P°Šfarlna plač
ena u gotova
Cena Din 2“-
SOKOLSKI GLASNIK
21^ S I LO SAVEZA SOKOU KRALJ EVI^JI JUGOSLAVIJE И E SE Č H I P Ul L O € SOKOLSKO SELC*
UIJBLJaNA> 13 JULA 1934
izlazi svakog peika • Godišnja pretplaia 50 Din • Urednfšiva 1 uprava nalazi se u Učitelfskol liskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 * Račun pošianske šiedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaj u
GOD. V BROJ 29
Nakon Sarajeva — u Zagreb!
Svim bralskim župama!
<a .Д?0" veličanstvenog uspelog sle-8e c,.. .evu> dužnost nam nalaže da
naŠu vpJm . za aru8u ovogoajsnju za	.f°kolsku priredbu, a to je
bu a j i n s ki slet u Zagre-
Ико^Ге01в cdm,če i tako rekuć neko-tem °a deli nas od onih dana, kada 8v»ie m°ra^ da i u Zagrebu razvijemo j„ ®nage i pokažemo moč i vredno-Dužn ju&oslGvenskog Sokolstva, i fa }, Sm° to ne samo kao Sokoli, več velikog značenja ovog samog
°tkada 5^m ProsIavljuicmo 60 godina tskra8 i U ^a£rebu zakresila prva Сц 0jj.S°	misli,	zatim 20-godišnji-
vani ^da su udareni prvi temelji osni-га .a “^Soslovenskog sokolskog save-Wl- g0dJšnjicu °tkada su udareni Soko/t °^navljanju Saveza slovenskog Цм- Sve su to važni dogadaji u J* našega Sokolstva.
slet ^Vaz,m° li još k tome, da se ovaj bjj J)r]'reduje pod pokroviteljstvom d®’ u- Kralja, onda nam je dužnost, °Vaj j ' °d nas poradi oko toga, da soko,SJet bude jedna snažna afirmacija *ат0д * nacionalne misli u Zagrebu
O*«* Saveza Sokola Kraljevine d°ve а^Је> prateći sve pripremne ra-bratsj. v0vc‘2 s*e*a» primetila je, da 4&ŠĆ ° *upe u or8anizc>vanju svog o„0 a, na ovom sletu ne postupaju žj s Trzinom i tačnošču, kako to tra-Pr*a narav sletske organizacije. U je,ve /edu to se odnosi na same pri-1аг{ s Ucestvovanja. Sletski odbor na-Pred c U VelikP| muci. jer, eto. gotovo sti da am s*et još uvek ni je u mogučno-jDade, s kojim brojem učesnika ^ da računa.
D at° je i rok za prijave °dužen do 20 o. m.
Pozivaju se stoga sve bratske župe, da energSjom svih svojih snaga upru, da njihovo učestvovanje bude na ovom sletu u Zagrebu što veličanstve-nije, kako kvalitativno, tako i kvantitativno. Treba mobilisati sve redove vežbačkog članstva, i muškog i žen-skog, treba mobilisati i najšire redove ostalog članstva, da uzme učešča na ovome sletu. Nijedna svečana odora ne sme da ostane kod kuće. U Zagrebu treba razviti sve naše časne i slavne zastave, a što je najglavnije, treba da povedemo i svoje sokolske čete. Povedimo ih što mnogobrojnije, da u jednu ruku ova naša brača seljaci Sokoli upoznavaju veliko značenje sokolskih sletova, a u drugu ruku, da staro-drevni Zagreb upozna i vidi, da je naša uzvišena sokolska misao prodrla u sve krajeve naše države, i da je Sokolstvo jedino ona ideja, koja ve-zuje brata s bratom, sestru sa sestrom, bez razlike, bili oni sa severa ili juga, s obala Jadrana ili vojvodanskih ravnina: Šumadinac i Hercegovec, Var-aarac i Bosanac, Ličanin i Slovenac, Primorac i Zagorac, Goranin i Mora-vac i t. d. — svi neka se nadu u je-dan dan u Zagrebu, neka se okupe u jedno kolo, da tu manifestaciju u naj-plemenitijtim nastojanjima za našo največe ideale: Kralja, Državu i Narod!
Na posao stoga, bračo i sestre! Prihvatite se rada, rada brzog ali dobro organizovanog, kako bi se sve naše bratske župe na ovom sletu pod-jednako istakle — na sletu, koji je od velikog značenja ne samo po našu or-ganizaciju, nego i po opče prilike u nacionalnom pogledu.
U uverenju, da čete ispravno shva-titi ovaj naš apel i učiniti sve po so-kolskoj dužnosti, pozdravljamo vas s našim sokolskim
Zdravo!
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Tajnik::
A. Brozovič, s. r.
II zamenik starešine: Dura Paunkovič, s. r..
U selo!
raievn Smo ° Vidovdanu u Sape, gji u. veli kom jatu sakupljene, le-Palj : e 1 snažne kako su silno nastu-lili 4t»1!baH-	su gotovo natkri-
op§te a/e, požnjeli uspehe, i osvojili su s]„tSlmPatije. Svojim učeščem dali jorn H uročiti duh i karakter, a svo-docom živom sam kolorit.
TavaliП1 '— n.aši Sokoli sa sela, oča-i s k *** .Sv°j'm prirodnim držanjem, U sebi •no listom dušom nosili su ®еЦ j r utjske svojih gora i polja, ve-* cvetnaZi-ra^an^ kao nasmejane luke i «u svoiG ;]v?de- Radosni što vrše jed-J>iui 0ђ dužnost, zadovoljni sa skrom-•P- jv !* * J°š skromnijom poste-Vere i nrst^ ,ka? planinske litice puni
°Va deca UZi аП^а’ OV* s*nov* Prirode, ђа§е • a’ Postadoše naša nada i uzdanje
0 •
nI«o sv°jim, tako jako zapaže-
1 пл!.1101?. skrenufi su pažnju svi-1,ђ4 da c»Za ..sme,r kojim Sokolstvo tad vidpo razv.>ia- Mnogi i od nas tek
бпппГ11^ Jasno> gdc upravo leži Sel 1 sr^ nar°da-iskočia«°adugo ostavUeno samo tsJaju D pnas u jednom divnom u	* nas i sve one velike
n.nePomučeiCVU' ^a tom vcčno čistom m lzv;oru ‘mamo da so a««o, iu . , 1 narodnim duhom napa-
& 1 latentn?^,U sna«u da Pokrene-k° složni * - razhudimo, pa da
Uženi _	‘ «raa r selo, zajedno
^niji životS nm° narodu b°lji i
ђ'° ^Јаки*5^0’ udimo u selo, priđi-U otvoreno, iskreno i brat-
ski. Zagledajmo malo dublje u njegov život, upoznajmo njegove muke i ne-volje i pomozimo mu da ih savlada. On če nas zavoleti i poslušače nas, jer če videti da ništa od njega ne tražimo za nas, da smo mu prišli jedino zato, da mu pomognemo ili da ga uputimo, kako sam da se pomogne.
Teške prilike današnjice i ovaj duhovni kaos u kome se je teško sna-či, upučuje nas u selo. Odatle ima da se pode i tu da se dode. Odatle da se počne i tu da se dočne. To je jedini put, ako ne potpunog spasenja, a ono put velikog olakšanja.
Ako, bračo, naše reči tako lepe i zvučne ne treba da budu zaboravlje-ne, a naša ideologija, tako sjajno na-kičena, ne treba da ostane prazna frazeologija, onda moramo u selo svim srcem i celom dušom, predano i- sa žrtvama ma i najmanjim. Drugačije ne ide, ako mislimo služiti našoj uz-višenoj zadači i veliko j sokolskoj ideji: služiti narodu.
Ne smemo zaboraviti, da smo na sebe primili velike odgovornosti i pred svojom savešču i pred našom javno-šču, stupajuči u sokolske redove i do-lazeči na njihovo čelo kao vodstvo. U nas Sokole polažu se velike nade i od nas se mnogo očekuie. Objavili -smo svoj opsežan program, obznanili smo svoje dogme ikoje uče radu, požrtvo-vanju i služenju narodu. U širenju toga učenja svaki je od nas propoved-nik i apostol. Budimo svesni toga i predajmo se radu celim bičem svojim.
Pokrajinsfci slci u Zagrebu
Proglas slelskog odbora
Bračo i sesire!
Sokolski, jpgoslovenski Zagreb Vas zove. Dodite na jubilarni slet, do-dite na našu i Vašu priredbu, da ra-dosno i ponosno proslavimo pobedu Sokolstva, napredak i jakost slobodne Jugoslavije, da se zahvalimo Visokom Pokrovitelju, junačkom Kralju.
Slavimo značajne sokolske doga-daje: 60 - godišnjicu osnivanja prvog društva »Hrvatski Sokol«, 30-godišnji-cu osnutka Hrvatskog sokolskog saveza, 20-godišnjicu odluke o osnivanju Jugoslovenskog sokolskog saveza i 10 godina, obnavljanja Saveza »Slovensko Sokolstvo«. Sve se to odigralo u Zagrebu, sve u tačnim vremenskim raz-macima, i sve po logičnom, zdravom i praviInoir. nizu.
Dođite da proslavimo radosni, brojni i jaki, svečano i bratski, slavu sokolskog jedinstva i sokolske pobede.
Proslavičemo to dostojno, kako Sokoli slave: vežbama i radom!
Priredujemo velike utakmice za prvenstvo Saveza u aitletici i u muzici, da jasno manifestiramo svoju svestra-nost: telo i duh! Priredujemo muzički festival, svečane akademije, povorke, javne vežbe, utakmice.
Pozdravičemo drage goste češko-slovačke, poljske i ruske Sokole i bu-garske Junake.
S juga i severa, s granice i s primorja, iz sela i gradova, sastanimo se i zagrlimo.
Raspored glavnih slelskih dana
1. avgusta: Atletske utakmice za prvenstvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije na sletištu.
2. avgusta: Atletske utakmice (nastavak).
Doček zagrebačke sokolske župe. U 24 sata sokolske muzike najav-Ijaju Zagrebu početak sletskih svečanosti.
3. avgusta: Atletske utakmice (nastavak).
Doček gosfiju.
Pokusi zagrebačke župe na sletištu.
U 8 sad počinju pevačke utakmice u Narodnom kazalištu.
U 17 sati pokus svih pevača.
U 20 sati svečana akademija u Narodnom kazalištu: sudeluju pobednički horovi, pobednici s muzičkih utakmi-ca, narodni guslar, te skupni hor.
4. avgusta: U 6 sati pokusi svih vežbača na sletištu.
U 10.30 sati pokusi pevača za koncert na sletištu.
U 16 sati
Prva javna vežba
Vežbe članova i članica,
Vežbe članova četa,
Vežbe na spravama,
Posebni nastup župe Zagreb, razvijanje župskog barjaka, poklon Viso-kog Pokrovitelja sleta, Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra I.
Nastup vojske i mornarice,
Posebni nastupi župa Sokola Kraljevine Jugoslavije.
U 21 sat svečana akademija.
5. avgusta: U 8 sati svečana povorka gradom.
U 16 sati
Druga javna vežba
Vežbe članova i članica.
Vežbe s palicama stari je brače.
Nastup Bugara, Čehoslovaka, Poljaka, Rusa.
Mornarica: prikaz.
Vojska: Sloven.	j'
Konjiča.
U 20 sad večernja akademija na sletištu s vežbačkim tačkama i koncertom.
(Tehničko vodstvo sleta zadržava pravo manjih izmena programa).
6. avgusta: Razgledavanje grada, izleti i ispračaj gosdju.
Streljačke utakmice, koje prireduje Zagrebačka streljačka družina, a traju od 29 VII do 4 VIII imaju mete:	sveslovensku.	Saveza Sokola
Kraljevine Jugoslavije, Sokolske župe Zagreb, te grada Zagreba, za koje če se natecati i članovi svih sokolskih sa veza.	t	■	■
Pretsednik sletskog odbora: Dr. Oton Gavrančič, s. r.
Pročelnik svečanosnog otseka: Čeda M. Mileusnič, s. r.
Pročelnik tehničkog otseka: Prof. dr. Alfred Pichler, s. r
Stadion potpuno gotov
Impozantna loža za N). Vel. Kralja
Dok su se još na vreme pretslet-skih dana naraštaja i dece provodili na stadionu još mnogi veči radovi, i dok je tada tek samo polovica prostora za vežbanje bila dogotovljena, sada je sokolski stadion sasvim gotov, te su na njemu kao i oko njega svi radovi privedeni potpuno kraju; jedino ima da se jedan deo okolnog prostora očisti od gradevnog materi-jala i poravna.
Stadion sada zaista pruža veličan-stvenu sliku i svojim impozantnim dimenzijama zadivljuje svakog gledaoca. Dovršavaju se radovi i na parkiranju vanjskog terena, kojim če prolaziti ceste za dolazak automobila na stadion. Potpuno su dovršene i uredene sve ambulante na sva četiri ugla stadiona, a isto tako i odeljenja za vatrogasce.
Glavni ulaz u stadion nalazi se na križanju Maksimirske ceste i ceste Svetice, a imade 9 otvora u širini od 40 m. Ulaz je ukrašen s 4 stupa, na koja če biti smešteni metalni sokoli raširenih krila. Kod' ovog ulaza nalaze se i glavne blagajne, vrlo prostrane, da mogu primiti i opremiti pri prodaji ulaznica veliki broj posetmika u naj-
krače vreme. S glavnog ulaza u prostor pred stadionom vode 40 m široke stube. Da se mase posetnika ne bi koncentrisale samo na jedmoj blagajni, i da bi se tako izbeglo gužvi, postavljene su blagajne i na Maksimirškoj cesti uz restauraciju Šarič, te jedna pred kraljevskom ložom i jedna uz cestu Svetice na južnom delu stadiona. K svim ovim blagajnama vodi takoder i kolni prilaz po normalnim cestama. Sa strane sletišta i Maksimirske ceste, zatvarajuči tako glavni ulaz, po-dignuta je ukusna ograda iz betonskih stupiča, izmedu kojih je razapeta ŽI-čana mreža. S unutarnje Strane ove ograde, koja arhitektonski krasno deluje, biče posadene tuje u višini od 1.70 m, postrižene u oštrim bridovima tako da če izgled1 stadiona i time biti još više efektan. Uz samu ogradu oko celog stadiona posejana je trava, koja če več do sletskih dana stadion lepo opasavati u širini od 3m širokim zelenim poj asom.
I loža za Njegovo Veličanstvo Kralja več je gotova i sada se radi samo na njenom doterivanju. ,Vcč su
uređene i sve instalacije, postavljen je telefon, vodovod, elektrika i t. d.
Ulaz u Kralj evsku ložu vodi kroz 20 m široko stubište, ukrašeno s dva velika stuba za zastavu. Stubištem se dolazi u foaje, a zatim opet širokim stubištem u gornje prostorije. U foa-jeu su dve niše, ukrašene foteljima. Iz foajea dolazi sc u 20 m dugi atrium, a odatle u salon za pirimanje sa svim nuzprostorijama. Salon če biti lepo osvetljen, a nalazi se na prekrasnom položaju u sredini stadiona.
. Kraljevski apartmani imadu sve nuzgredne prostorije. Uz prostorije za Njegovo Veličanstvo Kralja i Kra-ljevsku porodicu nalaze se s obe Strane i prostorije za članove Senata, Narodne skupštine, diplomatskog kora i t. d. Iz ovili prostorija kroz troja široka vrata vodi put u lože, koje su vrlo prostrane i udobne, te iz kojih puca prekrasam pogled na čitav stadion. Loža Nj. Vel. Kralja natkrivena je armirano - betonskim pločama, i nad njom se nalazi načelnički most za vodu sleta.
Smeštaj gledalaca na tribinama
Smeštaj gledalaca, odnosno sedi-šta na tribinama stadiona rešen je vrlo originalno. Svaka naime frribina imače oznaku u onoj boji, kakve je boje za dotičnu tribinu i ulaznica. Na severnoj tribini postavljeni su glavni natpisi na ulazima u modroj boji, na zapadnoj u ervenoj, na južnoj u zelenoj, a na istočnoj u smedoj. Svaki ulaz na tri-bine imače natpis s rimskim brojem u boji svoje tribine. Tako n. pr. kada posetilac sleta dobije kartu u brojem I modre boje, on če moči da ude u stadion samo kroz stepenice, koje su označene brojem I u modroj boji, t. i, na scvernu tribinu. Tako je za sve četiri tribine za svaku od njih odredena posebna boja. Posetioci dakle dolaze na tribinu svaki kroz svoje odredene stepenice, a odatle širokim hodnikom do svoga sedala, koja su sva označena brojevima. Na taj način isključena je pred glavnim ulazom stadiona svaka gužva i mase če moči da se razidu na velikoj površini u svim pravcima. Da svaki posetnik sleta bude o tome što bolje informiran, biče na programima sletskih prrredaba otštampan i tlocrt svih sedala s naznačenim bojama po-jedinih ulaza. Stajača mesta dakako ne-maju takvih oznaka. Ulazi do stajačih mesta vode s uglova stadiona i kroz prolaze, koji se nalaze ispod tribina. Na taj je način i publici koja če sta-ja-ti omogučeno jednakomerno prila-ženje na vežbalište u celoj površini, a na taj je način ujedno omogučeno i brzo ispražnjavanje stadiona.
Da sc vidi kako je ovaj stadion ogromnih dimenzija, dovoljno je navesti, da njegov opseg po ivici tribina iznosi 1 km.
Sa samih tribina puca prekrasan vidik na Zagreb, Zagrebačku Goru i na Maksimir, pa se može kazati, da je položaj ovoga stadiona zaista nešto jedinstvena.
Prehrana
Za vreme sletskih glavnih dana biče: u I-klasnoj restauraciji ručak 15 do 20 dinara, večera 10—lo dinara; u II klasnoj restauraciji ručak 10—15 dinara, večera 8—12 dinara; u Ill-klas-noj restauraciji ručak 8—12 dinara, večera 5—8 dinara. Zajednička prehrana samo za članstvo, koje ima sletsku značku uz cenu od 10 Din dnevno po osobi, a za 3 obroka (doručak, ručak i večera) moči če se dati samo onim jcdinicama, koje najkasnije do 15 jula pošalju 10 Din za svakog člana po jednom danu. Dakle za 10 članova staja-če takova zajednička prehrana za 3 uana 300 dinara, za 2 dana 200 dinara, a za 1 dan 100 dinara.
Svi koji žele zajedničku prehranu,. moraju sobom poneti pribor za jelo: tanjur, nož, viljušku i kašiku.
Nasfanba
Nastanba je hotelska u prvoraz-rednom i drugorazrednom hotelu, za-cim po privatnim kučama i zajedni* cka po školama i drugim zgradama.
Hotelska i privatna nastanba plača se, pa se stoga za ovu treba una-pred prijaviti, da sc mogu rezervisati sobe, koje se plačaju po dolasku na
'' -
Slet župe Plzenj — največe župe ČOS
Svojevremeno izdala je Plzenjska župa proglas na sve svoje jedinice, da se rad u sokolskim vežbaonicama čim više ojača. Njen poziv svestrano je uspeo, o čemu smo več izvestili. Ove godine htelo se je župsko vodstvo da osvedoči, kolika je unutarnja snaga njenog članstva i naraštaja. Stoga je pozvala 1 jula u Plzenj, svoje središte, sve svoje jedinice, ko jih je 105 na bro-ju, na župski slet. Nedelju dana pred članskim i naraštajskim danom položila su račun, o svom radu sokolska deca iz okolice Plznja. Na javnom na-stupu učesitvovala su 4302 dečaka i 3300 devojčica; povorka mestom bro-jila je 8086 deee. Javnoj vežbi naj-mladih Sokola prisustvovalo je preko 7000 gledalaca, koji su sa zanimanjem pratili izvodenje vežbi, i nagradili mlade izvadače obilnim pljeskom.
Glavni sletski dan, dne 1 jula, po-sečen je od opčinstva još više: preko
12.000	tgledalaca budno je pratilo na-stupanje nairaštaja i članstva. Najpre je pri skupnim prostim vežbama naraštaja obaju spolova nastupilo 820 devojčica i 567 mladiča, koji su svoju zadaču izvršili vrlo dobro. Sledile su članice, njih 1204 na broju, našto je vežbalo 1174 članova vrlo teške Strun-čeve proste vežbe, koje je ovaj poznati skladatelj prostih vežaba sastavio za svoju župu, kojoj načelnikuje več dugi niz godina. Sve telovežbene tačke odlikovale su se po svojoj originalnosti, i bile su sastavljene od sfcručnjaka iz župskih redova. Nastupili su takoder i vojnici, i to u trčanju s teškim i la-kim strojnim puškama i u vežbama s puškom i t. d. Pre javne vežbe bila je povorka mestom, kojoj je na žbornom mestu održao govor brat župski starosta dr. Šip, poznati sokolski radenik i član .pretsedništva ČOS.
Rezultati muških lak«atletskih lakmičenja ČOS
Naše takmičare veirovatno če zanimati najbolji rezultati, koji su se postigli iraa lakoatletskim takmičenji-ma češkoslovačke brače, koja su se vršila 10 juna na takmičištu ČOS i češkoslovačke amaterske atletske unije na Letnji u Pragu. Takmičenja je vodio član načelništva ČOS brat Šterc, a učestvovalo im je 213 takmičara iz sviju župa, koji su takmičili u 18 lako-atletskih grana. Čitav tok takmičenja pokazao je uzornu organizaciju i hitar i gladak tok. Postignuti rezultati zado-voljavaju i u mnogim se granama opaža znatan napredak.
Evo nekoliko najboljih uspeha:
Pri bacanju kugle bio je prvi brat Vitek iz Znojma sa 13.93 m, u trčanju na 110 m preko zapreka bio je prvi br. Fridl iz Kraljevog Polja u 17.3 sek. U bacanju diska bio je najbolji brat Vitek iz Znojma. Bacio ga je 42.52 m. U trčanju na 800 m postignuto je vreme 2 min. i 4 sek. U skoku s palicom skočio je brat Hlavonj iz Brna 3.60 m, dok je u finalnom trčanju na 200 m osvojio prvo mesto brat Dišek iz Olomuca u vrfrrnenu od 23.8 sek., a u ko* načnom trčanju na 100 m brat Erman iz Husovica u 11.1 sek. U tiroskoku postigao je brat Hložanek največi uspeh sa 12.48 m, a u stafetnom trčanju na 4 X 100 m došla je na prvo mesto župa Vanjičkova iz Brna s 45.4 sek.
Posle podne nastavila su se takmičenja u ostalim granama i navodi-mo sledečo najbolje uspehe: u trčanju na 400 m brat Klavrza iz Smihova u 53.9 sek., u trčanju na 1500 m br. šimek iz Olomuca u 4 min. i 12.5 sek., te na 5000 m brat Bombik iz Olomuca, koji je probrčao tu stažu u 16 min. i 11.4 sek. Nadalje je bacio koplje brat Vitek na 53.4 m, granatu pak bacio je naj dalje brat Hampapa iz Olomuca na 78.% m. U skoku u visinu naročito se jo istaknuo brat Horak iz Kraljevog Polja sa 185 cm, u daljinu pak brat Erman iz Husovica sa 638 cm. Nato je sledilo jo« takmičenje u trčanju na 200 m preko prepona, gde je bio prvi brat Fridl sa 26.8 sek., a u olimpijskoj štafeti na 800 X 400 X 200 X 100 po-bcdilo je društvo Olomuc sa 3 min. i 34.6 sek.
Medusletska takmičenja češkoslovačkog Sokolstva u Brnu
Dno 17 juna vršile su se u Brnu moduslotske utakmice članstva, dok su se utakmice članica održavalc u Prostjejovu. Takmičari su takmičili pod vodstvom načelnika ČOS brata dir. Klingera u višem i srednjem odelj-ku. Ukupno je nastupilo 800 takmičara odnosno 11 vrsta u višem i 84 vrste u srednjem odeljku. Takmičenje je obu-hvatalo, uz propisane i slobodne vežbe na glavnim spravama, i nekoje grane iz lake atletike.
Borba o prvenstvo bila je naročito živa u višem odeljku, ali su ipak sve utakmice protekle u najlepšem 'redu i točnosti U utakmicama članica učestvovalo je 26 sestara u višem i 432 u srednjem odeljku.
Evo glavnih rezultata:
Kod članova u višem odeljcnju po-bedila jc vrsta Brno I sa 544.84 točke^ nato sledi društvo Vinohradi sa 517.25 točaka i društvo Karlin sa 492.25 to-čaka. U srednjem odeljenju osvojilo je prvo mesto društvo Brno, koje je sa svojom vrstom odnelo 576 točaka, dok su drugo mesto osvojila brača Vino-gradskog društva, a treče župa Istoč-nočeška.
Izmedu pojedinih takmičara u višem odeljenju, gde su takmičili i najbolji takmičari češkoslovačkog Sokolstva, proglašen je kao prvak br. Lefler, koji je osvojio 98.5 točaka. Nato se reda ju brača: Nastupil, Gajdoš, Ajhler, Efenberger i t. d. U srednjem odeljenju osvojio je prvo mesto brat Vanja iz Brna I sa 98.2 točke.
Članice su pokazale sledeči uspeh: Medu takmičarkama u višem odeljenju, koje su takmičile kao pojedinke, osvojila je prvo mesto s. Hržebržinova iz Vinograda u Pragu, druga je s. Hajdo-va, treča s. Šimunkova iz Kraljevog Polja. Medu vrstama srednjeg odelje-nja na prvom je mestu župska vrsta župe Pukovnika Šveca, na drugom je mestu župa Vanjičkova u Brnu, na tre-čem župa Bude&ka.
slet. Nastanbeni otsek takve če stanove rezervisati i doznačiti samo onima koji ih žele.
Upozoravaju se reflektanti za pri-vatnu nastanbu, da če za glavnih slet-skih dana biti u Zagrebu ogromna navala stranaca, pa se na privatnu nastanbu treba blagovremeno prijaviti, da inače ne bude kasno.
Zajednička je nastanba besplatna za sve članstvo koje ima sletsku znač-ku, samo treba na vreme prijaviti sve one, koji žele zajedničko stanovanje Za zajedničku nastanbu treba poneti pokrivač i jastuk.
Rok svim prijavama za stanovanje odreden je do 15 o. m., pa se kasnije
Sokolski stadion u Zagrebu, nakon krasnih dana sokolskog naraštaja i dece, opet je oživeo. Dne 8 jula, na-ime, ’ po podne u 4 sata održana su takmičenja vojske u ^lakoj atletici. Istoga dana u jutro, u 7 sati, održana su i izbirna takmičenja u lakoj atletici za prvenstvo Saveza SKJ, a koja če se održati u iiagrebu dne 1, 2 i 3 avgusta. Ovim takmičenjima- učestvovala su Sokolska društva Zagreb I, Zagreb II, Zagreb IV i Zagreb VI, te Sokolsko društvo Stenjevac. Takmičenja vodio je načelnik Sokolske župe Zagreb brat dr. Alfred Pihler sa župskom načelni-com s. Šteficom Brozovič i s članovima župskog tehničkog odbora.
Članovi su se takmičili u peteroboju, naime: u skoku u vis, u bacanju ručne drvene granate, u trčanju na 100 i na 1500 m, u bacanju kugle levom i desnom rukom.
Članice su se takmičile u četvero-boju: u trčanju na 60 m, u bacanju kopija, u skoku u dalj i u skoku u vis. U svemu je na ovim takmičenjima nastupilo 38 članova i 28 članica.
Iako baeanje drvene granato ne spada u laku atletiku u užem smislu, ipak je to vrlo važno a i vrlo zanirn-ljivo takmičenje. Baca se naime drveni model prave granate, i to iz zadanog položaja u daljinu i u označeni prostor; ako granata ne padne u označeni prostor, takmičar ne dolazi uopče u ocenu.
Najbolje rezultate na ovim izbirnim takmičenjima postigli su članovi u trčanju na 1500 m, a i članice su takoder polučile lepe uspehe, a to baš radi toga što Sokolska župa Zagreb gaji u svojim jedinicama intenzivno laku atletiku i več petu godinu redo-
Vanjičkova sokolska župa u Brnu
Svojevremeno, valjda godine 1924, odlučila jc glavna skupština Druge sokol. župe u Brnu, da ta župa u buduče nosi ime tadanjeg načelnika ČOS brata dr. Jindre Vanjička. Kako je pokojni Vanjiček, u svojoj skromnosti, odbio taj predlog župske skupštine nosila je ona svoje ime sve do neko vreme, dok je još bio na životu pokojni Vanjiček. Iza smrti brata Vanjička ponovno je Druga sokolska župa u Brnu odlučila, da da svojoj župi ime velikog sokolskog radnika. Ova župa zove se sada Vanjičkova župa.
Raspis natečaja za novi kroj češkoslovačkih Sokolica
Zadnji »Vestnik Sokolski« objav-ljuje službeni raspis natečaja za novi svečani kroj češkoslovačkih Sokolica. Kroj mora da bude takav, da se ga može nositi zimi i leti; da se ga može nositi i na posebnim sokolskim izleti-ma. Najbolji načrti nagradiče se. Prva nagrada iznosi 2000 Kč. Osnutci u na-ravnoj veličini ili u modelima moraju se poslati do 10 septembra, a nato če posebni žiri do 24 septembra odlučiti koji če osnutak usvojiti.
Muzej dr. Miroslava Tirša u Dječinu
U rodnom mestu osnivača Sokolstva otvorio se je 17 juna muzej dr. Miroslava Tirša i to u bivšem dvorcu grofova Tuna. U velikoj dvorani, koja stoji nasuprot irodenoj kuči Tirša, sa-brano je vrlo dragoceno izložbeno gradivo iz njegova života; medu ostalim sabrani su takoder i njegovi originalni spisi i t. d. Uz predmete, koje je upo-trebljavao Tirš na bilo koji način, u muzeju je i vrlo lepa zbirka predmeta, koji se odnose na osnivanje i razvoj prvog legionairskog društva »Češke družine«.
pristigle prijave ra žalost neče moči uvažiti. U svim prijavama treba označiti odvojeno muške od ženskih.
Bugarska šlampa o slelu u Zagrebu
Sofijski dnevnik »Pladne« posve-tio je čitavu stranicu zagrebačkom ju-bilarnom sokolskom sletu. Članak je napisao dopisnik toga lista iz Zagreba g. Veljko Kuprešanin. Osim istorije zagrebačkog Sokolstva i prikaza do-gadaja, čiji se jubilej slavi, opisan jc i sokolski stadion, organizacija sleta, i sve zanimljivosti ovog velfkog doga-daja. Bugarski list završava: »A naši Junači i Junakije biče u Zagrebu mili gosti!«
vito održava lakoatlctska takmičenja za prvenstvo župe.
Ova izbirna takmičenja provedena su u največoj disciplini i največem redu. Takmičenjima prisustvovao je i pretsednik sletskog odbora pokrajin-skog sleta brat dr. Oton Gavrančič, starešina Sokolske župe Zagreb te za-menik načelnika Saveza SKJ brat Dra-gutin Šulce.
Lakoatletska takmičenja vojske
Za lakoatletska takmičenja naše vojske vladalo je veliko zanimanje medu zagrebačkim gradanstvom, koje je posetilo sokolski stadion tog po-podneva u vrlo velikom broju. Sam stadion je toga dana odavao osobito krasnu sliku, jer je sada več sasvim dovršen. Na vanjskoj ulaznoj sfcrani podignuta je veoma ukusna ograda, a unutra dovršena je več skoro sasvim i impozantna loža za Nj. Vel. Kralja. Sav prostor za vežbanje sada je pot-puno uredem. Olimpijska staža markirana je pojasom živo-ervene boje, ure-deni su prostori za pojedina takmičenja, a i prostor za stajanje takoder je ograden i time potpuno odeljen i od vežbališta.
Kako je bilo izvanredno lepo vreme, počelo je brojno gradanstvo da se več oko 3 sata po podne upučuje prema stadionu. Promet prema stadionu bio je izvanredno živ i velik.
Več pre 4 sata glavna tribina bila je zaposednuta od brojmih gledalaca, dok ,su se na istočnoj nalazili vojnici zagrebačkog garnizona, njih preko 2500. Najbrojnije je dakako bio za-uzet prostor za stajanje.
Nešto pre 4 sata na samom vežba-lištu bili su postrojeni takmičari vojske i jedno odeljenje Sokola, spremno čekajuči na dolazak vojnih vlasti. U 4 sata stigao je na sletište sa svojom pratnjom komandant Savske divizijske oblasti general g. Mihajlo Bodi, kome su izišli u sustret starešina župe brat dr. Oton Gavrančič i pročelnik sletskog gospodarskog otseka senator br. Dane Šarič. Odmah zatim stigao je i zastupnik komandanta IV armij-ske oblasti, njegov pomočnik, divizijski general g. Ješa Damjanovič. Tada je trubljom bio dan znak na »Mirno«, a glazba jc zasvirala pozdrav. General g. Damjanovič s generalitetom obi-šao je tada postrojcne vojnike i Sokole, primajuči raport od kapetana I klase g. R. Kosoviča. Pre početka samih takmičenja otsvirala je glazba državnu himnu.
Tada su vojni starešine sa svojom pratnjom zauzeli svoja mesta na glavnoj tribini ispod počasne lože Nj. Vel. Kralja. Pored pomemutih gg. generala, nalazili su se u ložama još i zastupnik komandanta konjičke divizije general g. M. Hristič, češkoslo-vački general g. Hajak, načelnik štaba armijc generalštabni pukovnik g. M. Stajič, izaslanik inspektora zemaljske obrane pukovnik br. M. Ristanovič, brojni komandati pukova i ostali viši i niži oficiri.
Od Strane civilnih vlasti bili su prisutni ban Savske banovine br. dr. Ivo Perovič, podban br. dr. Stevan Hadži, upravnik policije g. St. Mihal-džič i drugi.
Od stranc Saveza SKJ bio je sa-vezni tajnik br. A. Brozovič, zatim za-menik saveznog načelnika br. D. Šulce, gotovo svi članovi sletskog odbora i uprave Sokolske župe Zagreb, starešine zagrebačkih Sokolskih dru-štava te veliki broj članstva, kao, naravno, i ostalog gradanstva.
Odmah nakon otsviranc državne himne započelo je takmičenje, u kome su nzeli učešča izabranici iz svih pukova samostalnih bataljona i diviziona IV armijske oblasti. Takmičilo se je u kombinovanom lakoatletskom i voj-nom četveroboju, naime: u trčanju na 100 m, u bacanju granata iz ležečeg stava, u skakanju u dalj, u prenašanju tereta od 30 kg na 50 m, te u trčanju preko prepona s puškom, a koje se sastojalo od preskakanja jarka širo-kog 2 m, od preskakanja preko plota, od preskakanja preko 2 m visoke drvene tarabe i od glatkog i oblog uko-panog balvana.
Ova takmičenja pobudila su medu gledaocima vrlo veliko interesovanje, pa je svaki takmičar bio oduševljeno pozdravljen. Kad se uzme u obzir, da
su takmičari bili obučeni u obična voj-nička odela s teškiro cipelama na nogama, a oni koji su trčali preko prepona da su imeli još i pušku, koju su morali za vreme preskakanja prepon* najpre iz ruke prebaciti na levo rame, zatim je odmah nakon preskoka trece prepone visoke 2 m opet skinuti i P0; neti u ruci preskačuči obli ukopani balvan, vidi sc, da su sve te okolnosti vrlo otežavale ovo takmičenje i da sU na same takmičare postavljene veontf teške takmičarske zahteve. Ipak, tak-mičari su s velikim uspehom svlada-vali te svoje takmičarske teškoče, a mnogi od njih su sc čak u tome i na' ročito istakli i zadivili gledaoce.
Ova takmičenja pokazala su, d* naša vojska raspolaže s upravo odličnim lakoatletskim materijalom i silama. koje m mnogim njihovim posti1?' nutim odličnim rczultatima nije moglo da smeta ni teško vojničko oetelo kao ni vojnička cokula.
U svim ovim takmičarskim gran®; ma takmičili su se medusobno bratski i drugarski oficiri, podoficiri, kaplan i redovi. Baš ovo bratsko i drugarsko zajedničko takmičenje pretpostavlje-nih s običnim redovima najlepše je pokazalo, kakav veje duh u našoj dic; noj vojsei. Ništa za to što bi po ko]> redov ili podoficir nadmašio svog* pretpostavljenoga; to jc bilo merenj* fizičkih vrlina, i ko može bolje široko mu polje. U ovim lepim i plemeniti® takmičenjima došlc su do izražaj8 mnoge vrline i odlike pojedinaca, bi*° njihova spretnost, srčanost, okretnost, ustrajnost, izdržljivost i drugo.
Vredno je stoga spomenuti i nekoje rezulate, koji sc i s čisto šport' skog gledišta mogu oceniti kao vrlo dobri. Tako je n. pr. narednik vodnik IV vazduhoplovnog puka Krivokapič protrčao prugu od 100 m u 12.9 sekunda. Potporučnik 35 peš. puka Valjare-vič skočio je u daljimu 5.57 m. Nared; nik vodnik Krivokapič poneo je i tešk> teret od 30 kg na 50 m za 8.6 sev Kaplar Vujičič iz 35 peš. puka bacio je iz 'letečeg stava bombu na 22.40 n* daljine.
U zbroju svih disciplina četvero* boja postao je pobednik narednik pla' ninskog puka Ignjat Nikolič, koji je 11 svemu postigao 109,2 boda. On jc pr0* trčao prugu od 100 m u 13 sek.; bom; bu jc bacio 21.20 m; skočio jc u dalj 5.32 m; preneo je teret za 8.8 sekunda-Drugi medu pobednicima je naredni* vodnik IV yazduhoplovnog puka Krivokapič sa 102 boda, a treči narednik II protuaeroplanskog puka Miroslav Rudolf sa 97.4 boda.
U pojedinim takmičenjima naro* čito su sc istakli: potporučnik 35 peš-puka Svetozar Bogičevič, koji je u 19.4 sekunde protrčao prugu od 100 Jf1 i preskočio sve četiri prepone s naj' večom spretnošču, postigavši u ton*c i rekordno vreme; potporučnik brat Bogičevič je prednjak i istaknuti takmičar Sokolskog društva Zagreb И-On je dobio 60 bodova. Zatim u trčanju preko prepona postigao jc drugo mesto Karl Nolt, redov II protuaeroplanskog puka, dobivši 58 bodova, a treči Dragoljub Živkovič, potporučnik 41 peš. puka, dobivši 57 bodova-
U ovim takmičenjima učestvovalo je 200 takmičara, što oficira, podofi' cira, kaplara i redova. Takmičenja vodili su načelnik Sokolske župe brat dr-Alfred Pihler i član uprave Saveza SKJ br. Ivan Kovač, referent Ministar-stva vojske za fizičko vaspitanje, članovi tehničkog odbora Sokolske župe Zagreb. Same takmičare vodio Je kapetan brat Rade Kosovič, član upra,' ve Sokolske župe Zagreb, a nadzor nad takmičenjima u ime Inšpektorata zemaljske odbrane vršio je pukovnik br-Milja Ristanovič.
Nakon što su bili s računa ti svi rc' zultati, koje je odredena komisija za' vršila u najkrače vreme, zastupnik komandanta armije general gosp. Ješ® Damjanovič sišao je s ostalom gg- *c'
.
m	e	■	;
.«	4
' Ar "i "
Gore, levo: bacanje granate iz ležečeg stava; desno: trčanje na 50 m s teretom teškim 30 Dole, levo: pobednici na takmičenjima; desno: preskakanje prepona, dva metra visoke tara**
(Nastavak sa 1 strane)
Saradnja Sokolstva i vojske na flzičkom vaspitanju našega naroda
Nalecanja vojske u lakoj
atletici
Odlični rezultati ovili takmičenja pokazali su, da naša vojska obiluje mnogim vršnim lakoatletskim takmičarima
Župska izbirna takmičenja u lakoj atetici
God. IV — broj 29
»S O K O £ 8 g I PIL&S MIK«
Str. 5
dr. Havranek našim Sokolima sva uput-stva u pogledu boravika u Opavi i iz-vestio ih o prijemu, koji im so pripravlja od Vitkovica do Opave. Zato su se članovi naše delegacije obukli u svečane krojeve. U Vitkovicama brača iz Moravske Ostrave iz Vitkovica priredili su prvi oficielni pozdrav. Tu su na dočeku bili medu ostalim pretsed-nik Češkoslovačko-jugoslovenske lige br. ing. dr. Papovška, br. Popelko i naš zemljak br. Jurekovič, koji su zajedno s našim Sokolima nastavili put prema Opavi. Prolazeči šleskom fcio je to pravi triumfalni put; redale su še Staniče Trebovice, Dahilov-Hlučin, Jile-šovice, Haj, Lhota — sve ukrašene i prepune Sokolstva i naroda, koji je naše Sokole obasuo cvečem i burno pozdravljao.
U Opavi
Prijem u Opavi nadmašio je sva očekivanja. Sav kolodvor bio je oki-ćen s jugosloveriskim i češkoslovačkim zastavama i zelenilom. Na peronu na-lazila su se postrojena sva odeljenja opavskog Sokola u kroju sa zastavom, zatim vojnička glazba, a za ogradom mnoštvo Sokola i naroda. Glazba udara koračnice, a mmoštvo burno pozdravlja drage jugoslovenske goste. Naši Sokoli izlaze iz vlaka, dok im češkoslovački nairaštajci preuziinaju ; prtljag. Kad su se svrstali, več ih svo oduševljeno pozdravlja i želi im do-brodošlicu. Naročito je temperamen-tan govor bio staroste opavskog Sokola br. Ludvika Novaka, koji je pod-vukao, medu ostalim, naročiti značaj dolaska Jugoslovena na to vruče po-granično tlo. Sa snažnom i iskrenom rečju zahvalio se je bratu profesoru Novaku zamenik saveznog načelnika br. Jeras, koji je u svom odgovoru na-glasio, da jugoslovenski Sokoli dodu-še dolaze u Opavu u malenom broju, ali ztao iskrenih srca i s vručom že-ljom da manifcstuju javno i otvoreno slovensku solidarnost. Nato je glazba intonirala jugoslovensku i češkoslova-čku himnu, a zatim se je formirala impozantna povorka. Pred kolodvorom i po ulicama, sve do devojačkog instituta »Vesna«, gde je za jugoslovensku delegaciju bilo pripravljeno uzorno i krasno te udobno prenoćište, bilo je sabrano veliko mnoštvo češkog življa, koji je braču jugoslovenske SokoleJ burno pozdravljao, želeči im dobrodo-šlicu u lepoj metropoli Šleske.
U institutu »Vesni« naši su se Sokoli odmah uredili, i kada su bili gotovi več ih je u blagovaonici očekiva-: la ukusno pripravljena zakuska, koju; su našoj brači nakon napornog puta servirale gostoljubne pitomkinje toga' zavoda. Tu je našim Sokolima zaželela dobrodošlicu ravnateljica instituta' ~' s. Marija Kramoliševa, koja je zatim za cclo vreme boravka naših Sokola u Opavi ukazivala im materinsku skrb i brinula se da im u zavodu bude što udobnije. Na ovome ugoščenju bio je s našim Sokolima takoder i starosta br. Novak, koji je također uvek pra-tio našu delegaciju i čijom je zas>lu-gom ona bila gost opavskog Sokola, kao takoder i br. Hrbač iz Ostrave, član pretsedništva ČOS. Nakon što su sc naši Sokoli okrepili odveli su ih domači na stalni sokolski stadion; koji jedan od največih i najlepših u Češko-slovačkoj uopče. Stadion leži na najlepšem delu grada, na podnožju ni-skog klanca. Prostor za gledaoce je podignut amfiteatralno, a na samdm vežbalištu ima mesta za oko dve i po hiljade vežbača, dok je oko vežbališta uredena pruga za trčanje, a s južne Strane podignuta lepa zgrada, u kojoj se nalaze društvene pisarnice, spremi-šta, garderobe, kupatila, tuševi i drugo, te nadogradeni glazbeni paviljon, u obliku školjke. Na severnom delu nalazi se natkrivena tribina, nad ko-jom je uređena promenada i restaura-cija. K stadionu spada još i oko 8000 m2 zemljišta, na kojem se nalazi manje vežbalište, igrališta za tenis i trijem za vežbanje na spravama. Položaj stadiona je na povišenom pobočju brda s krasnim nasadima te lepim pogledom na okolicu, na sunčanoj strani i svežem zraku, te skoro u centru sa-. moga grada, tako da se lepši položaj ne može ni zamisliti. Da je opavski Sako došao do tako krasnog stadiona: ima da zahvali izvanrednoj požrtvo\-' nosti svoga članstva, koje nije samo omogučilo njegovu gradnju novčanim prinosima, več također i svojim vla-stitim radom. Za uredenje ovog stadiona uložili su sami Sokoli preko
10.000	radnih sati!
Iste večeri priredila su brada iz Opave našim Sokolima u Narodnom domu pozdravno veče. Dvorana i svo ostale prostorije bile su dupkom pu-ne. Članovi naše delegacije bili su po-, vedeni na počasno mesto. Tom večeru1 bili su prisutni, pored brojnih oficira na čelu s komandantom mestu gene-; ralom br. Nemcem, i ugledni predstavnici vlasti i nacionalnih korporacija. Vojni orkestar neumorno je igrao ka-rišike j ugoslovenskih i češkoslovačkih narodnih pesama. S temperamentnim govorom pozdravio je našu delegaciju jošL jednom starosta društva br. Novak, kome su ganuti odgovorili b|*. Jeras i br. Pofaarc. Bura oduševljenja i usklika jugoslovensko češkoslova-čkom bjatstvu odjekivala je tada dvo-, ranom. Nakon govora orkestar je iri-tonirao jugoslovensku i češkoslovačku
Sa II pokrajinskog slela u Sarajevu dne 27, 28 i 29 juna
či Л*ј1ГГ!а i starešinom br. drom Gavran-* br. drom Pihlerom na vežbali-|aoVU Postr°ienim takmičarima odr-. lep krači govor, pozvavši ih na reš^-1 ^a zaJedno s njime kliknu sta-Sokola Kraljevine Jugoslavije Visočanstvu Prestolona-trok • * cel°m Kraljevskom domu Ija ,atni »Živeo!«, što su svi vojnici Tad 1 .^edaoci oduševljeno prihvatili. aa je šestorici pobednika podelio
nagrade g. Ministra vojske i mornarice te nagrade Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, i to: tri džepna sata, jedan stolni sat i dva para smučki.
Nakon podeljenih nagrada svi tak-mičari su izveli pred svojim vojnim starešinama i pretstavnicima Sokolstva defile.
Time je o vaj lepi dan lakoatlet-skog takmičenja naše vojske bio završen.
Sokolstvo i vojska
pr lnteres, kao i predmet pomnog Va"Vcavanja sistema telesnog obrazo-Ja, kakav se provodi u Sokolstvu, tuel Svakim danom sve življi i ak-sjj niJ^- Vodeče i odgovorne ličnosti re r? u svim državama živo se inte-tan,JU Za ova^ sistem telesnog. vaspi-v0^a’ za koji možemo s punim pra-da«n-re^' da odgovara potrebama sa-se ■ fost*> kao i daleke budučnosti, dok otn|S °bno jasno uvida, da su razni 0v en« — varoški, sportski sistemi u ђе d* .Pravcu- koliko nepotpuni, toliko n:	aJu nikakove garancije za izgrad-
p**avih — u duševnom i fizičkom nije f U ’— generacija. Možda nikada }0ve>^ o spontano izbijao sistem te-traž I?a površinu ljudskog života i (jan*0 bitnost svoga rešavanja, kao ђе as..k°d posleratnih i modennih ge-
ienuC,Ja —	u tre<^em ^°"
u,; 'n°siti vidne znakove rata — pr {_.?*}c i raznežene do ekstremnosti StraVr m ^arov'ma civilizacije. Ap-stra	sada ideološko — prosvetnu
Soi n.u Sokolstva, koja je sopstveno žem j3 * sopstveno slovenska, i ka-love^k a^tue*ari Tiršev sistem te-skom c’ ^a^av se Provodi u sloven-Prošl k°^stvu- Poznato nam je da su se{j e godine Kinezi obrazovali po-putou 'k0rnisiju stručnjaka, koja je do-
2etnpa U ®-vroPu' i to naročito u daćom’	razgranjen, sa za-
leSrio Prouče sistem Tirševog te-ila ■ ^ Vaspitanja. Danas možemo reči, recin^ taj sistem u konturnim črtama King'ran u Kineskoj. No ne samo kod nar0cia’ neSp gotovo kod svih istočnih nje га °seča se najživlje interesova-čemna s°kolski sistem telovežbe i ne-najbi;.*P^°!erati ako kažemo, da če u Пе SaZ°J budučnosti biti uveden i to к0Ц. J0?	Počrnili	naroda, nego
roda t]lnc kulturnih i naprednih na-vcst u • n.aj\lovijc vreme proširila se feform'lrsH°j,štampi o projektovanoj Irskoj * v°jničkc — telesne nastavc u s'sternaa Satosn°vu Tirševog sokolskog 2о\гап: ' Ketorina je več na putu reali-®redniQ’- P°št° su pozvani sokolski C1 i stručnjaci iz češkoslovačke.
He nat^0	sokolski sitem teles-
sku. N ave, naročito sc uvada u voj-P^dručj0. Zi!{a?cči dalje u ovo posebno studija V ,. °Je je predmet posebnog taknem’ m,.^’a u glavnim črtama do-^ovenci.;Vc Pltanje s obzirom na jugo-^eđusrvli •	°„	> Vojsku, te njihov
niedpSobni snošaj.
•deje	11	Prve začetke sokolske
^slovioi'1710.u пЈепи kolevku u Če-?Јсп osnr^	Pogtedajmo što kaže
Kili na čisto k*j	^Sa ćemo odmah
j°lstvo /?'.rada Je Tirš osnovao So-jasnu ■ C j °si°vačkoj imao je u vi-Sm.:,Tređe'nu smernicu da po-j' odbra S -a stvori odbranu nacije, *Viln razum, •• !ZVan v°jske- To ic sa’ Pecijain	a sc ’таЈи u vidu
Jainc Prilike u kojima je Tirš ži-
veo i stvarao Soko. U to je vreme vojska u Češkoslovačkoj bila anacionalna, koja je služila isključivo za odbranu države i njenih interesa, a nikako za odbranu narodnih interesa i ideala. Zadača i uloga Vojske poklapala se je s interesima države, a zadača i uloga Sokolstva poklapala se s interesima ina-roda. Vidimo, dakle, dva različita, an-tipodna delovanja Vojske i Sokola. Iz svega toga ipak ne sledi, da več Tirš nije imao izraden pravac o kooperativ-nom radu Sokola i Vojske, nego što više njemu je ta kooperacija i harmonija duboko ležala na srcu, ali, nažalost, u ono se vreme nije dala realizovati. Tir-ševo deslo: »Ništa van naroda«, jasno nam govori o njegovo j želji za narod-nom vojskom, čiji bi se interesi poklapali s interesima naroda i Sokola. Danas je to u oslobodenoj i ujedinjenoj češkoslovačkoj postignuto, da se bez preterivanja može kazati, ko je vojnik ta j je Soko.
Kod nas u Jugoslaviji osim onog kooperativnog uredenja sa zvanične Strane izmedu Vojske i Sokola, i osim onog što se u sve večem razmahu uva-da u sistem vojničke telesne nastave, sistem sokolskog telesnog vaspitanja, postoje savršeno identični pogledi na zadaču Vojske i Sokolstva. I Sokolstvo i Vojska služe interesima naroda i države, jer su i Sokolstvo i Vojska nikli iz naroda. Kod nas su narod i država jedno te isto, a interesi naroda i države potpuno se podudaraju. Sokolstvo služi odbrani nacije isto toliko kao i Vojska. Sokolstvo i Vojska idu iruku o ruku, da sačuvaju krvavo stečenu na-rodnu slobodu i jedinsitvo. Samo je zadača Vojske skučenija, jer ona za relativno vrlo kratko vreme ima da formira od narodnih sinova oružane voj-nike. koji če u slučaju potrebe čuvati integritet naroda i države. S time je i sam sistem telovežbe znatno skučen. Medutim, zadača je Sokolstva mnogo opsežnija, več s obzirom na samo vreme, a i s obzirom na ideološko — pro-sveitnu stranu u Sokolu. Sokolstvo svr-šava onde, gde počinje Vojska, pa opet počinje onde gde svršava Vojska. Ali time nije presinut kontinuitet u samoj telovežbi, baš s time i baš u torne, što se sistem sokolske telovežbe uvodi i provodi u Vojsci. Rekao sam. da je zadača Sokolstva opsežnija, a ito u torne, što Sokolstvo od tih istih sinova ima da stvori izgradene socijalne članove u fizičkom, etičkom i duhovnom pogledu, stvairajuči ujedno od njih prave Jugoslovene zadahnute idejom lju-bavi prema svome narodu i njegovoj slobodi. To su osečaji, koje ne može Vojska da ulije za ono kratko weme.
Zato možemo da kažemo, da če se žel jena harmonija postignuti iatom on-da, kada Sokolstvo prodre u najšire narodne slojeve i obuhvati sve njene sinove tako, da neče biti ni jednog
vojnika, koji več nije bio Soko. I kada sokolske vežbe budu deo vojničke nastave, a vojnička nastava deo sokolskih vežba, a to več na putu svoga realizovanja.
Sokolstvo i Vojska idu zajednič-kom cilju i na tome se putu uz^jamno dopunjuju.
Kao šito god im je zajednički cilj, tako im je zajednički i izvor — narod, iz koga izviru. U tome se baš najpre-gnantnije manifestira harmonija između jugoslavenskog Sokola i jugoslavenske Vojske. Sokolstvo je radi dobrobiti naroda i države isto tako, kao i Vojska. Vojska i Sokolstvo, to su dve organizacije, dva granitna stupa na kojima čvrsto i sigurno počiva Jugoslavija.
Osvežavam ovu vezu u glavnim črtama, jer ta je veza cesti predmet
diskusije, počevši od ptrvog nastupa naše Vojske na sokolskim javnim vež-bama i sletovima. Činim to naročito u vreme pokrajinskih sletova u Sarajevu i Zagrebu, na kojima nastupa i naša herojska vojska. Uz našu narodnu uz-danicu Sokole, mastupa i druga uzda-nica, a to je naša Vojska. A da skupa nastupaju to još više dokumentuje idejnu vezu Sokola i Vojske.
Jugoslavenska Vojska! Naša Vojska! U grudima nas nešto steže ... treperimo od uzbudenja i sreče, kada ju gledamo na našim sletištima, kako snažno i odvažno stupa. Oni koji su gledali tude armije po ovoj istoj zemlji i oni, koji danas gledaju našu Vojsku njihovo je zadovoljstvo dvostruko.
Vurdelja Dragoljub, Zagreb.
Jugoslovenski Sokoli na sletovima u Opavi i Uslima na Labi
Srdačan prijem jugoslovenske sokolske delegacije u bralskoj Češkoslovačkoj — Izvanredan uspeh jugoslovenskih sokolskih lakmičara
U noči izmedu četvrtka na petak dne 28 pr. m. krenula je pod vodstvom zamenika načelnika Saveza SKJ brata Josipa Jerasa iz Ljubljane na velike pokrajinske sletove češkoslovačkog Sokolstva u Opavu i Ustje na Labi vrsta od šestero brače takmičara, koji su sačinjavali medunarodnu vrstu za takmičenja u Budimpešti, da kao naša jugoslovenska sokolska delegacija uveličavaju te dvo značajne priredbe u ponemčenim češkoslovačkim grado-vima na samoj neinačkoj granici. Vrstu su sačinjavali brača: Bud ja, Forte, Ivančevič. Pristov, Vadnov i Vukiče-vič. S delegacij om otputovao je. još kao izvestilac i br. Janez Poharc, a na putu pridružio joj se je i brat Čo-tar, član uprave Sokolske župe Ljubljana. Delegacija je putovala direktnim brzim vozom preko Beča do Svinova
j Vitkovica, gde je prešla na voz za Opavu. Put kroz Austriju protekao je u najlepšem redu. Sve članove delegacije iznenadila je izvanredna susrctlji-vost austrijskih železničkih i carinskih organa. U Breslavi je delegacija stigla na češkoslovaško tlo, gde se jo osetila kao med bračom, jer je također i prijem bio tako iskren, bratski i odušev-ljen, da su članovi naše delegacije bili time upravo ganuti. Brača i sestre češkoslovački Sokoli" i Sokolice našu delegaciju obasuli su cvečem i pogostili. Nakon kratkog boravka krenuo je brzi voz preko plodne Moravske prema Pršerovu, gde su jugoslovenske Sokole opet pozdravila brača i sestre tamošnjeg Sokolskog društva i gde im je u susret došao član sletskog odbora senator br. dr. Havranek. Na putu izmedu Pršerova i Vitkovica dao je br.
Doček Jugoslovenske delegacije na kolodvoru u Opavi
Sleiu u Sarajeva učestvovali su u lepom broju, njih oko 300, i češkoslovački Sokoli i Sokolice
IIOSIJA - FONSIER • društvo sa osiguranje i reosiguranfe • Seogrracf :
himnu, a s cime je bio oficijelni deo večera završen, našto se je razvila ugodna i animirana igranka, za vreme koje dakako morali su da igraju i naši Sokoli i da zaplešu i naše koje kolo. Kako su naši takmičari sutra morali da nastupe, to su se u 11 sati povukli iz dvorane.
Sutradan u sobotu osvanulo je ki-šovito jutro, ali raspoloženje ipak nije ni malo jenjalo. Kako se pak radi neprestane kiše nisu mogla takmičenja da izvrše na sletištu, to su se održala po pojedinim vežbacniicama. Takoder i naši vežbaei-takmičari održali su svo-ju kušnju u vežbaoniei češke gimnazije. Nakon ukusno pripravljeno« ručka u Narodnem domu, jugoslovenski Sokoli zajedno sa opavskom bračom pošli su na kolodvor, da dočekaju starostu ČOS br. dra Stanislava Bukovskog i načelnieu s. Mariju Provaznikovu. Odmah nakon srdačnog prijema brata staroste i sestre načelnice, naši Sokoli uputili su se u mesno vojno zapoved-ništvo, gde je održana svečana predaja standarda, dara Moravsko - šleske sokolske župe 8 artiljerijskom puku. Na svečanost, kojoj je prisustvovao w generalitet na čelu s divizijskim gene-" ralom br. Kroutilom, te sav časnički i podčasnički zbor, zastupnici civilnih vlasti i ureda, pretstavnici grada, dru-štava i Sokolstva, jugoslovenski Sokoli bili su izričito pozvani. Ova svečanost učinila je na našu delegaciju najdub-Iji utisak, jer se videlo, kako postoje intimne i upravo srdačne veze izme-du narodno češkoslovačke vojske i če-škoslovačkog Sokolstva. Posie svečanosti bili su gosti pozvani na zakusku, na kojoj su jugoslovenski Sokoli bili •opet predmet naročite pažnje i na kojoj su se neprestano nizale zdravice u čast Jugoslaviji, Njegovom Veličanstvu Kralju Aleksandru, jugosloven-skom i svemu slovenskom Sokolstvu, kao i slovenskom bratstvu.
Oko 6 i po sati po podne krenula je gradom od nove vojarme prema Tirševom stadionu ogromna povorka, u kojoj je učestvovala vojska, Sokoli, vatrogasci, legionari, skauti i t. d. Povorci su učestvovali dakako i jugoslovenski Sokoli. U 8 i po sati na-večer, kad se bilo več smračilo, izvela je vojska uz sudelovanje dramskog i pevačkog društva »Dobromil« te Sokola, uz rasvetu reflektora, a u pro-slavu bitke kod Zborova, veliku sim-boličku seenu, u kojoj se u 24 slike prikazuje naveštaj rata, odlazak na front, prve napadaje, begstvo Čeha k Rusima, formiranje legija, čuvenu bit-ku kod Zborova, pobedonosni povra-ta'k iegionara u oslobodenu otadžbinu i kao zaključnu sliku apoteozu pripravnosti vojske i naroda da brane slobodu i samostalnost države. Scena je inače nesto preduga, ali je vrlo zanimiva, te naročito u slikama koje prikazuju borbe uz grmljavinu topova, pušaka, strojnih pušaka i praskanje maketa izvanredno napeta. Odlična je bila glazbena pratnja, sastavljena ve-činom po motivima narodnih pesama. Scena je završila tek oko 10 i po sati, kada su jugoslovenski Sokoli s osta-lom bračom pošli u Narodni dom, gde su bili burno pozdravljeni, i gde je bilo sabrano veliko mnoštvo Sokola i Sokoliea, koji su stigli na slet s po-podnevnim posebnim i redovitim vla-kovima. Oko pola noči uputili su se svi kučama, da se pripreme za sutra-šnji glavni sletski dan.
Kako je sutradan imala da počne povorka tek u 10 sati, to su se naši takmičari toga dana odmarali nešto duže. Nedeljsko jutro bilo je sunča-no i obeeavalo je krasan dan. Večina opavskih kuča, a takoder i mnogo ne-mačkih, bilo je u zastavama. Ulice su bile preplavljene članstvom, koje je stiglo tokom subote i noči. Pokusi za popodnevni nastop počeli su več u 7 sati ujutro, a završili se oko 10. U 10 i po sati krenula je od doma instituta »Vesne« prema Masarikovom trgu povorka Sokola, u kojoj je bilo preko 8000 članova i članica u krojevima. Na Masarikovom trgu, gde se je imala da izvrši svečana javna predaja standarda 8 artiljerijskom puku, bio je sabran več ćeo opavski garnizon, a pored ovog nalazili su se legionari, skauti i vatrogasci. Na čelu sokolske povorke nošen je standard ČOS, za kojim je stopalo pretsedništvo ČOS i sletskog odbora na čelu sa br. starostom dr. Bukovskim, odmah za njima jugoslo-venska sokolska delegacija pod vodstvom brata Jerasa. Za jugoslovenskom delegacijom nošeni su brezbrojni bar-jaci, za kojima su stupale najpre članice, a nato članovi. Povorku je zaključila konjiča od 100 brače i sesta-ra. Na svečano ukrašenom Masarikovom trgu stajala je u kareu opavska posada pod zapovedništvom brigad-nofi generala br. Nemca. Na podignu-toj tribini bili su sabrani odličnici i teastupnici organizacija. Sokolstvo je po dolasku na trg istoga posve napu-nilo, i bilo je upravo tačno 11 sati kada je stigao divizionar general br. Krouti i primio od zapovednika pomade raport. Uz zvuke pozdravne koračnice obišao je divizionar posadu, Sokolstvo, legionare, vatrogasce i skaute i nakon toga sve sabrane formacije po-/diravio poklikom »Na zdar!«, našto ie trgom odieknuo gromki »Zdar!« —
Tada je otpočela svečanost predaje standarda, za vreme koje su održali govore starosta Moravsko-šleske župe br. dr. Souček, a kome se je u ime vojske zahvalio na dragocenom daru divizionar general Krouti, koji je pod-vukao značaj veze izmedu Sokolstva i vojske. Standard je nato predao za-povedniku puka pukovniku Tihome, a ovaj zastavonoši, koji je položio pri-segu, a za njim svi vojnici 8 artilje-rijskog puka. Nakon prisege održao je krasan: govor starosta ČOS br. dr. Bukovski, koji je govorio o paralelno j i medusobnoj ulozi i pomoči Sokolstva i vojske, o potrebi pripravnosti naroda, i koji se je na koncu svog govora setio takoder i nedavno preminulog brata dr. Jindre Vanjička, čije je po-prsje krasilo tribinu kao graditelja če-škoslovačkog Sokolstva i češkoslovačke vojske. Nakon govora brata staroste dr. Bukovskog, koji je bio najpom-nije od svih saslušan, privezali su zastupnici vojske, Sokolstva i drugih »društava za standard spomen-vrpce, a oficiri i podoficiri 8 artiljerijskog puka privezali su spomen-vrpcu na za-stavu opavskog Sokola. Celu ovu svečanost prenašali su megafoni kao i ra-dio-stanica Moravske Ostrave.
Nakon završene svečanosti uputili su se sabrani odličnici i zastupnici s gcneralitetom i oficirskim zborom na trg pred Magistratom, gde je pred njima izvršen defile opavske posade, Sokola, vatrogasaca, skauta i seoske konjiče. Ulice su bile prepune nacioqal-nog gradanstva, koje je povorku, naročito jugoslovenske Sokole, burno pozdravljalo. Tek u 1 po sat po podne bila je povorka završena. Nakon ručka u institutu »Vesni«, gde su s jugo-slovenskim Sokolima obedovali takoder i delegati ČOS i sletskog odbora, pošlo sc je odmah na sletište. Nebo se je medutim bilo naoblačilo, pribli-žavala se je nevera. Unatoč kisi, koja je pretila, sabralo se je na tribinama oko 25.000 gledaoca. U tri sata počela je kiša, ali ipak nastupaju u odrede-nom vremenu u 3 sata i četvrt starija brača, njih 800 po broju. Iako promo-čeni do kože, jer su bili u vežbačkom odelu, ipak su po svoj kiši odlično od-vežbali svoje vežbe. Burno odobravanje bila je nagrada i priznanje staroj neustrašivoj gardi. Odmah za njima nastupila je naša vrsta. Vihor odušev-ljenja prolomio se je tada sletištem od oduševljenog gradanstva i tisuče ruku mahalo je na pozdrav. Naša brača vežbala su na karikama, a gledaoci kipe od uzbudenja i udivljenja, jer se takoder i naši nisu pobojali kiše. Vež-bali su odlično i odneli pravu krunu pobede na ovom. glavnom sletskom danu. Upravo na početku telovežbe stigli su na sletište takoder i pretsed-nik vlade br. J. Malipeter, te ministar vojske br. dr. Bradač. Kad su naši od-vežbali i svoju vežbu na karikama, glazba je intonirala jugoslovensku himnu, našto su naši Sokoli otsečenim korakom, burno pozdravljeni od svih fgledalaca prodefilovali ispred glavne tribine, na kojoj se pored češkoslovačke vijala takoder i jugoslovenska zastava. Posle naših Sokola nastupilo je u zanimivom i originalnom rajalnom nastupu, koji zahteva prcciznu izvež-banost, 2200 članica, koje su takoder bile mokre do kože, ali koje su ipak unatoč umekšanom i blatnom tlu od-ličmo vežbale. Za njima je nastupilo 2300 mlade brače, u čijim je vežba-ma bilo takoder pokleka, ležečih upora i t. d., te koji su radi toga bili ne samo sasvim premočeni, več od nogu do glave doslovno blatni. Oni su -vež-bali odlično, požrtvovno i ni jedan nije štedio ni sebe ni svog odela. Uop-če nije bilo krzmanja, da li da se na-stupi ili ne nastupi; nije bilo protiv-ljenja ili kakve mrzovoije, več su svi veseli i čvrste volje stupili na vežbali-šte i prkosili vremenu, koje se je za-tim razvedrilo. Za ovom mladom bračom nastupilo je oko 600 vojnika, koji su vrlo dobro odvežbali svoje vežbe s puškama. Nato su opet nastupili jugoslovenski Sokoli s vežbama na preči. Taj njihov ponovni nastup bila je i ponovna pobeda, pravi triumf, 'koji su im priredili gledaoci svojim urne-besnim odobravanjem i klicanjem. — Sledila je zatim štafeta te lakoatletske igre, za ovima posebna tačka izabranih članica, nadalje vežbe na spravama pojedinih župskih vrsta i na koncu nastup sokolske korvjice.
Organizacija slcta bila je upravo uzorna; svo do naj manj e sitnice, sve je proteklo u najlepšem redu. Vežbe, koje su bile plod domačih autora i vrlo lepo sastavljene, odlično su izva-dane. Ukratko, uspeh sleta u moralnom i u materijalnom pogledu, u svemu, bio je odličan. Iako -je vreme bilo vrlo loše, slet je posvema uspeo i pokazao takoder i Nemcima, što je kaclro So-kolstvo i koliko je u njemu i u Slovenstvu moralnih i fizičkih snaga.
Nastaje opraštanje; odlazi župa za župom. Opava opet poprima svoje tipično mirno lice, lice grada penzione-ra, a češki živalj, duhovno okrepljen i ojačan ovim sletom, kao preporoden smogao je novih snaga za svoje teško delo.
U ponedeljak bila je jugoslovenska delegacija gost čcškoslovačko-ju-Ooslovenske lige u Moravskoj Ostravi,
kamo je naše Sokole poveo automobi-lima starosta br. prof. Novak. Naši Sokoli najpre su razgledali ogromne železare u Vitkovicama, gde ih je ravnateljstvo takoder pogostilo, a nakon ručka posetili su i Moravsku Ostravu, gde su razgledali prekrasni Sokolski dom, koji je jedan od najlepših u ČOS uopče, nadalje magistrat, prosto-a-ije Lige i t. d. Po podne su se jugoslovenski Sokoli vratili u Opavu preko Hlučinskog, koji je do prevrata potpadao pod Prusku. Navečer je našim Sokolima na stadionu priredio Opavski Sokol srdačno oprosno veče, koje je bilo ponovna iskrena manifestacija bratske ljubavi i uzajamnosti. U utorak ujutro jugoslovenska delegacija otputovala je s najlepšim i ne-izbrisivim utiscima i uspomenama iz Opave u Prag. Kome je ikako bilo mo-guče, došao je da Se oprosti od brače Jugoslovena, a brat starosta prof. Novak otpratio ih je čak vlakom do Hanušovica.
Preko Praga u Usije
Iz Opave krenuli su jugoslovenski Sokoli preko Hanušovica, Kraljevog Gradca i Podjebrada u Prag, gde ih je na Vilsonovom kolodvoru dočekalo mnogo praške brače na čelu s bratom Štjepankom i Keplom. Po dolasku, naši Sokoli bili su povedeni automobili-ma u Sokolski hotel, gde su im bila pripravljena udobna prenočišta. U utorak po podne naši su se odmerili, a navečer pošli su da vežbaju. U sre-du pre podne posetili su naši Sokoli Jugoslovensko poslanstvo, gde ih je vrlo ljubezno primio sam poslanik br. dr. Grisogono. Iz poslanstva pošli su naši Sokoli da razgledaju novi kolegij Kralja Aleksandra I, dom naših viso-koškolaca, a koji je našim Sokolima pokazao ravnatelj doma br. dr. Janko Pretnar. Pokazavši im ovaj uzorni zavod, koji je jedan od najmodernijih u Evropi, br. dr. Pretnar pogostio je zatim naše Sokole u svome stanu. Posle podne naši Sokoli razgledali su Prag, dok su naveče brača takmičari opet trenirali svoje vežbe na spravama, U četvrtak pre podne razgledali su naši Sokoli Hradčane, a po podne otputovali su zajedno s bračom iz Praga u Ustje. Po dolasku u Ustje bilo je na peronu pored svih odelenja Sokola sakupljeno ogromno mnoštvo sveta, koje je s največim oduševlje-njem i radošču pozdravljalo pridošle goste. Nakon što su naši Sokoli izišli iz vlaka, pozdravio ih je starosta i ujedno pretsednik sletskog odbora br. prof. Klabouh, kome je toplim i odu-ševljenim rečima odgovorio voda delegacije br. Jeras. I opet se je ponavljalo iste što su naši Sokoli doživeli u Opavi: himne, odušcvljeno pozdravljanje mnoštva naroda, povorka do prenočišta i t. d. Naši Sokoli bili su nastanjeni u neposrednoj bližini sleti-šta, u zgradi »Dojčes Jugendhajm«. — Čim su se naši Sokoli uredili, pošli su na večeru na sletište, gde su i inače bili na hrani u restavraciji brata Pro-haske, koji je proboravio više godina u Jugoslaviji, pa i danas odlično govori srpsko-hrvatski. Nakon več^e morali su naši Sokoli odmah u srlači-onice. jer je na program večernje akademija bio postavljen takoder i nastup naše vrste. Akademija je održana uz rasvetu reflektora i odlično je uspela. Narooito su se dopale članice s Jemelkovom telovežbenom kompozicijom »Jutro«, a takoder i ostale tačke, kao i vežbe na spravama, bile su vrlo dobre. Naša brača nastupila su na konju, na kome su upravo virtuozno odvežbali svoje vežbe i požnjeli silan aplauz. Brat Buda i br. Ivančevič pokazali su takoder i svoje odlične proste vežbe, koje su pri-sutne upravo očarale. U petak ujutro održane su na sletištu kušnje, a posle ovih učestvovali su naši Sokoli ij ogromnoj povorci, u kojoj je bilo skoro 10.000 Sokola i Sokoliea u krojevima i u narodnim nošnjama. Zbor Sokolstva bio je na gradskom trgu, v-ide je sabrano Sokolstvo pozdravio najpre starosta br. Hlabouh, zatim zastopnik vlade, ministar br. dr. Franke, nadalje pretstavnik grada br. dr. Kubista, pretstavnik grada Praga br. Haubenšild i konačno starosta ČOS i SSS br. dr. Bukovski, koji je u svom dubokom govoru istakao značaj sleta u Ustima kao i značaj sokolskog nacionalizma. Po podne održan je izvanredno uspeo javni nastup, kome su prisustvovali pored ministra br. dr. Frankea, generala Eli jasa i Sirovoga, još i zastupnici vlasti i ureda, te za Sokolstvo brača: dr. Bukovski, Švare, Prager i sestra načelnica Provaznikova. Na javnoj vežbi bilo je izvedeno 14 tačaka, medu kojima je bila uvrštena takoder i simbolična scena: Poklon us-pomeni brata dra Jindra Vanjička. Nastopile su takoder i članice koje su sačinjavale pobedmičku vrstu ČOS na takmičenjima u Budimpešti. Njihov nastup, u vežbama na spravama, u prostim vežbama i vežbama razgiba, bio je neospomo jedna od najlepših tača-ka programa. Članice su pokazale, da im s pravom pripada prvo mesto u Medunarodnoj gimnastičkoj federaciji. Kao zadnja tačka bio je nastup ju-goslovcnskih ta k m ič a ra. koji su bur-
no pozdravljeni i aklamirani, najpre nastupili na preči a zatim na karikama. Tada ja glazba otsvirala jugoslovensku himnu, nakon čega su gledaoci urnebesnim odobravanjem nagradili naše vežbače za njihove krasno izva-dane vežbe, na kojima su im mnogi vodeči članovi češkoslovačkog Sokolstva izrazili svoje udivljenje i priznanje. Navečer održano je na zabavnom prostoru sletišta sokolsko veče, koje je proteklo u najlepšem bratskom ras-položeniju.
Tokom noči mnogi učesnici sleta napustili su Ustje, vračajuči se svojim kučama s najlepšim utiscima. U subo-tu ujutro povela su brača ing. Jan Radi, Kralj Oto, Tihi, ing. Prohša i još drugi svoju jugoslovensku braču s automobilima na kolodvor, odakle su naši Sokoli krenuli zajedno s još nekoliko brače iz Praga u Dječin, da po-sete rodni dom osnivača Sokolstva dra Miroslava Tirša. Takoder i u Dječinu jugoslovenskim Sokolima bio je pri-premljen srdačen doček; dobrodošlicu zaželeo im je starosta tamošnjeg društva, a nato su bili povedeni na dje-činski grad, koji restauriran i danas služi kao vojarna I graničarskog puka. Pred ulazpm u grad naše Sokole primio je i pozdravio zapovednik puka br. Vlaha, koji im je zatim pokazao Sve prostorije u gradu. Naši Sokoli najpre su razgledali kučicu, u kojoj se rodio dr. Miroslav Tirš. Tu je našim članovima održao prigodni nagovor br. Jeras, koji se je u ime jugoslovenskog Sokolstva poklonio uspomeni osnivača Sokolstva te položio pred spomen-plo-ču kitu lepog cveča s našom troboj-kom. Nato su naši Sokoli razgledali Tiršev muzej, kojim upravlja zapoved-ništvo puka, i u kome se nalaze dragoceni dokumenti, kao i slike iz Tir-ševa života, a takoder i iz delovanja češkoslovačkih legija, "koje su postale baš iz sokolskih redova. Nakon što su naši Sokoli razgledali muzej, gde im je br. pukovnik najljubaznije bio tuma-čem raznih znamenitosti, poveo ih je dalje po gradu i pokazao im uzorno uredene vojničke objekte. Jedna zanimiva osobitost u češkoslovačkoj voj-sci je tako zvano »vojničko zatišje«, koje služi vojnicima umesto običnih vojničkih kantina, koje su uvedene po drugim vojskama. Posebni odbor vojnika, koga svake godine biraju sami vojnici, vodi pod nadzorom odrede-nog oficira svoj bife i svoju trgovinu, gde može svaki vojnik da se uz naj-
Mnogi vodeči češkoslovački listo-vi vidno su istakli učešče jugosloven-skih Sokola na sletovima u Opavi i Ustima, i s osobitim pohvalnim rečima naglasili posebice izvanredan uspeh, koji su u svojim nastupima na tim sletovima pokazali članovi jugoslovenske takmičarske vrste.
»Češke Slovo« (Moravska Ostrava.) u svom broju od ponedeljka od 2 o. m., medu ostalim, piše: »Jugoslo-veni su pokazali upravo akrobatske vežbe na karikama. Frenetičan aplauz bio im je zaslužena pohvala i priznanje. Takoder i vežban je na preči za-divilo je sve gledaoce, koji nisu štedili s burnim odobravanjem i s priznanjem«.
»Lidove Novini« (Brno) od 10 o. m. pišu o nastupu jugoslovenske vrste na večernjoj akademiji dne 5 jula u Ustima sledeče: »Publika je odušev-Ijeno pozdravila jugoslovensku takmi-čarsku vrstu, od ko.je su pojedinci bili članovi vrste, odredene za meduna-rodna takmičenja u Budimpešti. Na konju u šir pokazali su jugoslovenski Sokoli daleko veču gibivost i elegan-
U bivšem pruskom delu današnje Poljske prvo sokolsko društvo bilo je osnovano pred 50 godina, i to u Ino-vraclavi. Unatoč velikim teškočama i zaprekama, koje je činila pruska vlada posvuda svojim tadanjim podanicima poljske narodnosti, pomenuto Sokolsko društvo održalo se je sve do sva-nuča nacionalne slobode i uskrsnuča nove samostaine velike Poljsko države. Delovanje inovraclavskog Sokola bilo je tako snažno i inpulsivno, da su ubrzo osnovana i još mnoga druga sokolska društva, a vremenom i župe i Savez poljskog Sokolstva u Nema-čkoj, čija je naročita zasluga u tomc, da sc je poljski živalj pod tudinskim ropstvom održao u punoj nacionalnoj svesti.
U spomen 50-godišnjice osnivanja ovog prvog Sokolskog društva u Inov-raclavi, priredio je Savcz poljskog so-
nižu cenu opskrbi potrebnim mu stva-rima. Svako ovo »vojničko zatišje« ima takoder uredenu i vrlo lepu knjižnicu, čitaonicu sa svim večim dnevnim Hitovima i ostalim časopisima, nadalje igračnicu i kino dvoranu, u kojoj se ne održavaju samo kinematografske pretstavc, več takoder i redovita P°' učna predavanja, koncerti i druge pr1' redbe. Uvedba ovih »vojničkih zatišja® jedna je od naročitih zasluga pok. br-Jindre Vanjička.
Nakon što su naši Sokoli razgl^' dali sav grad, povratili su se u Sokolski dom, gde su ih dječinska brača P0-gostila te im poklonila na uspomenu tanjure s likom dr. Miroslava Tirša-Posle podne naši su se Sokoli preko Podmoklog vratili u Ustje, gde im j_e sletski odbor u Narodnom domu pO: premio pozdravno veče. Nakon večere pošli su naši Sokoli na sletište, gde Je vojska kao uvod u njene vojničke pn-Tedbe priredila vatromet. Nedelja na-ime dne 8 jula bila je posvečena voj-sci. Pre podne vršili su se pokusi, a po podne održana je povorka, u kO' joj su stupali pored vojske i Sokoli, strelci, narodna garda, legionari, vatrogasci i skauti. Zatim je bio nastup vojske, koji je pokazao izvrsnu spre; mu češkoslovačke vojske i njen viso« nivo izvežbanosti i morala. U ime vlade ovoj priredbi prisustvovali su m1' nistar prosvete, univerzitetski proJS" sor dr. Jan Krčmar i ministar dr. №■ der, bivši poslanik u Beogradu. Raspo-red priredbe ovoga dana završen je s avionskim na padaj qm na Ustje i nje; govom obranom, našto su naši Sokol* pošli na večeru i odatle na kolodvor, da sc zajednički s bračom iz Praga po-vratc u Prag. Lepi dani boravka jug0' slovenskih Sokola u Ustima ostače im u neizbrisivoj uspomeni.
Na povratku iz Ustja naši Sokoli zadržali su se u Pragu još jedan dan. i tom su prilikom razgledali Tiršev dom te Karaskovu galerij u, a nakon toga su se najsrdačnije oprostili gostoljubive i bratske divne češkoslo-vačke zemlje, u kojoj su se osečali za sve vreme svoga boravka kao kod svoje kuče, i iz koje su sa sobom u svoju domovinu poneli tako krasne i neza-boravne utiske.
Neka je brači Čehoslovacima za to na svemu najsrdačnija i najiskrenij^ bratska sokolska hvala! Na zdar-Zdravo!
Janez Poharc.
ča. Njihovo vežbanje bilo je upravo uzorno. Takoder i izvodenje prostih vežbi — kompozicija izvadača bra-e Bude i Ivančeviča — poka,zalo je od-ličnu spremu«.
»Narodni Politika« (Prag) od 8 jula piše: »Nastup budimpeštanske vrste članica ČOS bio je ujedne. s nastupon* članova jugoslovenske vrste prik^ največih uspeha sokolskih telovežba* čkih nastojanja«.
»Vestnik Sokolski« u svom 29 broju piše o nastupu jugoslovenskih Sokola u Ustima sledeče: »Za vreme sil' nog pljuska nastupila je takoder i j**' goslovenska sokolska takmičarska vrsta od 6 članova. Ona je bila burno po* zdravljena od publike kao i sviranjeH* jugoslovenske himne. Članovi jugoslo" venske vrste najpre su vežbali na kar/' kama a zatim i na preči. Došlo mi je na misao (veli pisac članka), kako bi to bilo krasno, kada bi medu prvima ® našim (češkoslovačkim) Sokolima bij1 i oni (jugoslovenski). Bili bi nam za«' sta u takmičenjima opasni takmaci«*
kolstva, pod protektoratom bivs^ pretsednika poljske vlade I. J. Pad8' revskog, čuvenog glazbenika, u Pozn*1' nju, glavnom gradu nekadanjih pr°' skih provincija, veliki pokrajinski SK', komu su učestvovale dzielnice (^иРе£ Poznanjska, Pomorska, šleska i Y J kopoljska. Ovomo sletu učestvovali s takoder i pretstavnici češkoslovačkog' jugoslovenskog i ruskog Sokolstva-Sam slet održavan je od 29 Jul' do 1 jula. Kao uvod u sletskc sveča11 sti održana je 28 juna naveče sveCt,jo akademija. Glavni sletski dah pak D je 1 jula. U okviru ovoga sleta ppTC e. je Poljski sokolski savcz i svoja dusletska takmičenja u lakoj atlcti j u kojim su takmičenjima P°st‘^ualc vrlo lepi rezultati. Na sletu veZ v<~ su se proste vežbe, odredene za 1 ^ ge slovenski svesokolski slet, koji održati naredne godine u Varšavi.
Ceškoslovačka šiampa o nastupu članova jugoslovenske vrste na sletovima u Opav!
i Ustima
ciju od naših (češkoslovačkih) vežba-
Pokrajinski slet poljskog Sokolstva u Poznanju
od 29 juna do 1 jula o. g.
Upravu Saveza Sokola Kraljevine Jugolavije zastupao je na ovome sletu br' dr. Ignjat Pavlas.
, J>0.svon?.e dolasku u Poznanj, br. t’ л/ • u^*nio Je odmah posetu vodstvu Velikopoljske dzielnice i ostaloj orači, a također odaslao svoju poset-Pre^avnicima crkvenih, gradam-skih i vojnih vlasti, i to: poljskom Kardinalu - primasu dru Avg. Hlondu, vojvodi Poznanjskog vojvodstva gro-u Kogeru Raćinskom, komandantu °rigadnom generalu Osvaldu Franku, Pretsedniku općine Cirilu Ratajskom, W>casnom jugoslovenskom konzulu I arcelu Šefsu, češkoslovačkom konzu-u dru Jaromiru Doležalu i počasnom Pretsedniku Poljsko-jugoslovenske lige gen. u. m. Serdu Teodorskom. — V1 ovi pretstavnici uzvratili su našem Pegatu odašiljanjem svoje posetnice.
Naročitu pažnju ukazali su delegatu Uprave Saveza SKJ za čitavo vre-njegovog boravka u Poznanju pret--i 0PŠtme, oba konzula i potpret-"ODik Poljsko-jugoslovenske lige.
.. Na dan 28 juna stigla je i delcga-ja ceškoslovačkog Sokolstva, i to br. o ^°ndrak, Eugen Koepel i se-ra Frančiška M. LaSovska. Zagrani-tusfo Sokolski savez zastupao je • Bokiević - Sćukovski.
da °5na ^ iuna bio je prvi sletski s, “roslavi je prisustvovao i prvi MaV ,1Tla društva u Inovraclavu brat s, ^•milijan Graščinski, koji i danas n Jl.?a čelu društva. Starešina brat : ufinski, pozdravljen od delegata Ve-nSk°g Sokolstva, pokazao je licu ljubav i interesovanje prema našem Sokolstvu.
i , ovom sletu učestvovalo je So-p stvo iz dzielnica: Velikopoljske, g J?.0rske, Sleske, Mazoviecke i iz ®ik lT' ^!r°tektor sleta bivši pretsed-. vlade I. J. Paderevski, brzojavno sl ?0zdravio slet iz Merges-a (Švicar-дЈ na adresu starešine Saveza br. j*®* Zamojskog i starešine Veli-sko e d'Zielnice br. Antonija Vol-kol^ Strane Saveza poljskog So-br Prisustvovao je sletu starešina АПлГa®°Jski i zam. starešine br. dr. Ksandar Šćepanski.
žan Prv°ga dana sleta, 29 juna odrli a i*-0 Svečana akademija u 20.30 sati Niii л Vniverz*eta. Na ovoj akade-v0r' o?ani su svečani pozdravni gorili* s’m govornika domačih, govo-sjjo su„ delegati eeškoslovačkog i ru-skoo i~°k°^stva’ a 11 >me jugosloven-ацц® ј“Г- dr. Pavlas. Svečana tribina u sk0m . a» Je dekorisana i jugosloven-stav * ^ešk°slovačkom državnom za-n0: Ч1?1- Nakon pozdrava otsvirane su a:jja, lne nacionalne himne. Na ovoj Pose^111'^’ коЈа 'e bila veoma dobro .tj**. bili su pored Sokolstva za-firađ СП1° sve mesne crkvene, vojne i mijaa-n ° vlasti i udruženja. Akadc-i održana u veoma impozantnom Pros,ecan°m raspoloženju. Jubilarnu SKj ^iVu Pozdravio je delegat Saveza dr. Pavlas govorom:
bra^’^osP^de i Gospodo! Sestre i sito* <j’*ubiIamoj proslavi velikopolj-Ve s* šolstva donosim u ime Upra-vije ?\eza Sokola Kraljevine Jugosla-д0в .s™ i bratski pozdrav celokup-sjjjj Au£°slovenskog Sokolstva. Dono-гц u am °vaj pozdrav, da tu na seve-lepoj Pradomovini Slovena i u Vašoj *Omiv ljsk°i zemlji učvrstimo nesa-8osIr4^Ve,ze’ k°Je vezuju poljsko i ju-skj Snfn^ko Sokolstvo i da naš brat-bude o-° Lk‘ zagrljaj i ovom prilikom skp ®nnboI slovenske misli i sloven-sohdarnosti.
Uas	Vam	ovaj pozdrav da-
fan’j а°а pola veka proslavljate stva-dg(., v®bkopoljskoga sokolskoga gnez-^ifest a •-a °ž*vlJujete uspomenu na ma-ProtivaC4« yelikoga narodnoga otpora »i., siie j čvrste narodne volje za
%h
'OdU j
nezavisnost.
očim iXaS. pozdravljam, pred morali J?8 J? i Pr°šlost vašega naroda. **arodn i “ane narodne slave j dane Sfeče • n £edije, i u dane narodne kazal:1,/žalosti jednako ste po-Velilr	narodnoga duha. U do-
^avotvor«^a stvaran-ja pokazali ste dr-,a su Mj,UMSna^u * stvorili ste dela, ko-ц doba V1. čitav kulturni svet. Ali i likadf, J?f,jve.će8 narodnog stradanja ^rodn.. zgubili veru u Boga, u diićnost ®na6u i u lepšu narodnu bu-*>ja, nuL u danima največeg iskuše-narodne «iSeu°jrekli najvećega dobra: ste tada ifi? . * nezavisnosti, nego Orodno«, i0Ve, .štorije ispisali svojom v*$na Pni; i	Ju' a slobodna i neza-
H srcu	država živela je i tada
boda ; „i	?a naroda. I zato vaša
Centim« v.jsnost nije stvorena per-ašim n nnrovnog ugovora, nego r°dnom voij^n °tporom i vašom na-
slobS6® .narodu je svagda živeo «i4iu kulturni S*e uvek bili svesni, j*°bodan ; "01 z.ajednici sveta samo i.Vrši ovu Sr183« narod može da »fena. misiiju, koja mu je odre-
^^losti VašetfSake istjne napisane su ■ V asega naroda
“ joS ie?nuSfcki Sokoli verujemo
LU naši^ažs'”J. zastavama ispisano je ćfr.avanje dД duboko je usađeno sv0iCue S .°Y.enski narodi mo-da ,° Putem SloJ? iu u ČOvečanstvu e 8lovenski lenS'ra- verujemo narodi, svesni zajedni-
čkih interesa i po načelu pravičnosti, udruženi u jednu duhovnu zajednicu, biti u ^budučnosti povedeni jednom zajedničkom slovenskom mišlju, izra-ženoj u ideji slovenske solidarnosti.
O ovu veliku slovensku misao raz-biče se svaki napadaj naših zajedni-čkih neprijatelja, kao što se talasi razbija ju o granitnu stenu.
Ova velika slovenska misao orno-gučiče slovenskim narodima da do vrhunca razviju svoje duhovne i mate-rijalne snage, i da božanske iskre svo-ga duha unesu u hram čovečanstva, da se tamo rasplamte na oltaru večne Istine, Pravde i Lepote.
Duh Slovena, koji če u budučnosti povesti slovenske narode jednim pu-tem lebdi danas nad nama.
Duh Slovena je nad našim bratskim zagrljajem. On i danas spaja misao i osečaje slovenskog Sokolstva u nerazdeljivu celinu Slovenskog sokol-skog saveza, a u budučnosti biče naj-bolji čuvar slovenskim narodima, da ne skrenu s pravoga puta.
Ovako pozdravljam jubilarnu pro-slavu velikopoljskog Sokolstva i u ime Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije kličem poljskom narodu i poljskoj državi: »Niech žyje!«, a Poljskom sokolskom savezu i slovenskoj ideji: »Czolem!«
Nakon ovoga govora otsvirana je jugoslovenska državna himna.
Istoga dana održana je poljska nacionalna proslava »Svicnto Morza«, propaganda za poljsko more i kolonije, priredena po Poljskoj morskoj ligi. I na ovoj proslavi učestvovao je delegat uprave Saveza SKJ.
Na dan 30 juna do podne, u 11 sati, br. dr. Pavlas u ime jugosloven-skog Sokolstva i češkoslovačka delegacija položili su vence na spomenike Adama Mickieviča, Serca Jezusovega (Polonia restituta) i Tadeuša Koščiu-ska. Za j ugoslo vensko Sokolstvo polo-žio je br. dr. Pavlas tri spomenika cr-veno bele ruže s jugoslovenskim tra-kama i napisom: »Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije«. Polaganju venaca učestvovao je i ruski delegat.
Dne 30 juna u 17 časova održana je javna vežba na stadionu. Pre programa prikazana je simbolika 50-go-dišnjice i obavljen pred tribinom de-fide 164 zastava i svih vežbača. Na tri-bmi vijala se i jugoslovenska zastava. Upalo je u oči, da je 'toga dana jav-noj vežbi prisustvovalo veoma malo publike. Vežbe su izvedene srednje dobrim rezultatom. Predmet opče pa-žnje bio je brat Josef Drejuza, koji je, iako mu je preko 70 godina, vežbao na spravama.
Dne 1 jula u 11 sati održana je prd eelokupnim Sokolstvom na sokolskom »boisku« (vežbalište) misa i podeljen Sokolstvu blagoslov. Nakon mi-se održan je pozdrav Sokolstvu. Pozdrav je održao kapelan Velikopoljske dzielnice, prelat. Prelat je održao govor, koji je impresionirao poljsko Sokolstvo, a tema njegovog govora bila je čisto sokolska i patriotska. Po odr-žanoj misi otišle su delegacije na Ra-tusz-a (Gradska večnica). U Gradskoj večnici upisali su delegati svoja imena u gradsku knjigu. Potom je u 12 sati ispred vodstva poljskoga Sokola i delegacija, te pretstavnika svih vlasti održan defile sokolske povorke. U Govorci je učestvovalo u svečanom kroju 3396 članova i 1189 članica sa 285 zastava i 12 glazbi. Povorka je bila dobro uredena. Medu ovacijama, primc-ćene su ovacije jugoslovenskom Sokolstvu i narodu. U 14 časova priredio je pretsednik opštine zvaničan ručak za delegacije. Za vreme ručka izmenjane su uobičajene zdravice. Tom prilikom br. dr. Pavlas nazdravio je u ime jugo-slovenskog Sokolstva pretsedniku opštine i gradanstva grada Poznanja.
Dne 1 jula u 16 časova održana je glavna sletska vežba. Stadion je bio prepun sveta. Moglo je biti oko 14.000 lica. Na stadionu vijala se i jugoslovenska zastava. Na tribini su bili vrhovni pretstavnici vlasti i delegacije. Prisutan je bio i kardinal-primas dr. Hlond. Vežbe su počele alegorijom i defiliranjem kao i 30 juna. Ovoga puta su vežbe vrlo dobro uspele.
U prostim vežbama i u ostalim tačkama sletskih prvredaba nastupilo je 5960 Sokola i Sokolica.
Po svršenoj javnoj vežbi, iz naročite pažnje prema jugoslovenskom Sokolstvu, jugoslovenski počasni konzul priredio je pretstavniku jugosloven-skog Sokolstva zakusku na svom veli-kom uzornom dobru u Komarniku blizu Poznanja.
Ovaj jubilarni slet poljskog Sokolstva vrlo je lepo popratila i poljska štampa, naročito listovi: »Kurjer Poz-naiiski«, »Dziennik Poznanski«, »Orent-downik«, »Ilustr, Kuryer Codzienny«.
Za Savez SKJ primio je brat dr. Pavlas na poklon knjigu br. Tadeusa Povidzkog »Sokol VVielkopolski« s na-ročitom posvetom.
Pretsedniku opštine Poznanj, u znak zahvalnosti na ukazanoj pažnji prema Upravi Saveza SKJ predao je brat dr. Pavlas knjigu »Slovensko Sokolstvo« s naročilom posvetom.
Na ovom sletu u Poznanju moglo se je opaziti sledeče:
da je poljsko Sokolstvo uhvatilo dubokog ‘korena u poljskom narodu;
da se Sokolstvo u Poljskoj razvija postepeno;
da je veza izmedu Crkve i Sokolstva veoma jaka, ali da su pretstavnici poljske Crkve u velikom poljskom delu naroda u prvom redu gorljivi rodoljubi;
da postoji izvesno previranje u sokolskim redovima, koje če dovesti do zdravih prilika;
da se odnosi između Sokolstva i državne uprave popravljaju;
da se osečaju veoma velike simpatije prema jugoslovenskom Sokolstvu i jugoslovenskom narodu;
da bi ove odnose trebalo produb-ljivati svom energijom i da bi se morale u tome pravcu održavati stalne lične veze.
Na kraju treba spomenuti, da je 28 juna pretsednik opštine poveo so-
kolske delegacije u 21 čas na reku Varta, na kojoj je priredena Ivan-danska proslava venaca, koja se s obzirom na proslavu mora od Ivan - dana odložena za 28 juni. Uz veliko uče-stvovanje naroda gledali smo s leve obale priredbe na samoj reci i desnoj obali. Program se sastojao iz manifestacija za more, s motivima narodne muzike i igara, ikiminacijom na vodi, povorkom simbolično dekorisanih ča-maca, a kulminirao je puštanjem upa-Ijenih venaca da plove Vartom do mora i da time alegorijski vežu zem-lju s morskom obalom. Jedan ovakav goruči venac spustio je u vodu u ime Saveza SKJ i brat dr. Pavlas.
Sa sleta u Poznanju povratili smo se tako s najlepšim utiscima: s verom u lepu budučnost bratskog poljskog Sokolstva, kao i velike i krasne bratske zemlje Poljske.	Dr.	P.
»Sokolstvo 1 srodne ustanove« Ispravak načelnišlva Saveza SKJ
Od bratskog načelništva Saveza SKJ primarno sledeči službeni ispravak:
U vidovdanskom broju Sokolskog glasnika napisao je br. Hrvoje Maca-novič u svome članku »Sokolstvo i srodne ustanove« medu ostalim i ovo:
»Koliko načelništvo Saveza, toliko i sve ostale jedinice velike i močne sokolske organizacije trebale su da iskreno i s voljom pristupe i ovom poslu, koji nije suvišan niti nepotreban, i trebalo je Sokolstvo, tu, na tom terenu da se iskaže pred svim ostalim faktorima fizičkog vaspitanja u Jugoslaviji, jer su baš svi ti faktori to i očekivali od Sokolstva«.
Na tu neosnovanu tvrdnju načelništvo Saveza SKJ konstatuje, da je odmah, kada je dobilo od Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda dopis glede održanja olimpijskog dana, pozvalo s okružnicom sve župe i društva da proglase svoje javne nastupe i priredbe. koje budu održali 10 juna o. g., za olimpijske, i da odgovarajuči deo čistog dobitka predadu olimpijskom fondu. Kada se saberu sVi ovi prinosi, doznačiče se olimpijskom odboru, a uspeh ovih priredaba objaviče se u sokolskim listovima.
Zdravo!
Načelnik Saveza SKJ: Miroslav Ambrožič, s. r.
Podižimo sokolske domove!
Sokolski dom apsolutno je potreben svakoj sokolskoj jedinici za pra-vilan i uspešan njen rad. To je ne-osporno i tačno. Nema i ne može da bude pravog sokolskog i uspešnog rada u onim sokolskim jedinicama, koje ne-maju svoga doma i svoga sokolskog gnezda. Sokolski rad, u jedinicama bez sokolskog krova, jedna je teška borba za opstanak, koja ne može da da ni-kakvog vidnijeg ploda i pozitivnijih rezultata. Šta više, u takvim slučajevima, mnogi sokolski radnik mora, hteo ne liteo. iako bi se to moglo smatrati nesokolskim gestorn, da klone pred te-škim iskušenjem, nametnutim mu u njegovom tešicom i mučnom radu. Sokolstvo zbog toga trpi, preživljuje te-šku borbu. Zašto? — Zato, što Tirše-vo sokolsko ipravilo »svi za jednoga, jedan za sve«, nije još našlo, medu Sokolima, pogodno tlo za potpunu svoju primenu.
Mi moramo naš sokolski rad, a u prvom redu podizanje sokolskih domova. organizovati na jednoj skroz soli-darnoj, to jest, na jednoj pravoj i jako j sokolskoj osnovi. »To je nemogu-če, naročito u današnje teško doba op-šte privredne depresije i ekonomske krize«, rekli bi možda mnogi, ali to nije istina! Takvo mišljenje ostavimo njima, koji pri svakom poduzeču na-ilaze odmah na prepreke i stanu. Baš danas, u doba opštih ekonomskih po-remečaja, najpogodnije je vreme za re-šenjo ovoga važnoga sokolskoga pitanja, podizanja sokolskih domova, jer to je prilika kada treba i kada se može zrelije razmišljati o ovom velikom i značaj nom pitanju naše sokolske po-rodice. Jasno je i dokazano je, da je čovek uvek preduzimljiviji i nadahnu-tiji stvaralačkim duhom baš onda, kada oseča sve tegobe života, dok je, na-protiv, u danima izobilja i lakog života uvek manj e sposoban za stvaranje ve-čih i značajnijih poduhvata. Največi umovi sveta rodili su se iz nemaštine, da bi zatim pružili čovečanstvu ogromna korisna dela, za koja možda svet nikada ne bi saznao, da njihovi stva-raoci nisu prošli kroz najteže faze ži-votnih borbi, punih temeljnog i zdra-vog razmišljanja. Naša domovina, Jugoslavija, stvorena je jednim nizom teških borbi, punih vekovnog ropstva i strašnih patnji, što nam nameče pitanje: da li bi ona bila stvorena, da nije bilo tih -patnji i Golgote? Ne bi, nikada, jer baš zato, što je jaram ropstva bio težak i strašan, borilo se za slobodu i izborilo je.
Dakle, mogučnost za rešenje pitanja podizanja sokolskih domova danas je največa, zato što je to potreba. Treba samo o tome zrelo razmisliti, stav-ljajuči na stranu svaki lični i nesokol-ski interes, koji je uvek bio i biče uvek štetan po pravilno razvijanje svake društ\Tenc zajednice. Treba jednoduš-nost, bez koje sc porodica ne može zamisliti, a pogotovo naša sokolska porodica, koja prelazi u ogromne razmere svoga raz vitka i delatnosti. Treba za-jednički i solidarno raditi.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije ima danas blizu 930 sokolskih dru-stava i 1.100 sokolskih četa, to je ukup-no preko 2.000 sokolskih jedinica, sa skoro 300.000 pripadnika. Od toga ima-ju svoje sokolske domove svega 195
jedinica, dok je ogromna večina bez istih, radeči po školama, privatnim zgradama i gostionicama. Dakle, pra-vilan sokolski rad može se razvijati samo u 195 sokolskih jedinica, ostale rade i bore se, u prvom redu, za svoj opstanak, bez večih uspeha po Sokolstvo.	^Vjfe.i
Kad 'bi sve sokolske jedinice i svi Sokoli pravilno shvatili sokolsku ideju i veličinu sokolskog rada, ni u kom slučaju ne bi smeli dalje ravnodušno po-smatrati takvo stanje. Jednim pravilnim, sokolskim i solidarnim radom, mi bi, za kratak niz godina, podigli domove u svima sokolskim jedinicama, i time učinili jedan kolosalan korak na-pred. Kako? — Eto, kako. Nas Sokola ima oko 300.000, pa kad bi mi svi, solidarno i zajednički, prcgli na posao, s jakom i nepokolebljivom voljom, kao brača jedne porodice, da to moramo stvoriti, mi čemo to Iako stvoriti. Sve-stan, kolike ogromne koristi če doneti Sokolstvu i njegovom razvitku zajednički i solidaran rad, svaki pravi Soko če rado učestvovati u tome poslu. Svaki če Soko, rado, mesečno dati po 1 — 2 — 3 — 5 — pai 10 i više dina-ra, za podizanje sokolskih domova. Re-
cimo, da svaki Član daje mesečno samo po 1 dinar to je oko 300.000 dinara mesečno, ili 3,600.000 dinara godišnje. Ali, kad se uzme u obzir, da če deca i naraštaj učestvovati s ovako malim darkom od 1 dinara, dok če starije članstvo učestvovati s večim doprinosom od 3 — 5 —- 10 — pa i više dinara mesečno, onda se može računati, da če svaki pripadnik prosečno dati mesečno minimum 5 dinara, što 'bi bilo mesečno
1,500.000	dinara ili godišnje blizu 20,000.000 dinara.* A s jednom takvom sumom, stvorenom solidarno, mi Sokoli podigli bi, za jednu godinu dana, oko 80 do 100 skromnih sokolskih domova, vodeči pri tome računa, da se isti po-dignu najpre u jedinicama, gde je naj-potrebnije, pa onda redom u svima jedinicama, tako, da bi za jedan kratak niz godina, možda samo 4—5 godina, svaka sokolska jedinica imala svoj dom, to jest, svako društvo i svaka četa. Naravno, još kad se ima u vidu, da mnoge sokolske jedinice imaju več nešto svojih sredstava, spremi jenih za tu svrhu, to bi onda bilo samo olakša-nje i ubrzanje celoga rada ove zamisli.
Šta bi naše Sokolstvo jednim takvim poduhvatom i radom dobilo, to nije teško nazreti. Ono bi pokazalo svu snagu pravog, smišljenog zajedničkog porodičnog života, koji je čoveku danas neophodan, i na kome jedino mo-žemo graditi našu bolju i lepšu budučnost. Jedno je, a to je sigurno, da bi naše Sokolstvo takvim svojim radom stvorilo za kratko vreme milion Sokola, jakih i svesnih, da je, našoj Jugoslaviji u prvom redu, ipa onda celom Slovenstvu, potreban zdrav duh i zajednički rad, koji če biti temelj i osno-vica za jednu zdraviju i srečniju budučnost čovečanstva.
Sokoli i Sokolice, vi to želite. Pa kad to hočete i želite, onda vaš rad mora da bude sokolski i solidaran u to-likoj meri i tako, da jedan brat ili sestra tamo ispod Triglava mora osečati sve tegobe i potrebe svoga brata i sestre tamo pod Durmitorom, ili na Kosovu, pomoči ih, i obratno. Samo ta-kav rad stvoriče nam jednu i jedinstve-nu sokolsku dušu, koja če biti toliko jaka, da reši i najogromnija sokolska pitanja, Iako i bez prepreka. Dakle, ta ko treba da radimo. Tako čemo vršiti pravilno sokolsku dužnost, pokazače-mo snagu pravog sokolskog i zajedni-čk<j£ života, a time služičemo najbolje svome rodu.
, _ p- Jos. Uršič, Valjevo.
* To bi bilo nešto vrlo idealna, da sc idealnijega ne bi moglo ni zamisliti. Ali — ako pogledamo samo kako se uplačuju žup-ski i savezni poreži, prinos za ozledni fond i pretplate za sokolske listovc, onda se n toj tugaljivoj stvarnosti moraju da raspli-nu i najlepše i najidealnije zamisli. Pri ta kvom stanju stvari, pogotovo u današnje doba, sakupiti od naših pripadnika godišnje 20,000.00 Din — zamislite, 20,000.000 godišnje, pored ostalih prinosa — to bi za gospodarstvo našega Saveza i za celokupno naše Sokolstvo pretstavljalo zaista jeiftiu očarljivu Fatu Morganu. Ova je propozjcija, dakle, prema stvarnom gledanju činjenica, nerealna, i to u svim svojim konsekvencama, ali je ipak iznosimo kao pobudu za jednu akciju, koja bi bila i mnogo skrom-nijih razmera, a još uvek od ogromne koristi po Sokolstvo, 'koje bi tako moglo a i trebalo da se osloni na svoju vlastitu snagu. — Op. ur. , K ,
NATEČAJ
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije raspisuje natečaj za izradu načrta značke za sokolsku decu.
Uslovi natečaja su ovi:
1) Načrt treba da u umetničkom obliku sjmbolizuje sokolsku misao na način koji najbolje odgovara dečjoj duši.
2) Značka če biti veličine oko 1.5 X 2 cm, a načrt treba da je lizrađen u veličini oko 10 X 13 cm i da je po-desan da se po njemu izradi značka u kovini (geometrijski oblik značke po nahodenju natecatelja).
3) Od primljenih radova dva naj-bolja biče nagradena sa 1000 dinara i 500 dinara, po odluci Izvršnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, a na predlog žiria, koji če on imenovati.
4) Svaki natecatelj mora u prilo-ženom omotu (tač. 5) dati piismenu iz-javu, kojom prenaša sva svoja prava označena u Zakonu o autorskom pravu isključivo na Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije.
5) Načrt treba noslati Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu najkasnije do 1 septembra 1934 godi-ne pod šifrom, dok ime i tačna adresa natecatelja imaju biti napisani u za-sebnom zapečačenom omotu.
6) Nenagrađeni radovi biče po želji natecatelja vračeni.
7) Natecati se mogu svi Sloveni jugoslovenski državljani.
Izvršni odbor SSKJ
Nošenje sokolske odore
Svima bratskim žup&ma! L
Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, sada nakon minulog pokrajinske^ sleta u Sarajevu, primetila je jednu nelepu pojavu, koja se zapa-ža u redovima našega članstva, a na koju je več svojim raspisima opetova-no puta upozoravala. Ta pojava jest u tome, da članstvo nakon sleta u svečanim odorama tumara okolo po čita-voj državi. Tako smo obaveščeni naročito iz primorskih krajeva, da onde imade brače, koja još nakon sedam dana iza sleta šetaju okolo u sokolskim odorama, a često puta u takovoj formi (kape bez pera, izgužvana odela, ervena košulja zamenjeoa majicom ili belom košuljom i t. d,), da je to za-pravo na ruglo i sablazan. Znak je io da vodstvo društava ne vodi računa o svojim prlpaidniclma, i da Im ne daje potrebne upute glede dostojanstvenosti držanja, kakovo dolikuje svakom pojedincu Sokolu.
Ponovno upozorujemo na na&u odredbu, da iza dovršenih sletskih svečanosti na dva dana, koliko je potrebno da se članstvo vrati u mesto svoga boravka, nijedan pojedlnac ne »me da se pojavljuje u sokolskoj odori, a najmanje da u njoj putuje j pravi vl-šednevne izlete.
Kako nam je pred vratin<a pokrajinski slet u Zagrebu, a da se iza njega ne opetuje jednaki nemili slučajevi, osvežujemo ovime naše svojedobno naredenje i pozivljemo Vas, da smesta
najhitnije obavestite sve vaše jedinice, da če se najstrožije postupiti protiv uprave onoga društva, ili brata načelnika, čije se članstvo ne bude pridrževalo saveznih odredabai.
Zdravo!
Beograd, 7 jula 1934.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
II zamenik starešine:
Đ. Paunkovič, s. r.
II sednica Izvršnog odbora
Saveza SKJ,
održana 21 juna 1934 u Beogradu
Pre prelaza na dnevni red pretse-davajuči brat Gangl seča se toplim re-čima netom preminuhog bivšeg načelnika Češkoslovenske obec sokolsko i Saveza slovenskog Sokolstva dra Jin-dre Vanjičeka. U svom govoru brat Gangl črta život, rad i karakter pokoj-nog velikog brata i njegove neproce-njive zasluge za Sokolstvo, pa pozivlje sve prisutne da mu kliknu trokratni: Slava!
Svi usta ju i klicu:	Slava	bratu
dru Vanjičeku!
Pretscdavajuei zatim izveštava, da su sahrani pok. br. dra Vaničeka pri-sustvovali od Strane Saveza SKJ sa-vezni načelnik brat Miroslav Ambrožič i načelnica sesitra Elza Skalarjeva, koji su u ime Saveza položili na odar i ve-nac. Na podušju učestvovali su on i drugi zatnenik starešine brat Dura Paunkovič. Tom zgodom održao je br. Gangl govor u ime Saveza slaven-skog Sokolstva. — Izveštaj prima se do znanja.
Zatim brat Gangl podnosi referat
0 sednici pretsedništva i o skupštini Saveza slovenskog Sokolstva, a o čemu je uostalom iscrpno izvestio i So kolski glasnik.
Zatim brat Gangl nastavlja, da su brača češkoslovački Sokoli iz Žižkova, a naročito poznati sokolski radnik brat Augustin Očenašek, učinili jedan vrlo lep gest, kojim ukazuju veliku pažnju našem starešini Prestolonasledniku Petru. Oni su mu, naime, poklonili origi-nalnu partkuru opere »Nikola Šubic Zrinjski« od Ivana Zajca. On je tu ori-ginalnu kompoziciju doneo sa sobom iz Češkoslovačke i lično če je predati u Maršalatu Dvora. Predlaže stoga, da i naš Savez sa svoje Strane brati u Žiž-koyu, zapravo bratu Očenašku, izreče hvalu n a ovoj velikoj pažnji.
U vezi skupštine Saveza slovenskog Sokolstva podneo je svoj referat
1 potstarešina br. D. Paunkovič.
Nato izveštava savezni načelnik brait Miroslav Ambrožič, koji veli, da smo od češkoslovačkog Sokolstva pri-mili poziv da učestvujemo na njihovim sletovima u Ustima na Labi i u Opavi. Medutim radi velike prezaposlenosti oko spremanja učestvova-nja na medunarodnim gimnastičkim utakmicama, te radi priprava oko naših pokrajinskih sletova, a i radi nedo-statka materijalnih sredstava, bili smo prisiljeni da svoje učestvovanje na po-menutim sletovima otkažemo. Ali sada prilikom boravka u Pragu, brača iz Československe obce sokolske upozo-rila su nas na veliku potrebu učestvo-vanja našeg Sokolstva na ovim sletovima. On je zato mišljenja, da sva-kako treba izači želji brače Čehoslo-vaka ususret i stoga predlaže, da bi se na ova oba sleta odaslalo naše uzor-no odcljenje od 6 lica s jednim vodom.
U vezi ovoga predloga bilo je zaključeno, da na sletove u Ustima na Labi i Opavi ima da pode naše uzorno odcljenje od 6 članova pod vodstvom zamcnika saveznog načelnika brata Jerasa i kao izvestilac br. Poharc.
Brat Paunkovič zatim upozoruje, da smo zamoljcni od strane ČOS još i to, da radi važnosti uzmemo učešča i na njihovom sletu u Brnu, a da smo primili poziv i od Poljskog Sokolstva, da učestvujemo na sletu u Poznanju. Predlaže, da na slet u Brno kao maše delegate pošaljemo br. dra Gradoje-viča i člana prosvetnog odbora Saveza br. Franju Malina, a u Poznanj brata dra Pavlasa. — Prima se.
Pretsednik organizaciono-pravnog otseka brat dr. Pavlas podnosi izveštaj o nekim stvarima organizacione i pravne naravi.
Brat Brozovič iznosi, da su mnoga sokolska društva zamolila prelaz iz jedne župe u drugu. Tako Sjeničak iz Zagreba u Karlovac, Dakovica iz Skop-Ija u Cetinje, Gerovo iz Ljubljane u Sušak, Šid iz Osijčka u Beograd. Ova društva imadu i svoje sokolske čeite, pa bi sada trebalo doneti jedno načelno rešenje, da li u slučaju kada jedno sokolsko društvo prelazi iz sa-stava jedno župe u drugu, samo sobom povlači i svoje čete.
Po ovom povada se debata, pa se zaključuje, da se za sada o torne ne donosi nikakav načelni zaključek, več da se u svakom konkretnem slučaju konzultuju sokolske čete dotičnoga društva te da se onda donese konkreten zaključek.
U otsutnosrti saveznog ekonoma br. Branka Živkoviča podnosi izveštaj tajnik brat Brozovič, pa se temeljem
ovog izveštaja donose i odgovarajuči zaključci.
Brat Paunkovič izveštava, da u nedelju 24 juna posečuje Beograd minister inost ranih dela Francuske Republike g. Bartu. Ova poseta je od velikog značenja po našu spoljnu držav-nu politiku, pa je dužnost svih patriotskih krugova da aktivno učestvuju do-čeku g. Bartua. On je bio pozvan na sednice odbora za doček pa se je tamo u ime Sokolstva saglasio time, da pre-stoničko Sokolstvo uzme učešča pri dočeku. U tu svrhu bio je sazvan i sastanak svih starešina i načelnika beogradskih sokolskih društava, na kojem je donesen zaključek, kako i na koji način če beogradsko Sokolstvo uzeti učešča. — Prima se.
Referent za statistiku brat Verij Švajger podnaša sledeči izveštaj o radu staitističkog otseka pa veli:
Statistički otsek je na završavanju posla oko izrade savezne statistike za 1933 god. Taj je rad potpuno okonean več kod župa Celje, Kranj, Ljubljana, Mostar, Novi Sad i Novo Mesto. Iz ostalih župa nedostaju još veliki statistički izveštaji od 57 društava i 313 četa. Jedan izvestan, deo jedinica, ko j e su u 1933 godini još postojale, brisan je u 1934 godini, pa prema torne neče biti moguče da se za nje pokupe po-daci iz prošle godine. Za društva ne-dostaje najviše izveštaja iz župe Skoplje, za čete iz župe Niš. Najnemar-nije su u statističkom pogledu župe: Cetinje, Niš, Skoplje, Šibenik, Tuzla i Užice. Otsek je uputio svim ovim je-dinicama dne 28 maja te 2 i 4 juna izravno urgencije, ali odziv do danas nije n.ikako zadovoljavajuči. Zato otsek predlaže, da se uputi dotičnim žu-pama poslednje pismo, u kome če Savez zatražiti od njihovih jedinica. da smesta pošalju izveštaj e, jen- če ih se u suprotnom slučaju morati brisati iz spiska sokolskih jedinica. Otsek insi-stira na tome predlogu, znajuči, da ne-čemo s dosadašnjom praksom nikada doči do jedne potpune statistike našeg Sokolstva. Moli br. Izvršni odbor, da ovaj predlog primi.
Dosada završni rad statističkog otseka pokazuje sledeče stanje našeg Sokolstva na kraju 1933 godine:
Imali smo u 25 župa 948 društava i 1119 četa, što znači spram 1932 godine napredak za 127 društava i 377 četa. U ovim sokolskim jedinicama bilo je svega 124.435 članova, 22.491 članica, 112.393 naraštaja i dece, dakle svega 259.319 pripadnika. Javlja se dakle spram 1932 godine napredak za 12.469 članova, 2007 članica i 13.129 ngraštaja i dece; svega napredak za 27.605 pripadnika. Svečanu odoru imalo je 10.894 članova i 742 članice.
Broj svih vežbačkih kategorija iz-nosio je krajem 1933 godine 146.692 lica, a što znači napredak od prošle godine za 16.015 osoba. Medu vežbajučim Sokolstvom bilo je prosečno u 1933 godini redovno 28.263 vežbača, 6037 vež-bačica, 18.273 muškog, 9105 ženskog naraštaja te 45.790 muške i 39.225 ženske dece. To znači spram 1932 godine apsolutan napredak za 2594 vežbača, 193 vežbačice, 1375 naraštajaca, 435 naraštajki, 5458 dečaka i 6070 devoj-čica.
U .pitanju prednjaka vidimo, da so javlja napredak, ali taj je u razmoru s velikim porastom jedinica relativno veoma malen. Krajem 1933 godine bilo je u Savezu prednjaka sa saveznim ispitom 84, sa župskim 747, sa pomoč-ničkim 5037; svega dakle prednjačkih lica 5868; članica prednjačkih zborova bilo je svega 2039, od njih sa saveznim ispitom 23, sa župskim 249 te ostalih 1767.
Naša su društva i čete vežbali u 181 sokolskom domu, ali 110 jedinica uopšte nije imalo nikakve vežbaonice. Ostale jedinice vežbale su po školama, narodnim domovima, privatnim dvoranama, i t. d. Što se tiče letnjih vež-bališta, statistika za prošlu godinu na-braja svega 1386 jedinica s letnjim vežbalištem, od kojih je bilo 164 društava i četa, koje su imale vlastito letuje vežbalištc. Društvenih iekara bilo je 676.
Ako otsek uspe da pokupi još ne-koje izveštaje od društava i četa, biče statistika još potpunija, pa je na našim župama i jedinicama, da omoguče taj irad.
Sadašnje stanje Saveza je 927 društava i 1292 četa; svega 2219 jedinica. Još uvek opažamo, da pojedine župe, naročito one, koje su u statističkom pogledu rada najzaostalije, dozvolja-vaju usprkos svih dosadašnjih zaklju-čaka saveznog izvršnog odbora osniva-nje novih četa u masi, što sumnjamo, da če biti od koristi za župe same te za našu organizaciju uopče. Uvereni smo, da če so taj proces jedanput zaustaviti, ali ponovno molimo bratski Izvršni odbor, da skrene naročitu pažnju tome pitanju, jer smatramo, da je pri sadašnjem broju prednjaka i prednjačica nemoguče podržavati sa-dašnji tempo kod starih, več osigura-nih jedinica nego kod toliko novih.
Rad na saveznom katastru iteče normalno. Sada je »reden katastar potpuno do slova H te če trajati još nekoliko meseci do njegovog potpunog sredenja u celosti. Nakon toga pristu-pičemo redovitom katastarskom radu, a zatim doči če na red i naraštajski katastar. — Izveštaj prima se do znanja.
Nakon. toga tajnik brat Brozovič izveštava o tekučim poslovima, pa se
temeljem njegovog referata donose odnosni zaključci:
Za sokolsku značku dece se ras-pisuje natečaj, u kome če učestvovati svi jugoslovenski umetnici. Primljene radove oceniče naročiti Žiri, koji če odrediti izvršni odbor Saveza.
KRONIKA
Smrt dra Mirka Kodolije. Dne 10
o.	m. umro je u Šibeniku poznati naš književnik dr. Mirko Korolija, inšpektor Ministarstva prosvete. Pokojnik ro-dio se u Kistanju godine 1886. Pravne nauke studirao je u Zagrebu, Beču i Pragu, gde je i doktorirao. Več vrlo mlad počeo je da piše, pa je svoje prve pesme objavljivao u Zmaj Jovano-vičevom »Nevenu«. Osim zbirke pesa-ma »Pesme« iz godine 1914 i »Nove pesme« iz god. 1924 on je napisao i dve drame u Štihovima, i to: »Zidanje Skadra«, kojom je dobio 1920 Dcme-trovu nagradu za književnost i »Juga-nu, vilu najmladu«. Korolinije pesme štampala je i Srpska književna zadruga u Beogradu, i ova knjiga nagrađena je i od Akademije nauka. Pokojni Korolija spada u red pesnika epopejskih zanosa, bio je jedan od bardova naci-onalističke omladine. Bio je dramaturg pozorišta u Splitu i u Sarajevu, a kas-nije dodeljen je Ministarstvu prosvete. Shrvala ga je grudna bolest.
Jugoslovenski pravnici u Bugar-skoj. Ovih dana boravili su u Bugar-skoj jugoslovenski pravnici, koji su bili u svim krajevima, a naročito u Sofiji, srdačno i iskreno primljcni. Njihova poseta bratskoj Bugarskoj opet je jedna značajna manifestacija bratstva, pa je u tom pogledu i značajna izjava samog pretsednika vlade g. Kimona Georgijeva i pisanje bugarskih listova, koji oduševljeno pozdravljaju sistematski rad na jugoslovensko bu-garskom zbliženju.
f Marija Kiri. Dne 4 o. m. umrla je u Valensu gospoda Marija Kiri. su-pruga i odlična saradnica pokojnog prof. Kirija, koji je otkrio radij i njegovo značenje za lečenje. Velika pokojnica, koja, ima ogromnih zasluga na uspesima svog supruga bila je rodom Poljakinja. Rodena je u Varšavi 1867 kao kčerka direktora liceja Sklo-dovskog. Godine 1891 došla je na študije u Pariz gde se upoznala s prof. Kirijem, s kojim se onda veneala god.
tupa "Banja CuKa
BOS. GRADIŠKA. — U nedelju 17 juna priredilo je ovd. Sokolsko društvo svoj javni čas na kome su uzele učešča u velikom broju čete iz Donje Doline (sa 40 članova), Turjaka (20 muške i 9 ženske dece), Vrbaške (21 član i 56 dece), Mašiča (20 članova), Razboja (32 dece) i Kosirejeva (12 dcce), dok je Bos. Gradiška dala: 21 člana, 16 članica, 28 gimnaziskog ženskog naraštaja, 20 gimnaziskog muškog naraštaja, 20 naraštaja ženske stručne škole, 40 ženske dece, koja su tri puta nastupala, i 40 muške decc. Sama organizacija ove velike i lepe svečanosti upravo je za divljenje, a disciplina bes-prekorna. — U 11 časova pre podne krenula je kroz grad, iskičen zastavama, jedna impozantna povorka od 597 sokolskih pripadnika iz četa: Bos. Gradiška, Donja Dolina, Turjak, Kozinci, Mešiči, Kosijerevo, Vilusi, Razboj, Gornji Podgraci i Vrbaška. Klicanje, pesma i svirka oživele su i ushitile ovaj inače tihi grad. Za povorkom je išao ogroman broj gradana, tako da je ovo do sada najveličanstvenija sokolska svečanost u Bos. Gradiški.
U 2 časa posle podne priredena je štafeta na 1000 m za članove, a na 240 m za članice. Zatim, trčanje na 1500 m i na 100 in, bacanje kugle, diska i kopija. U ovim lakoatletskim disciplinama postignuti su zaista odlični rezultati. Kao prva plasirala se je Bos. Gradiška, a druga Donja Dolina.
U 5 časova posle podne počeo je javni čas u ovdašnjem parku sa slo-bodnim vežbama, u vežbama na spravama. Još pre 4 časa gradski park je bio prepun gradanstva. Nastup članova naročito decc i članova sa sela, do-čekivan je dugotrajnim i spontanim aplauzima. Očaravala je več sama disciplina članova. Seoska deca i članovi požnjeli su sjajan uspeh oštrinom i si-gurnošču koja je impresionirala, dok su gradani, članice i članovi, izvodeči vežbe za sarajevski slet, divno i pokazali preciznost u svakom pokretu. Naj-efektnija tačka celoga programa bila je slikovita petka banjalučke župe (7X5 redova), koja jc dana s maksi-
Na otvorenje sok. doma u Krapini kao delegat Saveza odreden je zamenik starešine brat Križ.
Prima se do znanja izveštaj zame-nika starešine brata Križa o župskom sletu u Celju, kao i o razvidu župske
1897. Još po smrti svog velikog supruga ona je nastavila naučnim radom, pa je i ona kao naučnica uživala velik ugled. Bila je jedina žena, koja je dva puta uzastopce dobila Nobelovu nagradu.
100 godišnjica rodenja Jana Nerude. Dne 8 jula proteklo je 100 godina od rođenja Jana Nerude, jednog od najpopularnijih čeških pesnika, kojeg je češki narod brzo posle njegove smrti uvrstio medu svoje najmilije umetnike, stvorivši tako triumvirat najomi-ljenijih umetnika: Smetana, Manes, Neruda. Neruda je bio sin siromašnih roditelja, te se je morao mučnim radom probijati kroz život. Bio je novinar, humorist, pisac feljtona — a ipak možda prvi socijalni pesnik češkog naroda. Dok je živeo mnogi ga nisu razumeli, ali posle njegove prerane smrti postaje jedan od klasika češkog pesništva.
PREDNJAK TRAŽI UPOSLENJE
Limarski pomočnik star 20 godina sa sokolskim društvenim pred-njačkim ispitom traži uposlenje. Obratiti se na
Sokolsko društvo Pleternica.
IfNJUGEiLlSTOVl
Nova knjiga o dr. Miroslavu Tlršu
Ove godine, kada sc navršava 50 godina otkako je tragično preminuo osnivač i ideolog sokolskog pokreta dr. Miroslav Tirš, izdala je knjižna naklada ČOS novu, lepu knjigu o njemu i njegovu radu. Knjigu nije napisao samo jedan pisac, več ona sadrža-va čitav niz izvršnih članaka najbo-ljih sokolskih pisaca i poznatelja Tir-ša kao dr. Šajnera, pretsednika Masa-rika, Krasnogorske, Renate Tirševe, Jaroslava Vrhlickoga, Birne, Gola, Ho-stinekoga, Madla i drugih.
murnom istančanosti i ireljefa. Naraštaj osnovnih škola u vežbama s pevanjem, zadivio je i oduševio gledaoce elatko-šču dečijih pokreta. Vanredan uspeh postigle su naraštajke gimnazije i stručne škole, dokazujuči ovim nastu-pom da če se od njih razriti odlične vežbačice. Poslednja tačka programa bile su vežbe članova na spravama. I tu je uspeh bio iznad svakog očekiva-nja. Iza toga oduševljeni gledaoci su se razišli, da se u veče ponovo skupe u velikoj sali g. J. Kalafatiča, gde se je održalo sokolsko veselje bez kapi alkohola. Na ovoj veselici otsvirali su na tamburama članovi čete Donje Doline karišik makedonskih pesama, a još na javnom času divno su otpevali pes-mu »Iz bratskog zagrljaja«.
Bos. Gradiška ovim velikim moralnim i materijalnim uspehom i ovakvim radom ohečava, da če uskoro zauzeti, vidno mesto u našoj banovini.
Ž.upa Beograd
BEOGRAD III. — Tečaj narodnih igara za beogradske prednjake. Sokolsko društvo Beograd III, odlučilo jc da priredi tečaj narodnih igara ne samo za svoje prednjake, nego i za prednjake, odnosno prednjačice svih ostalih sokolskih društava u Beogradu.
Tečaj, koji je počeo 14 aprila, a završio se 19 maja, vodila je sestra Ljubica S. Jankovičeva uz pomoč svoje sestre, Danice S. Jankovičeve, pro-fesora. Održano je pet sastanaka, deset časova. Prednjači su se odazvali u lepom broju koji je u glavnom rastao. Prosečno, na časovima jc bilo zastup-Ijeno po pedeset prednjaka(čica).
Prešlo se oko dvadeset Starih originalnih narodnih igara iz raznih jugo-slovonskih krajeva. Te su igre: Ja posejali lubenico (Pljeskavica, Šaljivo kolo), Divna, Divna, Ti morno, Neda grivne, Tasino kolo, Meri Tončc (iz Lazaropolja kod Galičnika), Devojačko kolo, Trojanac, Kurtoviča kolo, Zup-čanka, Ajd’ na levo (Levka, Paračinka, Osamputka), Durdevka, Niševljanka, Iz Banje ide, Vranjanka, Zetsko kolo (otvoreno i zatvoreno), Cršničko kolo (zatvorcno i u parovima na obrtanje),
Šumadinka i Ajde Veliče (igra se u Ga-ličniku, Ohridu, Mevrovu i Nerodim* iju).
Na prvom sastanku sestra Ljubica Jankovič održala je predavanje O tečaju narodnih igara za Sokolstvo i 0 njihovoj primeni. Tom prilikom dala je prednjacima uputstvo za rad i iz' vesna teoriska objašnjenja, pa je Pre‘ šla na prikazivanje igara. Prisutni su bili i članovi starešinstva i prosvetno^ odbora. Na kraju se brat starešina Drago Živanovič prvo obratio sestn Ljubici Jankovič i zahvalio joj što je tako nesebično počela akciju na skup-ljanju, oživljavanju i šircnju narodmn igara, akciju. koja je od velikog značaja za Sokolstvo. Zatim je uputio nekoliko srdačnih reči prednjacima. Za-hvalio im je što su se u tako lepoto broju odazvali j pozvao ih da ovoga puta budu gosti Sokolskog. društva Beograd III. Izrazio je želju da se isbrajc u interesovanju i oduševljenjn za ovu nacionalnu stvar, i da se P3 jesen produži rad u istomc pravcu dtižim tečajem za narodne igre.
Učcsnici tečaja pokazivali su i dalje sve veče interesovanje i svojim od' zivom, i brzom primenom naučenih igara, i 'Praženim obaveštenjima.
U toku tečaja interesovanje za oživljavanje narodnih igara pokazal® su svojim pose tarna i sestre učitel jice iz raznih prosvetnih odbora. Tečaj Je posetila i savezna načelnica sestra Skalarjeva, i njene zamenice sestre Trdinova i Brozovičeva. Prisutan jc bio na jednome času i g. Vladimir R. Dorde-vič, kompozitor i lirički folklorista, či' ja se zbirka narodnih melodija za za violinu i pevanje, upotrebljavala na tečaju. Bio je jedanput i g.Mitar Vlahovič, kustos Etnografskog muzeja u Beogradu. Dolazili su i članovi prosvetnog odbora i starešinstva Sokolskog društva Beograd III.
Sve ovo do sada izloženo pokazuje da je ovaj prvi posebni tečaj narodnui igara za beogradske prednjake, čiji ie glavni cilj bio da probudi jače intere-sovanje za narodne igre, u tom P°' gledu potpuno uspeo.
Na poslednjem sastanku je bra* starešina Drago Živanovič u svom® govoru pozvao Sokole da ne sklope krila i da budu gotovi da na jesen aa' stavc započeti posao. Pri oživljavanju starih narodnih igara nije samo igra 1 zabava po sredi. Iza toga je vrlo ozbiljna stvar: da se čuva i spasav® od zaborava blago naših predaka p*a' čeno tolikim žrtvama. Pošito je zahva; lio sestrama Jankovič na plemenito] inicijativi, upuhio je i prednjacima za-hvalnost na odzivu, bez kojeg se ova lepa ideja ne bi mogla ostvariti.
Na kraju sestra Ljubica Jankovi®: održala je završni govor na tečaju-Pošto je zahvalila bratu starešini srdačnim bratskim rečima i predlogu za jesenji tečaj, članovima prosvetnog. odbora i starešinstva Sok. društva Beograd III što su priveli u delo ideju 0 tečaju, a prednjacima i prednjačicafl1* na interesovanju koje su pokazali ?a oživljavanje pravih starih narodnih igara pri sokolskim jedinicama, ponovila je nekoliko tačaka uputstva za ra® zbog onih učesnika tečaja koji nisu prisustvovali prvome času. Naročito ih je molila da pokazuju samo one igre koje su potpuno savladali, da ih pr®' nosc na vežbače u ncizmenjenom ohlr ku uz prave narodne melodije i r®®1 koje im pripadaju. Još im je predoč»a da ne žure s preradivanjem i stilizo-vanjem dok narodne igre ne upoznaju, do 'tančina, i da svoje prerade i stilizacije, ma u kome pravcu da ih izvedu. ne nazivaju narodnim igrama.
Time je završen ovaj prvi poseb®1 tečaj narodnih igara za beogradsk® prednjake pri Sokolskom društvu Bet>" grad III.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO RIMSKE TOPLICE-ŠMARJETA. — Tukajšnji Sokol je proslavil Vidovdan že v n®' deljo 24. junija z dobro uspelo akademijo, katere program jo bil okusfl® izbran in dobro dovršen. Dvorana hotela »Nova pošta«, kjer se je proslava vršila, je bila nabito polna. V velike®! številu so prisostvovali akademiji tu<® letoviščarji, katerih je že. zdaj pri «a^ mnogo na zdravljenju in oddihu. ga dne je bil v proslavo tudi vsak»let' ni društveni cvetlični dan.
V nedeljo 22. julija bo imelo našč j društvo svoj vsakoletni javni nastop in se na to prireditev vabijo že scda-[ vsa sosednja bratska društva. Pribito na omenjeno nedeljo, bratje in sest|re’ vsi v prekrasne Rimske toplice. ■ : Na svidenje!	S.	L-
ROGAŠKA SLATINA. — Soku1' sko društvo v Rog. Slatini je priredG v nedeljo, dne 24. junija t. 1. ob 20v® v reprezentančni dvorani Zdravilišč® ga doma svojo vsakoletno tradicio®® no akademijo v proslavo Vido v® K dne. Spored je bil prav skrbno vl°r.r in je obsegal 10 točk. Uvodnemu ® govoru br. društvenega starešine _c Koltererja so sledile telovadne t°c^e, članov in članic, moške in ženske ce, ženskega naraščaja, članic, mOj’A dece, ženske dece (Rdeča kap' moškega naraščaja, članov, članic (; jj cis). Telovadci in telovadke so iz^J v pred številnim občinstvom doma®1
zastave Sok. župo Celje.
II NAS IH 1U PA DRUŠTAVA it ETA
ш gostov svoje уаје nad vse odlično, slasti so ugajale skupne vaje članov ® ciaaic na melodijo »Pridi Gorenje« ‘er eksaktno izvedene proste vaje članov m članic za Sarajevo. Zelo je za-tudi simbolična vaja članiie »Narcis«, enako prav lepa izvedba pro-stm vaj m. in ž. naraščaja za Sarajevo er igre dece. Splošno je pokazalo članstvo uspeh marljivega dela v zim-SKm mesecih v telovadnici ter je lahko na Syoje delo zelo ponosno.
Župa Kragujevac
RUDNIK SISEVAC. — Vidov--an’ 28 juna o. g. proslavljen je sve-ano od Sokolskog društva Rudnika oisevac.
Po podne u 6 sati bio je zbor So-ola na vežbalištu »Pobeda«, gde se je onnirala povorka, koja je prošla, na r H .zastavom, kroz glavnu ulicu “Oika i kroz radeničku koloniju.
i Л povratku na vežbalište, održan je Kratak govor o značaju ove prosla-JV ^dana je pošta palim borcima za J™”' Zatim je ženski dečji pod-vežbe 'Zveo vr'° usP£^e * skladne
i P veče je bila priredena sokolska anemija. Članovi su izveli wlo uspe-m,Pr<fe vežbe i skupine. Dečji podri le 'takoder sudelovao: izveo je vr,ste ritmičke vežbe i jedan kratak, 0 duhovit pozorišni komad.
Poseta je bila obilna.
Svi	je	muzika	sudelovala u
® ovim priredbama.
Ž«*jша Novi Sad
rad РЛ,ТК9УАКАОШ. — Prosvetni
Svet • zeći 11 novu godinu irada, pro-vešt' 0c^or Je u svom godišnjem iz-Ctt na 6lavn°j skupštini jasno zali 5? . razdu rada, kojom mu valja iči tako važno j godmi.
ni »izolski dom, na glavno j skupšti-Zanv samo lepa, idealna slika i divna nr. ,1Sao brata starešine V. Višoševiča, 30 je realnost. sj -.Svi oni mnogobrojni radovi, koje U2 I Prosvetni odbor zadavao, nisu čin* - Postavljeni, nisu uzalud u ve-nij' '•	Jer	dom	je	več	tu.	Ako	i
гаЛ JO® Sotov, a on upravo očigledno astc >z tla.
■\:ui Pr5^.rarn rada sadrži 14 tačaka.
iVaznije su sledeče: pr .?). Idejnu školu za novo članstvo ski/^.na 2 tečaja: proletnji i jesen-letn- je i do sada bio držan). Pro-pu;|a. škola je zamišljena kao nadela	u	k°j°i	se	članovi	na-
vaju ozene zakletve detaljno upozna-
4im
el*	'	J	UU1/.U1I4.
Član*ellma i vežbama protumačene su n'zac naivaznija poglavlja »Orga-SaW„i4e<< > »Puteva i ciljeva« i razna °k°fska gesla.
геј Valja osnovati društveni mu-l’ošto-C- ? društvo u Petrovaradinu prošl * Rodinu. Ima lepu tradiciju i način0 ^°d*nc proslavilo je svečanim t)red^°m. sv°iu 20-godišnjicu. Sve slike, Ija y p Povelje i t. d. iz toga razdobju -a sc sakupe i u tom muzeju Vara aju- Akcija je započela, i za ču-b0t i niUzeja izabrao je prosvetni od-Jemriča Adama, knjižničara. OtetDi ,v* društveni časnici treba da se tie ];„? na »Sokolski glasnik« i struč-št0 f »Sok. prosveta« i »Soko«, J® takoder izvršeno.
treta • Akademije i svečane proslave Uašnin- nadaUc da s® održe na dosa-јц vj! J visini, i da i nadalje vrše svo-ko|si. Zt\u misij u: širenje i jačanje so-lepj e 1 nacionalne ideje. Dosadašnja ^wlmca škole, Sokola i doma uvršča, kao zalog lepše bu-sPoni(-r.j A^acIemija na Strosmajerov U napred П’ naJt*olji je doikaz da se ide
2venost?SnOVati otse^ štednje i tre-
^držati tečaj za društvene čas-7\ s,
Pažnju' r2mPi treba posvetiti veliku više ; : ,° Ј? činjeno i dosada, a još diti^ ,nz>vnije u ovoj važno j go-e^je sv^ do^^a svoje naročito obe-
streljaniCaQ°un Proslavom 20-godišnjice
sta- zLtrh a iz raznih sremskih me-°v°Sodi5 f -U te obletnice kreče se ceo Odbor ,nJ' društveni rad. Prosvetni Sv;tk(>m пч-? svo^m članovima da 1 tia vežh v)r'1 upozoruju članstvo važan m^ania * na akademijama na taj ^učcn?T-n,at’. tako da svi spremni i Vg	c ek a j u dan svečane prosla-
r>tontJCn' su Podaci o streljani-;ainičana r.enia ,s.u mesta streljanih Ba-\e]ika kr»nfa 1^Рата i održana jedna ^ *nesta СГСпс*Ја delegata iz srem-
bić(n^?-,Vin?a Petrovaradinske tvr-^i’Ocinirr, m ^S a.v^cna spomen - ploča , w lcima « Beške, Bolje-u sararlr. ■ °^-e vlasti preuzele su .Oracle	kotekim	društvom
v . mesto i,	Ladovi	su u toku. To
lepo i,r«I	1 ma*e	kapelice, biti
lat urc°eno.
»ju ц^^,.сс Sokolsko društvo na lj^ (iedan	C	streUanih iz
Па ’^^dan den	-C s.trelian 114 firob-
tr J1* nalSi «Sa!l A'Lna) 1 Zemi"
Citnoi 1 ^rt>. c^a Poručnika
ra. koii je smelo ustvu-
dio: »da svetski rat mora s vršiti pobe-dom Slavenstva« i zato izgubio svoj mladi život.
Na ledinama, «de su poginuli Ba-tajničani, podignuta je humka visoka 5 metara, na kojoj oe biti podignut veliki spomenik s naoisom i imenima poginulih na našem i francuskom jeziku.
No najlepši zaiednioki spomenik svim tim nevinim žrtvama biče novi Sokolski dom za koji je načrt i plan kao i sve skice izradio brat Lazar Ve-licki u saradnji s arh, br. Durom Ta-bakovičem.
Materijalnu stranu izgradnje osi-gurao je ban Dunavske banovine br. D. Matkovič svatom od 100.000 dina-ra, gradonačelnik grada Novog Sada br. dr. Branislav Borota s ustupanjem eelokupnog zemljišta dosadašnjim zgradama i svotom od 50.000 dinara. Ceo upravni i nadzorni odbor, sud časti kao i ostali članovi pomažu gradnju raznim materijalom, vožnjom materi-jala i t. d.
Sam dom imače s ulice lepu i mo-numentalnu fasadu s uzidanom spo-men-pločom na kojoj če biti urezana imena svih žrtava. S dvorišne strane biče velika dvorana duga 30 metara, široka 11 metara i visoka 7.5 metara s lepom pozornicom i svim prostorija-ma, koje su potrebne za vežbe i razne priredbe. Ceo prostor pred fasadom biče ukusno parkiran i tako če cela zgrada činiti vrlo impozantan i ujedno prijatan utisak.
Svečana proslava započeče 8 septembra osvečenjem grobova, spomenika i spomen-pfoča, a nastaviče se osvečenjem novoga doma i razvijanjem i osvečenjem sokolske zastave, koju je blagoizvoleo da društvu pokloni N j. Vel. Kralj.
Taj momenat, kada društvo bude primilo na ruke brata starešine simbol svoje Otadžbine, dar svoga uzvišenoga Kralja, biče kulminacija cel« proslave.
Zatim če biti održan svečani javni
čas.
Župa Maribor
KRIŽEVCI PRI LJUTOMERU. —
Naše društvo se je v preteklem šolskem letu dvignilo nad ono višino, ki jo je zavzemalo v zadnjih štirih letih, kar pričajo nastopi in prireditve preteklega šolskega leta. Skozi vse leto je telovadilo 18 članov, 13 članic, 24 moške in 30 ženske dece. V tem letu se je osnovala tudi vrsta moškega (11 naraščajnikov) in vrsta ženskega (10 naraščajnic) naraščaja. Vsi oddelki so dobili veselje do velikega sokolskega dela, k čemer je mnogo pripomoglo, soglasje v društvu, ki se je baš v tem letu pojavilo. Naši telovadni oddelki so posetili vse bližje nastope, na župnem zletu je bilo 30 telovadečih, kjer je dobilo društvo tudi drugo mesto pri štafeti.
Prosvetno delo je bilo tudi živahno. Društvo je vprizorilo 3 veseloigre s petjem, ki so odlično izpadle, s spremljevanjem domačega tamburaške-ga zbora. Vse požrtvovalno delo društva je priznalo tudi okrožje, ki je priredilo baš radi tega nastop v Križevcih.
KRIŽEVCI PRI LJUTOMERU. — Zlet murskega sokolskega okrožja. V
nedeljo 27. junija popoldne je priredilo mursko sokolsko okrožje svoj VIII. zlet v Križevcih pri Ljutomeru. Zleta so se udeležila vsa društva in čete v okrožju s članstvom, bližnja društva pa z naraščajem in deeo. Pretežno večino telovadečih so dala društva Ljutomer, Križevci in Veržej.
Nastop je vodil okrožni načelnik br. Stopar in okrožna načelnica s. Samčeva. Ob 12. mi so se začele skušnje telovadečih, ki so trajale do prihoda obeh vlakov iz Radgone in Ljutomera.
Ob 15.30 se je vse uniformirano in neuniformirano sokolstvo formiralo v povorko, ki je krenila od kolodvora po Križevcih.
Mogočno sokolsko armado je pozdravljalo domače prebivalstvo, sokolska in šolska deca. Vsem gostom in na čast soikolstvu so plapolale državne zastave, ki so visele tudi raz kmetskih hiš. Povorki je sledil telovadni nastop vseh telovadnih oddelkov. Vse telovadne točke so pokazale, da se v okrožju res intenzivno dela. S posebno točko na breh bradljah je nastopilo društvo Ljutomer. Na sporedu je bila tudi štafeta decc, tek dece v vrečah in tek dece po štirih. V vseh tdkih je odnesla zmago deca sokolskega društva Križevci.
Vse telovadne točke je spremljala domača okrožna godba iz Male Nedelje pod vodstvom br. Preloga. H koncu je pozdravil vse zbrano Sokolstvo in občinstvo starosta društva br. Skuhala v imenu domačega društva in v imenu občine.
Temu je sledil kratek idejni nagovor okrožnega prosvetnega nadzornika br. Karbaša, ki je v svojem govoru poudarjal zgodovinsko važnost 28. junija ter v bodrilnih besedah pozval vse telovadeče članstvo in vaditelje k vestnemu sokolskemu delu. Svoj govor je zaključil z vzklikom Nj. Vel. kralju in Nj. Vis. br. prestolonasledniku, k čemer so se priključili tudi vsi navzoči, godba pa j,e zasvirala državno himno.
Po nastopu se je razvila prijetna
zabava pri šotorih. — ec.
iupa Osijek
OSIJEK. — Društveni prednjački ispiti održani su u Osijeku, Gornjem gradu 16 i 17 juna. Ispit su položili brača Jankovič Oto, Rajič Bogoljub, Srdak Josip, Srdak Stevo i Šulc Josip.
ŽUPANJA. — Ovdašnje Sokolsko društvo u vezi s osnovnem i gra-danskom školom te mesnim društvima priredilo je dne 28 i 29 juna vidovdan-sku proslavu. Prvi su dan bile svečane zadušnice, a posle njih sama proslava u vrtu osnovne škole. Kratki historijat i značenje kosovske bitke po naš narod izneli su brača Struruje i Gulešič. Deca osnovne i gradansike škole istu-pila su s nekoliko zanosnih prigodnih deklamacija i pevanjem. Proslava pr-vog dana završila se deklamacijam učenika gradanske škole Sekura »Vi-dovdan«.
Drugi dan, na Petrovo, bila je javna vežba ovdašnjeg Sokola s ovim ras-poredom i to: J. Dopuda: Proste vežbe za mušku i žensku decu. 2) Proste vežbe za muško članstvo. 3) Proste vežbe za ženski naraštaj. 4) Igre i vežbe muške i ženske dece. 5)-^roste vežbe za mušku i ženisku decu. 6) »Gašo«, izvadahu mlada ženska deca. 7) Vežbe s bbručima, izvadahu starija (ženska deca. 8) Vežbe te igre muškog članstva i narastaja (odbojka). 9) Proste vežbe muškog naraštaj a. 10) Vežbe na spravama. Sve su točke, a osobito one muškog članstva, izvedene lepo. ne-usiljeno, efektno, pa su Sokoli i Soko-lice bili burno aklamirani od prisutnog opčinstva. Priredba je uspela u svakom* pogledu.
Kupuje se konj
Sokolsko društvo Dugirat, župa Split, kupilo bi (vežbačeg) konja, dobro uzdržanog. Ponude pod oz-nakom cene i uveta plačanja te s opisom i izgiedom konja slati na društvo.
Župa Splii
SUTIVAN. — t Brat Ivan Markov. Dana 16 juna 1934 godine u sp lit-skom sanatoriju umro je starešina Sokolskog društva u Sutivanu brat Ivan Markov.
Mrtvo telo brata starešine bilo je preveženo parobrodom iz Splita u Su-tivan dana 17 juna 1934 godine da se sahrani u vlastitoj grobnici.
Na mesnom pristaništu spomenu-tog dana i to oko 8.30 časova celokupno članstvo svih kategorija mesnog Sokolskog društva, s mnogobrojnim pučanstvom dotekalo je umrlog brata starešinu otkud ga je ispratilo do Sokola (opštinska dvorana) gde je bio izložen do 10 časova.
U 10 sati usledio je sprovod po-kojnog brata starešine Ivana Markova iz sokolane do mesne crkve. Pred mesnim opštinskim domom oprostio se je s pokojnikom umesto mesne opštine, kao njezinim odbornikom i bivšim pretsednikom, opštinski tajnik br. Ju-raj Ljubetič, koji je veoma dirljivim rečima ocrtao život br. starešine Ivana Markova. Iza ovoga mrtvo telo bilo je ispračeno u mesnu crkvu uz pratnju eelokupnog članstva mesnog Sokolskog (/ruštva, članova br. Sokolskih društa-va Milna, Supefcar i čete Dolnji Hu-mac, te deputacijom br. Sokolske žu-pe Split, pretstavmštva mesne opštine i ostalim mnogobrojnim mesnim pučanstvom, kao i glazbom br. Sokolskog društva Milna. Nakon ispevanog opela u mesnoj župskoj crkvi, koja je kroz čitavo vreme bila dupkom puna, kre-nuo je sprovod put mesnog groblja, te su iza zadnjeg blagoslo va ud e! j črnog pokojniku brača članovi otpevali po-smrtnu oproštajnu pesmu, a iza toga se je s pokojnim oprostio g. Emil Brmbolič. Nad otvorenom rakom veoma dirljivim govorom oprostili su se s pokojnikom potstarešina sutivanskog društva br. Bogomir Šlahta, br. Petar Mrklič u ime Sokolske župe Split i br. Trebotič, prosvetar br. Sokolskog društva Milna.
Pokojni brat Ivan Markov snašao je dužnost starešine mesnog Sokolskog dru'tva od momenta njegovog osnutka do poslednje« časa svog života.
Pokojni brat starešina Ivan Markov svojim neumornim radom i pre-garanjem ostavio nam je svetao primer radinosti u svojemu privatnom, javnom i nacionalnom životu i zato neka je večna slava bratu starešini Ivanu Markovu.
*
Ovom prigodom u počast spome-nutog pokojnika darovaše dobrovoljni doprinosi za gradnju Sokolskog doma siedeči:
Dr. Lauš, Split, 100, dir. Kraljevič Uroš 50, Petar Mrklič 20, N. N. 10, Ivanovič Petar KM), Kirigin Toma 20, dr. A. Tresič-Pavieie 50, Ivan Grubšič 100, Bogomir Šlahta 50, Jurjevič Ante 20, prof. Andro Jutronič i Petar Jutro-nič 50, ing. Jutronič Nebodar 10, Luk-šič Hinko 10, Marko Jukič 10, Matošić Jordan 50, Lukšič Josip 25, J. Zupanič 5, N. N. 5, Dcfinis Andro 5, Kirigin Rudolf 10, Vicko Jutronič 10, N. N. 10, P. Ilič 50, Pogačar 10, Josip Definis 25, Ivan Mohorovič 25, Ivan Zuanič 5, Petar Matkovič 5, Toni Jutronič 10, Šime Dujmovič 15, Ivan Vidovič 15, V. Mariševič 10, Roko Ivanovič 10, Janko Ivanovič 25, Brača Lukšič 50 Din.
tupa SušaK - Rijeka
FUŽINE. — Prosvetni odbor ovoga društva priredio je dne 28 juna ove god. svečanu proslavu Vidovdana s akademijom, koja je vrlo lepo i dobro uspela.
Starešina brat Kauzlarič Ante ot-vorio je svečanost prigodnim pozdravnim govorom, dok je brat Lovrič ing. Ante, društveni prosvetar, održao predavanje o značenju »Vidovdana« nakon čega su deca otpevala državrau himnu.
Zatim je više školske mladeži, koji su takoder članovi ovoga društva, oclr-žali 11 nacionalnih deklamacija, te igrokaz »Istra« od Bartuliča, što je sve za ovu zgodu priredila sestra Modrič Josipina, učiteljica. Zatim su odlično odvežbali muški i ženski naraštaj svoje proste vežbe.
Svu ovu priredbu članovi i naraštaj ci tako su lepo i sikladno izveli da su odneli divan aplauz.
K ovoj svečanosti osim članova društva prisustvovao je veliki broj prijatelja Sokolstva i drugih žitelja, tako da je ova svečanost završila na potpu-no zadovoljstvo.
Župa Tusla
LUKAVAC. — Od 25 do 31 maja održalo je naše društvo III idejnu školu za svoje novo članstvo, koju je po-hadala jedna sestra i 9 brače.
Škola se je održavala u sokolskoj čitaonici od 6 do 7 časova na veče.
Ukupno je održano 6 časova i to: Sokolska organizacija, 1 čas, predavao tajnik društva brat Stanko Drolc, Prosvetni rad u Sokolstvu, 1 čas, i Sokolska telovežba, 1 čas, predavao prosvetar brat Milišič Miloš, Istori j a Sokolstva, 1 čas, predavao brat Dragan Ra-deljkovič, Uloga Sokolstva u našem dr-žavnom i nacionalnom životu u sacfaš-njosti i budučnosti, 1 čas, predavao zamenik starešine brat ing. Bogoljub Jankovič, te Sokolska ideologija, I čas, predavao zamenik p ros ve tara brat Jankovič Aleksandar.
Kako dosadanje tako i ova je ško-k pobudila interes kako kod novopri-stupelih, tako i kod starih članova, koji su dolazili da slušaju pojedina predavanja.
Nastavnici su na svojim predava-r.jima uvideli interes novog članstva za Sokolstvo i sokolski rad, te kako su svi slušači primi j eni u društvo na pokušajno vreme, to če brat prosvetar predložiti da se redovni slušači ove škole prime u stalno članstvo.
Prema programu rada održače se u drugoj polovini ove godine još jedna ovakova škola. — I. B. B.
DRVENTA. — U nedelju 10 juna o. g. održalo je Sokolsko društvo u Derventi svoj javni čas i takmičenje svojih sokolskih četa uz sudelovanje muške dece seoskih škola sreza der-ventskog i bratskog društva Bosanski Brod, a na igralištu S. K. Građanskog.
Sve su tačke programa izvedene s uspehom, a izraz snage sokolske i na-de u još lepšu budućnost, pružila su muška seoska deca, koja su nastupila u lepom broju.
Istoga dana čete: Majevac, Klada-ri, Kotorsko. B. Dubočac, Miškovci i Komarica, takmičili su se za prvenstvo svoga matičnog društva.
Cela proslava imala je zdrav i veli-čanstven izgled, a svežinu svemu ovo-me dala su školska dečica iz: Johovca, Trstenca, Žeravca, Podnovlja, Duboč-ca, Belog Brda, Foče, Kotorskog i Lup-ljanica, koju su predvodili njihovi vas-pitači — narodni učitelji.
Cela ova proslava završila se je narodnim veseljem.
ZA VIDOVIČI — Sokolsko dru-j štvo Zavidovič priredilo je 10 juna svoj javni čas, posvečen deci i omladini.
Svečanost je otvorio brat starešina, koji je okružen mnogobrojnom de-čicom i članovima ovoga društva, upu-tio nekoliko reči roditcljima o značaju samoga dana, kao i o ulozi Sokolstva u nacionalnom, fizičkom i moralnom vaspitanju.
Vežbe su izvedene na opšte divije-nje prisutnih, a vežbale su sve kategorije društva. Još veču efikasnost izve-denom programu dale su vežbe članova sokolskih četa: Čardak, Vozuča i Stog. Program je bio ispunjen i s nekoliko patriotskih recitacija od kojih je našla pravo svoje mesto recitacija »Živeo Kralj«.
Veliki broj prisutnih, pokazao je veliku ljubav našega naroda prema Sokolstvu i njegovim idealima.
I.	B. B.
Župa Varaždin
IVANEC. — 24 juna održalo je naše društvo svoju javnu vežbu.
Uoči javne vežbe održana je bak-ljada na kojoj su prisustvovala sva mesna društva bilo korporativno ili preko delegata. Na mesnom trgu odtr-žao je govor prosvetar brat E. Janaček istaknuvši važnost sokolskih jubileja, koji se slave u ovoj godini, a s kojima u vezi se održaje i zagrebački
sokolski slet. Nato je povorka prače-na masom sveta obišla ostali deo mesta uz zvukove glazbe i oduševljeno klicanje i onda se razišla.
U nedelju je bila javna vežba. — Prostrano i lepo okičeno vežbalište primilo je mnogo posetilaca, koji su s odobravanjem pratili izvođenje programa. Prisutni*su i izaslanici br. župe. Uz sve kategorije domačeg društva nastupile su bilo zasebno bilo u sku-pu deca izBednje te članovi izBednje, Varaždina i Maruševca. Sve kategorije vežbale su propisane sletskc vežbe, a naročito skladno uspele su one nara-štajaca i naraštajki. Brat Vraničar lepo je zabavio publiku nastupom dece konjanika - Alkara, u koju je uneo mnogo i vlastitih elemenata te iz ved-bom ženske dece »Sa sela«. Članova-vežbača nastupilo je ove godine znatno, više, a pogotovo se vidi lep napredak na spravama. Župu su zastupali brača Zima i Pongračič. Posle programa održana je zabava.	E.	J.
IVANOVEC. — 28 VI proslavila
je ova mlada četa Vidovdkn. Svečanost je održana naveče na iletnjem vežbalištu uz prisustvo brojnog seljaštva. Proslavu je otvorio pozdravnim goro rom starešina brat Kupec, a zatim je
0 značenju Vidovdana govorio prosvetar brat Hitrec. Četni pevački zbor otpevao je pesme »Pojmo pesmu« i »Hajte bračo«. Nakon proslave prošta je selom sokolska povorka.
MAČKOVEC. — Svoj četvrti javni nastup održala je ova četa 24 VI o. g. Na rasporedu su bile zagrebačke
1 sarajevske sletske vežbe svih kategorija, deeje igre, skupine, pevanje i vežbe na spravama. Na ovom, u svakom pogledu uspe lom nastupu. učestvovak su i čete Še rukov ec, Priirislavec, Novo-selo, Zasadhreg, Vratišinec i Nedefi-šte te društvo Čakovec.
MALI BUKOVAC. — U nedelju 24 VI o. g. održalo je naše društvo svoj četvrti javni nastup. U 15 sati krenula je mestom povorka. Na uk ra šenom vežbalištu održao je govor prosvetar brat Damič, nakon čega je svr-rana himna. Na vežbi nastupilo je m. dece 103, žen. dece 101, muš. naraštaja 40, žen. naraštaja 21, članova 86 i članica 6. Sudelovale su jedinke Veliki Bukovac, Kutnjak-Antolovec, Podravska Selnica, Ludbreg, Prelog, Donja Dubrava i Delekovec.
Nakon svršene vežbe održao je lep govor delegat župe brat Julije Kovačič. Posle je održana zabava.
MALI BUKOVEC. — Sokolsko društvo Mali Bukovec priredilo jie u
nedelju dne 24 juna o. g. svoj redoviti četvrti javni nastup.
U 15 sati krenula je impozantna povorka s lepo okičenog vežbališta s glazbom kroz samo mesto. Nakon povratka povorke na vežbalište, održao je prosvetar brat Damič patriotski govor, koji je završen burnim poklkama Njeg. Vel. Kralju i čitavom Kraljev-skom domu — našto je otsvirana himna. —
Društveni načelnik Potočnik označuje trubom početak javne vežbe. Pojedine tačke izvodene su uz pratnju glazbe.
Sam program izveden je ovim redom: 1) Kutnjak (ž. deca 24) — vežbe s venčičima. 2} Veliki Bukovec (m. dc~ ca 22) — proste vežbe. 3) Ludbreg (m. i ž. deca 38) — zagreb. slet. vežbe. 4) Kutnjak (m. deca 16) — vežbe sa šta-povima i 2 skupine. 5) Mah Bukovcc (m. i ž. deca 90) — zajedničke režbe s venčičima i zastavicama. 6} Selnica (m. naraštaj 12) — vežbe sa zastavicama. 7) Mali Bukovec (m. naraštaj 20) — Petorka. 8) Selnica (m. i ž. deca 26) — Oslobodenje Istre. 9) Ludbreg (8), Dubrava (13) — ž. naraštaj — slet. zgb. 10) Mali Bukovec (20), Ludbreg (8) — m. naraštaj — Sletske zgb. 11) VeL Bukovec (6), Delekovec (7) Selnica (13) — m. članstvo — Sletskc četne zgb. 12) Ludbreg (ž. članstvo (6) — Sletske zgb. 13) M. Bukovec (15), Vel Bukovec (6), Kutnjak (6), Selnica (12), Ludbreg (10), Dubrava (6) i Prelog (19) — članske sletske zgb. 14) Sprave: Mali Bukovec, Ludbreg i Prelog- —‘	,
Sve vežbe izvedene su dobro, a režbači nagrađeni dugotrajnim aplau-zom.
Nakon svršene vežbe, postrojile su se sve kategorije na vežbalištu, našto je župski izaslanik brat Kovačevič održao govor, pozvavši sakupljene Sokolove, da ustraju i nadalje « mariji-vom i nesebičnom sokolskom radu.
Nakon svršenog programa razvila se vrlo animirana narodna vcselica.
PODRAVSKA SELNICA _ 10 juna održana je treča javna vežtia ove čete. Prisustvovale su čete Vchki Btt-kovac. Kutnjak-Antolovec te društva Mali Bukovac, Donja Dubrava i Obleko vac.
Ogromna povorka prošla je pre vežbe mestom, a ne vežbalištu je sve sakupljene pozdravio tajnik čete, brat Hibi. Nastupili su članovi proste vežbe (45), žen. deca Kutnjak (24), muš. naraštaj (18), članovi četne vežbe (12), muš. deca V. Bukovac (23), muš. deca štapovima Kutnjak (14), muS. tfeca Sel-
niča skupine (12), m. naraštaj Mali Bukovec (15), m. i ž. deca Selnica •»Oslobođenje Istre« (24) članovi Selnica devetka i sprave.
Sve vežbe dobro su izvedene i to uz pratnju glazbi. Svečanost je bila vrlo dobro posećena.
VELIKI BUKOVEC. — 17 juna održana je javna vežba s ovim razporedom: 1) Pozdrav, deklamovao brat Dušan Repič. 2) Pevanje dečačkog zbora. 3) Proste vežbe članovi. 4) »Otadž-bina«, deklam, br. Franjo Zdelar. 5) Pevanje dečač. zbora. 6) Proste vežbe muš. i žen. dece. 7) Pevanje. 8) Članovi. Iza nastupa odigran je igrokaz »Ivica i Marica«, koji se mnogo s video.
Vežbu je posetio lep broj selja-štva ,te je na sve učinila ugodani do-jam.
iupa Vel. Bečkerelc
GUDURICA. — Sokolska četa u Gudurici proslavila je Vidovdan zajed-no s mesnom -Narodnom školom.
Posle službe božje, kojoj su pri-sustvovali svi pripadnici čete, otvorila su školska i sokolska četa u školskom krugu pred mnogobrojnom publikom svečanost pevanjem himne. Zatim su najmladi Soko brat Luta Jorgovič i drugi deklamovali sokolske i patriotske pesme.
Posle deklamacija muški i ženski podmladak i muški naraštaj izveli su proste vežbe, nakon kojih je br. Knap održao govor o značaju Vidovdana. — Svečanost je završena pesmom »Hej Sloveni«.
Istog dana u Markovcu, gde po-stoje otsek za mladež ove čete, nastu-pila su sokolska deca u živopisnoj na-rodnoj nošnji posle podne s prostim vežbama i piramidama.
2opa Zagreb
BANSKI GRABOVAC. — Naša četa priredila je 10 juna veliku vrtnu zabavu s akademijom. Zabavu je otvo-rio starešina brat Kojo Polimac s predavanjem »O Sokolima odnosno sokol-skom vaspitanju omladine u narodu«.
Vežbe muške dece i muškog naraštaj a izvedene su precizno i lepo. Članovi čete odigrali su dva pozorišna komada i to: »Dva smušenjaka« i »Pro-valnik«.
Posle programa nastala je igranka.
MORAVČE-BELOVAR. — Sokolska četa Moravče-Belovar priredila je u nedelju dne 24 juna svoju javnu vežbu. Sam nastup vršio se je uz pripo-moč matičnog društva Sv. Ivan Zeline i zagrebačkih društava. Osobito brojno je bilo zastupano Sokolsko društvo Za-
greb III, koje je došlo s 3 auto-kola te u glavnom ispunilo telovežbeni program, dok je Sokolsko društvo Zagreb I saradivalo na toj priredbi s glazbom konjičkog odeljenja.
Priredbu je otvorila povorka od svega oko 300 Sokola i Sokolica na čelu s glazbom konjiče Sokola I. Povorka je kretala ulicama Moravče i svršila na vežbalištu.
U 16 sati otvorio je priredbu brat načelnik čete Moravče Belovar Plcško Josip, koji je pozdravio prisutne. Zatim je naraštajac Sokola III Mečar Vje-koslav odižao predavanje »Zašto je potrebna saradnja sela s gradom«. Lepo je opisivao važnost jedinstvene sa-radnje što su prisutni na koncu odobravali s pljeskom. Telovežbeni raspo-red sledio je ovim redom: 1) Proste vežbe sa zatavicama uz pevanje mu-ška (9) i ženska (6) deca iz Sv. Ivana Zeline matičnog društva pod vodstvom br. starešine Marka Žarko. 2) Ženski naraštaj Sokola III (10) s. Ris Getruda.
3)	Članovi Sokola III s prostim vežbama za Sarajevo (15) br. Vunetič Slavko. 4) Ženska (8) i muška (15) deca iz Sv. Ivana Zeline s prostim vežbama br. Marko Zorko. 5) Članice Sokola III (4) s veslima sestra Vunetič Marjana. 6) Muški naraštaj Sokola III i Sv. Ivana Zeline (9) s prostim vežbama br. Vunetič Slavko. 7) Zadnja tačka članice Sokola III (9) s prostim vežbama za Sarajevo s. Vunetič Marjana. Ukupno su nastupala 62 vežbača, koji su dobro odvežbali razne proste vežbe. Raspo-red nije bio velik, ali se pokazalo veliko zanimanje za sokolski rad. Gleda-laca bilo je oko 500.
Zaključnu reč imao je brat Pleško, koji se je zahvalio društvu Zagreb III i ostaloj brači na suradnji.
Posle nastupa razvila se zabavica.
F. B.
POPOVAČA. — Sokolsko društvo Popovača priredilo je u nedelju 24 juna godišnji javni nastup u šumici iza opšt. zgrade. Premda je tog dana odr-žano nekoliko svečanosti u susednim selima, poset naroda bio je priličan. Stigla su Sokolska društva Kutina i Lu-dina, te Sokolska četa Voloder i delegacija iz Ivaničgrada. Nakon što je pevački zbor izveo državnu himnu, ot-počele su vežbe. Kod prve točke izvedene su sletske vežbe za decu. Uz podmladak popovačkog Sokola nastupilo je 220 m. i ž. dece drž. osnovnih škola Gračenica, Voloder, Stružeč i Potok. Nastup dece bio je u moslavačkoj na-rodnoj nošnji. Zatim je sledio nastup članova seljačke čete Voloder (20) sa sletskim vežbama, nadalje članova iz Popovače, Kutine, Ludine i Volodera na ruči i preči; članica (9) iz Popovače s prostim sletskim vežbama, te članova iz Popovače, Kutine i Ludine (18) sa sletskim vežbama. Još je nastupilo stari ji podmladak iz Popovače, a onda je
izveden mimohod. Vežbama je rukovo-dio načelnik brat Srečko' Biluš i sestra načelnica E. Pavič i Mara Gurič. Posle se razvila zabava. Oko organizacije ove priredbe brinuli su se brača i sestre vež-bači sa svojim načelnikom br. Bilušom, dok je celi upravni odbor zatajio ra-dom. Potrebno je, da uprava Sok. društva u Popovači malo više posveti paž-nje propagandi i organizaciji sokolskih javnih vežbi i ostalih priredbi. To je njihova sokolska dužnost, j er od Sokola se traži rad i opet rad.
Z. N.
VOLODER. — Sokolska četa .Voloder priredila je 27 pr. mes. svoju javnu vežbu, koja je vrlo dobro uspela obzirom da ova četa postoji tek šest meseci. Na ovu priredbu stiglo je matično Sokolsko društvo Popovača i delegacija iz Kutine. Na početku vežbe mcšoviti zbor Sokolske čete pod ravnanjem br. Josipa Octenjaka izveo je državnu himnu. Zatim šu izvedene nacionalne deklamacije i vežbe sokolskog podmlatka Voloder (80). Članovi Sok. čete Voloder (15) lepo su izveli sletske vežbe. Članovi iz Popovače nastupili su na spravamji. Vežbama je rukovodio četni načelnik br. Ivan Dedič. Na kraju je četni starešina br. Mate Vezmar pozdravio prisutne seljake, koji su se u velikom broju (500) unatoč lošeg vremena, odazvali javno j vežbi. Ova priredba je potpuno uspela i upravo izne-nadila prisutne s napretkom Sokolske čete u Voloderu.	N.
SESV. KRALJEVAC. — Sokolska četa u Sesv. Kraljevcu održala je 17 juna svoju I javnu vežbu. Javnu vežbu otvorio je pozdravnim govorom brat Tubič, šef stanice. Program sastojao se od brojnih i raznolikih tačaka, po-punjenih od bratskog matičnog društva Sesvete, koje je narod promatrao s interesom. Nastupile su kategorije naših vežbača; članovi njih 15 u protim vežbama; deca muška i ženska, vežbe uz pesmu; naraštaj muški izveo je u na-rodnoj nošnji vežbe s palicama (koji-ma je več ranije nastupio u narodnom kazalištu u Zagrebu). Članovi Sesvete, vežbe na ručama, a naši na krugovima, koji su podignuti na trošak Sokolske čete uz pripomoo opčine sesvetske, koja naš rad prati i pomaže. Naši članovi izveli su još raznolikosti, gde se vidi elastičnost, kao i skupine. Iako su prilike ove mlade čete dosta nepovolj-ne, ipak je uspeh potpuno zadovoljio prisutne, pa ima nade da če buduče priredbe ove čete isto tako uspeti i narod privesti našoj uzvišenoj sokolskoj ideji.
Tehnički rad vodi načelnik brat’!! Golk, učitelj, uz pripomoč brata Filipoviča, srednjoškolca. Posle programa razvila se nevezana veselica uz pesmu i svirku. Brat Cecelja, pročelnik glaz-benog otseka, svirao je sa svojim tam-
3ADRANSKA P LOVI DBA D. P.
SUŠAK
■■■MMRedovita parobrodekaslužba u svim pravcima jugoslavenskog primorja i Jadranskog Mora, za Dalmaciju, Albaniju i Grčku
3EVTINA TURISTIČKA PUTOVANJA 10-11 dana za Dalmaciji* i Grčku 6 dana za Dalmaciju
Uključiv hranu i krevet na brodu udobni putničkl parobrodi — dobra kuhinja — prvoklasna podvorba
Tražite prospekte!
Upute daje Jadranska ptovidba u Sušaku, sve njezine agencije i svi veči putnički uredi u tu- i inozemstvu
U CRIK.VENICI nabavite razglednice, papir, uspomene, sav kane. pribor u knjižari i papirnici
»LIBURNI A«
VINKO SKARICA
173—1
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. glasniku!
Klimi
I KUiARNA {T-DEII
q»nit>auiMnMMA!
186—29
184-28
Sokoli i SoUolicc!
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
191—12
Nabavljajte svečane i vježbaće potrepštine za sletove, uz najjevtinije dnevne cijene kod brata G. HORVATEK, dobavljača
Saveza S. K. J.
Zagreb, Frankopanska ulica 9
burašima. Domača publika kao i okolica posetili su priredbu u dovoljnom broju.
STAŽA. — Dana 17 juna održalo je Sokolsko društvo u Staži sokolsku javnu vežbu uz sudelovanje svih okol-nih društava i četa. Poset je bio iznad očekivanja. U dugoj povorci kroz mesto, Sokoli i ostalo gradanstvo, uz burno klicanje Kralju, pozdravili su priredbu. Sunčani dan omogučio je izva-danje svih tačaka programa u kojemu se videla volja i privrženost za rad na sokolskoj ideji. Sokole je pozdravio starešina Sokolskog društva u Staži br. Jovan Mrdenovič. Priredba je pro-tekla u največem redu i ostavila najlepše utisike na učesnike.
ZAGREB III. — f Brat Tošo Ku-stera, naraštajac. Pošao je u smrt baš u času kad se naše sveukupno članstvo spremalo za javni nastup uz razviče naraštaj skog bar jaka. Prekinut mu je smrču poslednji trud, što ga je ulagao za svoje društvo. U svojoj revnosti pošao je tako daleko da je svoj mladi život završio odviše rano i nenadno.
Jedva je navršio 15 godina. Toliko je voleo Soko da je mogao biti uzor svim naraštajcima. Tužna povorka odala je poslednju počast svom nezaborav-nom bratu. Dala mu je poslednje što
mu je mogla dati. U očima svakog po-jedinog čitala se je neizreciva bol za tako mladom žrtvom našega Sokolstva. Svi su osečali za njim nešto više nego za običnim bratom. Ta bio je tako mio i ljubak i bio svima kao mezimče.
Pred samom mrtvačnicom oprostio se u ime društva brat Ivan Brkljačic ističuči požrtvovan rad pokojnika na vežbama.
Dirljiv je bio prizor kad se opra-štao od svog druga brat Božo Bardič, naraštajac, koji je s njime delio uspehe i neuspehe mladih naraštajaca. Osobito beše dirljiv govor gosp. Boštena Ivana, instruktora pok. Toše, koji ga je uvek upučivao da bude na dobrom putu vršeči svoje dužnosti. Nato se brat načelnik Božo Pajalić sa suzriim oči na .pmosJ-io u duljem fiovor.i j/.nO' seči vrline, koje su ga rešile kao Sokolu - Jugosloveiia. koji sc u	-rC":
dovima borio za ideale koje si je Sokolstvo uzelo za zadaču i u toj borbi podlcgao. Šalje mu zadnji bratski pozdrav i kliče neka mu je laka zemljica!
Tužno je kretala povorka za lesom mladoga Toše. Nosila su ga 4 brata Sokola. Glazba je tužno svirala posmrtn1 marš. Mnoštvo gradana činilo je špalir ovom revnom mladiču i uzornom Soko-liču.
185-29
A -
Њш£> SOluilskA МмШ
‘U našoj nakladi izašle su sledeče nove sokolske knjige-Bok o J o s.:
Pripovetke za sokolsku decu i naraštaj
(sa slikama). — Cena 8 Din
Milčinski Fran:
Junaštvo, priča sa slikama — srpskohrvatsld« —*
Cena 5 Din
Hćbert. G. - Trček:
Šport zoper telesno vzgojo. — Cena 10 Din
Sajovic - Trček:
Priprave za vaditeljske izpite (sa slikama). —
Cena 18 Din
Schmidt-Pichler:
Fiziologija telesnog vežbanja (sa slikama). "
Cena 35 Din
Š u 1
c e:
Sokolski sustav telovežbe, drugo Sedanje. Cena 55 Din
UČITELJSKA
TISKARNA
i
s
1
Najbolje Tambure
Sremske i Farkaševe vrsti te majstorske gitare i mandoline uz jamstvo preporuča Svjetska rukotvomica tambura
STJEPAN M. GILG, SISAK br. 162
JUGOSLAVIJA — Nabavite novi veliki ilustrovani ejenik tambura, koji svakome na zahtjev šaljem badava. —
Џ štampi: Dr. Vaniček-Drenik: Baton i boks
tuMdwm$k& Sakoiska HktiiA
LJUBLJANA, NARODNI DOM
Telefon 25-43 • Račun poštanske štedionice Ljubljana 13M31
Braćo, sestre!
Sve sokolske poirepšline za Javne i svečane nastope dobljefe najjevtinije i najsolidnlje kod bralske radnje
;h
BRANKO PALČIČ
^ glavni dobavljač Saveza S. K. J.
I* CENTRALA: Zagreb, Kraljice Marije ulica 6 FI LIJ AL A: Beograd, Balkanska 24 . ,
187-11
LIDLOVI INSTRUMENTI
190-4
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
Usled pada češkoslovačke krune možete kod nas da kupujete vrlo jevtino.
Sada imate najveću priliku da nabavite prvorazredni Lidlov instrumenat.
Javite mi za koji se instrumenat zanimate, i odmah ću Vam javiti tačnu njegovu cenu u dinarima uračunavši ujedno i troškove šiljanja.
TVORNICA GLAZBENIH INSTRUMENATA
JOSIP LIDL, BRNO, ČSR
Tvrtka Je 1033 godlne odlikovana na sveUkoJ Izložbi u б IK A G U • najviilm odlikovanjem.
о/х/ч
m;.
■A
KR. DVORSKI
DOBAVLJAČ
Prva jugoslavenska industrija športskih potrepština
M.DRUCKER
ZAGREB
ILIČA 39
BEOGRAD
Pasaž Akademije Nauka
Izašao je novi ejenik sokolskih potrepština sa rasporedom utakmica za laku atletiku.
ZATRAŽITE HITNOI
Stvez Sokol* Krallevine lugoslaviie (E.Ganfll) • Glavni I odgovorni urednik Stfepan Čelar • Ureduje RetUkdHU otoek • Tleka UČUeiJeka f lekarna (prelslavnik Franc« Štrukelj); evi u LJubl|«o>
i