesti bez naslova«, Bijedne priče« i t. d. Od romana valja spomenuti: »U noči« (1887), »Durdica Agičeva«, »Janko Berislavič«, »Na rodenoj grudi«, »Osvit«, »Radmilovič« i »Za materin-sku riječ«. Dalski spada medu najplo-dovitije naše pisce, a u borbi stare i nove generacije u hrvatskoj književnosti priključio se je mlado j generaciji.
70-godišnjica Branislava Nušiča. U
ovim teškim danima skoro bi bili za-boravili na 70-godišnjicu našeg najdu-hovitijcg satiričara i pisca veselih komada. ali i velikih tragičnih dela, našeg Branislava Nušiča. Ovaj naš večito nasmejani, večito mladalačko duhoviti i sveži jubilarac spada bez sumnje ne samo u red naših najplodonosnijih, nego i u red najpopulamijih naših pisaca. Nušič se rodio 21 oktobra 1864 u Beogradu, Nakon svršene gimnazije stu-dirao je pravne nauke u Beogradu i Gracu, pa je zatim stupio u državnu službu, u kojoj je obavljao različita zvanja: bio je u upravnoj a i u diplomatsko} službi, bio jo prvi sreski načelnik u oslobodenom Bitolju, bio je upravnik raznih pozorišta, kao u Beogradu, Novom Sadu, Skopi ju, Sarajevu, a mnogo je i putovao. Za vreme rata bio je nakon povlačenja tri godine u Italiji, Švicarskoi i Franouskoj, a nakon ujedinjenja postao je prvi načelnik umetničkog odeljenja Ministarstva pro. svete. AH Branislav Nušič je pre svega pisac, koji kao pripadnik moderne generacije, spada medu najplodovitije dramatičare i pripovedače. Nušič je odličan. poznavalac duše srpskog naroda, lin psiholog, nedostižan u .posma-tranju lokalnih običaja i prilika, a pri svemu tome svestra.n. On poznaje kao malo ko dušu Balkana. Njegov dra-matski rad obasiže 27 pozorišnih komada, i to od komedije preko satire do najdublje drame i tragedije. Poznata je njegova socijalna drama »Pučina«, zatim istorijske drame »Hadži Loja« i »Knez od Sembcrije«, a njegove komedije ne treba ni nabrajati, jer su veči nom toliko popularne, da su davane i kako na velikim pozornicama tako i na bezbrojnim diletantskim. Njegova »Gospoda ministarka« prevedena je i na češki i nemački, pa je postigla i u ino-stranstvu golem uspeh. U srpskoj dra-matici Nušič znači ujedno i nemačkog Sudermana i francuskog Rostana, dok se njegove satire mogit uporediti sa satirama Gogolja i Ostrovskog. Svetski rat, u kojem je izgubio svog jedinog sina prikazao je divno i potresno u romanu »Godina 1915«. Poznat je i preveden na stranc jezike i njegov ra-man »Opštinsko dete«. Za njegov jubilej nameravale su da prikazu sve ju-gosiovenske, bugarske i češke scene iste večeri njegovo najnovije delo. ali je opšta narodna žalost ovu javnu proslavil sprečila.
60-godišnjica Franja Ksavera Meška. Dne 28 oktobra 1874 rodio se je kod Sv. Tomaža nad Ormožem poznati slovcnački pisac i dramatičar Fran Ksa-ver Meško, sada župnik u Selima kod Slovenjgradca. Jubilarac spada u red na j poznati jih slovenačkih pisaca, čiji su radovi prevedeni na razne slovenske jezike, nadalje na nemački, englcski i švedski. U literaturi pošao je smerom moderne, ko-ju je predvodio Ivan Cankar. Ali Meško je meka, profinjcna duša, liričar; Ipiik jc i donekle natura
II №$IH 1UPA
DR.U S ТАУЛ i C ETA
Župa Banja CuUa
BIHAĆ. — Komemoracija. Povodom tragične smrti Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitclja održana je — inicijativom Sokolskog društva Bi-hač — zajednička komemorativna sed-nica svih društava grada Bihača 12 oktobra u sokolani, koja je imala vrlo tužan izgled. Velika slika blaženopo-čivšeg Kralja uokvirena je črnim flo rom, a ispod nje- buketi svežeg cveča. Zidovi sokolane prekriveni su crninom.
Sednici su prisustvovali uprava i članstvo svih kategorija Sokolskog društva Bihač, pretstavnjci Sokolskog društva Ličko Petrovo Selo, Sokolska četa Žegar, pretstavnici i članstvo svih društava grada Bihača, kojih ima 28, kao i drugo gradanstvo. Ukupno oko 1.500 lica.
Žalobnu sednicu otvorio je u 17 sati br. Milan Sudčevič, koji u svom govoru izražava veliku bol i neizmernu žalost, koja je obuzela sve nas gubit-kom našeg Viteškog Kralja. Prisutni kliču: Slava Velikom Heroju i Mučeniku !
Zatim br. Mihailo Vujatovič u dir-ljivom govoru iznosi život i dela Veliko g Kralja.
Na poziv br. pretsedatelja »vi pri-sutni čutanjem od 3 minute odaju postu Seni blaženopočivšeg Kralja.
Sa sednice pos-lati su telegrami Nj. V. Kraljici Mariji, Nj. V. Knezu - na-mesniku Pavlu. Pretsedniku Ministar-skog saveta i Banu Vrbaske banovine.
Sednica je zaključena s usklikom: Da živi Nj. Vel. Kralj Petar II!
b«
LJUBIJA-RUDNIK. Komemo-racija. Sokol, društvo Ljubija-Rudnilk, uz sudelovanje svih nacionalnih, kulturnih i humanih društava u mestu, te državnih i samoupravnih nadleštava uz učešče sveg gradanstva mesta i okoli cc na 18 o. m. odalo je posledmju po čast Vladaru-Mučenfku, Blaženopočiv-šem Viteškom Kralju Aleksandru 1 Ujedinitelju.
Tiho, pogruženo, tog hladnog i tmurnog pretužnog jutra, išli su gra-dani u hramove Gospodinje, da i u molitvi pomenu svoga ljubljenog Kra-
lja-Mučenika.	v .
A posle bogosluzenja odo-zana je u Radničkcm domu komemorativna sednica, koju je otvorio zam. staresi ne brat Bereta Ostoja. Grubišič Stan ko održao je komemorativni govor, koji su prisutni stoječi, u dubokoj sut nji, saslušali. Po tom su pročitani i primlieni brzojavi s izrazima sauce šča Maršalatu Dvora i Banu.
Prigodni sokolski pevački zbor, pod vodstvom brata A. Sigala, koji je sudelovao i pri bogosluženjima u cr-kvama, otpevao je na kraju Zajčevu: »Naroda slavno5 ...«	v
Posle poklika »Slava!« Blazenopo-čivšem’ Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju i poklika »Ziveo!« uzda-mici našoj Nj. Vel Kralju Petru II, Niegovom Domu i Jugoslaviji, prisutni su se. rastuženi, tiho i pogruženo, razišli svojim domovima.
tupa Beograd
BEOGRAD. — Župske lakoatlet-ske utakmice. Prema utvrdenom programu priredila jc Sokolska zupa Beograd dne 30IX lakoatleteke utakmice
za članove seoskih sokolskih četa, sta-riju braču, i m. i ž. naraštaj. Za članove i člaoiice održale su se ove utak-mice — kao izlučno — .još pre zagre bačkog sleta, da bi oni, koii ispune uslove, mogli da učestvuju na savez-nim lakoatletskim takmičenjima u Zagrebu.
Na nogometnom igralištu SK »Jugoslavije«, koja je i ovoga puta — kao i uvek do sada — prcdusretljivo ustu pila svoje prostorije i teren, počele su utakmico u 7 časova. Sve postrojene takmičare i sudije — kojih je bilo blizu 400 — pozdravio je s nekoliko reči br. župski starešina,. pO’želevšj im uspeh. Prvo je nastupio m. naraštaj u dve kategorije: stariji i mladi. Stari-jeg naraštaj a nastupilo je 8 odeljenja, a mladeg 18. Stariji su sc plasirali:
1) Beograd III sa 951.5 tač., 2) Zemun sa 948.4 i 3) Sabac sa 827.9 tač. — Kao pojedinci: 1) Mihajlo Sever (Zemun) sa 302.5 tač., 2) Dušan Putnik (Beograd III) sa 256.8 tač. i 3) Bruno Kure-pa (Zemun) sa 247.3 tač. — Mladi naraštaj: 1) Beograd I sa 1086.6 tač., 2) Zemun sa 946.2 tač. i 3) Smederevo sa 944 tač. Kao pojedinsci: 1) Vladislav Kun (Smederevo) sa 293.5 tač., 2) Mile Pinkas (Beograd I) i 3) Ivan Draš-koci (Beograd I) sa 274.5 tač.
Ž. . naraštaj je takode nastupio u dve kategorije: stariji i mladi. Stariji ž. naraštaj nastupio je samo s dve vrste, a plasirao se je: 1) Pančevo sa 539 tačaka i 2) Beograd II sa 483 tač. — Kao pojedinke: 1) Jolan Banščak (Pančevo) sa 190.5 tačaka, 2) Ružiča Puja (Pančevo) sa 151 tač. i 3) Ivanka Grudic (Beograd II) sa 127.6 tač. — Mladi ž. naraštaj nastupio je s 5 odeljenja — uspeh: 1) Beograd III 633 tač.,
2) Beograd - Matica 582.8 tač. i 3) Beograd II 471.5 tač. Kao pojedine po-stigle su: 1) Greta Rajtinger (Beograd-Matica) 190 tač., 2) Nadežda Ljubič (Beograd 111) 179.6 tač. i 3) Milka Sta-menkovič (Beograd III) 168.5 tač.
Kada je ž. naraštaj završio s utak-micama, nasitupila su sta rij a brača — 11 odeljenja — i članovi seoskih sokolskih četa — 12 odeljenja. — U grupi starije brače plasirali su se: 1) Beograd II sa 953.9 tač.. 2) Beograd - Matica sa 899.7 tač. i 3) Beograd VIII sa 892.4 tač. Kao pojedinci:	1) Miran
Ribarž (Beograd II) sa 272.5 tač., 2) Bogoljub Krejčik (Beograd-Matica) sa 263.2 tač. i 3) Otokar Novotni (Beo-grad-Matica) sa 250.2 tač.
Kod članstva seoskih sokolskih četa postignuti su sledeči uspesi kod odeljenja: 1) Platičevo sa 2562 tač., 2) Šašinci sa 2487 tač. i 3) Stubline sa 2305 tač. — Kao pojedinci: 1) Negovan Obradovič (Platičevo) sa 6-7.8
tač., 2) Herman Zej (Brgule) a 564.3 tač. i 3) Rada Miletič (Voganj) sa 545 tačaka.
Na završetku utakmica predan je prelazni dar Ministra za fizičko vas-pitanje naroda Sokolsko j četi Platičevo. Dar je predao uz nekoliko reči br. P. Čolovič, zam. načelnika župe i referent TO za seoske sokolske čete.
Utakmice su se odvijale glatko i relativno brzo, jedino kod skokova bilo je dužeg čekanja, pa je stoja i završetak utakmica i predaja dara oba vij e na tek posle 14 časova.
Naročito se isticala grupa starije Drače, u kojoj je bilo i takmičara iz-medu 45—55 god. Vidan napredak u radu pokazale su i čete, ier dok je na prvim utakmicama, prošle godine, nastupilo 5 odeljenja, ove godine bilo ih je 12, što znači veliko poboljšanje. Želeti je, da se do iduče godine broj takmičara u istoj sarazmeri poveča prema ovoj godini, kao što se ove godine povečalo prema prošloj. Verujemo, da če tehničko vodstvo naše župe na tome i poraditi, i da čemo iduče godine imati blizu 1000 takmičara.
Ne možemo propustiti, a da i ovom prilikom ne čestitamo pobedni-cima na postignutom uspehu,^ a po-bedene da potstreknemo na još inten-zivniji rad, kako bi oni do godine postali pobcdnici. Brača i sestre, koji su se takmičili, i koji se žele u budućno-sti ne treba nikako da zaborave da u istrajnosti i postojanosti leži tajna svih uspeha.
Ž.upa Bjelovar
GRADINA. — Pomen Vitežkom Kralju Ujedinitelju. Sokolska četa Gradina »držala je dana 12 okt. 1934 žalobnu sednicu povodom smrti Nje-govog Veličanstva Kralja Aleksandra 1, koju je otvorio zam. starešine kratkim izveštajem o tragično.) smrti blagopo-kojnog Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja uz poklik Slava Mu.
Po tome je održano slovo o životu i borbama blagopokojnog Kralja Ale-ksandra I do oslobodenja i Uje4iin«je“ nja jugoelovenskog naroda. Govor svi prisutni primaju uz poklik trokratnim Slava Mu!
Po svršenom govoru upravni odbor zaključio je, da se pošalje bratskom Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije brzojavna sažalnica.
LOŽAN. — Komemoracija. Dana 11 X održala je naša četa žalobnu sednicu u spomen Velikog Kralja Aleksandra I u prisustvu celokupno® članstva i mnogobrojnili seljaka.
Spomen-slovo o Njegovom životu i Njegovim borbama za naše nacionalno i državno oslobodenje i ujedi-njenje održao je brat Emil Kavgic. Starešina čete brat Šušnič Martin na-dovezao je s izlagamjem bola svih Sokola nad gubitkom junačkog nam Kralja. On je predložio da se pošalje telegram Dvorskoj kancelariji što je i usvojeno.
PALEŠNIK. — Komemoracija. Ovo
društvo održalo je u nedelju 21 X 1934 žalobnu sednicu sveukupnog članstva. Sednicu je otvorio starešina Sok. društva Palešnik br. Slavina zamolivši pri-sutnog okružnog prosvetara br. Matu Boževiča, učitelja iz Trnovitice, da održi komemorativno predavanje o blagopokojnom Viteškom Kralju Ale-ksandru I Ujedinitelju.
Nato je br. prosvetar održao govor o životu, te o plemenitom i ne-sebičnom radu Velikog Kralja za ju-goslovenski narod i za čitavu Lvropu.
Prisutni su pazljivo saslušali govor i popratili ga s iskrenim »Slava!« našem mrtvem Velikom Kralju i s odu-še vi j enim »Živeo!« novom Vladaru Nj. Vel. Kralju Petru II.
Iza održanog predavanja br. starešina pročitao je brzojav, koji društvo šalje Savezu SKJ s izrazima velike boli za blagopokojnim Kraljem.
Time je program žalobne sednice bio završen.
TROJEGLAV A. — Komemoracija.
Još nikada naš narod nije zadesila tolika tuga i bol, a pogotovo Sokolstvo, kao sada, kada je izgubio svoga prvog Sokola, Vladara i Vodu nacije, koji nade smrt od zločinačke ruke daleko izvan granica svoje mile Otadžbine za koju jc živeo celim telom i dušom, a sada ju ostavio u amanet nama Soko-lima s rečima: »Čuvajte Jugoslaviju.«
Album
______ s 50 slika s pogrebnih svečanosti Viteškog
_____ Kralja Aleksandra I	Ujedinitelja.	Naj-
elegantni!e » tehnički doterano izdanje, —
_________Cena Din 100*—» ______________________
_________Narudžbe p rima_____________________—
Jugoslovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom
Naše članstvo sakupilo se 14 oktobra zajedno s vatrogascima, zadru-garima, kao i celokupnim seljaštvom i održalo žalobnu skupštinu i odavši dužn-u pošta Velikom Čoveku jugoslo-venske nacije.
Žalobnu skupštinu otvorio je br. Dim. I. Momčilovič, načelnik i prosve-tar, u osnovnoj školi, koja je bila okrašena^ slikama i črnim zastavama. — Održano jc. predavanje: Kralj Aleksan-dar, Neimar Jugoslavije. Predavanje je ustavilo dubok utisak, što je kod mnogih izazvalo suze i plač. — Još nikada nije bilo toliko naroda u školi. Na kra-
io	je pročitan brzojav upučen Nj. Vel. Kraljici, kao izraz dubokog saučešča.
—	Narod je klicao: Slava Kralju Mučeniku! Živeo Kralj Petar II.
VIRJE. — Komemoracija. U ne-
dclju dne 14 oktobra o. g. u 9 sati pre podne ođržalo je Sokolsko društvo u Virju u prisuču svili mesnih kulturnih društava i_to: Seljačka bratovština, Va-trogasna četa, Virovska Čitacmica, Pe-vačko društvo »Rušan«, Seljačka zadruga, Pjevačko društvo »Ratar«, Društvo naprednih domačica. Crveni krst, HSK Podra vac i Jadranska straža ko-memoraciju u počast uspomene blago-počivšega viteškoga Kralja Aleksandra
I	Ujedinitelja u p-rostorijama Hrv. selj. gosp. zadruge, koja je bila dup-kom puna naroda.
Brat starešina Franjo Pečar otvorio je komcmoraciju pozdravivši sva prisotna društva i predao 'reč zameni-ku starešine bratu Šignjaru Viktoru, koji je održao spomen-slovo o životu blaženopočivšega Kralja i Njegovim borbama za naše nacionalno i državno cslobođenje i ujedinjenje. Dalje su govorili svi pretsednici gore navedenih kulturnih društava, nakon čega je Hrv. njevačko društvo »Rušan« otpe-valo tužaliku od Hallera — Birt »Iz-bavi me Gospodine«.
Po svršetku komemoracije prosve-tar Sokolskog društva brat Izidor Tot pročitao je brzojavnu sažalnicu upu-čenu Regeivtskom veeu u Beograd. Time je komemorativna sednica dovršena.
VIROVITICA. — Komemoracija.
Prve na žalost istinite vesti o marselj-skoj tragediji rasplakalc su Sokolsko društvo u Virovitici. Sve je1 plakalo.
Starešina Sokolskog društva brat Franjo Pušic, ne čekajuči ni od koga kakova naredenja, sbvaitio je tužnu si-tuaeiju. Za nekoliko sati bio je na okupu sav upravni odbor i nešto članstva. Sve jc u črnini, u črnim svečanim odeiima. Starešina br. Franjo Pušic komemorirao je toplim i izbudlji-vim rečima Kralju Mučeniku. Svi su prisutnl suze brisali. Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije odaelana je brzojavna sažalnica.
Komcmoraciju za blago poko jnog Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedi-nitclja održana je 14 oktobra o. g. u U sati pre podne u velikoj dvorani Sokolskog doma Kralja Aleksandra 1 u Virovitici. Na komemoraciju je pozvano sve članstvo, naraštaj, sve sokolske kategorije i gradanstvo štam-panim proglasom. Otkacla pošto ji ta dvorana nije prhnila toliko sveta kao ovaj pub Masa sveta ostala je pred Sokolskim domom nemajuči mesta u velikoj dvorani. Komemoraciji su prisu-štvovali svi pretstavnici vlasti i mase gradanstva. Pozornica je bila vrlo ukusno i lepo uredona pružajuči lcpu, ali bolnu sliku. Ispred prve velike dvorane stao je direktor gimnazije, pret-sedmk prosvetnog odbora, br. Juraj Kušmiševič. da komemorira Vclikoga Kralja Ujedinitelja. Završio jc rečima: Sokoli če od sada još više diči svoje zastave u čuvanju Jugoslavije i u okupljavanju oko svoga starešine Nj. Vel. Kralja Petra II.
Nijedno oko u velikoj dvorani nije ostalo suvo. Narod se iz dvorane udaljio tiho i nečujno s obečanjem, da če Jugoslavija biti očuvana.
Sokoli »smučati!
Najbolje poka-kvoći i najjefti-nije kupite sve potrepštine za zimski spori
I	alpinistlku
Sporlskoj trgovini
ALPINA
LJUBLJANA
Tjrrševa cesta 7
Smučke
od Din 7S-- dalje
Sokolima dejemo
5% popusta
Zahtevajte cenik!
Župa Celje
PIŠECE. — Komemorativna seja.
Dne 12. oktobra je bila ob 19. uri združena seja Sokola in požarne brambe. Župan otvori skupno sejo polnoštevilno zbranih Sokolov in požarnikov in preda besedo prosvetarju bratu Milanu Tominc-u, ki je z lepimi besedami popisal delo in življenje Viteškega Kralja Zedinitelja, pozivajoč navzoče, da vzkliknejo našemu blagopokojnemu viteškemu kralju Aleksandru I. Zedi-nitelju trikratni Slava.
Obenem je naznanil, da je po členu 36. ustave stopil na prestol Kraljevine Jugoslavije Njegov prvorojen sin Nj. Vel. Kralj Peter II. Navzoči navdušeno vzkliknejo trikrat: »Naj živi kralj Peter II.!«
PIŠECE. — Javni nastop. V nedeljo 30. septembra 1934 je imelo pišeč-ko sokolsko društvo svoj drugi javni nastop združen z običajno veselico. Ob najlepšem vremenu so prihiteli sosednji Sokoli od vseh strani. Najbolj častna je bila udeležba Brezčanov s svojim starostom bratom dr. Josipom Zdolšekom, z načelnikom bratom Josipom Holyjem in drugimi. Po lepo uspeli teovadbi se je razvila animirana veselica pri bratu starosti Jošku Ko-stevcu.
ZIDANI MOST. — Komemoracija. Sokolsko društvo Zidani most je sklicalo na dan 13. X. 1934. ob 20. uri povodom tragične smrti nepozabnega Velikega vodje Jugoslavije Viteškoga kralja Aleksandra I. Uedinitelja ko-memoracijski zbor vsega članstva, naraščaja in dece. Točno ob določeni uri sc je zbralo članstvo, zastopniki obla-stev, uradov, šol, korporacij, narodnih društev in ostalo občinstvo ter napolnilo telovadnico. ZIbralo sc je okrog 300 ljudi, tako, da so morali mnogi stati pred vrati, ker ni bilo prostora. Na odru dvorane, ki jc bil ves v črnem, je bila postavljena slika Nj. Vel. Kralja Aleksandra I.. pred katero pa so se razvrstili zastopniki nacionalnih društev. Starešina brat Razpotnik Srečko je orisal grozni zločin v Marseilleu, življenje in neumorno uspešno delo, ter ogromne zasluge pokojnega kralja za narod in državo. Vsa dvorana je globokopretresajoče plakala. Nato sta bili sprejeti in odani sožalni in vdanostni brzojavki: Nj. Vel. kralju Petru II. in Nj. Vel. kraljici Mariji.
V	imenu Streljačke družine Zidani most je govoril predsednik Brvano-vič, kateri je tudi v lepem in širokem govoru opisal življenje Aleksandra I.
Po govoru so vsi navzoči počastili spomin Velikega pokojnika z enominutnim molkom in trikratnim vzklikom »Slava Mu!«
Govornika sta pozvala navzoče, naj sedaj tem vestneje izpolnjujejo dolžnosti državljana, da pomagajo ob vsaki priliki izvršiti oporoko Velikega Vladarja »Čuvajte Jugoslavijo«.
Na koncu žalnega zbora se je starešina br. Razpotnik zahvalil navzočim za tako veličasten odziv. Plakajoč so se zborovalci žalostni razšli.
Župa Cof inf e
BUDVA. — Komemoracija. I Budva je sva u črnini za tragično i muče-nički poginulim Viteškim Kraljem Aleksandrom I Ujediniteljem.
Dana 14 oktobra u 11 časova Sokolsko društvo Budva sa svojim četama Maini, Maini Srednji i Bečiči održalo je komemorativnu skupštinu u sokolani, na kojoj je uz predstavnike vojnih i civilnih vlasti i Sokola uzela učešča i velika masa naroda iz Budve i okoline.
Sokolana je za ovu priliku naro-čito bila udešena, sva skoro prekrive-na črnilom, a na glavnom mestu visila je slika Blaženopočivšeg Kralja-Muče-nika iskičena lovorovim vencem i palmama s črnim florom, a više slike su se nalazile ispisane poslednje reči Ve-likog Kralja »Čuvajte mi Jugoslavija«.
Otvorivši bvu tužnu skupštinu starešina društva br. Dabkovič pozvao je prisotne da s dva minuta čutanja oda-ju počast nezaboravnom junačkom Kralju. Zavladala je grobna tišina ko-ju je prekidalo bolno ječanje večine prisutmh. Zatim je br. Dabkovič održao lep i dirljiv komemorativni govor ističuči sve vrline Kralja Ratnika, Diplomate, Oca otadžbine i največeg ču-vara mira.
Sa skupštinc su poslati i sažalni telegrami na nadležno mesto.
Na dan sahrane Velikog Kralja, u četvrtak dana 18 o. m., održao se pa-rastos u svim crkvama dok su zvona bolno ječala svakog sata na svim crkvama.
Župa Karlovac
PLAŠKI. — Komemoracija. Sokolsko društvo Plaški održalo je 12 oktobra u 6 sati posle podne komemorativnu žalobnu sednicu u počast Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra
I	Ujedinitelja. Pored mnogobrojnog članstva i gradanstva komemoraciji je prisostvovalo sve sveštenstvo crkve-nog suda eparhije gornjokarlovačke s episkopom preosveštonim gosp. dr. Maksimilijanom.
Župa Kragujevac
NOVI ADŽIBEGOVAC. — Komemoracija. Mesna Sokolska četa odr-žala je na dan 21 oktobra t. g. komemorativnu sednicu u slavu blaženopo-čivšeg i Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Ovoj sednici bili su prisutni svi članovi uprave, kao i veliki broj članova i gradana ovog sela.
Starešina četa br. Miloševič, otvorio je sednicu potom je načelnik čete br. Bor. S. Cvetkovič održao govor o delima blaženopočivšeg Viteškog Kralja Ujedinitelja, kao Ratnika, Državnika i Oca Otadžbine — naroda jugo-slovenskog.
Svoj govor je završio usklikom: Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju!
Da živi Nj. Vel. Kralj Petar II!;,
Da živi ceo kraljevski Dom!, što su svi prisutni prihvatili.
Time je ova sednica završena.
JAGODINA. — Komemoracija.
Tragična smrt Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja izazvala je u Jagodini i okoliim dubok bol i žalost, kakva se do sada uopšte ne pamti.
Na svakom mestu pominje se Njegovo ime s grcanjem, velikim bolom u duši i suzama u očima govoreči: »Nema više našeg ljubljenog Vladara medu živima!«
Povodom ove opšte narodne žalosti održalo je žalobnu sednicu ovdaš-nje Sokolsko društvo, Udruženje rezervnih oficira i ratnika, Četničko udruženje, Kolo srpskih sestara i sva ostala mesna humano-prosvetna društva na fcojima je odata dostojna pošta ne-umrlom Kralju-Heroju Ujedinitelju, kome su prisutni na kraju ganuti klicali »Slava Mu!«
Žalosna je pojava koja u srce dira gledati našega seljaka kako tera svoju zapregu na trg i guši sc u suzama i s nevericom pita drugoga, da li je istina: da je poginuo od dušmanske ruke njihov ratni drug?!.
Danas nre podne u ovdašnjim crkvama održata je upokojena leturgija na kojoj je prisustvovalo celokupno gradanstvo Jagodinc, a na jektenije odgovaralo je ovd. Pevačko društvo »Koča«.	L.	P.
SENJSKI RUDNIK. — Javni čas.
Na dan 30 septembra t. g. priredilo je naše 'društvo svoj redovni godišnji javni čas. Brc podne u 9 čas održani su na novom vlastitorn vežbalištu pokusi svih kategorija. Nakon završenih pokuša odigrana je utakmica u odboj-ci izmedu društva Ravna Reka — Senj-ški Rudnik, s rezultatom 2:0 (15:13 — 15:5) u korist Senjskog Rudnika.
Po podne u 4 časa održan je javan čas s ovim rasporedom: M. i ž. deca: sarajevske vežbe; m. deca: zagrebačke vežbe; ž. deca: zagrebačke vežbe; m. naraštaj: sarajevske vežbe; članovi: deveterica s dugom motkom od brata Erbena; ž. deca: ritmičke vežbe; članovi: sarajevske vežbe; članovi; razboj.
Uveče bilo je narodno veselje u rudarskoj kasini. Celog dana, kao i uveče na zabavi svirala je društvena limena muzika. Pripominjemo, da za vreme javnog časa, nije se točilo alkoholno piće.	B.	P.
Župa Kranj
MOJSTRANA. — Dvajsetletnica obstoja. Naše društvo je tekom letošnjega leta pripravilo vse potrebno, da čim slovesnejše praznuje dvajsetletnico obstoja in ob tej priliki razvije svoj društveni prapor. Prvo nedeljo smo morali radi dežja preložiti nastop in se je vršilo v Sokolskem domu samo raz.-vitje. Kum praporu je bil Njegovo Vi-sočanstvo kraljevič Andrej, ki ga je zastopal br. polkovnik Bakič iz Ljubljane, ki je pripel na prapor umetniško izdelan trak. Kumica je bila s. Gizela Derničeva, ki je istotako pripela trak. Br. polkovnik Bakič je z jedernatimi besedami poudaril pomeni kumovanja Nj. Vis. kraljeviča Andreja kot vidno vez med kraljevskim domom in sokolsko organizacijo. Nastop sc je preložil na prihodnjo nedeljo, ko nam jc bilo vreme ugodnejše. Zbralo ec je veliko število občinstva, med katerim jc bilo dosti letoviščarjev in odličnih tujih gostov. Na obeh prireditvah je imenom župe govoril župni starešina br. Spicar.
Sedaj pa se naše društvo pripravlja na zidanje doma, ki se bo pričelo takoj, ko bo urejen stavbni prostor tam, kjer je stal prejšnji dom.
Župa Cjubljana
LJUBLJANA. —- Seja zbora društvenih načelnikov in načelnic Sokolske župe Ljubljana. Seja zbora društvenih načelnikov in načelnic se vrši v nedeljo dne 11. nov. 1934 ob 9. uri zjutraj v mali dvorani Sokolskega doma Sokola I Tabor s sledečim dnevnim redom: 1. Poročilo župnega mačel-ništva. 2. Prireditev župnega zleta v Ljubljani 1. 1935. 3. Določitev programa za leto 1935. 4. Razgovor o različnih pojavih v Sokolstvu. 5, Slučajnosti. Po končanem dnevnem redu bo celodnevna predelava prostih vaj za prihodnje leto, radi tega je treba prinesti s seboj telovadno obleko. Prisotnost vseh obvezna. Zdravo!
Načelništvo Sok. župe Ljubljana.
BREZOVICA PRI LJUBLJANI. -Komemoracija. Sredi večera na dan 9. oktobra je kakor blisk iz neba udarilo na nas radijsko poročilo: »Ubili so nam kralja.« Vprašali smo se, ali je to mogoče in resnično? In nobene besede več. Iz molka nas je predramilo šele drugo poročilo iz br. Češke: »Kralj Aleksander mrtev.« Okamenelih src in solznih oči smo se dvignili in sporočili grozno novico še ostalim članom in ljudstvu. Pozno v noč smo bedeli in čakali, da morda le pride sporočilo, da grozna novica ni resnična, toda morali smo se končno le uveriti, da je res.
Tužnih src sc je dva dni nato zbrala uprava društva v društveni dvorani na žalno sejo. Br. starosta Jcvec otvori s težko izraženimi besedami to nepričakovano sejo in v kratkem nagovoru oriše Pokojnika. Po pet minutnem molku in izročenih solzah na oltar žrtve je bila Savezu SKJ odposlana sožalna in vdanostna brzojavka, da jo on odda dalje na Najvišje mesto. Po sklepu, da se za nedeljo 14. oktobra skliče žalno zborovanje, se je uprava društva tiho razšla.
Društvo je nadalje izdalo okrožnico s pozivom na članstvo, da razobesi na svojih domovih žalne zastave in da si vsak pripne žalni znak, čemur jc bil odziv zelo lep.
V	nedeljo 14. oktobra sc jc v nabito polni dvorani Gasilskega doma vršilo žalno zborovanje, ki ga je otvoril br. starosta Jevec, nakar jc br. tajnik imel daljši govor o blagopokoj-nem Junaku.
Že sam pogled na krasno urejen oder, pregrnjen ves v črnino in okrašen z zelenjem, ter na obličje Blago-pokojnega na katafalku, ki sta ga stražila dva sokola s sabljami, obžarjenem od mnogobrojnih luči, je stisnil src prisotnih.
Solznih oči se je ljudstvo po končanem programu in govoru ter končno vpisu v žalno knjigo, razšlo in zapustilo temno dvorano, v kateri j c od tega dne dalje do dne po pogrebu gorela noč in dan luč pred sliko Pokojnega.
Društvo sc jc korporativno udeležilo tudi službe Božje dne 18. oktobra in ponovne žalne svečanosti v isti dvorani, katero je tega dne priredila naša Gasilska četa. Nadalje je uprava društva odposlala zastopnika k sprejemu Nj. Vel. kralja Petra II. v Ljubljani-ko sc je vračal v prestolnico. Udeležilo se jc tudi po treh članih defileja v Zagrebu in drugih treh članih pogreba v Beogradu.
LJUBLJANA. — Komemoracija.
20. oktobra t. 1. je održan v društveni telovadnici Ljubljanskega Sokola v Narodnem domu, spominski žalni zbor povodom mučeniške smrti blago-pokojnega Viteškega kralja Aleksandra I. Zedinitelja. Telovadnica je. bila namenu primerno dostojno in okusno okrašena. Podoba pokojnega kralja s svežim zelenjem in cvetjem se je dostojanstveno odražala od črnega ozadja, na katerem je blestela večno pomembna oporoka Velikega pokojnika »Čuvajte Jugoslavijo«. V žalost odeti prapor »Južnega Sokola« in zastava kralja Aleksandra I. ter v črno kopreno zaviti meč kralja Aleksandra I so po svoji posrečeni razporeditvi, ob in pred sliko Viteškega kralja simbolično ponazorili vso tegobo nanedomestlji-ve izgube. Že pred napovedano uro jc napolnilo članstvo in naraščaj prostrano dvorano. Odličniki in predstavniki oblaetev, med njimi zastopnik bana, zastopnik predsednika mestne občine, zastopnik komandanta divizijske oblasti, konzul CSR br. ing. Sevčik in konzul francoske republike g. Remcrand, so zavzeli pripravljene sedeže, nakar je ob največji tišini stopil na govorniški oder društveni starosta br. Bo-gumil Kajzelj in otvoril žalno svečanost s pozdravom navzočih. Fanfara društvenega jezdnega odseka je into-ndrala žalni koral, ki so ga navzoči poslušali stoje. Turobno so odjeknili v srcih zborovalcev veličastni akordi in stopnjevali veličastno tišino. Ob takem razpoloženju je brati starosta povzel zopet besedo in se v globoko občutenem nagovoru spomnil blagopokoj-nega Viteškega kralja Aleksandra I. Zedinitelja, v katerem jc prikazal Njegov neumrljivi zgodovinski lik v vseh potankostih Velikega snovanja in nehanja, opozoril nia vse najodličnejše lastnosti Velikega kralja, vladarja in državnika ter posebno podčrtal veliko Njegovo poslanstvo v zgodovini našega jugoslovanskega naroda in njegov epohalen pomen v zgodovini človeštva. kateremu jc bil vnet in odločen glasnik in pobornik miru. Z ogorčenostjo je obsodil zločin izvršen v Marseillu, tembolj, ker je moral naš oboževani kralj za to vzvišeno človeško idejo žrtvovati svoje dragoceno življenje. Omenil je naposled, da Ljubljanskega Sokola družijo še prav posebne vezi z Velikim pokojnikom, ker čuvamo Njegov meč, podarjen Jugosl. Sokolstvu za viteško vrsto na vsakokratnih mcdzletnih tekmah, in katerega si je lani že tretjič pridobila naša vrsta telovadcev in zato, ker smo iz Njegovih darežljivih rok ob lanskoletnem jubileju prejeli prapor, ki nosi Njegovo vzvišeno ime. V globoki hvaležnosti in z možato obljubo, da bomo čuvali Jugoslavijo, kakor nam jc to sporočil Veliki pokojnik in naš Prvi Sokol zaključi svoj govor z vzklikom »Slava Viteškemu kralju Aleksandru I. Ujedinitelju!«, kar so navzoči ponovili v tihi pobožnosti. Po kratkem
molku, posvečenem Velikim manom pokojnika, povzame starosta br. Kajzelj vnovič besedo. Umrl je kralj — kralj naj živi! Kvišku srca! kajti na obzorju jc zažarela nova, svetla zvezda, ki nam bo postala zvezda vodnica, in v katero zremo s polnim zaupanjem.
Prvorojenec blagopokojnega Viteškega kralja Nj. Vel. kralj Peter lije zasedel prestol s slavo ovenčanih svojih dedov. Vanj zremo zlasti nn Sokoli z velikim zaupanjem. Obljubljajoč mlademu vladarju in svojemu starešini neomajno zvestobo in pomoč ob solnčnatih in viharnih dnevih vzkliknejo navzoči z govornikom vred-
Živel Nj. Vel. kralj Peter Ш
Fanfara jc nato zaigrala državno himno.
Ko brat starosta prebere tudi s0 sožalno brzojavko odposlano Savezu, zaključi žalni zbor.
V	nemi boli, toda s trdnim oklepom, da bomo čuvali Jugoslavijo, se je razšel zbor.
SODRAŽICA. — Komemoracija-
Tudi pri nas smo izvedeli prve vesti
o	zločinskem atentatu potom radija v poznih večernih urah. Žalostna vest sc je hitro razširila med občani in nas vse globoko potrla. Onemeli od groznega zločina smo hodili objokani in sklonjenih glav in vsem nam se je zdela ta vest neresnična in neverjetna. ba‘ slednji dan smo prejeli potrdilne vesti o tem strašnem dogodku in vsi smo bili enih misli, da čuvamo red in narodno edinstvo. Črne zastave so oznanjevale to žalostno vest in izvedeli so prekmalu tudi prebivalci iz oddaljen111 vasi. Trgovci eo okrasili izložbena okna s slikami odetimi v črnino in Pn" žgali so večne lučke. Nacionalna društva so prirejala že prvi dan žalne seje in komemoracije, posebno lepo )e priredilo sokolsko društvo v svoji dv°' rani, ob kateri priliki se je zbral celokupni odbor in vse ostalo članstvo-Brat starosta jc imel o podlem in gnUS' nem zločinu pretresujoč govor, obenem nam je podal življenjepis in delovanje našega velikega Kralja. Odposlana ie bila Savezu v Beograd žalna brzojavp, in vdanostna izjava novemu KjalF1 Petru II. Tudi ostale organizacije poslale svoje žalne brzojavke in vrst1" le so se žalne seje prav vseh organizacij tako: občinskega odbora. krajnriU šol. sveta, učit. zbora, Streljačke drU', žine, Gasilnega društva, Ciril - Metodove podružnice, Rdečega križa it“v Za žalno svečanost v četrtek se F ustanovil pripravljalni odbor. DopO' danske žalne maše so sc udeležila P®' leg šolske mladine vsa ostala ilrušt' v krojih, nakar se je vršila v šolsk' prostorih žalna -svečanost. Šolski upra' vitelj g. Vodopivec je imel ob tej P11' liki ganljiv in v srce segajoč fi°vorvčf je prav vse jokalo. Preminul je Doki smo Ga vsi tako ljubili. Njega TU ali Njegov duh bo živel večno med № mi, živela bo dalje Njegova ideja 1 vsi smo prisegli izpolniti Njegove zaP' nje želje »Čuvati Jugoslavijo«. .£ Popoldanske svečanosti, ki sc.F vršila na trgu, sc je udeležilo Polf| društev in šolske mladine tudi ost®1 občinstvo. Po zvonenju in 5 minutnem molku jc zapel združen pevski 7: °c »Usliši nas gospod«. Godba iz Štifte jc zaigrala žalostinko, nakar - _ jc vršil pomembni govor o žalnih ®vC čanostih na Oplencu. Godba jc še igrala državno himno, iz vseh gn.M je pa začulo »Slava kralju mučenik Aleksandru«, obenem smo pa v src prisegali neomajno zvestobo in ve nost našemu novemu kralju Petru J; Zelo lepo so se oddolžili spominu občani tudi v večernih urah. Takoj P večernem zvonenju so prižgali hi° . v vseh oknih, v naših srcih pa dalje velika ljubezen do Njega in -F dili bomo ono, kar jc On započel . s svojo viteško krvjo blagoslovil. B hočemo zvesti čuvarji našega .lad'raI’ in naše ujcdinjenc domovine, ki > On toliko ljubil in daroval svoje »T go življenje za njo. Viteški kralj DJ dinitelj, ponos našega jugoslov. da, slava Ti in hvala! Biti hoccT-verni vojščaki, izpolniti hočemo J' amanct: Čuvata hočemo Jugoslavije-
Župa Maribor
BELTINCI. — Komemoracija- *
znamenju nepopisne boli in dušev potrtosti so se zbrali člani in člaa Sok. društva Beltinci dne 12. °KtoP da bi izkazali neizmerno žalost za.
gopokojnim Viteškim kraljem Aiek3^ drom- Komcmorativno sejo jc °tv n br. starosta, ki jc pozval članstvo, sc posveti spominu Kralja Mučcri _ katerega dragoceno življenje je P -c trgala zločinska roka v trenutku, stopil na francosko ozemlje v ve j, misiji za utrjevanje mednarodnega ^{i ru. V nadaljnem govoru je apeliral ^ starosta na vse prisotne, naj v sedfl,yj. težkih časih v trenutku nenadotnes vS; ve izgube svojega Velikega Kralja j., z vestnim izpolnjevanjem svojih o,fl{. nosti napram domovini točno izP L. mo Kraljev amanct: Čuvajte Ju-.-jc
\rTirvt Mcifrk i n flrvvnril Kr Сч11ГПи8Г» .	..rt.
vijo! Nato jc govoril br. Gumilar, ^,c, v svojem dirljivcm govoru očrta c liko delo Kralja - Heroja in
  ________ _______________ m-pa*
neizmerne zasluge za jugoslovansm 0gj rod in edinstvo Jugoslavije. Solznl ltj so prisotni sledili v dušo segajo govoru br. Gumilar ja. Komemora sc seja jc potekla v splošni žiilosti ,^,. jc končala s trikratnim: »Slava K -j џ Mučeniku!« in »Živel Kralj Pete
župa Mostar
a	____Ш
Župteke utakmice nin, auv .četa - pobednica u pojedi-mat*6aim društvima, održane u Vr ,aru. 29 i 30 septembra 1934 god.
ske ?° le istaknuti, da i čete mostar-ut . z4pe več po treći put sudeluju fetJ^-Cama * svake godine sa sve više n , *рага- Пт se uspeva da materijal v;- aiC 8V5 bolji i da se tehnički sve ufati^avi?a,va’ su se prve i druge no Ko1CC • .e sam° na dva skoka, jed-din» ,Carilc * jedno trčanje, ovc se go-boin eo* Sokoli ogledaše u šestero-t :	1 na*tupom s prostim vežbama
čin' « °?.aiP disciplina. Na o vaj se načrt'	^ . ledno iskustvo više tim
вп	Se n'su takmičili pojcdinci, ne-
kaf • ?.°dclicnja od 10 članova. Efc-većiJK •	Јег	sc učinilo da se
aneažT3 u Pojedinim četama ne samo ktf.	i	zainteresujc	za grane
ci|: . 'etike. Da bi se bolje shvatio
SlasiVVa^n°St ov*^ utakmiea, treba na-},jja .a su po matičnim društvima vaka j13« takmičenja, za naslov pr-da ir|U u^tvu> koja četa stiče pravo izlučn^ Па zuP.s^a takmičenja. U tim lfl/ft -1!01 t^mičenjima učestvovalo je mi.st anova xz 100 sokolskih četa i 168
naraštaja iz 26 sokolskih četa, ovih	takmičara	sa	sela,	a	od
ј|,п„Ле. Pohodnice j pobednici ogledaše
save? Vna zuPs^'nl takmičenjima. Kod
Poslak 4Л^?кп?ка 11 Zafirebu- žuPa i° atletik - ‘akmičara za razne grane lake tskm 'C ■ P0Sti*li Prcma rutiniranim odli*nCar'ma i sposobnijim tahničarima n« j-e-rezu^?te> da im sc svaki iskre-Sna . Još sc više moramo diviti ob?;! j n'h takmičara kad se uzme u Progi' , su svi takmičari, njih 1070, zalefo i z takmičenjc u skoku vis iz kuo» ’ skoku u dalj iz zaleta, bacanju meta’ . Can,u kopija, trčanju na 100 оспЈ? 1 1500 metara, što znači jedan Se naPredak, a ovakav broj nije °	n’	na	saveznim	takmi-
«0k4se.u*®e u <,az'1' teren gdc po-iedin m e ^ete’ nciskusno tehničko pose 0n j ° vodstvo u našim četama, tek ijtgi a„.možc pravilno da proceni kva-nasih takmičara sa sela, što doka-
liMIŠiife; ii
že* пГ.^ Marijan Blaževič,
Buela, pobeidnik u skoku, Mostar, 29, 30 IX 1934
2U]U
četa kk'j.l>?stigiiuti rezultati: 1 mesto U. diniči (Gacko) sa 3526.78 tač., % 57 ° Prebilovei (Čapljina) sa šileča ч Ca^a. IH mesto četa Plana četa ISm 3343.35 tačaka, IV mesto ka, v Dn,K (Avtovac) sa 3104.49 tača-2901 11 ’l10?*0 četa Bijela (Konjic) sa ^rebin- ч a^a- VI mesto četa Dživar ^eta 7,al sa 2428.10 tačaka, VII mesto čaka Vm (Dubrovnik) sa 2299.10 tasta*^ " mesto četa Bijelo Polje (Mo-
KSa 2297.40 tačaka.
^jedinci postigli su prva tri 0Hiela\ m.esto br. Blaževič Marijan . ^friarilvi’?	tačaka,	II mesto br.
In mc He (Plana) sa 492.50 tača-Vc»)	Jovo	(Prebi-
ћУ’ ^SŠ!ni\m«fa,narna P°st'2nuti su f^ažcvj ; ^t1- )) Skok u vis iz zaleta br. u ,i i an,an <Bijela> 145 cm. 2) fR;- i za^c^a br- Blaževič Ma-ky KrC^i } cm’ ^ Bačan j e kugle k ^0 rnpf Mastilović Drago (Nadiniči) У	Bacanje	kopija 800 g
?.ra»	^ar,iaa (Bijcla} 48.56 me-
{'jan	100m	br.	Blaževič	Ma-
ЧЈ Д) 12.9 sekundi, 6) Trčanje ,1riiiiUta	U i^ca Junuz (Dživar) 4.57
H^i rnornv Т/тс u ,obzir da m ^°Је“ S?Sc*Dlin« l1 sc °6ledaju u svih sest ki3, ondn ,S nas^upom j prostim vežba-rJ^arija i-ic_ rc^ultat iznad svakog oče-u .SC n,’S41. m°gh Pojedinei tak-štr. m,C	g	ra nama nego u
rf0v°i Poif ,Vlc ,naravno oslabilo u nji-гГ se Umo> disciplini. Da se vidi, došli n	još	jači rezultati
svoe ("f v mičcnJa i °ni, koji su lel>Cnia otpali u izlučnim ns*ca i, л ’ .’zno,simo rezultate no-.	1) 4l. , ri'stvenim takmičenjima:
^ ‘- °к u vis iz zaleta br. Samar-
M^rarГ/™3 ‘л	nr	samar-
607dali “^ Zalp+ ^Гк 170 cm- 2> Skok Cal>- 3)1wta .lSa,bnUl P°šič (Mulji) Oin 9^<-‘k;i pCanjc kuglc Bogdan Svor-S® >Dljaa Cludf> 13.52 cm. 4) Baea-50 05 fna Svorcan (Meka
C^.a Karenam c га’ 5)	10«
К]П1- 6) т. ас ,SWro (Stepen) 12 se-
^ (Ra^riS.1?00 mctara Hamid ast °džak) 4.18.12 minuta.
Iz ovog se vidi da je materijal naših četa odličan, a bio bi j oš bol j i, da naše čete imaju udobne vežbaonice i letnja vežbališta i sve potrebne sprave.
Naraštaj sokolskih četa uzeo je vidnog učešča u izlučnim takmičenjima i p ost iglo vidne rezultate, ali na žup-ske i pored najbolje volje nije moglo doči usled gore iznetih činjenica. Utak-mieama župskim prisustvovala je samo jedna četa iz Bačevića (Mostar) i po-stigla je sledeče rezultate: odeljenje sa 1731 tačku. Pojedinei: I br. Soldo Nikola sa 431 tačku. II br. Savič Jovo sa 363 tačke. III br. Golo Danilo sa 232.50 tačke.
U pojedinim granama postignuti su sledeči rezultati; 1) Skok u viis iz zaleta Soldo Nikola 145 cm. 2) Skok u dalj iz zaleta Soldo Nikola 520 cm. 3) Bacanje kugle 5 kg Soldo Nikola 12.23 metra. 4) Tičanj 100 metara Soldo Nikola za 13.4 sekunde.
Time su utakmice sokolskih četa u ovoj godini bile završene.
Džemal (Mostar) 90 tačaka. 11) Bacanje kugle br. Bosnič Dušan (Konjic) 10.60 metara. 12) Skok u vis br. Merdžo Edhem (Čapljina) 155 cm. 13) Bacanje diska br. Hrnjičevič Reško (Ljubuški) 28.40 metara. 14) Greda br. Mujič Ah-met (Mostar) 95 tačaka. 15) Pen jan je uz uže 5 m br. Mišur Slobodan (Met-kovič) za 8 sek.
Članice: Viši razdeo: takmičenje se vrjsilo u prostim vežbama, vratilu, raz-boju. bacanju kopija, skoku u vis i trčanju 100 metara. Pristupila društva: Imotski i Mostar sa 14 pojedinki. Uspeh je sledeči: I mesto društvo Imotski sa 2.022.45 tačaka. II mesto društvo Mostar sa 1.815.25 tačaka.
Pojedinke: I mesto sestra Poštenjak Anka (Imotski) sa 359.15 tac. II mesto sestra Rako Zorka (Imotski) sa 313.18 tač. III mesto sestra Lončar Milka (Imotski) sa 313 tač.
Niži razdeo: Takmičilo se n prostim vežbama, gredi, krugovima, bacanje kugle 4 kg, skok u dalj i trčanje 100 metara. Takmičilo se društvo Mostar s 8 pojedinki. Uspeh je sledeči:
Utakmice draštava
Održane su III utakmice sokolskih društava župc Mostar 29 i 30 septembra u Mostaru. Interesovanje za ove utakmice nije bilo veliko kao prošle godine iz razloga toga, što su sva društva bila finansijski istrošena na dva velika sleta u Zagrebu i Sarajevu, ali i pored svega toga. da je bilo više odu-ševljenja i razumevanja uspeh je mo-gao biti veči. Takmičenja su provede-na u potpunom redu i u uzornoj disciplini svih takmičara. Utakmicama su pristupila sledeča društva: Čapljina, Imotski, Ljubuški, Konjic, Metkovič, Mostar, Nevesinje i Stolac sa sledečim brojem utakmičara-rki: članova 52, članica 20, muškog naraštaj a 35 i že nskog naraštaja 14, ukupno 121 pojedinac-nka sa 16 odeljenja. Takmičenje je obav-Ijeno ovako:
Članovi: 1) Srednji razdeo: takmičili u prostim vežbama, krugovima, raz-boju, vratilu, bacanju kugle, trčanju 400 m, skoku u vis, u skoku u daljinu ea zaletom. Utakmičari prijavljeni iz društava: Mostar i Ljubuški 8 pojedmaca i plasirala su se prva trojica: I mesto br. Dačič Miloš, Mostar, sa 574.59 tačaka.
II	mesto br. Savič Čedo, Mostar, sa 549.52 tačaka. III mesto br. Drače Džemal, Mostar, sa 528.95 tačaka.
2)	Šesteroboj: takmičilo se u prostim vežbama, skoku u vis, skoku u daljinu, bacanju kugle, bacanju diska, trčanju na 100 i 1500 metara. Utakmičari i odeljenja prijavljena iz društava: Čapljine, Ljubuškog i Konjiča s tri ode-ljcnja i 24 pojedinaca. Rezultat je sledeči: I mesto društvo Ljubuški sa 11.131.17 tačaka. II mesto društvo Čapljina sa 11.092.72 tačaka. III mesto društvo Konjic sa 7.797.86 tačaka.
Pozdrav starešine br. Čede Miliča pre počet ka utakmice. 29, 30 IX 1934 u Mostaru
Odeljenje sa 1888.96 tačaka. Pojedinke:
I mesto sestra Pavič Neda sa 369 tač.
II mesto sestra Družincc Amalija sa 338.70 tač. III mesto sestra Toholj Milenka sa 311.12 tačaka.
U oba razdela u pojedinim granama rezultat je bio sledeči: 1) Proste vežbe Konjska Staša (Mostar) 100 tačaka. 2) Skok n daljinu Toholj Milenka (Mostar) 355 cm. 3) Bacanjc kopija Ivaniševič Anđa (Imotski) 26.90 metara. 4) Trčanje 100 metara Poštenjak Anka (Imotski) za 15 sekundi. 5) Krugovi Rako Zorka (Imotski) sa 95 tačaka. 6) Vratilo Rako Zorka (Imotski) 93 tačke. 7) Kugla 4 kg oberučke Pavič Neda (Mostar) 13.26 metara. 8) Skok u vis Lončar Milka (Imotski) 125 cm. 9) Vežbe na gredi sestra Toholj Milojka (Mostar) sa 100 tačaka.
Muški naraštaj. Srednji razdeo: Takmičenje je vršeno u sledečim disciplinama: proste vežbe, vežbe na gredi, hrvanje, penjanje uz uže 5 metara, skok u dalj. skok u vis, trčanje 60 metara i bacanje kopija. Utakmici su pristupila društva: Mostar i Stolac s 15 pojedinaca. Uspeh je bio sledeči:
Odeljenja: I mesto društvo Mostar sa 3645.78 tačaka. II mesto društvo Stolac sa 3352.50 tačaka.
Pojedinei: I mesto br. Popovac Mu-stafa (Mostar) sa 675 tačaka. II mesto br. Andric Sava (Stolac) sa 658.50 tač.
III mesto br. Fejič Esad (Mostar) sa 637.75 tačaka.
Niži razdeo: Takmičenje je izvršeno u sledečim disciplinama: proste vežbe, vežbe na gredi, u raznolikostima", vežbama na stalcima. skoku u vis, skoku ti dalj, trčanju 60 metara i bacanju kugle 5 kg. Utakmici su pristupila društva: Konjic i Mostar 3 odeljenja i 20 pojedinaca. Uspeh je bio sledeči:
4 s .
► Ш * ~
• v *
Pojedinei: I mesto br. Milinič Risto sa 2.551.62 tačke. II mesto br. Šišič Meh-medalija sa 2.18837 tačke. III mesto br. Dizdarevič Čazim sa 2.171.12 tačke.
Niži razdeo: Takmičilo se u prostim vežbama, vežbama na gredi, penja-nju uz uže 5 met. višine, skok u vis, skok u dalj, bacanje kopija i trčanje preko prepona 75 cm 110 metara. Utakmičari prijavljeni iz društava: Mostam, Metkoviča i Nevesinja 3 odeljenja sa 20 pojedinaca, rezultat je sledeči: Odeljenja: I mesto društvo Mostar sa 3519.56 tačaka. II mesto društvo Metkovič sa 3470.91 tačaka. III mesto društvo Nevesinje sa 3260.10 tačaka.
Pojedinei: I mesto Mišur Slobodan, Metkovič, sa 654.31 tačku. II mesto Ba-lač Dorde, Mostar, sa 645.55 tačaka. III mesto Todorovič Risto sa 612.73 tač.
U svim razdelima postignuti su sledeči rezultati u pojedinim granama i to:
1)	Proste vežbe br. Meshovič Hasan (Ljubuški) 99 tačaka. 2) Skok u dalj br. Tomaševič Rade (Konjic) 571 cm. 3) Bacanje kopija br. Radič Bogdan (Nevesinje) 40.90 metara. 4) Trčanje 100 m br. Milinič Risto (Nevesinje) za 12.1 sekunda. .5) Trčanje 400 m br. Čedo Savič (Mostar) za 1.06.6 minute. 6) Trčanje na 110 m preko prepona 75 cm br. Mišur Slobodan (Metkovič) za 19 sekundi. 7) Trčanje 1500 m br. Pudar Mile (Čapljina) za 5.28 minuta. 8) Krugovi br. Tončiča Salko (Ljubuški) 92 tačke. 9) Razboj br. Dačič Miloš (Mostar) 93 tačke. 10) Vratilo br. Drače
Utakmičari čete Zaton u trčanju 1500 m
Odeljenja: l mesto društvo Konjic sa 41Q2.10 tačaka. II mesto društvo Mostar I sa 3888.14 tačaka. III mesto društvo Mostar 11 sa 3468.85 tačaka.
Pojcdinci: l mesto br. Gogič Avdo sa 770 tačaka. II mesto br. Jusufovič Husnija sa 760 tačaka. III mesto br. Komad Osman sa 743.40 tačaka.
Uspeh naraštaja u pojedinim disciplinama bio je sledeči:	1)	Proste
vežbe br. Grčič Smail (Mostar) sa 100 tačaka. 2) Skok u dalj br. Župančič Oton (Mostar) 522 cin. 3) Bacanje kopija br. Popovac Mustafa (Mostar) 37.10 metara. 4) Trčanje 60 m br. Popovac Mustafa (Mostar) za 8.1 sekundu. 5) Hrvanje br. Miličevič Čedo (Stolac) sa 98 tačaka. 6) Bacanje kugle 5 kg br. Gogič Avdo (Konjic) 12.90 metara. 7) Skok u vis br. Župančič Oton (Mostar) 145 cm. 8) Penjanje uz uže 5 in br. Fejič Esad (Mostar) za 6.5 sekundi. 9) Greda br. Župančič Oton (Mostar) sa 98 tačaka.
Ženski naraštaj. Viši razdeo: Takmičilo se u prostim vežbama, razboju, vratilu, bacanju kopija, skok u vis i trčanje na 80 metara. Takmičilo se društvo Mostar kao odeljenje sa 7 pojedinki: odeljenje sa 2129.50 tač.
Pojedinke: I mesto sestra Bejato-vič Ranka sa 344 tačke. II mesto sestra Kokotovič Sofija sa 341 tačku. III mesto sestra Jevtič Vidosava sa 325.50 tač.
Niži razdeo: Takmičenje je obav-ljono u granama: prostim vežbama, ba-
canju kugle, skoku u vis i trčanju 60 metara. Takmičilo se društvo Mostar i postiglo sledeče rezultate:
Odeljenje Sa 1566 tačaka.
Pojedinei: I mesto Jcftič Vukosava sa 255 tač. II mesto Ivanovič Vesa sa 244.50 tač. III mesto Vujadinovič Mira sa 236 tačaka.
U pojedinim granama naraštajke su postigle sledeče rezultate: 1) Proste vežbe sestra Kokotovič Sofija (Mostar) sa 98 tačaka. 2) Bacanjc kopija sestra Jevtič Vidosava (Mostar) sa 30.45 met.
3)	Trčanje 80 metara sestra Kokotovič Sofija (Mostar) za 13 sekundi. 4) Trčanje 60 metara sestra Jevtič Vukosava (Mostar za 9.8 sekunde. 5) Razboj s. Kokotovič Sofija (Mostar) sa 98 tačaka. 6) Vratilo sestra Bejatovič Ranka (Mostar) sa 92 tačke. 7) Bacanje kugle 4 kg sestra Vujadinovič Mira (Mostar) 6.25 metara. 8) Skok u vis sestra Kokotovič Sofija (Mostar) 125 cm.
Odbojka
U igri su sc takmicila sledeča društva: Mostar, Nevesinje, Metkovič, Konjic, Ljubuški, Čapljina, Stolac i Imotski. Najpre je kockom birana igra te je izabrano: Mostar—Nevesinje, Metkovič—Konjic, Ljubuški—Čapljina i nakon igrana postignuti su ovi rezultati: 1) Mostar—Nevesinje, I set 15 : 2, II set 15 : 11, rezultat 2 : 0. 2) Metkovič— Konjic, I set 11 : 15, II set 15 : 13, III set 15 : 7 rezultat 2:1. 3) Ljubuški— Čapljina, I set 17 : 15, II set 15 : 3, rezultat 2 : 0.
Posle svršenog kola pobednici vu-ku ko če s kim igrati te je rezultat da Mostar igra protiv Metkoviča, a pobed-nik protiv Ljubuškog za naslov prvaka.
1) Mostar—Metkovič, I set 15 : 10, II set 16 : 14 ili 2 : 0. 2) Ljubuški—Mostar, l set 12 : 15, II set 15 : 13, III set !5 : 7. Rezultat 2 : 1 i time je društvo Ljubuški postalo kod članova prvak u župi.
Članice. Takmičila su dva društva Mostar i Imotski te je rezultat bio sledeči: Mostar—Imotski, I set 15 : 7,
II	set 15 : 12, rezultat 2 : 9 i time je Mostar postao u članica prvak za god. 1934/35.
Muški naraštaj. Takmičila se društva Mostar, Stolac i Konjic. Kockom je birano sledeče igranje i postignuti sledeči rezultati: 1) Konjic—Stolac
1	set 15 : 10, 11 set 16 : 14, rezultat 2 :0.
2) Mostar—Konjic, I set 12 : 15, II set
15	: 7, III set 15 : 4, rezultat 2 : 1, i time je društvo Mostar u muškom na-raštaju postalo prvak u župi za 1934/35 godinu.
Ženski naraštaj prijavilo je društvo Mostar, pošto nije imalo protivnika time je ostalo župski prvak.
Štafetno trčanje 4X100 metara
Po prvi put u našoj župi vršena su štafetna župska takmičenja, članova, članica, muškog naraštaja i ženskog. Za ove utakmice vladalo jc veliko intcrc-sovanje te je rezultat bio sledeči:
Članovi: Čapljina za 54, Ljubuški za 54.4, Metkovič za 54.5, Mostar za 56, Nevesinje za 56.5, Konjic za 57.6. Članice: Mostar za 1-09 min., Imotski za 1.12 min. Ženski, naraštaj: Mostar za 1.10.4 minuta. Muški naraštaj: Mostar za 0.56 min., Konjic za 1.01.3 min., Stolac za 1.03.4 min.
Time su takmičenja župska u ovoj godini bila dovršena. Sudija za takmičenja bilo je veoma mali broj, jer sc brača načelnici i sestre načclnice nisu odazvali svojoj dužnosti. Nadamo se, da če bratska društva u idučoj godini više pažnje posvetiti takmičenju i time pridoneti napretku našeg rada i razvit-ka u tehničkom pogledu.
Petar Čolič
BILEČA. — Komemoracija, Mucki atentat na našeg Vclikog i Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Marselju 9 oktobra o. g. ucvilio je sve nas.
Povodom tc žalosne vesti odmah sutradan 10 oktobra Sokolsko društvo u Bileču održalo. je komemorativnu sed-nicu. Toj sednici sporazumno prisustvovala su sva humana i prosvetna društva kao i sva samoupravna tela, tc je zajednički sa svima data oduška ve-likom bolu za izgubljenim Kraljem.
Sednicu je otvorio s nekoliko reči pretsednik Opštine, a zatim je brat starešina Vido Dedijer ojržao prigo-dan govor povodom teškog zločina iz-vršenog nad našim Velikim Vladaocem.
Na sednici je zaključeno, da se pošalit: izjava saučešča Njcgovom Veličanstvu Kralju Petru II, što su svi jed-noglasno prihvatili s poklikom Mladom Kralju.
Na dan sahrane Blagopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinite-Ija 18 oktobra održana je u ovdašnjoj crkvi upokojena liturgija i parastos. Istome su prisustvovali sve vojne i civilne vlasti i sve gradanstvo.
Nakon izvršenog parastosa svi pri-sutni lcrenuli su u Sokolski dom gde je održano predavanje.
Ovaj tužni sastanak otvorio je s nekoliko reči brat zamenik starešine Salka Drljevič. Nakon toga održao je lep govor brat Petar Dubnjac o životu i radu našeg neumrlog Vode Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Nakon toga na 21 o. m. Sokolsko društvo davalo je parastos Blaženopo-čivšem Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju.
Parastosu su prisustvovali^ pored gradanstva i činovništva sve čete sa zastavama, koje su bile pri sahrani na-seg neumrlog Kralja, i sve mesno ka-
tegorije. Prilikom parastosa s dozvo-lom Komandanta mesta odgovarao je
pevački hor daka - vojnika,
Nakon izvršenog parastosa svi pri-sutni krenuli su u sveeanoj povorci u Sokolski dom. Tu su se formirale sve sokolske čete sa zastavama kao i društvene kategorije.
Na ovom tužnom skupu, koji je otvorio brat Salko Drljevič, govorio je brat Petar Dubljon o Blaženop. Kralju kao političaru i glavnom faktoru uje-dinjene i močne Kraljevine Jugoslavije.
Na završetku svog govora kliknuo je: Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju! Da živi naš Kralj PefcarII Karadordevič! što su prisutni ea suz-nim očima prihvatili.	V. G.
BLATO. — Komemoracija. 15 oktobra posle podne u 6 sati održalo je naše društvo komemorativnu sednicu u Sokolskoj vežbaonici. kojoj je pered izaslanika vlasti, nadleštava i članova prisustvovao ogroman broj gradana.
Dvorana obavena u crninu davala je izražaj neizmerno? bola i gubitka, koji je pogodio naročilo nas Sokole. Prisutni saslušali su uvoetnu reč starešine brata dra F. Cctiniča, koji je toplim rečima istakao gubi tak največeg Jugoslovena, pobornika mira, Kralja i Velikog Čoveka. Iza toga je Muzika ‘intomrala državnu himnu. Nato je progovorio br. M. Batistič o Blagopo-kojnom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju. Za vreme predavanja osetilo se da srca, koja su tako dugo uzdržavala bol, nisu mogla dalje izdržati. Preda-vač jc drhtečim glasom iznosio veli-činu Blagopokojnog Viteškog Kralja Ujedinitelja i Njegovu mučen ičku smrt.
Iza predavanja brat D. Bačič reci-tovao je pesmu D. Andelinoviča: »Mrfcvom Kralju«, koja je još jače otvarala ranu srca, koja se nečc ni-kada zatvoriti. Brat M. Žuvela uz dir-Ijivo slovo je zatim položio lovorov venac s palmovom grančicom im kata-falk pred sliku Kralja Mučenika. Zvu-ci posmrtnog marša i jecaj prisutnih cepao je najtvrda srca. Jedan minut čutanja bio je ispreikidan jecajem pri-sirtinih.
18 je pak usledila opšta komemoracija gradanstva sa žalobnim opho-dom oko mesta, kojoj je sudelovalo naše društvo korporativno.
ČAPLJINA. — Javna vežba. U
nedelju 23 septembra priredilo je naše Sokolsko društvo javni čas.
Toga dana dobila je Čapljina na-ročito svečani izglcd. Ranim jutrom počele su čete prispevati u Čapljinu u povorkama sa zastavama i zelenilom. Čitavo mesto bilo je u moru zastava, cveča i zelenila. Susedna društva do-lazila su automobilima i železnicama (Ljubuški, Metkovič, Stolac, Mostar). Sokolsko društvo Stolac do.šlo je sa svojom glazbom. Kao delegati župe Mostar došli su brat starešina Č. Milič, B. Marčič i Roje.
U 3 sata po podne pozdravio jp prisutne starešine društva Čapljina br. Dimitrije šotra. Svoj govor završio je pozdravom Nj. Vel. Prestolonasledniku Petru kličuči Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji. Nato je sokolska glazba za-svirala himnu.
Zatim je govorio župski izaslanik brat Bruno Marčič, direktor gimnazije u Mostaru. Govori o Sokolstvu i selu. Naročitu pažnju govornik svrača mali-šanima i njihovu odgoju u sokolskom duhu s verom da če oni uzeti pravo mesto u Sokolu. Oba su govornika odušcvljcno pozdravljena od mase sveta.
Pojedinačno je svaka kategorija nastupila s vežbanjem. Red i disciplina provijavali su kroz sve kategorije. Vrlo lepu sliku dala nam je skupna župska vežba svih kategorija. Raspo-red je završen igranjem odbojke.
Istoga dana priredilo je društvo poljoprivrednu i higijensku izložbu, koje su d ost a dobro uspele.
U S'A sati na veče bila {<; akademija. Izvedeno je nekoliko le<pih i preciznih tačaka. 'Akademija je završema igrankom.
FATNICA - BILEĆAI. — Komemoracija. Na dan sahrane Veltkoga Kralja Mučenika, Kralja - Sokola, Sokolske čete u Fatnici i Divinu ikao i stanovništvo Duvinske opštine, pokazali su koliko Žale, oplakuju i cvile ш svojim Blaženopočivšim Kraljem Uje-diniteljem. U 6 sarti ujutru, u zgradi narodne osnovne škole u Fatnici, koja je bila okičena cminom, pored škol ske dece skupi j ali su se skrušeni, bo-lom utučeni i uplakani članovi Sokolske čete Fatnica kao i veliki bcoj sta-novništva. Zgrada je bila krcato puna. Masa sveta stajala je predi zgradom. Črnina zgrade i slike našega narodno* mučenika. Kralja Vitezai, duboko je dirnula i rasfeužila prisutne <fe su ee gušili u suzama i samo se čulo **gu-šivo ječanje prisuitnih, koje je reme-tilo mir tiržne, žalosne i u croo žaljene zgrade. U 7 sati povorka ie imala da krene crkvi. Uplakani mahšani, ia-lazili su iz školske zgrade i pravih divo-redte za povorku zajedno s članovima čete Fatnica. Pristižu Sokoli čete Divin, te tako, skupa, tužna povoita kre-6e se mesnoj orkvi. Crikva i njeno dvo-rište ispunjeno je masom sveta. U 730 počinjo zaupokojena liturgija. Pri kraju održao je sveštenik Radurtovič Simon vrlo diirljivi govor.
Tužna povorka krede se k tfcsa-miji. Imam drhtavim pdačmm glasom.
HOSIJJI - FONSISzH 9 društvo sza osiguranfe i reo&iguranfe m tteograd
južnosrbijanskim nagJaskom, vrši obred parastosa, kratkim ali vrlo dirljivim govorom povečava nam suze brat Bajramovič. U džamiji je održao duži vrlo tli rij i vi govor mesni učitelj čulafič Petar. Govor je završen burnim klicanjem »Slava Heroju Mučeniku blaže-nopočivšem Kralju!« Starešina Sokolske čete Fatnica brat! Čulafič, poziva prisutne da u 3.45 sati posle podne pri-sustvuju komemorativnoj skupštmi fatničke Sokolske čete u šk-olskoj zgradi.
Oko 3 sati posle podne održana je komemoracija u školekoj zgradi. Pri-godno slovo održao je četni starešina br. Čulafič.
KONJIC. — Komemoracija. Na
dan sahrane Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra odalo je Sokolsko društvo u Konjiču dužnu poštu Njegovoj s eni.
Sve članstvo prisustvovalo je za-dušnicama, pomenu i molitvama, koje su održane u mesnim bogomoljama.
Posle podne u 15 časova bio je skup članstva svih kategorija na igra-lištu pred Sokolanom. Starešina društva brat Salem Repovac održao je vrlo dirJjiv govor, u kome je istakao sve vrline i zasluge Prvo(a Sokola, Blaže nopočivše g Kralja, koji je za našu slobodu i naše jedinstvo žrtvovao Svoj život. Poziva sve članstvo, da u času kada se telo Blaženopočivšeg Kralja polaže u gTobnicu Njegovih Predaka, da se oda pošta šutnjom od 5 minuta. Nastaje dubok tajac, na svim licima primečuje so dnboka bol. Iza toga jednodušno celi skup kliče: »Slava Kralju Mučeniku« i »Živeo Kralj Petar II«. Zatim na poziv brata starešine sve članstvo polaže zakletvu, da če verno čuvati amanet, koji je Bla-ženopočivši Kralj ostavio »Čuvajte Jugoslaviju!«.
Isto tako u svim četama na po-drueju matičnog društva održane su komemorativne sednice, na kojima su članovi sokolskih četa položili zavet, da če »Čuvati Jugoslaviju«.
KONJIC. — Tromesečna sednica sokolskih četa. 21 okbobra održana je tromesečna .sednica u sokolani Sokolskog društva u Konjiču. Prisutno je je bilo ispred sokolskih četa 26 izasla-nika, a ispred matičnog društva 8 odbornika. Delegat Sokolsko župe iz Mostar a bio je brat Hasan Džikič.
Sednieu je otvorio žalobnim govorom brat Svetozar Mužijevič. zame-nik starešine, i na njegov poziv prisutni odali su poštu Seni Blaženopočivšeg Kralja šutnjom od dve minute.
Iza toga izaslanici sokolskih četa podneli su izveštajc o radu i uspehu u Drošlom tromesečju.
-	Nakon dovršenog dinevnog reda ove sednice delegat župe brat Džikič održao je govor, u kom je naglasio dužnosti i zadače Sokola nakon smrti Blaženopočivšeg našeg Kralja.
Izmedu ostalog prva i sveta duž-nost jest da upregnemo sve našo snage za što jači, intenzivniji rad na dobro naše nedeljive domovine Jugoslavije. jer time čemo se odužiti zavetu, koji smo položili na Amanet našeg Prvog Sokola, Blaženopočivšeg Kralja.
Iza toga donošeni su zaključci za b ih luči rad kod sokolskih četa na selu. Obzirom na doba. godine taj se Tati imado kretati u glav;nom u prosvetnem pravcu.
Nakon toga sednica ie zaključena.
KONJIC. — Društveni prednjački tečaj. Prednjački tečaj, koji se imao održati u Sokolskom društvu u Konjiču počam od 15 oktobra o. g. bio je oidgoden us led duboke narodne žalosti.
Medutim Sok. župa u Mostaru odobrila je, da se prednjački tečaj nastavi, te je isti otpočeo dine 24 oktobra pod vodstvom župskog prednja-ka brata Ivana Sedla čeka.
Za pohadahje tečaja prijavilo se do sada 17 članova i 6 članica, a točaj če trajati 15 dana.
LOK VEL — Javna vežba. Sokolska četa Lokve, priredila je u nedelju 7 oktobra svoju prvu javnu vežbu s akademijom.
Na vežbi je sudelovala četa iz Do-njeg Poplata sa zavidmim brojem svojih članova, koje je predvodio njihov učitelj br. N. Vukasovič.
Društvo Stolac zaetupao je brat dr. V. Lamardžič, koji je bio i voda društvene glazbe.
članovi naše čete uložili su mnogo truda, da bi ova prva javna vežba što bolje uspela, Tom vežbom trebalo ie na vidan način u našem selu mani festovati sokolsku ideju i pokazati rezultat rada čete. Taj dan besnio je jak sever, a plavo nebo prekrivali su gusti i tamni oblači, noseči sobom kišu da je danog momenta izliju na zemlju. To beše glavni razlog da je poseta jav-nog časa bila dosta slaba. Ali sve to nije obeshrabrilo Sokole.
U 3 sata formirala se povorka od velikog broja članova i drugih seljana. Na čelu povorke išla je glazba pod vodstvom kapelnika brata Stjepe Za mole. Povorka je prošla gJavnom uli eom sela, to je na meštane učinila lep utisak. U 4 sata počela je vežba. Na stupala su deca i naraštaj. Uz pratnju glazbe ovi seoski mališani izvoli su vežbe veoma dobro. Zatim nastupaju pod vodstvom brata Branka Mihiča,
članovi četa Lokve i Donjeg Poplata, te uz pratmju divne melodije izvode sve sletske vežbe veoma skladno, radi čega su bili nagradeni burnim aplau-zom. Na kraju su nastuoila deca pred-vodena od brata Č. Mihiča, ali njihove simpatične igre prekine kiša, pa je time bila i završena javna vežba.
Uveče je u prostorijama osnovne škole održana akademija, koju je, pred velikim brojem posetitaca, otvorio jed-nim vrlo lepim govorom naš starešina biat Lj. Pjaca. Posle toga izvelo je nekoliko naraštajca deklamacije. Brat Maksim Pjaca otpcvao je uz gusle jedhu lepu sokolsku pesmu. Program j c. bio završen komadom »Tera o po-ziciju«, koji su članovi izveli veoma dobro. Nakon toga nastalo je narodno veselje.
Materijalni je uspeh zadovoljava-ruei, a moralni odličan.	A.	V.
OREBIĆ. — Komemoracija. Strašna vest o umorstvu Viteškog Kralja ubila nas sve. Celokupna uprava So-kolekog društva sastaje se odmah na vanrednu sednieu s koje tek može da se sabere i otpošije sažaini telegram. I opštinski veeniei su odmah na okupu. Dok se na svačijem licu odražava dubaka bol, koja se tek velikim napoTom svladava, načelnik je-dva može da pročita par reči, kao i telegram žalosti i vernosti. Jadranska straža, Čitaonica »Sloga«, Društvo za polepsanje, Jugoslov. matica izrazuju takoder telegrafskim putem svoju bol, ali i svoju vernost Nasledniku Kralja Mučenika. Uriču se komemorativne sednice. Izabire se odbor, koji če or-ganizovati skupni zadnji S Bogom! kada telo Viteškog Kralja Mučenika prode kanalom. Sok. društvo upučuje proglas na članstvo i narod. Sve su kuoe zastrte cminom. Neke i nedo-/oljno, ali nigde cme tkanine, pa čak ni črnog papira.
Čelu noč s pripravljenim baklja-ma i svečama čekalo je pučanstvo na prolaz »Dubrovnika«. ČekSlo je nc-strpljivo nešto, za što bi i svoj život dalo. a da to nikad nije dočekalo. Prizori tog čekanja bili su potresni. »Dubrovnik« jo prošao vani... i svet se tada razišao. Pretstavnici opštine i svih društava, a i po j edinci krenuse neki za Split, drugi za Beograd, da na večni počinak otprate svog ljubljenog Kralja.
Na dan pogreba u Beogradu upri-ličen a je javna rasveta. Pred' izloženim slikama ■ Viteškog Kralja Ujedinitelja, koje eu izložene u javnim lokalima, društvima, školama gore kandila i či-taš zadnje Kraljeve reči. Crkva je puna ko nikad. Župnik Milič upravo dirljivim rečima. iz srca. odaje ga drhtava reč i suze, provocira samo nove boli, nove suze i plač. Meš. zbor Sok. društva završava obred pevanjem himne. Zatim zadušnice u opšt. dvorani po obredu pravoslavne crkve.
Sok. dništvo uriče u 15 sati kome-morativnu sednieu čitavog članstva. Dolazi na nju svekoliko gradanstvo i sva ostala društva. Opštinska dvorana ne može sve da p'rimi. Brat V. Aljtov govori žalosno slovo. U momentu, kada se 5 minutnim čutanjem. iskazuie poštovanjc seni Velikog Kralja, eije se mrtvo telo predaje materi zemlji, nastaje uzbudljivo ječanje, oči se erve-ne. usnice se skupljaju. a suze bola kazuju, što se rečima ne može kazati.
Tako su Orebičani oplakali svog ljubljenog Kralja.
Župa Niš
Z A JEČAR. — Komemoracija. Sokolsko društvo Za ječar održalo ie 14 oktobra 1934 u 16 časova u punoj sali Esnafskog doma. komemorativnu sed nicu. u slavu blaženopočivšeg Vitiškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja.
Starešina društva brat Mihailo Tu-ner otvara sednieu s nekoliko reči u
16	časova. Starešina moli brata Cve rinčanina. kao prosvetara, da održt govor o Velikom Kralju. Govor brata Cvetinčanma saslušan jc s velikom pozornošeu. Svoj govor završio je po-klikom: Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujcdinitclju!, što su svi jednodušno prihvatili. Na pitanje brala starešine imali još ko nešto da kaže
o	Viteškom Kralju, javio sc brat Radoslav Jovanovič, koji je održao vrlo temperamentan govor o prilikama i razvoju dogadaja u toku rata i osu-dio dogadaj u Maiselju i njegovih inicijatora.
Zatim je pročitao brat Dragan Stojanovič sledeče: Kao večitu uspo-rnenu na našeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, Sokolsko dru
<> grada Zajeeara odlucilo jo, da fond ovog Društva koji jo namenjen za zidanje Sokolskog doma u Zaječaru nosi naziv »Fond Viteškog Kralja Ale-ksand'ra I Ujedinitelja«, n kada doni bude gotov, da se nazove: »Sokolski dom Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja«. Starešina traži da se Sokoli zakunu:	»čuvačemu Jugosla-
viju!« Svi prisutni se zaklinju.
Brat tajnik Milanovič pročitao je telegram, koji je upučen Savezu SK.I.
Župa Novo mes/o
ŠMIHEL PRI NOVEM MESTU.
—	Komemoracija. Dne 18. okt. 1934 so tudi Šmihelčani izkazali sožalje za
blagopokojnim Viteškim kraljem Aleksandrom I. Zediniteljem na ta način, da so se v zelo velikem številu udeležili lepo urejenega žalnega sprevoda.
Po končanem cerkvenem opravilu se je vršila pred cerkvijo žalna manifestacija. Te žalne svečanosti so se udeležile vse šole, Sokolska četa, Gasilno društvo, uradi, orožništvo, društvo kmetskih fantov in dčklet, ter še mnogo drugega občinstva.
Po kratkem, toda zbranem žalnem govoru, ki ga je imel br. Kalan Maks, šolski upravitelj in tajnik Sokolske čete Šmihel, se je zapela tudi žalostinka »Vigred se povrne«.
Šmihelčani so pokazali veliko sočutje z izgubo našega blagopokojnega Viteškega kralja Aleksandra I. Zedi-nitelja.
Ž.upa Sara ja vo
PALE. — Komemoracija. 11 oktobra uveče u Sokolskom domu Sokoli su slavili uspomenu svog prvog Sokola. Starešina br. Božidar Savič otvorio je sednieu u punoj tišini, koju je naruša-vao samo po koji jecaj. Govorio je o dubokoj tuzi za Kraljem Ujedmiteljem i o vernosti Kralju Petru II.
Svi su bili duboko ganuti. Zatim je prosvetarka društva s. Radojka Savič, bleda od uzbudenja, drhtavim glasom u kome grcaju suze, govorila o Kralju.
Sve plače a onda jedan jezak mo-menat. Sokoli ispod hajdučke Romanije krvavo se zaklinju. Sestra Savič glasno uzbudenim glasom čita, a ovi glasno ponavliaju:
»Nad odrom Velikog Kralja Mu-* čenika i Vode narodnog Aleksandra I kunem se Svemogučim Bogom i svim što mi je milo i sveto da ču čitav svoj život posvetiti da ispunim zavet, koji nam je na samrti ostavio Veliki Kralj: Čuvajte Jugoslaviju! Za Jugoslaviju, za narodnu slogu i bratsku ljubav, za Kralja Petra II, daču ako treba i svoj život i služiču do zadnjeg daha da izvršimo amanet koji nam je ostavio naš prvi Soko, naš Vod i prvi Kralj jugoela,yen-ski. Tako mi Bog pomdgao.«
Na koncu poslana je Sokolskoj žu-pi depeša.
SARAJEVO. — Komemoracija. Sarajevska Sokolska župa s društvima Sarajevo, Novo Sarajevo i Vratnik odr-žala je komemorativnu sednicu-lO X 1934 u pomen blagoupokojenog Kralja Aleksandra I. Na pomenu je održao govor starešina župe brat dr. Voja Be-sarovič. Prikazao je rad i život pokoj-nog Kralja od Njegove rane mladosti do tragične smrti.
Svoj govor završio jo s usklikom; Slava Kralju Aleksandru II U isto doba, draga bračo, i u času ovog največeg bola i tuge mi podižemo glave k nebu i molimo se za zdravlje i dug život do-stojnog Naslednika Prestola i danae-njeg našeg Kralja Petra II, i od srca Mu želimo da na slavom ovenčanom Prestolju Karadordcviča srečno i dugo-večno sigurnom rukom vodi brod naše velike oslobodene Kraljevine Jugoslavije. Živeo Kralj Petar II!
Potom je govorio brat Husein Brkič, prosvetar župe. On je skrenuo paž-nju brači Sokolima da u danima opste narodne žalosti sačuvaju hladnokrvnost i mir, da ne nasedaju glasinama, nego da spokojnim mirom gledaju u buduc-nost i da uvek budu nosioci mira i bratske sloge. Zatim su poslane 2 depeše.
Sokolska župa Sarajevo odlučila je da se skrene pažnja svim Sokolima, te je izdat i proglas na članove.
Sarajevska župa dobila je više telegrama saučešča povodom mueenicKe smrti Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja, sa željom, da in dostavi na Najviše mesto, kao i čestitki novom Kralju Petru II.
tupa SplU
MAKARSKA. — Komemoracija.
Tragična smrt našeg Velikog i Vites-ko^ Kralja Aleksandra l Ujedmitclja izazvala je bolne, ljute i grčevite trzaje srdaca i kod makarskih Sokolova-ica isto onako kao i kod eeloga našega naroda.
1	Makarska i makarski Sokolovi dolično su zasvedočili kolike su nade i s kojim pijetetom gledali na velebm Lik Kralja Heroja i to jedinstvemm svojim učeščem na komemoracijama. Još dana 12 oktobra bila je sazvana izvanrodna sednica opčinskog veča u dupko punim opčinskim prostorijama, gde j c istu otvorio opč. pretsednik i brat Marcel Barbicri uz ditljiv zaloban govor, dok iz duše izlivenc nežne reči brata Uroševiča .sreškog načelnika, ne izazvaše opči greaj i plač. Naveče pak istoga dana Sokolsko društvo sa svim svojim članstvom, naraštajem i decom komemoriralo je u prostorijama Sokolskog doma, gde jc brat R. Radovanovič na isti način sa suzama u očima govorio o teškom udesu koji nas je pogodio, o velikim delima neumrlog Oca-Kralja, naročito o Njegovu ama-netu i /ivotnim idejama vodujama: »Čuvajte naše more . • »Čuvajte narodno i državno jedinstvo...« i »Ou-vajte Mi Jugoslaviju . • sintetieki ute-lovljeno u »Čuvajte Otadžbinu.». Za-
tim je celokupno članstvo gromko klik-nulo: Slava Viteškom Kralju i Prvom Sokolu Velikom Aleksandru I Karador-ueviču! Živeo Nj. Vel. Kralj Petar II!
Isto tako makarski Sokoli s ostalim gradanstvom odali su dužnu počast svome Viteškome Kralju svojim mno-gobrojnim učeščem pri dočeku Njegovih svetlih seni na pragu Otadžbine, u Splitu, i ispračaju na večni počinak u Beogradu i Oplencu. gde je bila. i društvena zastava da se konačno pokloni.
A na dam same sahrane održao se je svečani pomen u sustolnici sv. Marka. Nasred crkve stajao je cvečem obasuti katafalk, a oko njega straža Sokolova. Crkva dupkom puna nije mogla da primi sve verne, veči deo ostao ih je na polju. Gradski dekan don Niko Delič podesio je raspored pomena tako da jc pevao kor franjevačkih klerika i da je Gradska glazba u crkvenom dvorištu mogla značajno i simbolički učestvo-vati intonirajuči jednom posmrtni marš, a drugi put državnu himnu, ali što je veoma harmonično uticalo na sve prisutne. Usred pomena dekan don Niko Delič održao je s crkvene govornice sa suzarna u očima i dirljiv komemorati-van govor. Don Niko Delič završio je s: »...Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi...«
Naš dragi don Niko Delič iskreno je i snažno izrazio svoju i svega našega naroda bol za velikim narodnim gu-bitkom, te kod evih prisotnih probudio najtanje žice domovinske i religijske, kojima je povezao uspomenu na neumrlog Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i tako religijskom suptil-nošču priveo svih svetom zavetu oda-nosti i vernosti prema Njemu - Heroju.
Posle svečanog pomena u crkvi čitav narod svrstao se u povorku, te se okupio ispred Sokolskog doma, gde je takoder dirljivom tišinom održao govor i brat potstarešina dr. Kleme Puharič, završivši ovim rečima: »Sledeči stope Viteškoga Kralja kao našeg največeg uzora u domoljubi ju i hrabrosti, svim gradanekim vrlinama i čoveštvu, te iduči Njegovim putem i po Njegovoj veiikoj u dve reči izraženoj oporuci, koja neka nam prožme -i krv i kosti, i, pptpuno se predajuči radu na dobro mladog natn Kralja Petra II, veličini i slavi Otadžbine — najbolje čemo se odužiti Njemu, Kralju-Vitezu, koji nas je Svojom krvlju i smrču duhovno uje-dinio kao drugi niko i n&ad pre Njega. Zato: Mi Sokoli, dok se naša zastava s pretstavnicima društva i grada pobožno klanja pred senima Njegovim, zavetuj-ino se da čemo neokaljano čuvati i očuvati Njegov sveti amanet, a okre-nuv se licem prema Beogradu — »Tebi, Kralju-Vitežre, Kralju-Heroje, Kralju-Sokole, Kralju-Mučeniče, najčistiji Sine ovc zemlje i naroda, Vrhovni komandante naše slavne vojske, neka je — Večna slava 1«
Posle podne makarsko Sokolstvo i gradanstvo sabralo se u 15 sati na Vil-sonovoj obali, te u posvemašnjoj tišini i okrenuto licem prema Beogradu i Oplencu, a podignute glave odalo je poslednju počast i poslednji pozdrav svom ljubljcnom Kralju u petminutnoj šutnji i u tihoj molitvi, u duhu i misli, te zavetom da če svi ko jedan vršiti sveti amanet: »Čuvajte Jugoslaviju«, a zatim je Gradska glazba intonirala državnu himnu. Množina pak grla dostojanstveno i gromko kliknula je tro-kratno: »Slava i hvala Viteškom Kralju Aleksandru 1 Ujedinitelju!« »Živelo Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II!« »Živela velika, močna i nedeljiva Jugoslavija!«	.	,
Time je Makarska i makarski Јхжо s največim bolom u duši i največim pijetetom. mimo i disciplinovano. ali i sa stisnutim usnicama i ucviljenim srcem komemorirao smrt i sahranu naj-veččg Jugoslovena - Viteza i Sokola - Junaka.	Sić.
STARIGRAD. — Komemoracija.
Nije moguče u kratkim potezima opisati veliku bol i sučut, koju je narod iskazivao svom Kralju Heroju, od časa saznanja Njegove tragične smrti. Sav je grad u črnini, a u Sokolskom društvu u prostorijama svojim postavljena je siika okružena vencem lovora, masline i trna, zatim poprsje Kraljevo na cr-nom stolu ovijeno črnim florom s dva starinska goruča kandila. Dan sahrane blagopočivšeg Kralja inicijativom Opčine, Sokolskog društva i ostalih u mestu, društvo sa svim kategorijama i či-tavim gradanstvom prisustvovalo je pa-rastosu u stolnoj crkvi, gde je bio katafalk, oko kojega ie bila postavljena počasna sokolska straža. Sokolsko pe-vačko društvo uz pratnju orhestra ot-pevalo je tužaljku »Pokoj mu«, a mesni župnik održao je topao oproštaj. Tužna povorka ponovno je obilazila gradom na čelu s Narodnom glazbom i svrstala se je na obali Kralja Petra, gde su posle državne himne održali komemorativne govore: brat starešina dr. B. Politeo i prosvetar J. Zaninovič. Po podne u 3 sata uz sudelovanje čitavog gradanstva i postrojenih Sokola odala se je naj-dostojnija pošta Viteškom Kralju okre-nuti prema Topoli s 5 minuta šutnjc popračene tužaljkom Narodne glazbe, a završene trokratnim »Slava!«. Sokolsko društvo uputilo je 11 oktobra Dvor-skoj kancelariji sažalnu depešu. I tako je na najdostojniji način narod' i Soko iskazao preveliku bol, zavetujuči se poslednjim Kraljevim rečima i odanosti Nj. Vel. Kralju Petni II.
tupa Sušalc - Uifeha
SUŠAK. — Žalobna komemorativne sednica župe Sušak-Rijeka. Na dan №
da su majci zemlji predati zemni ostaci Našeg nikad dosta oplakanog ^га1јл Mučenika, u četvrtak 18 oktobra u i po časova u Sokolskoj dvorani br. društva Sušak-Rijeka održala je zup Sušak-Rijeka za matična društva šak-Rijeka, Trsat, Draga i Kostrena; žalobnu svečanu komemorativnu sc nicu. Ovoj su komemoraciji Por£ mnogobrojnih sokolskih pripadnik matičnih društava u odori i u građan-skom odelu, pribivali pretstavnici ^ nih i civilnih vlasti, škola, četnika, N? rodne odbrane i drugih nacionalni . dobrotvornih društava i o^ron^1 mnoštvo naroda svih slojeva iz mesta, iz bližnje i dalje okolice, tako ua s jc komemoracija morala održati Pj£ vedrim nebom ispred Sokolskog ma. S improvizovane govornice na D“ ‘ komi Sokolskog doma, koji je naA, zu ruku bio prirederi za ovu priredbu, otvorio je sednieu br. P lan Bačič, zamenik župskog staresi' ne, koji je pozdravio sve pnsiitn^ predao reč br. Ivanu Ivančiču, skom prosvetaru. Br. prosvetar Jc. _ poduljem govoru, duboko dirnut, neo neizmerne zasluge našeg počivšeg Kralja kao Junaka, Vlada Državnika i Otadžbenika koji na;La. sve, bez razlike vere i plemena, jc« , kom ljuba vi ju voleo i za sve se Je nako brinuo. Nad strašnim gubi^tko plače Njegova Jugoslavija, tuži ** . kan, oplakuje Ga Evropa i celi(.S1', ^ jer je naš pokojni Viteški KrwJ jedan od največih muževa sadašnj1*.’ jedan od najjačih umnika i pob?*^' ka svetskoga mira. Svi *smo vom mučeničkom smrču duboko godeni; duša nam sc cepa, ali ne javamo, jer nas je Njegova dragocen^ žrtva još više približila, ojačala ustrajemo na putu koji nam jc pokazao do poslednjega daha, л-ога nije bilo oka koje nije prosu^1 ’ dok su mnogi ječali i glasno Naročito je bio dirljiv čas kada govornik izgovarao svečano obećanj ■ »Mi Ti se, Kralju, Sokoli i Sokoli^ zavetujemo i kunemo Bogom ^ven^, gučim da čemo Tvoju iposlednju ni bu uslišati i Tvoju poslednju že ispuniti. Tako nam Bog pomogao!« Ove su poslednje reči svi prisutni P . hvatili i glasno ponovili. Posle fr svečanog pomena, setivši se zan0$’\ra rečima mladog Kralja, Nj. Vel. F® .u
II	na koga čemo preneti svu sR vernost i ljubav što smo je poklani blaženoupokojenome Kralju Ujedini ^ lju, završio jc br. Bačič ovu žfllot* sednieu uz poklik: »Čuvajmo vijuJ« Teško pogruženo, u največ redu i dostojanstveno, razišlo se štvo, noseči u duši svojoj sveti zft
Prof. A. 8»
BAKAR. — Komemoracija. Pq?J
dom tragične smrti Viteškog Aleksandra I Sokolsko društvo ® održalo je dne 10 oktobra komemo tivnu sednieu. Žalobnu sednieu p1' rio je starešina društva br. Jelenčic. *■ ji je pred punom dvoranom ^/rl0. ogroman i nenadoknadiv gubitak jim je p og od en o cclo^ Jugoslaven®j. tragičnom smrču Nj. Vel. Kralja A*, sandra I, koji je pao kao žrtva: * činačke ruke na vrhuncu Svoje dege kosežne delatnosti, baš onda kada • sav Njegov rad i svi Njegovi nap*7 imali da krunišu u Parizu.
Sve prisutni odali su dostojnu štu blaženopočivšem Kralju sa »a va Mu!« Na dan sp ro vod a Vites . Kralja održana je komemorativna . nica u Sokolskom domu. Posle mise za blaženopočivšeg Kralja LfJ .e nitelja, sva mesna udruženja i SKnS korporativno su krenili u Sokolani1 • žalobnu komem orači ju. Kako ni P°‘ na prisutnog gradanstva nije stati u dvorani, to je komeniora održana ispred doma. S balkona P t svetar mesnog Sokolskog društva ^ S. Savič održao je opširan ^°vSpokorne je izneo veliki značaj blažen čivšeg Viteškog Kralja, Njegove V sluge za otadžbinu i za narodno
SlURU za UIUU6U111U 1
njenje. Govor je završen u duo tTe-tišini, rečima koje su duboko sle sve prisutne.
Sa svečane komemorativne cc upučen je telegram Nj. Vel. lju Pemi li.
.. po-BAKARAC. — Komemoracij^^
vodom tragične smrti blaženopo. Jjjji-Viteškog Kralja Aleksandra I иЛ 0lct. tel j a. naše društvo održalo je 1 дор-žalobnu sednieu u prisustvu sve nog članstva, naraštaja i dece ^ postana na kojoj je starešina odr^“ rc-memorativni govor. Između ost kao je: Najteži udarac koji JCrtUbi^. pogoditi našli milu Otadžbinu , \v jc našeg ljubljenog Vladara, N? teškog Kralja Aleksandra 1 LJe
1	ja! Slava Mu!	i^l»
Nesrečna zločinačka ruka P JU* sc da uništi život, koji goslovene bio najdragoceni.P-telji naši, '-.ncprijatclji našeg tl mislili su tim ogavnim i , ciož'v činom pomesti nas, a naproti
vp*nf*e .združenje, naš večni za-Jugoslaviji i njenom jedinstvu.
ioj- j sp&menu našeg nacionalnog •	uvek eemo se	sečati Velikog
i; if ,?g Lika našeg ljubljenog Kra-fnlo	’e n-ie£ov tvorac. Ona	usta
sK oSU l°roklamirala to jedinstvo doi-:j ?u. urnukla, ali Njegov duh, pun v . a i državnieke pronicavosti, živeče T„„I0,mcdu nama- Dok bude i jednog « „7°Y?na> jednog jedinog Sokola, vpIiu vecira Pijctetom sečačc se ovoga vpl;u°^ao ^га'Ја> velikog državnika i ie vin- i	^ve Sto je stvorio, bilo
vpliV	*eP°. mudro i plemenito, jer
ri -1 ??uz samo velika dela stvara. uvpi-V°Jlni llaJtežim časovima, bio je
Nad M- VisinL Veliki Kral' >e umro. dnn Je2°vim odrom položičemo uje-vntv, tave* ^er°°sti i odanosti Njego-sIcAn. .u' Mašem dosadašnjem Sokol-
ll	,re^ni, Kralju	našemu	Petru
”■ Ziveo Kralj.«
žil;	toga	Su	s	vi prisutni polo-
HčL™ vernosti i odanosti N.jeg. Ve-u Kralju Petru 11 s trokratnim
Г<1 trokratnim »Slava Viteškoin UuT»<JU ksandru Prvomu Ujedinite-
kni Pelnice.
dolsko društv«
Komemoracija. So-
aktfth” u^tv° Delnice održalo je 18
пш- ra nakon zadušnica prigodom
šknr- *t*c smrti blagopočivšeg Vite-
krim	Aleksandra	I Ujedinitelja
knlcUInora,^vnu sednicu u dvorani So-^v^tcog doma.
od i Eoz*,Vu Sokolskog društva da sc ednia Pošta Velikom Kralju, kunnJU * Mučeniku odazvaio se celo-ioš „° £radanStvo i članstvo. Dvorana je j euovršenog Sokolskog doma, bila 'a n pk°m puna gradana svih slojeva, ljak ro.cito je Pao u oči veliki broj setu 1 seljakinja. Na svim licima či-Prežs.e. teška tuga i duboka bol za nc-n'kom П'т * nenadoknadivim Pokoj-
dr. Sednicu je otvorio starešina brat iem ■ Forenbaher govorom u ko-lia >taknuo veličinu i vrline Kra-Sovom CniEa’ kao ’ fluhitak koji Nje-ceo .teranom smrču teško oseea sl-r,	narod, celokupno jugosloven-
0	Sokolstvo
7
capi • fiovora brata starešine u mra-kolsh-1 -U duE°ku crninu zavijenoj so-šino J dvorani vladala je grobna ti-
je grobna iiml’ pfeKldana od časa do časa jeca-liivoaSluŠalaca- Nakon završetka dir-je ;,8°yora brata Forenbahera tužno sutnik vao spontani poklik svih pri-b- »Slava Kralju Mučeniku!«
oDr akon govora brata starešine Dra, ’?e se od milog Pokojnika gg. ••tie r I Jebnek, pretscdnik opčine, u im« ?radanstva. Mirko Drenovačkj \ u •r im . arL°^nc eitaonice, Brgles Rudolf tr80ve °urtnika, Kajfeš Andrija u ime gasac*03-’ Majnarič Ivan u ime vatro-SDn.i.3! .! “lg. Jelovica Roman u ime skih udruženja.
isticai-°Vori?*ci su u svojim govorima Pažn-' yeliko razumevanje i osobitu ne n|jU ■ elikog Pokojnika za sve gra-°gra .Cv10rialne privrede i Njegovo ne-b°ijitKCcno nastojanje i zanimanje oko sti p.či41 F stvaranja srečnije budueno-našfm,padnika svih staleža i slojeva Parotla.
citoVara*:-*nB' Stjepan Frančiškovič rc-a ,pr: ? ie Pesmu: »Mrtvom Kralju«, klu]. kpncu sednicc govorio je g. Po-Sngjnr ,r.’k sreski načelnik. Njegove Slltnec reei duboko su potresle sve pri-
^nicu je zaključio brat starešina olansr. n.a celokupno gradanstvo i Urežc V° a svaki pojedinac duboko l>0slf.,iU Sv°ic srce poslednju zelju i sandr.,0! ?\isao Viteškog Kralja Alek-slavij | . Ujedinitelja: »Čuvajte Jugo-Pi I* Л da s tom mišlju u duhu stu-Ija p«| restolje Našeg Mladog Kra-etar iff s P°klikom: »Živco Kralj
—	Komemoracija. Na Kral i ^дГ, ,a blaženopočivšeg Viteškog ?аПа i , v>sandra I Ujedinitelja, odr ia Usny u Krasici žalobna komemoraci ničkoj,	k^jegovog	svctog	i	muče
K
iuko h(.a^an P0!11211 4 crkvi s pevanjem Nje * A.vih molitvi za pokoj večni koje cluse, potresao je pučanstvo. 4tehe U suzama ’ u bolu našlo malo
kolstvo PdrzaPom pomenu čitav
   vo So
k Pučanstvo Krasice krenulo koregm ai,lu> gde se je imala održati HezaKr,01"30'!4! senama našeg dičnog i dv°ranQaVn°s Aladara. — Sokolska Zau2ct ,u tren oka bila je potpunom; stano	rnasc ljudi, kojc su ncprc-
11	hodni2aVa morale su se zadržavati •tiOolp * P • na vratima, kako bi ipak Pesto čuti.
I- velikn^0ZPr,nic‘ Pudignut je katafalk kralj.., rn..s,.on?. Mučenika Viteškog
'4iua |T.	‘ ‘uetinnu v
°^Valo ilc^ 4llteUa. Oko njega cvcćc
Čet ,C 1	1	1	DOtrcsan	utisak.
^^Vaekn	lk0c^0rama	čuvala	su
11	Pici. 4 strazu s izvuecnim sabljam '
^arod
^ta0 n« d knji je stizavao nemo je „eličanstv, •.*:'me poremetio sveti P° zauzim„ni ,rair- Jeeajuei tiho i nečuj
Brat A. Margitič oda zatim počast uspomeni Viteškog Kralja. U oduljem govoru dao je maha osečajima i ljubavi prema senama nezaboravnog i nena-doknadivog Jugoslovena — Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Za njegovih reči, muškarci, žene, deca i malo i veliko, i žensko i muško, plakalo je i teško uzdisalo, seeajuči se života blaženopočivšeg Vladara. Govornik je u svome govoru istakao put Njegov kroz život; istakao je uspehe Njegove i zasluge za vaskoliki jugoslovenski svet; istakao također te zasluge Njegove za čitavi svet i za mir i ljubav u njemu. Istakao je nadalje njegove ovenčane borbe za slobodu i ujedinje-nje naroda; Njegov trnovit težak put, koji je vazda vedra i vesela čela sno-sio, bodreči svoj narod za neopisiva dela j uspehe.
Završavajuči svoj govor br. Mar-gitič obrača sc narodu i poziva ga, da ne klone duhom. Velika je žrtva pala za spas i slobodu naroda; velika žrtva za mir i uspešan napredak.
Kličuei Slava ncumrlom Kralju i želeči sreean život i napredak Nasledniku Njegovu, narod je prihvatio suz-nih očiju i jedva uzdržavajuči bol i klicao Im »Slava«, »Živeo«. Pognute glave, brišuči oči, izlazio je taj veliki narod u svome bolnom zanosu tiho i mirno.
Jecaj i tuga prolamala je naše duše i svi sc redom zaklesmo u dubini svojih duša: Kralju, čuvačemo Tvoju Jugoslaviju!
OMIŠALJ. — Komemoracija. Duboko potreseni atentatom na našeg blagopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, svi članovi našeg Sokolskog društva sakupili su se sledeeeg dana t. i. 10 oktobra na k o m c mo rat iv n u sedni-eu, na kojoj su osim članova našeg društva imali učestvovanjc i pretstav-nici ostalih društava u OmišljU.
Sednicu je otvorio br. starešina N. Turato najavivši prisutnima, da je Nj. Vel. naš Kralj Aleksandar mrtav, te istaknuvši ogroman gubitak koji je time zadesio naš narod. Br. starosta predaje reč br. N. Albanežu, koji iznaša velike zasluge blagopočivšeg Kralja Ujedinitelja, kao i brigu i skrb oko Svoga ljubljenoga naroda, za kojega je položio i Svoj dragoceni život, jer ga je neizmerno ljubio, htijuei mu učiniti srečnije dane u skoroj buduenosti. Da lje uzimaju reč pretstavnici ostalih društava i to g. Fugošič, župnik, g. A. Ilič, upravitelj gospodarskog društva, i I. Pindulič, eicktromehaničar. Navedeni su prisutnima u glavnim potezima prikazali hrabrost i veličinu našeg blagopočivšeg Kralja Aleksandra I kao i Njegovu požrtvovnost, kojotu je pri godom prošlog svetskog rata izašao kao pravi borac i veliki junak, poka-zavši primerom Svome narodu, kako se bori za jedinstvo i slobodu. Nije bio velik samo u ratu nego i u miru, jer sc pokazao pravim pobornikom mira vide či da sc mirom postizava ljubav i kultura, a ratom da svega nestaje. On je to i sam proživio i uvideo koliko je Njegov narod patio u ratu i koju je Golgotu pretrpio, zato jc sve svoje si le i sav rad upravio cilju medunarod-nog mira, za ko ji sc i Sam toliko borio, da je u toj borbi pao žrtvom zverskog atentata.
Istoga dana učinjen je u sokolskoj dvorani katafalk sa slikom pokojnoga Kralja, zavijen u duboku crninu i ure šen zelenilom i belim cvcčem, pred ko jim su gorele sveče sve do tri dana iza pogreba, tako da je dvorana dobila sliku male kapelice u koju su polazili rnuževi i žene, i klečeči molili se za dušu našeg neumrlog Kralja.
Na dan satnog pogreba održan je pomen u župno j crkvi, ko ja je bila sva obložena u crno. U crkvi je pevao me šoviti zbor sekcije pevačkog Sokolskog društva žalobni »Gospodin pomiluj«, »Vječnaja pamjat« i »Mizerere« i to sve po staroslovensko! rusko j rezigna-eiji, tako da nije bilo skoro nijednoga kojemu oči nisu bile orošene suzama Nakon pomena održan je hvalospev, nakon kojega je meš. zbor otpevao drž himnu.
Po izlasku iz erkve sav narod sc sakupio oko sokolske dvorane i saslu šao govore koje su održali napred po-menuti govornici istaknuvši Njegov plo dan i uzvišeni rad koji nije mogao do kraja izvršiti, usled nagle i naprasne smrti koja Ga stiže u Marseju 9 oktobra.
Svi prisutni su pozorno saslušali govornike, koji su narodu prikazali ло-liku važnost Njegove svete misije, a to vidimo po torne koliko je radio za sreču i blagostanje Svoje države i naroda, da je u poslednjim časovima svoga života još uvek imao pred Sobom Svoju dragu Jugoslaviju, izustivši svete reči i dajuči narodu u amanct: »Čuvajte Mi Jugoslaviju«.
Posle izrečenih govora instaliran je radio pred dvoranom tako da jc mogao svaki slušati i u clulni prisostvovati pogrebu blagopokojnog Kralja Ujedinitelja, nakon kojeg su se svi mirno razišli brišuči rupcima suze s očiju.
lja. Nema tišina, žalosna lica svih Vrhničana izražavala su največu tugu i bol za ljubljenim Vladarem. Iza crkvenog opela prisustvovao je Soko zajedni-čkom mesnom pomenu na trgu, gde je župnik g. M. Milovčič održao tužnom zboru žalobno slovo, Vnesavši velike zasluge Kralja Ujedinit Via i Mirotvor-ca. —
Naveče okupili su se svi Sokoli, pretstavnici oblasti i brojno opeinstvo u sokolani te su u dubokoj tišini sa suzama u očima odali poslednju počast Kralju /Mučeniku. Slika Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja bila jc ovenčana lavorovim vencem, prekrita črnim llorom, okružena palmama, a sva prostorija oko nje prekrivena črnim draperijama. Kraj slike stajala su na straži 2 Sokola s izvučenim sabljama. Ta tužna slika obasjana svetlom ulja-nica svih se duboko dojmila i potvrdi-vala nam groznu istinu, da je mrtav On — naš Veliki Kralj.
Brat I. Polonijo recitovao je lepu Andelinovičevu pesmu »Naš mrtvi Kralj«, a brat prosvetar, A. Šverko je iza toga iznesao mukotrpni život i plo-donosni rad neumrlog Kralja. Prikazao Ga kao hrabrog Vojnika, neustrašivmg Vojskovodu i mudrog Vladara, koji je tako tragično pao vršeči svoju miro-I jubivu akciju. Njegovrc. reči duboko se dojmile svih prisutnih, koje je proži-mala duboka bol, a čulo i ječanje i plač. Spontani i ganutljivi: »Slava Kralju Mučeniku« izvio se iz srca svih prisutnih. Sestra M. Grškovič recitirala je iza toga topo i osećajno R. Katalini-čevu »Našem dobrom mrtvom Kralju«, a ceo zbor u velikoj tuzi potvrdio je u duši sveti zavet: čuvačemo Jugoslaviji! !
„ , da ;	ta'	svct	mesta	i tiskao
p°klonc „ |rugnna dadc priliku da sc s Vlac]a^Pl 1 uspomeni svog Ijublje-
»e i® Po'krl1-14! krat M. Randič pojavio va4°Vestir. \ alka i plačnim glasom i * ,Kra'l . kmnemoraciju. Kličuči Sla-ko shr’v0ne mo^ašc odoleti suzama
11	napusti svoje mesto.
VRBNIK. Komemoracija. Na
dan pogreba blagopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja priredilo je Sokolsko društvo žalobnu komemoracijo u počast svom Viteškom Kralju. Korporativno je prisustvovalo pomenu u crkvi, gde se okupio sav Vrbnik te u dubokoj žalosti uz žalosno brujanje zvona oplakalo mrtvog Kra-
Župa Šibenik - Zadar
KRAPANJ. — Komemoracija. 18
oktobra o. g. svi su Sokoli i ostali se-ljaci napustili rad da se uzmognu pomoliti za upokoj Duše plemenitog Kralja. Iza 7 sati uputila se je impozantna žalobna povorka Sokola i ostalih me-štana put crkve noseči na čelu sliku blagopočivšeg Kralja obavijenu crni-nora. U prvom redu išli su pretstavnici mesnih vlasti, starešina Sokola i pretstavnici svih mesnih društava. U povorci je sudelovalo celo mesto na broju oko 1500 duša. Završetak povorke sačinjavala su školska deca sa svojim nastavnicima. Sav taj ogroman svet ispunio je dupkom crkvu, samostanski kloštar i prostor pred crkvom. Muškarci i žene imali su u rukama sveče. Na sredini crkve podignut je veliki katafalk na koji je položena slika Kralja Mučenika okružena gorečim svečama. Pre početka funkcije samostanski starešina O. V. Brusič održao je u crkvi govor , o Kralju Mučeniku. Trokratni Slava odjeknulo je u crkvi i oko nje iz ustiju duboko ucviljenog naroda. — Posle funkcije krenula je žalobna povorka istim redom oko čitavog sela i zaustavila sc na obali, gde su toj ogromnoj masi sveta progovorili duboko uzbudeni i potreseni brača starešina učitelj D. Stipišič i član V« Govič. Na koncu njihovih govora odjeknulo je iz dubinc duše svih spontani i skrušeni uzvik: »Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju!« — Članovi Sokola poklonili su sc mrtvom telu blagopočivšeg Kralja prigodom prolaska kroz stanicu Perkovič.
S komemorativne sednice odasla-no jc Maršalatu Dvora brzojavno sa-učešče.
ZABLAĆE. — Komemoracija. Sokolska četa u Zablaču održala je. svoju komemorativnu sednicu dne 13 oktobra. Sokolana je bila ispumjena članovima. Bili su svi bledi, tužni i otirali su neprekidno bolne i gorke suze. Dcčiea i žene ridale su glasno. Slika Nj. Vel. Kralja bila je zavijcna u črni flor. Pod slikom treperilo je kandilo. Vladala je pobožna tišina, koju su prekidali teški i duboki uz-disaji i plač. Brat starosta — potresenim glasom — skoro šaptiiči — izgo-vorio je strašne reči: »Naš Kralj, bra-čo, ubijcn je u Marselju — pododen metcima plačenika-razbojnika.« Kako su i starostu orosile suze, prestao je na čas i nakon toga dao reč bratu pro-svetaru, koji je brači u tančine prikazao Veliku misiju Kralja-Vitcza-Apo-s-tola Mira —■ i gnjušno zločinačko lišavanje života Svetitelja —- Najsme-lijeg Sokola svih vremena! Prisutni su klicali na kraju pobožno »Slava Viteškoin Kral ju-Mučeniku!«
Sutradan, U oktobra četa jc prisostvovala pomenu za Blaženopočivšeg Kralja Mučenika. Po povratku u soko-lanu brat prosvetar govorio je So-kolima o velikom gubitku za Jugosla viju, a koji su nam gubitak skrivili pl ačc n ic i- r a zb o j n iei, koji su lišili života Najveeeg Sina Jugoslavije. Članovi su kroz plač pratili govor i klicali »Sla va Vitezu-Mučeniku!« Četa sva — vozom pošla ie u Perkovič-Slivno i poklonila se Posmrtnim ostacima Viteškog Kralja Mučenika — na povratku iz Splita u Beograd —• 18 oktobra. Svi Sokoli prisostvovali su ujutro pomenu u crkvi, a posle podne u 3 sata s celim selom polagali su zavet vernosti Nj. Vel. Kralju Petru 11 i Jugoslaviji!«
O značaju stupanja na Presto Nj. Vel. Kralja Petra II, govorio je brat
tve narod je gromko klicao »Da živi Nj. Vel. Kralj Petar II!« Da živi Ka-radordev Dom! »Da živi Jugoslavija!« »Da živi Sokolstvo!«
»Slava Viteškom Kralju-Sokolu!«
Župa Tuzla
LUKAVAC. — Komemoracija.
Naše društvo sazvalo je 14 oktobra u
11	časova pre podne, pored svih svojih pripadnika, članova svih mesnih društava i korporacija kao i sve gradanstvo, da prisustvuje žalobnom zboru našeg društva prilikom mučenieke smrti blaženoupokojenog Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
U 10 časova pre podne ispred Sokolskog doma krenula je žalobna povorka u crkvu na čelu s društvenem zastavom, uvijenom u crni flor.
Posle opela u ovdašnjoj crkvi za pokoj uzvišene duše blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra l Ujedinitelja povračilo se članstvo društva i svi meštani na sokolski žalobni sasta-nak.
Sala, u kojoj je ovaj zbo‘r održan, bila je zavijena sva u crno. U pročelju sale s desne strane smeštena je slika blaženopočivšeg Kralja uvijena u žalobni flor s natipisom Njegove poslednje želje: »Čuvajte Mi Jugoslaviju!« Pored ovoga gorele su voštanicc^ Na levoj strani nalazila se slika Nj. Vel. Kraljice Marije, a u sredini slika Nj. Vel. Kralja Petra II u sokolskoj odori, uvijena u državnu zastavu.
Starešina društva brat Ivo Mervar, sav potresen teškim dogadajem, pozdravlja prisutne obaveštavajuči ih o velikoj nesreči za narod, državu i Sokolstvo i kliče: Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju!, što prisutni kroz suze i jecaj prihvačaju. Posle ovoga ovdašnja Dobrovoljna vatrogas-na muzika svira žalobni marš.
Zamenik starešine brat ing. Bogoljub Jankovič drži predavanje o životu i radu blaženoupokojenog Kralja u kome iznosi mnoge potankosti iz Njegova života i rada. U svome govoru poziva prisutne da s rukom na srcu polože zavet našem novom vlada-ru Nj. Vel. Kralju Petru II, i kliče Mu Živeo!, što prisutni veorna potreseni ipak snažno prihvačaju trokratnim Živeo! Muzika Vatrogasnc čete svira državnu himnu, što svi prisutni slušaju pognute glave.
Tajnik društva brat Drolc Stanko čita zaključke uprave našeg društva i zaključke bratskog Savcza, koji se u ovoj prilici odnose na naše društvo.
Starešina društva brat Ivo Mervar čita telegram saučešča upučen s ovog zbora Dvorskoj kancelariji, posle čega zaključuje ovaj žalobni zbor.
Ž.upa Varaždin
BEDNJA. — Komemoracija. U
subotu 13 oktobra održana je u zgradi osnovne škole žalobna komemorativna sednica Sokolske čete, Opčinskog od bora i društva Orvenoga krsta.
Sednicu je otvorio starešina Sokolske čete br. Matica, koji je ujedno i pretsednik društva Crvenog krsta. Potom je prosvetar br. Šoš Ivo održao predavanje u kome je istakao zasluge N j. Vel. Kralja Aleksandra I Ujedini-tcija za našu domovinu, Njegove za sluge za svetski mir na kome jc delu našao mučeničku smrt.
Potom su tajnici obiju društava jjročitali brzojavke, kojc su odaslane Nj. Vis. Knezu Pavlu i Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, a ujedno su pročitane prispele okružnice Saveza i župe.
U poncdcljak drje 15 oktobra u 9 sati održano je u župnoj crkvi u Bed-nji žalobno Bogoslužje povodom tra gične smrti Nj. Vel. Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Bogoslužju su prisustvovali svi članovi Sokolske čete, koji su ujedno održali špalir kod prekrasno uredenog odra na kome je bila slika N j. Vel. Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, rezervni oficiri u uniformi, članovi Opč. odbora, Crvenog krsta, Stre-ljačke družine, opčineki odbor s činov-ništvrom, školska mladež Bednjc, lfy* koščan i Vrbno s nastavnicima i vise
stotina naroda.
Posle Bogoslužja održao je prosvetar Sokolske četo br. Šoš Ivro u zgradi osnovne škole preidavanje o za-slugama Nj. Vel. Kralja u kome je naročito istakao Njegov rad oko stvaranja evropskog mira na kome je delu i našao mučeničku smrt.
Neka jc Slava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju!
U četvrtak 18 oktobra na dan uko-pa Nj. Vel. Kralja Aleksandra odr-žane su ponovno zadušniee, kojima su prisustvovala sva društva. Predavač jc ovaj puta bio br. Gribl.
MALI BUKOVEC. — Dana 13 oktobra na inicijativu ovoga društva formirana je žalobna povorka pred zgradom Državne narodne škole ou članova Sokol, jedinica, Dobrovoljnih vat rogaš ni h četa i naroda te krenula u župnu crkvu Veliki Bukovec, gde su sc obavljale molitve za blagopokojnog Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Po obavljcnoj molitvi krenula je povorka u Vatrogasni dom Veliki Bukovec, gde ie brat prosvetar Sokolsko«' društva Mali Bukovec, Dame Miho. održao fovor o životu i radu te nastojanju za održanje mira blagopo-
nrosvetar sakupljenom narodu. Govo-	nastojanju za održanje mira шj, i
rio je br. s ta ro s t a i mesni starešina	kojnog Kralja Mučenika. Prisutkuu
sela. Nakon polaganja svečane, zakle-	potpunoj tišrm i s „velikom ,
se oertavala na licu sviju, saslušali su ovaj govor, te na koncu kliknuli iz dubine srca: »Slava Viteškom Kralju Aleksandru Prvom Ujedinitelju!« Iako puni bola sakupljeni narod uskliknuo je mladome Kralju Petru II i Kraljev-skom domu Živeo!
Dana 18 oktobra, na dan sahrane Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedini-felja, sakupilo se Sokolstvo, Vatroga-stvo i narod pred zgradom Državne narodne škole, gde se formirala žalobna povorka na čelu s državnom zastavom zavitom u crno i krenula na zadušniee u župnu crkvu „Veliki Bukovec.
Iza zadušnica govorio je žalobno slovo sakupljenom narodu u crkvi žup- . nik Matej Gaži, a na koncu otpevao je zbor pevačkog društva »Petar Sva-čič« iz Sv. Petra pod vodstvom brata Rodcmond Ivana, učitelja, nadgrobni-cu.
Pred crkvom ponovno je formirana povorka i uz sviranje posmrtnih marševa prošla selima Veliki Bukovec, a potom i Mali Bukovec te završena pred zgradom Državne narodne škole Mali Bukovec.
Na kučarna visile su crne zastave u crno uvijene slike blagopokojnog Kralja stajale su na prozorima. Svaka je kuča učestvovala u toj tuzi i vidljivim načinom pokazala svoju ljubav i bol nad gubitkom svog ljubljenog Kralja stavivši u prozore u crno zavijenc Njegove slike.
Upravo je plačno bio dirljiv mo-menat gde su seljačke siromašne po-tleušice imale u crno zavijcnu sliku blagopokojnog Kralja, koju su našli u čitankama svoje dece i staVljali ju na prozor.	.
U prostranoj školskoj sobi bila je izložena u crno zavita slika blagopokojnog Kralja. Pred njom bio je napravljen katafalk sav okičen zelenilom i cvcčem. Tu se održala žalobna sednica Sokolskog društva Mali Ru-kovec. Sednici su prisustvovala i ostala društva kao i narod. Komemorativnu sednicu otvorio je starešina brat Lajner Dragan oertavši život i rad blagopokojnog Kralja iza kojega je komemorirao velikog Pokojnika brat prosvetar Damič Mihovih Govori su bili saslušani u največoj tišini, a na licima svih prisutnih odrazivala se naj-veča bol i culi se prigušeni jccaji za ljubljenim Kraljem. Nato je glazba otsvirala nadgrobnicu.
Nakon toga pozvan jc po govorni ku sakupljeni narod da bude veran sadanjem Kralju Petru II. Nakon po-klika: Živeo! mladome Kralju otsvira-na je himna i time je sednica završena.
VARAŽDIN. — Žalost za Viteškim Kraljem Aleksandrom I Ujedmite-ljem u jedinicama varaždinske župe.
Tragična smrt našeg ljubljenog Kralja Aleksandra, koji je kao žrtva plačenih ubojica naših vekovnih ncprijatelja, pao u Marselju, strašno je potresla Sokolstvo naše župe. Blagopokojm Kralj Aleksandar darovao jc 1932 go-dine, prigodom prvog župskog sleta, dragoceni srebrni lovor-venac, prelazni dar za najbolju četu, za ko.ji dar se_ ponosno bore sve naše čete. Matično društvo Varaždin pako ima Kraljevu vrpcu, koju je poklonio veliki Vladar kao kuni društvu prigodom proslave tridesetgodišnjice i razviča barjaka.
-Sve jcdinice naše župe, koje budno stoje spremne na straži spram podlog ncprijatelja, koji jc upro svoje krvave oči na naše Medimurje, dostojno su i s mnogo pijeteta održale žalobna sela, na kojima jc mnogobrojnom narodu prikazan život i rad velikog Mučenika.
Uprava župe zajedno s matičnim društvom održala je u Varaždinu dne 14 oktobra u sokolani komemoraciju. U dupko punoj dvorani, oko slike blagopokojnog Kralja gorele su luči i Sokoli držali stražu. Sve jo bdo P_re-svučeno črnim suknom i ukraseno zelenilom. Sokolska glazba, pod Tarna-
li	iem brata Šambareka, otsvirala je na početku Šopenovu, a na kraju Betov-novu žalobnu koračnicu. Komemoraciju otvorio je starešina društva brat Novakovič, predočivši koliko su narod i Sokolstvo izgubili smrču našeg do-brog Kralja. Sestra Mladan dcklamo-vala je pesmu Katalinič - Jeretova Mrtvome kralju, našto je održao za-lobno slovo starešina župe, brat Mladen Bclčič, iznesavši nekoliko karakterističnih erta iz života i rada \ iteskog Kralja. Za njegova govora plakah su odrasli i deci. I na dan sahrane, pri. u-stvovalo je sveukupno članstvo sa svun okolišnim četama, velikoj komemoraciji na glavnom trgu u Varaždinu Sokolsko društvo Donji Kraljevec odrza-lo jc žalobnu sednicu, na kojoj jc, « prisuču svega članstva, smrt velikog Pokojnika komemorirao prosvetar, nr. Kannški. Sokolsko društvo Hodcšan, održalo je komemoraciju na tai naern. da su na istoj govorili braca Horvati
Cižmadžija te sestra Ruza Beros. U i n
suču mnoštva seljaka 9d^a5”Jy „ lobno selo čete Sv.Juraj na Bregu posebno za članove, a posebno za ilecu. Govor jc održao prosveta i bi. Santek. U zajednici sa svim društvima odrza; na je javna komemoracija u Donjoj Dubravi, na kojoj je, u prisuču tisuča seljaka, životopis Velikog Kralja ocr-tao brat Kocbek. Sokolska četa Pod-rute održala je žalobni zbor 11 ckte-bra. O životu i radu našeg blagopočiv-šeg Kralja predavali su brača Smoleič, Marinovih i Kovačiček. Pevački zbor e e»te Križovljan-Cestica otnevao je pod
ravnanjem brata Adamiča, na bogo-služenju 13 oktobra psalam »Miserere« i Vilharovu »Nadgrobnicu«, nakon česa je sveukupno seljaštvo s članstvom čete otišlo do S kol e, gđe je žalobno slovo održao brat prosvetar Marčec. I četa Sv. Ilija dostojno je odala poštu velikom Vladaru. Na žalobnom selu govorit) je starešina brat Mikic. Seljaštvo proklinjalo je ubojicu i položilo zakletvu Nj. Vel. Kralju Petru II. Sa slikom bjagopokojnog Kralja Aleksandra na čelu povorke pošlo je sve članstvo u crkvu, gde jo otslužen pomen, nakon čega je pred erkvom prigodno slovo održao brat prosvetar Turzan. Za njegova dirljivog govora ječali su i stari seljaci i seljakinje i sa suznim očima prilazili Kraljevoj slici i eelivali je. U mestu Dekanovcu, udaljenom tri kilometra od madžarske graniee, u dva je navrata. obavljena tužna svečanost. 14 oktobra održana je komemoracija u školskoj zgradi, gde mali Vlado' Vel-čie deklamovao pesmu »Tužaljka za kraljem«, brat Julije Velčič 'predavao je o životu Kralja Aleksandra, a mali Tomo Kranjec recitovao je pesmu »U burnoj noči 9 oktobra«. Još su govorili brat Mažuran i sestra Pavlek. Nakon toga je velika povorka, na čelu ko j s su nošene črne zastave i barjak čete Turčišče, pošla na pomen. Na dan Kraljeva pogreba podignut je na mesnom groblju veliki drveni spomen - križ, s natpisom »Čuvajte Jugoslaviju!«, ko ji je darovao i izradio brat Stiriček. Na tisuče naroda pošlo je u povorei do tog križa i oko njega, nakon govora župnika Horvata i brata Velčiča, pa-iilo sveče', zavetujuči se, da če na to j istaknutoj tačei »Čuvati Jugoslaviju!« Četa Ivanovec održala je komemora-ciju 14 oktobra na kojoj je spomen -slovo održao brat prosvetar Hitree. Najjače društvo u Medimurju — Čakovec takoder je odalo iskreno duž-nu poštu svom velikom Kralju - Ujedi-nitelju. U prisuču sveg članstva te brojnih delegacija društva i organizacija otvorio je žalobni zbor starešina brat dr. Blašič, govoreči o ličnosti i životu blagopokojnog Kralja. Pevački zbor otpevao je jedan psalam. našto je
0 Kralju i Sokolstvu predavao br. prosvetar Ribarič. Nakon odaslanja žalob-nih brzojava i pročitanja župske okružnice položio je sva članstvo zakletvu Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II. Na velikom komemorativnom zboru sveukupnog gradanetva uzelo je učešča i to društvo. U četi Novo Selo -Sv. Rok, nakon« govora brata starešine Madariča i prosvetara sve članstvo se je zavetovaio, da če do zadnje kapi krvi čuvati Jugoslaviju. Ovu tužnu svečanost' održala je i novoosnovana četa Orehovica. Žalobno selo otvorio je br. Ribarič, ai govorili su još brača Gjatč
1 štefičar. Reči potonjcg brata dirljivo su delovale na mnoštvo seljaka, ko ji su ea suznim očima cbečavali, da če
se uvek d'ržati poslednjih reči Kralja-Mučenika. Osim kod zadušnica, prisustvovalo je članstvo čete Peklenica i komemorativnom zboru, na kome je pročitana župska poslanica, dočim je brat Žganec održao žalobno slovo, četa Kneginec održala je žalobno selo 14 oktobra na kojem su govorili o životu Kralja Aleksandra i Njegovo j tragično j smrti brat Horvat i sestre Stranski i Persoli. U zajednici sa svim društvima upriličilo je i Sokolsko društvo Mali Bukovec žalobnu svečanosit. U velikoj povorei prošlo je mestima Mali i Veliki Bukovec. Povorei se je pridružilo mno<To seljaka. Na prozori-ma i najsiromašnijih kučica stavljene su u crno ovijene Kraljeve slike. Zbor je otvorio brat starešina Lajner ocr-tavši život i rad blagopokojnog Kralja Aleksandra, a govoric je i brat Damic. Nakon svirke glazbe i klicanja Nj. Vel. Kralju Petru II, ožaloščeni narod sc je razišao svojim kučama rešen da se verno drži amaneta Viteško^ Kralja. Na krajnoj granici u Kotoribi, priredilo je Sokolsko društvo veliki narodni žalobni zbor, kojemu je prisustvovalo sve pučanstvo mesta i okolice. S krajnjim gnušanjem osuden je, nakon govora brače Čižmešije, Davi-doviča, Holuba i Baruleka, marseljski zločin i golema masa naroda ogorčeno je.klicala protiv plačenih ubojica i njihovih potstrekača, koji su se sakup-ljali u neposrednoj bližini. Potresen i razgnevljen narod, sa suzama u očima, zaklinjao s<e je Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II i obečavao, ovde na granici, do krajnjosti ispunjavati poslednju oporuku ljubijenog Kralja Aleksandra. Na žalobnom selu čete Zbelava - Kučan prikazao je život ve-likog Pokojnika brat prosvetar Novak. Sokolska četa Beletinec pozvala je na žalobni zbor pučanstvo svog mesta i sela Kraljevec, koje se je i velikomo broju odazvalo i s mnogo tu ge saslu-šalo prigodno slovo brata Majcena, koji je morao svoj govor ponoviti, jer su sveudilj prietizavale nove mase naroda. Tek nedavno osnovana četa Za-mlaka održala je 15 oktobra žalobnu sednicu s koje je poslala župi sažal-nicu celog žiteljstva onoga kraja, da ju župa dalje prosledi. Isto tako je i novoosnovana četa Hlapičina kraj Mure u prisuču sveg članstva priredila žalobno selo, na kome je govorio brat Filipan. Četa Petrijanec održala je komemoraciju u mesnoj školi, gde je pred članstvom i brojnim seljaštvom održao prigodni govor brat prosvetar Ramuščak. U Šemovcu, prigodom ža-lobnog sela u žalobno udešenim škol-skim prostorijama. održao je predavanje brat Sitar. Selu je prisustvovalo celokupno pučanstvo. Četa Sv. Martin na Muri priredila je komemoraciju na kojoj je uzelo učešča celo mesto. O životu i delima Velikoga Kralja govo-
rili su brača Mohorovičič i Šert. Članstvo čete Belica prisustvovalo je po-menima, a 12 oktobra održalo je i žalobnu sednicu, na kojoj je prisutnima prikazao život blagopočivšeg Kralja brat Božič. Na komemoraciji čete Mi-hovljan, prisustvovalo je celo selo, a isto tako velikom žalobnom zboru u Čakovcu. Brojni narod prisustvovao je i žalobnom zboru četo Ljubeščica, na kojem jo govorio brat Denk. Četa Budinščina održala je žalobno selo u Zajezdi, koje je otvorio brat starešina inž. Ivanek pozvavši sve prisutne da kao sveti zavet uzmu zadnje reči blagopokojnog Kralja Aleksandra. Sestra Vučičevič očrtala je Kraljev život, našto je pročitana sažalnica, koja je oda-slana župi. Osim prisustvovanja komemoraciji u Pctrijancu, priredila je četa Strmec žalobno selo, na kojem je održano predavanje o životu i radu blagopočivšeg Kralja i o marseljskom dogadaju, nakon čega su pročitane poslanice Savcza i župe. Sažalnicu župi odaslala je sa svoje žalobne sednice i četa Sivica. Na to j sednici komemori-rao' je uzvišenog Pokojnika brat Vrana. Žalobni zbor u Remetincu održala je tamošnja četa. Nakon govora brata starešine Turkoviča, osudio je sav okupljeni narod, ostrim rečima zločin u Marselju. Nedavno osnovana četa Margečan održala je komemorativnu sednicu 14 oktobra na kojoj je održao spomen slovo brat Kunovič. Sokolsko društvo Gornji Mihaljevec priredilo je žalobno selo, na kojem je učestvovaio sve članstvo i ostalo pučanstvo, a nakon toga prisustvovalo pomenu u crkvi.
Na pogrebu blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I u Beogradu bila jc zastupana župa po večem broju članova upravnog i tehničkog odbora, a učestvovaio je i preko stotinu članova kao izaslanici naših društava i četa s brojnim barjacima.
Župa Zagreb
GAJ. — Komemoracija. 14 oktobra 1934 u 2 sata po podne održana je 'komemoracija za blaženopočivšeg Kraljai u Vatrogasnom domu.
Pozornica je bila sva obložena cr-ninom. Na uzvišenom mestu nalazila sc slika blagopokojnog Kralja. Zapa-Ijene sveče i zelenilo upotpunjavali su tužnu sliku.
Komemoraciji su prisustvovali po-red celokupnog članstva pretstavnici mesne opštinske uprave, te članovi vatrogasne čete na čelu sa svojom upravom. Vatrogasna sala bila je za-uzeta do poslednjeg mesta, a bilo je mnogo naroda i van sale pred vatro-gasnim domom.
Komemoraciju je održao brat prosvetar Mirko Truntič, mesni učitelj. Predavanje brata prosvetara uči-
nilo je na prisutne najdublji utisak i saslušano je s največom pažnjom. Na kraju iserpnog predavanja pozvao je prisutne da kliknu: Večna slava Viteškem Kralju Aleksandru I Ujedini-teljul Neka živi Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II! Neka živi celokupni Dom slavnih i viteških Karađorđevića!
Posle toga saopčeno je, da je Upravni odbor Sokolske čete otposlao brzojavnu sažalnicu Dvorskoj kance-lariji u kojoj daje izražaja velikoj boli
i	tuzi naroda ovoga mesta. D. Z.
KLOŠTAR-IVANIČ. — Komemoracija. U nedelj u 21 oktobra u školskoj gimnastičkoj dvorani u prisostvovanje izaslanika ovomesnih vla-sti i sudelovanje sviju ovomesnih društava te triju društvenih četa, odr^ Žana je komemorativna sednica posvečena uspomeni blaženopočivšeg Vi-teškog Kralja Aleksandra I Ujedinite-
1	j a. —
Ova velika dvorana bila je prepu-na naroda iz mesta i okolice, a veliki broj ljudi nije zbog prenatrpanosti mogao uči u dvoranu. Pozornica je bila naročito dekorisana črnim draperi-jama i zelenilom, postavljena slika blaženopočivšeg <Kralja, a iznad n j ei poslednje Njegove reči »Čuvajte Jugoslaviju«.
U 11 K- sati pre podne otvorio je svečanu komemoraciju govorom brat starešina mr. Drago Šipuš, koji je bio saslušan s največom pažnjom.
Posle govora ustajanjem i čutenjem od 3 minute odata je poslednja pošta Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju.
Pevačka sekcija društva otpevala je Matzovu: »Pokoj večni«.
Br. prosvetar Zvonimir Sajko održao je predavanje »Ličnost i rad Vite-škog Kralja Aleksandra I Ujedini-telja!«
Br. načelnik Slavko Janeš, održao je predavanje »Poslednji easovi i smrt Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedi-nitelja.«
Prisutnoj sokolskoj deci održala je predavanje s. Marica Šustič »O ljubavi blaženopočivšeg Kralja spram dece«, koje je predavanje izazvalo suze i tiho ječanje kod decc i ostalih prisutnih.
Iza toga svi prisutni položiše zakletvu, da če životom i krvlju svojom čuvati Jugoslaviju po poslednjoj želji Kralja Mučenika, te da če svu svoju ljubav i poštovanje koju su gojili pra-ma Mrtvom Kralju preneti na Njego-vog Naslednika Njeg. Vel. Kralja Petra II.
Pevačka sekcija društva otpevala je državnu himnu, a sednica se je završi-la klicanjem »Slava Velikom Kralju! — Živeo Kralj Petar II!«	Z.	S.
POSAVSKI BREGI. — Komemoracija. Vest o tragičnoj smrti Viteškog Kralja Aleksandra I delovala je na
svekoliko žiteljstvo veoma duboko, a uz zgražanje na proslete urotnike, koji su to skovali.
Žalosnu vest objavljivala su zvona na svim crkvama, izvesile su se odmah crnc zastave, a narod je očekivao no-vinske Atesti ne verujuči, da se takav strašan čin mogao desiti nad Onim, kojeg su svi tako voleli.
Sledečeg dana iza smrti blagopokojnog Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja služila su sc svečana o?" goslužja u svim crkvama, kojern je prisustvovalo uz činovništvo. društva, školsku decu, Sokolsko društvo i veliki broj seljaštva. —• Nakon svečanog bogoslužja krenuli su svi prisutni u do-maču školu gde im je Šoštar Kazimir, potstarešina-tajnik, i^riopčio znač_en]e tužnog sastanka, pozdravši sve P5jsu. ne koji su napunili dupkom punu školu
i	hodnik iste, a zatim je brat Maricic dr. Branislav u kratko ocrtao život ne-prežaljenog Viteškog Kralja Aleksandra I, kojem su svi prisutni na koncu komemoracije kliknuli trokratno »Slava Mu«.
Iza toga održala se je komemora' tivna sednica Sokolskog društva,_ PaK su svi prisutni nakon čitanja okružnice bratske Sokolske župe Zagreb polozj11 svečani zavet, da če izvršiti ono, im je Veliki Vladar ostavio u атапе^ da če čuvati Jugoslaviju, koja je Kralju bila na pameti u smrtnom času>
Na koncu žalobne sednice otP0-slana je brzojavna sažalnica NjezinoirJ Veličanstvu Kraljici Mariji i PrinC Pavlu.
Jedan sat kasnije sakupili su opštinski odbornici u zgradi °P®*IIj.
i	održali žalobnu komemorativnu sed' nicu, kojima je pretsednik opštine ' riš Stjepan priopčio žalosnu i tragiku . vest o smrti blagopokojnog Viteškofi Kralja Aleksandra I, komu se klica* trokratno »Slava Mu«, a Živeo Njego* Veličanstvo Kralj Petar II, kojem J otposlata sažalnica.
Na dan pogreba blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Uje^1" nitelja držao se je ponovno svečani P°' men u svim crkvama u prisutnosti ce' lokupnog . činovništva, sviju društava. školske dece i žiteljstva u velikom br<^ ju, a za vreme spuštanja smrtnih ostataka zvonila su sva zvo11^ kao zadnji oproštaj za ljubljenim Kra' Ijem, čiji če duh živeti u narodu NJe' govom.
PREDNJAK
sa saveznim prednjačkim ispitonj* sposoban da vodi svu tehnick stranu društva, kao također i vodi tamburaški zbor, traži name' Stenje. Ponude na adresu: Se®11’ novic Josip, načelnik Sok. društv Vareš.
Na novo iszašlo iss štampe!
EN G. KOSTA PETROVIČ:
Gradjevine
za
telesno vežbanje
________________PRVA	KNJIGA:
0 lelesnom vežbanju 1 vežballštima; Posebna vežbališta i posebne vežbaonice
sa 170 slika na 45 tabela u posebnom svesku
Cena knjiži sa 440 stranica velikog formata:
broširana Din 170*—> povez, u platno Din 200*—
Ova knjiga je prvo delo u jugoslovenskoj literaturi, u kojem su prikazane potrebne gradevine za pojedina posebna vežbališta kao i opisane odgovarajuće grane te-lesnog vežbanja te je usled toga vrlo potrebna svim organizacijama, koje se bave bilo kojom granom te-lesnog vežbanja, kao i svima onima, koji se bave grad-njom posebnih vežbališta i vežbaonica.
Knjiga se naručuje kod
Jugo&lovensKe sokolske maiicc
Ljubljana — Narodni dom
j.- koja je izdala ovu knjigu u cilju, da pomaže smišljeno i racionalno podizati potrebne gradevine za telesno vežbanje.
Stil- 42
JADRANSKA PLOVIDBA D. D.
SUŠAK
■MMMRedovita parobrodskaslužba u svim pravcima jugostavenskog primorja i Jadranskog Mora, za Dalmaciju, Albaniju i Grčku
3EVTINA TURISTIČKA PUTOVAN3A
10-11 dana za Dalmaciju i Grčku
6 dana za Dalmaciju
Uključiv hranu i kr e vet na brodu udobni putnlčkf parobrodi — dobra kuhinja — prvoklasna podvorba
Tražite prospekte!
Upute daje Jadranska plovidbau Sušaku, sve njezlne agencije i svi veči putnički uredi u tu-1 inozemstvu
IB
281-15
Doprsna flika
NKVel.kraila Petra II* v sokolskem krolu
Izdelana v bakrotisku, velikost 50 X 70 cm, po ori' ginalu dvornega fotografa Ronaya v Beogradu. — Slika je umetniško dovršena. Priporočamo jo vi*® šolam, sokolskim društvom ter državnim uradom »** privatnikom. Cena je Din 60'—. Naročila sprejem* Knjigarna „Učiteljske tiskarne*1 v Ljubljani, Fran* 278-42 čiškanska ulica 6 in podružnica Maribor, Tyrševa 44
277-41
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebno knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
Oglašujte
IIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
u Sokolskom
IHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
glasniku
f
MIOMA n-DEjf
ЦШЦАНАРА11Ш1И0У^
280—42
UČITELJSKA
TISKARNA
I
l
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
Bratsk«
društva*
pozor*
izdelovanje telovadnega orodja
ŽALEC (Dravska banovina)
Izdelujemo telovadne mize, članske in naraščajske konje, koze, blazine, švedsko orodje (ribstol), gredi, žoge medicinke in druge usnjene izdelke po najnižjih cenah — Obnavljamo tudi staro zgoraj navedeno orodje.
Izdelava solidna! Ceniki na zahtev
o I
bdaie Save* Sokola Krallevine Jugoslavije (E.Ganfll> • Glavni 1 odlomi urednik Stfepan Celar • Uredufe Redakcijski oteek • Tiska и«1е!|Ла liskama (prednik France štrukelj); avi
„ LjubU®1*1