Poštarina plaćena u gotovu Poštnina plaćana v gotovu K : Поштарнна плаћена у готову Гласник Удружен>а Ложача Државних Железнира и Бродовау Београду Glasnik Udruženja Ložača Državnih Železnica i Brodova u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic in Brodov v Beogradu. Karcelarija Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551. ГОД. XI ИзлазИ 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р Годиш. претплата IZ дин. Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar Godiš, pretplata IZ din. Ishaja 12 krat v letu Posamezna številka 1 din. Letna naročnina IZ din. 111ИИ111Ч III IPIMiHI I Београд, 1 август 1934 г. Beograd, 1 avgust 1934 g. Beograd, 1 avgust 1934 g. Бцој 8 / Конгрес iroiiiia шчз ipiisra швша и Kongres Штш loži Držmili želoziiita I hrodova Kao сваке тако и ове године, Удружење Ложача Државних Железница и Бродова Краљевине Југославије, °Држаће свој X редовни годишњи Конгрес у Сплиту на Дан 17, 18 и 19 августа са овим дневним редом: 1. Избор претседника, секретара и два оверача за-нисника Конгреса. 2. Извештај претседника Централе. 3. Извештај секретара. 4. Извештај Благајника. 5. Извештај Над^орног Одбора. 6. Разрешница старе управе. 7. Избор нове управе. 8. Разни предлози, молбе и жалбе. Предње се објављује ради знања свима члановима ј: тим, да своје евентуалне жеље ако их буду имали ^Даговремено преко својих делегата упуте конгресу пи-Сменим путем. Исто тако напомиње се, да je о овоме Централа лаговремено нарочитим актом известила све Обласне праве, те да у смислу Чл. 32, 41, 42, 54 и 55 наших , 'звила стриктно поступе, те да означеног дана одре-Зени делегати тачно у 8 часова у јутро буду у Сплиту. Kao svake tako i ove godine, Udruženje ložača Državnih železnica i brodova Kraljevine Jugoslavije, održaće svoj X redovni godišnji Kongres u Splitu na dan 17, 18 i 19 avgusta sa ovim dnevnim redom: 1. Izbor Pretsednika, sekretara i dva overača zapisnika kongresa. 2. Izveštaj pretsednika Centrale. 3. Izveštaj sekretara. 4. Izveštaj blagajnika. 5. Izveštaj nadzornog odbora. 6. Razrešnica stare uprave. 7. Izbor nove uprave. 8. Razni predloži, molbe i žalbe. Prednje se objavljuje radi znanja svima članovima s tim, da svoje eventualne želje ako ih budu imali blagovremeno preko svojih delegata upute kongresu pismenim putem. Isto tako napominje se, da je o ovome Centrala blagovremeno naročitim aktom izvestila sve Oblasne uprave, te da u smislu čl. 32, 41, 42, 54 i 55 naših Pravila striktno postupe, te da označenog dana odredjeni delegati tačno u 8 časova u jutro budu u Splitu. . '* .ч- Чч. Угљеви Југославије као гориво Написао Г. Инж. Милоје Здравковић Начелник Машинског оделења Дир. желез. Београд. — наставак — (5) Пепео je саставни део угља чија количина јако варира код мрких и камених угљева. Под пепелом се подразумевају сви минерални несагорљиви остатци угља. Анализе угља, узете из слоја у руднику, дају увек мању количину пепела од анализа узетих од угља са стова-ришта. Стение je упоредио преко 2.600 анализа европ-ских и америчких угљева и нашао да 2% угљева имају пепела више од 20%, шест десетина свих угљева садржи од 3—10% пепела. Већина наших угљева има пепела испод 20%, ако се узорак за анализу узима из самога слоја. Према томе како je постао у угљу, пепео може бити; примарни, секундарни и груби. Примарни пепео je постао од неорганских материја биљака из којих je постао угаљ, или од наноса (услед поплава) и истовремено се таложио са биљним матери-јама. Ова се количина пепела не може издвојити из угља. Секундарни пепео je постао од минералних рас-твора, a нарочито од гипса и гвожђа. Ови су минерални састојци доцнијом инфилтрацијом унети у угаљ. Ако се угаљ саситни ови се састојци могу уклонити прањем. Груби пепео долази у угаљ приликом вађења истог из рудника. Рудар, убацујући у вагонет извађени угаљ, убацује камен и остале делове минералних наслага, који заједно са угљем одилазе у ложиште, ако при сепара-цији и прању не издвоје. Пепео мрких угљева састоји се у главноме из ило-ваче и креча, сицицум диоксида, док код камених уг-љева има мање креча a појављује се оксид гвожђа. 3. Подела угљева no врстама: Према дефиницији коју дају за угаљ, у којој одре-ђују број калорија, минималну садржину угљеника, мак-сималну количину воде, максималну и минималну коли-чину пепела, разни писци врше и разну поделу угља. У главном се подела врши на мрки, камени угаљ и ан-трацит. Тресет, и ако спада у фосилна горива или се помиње одвојено, или се у опште не помиње, док се лигнит убраја у мрки угаљ. Код нас je уобичајена подела угља на: лигнит, мрко лигнитни угаљ мрки угаљ, камени угаљ и антрацит. Т p e c е т Постао je распадањем нагомиланих претежно биљ-них остатака боје je мрке. У слоју je мек и богат водом. Анорганских материја има до 40% (на супстанцу без воде). Сирови тресет садржи воде до 90%, због чега се пре употребе мора сушити, да се количина воде сведе на 25%- Садржи: С=-47—67%, Н=5,2—6,2%. 0=31 — 46% и Н=0,6—2,5%. Садржина пепела варира од 1 до 40% али просечно je испод 10%. По Кукуку тресетна варира Европе захватају сле-деће површине: Русија 380 000 KM. квадратних Норвешка 12.000 KM. квадратних Финска 65.000 л м Ирска 11.000 м d Шведска 52.000 » » Данска 3.000 u и Немачка 23.000 и u Холандија 2.000 и м Моћност слојева достиже и до 10 метара. Средња топлотна моћ исушеног тресета (са 25% воде и ča 8% пепела) износи 3.500 калорије. Подела тресега се врши 1 no старости, 2 no месту дсбијања и 3 no начину добиЈања. По начину на који се добија, тресет се дели на: резани тресет, багер тресет, црпљен тресет, машински тресет и модел тресет. Резани тресет вади се ручно помоћу лопата наро-читог облика. Овај начин вађења je могућ код густог компактног тресета. Лопатама je дат такав облик, да се убодом у тресетну масу вади комађе слично цигли, ди-мензија 20X10X10 см. Багер тресет се вади багером. Багер je у вези са машином која извађени тресет измеша, пресује, да му овални или петоугаони пресек, сече ra на комаде и од-нсси на сушење. Црпљени тресет се црпи из тресетног поља, гвоз-деним кофама. У самом пољу тресет je жидак. Машински или пресовани тресет je крајњи продукти машинског дробљења, мешања и згушњавања тресетне масе. Има већу специфичну тежину и чврстину. Модел тресет се добија када се тресетна маса удара нарочитим лопатама, na се тако промешана ставља у на-рочите калупе. Сушење тресета je најекономичније на ваздуху, у летњим месецима Сувом дестилацијом у ретортама добија се из тре-сета кокс, који je веома чист и скоро без сумпора и фосфора. Упогребљује се у место дрвеног угља за ковачке ватре и за сушење калупа у ливницама гвожђа. Мрки угаљ Мрки угљеви се међусобно јако разликују no спољ-ном изгледу no прелому, no чврстини, no сјају, no мање или више дрвенастој структури и no саставу. Мрком угљу je због његове разноликости тешко дати јасну де-финицију. У геолошком смислу мрки угљеви су млађи угљеви из доба терциера, ређе дилувиума. (Наставиће се) Изк и pupe Правнлша о бвшашј и павлаЛеаој аови Пошто се указала потреба да се измене поједине одредбе Правилника о бесплатној и повлашћеној вожњи на државним железницама за особље државних саобра-ћајних установа (бр. 143) од 1 јула 1934 год. РЕШАВАМ: 1) да се удаљеност прописана у чл. 10 повиси оД 30 на 50 км. и то за онс раднаке, који су чланови Пен-зионог фонда радника државних саобраћајних установа; 2) да се укине одредба у чл. 12 т. 9 и следећи став no којему чланови породице хонорарних саобраћај' них лекара имају право на повдастицу од 50% као и тамо побројана лица на 3 бесплатне карте годишње више; да се у истом члану у т. 3 уместо 10 година стави 5 година, a у т. 4 уместо 15 год. 10 година; да се у т. 5 чл. 12 иза бројева 1, 2, 3 и 4 дода „и 8“. 3) да се чл. 19, 20 и 23 замени чланом 9 Правил-ника од 18-1-1930 год. с тим да се повлашћена вожн>а плаћа 20% редовне тарифе; док станице не буду снаб-девене новим режијским картама наплаћиваће се у дво-струком износу возне цене, наведене у таблици уз Пра' вилник од 18-1-1930 год. j 8 4) да се чл. 28 измени и да гласи: „Чиновницима почев од 14 пол. групе навише при- пада на жеЛезници I колска класа; чиновницима од IX до V пол. трупе закључно. који имају звања за која се тражи школска спрема из ст. 3 и 2 § 47 Закона о држ. саобр. особљу као и чиновницима VII пол. групе, који имају звања за која се тражи школска спрема из ст. 1 § 47, без обзира на школску спрему коју имају, затим чиновничким приправниоима из ст. 3 § 47 припада II кол-ска класа; свима осталим службеницима припада III кол-ска класа“. „Хонорарним лекарима Болесничког фонда држав-них саобраћајних установа, који су иначе као државни службеници распоређени од IV пол. групе и навише, или су у чину активног потпуковника и навише, припада I колска класа; осталим хонорарним лекарима припада II колска класа“. „Контрактуални чиновници имају право на ону кол-ску класу, која им je уговором предвиђена. Где то није случај, има се утврдити право на колску класу према звању које би имали да су распоређени no Закону о др-жавном саобраћајном особљу сходно ставу 1 овог члана“. 5) да се одредбе чл, 42, 43 и 44 прошире и на не-регулисане службенике; 6) да право на превоз горивог дрвета имају : ожењени чиновници на .... 10.000 кг. ожењени званичници и служитељи на 5.000 кг. 7) да се одредба чл. 51 и 52 замене одредбом § 18 Правилника од 18 јануара 1930 године са допуном, која je допуњена решењем Министарског савета од 9-XII-1932 године. Ове измене ступају на снагу 1 августа о. г. Генерална дирекиија издаће до 15 августа пречи-шћено издање Правилника бр. 143 од 1 јула 1934 го-дине, које ће обухватити и ове измене Министар саобраћаја, инж. О. Кузмановић, с. р. Ulio о paiv Јшиа i ipiii гоаи У прошлој години Централа се je била у главном посветила на чувању и одржавању онога, што je већ било створено ранијих година и отправљању својих те-кућих редовних послова. Најзад, нашим новим Прави-лима обухваћен je толики програм рада, да се он не-може и поред најбоље воље исцрпити ни за 20 година, na према томе није било потребно пројектовати нешто Друго, већ просто према згодним моментима узимати једну no једну тачку од нашег програма из правила, na je приводити у дело и остваривати. Привођењем у дело нашег програма, значи изграђивати нешто ново, али за изградњу нечег новога, потребна су и финансијска срес-тва у довољној мери. Ми државни службеници, у том случају упућени смо на Државу и њен буџет, али како СУ због ове незапамћене светске економске депресије, финансијска срества врло скучена, a наш државни бу-Џет нарочито на личним издатцима апсолутно ограничен, то смо ми били у многоме зависни, na смо се и ми за прошлу годину, ограничили само на отправљању теку-ћих послова и строгом чувању онога што je се затекло. Kao сваке, тако и ове године, Централа je вршила Разне интервенције за поЈедине своје чланове из разних Обласних управа и Пододбора, код свих државних a Нарочито саобраћајних власти. Може се слободно репи, Да су сви послови, у колико их je било, свршавани са п°тпуним успехом. Редуцирање наших члавова због уш-ТеДе у кредиту била су неприметна, a no кривицама била су минимална. Дисциплинска суђења no разним кривицама сведена су у прошлој години на минимум. Kao и увек до сада, тако и ове године, Централа je ca успехом вршила пропаганду за организадију Удру-жења тако, да je на овоме пољу пожњела одличне ре-зултате, са успехом завршила организацију и no најза-баченијим крајевима нашега југа. Готово сви чланови, односно ложачи Државних железница, са малим узузет-ком приступили су Удружењу, једино je остало још то, да се у идућој години посвети сва пажња на организа-цији ложача морских бродова на нашем Јадрану, т. ј. у колико их тамо буде било. Удружење данас има 6 сво-јих Обласних управа, са преко сто и неколико Подод-бора и Повереништава широм целе земље тако, да број чланова данас достиже скоро до 3000 људи. Годишњи редовни приход Удружења премаша цифру од 500.000 и неколико хиљада динара. Од ове суме издаје се го-дишње на хумане културне сврхе преко 350.000 динара помажући своје чланове, a преко 150.000 динара годишње остаје као уштеда код Обласних управа и Централе. Ванредни приходи Удружења за сада су минимални, али постоји нада и могућност да се и они у идућој го-дини у многоме повећају тако, да би Удружење на тај начин имало годишње преко 600.000 динара прихода. Ова je сума за нас ситне Државне службенике, са об-зиром на то, да се рад у Удружењу отпочео интезивно тек пре 3—4 године, рекордна па мислим u за сваку похвалу, зез обзира на извесна роварења једне тројке која je вечито камен спотицања у нашем Удружењу, о којим ћемо незнатним личностима и њиховим неделима, имати прилике да се при последњој тачци нашег днев-ног реда мало позабавимо. Изградњом бар једног нашег дома, играњем једног кола веће лутрије са бар преко 2.000.000 динара срећака, чије би се одобрење могло лако добити од надлежних власти, a чист приход наме-њен за изградњу осталих наших домова, наш ванредни приход Удружења достигао би свој максимум. Са Из-градњом домова чија би вредност износила неколико милиона непокретног имања било, би апсолутро могућно оснивање Удружењског пензионог фонда, из кога би сви чланови без разлике no стеченом праву примали из-весне пензије, јер би они служили као резервни фонд за Државну гаранцију. Према овоме Централна Управа завршила je свој рад у овој годчни, na моли конгрес да joj да своју разрешницу. Из Централне Управе Удружења Министарству Саобраћаја преко Генералне дирекције државних железница Б e о г р a д Централној управи стручно-хумано културног удру-жења ложача државних железница и бродова, част je учтиво з толити нас.лов следеће: У времену од 15 до 23 августа 1934 године, ова Управа одржаће свој X редован годишњи козгрес у Сплиту. Достављајући предње част нам je учтиво замолити следеће: 1) Да се свима члановима Удружења ложача др-жавних железница и бродова одбори no осам дана от-суства без урачунавања у годишњи одмор, ради учешћа на овом конгресу. 2) Да се члановима удружења ложача и њихових породица одобри бесплатно путовање од места службо- вања до Сплита и натраг у брзим и путничким возо-вима III класе. Kao слободне карте за долазак на кон-rpec члана Удружења и чланова породица има важити објава шефа ложионице уз железничку легитимацију. 3) Да се на дан 15 августа возу 2 додају двоја 4 осовна кола III класе, у која би сг сместили учесници конгреса са југа из Београда, у Винковцима из Суботице, Сла-вонском Броду из Брода и Сарајева, a трећа кола да нам се закаче у Загребу са којима he путовати учесници из Загреба, Љубљане и осталих северних места. Ова кола служила би за повратак учасника из Сплита до своје домицилне станице. Учтиво молимо, да no одобрењу изволите известити све Обласне дирекције државних железница, као и Ди-рекцију државне речне пловидбе. У очекивању да he се нашој молби изаћи у сусрет, молимо г. г. меродавне да изволите примити уверење нашег особитог поштовања. Секретар, Претседник, Стјепан Вулетић, с. р. Милован Милић, с р. Централној управи Удружења ложача Б e о г р a д Ha молбу централне управе ложача, Господин Ми-нистар саобраћаја решењем својим у акту ГДБр: 51602/34 од 14. ов. мес. за X редован конгрес удружења, који he се одржати у времену од 15-23. августа т. г. у Сплиту — одобрио je следеће: 1) Да се члановима удружења ложача који буду узели учешћа на конгресу, одобри осам дана осуства, које се неће рачунати у годишњи одмор; 2) Да се члановима удружења, и члановима њихо-вих породица одобри бесплатна вожња у брзим и пут-ничким возовима у III класи од места службовања до Сплита и натраг с тим, да им као слободна карта важи објава издата од стнане шефа једикице, уз железничку легитимацију ; и 3) Да се 15. VIII. возу 2 додају двоја кола, којима he путовати учесници конгреса. Шефови јединица имају строго водити рачуна, да осуство службеника не буде на уштрб службе. Предње се доставља Управи ради к знања. Достапљено: Свима Обласним дирекцијама и Централној управи удружења. По наредби Генералног директора за начелника општ.г оделења, (потпис нечитак) m Dini llEDaji mm Urnima ei oaiani! inEiiea н |оаои у Seoipai Свима члановима Удружења — делегатима који he учествовати на X редовном кошресу у Спдиту. Нзвештавају се чланови да je Господин Министар саобраћаја решењем својим ГДБР: 51602/34 од 21 јула т. г. одобрено да X редован конгрес одржи у Сплиту у времену од 15 до 23 августа 1934 године. Централна управа даје делегатима следеће обаве-штење ради путоваља за Сплит. Ha дан 15 авгучта 1934 године возом бр. 2 у 9 часова пре подне кренуће делегати сви у колима ди-ректним која he бити прикачена овом возу. Сви деле- гати из јужних крајева наше Краљевине Југославије имају nchn на пут благовремено тако да њихов долазак у Бе-ограду има везу возу 2 од lo-VIII. 1934 године. Остали делегати који су из Сарајева, Брода, Вин-ковца, Суботице имају се у путу прикључити делегатима из Београда. Делегати из ЈЂубљане и Загреба, као и из осталих северних места, имају делегате из Београда сачекати у Загребу и са нама се придружити и заједнички проду-жити пут за Сплит. Члановч пор )дице исто тако путоваће заједно са делегатима у колима директним за Сплит и обратно. Скреће се пажња свима делегатима да строго воде рачуна о везама возова како би сви заједно путовали до Сплита и обратно до места службовања. Сви делегати према горњем одобрењу добиће об-јаве од својих шефова јединица за себе и чланове по-родице и исте he важити за путовање у брзим и пут-ничким возовима III класе. Сваки делегат има благовремено известити свога претпостављеног старешину да je одређен за конгрес, који he му на време одобрити осуство и издати објаву за пут. Предње се доставља делегатима на знање и у-прављање. Секретар Централне управе, Претседник Централне Управе, Стјепан Вулетпћ, с. р. Милован Милић, с. р. lia т lama hamimi поводом случаја Јосипа Зупанца Последњих дана избила je на јавност нека афера Јосипа Зупанца бив. секретара Централе, na поводом тога желим, да после три године мога ћутања понова проговорим и разголитим тог фамозног Зупанца, који je вечито камен спотицања напредку нашег Удружеаа, те да неби извесни чланови мислили да Зупанац невино страда, већ ову казну коју he тек тада да искуси, он je њу Beh одавно заслужио, то je моје тврдо убеђење. Kao претседник надзорног одбора Централе, иза-бран сам na конгресу 1930 године, a Зупанац je иза-бран на истом конгресу за секретара Централе, a у исто време Зупанац je изабран на скупштини исте године и за претседника Београдске Обласне Управе, na поред тог? био je и уредник стручног гласника. Дакле побрао човек све титуле у удружењу, na следствено и томе масне хонораре за сваки посао. Једино што још није no-стао митрополит у Удружењу, a верујем да човек са Јосиповим амбицијама, неби ни то звање одбио ма да за њега није дорастао. Још пре тога конгреса Јосип je у присуству свих нас чланова у Београду, дао своју сагласност, да Мило-ван Милић као најподеснији буде биран за претседника Централе, Петар Радић за потпретседника, a Живко Marah за благајника. Сви смо се стим сложили и на Кон-гресу изишли са једном листом, na према томе, они буду и изабрани. Кад je нова управа примила своју дужност и приступила послу, Јосип без икаквог разлога мења своју политику и у место да искрено помаже нову управу, он се на њу почео бацати дрвљем и камењем, грдећи на сва уста Милована Милића и Живка Maraha, проносећи глас о њиховом прљавом раду и ваздан што шта, a мене као новог претседника Надзорног одбора на сваком кораку гурао у борбу противу њих. Kao hob функционер у управи Удружења, онако још неупућен у послове истог, био сам склон да све Јосипове измиш-љотине и неистине примим и поверујем им, na као пред-седнак Надзорног одбора ступим у отворен сукоб са управом Удружења, што сада призиајем, да je ово све било непотребно и штетно за све нас, шта je се све даље одиграло то je већ сваком познато. После неуспеле борбе ja се повучем од послова у Удружењу, a Јосип после дужих преговора и погађања ипак себе опере и понова свој ауторитет поврати у Уд-ружењу, na буде понова изабран за часника Централе и Обласне управе, разуме се опет уз масне хонораре. Дакле како се свршило да свршило, тек главно да je њему добро, a нас које je он навео да капитулирамо пред свима члановима оставио на цедилу. Он je хтео пошто пото, да помоћу мене и осталог надзорног Од-бора, обори централну управу са Милованом Милићем, na да макар и привремено дође за претседника он овако нелегалним путем, кад то већ не може постићи редов-ним путем на конгресу, na да само њему буде добро, a за остале њега се то не тиче. Па јасно се види чему смера овакав рад Јосипов, зар толики конгреси и скуп-штине дођоше и прођоше, Јосип ни на једном од њих није ни покушао да доказује те Милованове неисправ-ности и кривице, a камоли да их je доказао, на Кон-гресу само ћути и тобоже у свему се слаже са сваким предлогом, a кад све прође и треба да се ради и Управа помогне, он онда očne паљбу на њу и руши je. Грдно je се Јосип преварио у својој рачуници, није Милован таква слаботиња како je то он мислио. Поврх свега овога Милићу се има честитати, јер он je за ово кратко време и поред давања одбране на све ове неоправдане нападе Јосипове, ипак много дао од себе за опште добро Удружења као ни једна управа до сада. Јосип нека каже шта хоће, али ja кажем ово, „штета je што ми нисмо имали од првог дана оснивања нашег Удру-жења овакву једну управу“, друкче би данас наше Уд-ружење стајало, a за Јосипа није никаква штета дали he он остати у Удружењу или не. За сад оволико a у будуће ако устреба биће и више. Мато Иванковић ложач ложионице Београд Злоупотреба при исплати дијурне при београдској Обласној управи Kao благајник Централне управе, a као и делегат на годишњој скупштини Обласне управе Београд на дан ^7 маја 1934 године, оно што je најглавније пуноправни члан Удружења нисам могао да пропустим прилику a да се том приликом не заинтересујем о истати дијурне де-легатима на годишњој скупштини београдске обласне Управе одржане поменутог дана. Дакле један дан рззо-Чарења у мом животу, то je био 27 мај т. г, то je дан годишње скупштине Обласне управе Београд. Ки један члан нашег удружења, a нарочиго делегати и то Цен-тРалне управе нису доживели да буду на скупштинито-^ико малтретирани и понижавани од извесних клика, која Je ставила себи у задатак: да у пркос вољи већине, пошто пото, нелегалним сретствима дограбе крмило Удру-^ења у својим рукама. Тако, тога дана, када сам видео Аа једна клика корупционаша, од четири до пет људи, која никог за собом нема, хоће пошто no то да окаља Част наших најзаслужнијих пријатеља и баци се блатом На њихову сјајну прошлост, na да виком и лармом без потребе унесу забуну међу необавештеним делегатима на скупштини и тиме прејудицирају избор нове Управе у своју корист. Покушао сам као делегат Централе, да Сјзбијем и онемогућим овакав начин рада оних, којима je стало да се играју Удружењем и да воде рачуна о томе, када je каса Централе пуна новца, да je дограбе у своје до рамена окељане руке, и да им у име Централне управе одговорим на све њихове примедбе и неисгине, које су они, злонамерно, јавно протурали међу делега-тима на скупштини; да би оцрнили наше највеће побор-нике, творце и очеве нашег Удружења. Тако, свега четири пет људи, имали су свој строго одређен правац и задатак: да се дограбе пуне касе бе-оградске Обласне упр ве као и Централе. Они су још пре скупштине, преко целе године, т ј. приватним путем пискарали, свчма Пододборима износили разне лажи npo-тиву Централе и мене функционера, и уносили тиме раз-дор међу наивни i члановима, na су чак шта више саче-кивали и неке делегате, који су стизали у Београд на скупштину na их водили наивне на нека скривена места, договарајући се са њима како и na који начин да се до-ђе до постављеног циља, na ма каквим било сретствима. Збиља ова разорна акција имала je свог ефекта. За председника скупштине изабран je Ј ван Рајић цз При-лепа. Нико није могао ни слутити да je ово све наро-чпто удешено, да je овај човек и сувише пристрасан na чак шта више и потплаћен и то са новцем Удружења, a не њиховим, што се може сваки уверити из списка ис-плаћених дијурна, који by овде изнети. He само да je Јован Рајић добио достојну награду за своју ревност, већ су и остали заслужни делегати добили достојну на-граду на штету свију чланова, na чак и њих неколико главних и већих бунговника интересџија и удружењских шићерџија, који су прљави од главе до пете и који већ једва једном, хвала Богу, полажу рачуне пред судом правде, о своме раду у Удружењу. Од ове и оваке Обласне скупштине, то je се могло очекивати, наравно ништа добро и корисно за све нас, већ само себично и пристрасно, a то се јасно види из записника скупштинског, да се тога дана на скупштини свашта причало, којештарије, рекла казала. Чуо сам ка-зали су ми, футбалске утакмице и ногометна друштва и у опште неозбиљне ствари за наше Удружење, и ако претседник скупштине није дозвољавао никоме Apyrt ме говора сем овој клики, наравно, јер je заго и имала раз-лога, a и ако je коме дао он му je одредио само пар минута, докле je његовим корупционашима дозвољавао no неколико сати, na и цео дан, што се види из самог записника. Па ипак и no врх свега овога нису ни једну једину кривицу функционера Центриле доказали, на које су се стално узвици и чули од ове клике, na то je уни-кум да се данас у двадесетом веку вежу човеку руке, ноге и уста na да се бије цео дан не дати му да се брани и на крају крајева ништа му не нашкодити. Па зар то није скандал? Зар то није велика срамота? Кад no врх свега овога они иду пред суд a не ми, које они руже већ годинама, на штету целине и Удружења. Сад пак дозволите ми да се мало позабавимо о најновијој њиховој афери, односно дијурина додељених делегатима на скупштини Обласне управе у Београду. Наиме Јовану Pajnhy из Прилепа регулисани члан и ако je само једаи дан учествовао на скупштину, он je при-мио дијурну за шест дана динара 450.—, дакле пет дана путовања. Док je Јован Димовић из Градско регулисани члан добио дијурну само за 4 дана динара 300.— и ако je скупштина била само један дан, — дакле три дана пу-товања. Па зашто да Јован не добије за 6 дана кад je имао два три сата путовања више од Јордана, кад од Градско до Прилепа има свега неколико сати. Али Јован je био претседник скупштине, na му je ово награда за навијање овој клики. Исто тако Јосип Драјер из Земуна код Београда, као претседник Надзорног одбора примио je за три дана 180.— динара, док je његов члан Надзор. одбора Радомир Миленковић, из Београда примио за два дана 120.— динара. Кад су оба ова човека из једног места и када су оба у једном месту дужност вршили, онда зашто да један добије дијурну за три a други за два дана? Док je претседништво Обласне управе и то: Милош Ћосић, Јосип Зупанац и Радосав Станимировић добили дијурну сваки no три дана, и ако су из Београда скупштина je била само један дан и то суму динара 585.— сва тројица примили. Дакло тачно као и делегати из Скопља, Краљева, Ханрија, Зајечар и Ниш, и.т.д. A исто из Београда Петар Радић и Владимир Дергачев до-били су no два дана дијурне, док je трећи делегат из Земуна Лазар Филиповић добио само за један дан I ? Дакле само овај једини који je плаћен тачно no Прави-лима за све остале претседништво je се огрешило према друштвеним правилима. Ево видимо господо како се рукује друштвеном имовином од стране Јосипа Зупанца и његовог друштва, a на очи свију нас и нашег Удружења. Све je то противу Правилника и на штету целине, јер поред неправилно издате суме од 615 дин. створена je разлика између чланова и делегата a тиме створено и незадовољство. Шта би тек било када би ово друштво добило одрешене руке у Централној управи. Тачно би се ми на оне старе рачуне повратили, али у каси не би остало марјаша. Ово се не односи на делегате, већ само на Обла-сну управу да се види поштење оних људи који целог века дижу ко бејаги свој нож противу нечијег тобожњег непоштења. Из свега овога може сваки да се увери да „не лаје куда само другог ради већ себе ради“ и тешко би Удружењу било кад би се ови људи дохватили кр-мимила нашег Удружења, удружењског брода. Па питам ja сада сваког паметног и поштеног члана, чему ово води, хоћемо ли да се вратимо натраг где смо били пре четири године или ћемо продужити одлучним кораком напред. Без обзира на ове буке које he то твр-дити убеђеним послом не успеле буке и вике напослетку ућутати за увек. Господин Зупанац као и његови три до четири друга отворено и јавно позивам данас, да садање функ-ционере Централе оптуже у року од месец дана, јер нам суд за наше кривице то налаже, na дг једном будемо начисто, у противном сматраћу ово обичним провокатор-ством и клеветом, na ћемо ми њега опет тужити суду кад он већ нас несме. Ako у одређеном времену дружина не оптужи Цен-тралну управу Суду за ствари које су изнели годишњој скупштини, a које постоји и у записнику да je Централа крала и пљачкала капом и шаком, Централа he их ту-жити за увреду части, и недоказане клевете. Нека извину другови делегати ово се на њих не односи, једзно само на старо и ново претседништво како су радили до сада и како су уносили раздор међу чла-новима. Живко Лазара Матић ^ложач ложионице Београд. Новп ушшва удвужења лоншча, која je изпбршш на X годишњој скупштини дана 22-1/1-1934 године. 1. Претседник, 2. I. 3. II. 4. Секретар, Стево Вујичић, Ђамил ЈЈисак, Богдан Гаврић. Марко Марјановић, 5. 6. 7. 8. 9. 10. Благајник, Надзорни одбор, I. II. III. IV. 11. Управни одбор, Милан Михајловић, Вељко Ненадић, Милан Лековић, Ђамил Сулејмановић, Ласта Фрањо, Мостар, Сулејман Бегимамовић Зеница Teuiuh Ђорђо, Обрен Buduh, Марко Давидовић, Мујо Салкановић, 15. Заменици У. одбора, Млађеновић Перо, 16. I. Мартић Никола, 17. II. Вулетић OciTioja, 18. Зам. Над. Ј.одбора Рахмановаћ Смајо, 19. Драгић Ђуро. Изабрана управа удружења ложача обласне управе, Сарајево. 12. 13. 14. I. U. III. Секретар Обласне Управе Сарајево Марко Марјановић. Претседник Обласне Управе Сарајево Вујшшћ Стево. Записник 10. годишње скупштине Обласне управе Сарајево одржане 22/IV 1934. Претседник Обласне Управе отвара 10 редовну го-дишњу Скупштину, и предлаже да се изабере претсед-ник Скупштине, што се изабира Бегемамовић Оверачи Записника Мрачевић и Лалић, изабран je за Записничара Илија Видовић. Јовичић предлаже да се прочитају депеше, које треба послати, што се одобрава. Читање депеша, које су упућене: Њег. Величанству Краљу, Председ. Владе, Министру Саобраћаја, Дуректору дирек. Сарајево, по-моћнику Дироктора, Начелнику маш. оделења и госпо-дину Бану Дринске Бановине. Јовичић извештава "скупштину о свом раду за ми-нулу годину и каже да се није могло бог зна шта ура-дити али се je сачувало оно што смо имали no Закону право, a и сачувамо право Удружења, на својој висини. Јовичић каже да je радио на добро Удружења и чла-нова. Јововић извештава о учињеним интервенцијама на појединим местима. Добива реч Марјановић и извештава присутне о раду као секретар за прошлу годину, са примитим и по-слатим дописима као и бројном стању ложача, примљених дописа 238 a послатих 326, даље Марјановић изнештава бројно стање чланова no најновијим листама Дирекције који су чланови платили имамо 581. и завршава са сво-јим извештајем. Добива реч Михајловић и извештава о стању Бла-гајне као и што износи и потписане билансе од Надзор-ног одбора, који се и прилажу за новине. Добива реч Милан Цвијевић претседник Надз. од-бора и извештава другове о раду Надз. одбора и каже што се тиче рада нашег Удружења био сам потпуно задовољан са радом садање Управе што стим завршава свој извештај. Добива реч Лалић и упозорава другове на ред no-што поједини упадају у реч, лобива реч Благајник и објашњава рад no неким питањима. Добива реч Тешић и тражи од Марјановића, да изнесе ради неких чланова који су радили на штету Удружења, што Марјановић и износи. Узима реч делегат Матић благајник Централне Уп-раве и каже: Другови Задовољан сам са вашим радом као што вам и предаажем да и даље бирате оне чла- нове који су то заслужили и добре другове који раде на добро Државе и Удружења a који раде на раздору Удружења треба их отерати из средине нашег Удру-жења. У томе долазе претседник Удружења Маш-вођа госп. Божић, a и наш утемељач и оснивач нашег Удру-жења, као што су дошли господа Луцати и Мартинчевић маш-вође ложионице Сарајево. Лисак ставља примедбу на допис који je имао бла-гајник Централе и односи се на градњу друштвеног дома, што Марјановић објашњава поводом градње дома. Добива реч Шимић и износи неке ствари поводом лањске годишње Скупштине и рада управног одбора нашто долази до приговора између Шимића и Марјано-вића што Марјановић износи цео рад за прошлу годину и доказује да je у Удружењу рађено само оно што je најбоље no наше чланове. Потом се даје разрешница старој управи и настаје бирање нове Управе, a пошто се немогу сложити у бирању, то се повлаче делегати 15 минута и износе листу нове Управе. Претседник скупштине говори поводом нове Уп-раве' и изабраних чланова и ЛалиН чита преддожсну листу, која се прима једногласно. Узима реч Алекса Божић, и говори поводом иза-бране управе да познаје чланове који су дошли у Уп-раву и задовољан je ca изабраним, те наставља са сво-јим говором и апелује на све наше чланове да се при-вате посла, na да дође до наше жељене идеје, то јест, да се подигне наш дом, што код присугних изазива бурно одобравање г. Божићу са узвиком Живио, Живио! Марјановић говори поводом нових Правила на што Благајник Централе објашњава присутнима о нашим Правилима и да би требало да правила буду у виду једне књижице, a да би могла коштати од комада 2—3 Динара. Ha дневном реду долази читање молби и жалби молбе које су поднешене за помоћ, све je одобрено, na колко je на коју било потребно, no увиђавности при-сутних делегата, Узима реч члан Лазар Кариман претсед. Обласне управе бродара и поздравља присутне као што и испо-Ручује поздрав од наших другова Бродара, говори друг претседник бродара, да се радује што je дошо у Сара-јево на годишњу Скупштину, a уједно и на прославу 10 година рада Обласне управе Сарајево, Какриман каже: да га je изненадио ред и рад Обласне управе Сарајево, те жели свима нашим друговима, да пођу оним путем KOjH доликује најбољем службенику и добром другу. Узима реч господин Обрадовић надзо,г ник машина Ложионице Сарајево и каже: веселиме, ката видим Да ви ложачи борите се за она права, која вам Закон Дозвољава. Даље каже господин Обоадовић, добри службеници, добри другови, добри чланови, то треба Да je дика свакога ложача, јер без слоге и братства нема ништа, верујем, ако будете и даље ишли истим путем, да hexe, ако бог да, моћи скоро да сједите у свом дому, и господин Обрадовић завршава свој говор Уз бурно одобравање ирисутних. Добива реч Матић благајник Централе и као иза-сланик Централне управе и каже: признајем рад Обласне Управе Сарајево, те да се и надаље ради оно што je Најбоље a да се не мрзимо између себе јер смо ми сви ложачи na не треба да правимо разлике, свакоме доб-Ром друту место je међу нама a који хоће да ради про-тиву Удружења нема места међу нама. Настаје дебата поводом градње друштвеног дома Аа се почне са градњом и дали треба да се изабере по-^ебни одбор, што присутни делегати дају одрешене руке Обласној управи, да ради како je најбоље no Удружење, а ако прилике дозвољавају да се почне са градњом дома. Пошто je исцрпљена и задња тачка дневног реда предлаже претседник скупштине да се закључи данашња наша Скупштина, a пошто имамо и сутра нашу прославу na би требали да се мало одморимо. Te се скупштина з.шључује у 17 сати и 50 м. Претседник скупштине. Оверачи записника, Сулејман Бегимамовић, с. р. Мрачевлћ Гојко, с. р. Н. Лалић, с. р. Водитељ зчписника, Илија Видоеић, с. р. f Димитрије-Мита Ристић инспектор машинског оделења београдске желез-ничке дирекције Ha дан 24 јула ове године тихо и готово нечујно, угасио се je живот Димитрије-Мите Ристића, инспектора машинског оделења београдске железничке дирекције. Тако нам je зла судбина отргла из наше средине још једног одличног пријатеља. Уз учешће огромног броја пријатеља и поштоваоца покојника, сахрањен je 25 јула у Београду, те остајемо без једног искреног пријатеља. Ha одар покојников наше je удружење положило величанствен венац и узело уче-шћа на сахрани са великим бројем чланова. Нека je лака земља нашем драгом „чика Мити“, a његовој уцвељеној породици наше искрано саучешће. Посмртна реч коју je изговорио претседник Централе Милован Милић на погребу покојника Мите Ристића бив. инспектора београдске железничке дирекције гласи: Драги наш анспекторе, претешка дужност пуна бола, неочекивано ми je пала данас удео, да се као претседник Централне управе твојих увек омиљених ло-жача Државних железница и бродова, поклоним пред твојим сенима и на тај начин у име свију одам последњу почаст. Да драги инспекторе, ти си то од нас потпуно за-служио, јер си кроз цео твој век, био наклоњен више својим млађима него и сам себи, радну снагу увек си волео и ценијо, твојим благородним срцем и великом словенском душом, твојим увек уљудним опхођоњем према млађима, ти си нас просто очарао, na he тако твоје име, међу нама, вечито живети. Из пијетета према твојим сенима, овога тренутка хиљаде радника уморних руку упустише за тренутак Temne чекиће, лопате, и остале алате, да ти побожним ћу-тањем одаду покојннче последњу пошту при твоме по-ласку на пуг вечности. „Тебе, црна земљо, наша мајко мила, Koia си нас све родила, и која ћеш ти ипак све прогутати, молимо, да у твојој хладној утроби добро чуваш тело драгог нам покојника. Слава ти и велика хвала! ! Централној управи Удружења ложача држ. железница Београд Потписани најсрдачније ,се захваљујем Обласној управи Удружења ложача у Суботици na указаној ми помоћи од 300.— динара за време мога боловања. Вел, Бечкерек, 3.-VI. 1934. год. Шагановић Стојан ложач. Б И Л A H C Примитак од 24/VI. 1933. године до 22/VI. 1934. године. П P Е Д M Е Т Динара п. Динара п. 1 Салдо на дан Скупшгине 24/VI. 1933 год 3.917 20 2 Чланарина 81.766 55 3 Уписнина . 90 — 4 Добровољни прилози за градњу Дома 8.305 5 Убрата Чланарина за Свирање 1.150 — 6 Убрато за Обданиште 115 — 7 Приход од Забаве 137 — 8 Некретнине 15.090 50 9 Инвентар одписан ca 100/0 5.590 — 10 У потраживању код чланова 832 50 11 Резервни фондови код Подружница 10.400 — U У Дирекциди Држ. Жељезница 17.786 — 13 У Поштанској Штедионици Сарајево 13.166 80 . 14 Камати у Кредитној Задруги 2.098 — 15 Уложено у Кредитној Задруги 57.902 — 218.346 55 Издатак од 24/VI. 1933. гол. до 22/VI. 1934. године. П P Е Д M Е Т Динара п. Динара п. 1 Централи 25% 27.561 2 Посмртнина 8.500 — 3 Болесничке потпоре 10.400 — 4 Кирије Сарајево и Подружнице 6.570 — 5 Хонорари Фукционера 10.800 — 6 За обуставу чланарине при Дирекцији 2.400 — 7 Писаћи прибор 1.722 50 8 Дневнице Делегата 4.184 — 9 РАЗНО: Гориво, Депеше, Тамб\ рашки прибор 2.797 55 10 Помоћи Хуманим друштвима 6.133 — 11 Правна заштита чланова 600 — 12 Допуна резервних фондова 1.409 — 13 Учитељ свирања 2.847 — 14 Награде заслужним лицима 620 — 15 Одписани инвентар 10 % 5 590 — 16 Некретнине 15.090 50 17 За вијенац 200 — 18 Резервни фондови 10.400 — 19 У Дирекцији Дож. Жељ°зница 17 786 — 20 У Поштанској Штедиони Сарајево 13.166 80 21 У Жељезничкој Кредитној Задруги 60.000 — 22 За Изравнање Салда 0.569 20 218.346 55 Г Ha дан 22/VI. 1934. године налази се Друштаена Имовина у готовом, покретнинама и непокретнинама сума од Динара 131.602 дин. и 50 п. са Главним и споредним књигама сравњено и у реду пронађено. Благајнич, За Надзорни Одбор, Претседник Обласне Управе Сарајево, М. Михајлсвић ЈУихајло Цвијовић, Невир Лалић, Фрањо Лоста М. Јовичић Власник и од| оворни Уредник за Удружења Ложача Државних Железница Милован Милић, Франше Д’ Епере ул. бр. 18. Штампа „Слога“ Душана Поповића Kp. Александра ул. 3 — Тел. 25-798