POŠTARINA' PDKENS D GOTOVU
CENA T.— DIN.
SOKOLIH CliSlKH
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE		JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI!!	Izlazi svakog pefka • Godišnja prefplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd, 22 novembar 1940 God. XI • Broj 47
DOMOVINA, -
to je duh,slobodai napredak!
Nevtralne države žele da očuvaju mir, ali i svoju punu nezavisnost i integritet. Medutim integritet ne pretstavlja samo celokupnost kvadratnih kilometara gole zemlje 1 kamena; niti nezavisnost znači samo slobodu vi-{anj* svoje državne zastave i sviranja zvanične himne, več MNOGO VIŠE I DUBLJE OD TOGA: Integritet svih duhovnih, moralnih, kulturnih, socijalnih, ekonomskih i po-['tičkih dobara, što ih je jedan narod stekao kroz istoriju,
1 ko ji tvore razlog opstanka njegove države; te slobodu, da te svoje bitne i primarne vrednosti u punoj meri može da ispoveda i razvija, da se ponosi njima i da u njima od-gaja buduča pokoljenja, ne dirajuči, naravno, u prava drugih naroda, da oni to isto čine sa svojim vrednostima.
Mnogi neutralni i mirni narodi to i podvlače, slobodno i o tvor eno. Tako je n.pr. nedavno švedski ministar narodne odbrane, Skold, održao govor, u kome je kazao, da je švedski narod uvek rado prihvatio svaku dobru novost.
„Hočemo međutim da vidimo, kakva je ta novost, pa da sami izaberemo to što je najbolje. Ali iznad svega želimo da očuvamo potpuno svoje dutiovne i materijalne vrednosti. Ono što nam še bude činilo da više ne valja, odstraničemo sami; ali ne po mišljenju drugih. To je nepokolebljiva volja švedskog naroda i zato ponovno podvlačimo svoju odbrambenu spremu!"
Slične misli razvija i švajcarski list, „Journal de Ge-nevc", kad kaže, da je visoki po jam patriotizma danas po-stao zbir hladnih računa i koncesija.
„Sta je, medutim država?" — pita se švajcarski list. — Da li državu čine samo kuče i planine, reke i doline? I to je, naravno, država, ali sve to možete nači i pod drugim nebom, i ne bi zasluživalo tolikih žrtava. Država, domovina, — to je nešto posve drugo. Ona pretstavlja pre svega simbol izvesnih odlika, kao što su plemenitost, hrabrost, požrtvovanje, pravda i sloboda, koje su daleko od toga, da irhaju samo materijahio značenje. To su one odlike, koje su kroz vekove, i pored mnogih muka i neuspeha, oduševljavale naše pretke. Nepoštenu trgovinu bismo napravili, kad bismo napustili sve te odlike, pod izgovorom da time spasavamo otadžbinu; kad znamo da ta otadžbina ne može da živi, i da ne bi zaslužila da živi, bez tih odlika«.
Kao što se vidi, — vrlo odmerene, mirne i neizazi-vačke; ali zato i vrlo duboke, značajne i odlučne reči, koje u punoj meri važe za svaki ponosan i nezavisan narod, za svaku zaista neutralnu i slobodnu državu. Šta bi n.pr. zrta-c>la „nezavisnost i integritet" Švedske, kad se u to j Šved-skoj ne bi smeo slaviti ni jedan njen veliki junak, kad bi se morali odreči čuvenih slobodarskih pesnika i mislilaca,
1 kad bi svoje sjajne, nacionalne i demokratske tradicije,
' socijalne ustanove, koje su nikle spontano iz njihovih Potreba i srasle sa duhom naroda, morale da se napuste, Pred iluzijom, da če, izvan toga, njihova nezavisnost i integritet ostati nedirnuti?... Zar „izvan toga" ima uopšte nezavisnosti i integriteta i zar traženje, da se napusti to bitno, nebi trebalo da otvori oči i poslednjem slepcu, da uništenjem toga bitnog hoče da se stvori priprema za odu-zimanje i formalnog integriteta i nezavisnosti?!
Kad bi nas neko pozvao, da se odreknemo misli Kosova, Petrova Gvozda i Gosposvetskog polja, da se odreknemo Obiliča i Lazar a, Grgura Ninskog i Ljudevita Posavskog, Karadorda i Štrosmajera, i kada bi naše stare tradicije, naša nacionalna mržnja na puzavost i dvoličnost, naš smisao demokratije i napretka, hteli da se zamene posve obratnim načelima, a da „izvan toga" uživamo tobož najpuniju „nezavisnost", — zar bi ta j prazni okvir, ta golema rupa, što bi, iza svega gore spomenutog ostala,
2 AR BI TO BILA OVA NAŠA DRAGA I S A TOLIKIM
mukama izgradena Jugoslavija, za koju bi
CEO NAŠ NAROD, KAO JEDAN ČOVEK, U SMRT. pOŠAO?!
I za to naš odgovor sv ima onima, koji nas poziv a ju el a otvorimo oči i da se svrstamo u ove Ul one redove, ili da prihvatimo ove ili one poretke, glasi: „Otvorene su naše
Празник уједињења Црне Горе ca осталом Југославијом
Дана 26 новембра навршавају се 22 године од знамените од-луке Велике Народне Супшти-не у Подгорици, која је прогла-сила уједињење Црне Горе са Србијом, а преко ње са осталом једнокрвном браћом, Србима, Хрватима и Словвнцима, у једну јединствену државу под слав-ном динасТијом КарађорђевиНа.
Велика Народна Свупштина у Подгорици била је израз ве-ковне тежње Срба Црне Горе, да се уједине оа осталом својом браћом у једну велику и моћну државу која би могла одољева ти свим спољним опасностима и подигнути благостање и на-предак народа, до што веће ви-сине. У њој су се налазили претставннци свих племена, свих капетанија и свнх 'крајева, старих и нбво присаједињених; а све су то били људи пуног народиог поверења, који су ра-дом у прошлооти, јунаштвом и •патаама доказали да имају пра-во да говоре у имв Црце Гбре и њенбг нарбда. Скупштина је била цзабрана 21 новембра, а еастала се први пут у Подго-рици, 24 новембра. За претсед-ника је изабрала Саву Церови-fca, а за потпретседника Лазара Дамјановина и Саву Фатића. На предлог одбора од 15 лица, Скупштина је, 26 новембра, до-нела одлуку о збацивању дина-стије Петровића-Његоша, и о уједињењу Црне Горе са Срби-јом и са осталим југословенским земљама, у једну заједничку .државу. Одлука је донееена једногласно, а засебни одбор, са тадашгвим цетинњским мп-трбполитом, Дожићем, пбнео je ту одлуку у Београд, да је itpe-да Регенту Алекоандру и влади.
Одлуком Велике Народне Скупштине у Подгорици извр-тено је историјско дело од го-лемог значења, не само за ју-начку Црну Гору, која је за чи-таво југословенство пролила море своје јуначке крви, већ и за читаву нату Краљевину Ју-гославију. Зато је схватљиво што Сонолска жупа Цетиње сваке године слави тај дан, за-једно сџ свим соколским једи-ница.ча у Црној Гори, као Ч>вој, соколсни празник. Соколство у Црној Гори he ту прославу оба-вити н ове године, чему се у духу придружује и остало ју-
Sokolstvo se sprema za proslavu Praznika ujedinjenja
Približuje se veliki sokolski i nacionalni praznik, Prvi Decembar, dan kad je na svečan način, slobodnom vo-Ijom pretstavnika svih Srba, Hrvata i Slovenaca, objavljeno celom svetu, da se za u-vek, kao jedan narod, ujedi-njuju u svoju zajedničku i slobodnu državu. Sokolstvo, koje je taj dan uzelo kao svoj praznik, proslaviče ga i ove godine i učiniče sve, da se svakom Jugoslovenu obnove u svesti sva ona stradanja, žrtve i napori, kao i ideje koje su triumfovale u njemu. Ove godine sokolstvo če naročito podvuči dve osnovne misli Prvog Decembra: Misao integriteta jugo-slovenske države i misao na-rodnog jedinstva jugoslo-venskog.
Da ta namera dbde.do što vidnijeg izražaja, Savez Sokola K J uputio je okružni-cu svima sokolskim župama i jedinicama, u kojoj im daje uputstva za proslavu, tako da ona odgovara potpuno duhu i potrebama današnjeg trenutka. U tim proslavama treba da dode do izražaja jedinstvo volje r duha; jed-nako kao i činjenica, da o-vaj Prvi decembar slavimo u godini punoletstva Nj. V. Kralja Petra H, uzvišenog pretstavnika naše državne i nacionalne snage.
Zbog toga su u okružniči data uputstva, da jugoslo-venska zastava, kao simbol ideje jedinstva, treba da bude naročito isticana na proslavama, i da taj praznik treba iskoristiti za širenje velikih misli naših največih pesnika i državnika, o koristi
гословенско соколство; a било би добро да се и друге наше јединице, у колико им је то тех-нички могуће, сете овог дана у свом кругу.
oči otkad god pošto ji naš narod, i najuzvišenije što kroz njih vidimo, to je Jugoslavija! Mogu drugi da budu i „mudriji“ i „realniji", — bez Jugoslavije ne vide ipak ni-šta. I neče time pomoči, ni sebi ni narodu. A narod, koji vidi iznad svega svoju državu i svoju budučnost, i kome nikakve fraze ne mogu da pomute, što je pravo a što nepravo, što je sloboda a što ropstvo, — taj če, ma što ga još čekalo, znati na koncu konca da očuva pravu slobodu, i sebi i Jugoslaviji! Jer narod naš ne mrzi nikoga i uzeče rado od svakog, to što sam nade da mu odgovara. Ali ne zato, da se time odrekne svoga. več da to svoje upotpuni. J edino tako on zna da če SVOJU NE7AVISNOST I SVOJ INTEGRITET OČUVATI, U PUNOJ MERI I U ISTINSKOJ SADRŽINI!
narodnog jedinstva. Naročito toga dana treba prodavati knjižice Savezne biblioteke, »Veliko zaveštanje« (u kojoj se nalaze sabrane misli Vite-škog Kralja Aleksandra), i »Reči Jovana Cvijiča«, čija cena je samo jedan dinar po komadu. Isto tako treba prodavati i propagandne karte »Kraljeve reči«, koje stoje samih_50 para.
U uputstvima se kaže, da se proslava deli u tri svečanosti: svečanu sednicu pre podne, akademiju za decu i naraštaj, posle podne,' i svečanu akademiju naveče. Poslanica, koju če, povodom praznika Ujedinjenja objaviti Savez SKJ, treba da se u svakoj jedinici pročita do-slovce, od prvog do zadnjeg reda, da je svi čuju i da je čitavo sokolsko članstvo primi kao svoju reč.
DVORANA UJEDINJENJA B1ĆE OTVORENA PRVOG DECEMBRA
Da bi gradanstvo Beograda moglo da poseti mesto, na kome je 1 decembra 1918, proglašeno ujedinjenje našeg naroda i države, kad je tadašnji Regent Aleksander primio delegaciju zagre-bačkog Narodnog Viječa; — a koje se nalazi u palati, u kojoj je danas smešten Savez Sokola K. J. na Terazijama, — odlučila je Savezna uprava, da na praznik Ujedinjenja, prvog decembra, svečano ukrasi tu istorijsku dvo-ranu i da dozvoli Slobodan prl-stup čitavom gradanstvu.
75 godina od smrti J. Fignera
15 novembra navršilo se 75 godina od smrti jednog od osni-vača sokolstva, brata Jindriha Fignera. Jindrih Figner, koji je bio najintimniji saradnik Dr. Miroslava Tyrša i, pored njega, drugi osnivač sokolstva, umro je g. 1865; ali je sokolstvo, ne samo u Češkoj, nego i u ostalim slovenskim zemljama sačuvalo najsvežiju uspomenu na toga u-zornog borca i čestitog rodoljuba, i Slovena. G. 1869 mu je ot-kriven spomenik u Pragu, a največ) češki pisci i javni radnici istakli su važnost Fignerovog rada u mnogobrojnim spisima. Češko sokolstvo se i danas seča sa največim pijetetom svog osniva-ča, jednako kao i jugoslovensko sokolstvo, koje je od Fignerovog rada mnogo naučilo. Slava Jia-drihu Fignerui
Ban Dr. Šubašić za odbranu Jugoslavije i protiv neprijatelja države i
naroda
Na inspekcionom putu, po Banovini Hrvatskoj, održao je ban. Dr Ivan šubašič, 20 novembra, u Čakovcu, u Medumurju, vrlo zapažen govor, pred velikim mnoštvom naroda. Ban Dr. Šu-bašić je u svom govoru kazao, izmedu ostalog:
»Rekao sam da je sva naša politika išla za tim, da se učvrstimo, i mi smo danas hvala Bogu čvrsti. Kad ja danas govorim ovde, sa naj-severnije tačke naše Hrvat-ske, severozapadne tačke ZA-JEDN1ČKE NAŠE JUGOSLAVIJE, onda hoču da vam kažem, koliko mi sami, našim životima, našim telima stojimo na braniku naše otadžbi-ne Hrvatske, a time i cete Jugoslavije, — toliko u jed-nakoj meri STOJI I CELA JUGOSLAVIJA NA GRANI-CI. ZA ODBRANU HRVATSKE I NJENE SLOBODE. ZAJEDNICA JUGOSLAVIJA STVORENA JE ZATO, DA JE ČUVAMO, da budemo sve jači u očuvanju svega što imamo, i što još hočemo da ostvarimo.
>Kao što sada, u Čakovcu, govorim ja, za dokaz toga da smo zaista povezani- u Jugoslaviji, ovog momenta sa ovog mesta šaljem pozdrav našem vodi dr. Mačeku, koji se nalazi u Beogradu, stim da poruči tamo NAŠEM BEOGRADU i bratskom srpskom narodu, da mi istovremeno ŠALJEMO POZDRAVE I NA-ŠOJ NAJJUŽNIJOJ BRAĆI, NAŠEM BITOL.IU. Jer dok mi mislimo na Bitolj, dotle če Bitolj misliti da postoji ovde
Njegova granica, koju
TREBA DA ČUVAJU I ONI OVDE I MI TAMO«.
r 'Javlja se takode, da je ban, Dr.
Šubašič, dao svoj prilog, od 100
hiljada dinara, i da je otpočeo
akciju za sakupljanje pomoči po-
Stradalima u Bitolju, u Banovini
Hrvatskoj.
> *
Hrvatski ban, g. Dr. I. Šubašič, Održao /e, 19 novembra, u Varaždinu govor, sa balkona grad-ske opštine, pred velikim mnoštvom naroda. G. Dr. Subašič je U svom govoru kazao, da je sporazum išao za jačanjem države i ga priznanjem hrvatske individu-
alnosti. Dalje je kazao, da je »Jugoslavija ojačala i da ona danas čvrsto stoji«. Zbog toga se možemo nadati, da čemo uspeti očuvati svoju neutralnost i svoj mir. Osvrnuo se zatim na nepri-jatelje sporazuma u Hrvatskoj, pa je kazao, da Hrvati ni od koga drugog ne mogu ništa očeki-vati.
»Sve što se oslanja lijevo ili desno, i što ide preko granica naše lijepe domovine, to ne može više biti domo-ijublje nikakve vrste, i to se jedino može tretirati kao izdaja države i vlastitog naroda. Kad govorim ove odlu-čne riječi, govorim ih svije-sno«.
Na koncu je Dr. šubašič klik-nuo hrvatskom narodu i Dr. Mačeku; zatim »našoj zajednici, sna-žnoj i velikoj Jugoslaviji, i naj-večetn poborniku sporazuma i čuvanja našeg mira i neutralno-sti, Knezu Namesniku Pavlu!«
*
Dan ranije je glavni sekretar HSS, Dr. Krnjevič, održao u Klanjcu govor, u kome je, izmedu ostalog, kazao:
»Sloboda naša može biti jaka i sigurna, ako bude u što čvrščoj i što jačoj zajednici. Zato je sva naša politika težila da zavlada čvrsti sporazum u ovoj zemlji!«
•
Bez obzira, što je naše načelno gledište o »individualnostima« drugačije, i što za svakog logič-nog čoveka, »što čvršča i što jpča zajednica« može da znači samo sve jače približevanje i spajanje, a ne rasparčavanje i labavljenje,
—	treba pozdraviti odlučne reči bana šubašiča, da se svaki onaj, ko gleda preko granice Jugoslavije i od tamo očekuje pomoč, ne može tretirati drugačije, več kao izdajnik države i naroda. G. ban je kazao, da te reči izgo-vara »svesno i odiučno«, pa mislimo da, nakon njih, imamo prava očekivati i dela. Krivce za protuhrvatsku, protujugosloven-sku i izmečartku imfamiju, koja se nedavno dogodila u Splitu, i koja jeizazvala revolt svih starih Hrvata boraca, bez razlike stra-naka. treba pronači i strogo ka-zniti; jednako kao i ostale za-plot-njake i štetočine!
jččfte sokolske svečanosti u B{dwam
Sokolstvo Bjelovara doživelo je pretprošle nedelje lepu manife-staciju, otvaranje i osvečenje na-dogradnje Sokolskog doma, koji je znatno proširen, tako da, uz matično sokolsko društvo, imaju u njemu kancelarije i Sokolska župa, Jugoslbvenska čitaonica i pevačko društvo »Mokranjac«. O-svečenje je obavljeno uz učešče velikog broja sokola i prijatelja iz mesta i okolnih jedinica, od kojih su napose srdačno bila pozdravljena brača iz Virovitice i Koprivnice. Svečanost je uveliča-na i učeščem vojne glazbe 42 pe-šadijskog puka, a naročito pri-sustvom delegata Saveza, penzi-onisanog generala Ljubomira Maksimoviča, koga je srdačno po-zdravio starešina, brat Dr. M. Vukobratovič, zahvalivši se posebno arhijerejskom namesniku,
g. Petru Bosancu, koji je obavio osvečenje i održao divan govor, evocirajuči uspomene iz života bjelovarskog sokolstva i teškoče na koje nailazi u svom radu. Br. starešina naglasio je zahvalnost župe i bjelovarskog sokolstva na pomoči za proširenje doma bratskom Savezu, crkvenoj opštini, pojediniin društvima i gradan-stvu.
Vrhunac oduševljenja izazvao je brat Ljuba Maksimovič, koji je apelirao na sokole, da bez obzira na neprilike nastave radom, jer dobro mora pobediti zlo! Posebno se obrača omladini, pozi-vajuči je, da uvek bude spremna na največe žrtve za dobro otadž-bine. Oduševljeno su govorila i brača Dr. M. Omčikus, Dr. Ante Stokič, sveštenik Mladen Miloje-vič iz Povljana i dr. »Mokra-
Važan tečaj u Sokolskoj župi Tuzla
Sokolska župa Tuzla održala je 20—26 oktobra I. šestodnevni predvojnički tečaj, koji je pose-čivalo 30 tečajaca, iz 5 društava i 10 četa. U tečaju se je radilo po 9 časova dnevno a predavala su brača: Ing. Milevič Kuzman — ratnu službu, Milosavljevič Ra-dojko — stražarsku službu, opis puške i čiščenje oružja i munici-je; Vlatkovič Manojlo — strojev-ne vežbe, nastavu za gadanje, orijentaciju, bojne otrove te sokolske predmete; Tufekčič Osman
—	ideološke predmete. Tečaj je vodio župski prednjak br. Vlat-kovi Manojlo. Tečajci su bili smešteni u sokolskom domu u Tuzli.
Tečaj je otvorio br. starešina
_	-	-	-p,	,
'	’	*	L	•	■
Todič Nikifor, koji 'je н Tepom govoru ukazao na koristi koje če tečajci imati od ovog tečaja. Na koncu tečaja su izvršena školska gadanja na vojnom strelištu, a zatim su 26 i 27 oktobra, izvršeni predvojnički ispiti, za koriščenje kračim služenjem u kadru, pred komisijom koju su sačinjavali brača: načelnik župe Tufekčič O-sman p. poručnik Nikolič Miloš, Vlatkovič Manojlo. Ispit je položilo 28 kandidata, dok su 3 osta-vljeni da ponovno polažu u mesecu januaru.
Kako se iz rezultata vidi, uspeh tečaja je vrlo dobar. Tečajci su bili marljivi i disciplinovani, a naročito brača iz četa.
£ -isi
■mm
njac« je otpevao nekoliko narodnih pesama, pa je nastavljena zabava, u takvom raspoloženju, ka-kvo se ne pamti u Bjelovaru od dana oslobodenja.
Nisu zaboravljene ni bitoljske žrtve, pa je, na predlog brata Dr. Vukobratoviča, sabrano 1.000 dinara za postradalu braču.
Delegat Saveza Sokola, brat Maksimovič, ostao je i drugi dan u Bjelovaru, gde je prisustvovao konferenciji delegata Sokolskog okružja, kojoj je pretsedavao Dr. Vukobratovič. Brat Maksimovič je istakao teške prilike u o-vim krajevima, kakve još sokolstvo nije preživljavalo. Naglasio je da se provodi selekcija sokolstva, jer sve što je, došlo u naše redove iz računa, i što je izgubilo gradansku svest i hra» brost, otpalo je, a ostali su samo nesalomljivi borci za jugoslo-venstvo i slobodu. Podvukao je potrebu osnivanja sokolskih pove reništava i bratstava u svima, pa i najmanjim mestima, koja če biti rasadnici za dalji rad, kada nastanu Ijepši dani. Urnebesno klicanje popratilo je reči brata Maksimoviča, koji je posetio i selo Kupinovec, na cesti Durde-vac—Bjelovar. Tamo radi jedna od najuzornijih sokolskih četa, čije je članstvo bez ičije pomoči sagradilo dom, kada im je op-štinska uprava oduzela prostorije u školi, u kojoj je skoro 20 go-dina odgajao mladež zaslužni sokolski veteran, Vaso Vukobratovič, poznat u čitavoj župi pod imenom »deda Vasa«. Pored ško-le, koja nosi ime blaženopočiv-šeg Kralja Aleksandra, tu je po-dignut impozantan spomenik Vi-teškog • Kralja, kao uspomena na Njegovu posetu, 1931 godine. Brat Maksimovič je posetio sve to i zadržao se u razgovoru sa bračom, koja su bila neobično obradovana posetom.
Smrt br. H. Ločniškara
Sokolstvo Kranja izgubilo je opet jednog odličnog sokolskog borca. Prošli utorak preminuo je brat Hinko Ločniškar, pretsednik župskog streljačkog otseka, koji je svojim radom u sokolstvu o-stavio najlepše uspomene. Dubo-kom bolu nad gubitkom zasluž-nog brata odalo je oduška kranjsko sokolstvo prošlog četvrtka, kada je na sahrani uzelo učešča u ogromnom broju.
Пожртвовање у извршивању Соколске Петрове петољетке
Ga коликим je разумевањем и здушевљењем схваћена идеја :околске Петрове петољетке no аашим селима, показала је у туној мери чета Тушиловић, купа Карловац. Иако бојчано иала, али зато велика соколским оухом, ова чета може да служи за пример са каквим се по-кртвовањем, прегоревањем и толетом извршавају завети У :. П. П.
Као и све остале јединице, гако се и ова чета, поред много тругих заветовала, да he у С. Т. П. саградити дом у спомен Блажрнопочившег Витешког Кра-ba Ујединитеља.
Првих дана, по свечано прим-иеном завету, једина мисао, же-ba, једина тема разговора ме->)У чланством била је како и на \ОЈи начин да се сагради дом.
Сећам се тога као да je би-!0 јучер. Била је позна јесен 1936. Киша, бл>узгавица, пото-тићи жуборе низ падине оближ-љих брдапЛа и роморећи нару-вавају онај свсчани ноћни мир
који влада изнад нашег малог сеоца. Са времена на време чу-јеш из даљине лавеж паса. Мо-ра да их узнемирава по који сеоски лола, који се враћа ку-ћи са чијања перја или прела. А можда и који пијаница из ro-стионице или од кога свог при-јатеља са печења ракије.
За то време, у стану нашег со-колског старешине, код слабог светла петролејке, дванаест се-љака сокола играју, помислиће тко — карте — не, не карте, већ шах и то туриир за првен-,ство чете на једној јединој ша-ховској плочи, коју је као и шах израдио један од играча. Двојица играју, једни кибицују, дочим други воде жучну дебз-ту. Један се нервира: „Ја тра-жим да дом буде дугачак 24 метра. Граја: ја 18, ја 20, један из угла добацује: и 16, 16 биће доста? Препирка оштра, жучна око димензија будућем дому. Напокон се сложише и почеше зидати дом, али речима, са оном прирођеном сељачком оштроум-
ношћу, онако како ra je тко замишљао У својој машти. Ко-лико ли идеја .каквих замисли не искрсну те и других вечери! Сваку вече дом би био сагра-ђен од темеља па до најмањих ситница, чије остварење бијаше свима нама слатки сан.
Те вечери зачет је дом, пошто је тада донесена одлука да се дом гради. Присутни братски се поздравл>ајући, напустише стан старешине, губећи се као авети у густој помрчини хладне јесе-rt>e ноћи. Ромор благе кишице и шиштање блата под тешким сељачким цокулама, надопуња-ваше душевну узбурканост ко-ја те ноћи обузе ова млада би-ha. Њихова немирна срца живо куцаше! За кога? За њихово мало сеоце, чији напредак, про-цват и љепша будућност испу-њаваше и последњи кутић њи-хове душе.
*
Време је пролазило, корак по корак ишло се к циљу. Прво један од браће поклони најбо-љи дио свог земљишта за гра-дилиштс, затим једног раног прољетног јутра освануше прва кола камена за темељ и за п,ар
дана цео камен бијаше довезен на градилиште. Од тога време-на па до 1939 наста застој, ко-ји је свима тешко лежао на ср-uy. Тражила су се материјалиа средства, али noMohu ни од ку-да. Да би зло било веће, школа која је до тада служила за со-кола!е састанке више није мо-гла да прима своје сељачке си-нове јер... а и једна друга про-сторија којом су се соколи nočne школе служили отказа ro-стопримство јер... времена се променише...
У селу више није било ни јед-не просторије где би се саста-јалц. Осташе нам две могућно-сти, да се састзјемо по гостио-ицама или под ведрим небом, а можда и оно најгоре да обу-ставимо рад. Сви су свесни да ако се хитно не побринемо за кров над главом, да he нам даљи рад бити онемогућен, а заветна година примиче се кра-ју. Нешто се иорало учинити.
Колико је била жарка жеља међу чланством да се дом rpa-дн, најбол>е се види из овог: Четрнаест такмичара који за-ступаше ову чету на жупским утакмицама добилн су од жуие
Карловац 100 динара, као при-помоћ да узму бољи ручак. Ме-ђутим они. узеше више него скроман ручак и 24 динара по-вратише у благајну своје чете, само да се нађе који динар sume када се дом почне градити. И са правом је уредник „Чувај-мо Југославију", гласила жупе Карловац, у коментару овог пох-валног примера уздахнуо:	„О
колике ли среће, када би и они највиши овако радили када ра-сполажу са државним новцем“.
Овако на жртве спремно чланство, састало се прошле је-сени, да коначно реши питање градње, или неградње дома. То су били часови који су се ду-боко усекли у сећање присут-них, на чијим се лицима оцрта-ваше одважност, смелост и спремност на крајње жртве. По доласку жупских изасланика, наста гробна тишина у којој од-једном загрме глас старешине: „Браћо, ви знате ради чега се ми овде скупиемо то вам ја чи-там са лица. Нама се ради o čutu или не бити, или ћемо му-шки соколовати или главу no-клонити"... Благајник оаарена лица обавештава присугне да се
Tl&uuiuHuK Luzutih/u жу-иалнг u ie^ufucufi^/ua
Дужности и проблеми, који ce не смеју занемаривати!
ГЛАВНА ГОДИШЊА СКУП-ШТИНА САВЕЗА СОКОЛА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ изнела је неколиио важних проблема соколске организа. Ције и извршила преглед рада, УКазујуНи на НЕДОСТАТКЕ И ПРОПУСТЕ-, који су у тои ра-ДУ учињени на свим странама. Потребно је да БРАТСКИМ ЈЕДИНИЦАМА СКРЕНЕМО ПАЖЊУ НА НЕКОЛИКО ТИХ НАЖНИХ ПРОБЛЕМА и да их ПОТСЕТИМО УЗГРЕД И НА ДУЖНОСТИ које 6и требало извршити, бчло на оне велике или оне мале, ситне, од чијег чзвршења завнси солидност иашега соколскога дела.
СОКОЛСКА ПЕТРОВА ПЕТО-ЉЕТКА
;а као да многе Једини-Ив нису сресне озбиљне чин>е-НиМе, да смо ми ушли у послед-Њу завршну годину соколске Петрове пеТољетке. Многе је-Динице нису извршиле ни из-близа она.ј део дужности који отлада на овај досадашњи пе-Риод Петровв петољетке. Изгле-Да да многе нису свесне ни Дапекосежнооти пропуста које
би
починило тиме да не извр-
Ив оно што су дале под заве-г°м соколске Петрове петољет-ке- Крајње је време да све је-Диница нзврше озбиљан пре-Глед свега онога што су доса-Да учиниле у извршењу свога завета и да нзраде озбиљан и Темед>ит план о томе како тре-6а довршити неизвршене радо-Приближује се време кад ће ^авез затражитн дефинитивне 11 коначне податк.е о извцшеним Радовима соколске Петрове пе-^ољетко у свнм јединицама, да би нх могао уписатн у „Сокол-СКУ ињигу захвалности" која м°ра бити раније готова да. би могла бити предана Њ. В. Кра-ЛУ о Његовом ступању на пре-®то. Једна посебна седница Управе друттва нли чете тре-бала би да, се читава посвети овомв питању.
братства и повере-
НИШТВА
Иотакли смо општу потребу, соколску и националну, да се
соколска организација проширина мајмање 20.000 примерака и
тако да не оуде ни наЈмањег места у коме неће бити неке соколске организације. Да бито постигли, израдили смо правил-нике о организацији најмањих соколских јединица, Братстава и повереништава, чиме је омо-гућено да се створи соиолсна организација и онде где има са-мо три члана који желе да со-колују. Соколске јединице тре-ба да размисле о томе где у њиховој околини постоји могућ-ност да се оснује Братство и Повереништво и да одмах о то-ме известе своје жупв, како би добили од њих „Упутства за оснивање Братстава и Повере-ништава”. Ова акција је у уској везн са нашом Соколском од-бранбеном приправношћу која по природи својих задатака претпоставља да постоје сокол-ске организацији у најудаље-нијим и најзабаченијим краје-вима земље. Ми верујемо да за организацију Братстава. и Повереништава готово у свим жупама има много услова и да би се са мало труа и пажње могло у овом важном и великом послу постићи знатни успееи.
НАША ШТАМПА
х1итање наше шта.мпе још Huje добило одговарајуће решење. Унутрашња реорганизација ре-дакције и администрације је до-вршена. Међутим соколс-ке је-дннице и соколски појединци ндау још извршили своју дуж-ност према штампи. Нимало Huje утешна чињеница да главни орган једне организације од 300.000 чланова., као што је наш „Соколски пласник" иде у свега 6.800 примерака. Још је жало-сније да, има још и сад велик број јединица које не плаћају претплату за, лист који им .је главна идеолошиа и организа-цисна веза са соколском цели-ном. Поред тога запажена је чнњеница, да у великим сокол-ским центрима нема ни избли-за одговарајући број претплат-нина на соколске листове, Има жупских центара, у којима има само 4—5 претцлатника на, „Со-колски гласник”. Међутим, да је мало више љубави и правог схватања за соколску штампу, „Соколски гласнии” 6и излазио
покривао не само cBoje трошко-ве него и трошкове целокуп"е соколске штампе и омогућио да се главни орган прошири и до-бије нову јачу сарадњу. Зато нећемо престајати да упорно тражимо од својих јединица да изврше дужност према „Сокол-ском гласнику” и да дођемо до онога стања по питању сокол-ске штампе које једино одгова-ра бројној јачини наше органи-зацијо. Нека бр. соволска једи-ница размисли о овом питању и нека нађе начина да у свом подручју добије одговарајући број нових претплатника и оду-жи свој дуг према соколској штамгги.
ЗБОРНИК СОКОЛСКИХ УРЕ-ДАБА И ПРАВИЛНИКА
Много се, пре пар година, из еоколских редова чуло тужби како соколске организације не могу да дођу до Зборника Уре-даба и Правилншга, ,јер је ста-ре Организације било несгало, а нови Зборник још није био
штампан. Мвђутим, сад је Збор-ник штампан, а огроман 6poi организација ra још ни досада није нзручио ниТи купио. Не
може да се замисли околност да може једна соколска .једини-ца постојати и радити, а да не-' ма при руци свог сонолсног за-коника, Зборнииа Уредаба и Правилника. Стога се у нашој организацији и дешавају случа-јеви који откривају потпуно не-познавање соколске Организаци-је, њених правила и прописа., од стране оних којима је пове-рено вођење друштава и чета. Мнслимо да је крајње време, да се и ова нездрава појава укло-нн, па позивамо еве јединице да одмах наруче код Савеза со-Homa Зборник Уредаба и пра-вилника, како би могли у сва-ком спорном случају поступнтн онако како то прописују наши соколски закони. Зборник отаје свега 20.— дин. и може се наба-вити у продајном одељењу Са-веза сокола.
(Наставиће се!)
Ofoambeno-vaditetiskL Uca[ 1/ Ци&Цот
V mesecu oktobru so hili skon-čani prednjaški izpiti kot zaključek obrambno-vaditeljskega tečaja, ki ga je priredilo žensko na-čelništvo Sokolske župe. Ljubljana.
Na podlagi razpisa se je v tečaj lahko prijavila vsaka Sokolica redna telovadka, ki je dovršila 17. leto in ki ima voljo delovati z ljubeznijo in uspehom v naših vrstah, tada tudi sestre, ki nimajo še nobenega vaditeljskega izpita.
Na ta naš razpis se je prijavilo
24 članic iz društev: Ljubljanski Sokol, Sokol 1—Tabor, Ljubljana —III, Ljubljana—Vič, Ljubljana— Zg. Šiška, Domžale, Kočevje, ŠL Vid nad Ljubljano, Unec—Rakek, Zalog in Ljubljana—Moste.
Razpored, dela je bil določen vsak dan od 8. do 12. ter od 15. do 18. ali 19. ure in pri njem so sodelovale naslednje predavateljice in predavatelji: Irma Bajželj, Štefka Deržaj, ing. Dolenc, dr. Fran Kandare, prof. Lojze Mer-
čun, dr. Franta Mis, Eta Mužina, Majda Slapničar, Joža Trdina in Jelica Vazzaz, ter, kot vodnica tečajnic, savezna prednjačica sestra Tončka Štifterjeva.
Sestre so bile disciplinirane in so pokazale mnogo zanimanja za strokovno delo na telovadnem polju. Četudi je bil spored tečaja zgoščen in usmerjen mnogo na praktično stran ter je zahteval od posameznice precej napora, so sestre vršile točno in vestno svoje dolžnosti. Vsi predavatelji so se potrudili, da so obravnavali tvarino na dovolj umljiv način in so mnogo pripomogli k uspehom. Ob zaključku tečaja se je od sester poslovil, poleg načelnice, Ete Mužina, tudi nam. župnega staroste, brat ing. Lado Bevc.
Izpiti so se vršili dne 10. in 20. oktobra. Polagalo ,iih je 10 sester in sicer: župni prednjaški izpit je polagala sestra Milena Le-nard iz sokolskega društva Št. Vid nad Ljubljano, z odličnim uspehom. Nastopne sestre so polagale društvene izpite z dobrim uspehom:	Peric Marta, Ljubljanski
Sokol, — Pihlar Milka, Sokol I— Tabor, — Deržaj Zdenka, Soko I —Tabor, — Volk Cenka, Sokol I —Tabor, — Sever Jelena, Ljubljana—Zg. šiška, — Murovič Ruža,, Kočevje z prav dobrim uspehom,
—	Batič Darinka, Kočevje, — Horvat Majda, Kočevje, — ter Čop Adela, Zalog.
СОКОЛИ ПОШУМЉАВАЈУ.
БЕОГРАД
У недељу, 17 новембра, осве-ћен je „Гај Краља Петра II. кога су засадили на Лаудано-вом шанцу, у Београду, вредни чланови Соколског друштва Београд VII. Освећењу су при-суствовзли, уз Соколе и прија« теље, претседник општине, r* Јеврем Томић, министар грађе« внна, Д. Вуловић, епископ Нек-. тарнје, делегат министра физич-ког васпитања, Стјепан Челар, старешина жупе, брат Вел>а По-повић и др. Пригодне говоре су одржали прота Вуловић и ста* решина Сокола VII, Секула Зе^ чевић. У преко хиљаду, раније ископаних рупа, око 200 соч кола већином „Привредниковнх: питомаца посадило је шумске саднице из општинског рзсадни' ка. Прву седницу засадио је г.-Ј. Томић. Како ,ie већ писао „Соколски Гласник", ови радо-ви изводе се у оквиру Соколске Петрове петољетке.
Измени слику на градилншгу. Радило се ноћу и дању, како и Не би, када се те вечери почео копати темељ за соколски дом. Попут кртица сељаци соколи Роваше земљу. Са њихових опа-Љених лица цурио је зној, који у Крупним капљама натапаше темеље дому. И поноћ већ про-а ови сељаци соколи не ми-сде на починак. И ако су преко Челог дана орали и копали, иако Их исти посао чека сутрадан, °«и не знају за умор, јер же-Ља да дом буде што пре ro-т°в надјачала je све. Одједном Клокотање и шкрипање кола, к°ја се за тили час створише на {'Радилишту, прекину их у раду.
0	брат старешина довози пе-^ак н муљ, са неколнцином бра-
ће
из удаљености од 7 км. Ко-
Њи Уморни, знојни. Не треба ту Да се говори, сви они схваћају, Да Кола треба што пре истова-Рити. Неко се лаћа мотике, а не-Ко лопате, а већина рукама ОРиону на рад. Одједном на-СТаДе шиштање песка. Неки из-МеНу браће поведе песму: »Соколском снагом свом, за *'Рал.а, за Народ, за мили Дом Здраво"... — и пре него је
у благајни налази свега 6.189 динара. Неко добаци: „То нам није доста ни за ггола цигле“-На концу и начелник се јави за реч. Његов глас чудно звучаше. „Браћо, ми смо на прагу зимс, још само два месеца деле нас од Божића, све околности су против градње дома, али ја зна-јући шта вама лежи на срцу мо-ry да кажем:	Или	живи или
мртви још ове јесени морамо да покажемо свима колика је снага југословенског соколства и да ми не знамо за препирке и за ве-личину поднесених жртава. Дом ћемо саградити na била то о-бична барака! Бићемо своји на своме, имаћемо свој кров над главом, своју кућицу — своју слободицу“...
Тако је, тако је, одобраваше свн присутни! Један добацује „Када ra саградимо метнућемо на шега метар велика слова „Југословенски соколски дом“.
Одлука коначно паде, дом ће се градити!
И већ сутрадан на градили-шту, попут мрава размилише се соколи који изгледаше као детелкћи шарени од вапна кога гаснше. Прво вече ни мало ие
песма била завршена, празна кола напустише градилиште, док се на далеко по кршном Кордуну разлегаше соколека химна:
,,Ој Словенн јошге живи дух
ваших дедова Док за народ. cpue бије
њихових синова... , а док задње стихове и њихова срца и њихове душе певаше:
„...Ми стојимо постојано, као
клисурине, Проклет био издајица наше
домовине... ,
густе капљице кише растераше све са рада. Сутрадан ујутро врхови оближњих брда, освану-ше са белом капицом. Први снег паде, а дом се је само почео градити. То је дало потстрека да се градња настави са још ве-ћнм полетом. Beh у сумрак ,на једној страни темељ дома стр-шио је изнад земље. Ноћ је по-ново жива, рад не престаје. И тако из дана у дан, из иоћи у ноћ ужурбано се радило. Често од плуга, доfc би се коњи од-марали, дотрчао би no који брат, да само види је ли дом што већи од како ra он остави... Свака цигла навише разиграва-ла би његово срце.
Једног дана, као гром из ве-дра неба, пронесе се вест кроз сло: „Брат Петар Личина из А-мерике послао је 164 долара. Међу нашим земљацима је ску-пио и шаље их за градњу Со-колског Дома у свом родном месту“. У пропратном писму кличе „Живели Соколи, живела велика славенска држава Југо-славија“. Весеље неограничено!
Напокон дође и тај толико жељно очекивани час. Радови са циглом завршени су! Још само да се кров постави на дом, па би се лакше спавало. Било је то једног децембарског дана, када је све било спремно да се кров постави на дом. Из сивог тмурног неба, у праскозорје да-на почеше да прше снежне па-хуљице, које све гушће налета-ше попут ројева пчела на зем-л>у, коју покриваше са све деб-љим белим плаштем. Снег је све јаче и снажннје падао, тако да се на концу претворио у праву мећаву. Срце је пуцало од зи ме, а око 35 сокола сељака, у пустише се у дивовску борбу са мећавом, која је све јаче бесни-ла. Уз непрестано пуцање праи-гија, греда по греда, por по рот
полагано подиззни су на дом.-Присутнима зуби цвокоћу од зиме. Сваких 5—10 минута вршн се смена. Једни силазе са дома да се полусмрзли огрију код ватре, да би часак гаосле поно-во дували у руке верући се по дому.
После дутог напорног рада У, снежној мећави први por успра-ви ce а на њему победнички за-лепрша се југословенска заста-ва, док прангија за прангпјом и клицање присутних објавл>иваше мештанима овај свечани час. Уј сумрак дом је био под кровом, а пар дана доцкије и под цре-пом. Под необично неповол>нкм приликама настављено је уну-тарње уређење. Рад је одмицао, а зима све јаче стезала. Кад се дом кречио, по зидовима хватао се лед. Ту се морало стати. Дои је већ и такав могао да служи у сокодске сврхе. Али ту се није стало! За пар дана ме-ђу чланством скупљено је нешто пара и за 3.000 динара, купише један радио апарат за нови дом, у коме први пут је свирао на Бадњи дан, прошле године. На Божић, дом крцат светом, дош-ли сељаци, сељаике МИРП Pi
Sčrana '4
SC5KOU5KI. GIASNIH
ш XI — Rmj 47
Sokolski dom u Bitolju za vreme napada iz vazduha
Pišu nam iz Bitolja: Celokupne Stanovništvo Bitolja neobjčpo je zahvalno sviina plemenitim rodo-ljubima, kojj sn ukazali pomoč postradalim od bombardovanja, a ovdašnje se sokolstvo ponosi, što je Savez Sokola prvi dap jnj-cijativu za tu plemeniti} ppmoč j što je sokolstvo u tpliHoj meri pokazalo ljuba v za postradalu bračp.
Prilikam bombardovanja pretrpite) je štetu j ovdašnje §okok sko društvo, jer j g fmkelike te-5kih bombi paio ц desnem delu dvorišta Sokolskpg doma, ksji je tek nedavno bio svečano etvoren i koji je ponos naše varešj. Bombe su napravile duboke ja. me, a od njih su u prilienoj meri nastradali i zidovi doma, je-dnake kao i prazori. Komadi če-’ika izbušili su zgradu na peke. Siko mesta, napravljene su rupe na zidu, aštečeni su prozari i speredna vrata, a stakU su sva pohipana, ne same SP@ljna, nego i unutfašnja. Na nekoliko mesta je pao i piafon, a napravljeno je i nekoliko stvora na krpvu. Šteta, koja je prjeinjena našem Sokolskem domu, ceni se pa 15000 dinara, pa je nepphadna pptreb-no, da Se dom popravi, jer je ц ovakvom Stanju, za vreme zime, nemoguče u njemu raditi. Medu-tim je u sukuUn u raspoleženje odlično, jedpako kao i u čitavpm gradanstvu, koje je ечпо p°uz-
danja p našu odbl'anibenu snagu, Zato če se rad u Sokolskem društvu nastaviti u punom tempu, čim sarno debijeme mague-npst da popravimo eštečepi dem.
LIKVIDIRAN 1NCIDENAT ZBOG BITOLJA
Agencija Avala je, pre nekoliko Hana, objavila zvanjčnp saopšte? nje a rezultatu anketne komisije, koja je utvrdila, da su bemt?e. koje su pale na Bitoli, 5 novembra, b.ičope sg aviona italijanskeg vazduliopiovstva- U saopštenju se veli, da je sa tim rezultatima u-paznata i italijanska vlada, kaja je odgovorila, da su zajsta, zbog zabune, italijanski aviani bom= bardovali Bitplj, pa je izjavila žaijepje /bog toga slugaia i dala načejap prjgtanak u pgglgg}u materija! ne Štete, »Na taj način, za. IjvaijujMČi prijateljgkifn odnosima, koji postoje jžmedu Italije i Jugoslavije, ovaj jpddenat ima sp smatrati kao likvidiran.«
STRANJ AVIONI NAP NAŠOM TEB1T0RIJ5M
Prošlih dana, u nekolike mahova, avieni nepoznate strane na-rednosti leteli iznad Bitolja i Kjčeva. U Bitelju i Kičevu je dat znak za uzbunu i jediniee naše avijaeije su preganile Strane avir one. Ljudskih žrtava pije bil©.
U Dapilov.Gradu je jedan strani avjpn udario o pianinu i raz-mrskao se; a putnifi keji su pa= stradali, jdentifikavani su kao Engle^i.
Посета новог коман* данта армијске обла-сти Сои.жупи НовиСад
у четврта^, 14 Р> M-, (Шеетио је Сокрлску ЖУВУ Н§§!< СЗД Ко> мандант 1 Дрмкјркв области, дц= визшечи гецерал r, М. Рваенко^ внћ, у адатат евага аћУ?ачТ8-Г. Радеиковика дочакала ја це> лђ^урна Управа жупе, на челу еа бр. старешином др. И. Па* власом и Управе око-чских дру-штава Нрви Сад и ГЈетровара-дин. После трга одржана је за-једничиа еедцица, на кајеј је бр. старвшина ДР- И- Павлас У име целекунцаг сакалства жупе Нови Cu.i поздравро r. Радеи-KOBiiha, извзжавајући велркура-дост еок0летва Ogora краја зррг ffegroge пасете у крј§ј види pg« .таи.Т?аље Т0ЧЗИ1ЈИ9И8ЛНе g8P№ ње између наше крдбре врје^е и еоколства, која је у данавд-НзНМ времених1а петребнија не-rp икада- Затим је узео рем Ге' н^рад г. РдденкрјЈић, у којрј је цадвукзо ^начај сокрдства у w-шем наррду, pe самд ^баг y.fp= re кеју је рдиграло у прошлр-етн, иега И §в§Г №Sf080f Р0Д9' љубнврг и патривтеиаг рада у до«апт»ици. ИеТ9М99 је 58 je Н дееаач, eg §еликри еимпвтијем пратие ееке-чекн ра* na ће н еа ав(3 noansinje. која му .ie ровере.-
на> учииити за c^k©,jqtb© tse
Sokolsko društvo Po«inj#vo pa-
v||e je akeiju U uvađenje elek’ trifpe fasvgte u eeptru varošice. u £em« je i uspejp.	Ilo sada je
Padtijevo bjlo be?	jkakvpu p =
svetjenja ppču pa	§u melteni
blagodarpi tokolima.
Постављења у војсци
Указрм К’раљевскег Намеени-штва на предлог министра вој-ске и мррнарице прстављени су:
За КРМаЧЗЗНТЗ ваздухрплођт
етвз врјрке ариијскн геиевал Душан Симовнћ, ар^ада кеман^ дант 11 армцје. а за вршиаца
дужнасти команданта |j армије,
дивизијекн генерал Владнмир Цукавац, досада кемандант V армије.
Цетим уг;азом прставфен је за кеманд,анта Примореке авмијске дблзетн, ЧРМИјски генерал Ми-јјојко Јачковић, доеада на рат сррлан^ењу ,ц за крманданга V ариије иостављен је ариијрки reepa^ ^огољуб Илић, да раг да иомокник Врховног инепек-тора војне силе.
Нови комшант ваздухопловг ства, генерал CiutoBnh далази по други пут на тај / np.io^aj, где је прказао сјајне сцрсобцо-сти, једнако кае и џа ррлвжају чачелника главчог генералчЈта= ба, кега је gg gaaa цркривае, Веки дер едужбрваша рревео је у војцои ваздухаплрветву,-Мв је еа чрвни каманданте*М| прк. геч- Станојловнкем, постав-јз^е теме*в( и даде§ ra до данашње моки.
И геиерал Цуцавац пазнат је каа елнтнн офниир, нејн ја за-Bpuiito све вајне шке^е еа рд^. лнчинм уепехрм, {£§0 ц гечерал-1ЦТ|б. Истакаа ее у ратовнца, а на палржај квиарданта Друге армнја дрлаан са рала^аја У; нравннка gejpe академнје.
Неви камандант Примареке армије, генррал М. Јанковић, и-стакап cg такрћер >^а cgnjia пр-ложајнма, које је заузимао, а наррчита у авијатнпи, где је ppopga девет гвднна- За parue з§елуге добнр је брајна рдлн-НОвац>а, а Карај^арђеру звезду три нута е| мачешима.
О	навом камацданту V арми-је, тнералу Илићу. ПИ£89 Је eeh епширне »Свхвлски Глаенин“>
при мшои рретавље^а за (lo-макннка врхавног нчспектрра цојне еила. Учеетвеввв Ј§ У ESH-
ма е^лебедавчким рчгрвнма. Дуг§ ГРДИНа биа .ie f)C>MOl\HHK иачелчика павног г^нералшта-оа и кпманаант Друге знмнЈе^
ших, у павдмаклај добн, чују први nyt евираше радио^ана-рата!
У вчи нове гадиие, одржана је рривремена евечано ©твара* н.е дома. Иред дурке пуним дв-мом, четни старвшиа, веее/ia лн-ца обраћа се присутнимм и ка-ч;е цзмеђу ©efi^oF’,
„Орај до«, малрн је. ш зз
нае ја Bg»1HK t! ДВВГ) јер ra чије езгрмида ДП.ЖНвна каса веН МИ соколи	чшчим	жу.цевн=
ма, 1рудом vi напоррм. ^ђегове дим8и*ијв еу И»7>б. али ја ве-КУЈем Д9 је 0И кудикамо gehH кавР ее чма у виду да je од ппеаРнНени^ s.son дич-, а jnm niiuie утрешеник м вадиу сна--ГУ КОД гра4Чје исплчћвнр из чртцв бЈшгајнв свега BS динара. да је јез.ан nam брат o,j мо-ryfi8 54 pa.iiia дчпа, ко.чнко ie fpajgjis градјђц дома, дз° ии-гптз aif?p ИРГ0 40 бесплатчи* радиин дапа, да би ra одмух двугн слеаие еа 37*/?i Па ?ем-
ЈђИШ^в HiM јв Даравапр за град-W»y ДО^а, Цодврз и ве,!јНКЧ 5£Р матернјчла помчоњрм је од нз= Ш(!Х евфана!! За Д°М нисцо НИ дииара дужни, а о^ацав цанча уе> етојн И8£ 23.193 дчнара н акв
вреди 100.000 дннара... Овим СМО доцазалн свцма брагакцм једц--иицама, да сд мало napa, а ča мнего жртава и нарара мо»иеме да нзвршима u мајтеже заветр у
е. п. п.“
Пролртас дом је врет би<з пун, цли ие на забавн, веН љаци су fte»xpj|unи да откупе на= ручене калеиљеие aokte, fcfije тада у дом етнготе. Дава.ђар jg да се иапемече да је ова че-Та црелетос засадилз вншв ка-лемљечог uoha. Ибго све ogTa-ie јединрцс зајцдва на територијч /КУПе Карловзц! Дом врши tpo-ју дужрст, али.„
Ови>( дана навратир сан ре у дам. Пре nern yt>P>i У ДРМ- зау-ее пред вратнма н no-гдсда« на једну хартчју иа kq-јрј стаЈаше из^ледела слрца од
еунџа:
„ppahe и еестре, пре Н?Г9 ррекерачите праг oasr pawer светрг сркрдског «рама |,Г1е? тегорим вратима остааите пр-литчку. дичи§ ичтересе и ^аће-
врце и еве 040 што Вас веже са спрлаш!ђошћУ. ?eh унутрч уђит* са чивтнм еричи. п^емеии-
ТОМ ДУШРМ. Д8 e? v овоме ДО-
му накитите л^дбк.чм' врдчиа-
Kako se fabrikuju „razlike Jzrneđu hrvatskog i srpskog
»Spkplski glasnik# je vee Jeanom pjsao o knjigi, ^Razlike iz-i medu hrvatskog j srpskog knjir ževflog jezika«, koju su napisali Pr. Petar Guberirsa i Dr. Krupo Krstič, a koju je izdala Matica Hrvatska, u Zagrebu.
se vj^i,	čegg je napi-
sana ta knjiga i kakvg su njtfli namere, ^psta je prpčitati prika? P pjoj, U zagrebačkoj »Hrvatskoj Straži«, pun hvalospeva i odušej vjjenja. U tem prikazu se kaže, da u pitanju razlike izm^du hrvatskog i srpskog jezika, i »psu. jiološki momenat ima «#žnu ulor gU, jer tza 1918, Hrvati osječaju stranem svaku riješ, ko.ia dolazi iz Beograda«, Zpačjlp bi, prema tame, da je da godjne 19J8 poste j ao jsajednički hrvatsko>srp! ski je?iki i da se, tek i?a g. 1918, ppžep stvarati »zaseban« Hrvat? ski jetiki edvpjen Pd srpskog- Ta potvrduje i navpd, da »što više narod sudjeiuie u zajedničkoj borbi, to sg jače usečaju suprot= iiosti u jeziku, koje dolaze s prp^-tivnipke strane«, Hrvatska Stra? ža« priznaje fak, da su »do godj: ne 1918 Hrvati ravnodušno pri* mali mnoge riječi iz Beograda«, i da je »hrvatski jezični osječaj došap najjače do izražaja, baš u bprbi prativ srpskih riječi, srp-skill oblika i srpskag stila«,
Zar nikog razbpritpg i ppnpsi-tpg u hrvatskoj javnosti nema, ko bj ustag protiv evgkve иугет
((
с(е, da Hrvati, tek od go4i!ie 1918, imaju svoj jezjk; da ?u daiile po jeziku najmaloletpiji nared na svetu, i da taj jezik п’' je nastao iz neke uiiutarpje potrebe, več samo iz inata prema srpskom jeziku i prema SrHma?! 1 kakp to, da se pe nadje j jedan ogfeiljan naučnjk, da protestvuj® prptiv tvrdnje dr. Gubgrine i dr. Krstiča, da njihova knjig3 pretstavlja »prvi pokušaj da se znanstveno dokaže postajanje hrvatskog jezika?* Aka Је »posebpi krvatski jezik* P0" stojao i ranije, kako to, da se niko od velikih firvatskih jeziko-slpvaea nije našap da to utvrd>, več su svi počjnili izdajstvo prema najvišem izrazu otadžbine?!--A ako je, naprotiv, jezik Baščan-ske ploče i Marka Maruliča, da-leko stariji ad svih Guberina i »Hrvatskih Straža«; i ako je to onaj isti jezik, џ kome su t^rvat-skpm vlasteljpu, Petru Hekterot vigu, Čakavski ribari, na »srpski paein« pjevalj o Kraljeviču Mar* ku i Radoslavu Sjverjpcu, i k9; ga su svi vejiki Hrvati i Srbi, zsjedno sa Starčevičem i Radi' čem, priznavali kao jedan je?iki ™ kako da se trpi §vakva efi« jaltska fabpta, da se za velju kih kaikih interesa i sumnjiviH na«š’ nih auteriteta, hrvatski jezik gradira na »iimilljotinu«', којч *ч tek, posle g, 1918, prenaili № Guberina i Krstič?!
Kod brata Gangla u Metliki
ма, ypgcnje еакрлским чанеднма н да кае танви ностанете истин-еКИ ТирШбВИ учернии. У О80М дему јачајте тела, црепчте ду^, челичите вољу, изграђујте се, па да са ЧОНрсом и правом np-чесете назив „Човек“. Напредак села и се^ака, нзреда н држа-џе, нека Ваи еталди лебди пред очима! Рерујте у златчо јутра словсчетва и југоелавенетва, јер he ce у праекрзррју ианечетва зарлавитн славенскр небо, роди-ти сларечеко сунце! Краз цеа Ваш срколски живрт нека Вас врде ^сти идеали, исти ниљеви кар и ове који саградише овај дрм“. '
Један брат Kojti ме пратнр уздахну ,,Ех кад бих имали eap петто рара, пч да ове речн уклешемо у камену плочу, да се не заборави!" Удјазимо У-нутра. Дфм ПУН, на позорниин једча “a.'ia сестрниа предаје ди-ван букет црвеиих ружа дугого-диштем евом соколскем старет шрпни. То чета 0)\рашта се ед старешипе, који мора да одла-зч- све један t|0 један...!! Иена је кликнуо „Живио 6 септемвар 194
Ршпо Рвљко
U meseeu novembru pada i-mendan i rodendan brata Engel-berta Gangla. bjvšeg Prvog za; menika starešine jugesleveHskeg Sokola. Tim pavadem priredena je, 7 novembra u Metliei, gde brat Gangl sada stalna živi, mala svečanost, s večerom. Iz Karlov* pa dešla je u gotavo cijela upra. va Sokolske župe i društva. Bili su: prvj župski starješina br. Mirko Malovič, sadašnji žup. star. br. Marko Sablič, društveni star. br, Dr. Josip Variola sa više bra-če. Stiglj su i izaslanici iz nekih iedinica (f)uge Rese, Črnomelj, Ppdf.emalj).
U metiičkom sokol, dsmn odr-
žana je liajprije svečana sjedniea, u prisustvu lijepog broja brače i sestara. Ш sakolske koračnica, koju je svirala fanfara, pod ravnanjem br. Ivana Drobniča, atvoi rif> je sjgdnicu župski Star, br. Marko Sablič pp;sdravivši sveča-ra kao sokolskog velikana. Za-Um je mala sestra Ivica Malešič, predala svečaru kitu eviječa uz prigadnj pazdra^ Star.lešina iz Metlike br, Naeek Hočevar, pa padstarešina br. Ivap Maieijč, istakH su zasluge br- Gangla za Metjjku i svoj rodni kraj (Sokol: ski dom, Djgčji dom, Muzej i sl).
Zahvaljujuči na upučepjm če-slitkama 'i goverima br. Gangl je
u oduljem govoru oduševljeno podvukaa sokolske zadetke i potrebe u HBšim danima. Treba na.-glasjtj sakolsku-ideju slovepskog
bratstva- Sjeeajmo se uvijek svi*-iethlt dana prgšlosti, tlflifno sa bpfbeno u sadgšpjosti i nadajmp sp u bojju budučnost- Vjernjemp u nudiičnost, j zato naš put pstaje uvijek istj. Bili smo, jesmo i o-stajemo, Nisti dosad uspjela ti-sučljetpa pastojanja da se slovenski elemenat na svijetu uniSti, pa peče utpjeti ni u buduče. Na mjestu jedHoga groba izraste sto i ti«u£e novih boraeg. Naša fronta nije siomljepa. župa Karlovac čvrsto stoji. Glavno upprište nar leg djelpvanja je u vježbaonid-Na temelju izvršenih ideja mi hočemo da se (zgradi nov čovjek: svoj na sveme, ma*erijalno os|-guran, širokih vidika. Mi sma
Sokoli u dpbroj službi; naroda, drlave, Kralja. Gdje god se sa-stanemo, mi uvijek proslavljamo imeudan Jugoslavije i rodendan naše budučnosti.
Za vrffema večere, koja se pa? dovezala, održao je br. Mirkn Malovič zdravieu sokpiskoj bratr skoj slozi, gr, žup- prOSVjetar Milan Radeka, po?dravio je sve^ fara kao Učitelja, čiji je razred rastap, pd male škole ч kojoj je pekad počea, do gi.iele Slovenije, pa do pitave Jugoslavije, i 4p svega slovenstva. Br- Gangl ћа$ pči temeljnim sokolskim idejama-Slovenstvu, Jugoslovenstvu, čo-vječposti i paprednfisti. Br. Jos. Nikšič, pazdravia je takoder evefaru.
Muški pevažki zba|' Sokalskeg društva Metlika peljepšao je ovil
intimnu bratsku svgčanest etp.ie*
vavši nekoliko pjesama.
Veče je prešla neebično vedra i vesele.	M.	P-
Tako je!
,,Ce.Tja4Ko коло" оЛјаввдЈе чланак г. Адама Прнбићевика, У коме ср ка}ке:
,,3а домовину ее џе Паримо Сауп с пушкбм на фрвнту, вeh 11 прије те борбе, с нравом пиЈвчН' нн прШМ ^јесту, руабHj9)yhfi с ве о«е џојн слабе иаррдџу ело^ гу, одлучност, Mopajt народни. Лако кемо се мц борити, кад сви вудемо одлучнн за барбУ, Јпи< npuje /fee. И зато борђц до fferpa* re сацмн аџина, који свраквју родчу пажњу сз ши№г 1ШТЗ'
H.a опстанка државе на друга пН-тања подређенвр зцачења."
*
Сплитени „Народни лист“, У
чланну о Боени и ХврцеговинИ. пнше измеку осталог:
„Босна је најбољи ррнмер, да се ниједан чџш цроблец пацитно нн здраво рџјеџ/џти, н? 34,4Q0Qљстрп ii Срба ц Хрвзга, него само, џко Југословецска мК' сао јединетва Срба н Хрвата пв-елу-Aoi нао осџпвнца. Само У Та' мс зна^у м?гу да ее рнјтв cB,f Н8ши унутришљи цроблечн н л* fg дршовв ппстави џа једну СФ лцдму u цепоруџиву рс«оодм
Велике соколске и националне свечаности v Петровграду
У недељу, 17 а. »■ одрране су у Пвтровграду ввлике и ■lene секолске и нациорадне сречанвсти., змачајн$ царочито у данашњим взбиљним временнцџ. Свечаноети су ррцређеџе у част 20-ГвДИ1ЦЊИЦЕ СОКОЛСКЕ ЖУПЕ ПЕТРОВГРАД, У част освеИефа ц ратЊ* СОНОЛСНЦ ЖУПСКЕ ЗАСТА-ВЕ, и у част УЈ1АСКА ОСЛО^ОДЦЛАЧКЦ СРПСМ ВОЈСКЕ У ПЕТРОВГРАД.
На пегровград^кнм свечацестица, роред еокола, уаели еу учеш^а и званрчни претставници, gao и претс.тавницц B°h ске. и грађанства. fy je #ouijiq pottogo дс> цзрашаја дубоха љував соцолства џ цареда Према ЈугШШЈН, ЊвИвј војеџи, сокадству н сдвбоди. У свцМа Ррвма, цареценнu за вре»е еџе.чаности, дошле су до иаражајџ ццели, #рјџ чине чврету оецовццу еФкоЈ/еквг разџраџа ua пррблеце царвда, ftfu/e слвг бвде u вере у будукнвет. У ввоме рвгледу свечацвети у /7е-тровграду биле еу вд велнкаг зцачаја и ераки, који ИЦ k ftpV' суетрввао, MOFae je да оеети, с$ №лик@ је деликатнрсти, а У-'једно и одлучности, ИСТАКНУТА ФСНОВНА ТЕ2А НАШЕГ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СОКОЛСТђА ц feefoeor гледања 0Пч ште пробдемс, У којица се чадацџ дацас ie«-*>a Ч №** евет.
Сречаноети еу атпвч^е j?ffl У еуботу У§ече, евечаннм дочв» кам r. Драгутина Рчетића, 4«’ визнеког гецерала У пензчји, веама пвруларнер „бригадира РистиКа", који је 1? навембра 1918 г. ушао на чело ерпске војеке у тадашн>и Велики керек, данашнаИ Петровград. Кроз гвад, искиНвЧ државним заставама и украшен елав^лут инма. пвошао .ie reuepa^ r. РИ' стић. У пратњи претееди^а ре. тровррадска ецитине, г. Мцло^ рада Цветкава, епштииекнх већцика н Етаревдинства Свно^-ече даупе Пеурввград, на 4£Jiy r. др. миш°м Матићем* На тргу, цред споменином Крзд?а Петр§, иалззило са пвЕтрејеџд сокодртво и мнвгебррјно граћац-ство, крјб ,ie сраачнџ ч svr° прздра§ЈђЧ40 счмпатичиу И КУЛ' турцу фигуру прв^га реснчка с.пиб^дв у ПвтрарградУ| генера-ла г. Ристића.
Претседни.К iieTpoBrpgftCKe on-
штине, г. Цветков, поздравио
је генерала f. Рнетића истичУ^и сл^вии дан уласкд ерпске војске У Петрпвград од 17 новембра IfllS. &рат, Др. №ИДОа MaTHht
је ка^ао да је сокр^етрр П?[ трпвгрзда у генераду Рцетићу им^лд увен 6ВОГЗ прШТв,ља M брата, н?кло№еног наииочалнрм Рзру. Генерал г. Рчетчћ пдржав Јч кратак, рорвљубнви гавор,
'»етцчућч В*РУ да ће евч енчеви
земље, ако устреба, дати и воте р&оје у одбрану инт«грнт<*' та демЈђе ч нароаче слободе.
Почетвк свечаности и благодарење
Св(ЈЧ«НП?ТИ пр9С4РНР УЛИСК* српеке ројеце у Петрввград °тпрчелв еублагвдар*и>емусвн' MS црнвама. Сокалсуч пвв°РХа КретгцЈа се од еоколсквг 50иа До цркве, пдздра?љеца честим Пс>здравиив еакупл>еног грађзн-
етва и усклчцима, „Живело jyre> СЈ«ОВ^НСКО С0КОЛСТВО1“. Нз челу ппворке, yg ЖУИСКога СТ^реииЧУ> братд Матића, ишла је и делет гациЈа Савезне управе. Дел?гаиЧ’ ју еу сачнФавали. бр. др. РладИ” Мир Белајчић, ! зам?ник cagejt и0г стчрешнчв| Јоран Кзкчћ И Др. Мчлорад Драгић.
Влагодаре^у у цр^вч ИРЧСУ' стввваЈ|р _je мнвквбрчјно грађаЧ' ства, а вд звачичник ррвтстав' >!нца f. Душаи Пантчћ, мичч сТар за физичко васпнта^е ча? Ррда, релнки број виших офИИИ Ра пвтрввградеклг гарчимвч*! иа ч*лу са генвралштабиим брчраД’ "HM генвралом r. Ђврђвм I руЈч> Мцнчетарства војске И мрр
чарии* заетувае ,je чуневн«к f-Кармел НввакввиН. Ту ce нат лазили p соколеки претставни-ци: Радовач ДнмнтрчЈ?виН У име еакчлске жупе Ннш. Душзи Јчв9нв»ић У име сакалек? журе Београз, Милорач Кчешвиђ у чме бркалене ЖУРв Навн Сад И 3arpel-
Песлв 3SBPL«e«eF бЈјагадаре^ч @држаа је веаиа значајач говар
петре^граденн нрота, брат Сима
еца рејска, и недајте ее пвнвво у\автџти у јараи рвпетвцГ Речи брата ч свецЈтенчка Пе-мова бнле су чепрекчдане веама чеетим поклицима, ?ако да дв црква орила од дугих усклика: живела војска, живела слобода, живео генерал Риетић! Вларада^ рен?е је завршена молитвам за Крал?а.
Свечана седница у Соколском дому
У 11 часрва nP? пмча еекрл-екн дам wf> je дучкс исруљен е9(«рл?тваи. грађанетвам и зва-
иичнии претставницима- Cp^ua* нест je втпацеда свчра^^м 5P-жавне химче и усклицима; Жи-Biia Југредавија, жнвеа Краљ Петар Apvfh! Старешина ЖУпе, брат др. Миша Матчћ, ир^чнтао је следеће телеграме:
,,№егерем В^лнчвнетву кра-ЈђУ Петру ДРУГОИ реоград.
Саколи шуне Петровград, акупл>енч на нраслави 20-годчшљиив пветејања и рада шупе ч нрч всвећењу шупене заставе, упућују евомв Краљу и старсшини изразе непвколе. биве верности ч оданести и цстччу своју свагдаш^у
/*< >* ; S * t’	^
Чело соколске поворке у Петровграду
Попо«, рдлччан СВКО Ч неК0: дашн?ч наЈбрли §ржбач ср«ол> еког друштва у Срвценни Kap= дорцима. Као свевдтеччк и К8§ pafnnTSHH« счкела, у счомв го-гару .ie нагласиа навде ^начајче рацчочалнв и рвдалубчве прв> блеме:
„Раду)>«в еџ mro емр eл свцх помљења дпчешв да вндицо * нвздравицо најџећџ дане оелп* 6nh«n>a. Слвбадд је на1р«Даенцја, «Ј»И уједио и ц&јгрпцција j*4, Царадрсмја је з% џаш народ, w?A9» слободе и прарде. g н*Јт грозцџја за угк-етаче. Цео naw твот иеру^он /е ^орбац ?а фоду, Црнва Хрнатдва паанм увек ца вррву рротншу грека, прогџву злих жела и цротиау роба У нама. Неца ^агРРЧ СВе UITO Je цечисто и poncm, Да би #и®ела слобода. Џраљевиш Ју-гвелавија не >келн да ина робв-
flp, eeh сдабодне л>уде. иао шт° rr, Mejil ц џрш Хриетова.
Hm јавмн ЖИЦОТ ИСПУН>ец jf досга ирцни елутљана. Добра je бПТИ рредострвраи, алн је алв Не бИЈц храђар! Не чогу проч*' сти оцч цародн. чија ј§ историја
цспу^нц трпљ$шен> Народ kqIv »ногр може да трпч не мож* л* пропидне, Н»ш народ прошач ј? дугу шнФду трпљем ц докат је, да ннсно ирепали #* цада Н*» Је H*Q С»*Г. такор«ћн, ччтае,	П«шгујт« елг>бпду,
Коју nau }е донелђ KRript (ВП•
спремчост да се жртвују за свогзј Крафа и ртаџбчну, Жч* вео Крм> П?тар Други “ „Н»еговом Краљрвецвм 1ч-епчачстВУ Кнезу Наме«)ИКУ Пввлу.
Срмолц wyjK Петровград.
окупл>ени на ррвелави ?в-грдишн>нце nocjejajba и рада *yn» и рри о«еђту жупск? адстав? швлју Вашем Ви«* чаи«тву н KPM>e4fKOM ««’ месницЈтву нчјнскреннјв н^ра, ?е C80je едане?ТИ Н иекрено-сти да нстрају У раду за Краља u отаџбину".
Ччта^? прздравннх телрграм? извзвало ј« пвново дуга клица-н>а Њ. В. Краљу, Кнезу Намесчи* цу и Краљевском Дому.
Брат др. Миша Матић чарв-читр је иетакар еоколску за^ квалцост реиералу Г. ДрагутиНУ РчетиНу, којч je пре 25 годчч« дошар у Петррвград, доносеНн МУ слобРДУ. Поздрављчјућн за-тчм пр«!тетавнчка Минчетарства »ојеке, пукрвника г. Новацовића, брат др. МатчН је рекав: „Нашв Ввјека н корнарнча увск јв ра-дилч заједнв еа еоквлетвеч за двбро чашег чарода и отаџби-не, na то ради и данас.“ Ове речи изазвале су поново дуго-трзјие рвације врјеви. Затиц је брат др. Матиђ поздравио деле-гацијУ Срколског савеза, са др. Белајчићем, ка« И остале ДСле-ra v
Прочитан је затнм извештај брата Петра Мојсил^виђа, жуп^ еког просветара, о 20-годцшњем раду саколске жупе Петровград, на евима подруч.јима наш?г ра> да.
Освечење жупске заставе
Отпанее је затии ДРУ?и део свечаности, освећење жупске за-етаве, кају је даравао и којој јв куиоваа генерал f. Драгутич Ристић< Пре пвчетка ecaehetta једна сеетра у нараднаи вделу ЧРИШЛЗ Је гецералу Рчстићу, ве-аала му окв рруди два neiujinpa ед наррднрг ллатна, са речима: ..Драгн КУме, кза млада еељачка наздрављам вае. Ака устреба ррадићеме грачнце и елобрду. Живеда наша едабада, живела независна ЈугосдавчЈа-“
ГЈосле нзврвденог освећења о-држао је ррвц говор ррртајвреј брат Снма Попов.
uy бдлнии данаш^иц времеии-ма, penaа је брат Попав, иада се пвјмд^уЈу зиаци себнчиоетц, up-ква цоадравља евај дар герерала Pne.ruha, јер он претставља снм-брл pfnpe вере. Секвли, 6pahe, о-bq ацацење »ека вас издигве, и зађернте ее да Ше чувати зек-jt,y, да шелџте nohu rparou ва-ших предака. Не аабораввте да je nma аечља крвљу задобнре-ua, џ да је мораца чУВЦти, окуп-ЦФНН Ofta елаџце двтгвје Нара-hepheeiiha!”
Гснерал r. Ристнћ, дчрнут ердачччм манифеетацчјамз, чзго-вррич је, измећу осталрг: „Нвсим у срцу вечите уепеме-но иа ева рна лица, ноја су до-чекдла naipу впјсцу и мене у Пе-троеграду. Даровањец ова заста-џе всетио еам се побуђен, да за-хвалви тни граНанима u «>ихв-ввј деци. Драгн еоколи и соко-дице, нека ова заетава претстав-ља енмбдл прииупљала в auirne-fba fрца, да будемо чврсг осло-рац Кра*у, отаџбинц и мчмо ва-
црЏнуи народу. Сетцтс ее речн Блажецоцочивцјега Краља Мучс-ццка; Чувајте Југосдавију. Жи-вер theroBo Велнчацстџе Нраљ П?тар, врховни Ceto."
Музчка је неново интанирала химну, а дверанам еу се прола-малн уеклици: Живеа Краљ lle-тар Другн, живела Југоелавија, жнвела војека.
Заставу Је ррцмие1 Чз РУКУ геНерала г. РнстиНз, брат ДР-Матчћ, КОЈН КЗЖе Да Се на ову задтаву из§иа ДУ^ знанц* ч не-знаних јунака, и велики дл‘х на-цјих умних, научних људи џ ДР-1 жавнчка, Светозара МилетнНа> и Доеитеја Обрадорића ч рсталчх.
Бр. Др. В. БелаЈЧИИ
„Ogn еветв 3fiauefbf предав наи је јунак са Нумацоџа, Џр?* галнцце, Ц^ра и /(з/макча^н^ ројн је дошао да нам на*е: „Вп
cje сдобпдни" Ми желимо дц yi миру радимо послаџв ft оррца 'сцпја no.iha. Ал» heirn уједцв зратџ v висоцо да уадигцемо <i*. ставу радџ одбранр сроје Л«.чО« wne, прсма Г&ЛУ- иецншм звстааи:	ЈЕДНАКОСТ, fiPAT-
СТВО И СЛ0В0ДА1 Ачо neKQ ж.еди да унпштџ нашУ дочрмну.
рохазађема се двстојнц еџцовн
нашнх предакаГ
Знанајан говор брата др. Белајчића
Пршг« ie барјактар прнмио
заставу, узео .t® p®4 брат др-Белајчнћ у име Савеза сенотд3 }<. Ј. Топло и дугр прздр?вл?ен, веН нз почетку свога грврра, брат др, В?лајчиН је казао, да је у оврј сречзноети изрвжена дивна сн>!бдлика: Здстава је др-Ц1ЛЗ ИЗ јуначке руке рнога, ио.ји је пре 22 годчне донео оваме граду чајрећн дар, који се може даги, толчк° жељену слободу; рнрг нстог дача У који је д^че-ееча та слобода.
„Осн»вна мнсав ирвз ««>ЈУ треба да нвсматрамо со»<вл-ствв и његов рад, у томе Је, дв Је еоцвлетво од почвтна ceofB најирнсниЈе везано за наш нвинвналии шиввт н М све «ie осрбиив, квЈе ироз векове обедешчвају наш« Ha^ циои«л»*а бнНв. Мисаечо, е-тичко благо у соиолетву У^ а*то ј* из бргат« ризчиче parne иацнрччли« душе н чаци-рчалче нстррнјв, Сокадетв? ie учв« ивстоЈчлв д» ПР«' ставл>а ИЗРАЖАЈ ОНЕ ДУ-ХОВНЕ И МАТЕРИЈАЈ1НЕ СНАГЕ, КОЈИМА ЈЕ НАШ НАРОД ОСИГУРАО СВ04У
СЛОБОДУ И СВОЈУ ГРУДУ, ЗЕМЉЕ ПОД СУНЦЕМ ИЕ-БЕСКИМ. Када Је нвша н»-ционална мисао у овим кра« јевима била на оптуженичкоЈ илупи, онда еу и еоколи евде-ли на оптуженнчка] клупи. Када је српска војска напре« довала, овде се орила СОМОЛ-ска пеема. Нема догаћаЈа чи чнњенние из нашег нВЦИОнал« НОГ жчвота, са крјим ИЧЈе бн* лв везанв u сокадетво. Када Je соколстро установЈћввмо програме свогв рада, о«о јв своје УХО УИУТИЛО ОТКУЦВЈИ-ма нашвг нарпдног срца. И У
данациинм времечима. СОК0Л-'
ство слуша откуцаје ивродч чог срц#. и ту иаилази, МО ua некч одјек, цоји говорн! Нвш народ нзградчо ie {ВРЈУ душу jpw од немви>цћкчх времена и КРСРва. И ИИКО-МЕ ЗА ВОЉУ И НИ ПОД КАКВИМ ПРИТИСКОМ QH НЕЋЕ ДА СЕ ИЗНЕВЕРИ ТОМ НАРОДНОМЕ ДУХУ. Кррз ваздух, сд санју страна, осеђају се разче пропагвнде. нове идеје и мжди. Али чн осећамо, да наш иерод мже?
Ми остајемо ca својим духом, и томе духу хоћемо да бу-демо вернн!
Соколство овде у Банату понесено је тим духом. Види-мо да соколска душа тежи да закорача у село, па се у ту сврху оснивају нове чете, а знамо да се оснивају и со-колска братства и поверени-штва. Са ове застгве лреба да зрачи истина према наро-ду, Краљу и домовини. И ако је небо наоблачено, мо-рамо веровати да се неће у-гасити суние слободе. Нека ова застава буде знамење ве-ре, прнправносги и готово-сти, да и своје жнвоте даје-мо за нашега Краља и домо-вину!“
Цео говор, као и завршне ре-чи брата др. Бела.јчића биле су пропраћене бурним и дугим клицањима.
Говоои претставника појединих соколских жупа
После тога говорили су пре-гавници појединих соколских жупа. У име Соколске жупе Београд говорио је брат Ду-шан Јовановић, који је рекао: „Ми Југословени, знамо да бу-демо мирнн, али и страшни у рату. Када су недавно бачене бомбе на нашу територију, цео југословенски народ ocehao je као један и скочио на ноге. Жи-вела слободна Југославија! Жи-вело јединство народа у одбра-ни земље!“
Брат Радован Днмитријевић, У име Соколске жупе Ниш, по-здравио је свечаности подву-кавши да су војници који су, 19J7 године, донели слободу Петровграду, бнли синови мо-равске дивизије, са Мораве и Нишаве. „Данас, кад соколство прима заставу из руке ратника, ми сви осећамо заједницу сво-јих осећања о потреби одбрзне слободе. Војници који су за ме-сец дана, пролазеИи сроз клан-Не Југа, доцфи до равнога Ба-ната, кроз српство објзвили су слободу иелог југословенства!"
Брат Милован Кнежевић, у име Соколске жупе Нови Сад и За-греб, изразио је радост због Bese која је од почетка поетојала између соколства са територи-је жупе Нови Сад и Петров-град.
Свечаности у соколском до-му завршене су свирањем „Ој, Словени!“
Банкет у Официрском дому
После завршеннх свечаности Соколска жупа Петровград при-редила је заједнички свечани ручак у петровградском офи-цирском дому. Овоме ручку присуетвовао је велики број свих званичних и соколских претстЗћника, којн су учбство-вали на свечаностима. Овом приликом одржани су говори лојединих преставника. Сви при-сутни осетили су значај ових говора, јер су у њима израже-ни суптилни, али јасни погледи нз сва крупна и тешка питања, у којимз се налази наша зем-л>а, као и цео свет.
Први је устао брат др. Миша Матић и одржао топлу и оду-шевл>ену здравицу Н>. В. Краљу. Затим је претседник петровград-ске општине, г. Милорад Цвет-ков, поздравио генерала, г. Драгутина Ристића, иаичући у-
Једно принцике неповредивости наших граница и части нашег народа. Топло је поздравио бра-та др. Белајчића и савезне де-легате; а старешина соколског друштва Петровград II, брат Милош Николић, поздравно је све жупске соколске делегате.
После говора r. Драгутина Ристића, генерала, говорио je г.
Душан Пантић, министар за фи-зичко васпитање народа. У сво-ме доста обимном говору, г. Пантић је нагласио своја гледа-н>а на све бнтие проблеме који стоје у вези са нашим унутраш-њим и спољашњим животом. Уједно је изнео своја лична гледања у вези са поменутим питањима.
Бр. др. Белајчић о данашњем соколовању
После говора министра г. Пантића, устао је брат др. Вла-димир Белајчић. Пропраћен неО-бично живим и дугим одобрава-њем, он је одржао значајан ro-вор, у коме је казао да је со-колство увек било једна духовна породица, у којој духовне везе и мисли испуњавају делатност и претставл>ају цемент, који пове-зује организацију у једну не-разориву стену.
„Данас није лако сокпловати. Многе основие миспи данас су у хуку и јеку догађаја, који-ма се тресу темељи држава, народа и друштва. Од духов-не потке наше соколске идео-логије три стоје под нападима и унакрсном ватрон, у којој соколска организација има да афирмира себе. ТЕ ТРИ ПОТ-КЕ ПРЕТСТАВЉАЈУ: ИДЕЈА ЈУГОСЛОВЕНСКА. СЛОВЕН-СКА, И ИДЕЈА ПОШТОВАЊА СЛОБОДЕ И ВРЕДНОСТИ ЧОВЕЧИЈЕ ЛИЧНОСТИ. То је основни извор, са којега поти-че потенцијал, са којим мора југословенско соколство на много страна да се бори. И-ДЕОЛОГИЈА И ИДЕАЛ НЕ МОГУ СЕ МЕЊАТИ. Јер кзд би се могли мењати, изгубили би сваку вредпост и значење. Данас је улога соколства врло важна, баш због ових тешких вреиена. Потребио је да се У-дружи на целисходан начин МУДРОСТ И ОСЕЋАЈ: uy-дрост, која he нам осветљава-ти н указивати на опасности; а-ли и ocehaj, који претставља моторну снагу за акцију и ко-ји pohpehe руку иа дела, када је потребно прећи на дела. Ве-ома је потребно да се одржи спасоносна равнотежа изџеђу мудрости и ocehaja. Они који су одговорни, неиа се држе му-дрости. Али руку не диже мо-зак. eeh срце у јунака. И ие-можемо дати никаквој памети, да нам срце убије.
Наша соколска дужност је, да будемо скромна свећа, која нзгара да бн имали светлости. као што стољетни храстови са-горевају, да би било ч топло-те. Ми соколи морамо бити чувари националнога блага ч тежњи, које се можда и не мо-гу увек и одмах остварнти, а~ ли се морају чувати за будуА-ност! Одговорни политички фактори нека воде рачуиа о приликаиа, а соколство he ми-слити и на будућност. Јер на-рсд живи кроз векове и мора неко да буде у народу који да-леко мисли, преко векова. Мо-рано бити лучоиоше, са да-љнм циљевима.
То је разлика измеј>у оних који воде политику и иас, сло-бодних грађана, који мислимо на будућност. Савез Сокола на-да се, дз сте ви сви чувари ве-ликих идеала и да, кад гледате даље у будућност, уједно мо-рате вршити и најсвесније сво-
је грађанске дужности, Hocehii у пуној мери свест о грађан-ској одговорности, избегавају-Аи при томе, да лакомисленим поступцима не изазчвате теш-Mhe. Соколског идеализма ми се соколи никада одрећи не-ћемо!"
Говор бр. Белајчића био је прекидан необично живим и о-душевљеним одобравањем.
*
Истога дана, увече, одржана је у соколском дому свечана претстава, „На леђима јежа“, од Стевана Јаковл>евића. Претставу су извели чланови позоришног отсека Соколског друштва Пе-тровград Матица, пред дупке пуном двораном.
На тај начин завршене у зна-чајне свечаности Соколске жуне Петровград, на терену који је пре светскога рата издржао ве-лике борбе за соколску и нацио-налну ствар, и који је тим иде алима остао непоколебљиво ве-ран.
Др. М Д.рагнћ
Као što smo. u našem uvodnom članku pretprošlog broja podvu-kli, cepkanje i rasparčavanje, u-bačeno u telovežbu i šport sa Strane politikanata, dovelo je do ogorčenja kod mnogih pravih gimnastičara i sportista, i to baš zbog nečuvenih šikana, zbog iz-bacivanja najboljih sportista i zbog unošenja partizanstva u stvari telovežbe i športa.
Iz zagrebačkih novina vidimo, da je izbacivanje najboljih atle-tičara, Hrvata i Srba, iz HRVAT-SKOG ATLETSKOG SAVEZA, zato što su učestvovali u repre-zentaciji Jugoslavije, na Balkanskim igrama, izazvalo ne malu reakciju, koja je došla do izra-žaja u pretstavci, upućenoj HAS, a potpisanoj od velikog broja, od 74 atletičara! U pretstavci se, izmedu ostalog kaže, da potpisa-ni atletičari neče učestvovati ni u jednoj priredbi, iz koje bi biti isključeni atletičari, koji su kaž-njeni zbog učestvovanja u Balkanskim igrama.
Politikanti u športu reagiraju protiv toga na svoj način, dakle čisto partizanski. Umesto da meritorno pobija navode rezolucije, »Hrvatski Dnevnik« je, kroz nekoliko brojeva otvorio kampanju, u kojoj tvrdi, da su tu »akciju poveli Jugosokoli«, da su se u nju upleli i Srbi, koji tu nemaju što da traže, i da akcija »ide za obaranjem HAS«. To pisanje je puno uvreda za sokolstvo, ma da je očito, da medu potpisnicima ima veliki broj nesokola, pa čak i izrazitih pristalica HSS, koji su medutim sportisti, a ne politikanti.
To pokazuje i sam »Hrvatski
SOKOLSTVO U BORBI
Beogradška »Narodna odbra
na« prima pismo iz Zagreba, u kome se prikazuje mučno tra-ženje nameštenja, sa Strane jed-nog našeg čoveka. Pismo završa-va:	»Posle nekoliko dana sreo
sam ga. Nije dobio mesto, iz prostog razloga što je član Sokola, a takvi, rekli su mu, ne mogu dobiti zaposlenje.«
*
Sarajevska »Jugoslovenska pošta« javlja, da je u Splitu, za vreme šetnje, »neko udario po oglasnoj ploči jugoslovenskog Sokola, dok je istovremeno neko bacio bočicu mastila na spomen-ploču palim spličanima u svet-skom ratu, u borbi za oslobode-nje od Habsburške monarhije i za našu nezavisnost i slobodu*. List ističe, da su »junači to uči-nili i odmah pobjegli«, pa navodi da splitski »Narodni list« taj čin naziva veleizdajničkim, i da poziva »sve spličane, od jugOslo-venskih nacionalista do članova HSS, da u ovoj stvari solidarno pomognu, da se otkrije krivac i da bude priveden zasluženoj kazni«.
*
Osječki »Hrvatski list« prima iz Nove Gradiške, da je tamo »došlo u konačnu fazu riješenje pitanja sokolskog doma«. List veli, da je banska naredba pred-vidjela način, da se sokolima od-uzmu domovi, pa poziva gradsko zastupstvo, da se »koristi tom naredbom«, pa da dode do doma, koji je »uglavnom podignut hrvatskim novcem«, a koga »u-živa neznatna manjina i društvo, koje u Hrvatskoj nije imalo niti ima bilo kakvog razloga za op-stanak«.
SMRT BR. STEVE VRANEŠE-VIĆA	'
Pišu nam iz Zagreba: Dne 9 o. m., oko 5 s. u jutro ooeinuo je Stevo Vranešević.
Poč. Stevo Vraneševič je bio član i bivši blagajnik Sokolskog društva Zagreb 6. Sahranjen je uz veliko učešče svojih/ znanaca i drugova te pripadnika bratskog Sokolskog društva Zagreb 6. koji su mu na odar položili lep ve-nac sa trakom u državnim bojama. Sa same Trešnjevke je bilo preko 2000 ljudi. Sokolsku župu zastupao je zamenik župskog načelnika, brat Stjepan Kušar, starešina Sokolskog društva Zagreb 6.
Mirnom i radinom čoveku, do-brom suprugu i ocu, vrednom jugoslovenskom rodoljubu neka je laka zemlja.
RAD »HRV. JUNAKA«
»Jugoslovenska Pošta« prima iz Dubrovnika:	U našim osnovnim
školama provodi se sistematska akcija za upisivanje daka u tzv. stijegove »Hrvatskog Junaka«. U muškoj Gradanskoj školi izdan je, izgleda, neki naročiti ferman, koji glasi:	»svi učenici katolici
moraju biti članovi Hrv. Junaka«. Presi.ia je očigledna. Upravi Gra-danske škole prijavljen je — naravno bez uspjeha — slučaj, u kojemu je jedan učenik premla-čen zato što nije htio da postane Hrvatski junak, na silu.
IZ FANTOVSKE ORGANIZACIJE Glavni organ Zveze fantovskih Otseka, »Kres«, javlja u poslednjem broju, da je njihova organizacija uvela vojničku komandu, kakvu imaju več više godina Sokoli. Dalje je zaključeno, da u buduče političari više ne smeju nastupati na zborovima slovena-čkih fantova, kao govornici. List javlja dalje, da je Banska uprava izdala nalog, kojim se školama u banovini dravskoj daju uputstva, da se preporuči učenicima osnovnih škola, da se upisuju u fantovski naraštaj. Organizacija je zaključila, da če se zalagati za
Dnevnik«, kad priznaje, da od potpisnika ima: »20 Srba, 18 Hrvata, 16 Jugoslovena, 4 Madžara, 4 Nemca, 4 nepoznate narodnosti, 2 Rusa, 2 Slovenca, 1 Rumun i 1 Australac«... »Hrv. Dnevnik« nam otkriva i način, kako je do-šao do ove podele, jer veli, da su mu je dali funkcioneri HAS; što znači i opet politikanti! To se vidi, u ostalom, iz njene sadrži-ne. Jer šta to znači: »22 Srba, 18 Hrvata i 16 Jugoslovena«? Jasno je, da su pod Jugoslovene ovde ubrojeni Hrvati jugosloven-ske orijentacije, samo zato da izgleda manji broj Hrvata. To me-dutim znači, da je rezoluciju pot-pisalo najmanje 34 Hrvata, od kojih je najmanje 18 takvih, koji nemaju nikakvih veza sa sokolstvom. i
Otvaraju se, dakle, oči i »čistim« hrvatskim sportistima, što nije ni čudo, kada je i »Hrv. Dnevnik« prisiljen da prizna, da »ni u upravi HAS nije sve u redu«... I neče biti u redu, dok te-lovežba i šport ne budu pripadali čitavoj državi i čitavom narodu, a ne pojedinim klikama i politikantima!
IZ ČEŠKO - MORAVSKOG PROTEKTORATA
U Pragu je umro, 11 novembra, Dr. František Soukup, bivši pretsednik Senata čehoslovačke republike. Dr. Soukup je roden 1871, postao je advokat, i bio je jedan od voda socijalističke stranke medu Česima. Za poslanika je izabran još u austrijski parlamenat, a posle rata je bio više puta ministar u različitim vladama, i dugogodišnji pretsednik senata. Saradivao je mnogo i sa jugoslovenskim političarima, naročito sa onima napredne orijentacije, a putovao je više puta u Jugoslaviju, za koju je poka-zivao naročitu ljubav.
VESTI IZ SLOVAČKE
D. N. B. javlja, da organ slo-vačkog ministra unutrašnjih po-slova Šanje Macha, »Gardist«, vodi u poslednje vreme oštru kampanju protiv parlamenta u Slovačkoj, tvrdeči, da n tom parlamentu glavnu reč vode ljudi koji su služiti Česima, i da valovi slovačkog nacional - socija-lizma treba da pročiste te mračne figure. Ta kampanja se tuma-či kao znak borbe protiv parlamenta.
O	listu »Gardist« je, pre nekoliko dana, zagrebačka »Hrvat-ska straža« donela uvodni članek, tvrdeči, da je taj list, zaje-drio sa g. Šanjom Machom, »naj-veči prijatelj Hrvata«; da je »Gardist« napisao, da je izmena Gunduličeve ulice u Bratislavi n-sledila zato, što se mislilo da je Gundulič Srbin, a ne Hrvat; i da je za Hrvate »od največe važnosti prijateljstvo g. Šanje Macha«, zato što je g. Mach največi prijatelj nemačkog Rajha i njegovo mišljenje može da bude od koristi.
NOV SOKOLSKI DOM
Sokolska četa Gomirje, banovina Hrvatska, osvetiče svečano novosagradeni Sokolski dom, n nedelju, 8 decembra. Za ovu svečanost. vrše se velike pripreme i očekuje dolazak sokolskih gosti-ju iz okolnih jedinica. Dom je sagraden na jcdnom od najlepših mesta u selu, a za gradnju ima, pored ostalih, najviše zasluga starešina, brat Vlado Mrvoš.
korporativno uredenje društva i države, i zato je stupila u vezu sa Savezom udruženih radnika, koji pripada Jugorasu, i sa Se-ijačkim savezom.
STA DRUGI PIŠU
Zagrebačkl „OBZOR" nedavno javlja:
i	„Prema statističkim podatci-ma, Banovina Hrvatska trebala bi još od prilike 800 učitelja. Osobito je nedovoljan broj učitelja u Hercegovini i dalma-tinskoj Zagori. U prošloj škol-skoj godini, u tim krajevima, 70 škola nije radilo radi pomanjkanja učitelja".
Do sada smo u zvaničnim listo-vima Banovine Hrvatske pročitali najmanje dva put po 800 penzioni-sanja, Hi stavljanja na raspolože-nje Ministarstvu prosvete različi-tih učitelja iz Banovine Hrvatske. Nikad nismo čitali, da je to uči-nje.no zato, što s u ti učitelji poginili neki težak prestup, ili što su bili losi nastavnici. Naprotiv, veliki broj njih znamo kao odlične nastavnike, dobre Hrvate, dobre Jugoslovene' i dobre Sokole. °a su ti ostali na svojim mestima, ne bi sad „Obzor“ bio prisiljen da kuka, da Banovina Hrvatska treba još toliko mnogo učitelja i da tako veliki broj škola ne radi, zbog toga što nema nastavnika. A dopustiče nam, da bi za siromašnu dalmatinsku Zagoru i Hercegovinu daleko veča korist bila, da imaju skole, nego što je korist od de-magoških „čiščenja"...
*
Sarajevski „KATOUČKJ TJED-NlK“ hvali akciju na sakupljanju misijskih milodara, pa ističe, da Se „u Sutjesci naročito živo sa-kuplja za našu, isusovačku misiju u BENGALIJI''. Isto tako podvlači Primer dveju obitelji iz Sutjeske, je daju novac „za crkvu Sv. Terezije u BOŠONTIJU". Poziva sve Hrvate i katolike, da što više sa-kupijaju za misije u stranim zemljama, i završava:
„Da se i približno ovako radi za misije po večini naših župa, lako je izračunati, koliko bi hrvatski katolici mogli dati misijama. I novčano. Na milijunel" Kamo sreče, kada bi, ne samo Hrvati, nego i Srbi i Slovenci, mogli da saberu, i više od miliju-na. ali za svoju sirotinju i zamsku Pomoč, za škole i bolnice, za crkve
i	puteve, za prehranu i narodnu odbranu... A kamo li za — Bengalija j za Bošonti!...
*
U „HRVATSKOM DNEVNIKU“, °d 15 novembra, čitamo uvodni članak, u kome se piše o „prilikama u OVOM području", o „miru na OVOM E sektoru", o „neutral-n°stl na OVOM teritoriju" i o •■Pučanstvu OVE državne zajedni-ce na jugu".
T° zagonetno izražavanje u žarnicama (ovaj, ova, ovol), ume-«o u JEDNOJ JEDINOJ 1MENI-'' to deskriptivno obletanje oko Pravog imena, palo je u oko i :HRVATSKOJ STRAH". pa ga je sa odobravanjem prenela, podvu-kavšj ц naslovu: „Mir na OVOME sektoru\
*
Poslednji broj „KRESA", glav-Mavnog organa ZVEZE FANTOVSKIH OTSEKA, objavljuje članak,
0	trezvenosti, u kome čitamo i ove
redove:
»Cim naš fant vidi litar vina, zaboravi i na svoje ube-denje J na veru, i na poglede. Nikakvo čudo, dakle, ako se naši protivnici lako doče-Paju takvog fanta i savladaju ea. Zato, fantovi, budimo treznile
*
Niko nije grlatijl u „ČISTOM ^vatskom nacionalizmu" l u od-
ricanju hrvatstva čitavom svetu, od zagrebačke „Hrvatske Straže". Zato i piše, u broju od 16 novembra, da se „za luku u FIUMI (Ri-jeci), u talijanskoj štampi opaža sve veee zanimanje“.
*
Zagrebačka »Hrv. Straža« pole-miše sa splitskim »Nar. Listom«, pa kaže:
»Svaki narod na svijetu ima vlastitu domovinu, svoj vlastiti životni prostor. Da budemo konkretni, kazačemo, da ih i-maju i Srbi. Srbijancima svi priznajemo, da su oni u Šuma-diji kod kuče, da je to njihova vlastita domovina, koju ltio-gu uredivati kakogod žele.«
Od koga je, dobro je da pri-zna.iu i Šumadiju...
PROSVETNI RAD U Č. O. S.
Prosvetni odbor Češke obce sokolske je održao svoj glavni jesenski zbor, u Pragu, 9 i 10 novembra. Iz izveštaja se vidi,- da je naročita pažnja bila posvečena prosvetnoj školi ČOS, zatim po-zorišnoj i lutkarskoj školi. Objavljeno je nekoliko novih pri-riičnika i spremljeno izdanje »Sokolskog životopisnog rečnika«. ČOS spretna takoder izdanje nove zbirke pesama, zajedno sa notama. Odlučeno je da u pro-svetnu školu ČOS budu primani slušači, samo između 20 i 25 go-dina. Župski ispiti prosvetitelja pokazali su se kao uspešni, a za g. 1941 predviden je zbor sokolskih muzičara, redovita prosvetna škola, škola lutkarska, pozo-rišna, arhivska i naraštajska. Pretplata za »Sokolski vzdelava-tel« je povišena. Na zboru su bili prisutni prestavnici svih župa.
Сеоске соколске свеча-ности у РаЈловцу
У недјељу, 10 новембра нај-млађа Соколска чета жупе Са-рајево, Рајловац, имала је зна-чајне соколске свечаности. Tora дана, извршено је освећење
спомен-чесме подигнуте у окви-ру С. П. П. и изложба соеских ручних радова. Соколска спо-мен-чесма подигнута је у запу-штеном селу Забрђу, недалеко Рајловца. Изграђена је од бе-тона, са великим коритом за стоку и за прање рубља. За рад-ну снагу и мајсторе није дат ни један динар, јер су све ра-дове извели чланови чете и мјештани бесплатно.
На ове свечаности, дошао је лијеп број учесника из околи-не Сарајевз. У име Соколске жупе Сарајево, начелник бр. Ружичка, отворио је изложбу сеоских ручних радова, сељан-ки-соколица чете Рајловац. Из-ложено је било око 250 разних радова из нарндног веза, ткања и плетива. НајвиШе и најбољих радова изложила је сестра Роса Крсман, из села Забрћа, која је добила прву награду. Нарочиту пажњу скренуо је на себе је-дан изложени столњак, рад се-стре М. Перић, којег је радила пуне две године. Једне од нај бољих изложених приглавака (папуча) излагач, сестра Јелка Лонтош, послала је преко на-челнице жупе с. Допуђе, старе-шини Жупе бр. Др. Бесаровићу, као дар.
Послије разгледања изложбе, гости су отишли у Забрђе ради откривања спомен-чесме. У при-суству бројних делегата свеча-ност је почела говором старе-шине чете, бр. Миће Мијатови-ha. Прото, г. Ристо Ерановић, обавио је освећење спомен-че-сме и одржао врло лијеп говор истичући за примјер акцију Со-колства на помагању села. На-челник жупе, бр. Ружичка Бо-жо, одржао је снажан говор у коме је, поред осталог, рекао:
„Девсти октобар донио је ју;
гословенском соколству Петрову Петољетку као одговор на пору-ку Краља Мученика. И југосло~ венско соколство завјетовало се да he извршитп много корисиих радова за што љепшу будућност Југославије. У том раду учеству-је цјелокупно соколство Југосла-вије, па је ево и наша иајмлађа соколска чета, Рајловац, основа-на прије годину дана, успјела да у потпуности изврши свој завјет. Најважнији услов у на-претку села и државе јесте сло-ra и љубав међу 6pahou свих вјера, без које нам нема живота, и са којон, никакви иас догађа-ји немогу и ffe смију збунити. И како год из ове чесме, тече би-стра и жива планинска вода, raso у нашим жилама тече чиста југословенска јуначка крв, спре-мна да поново попрска сваку
стопу Југославије за очување њене слободеГ Говор брата Ружичке прнсут-ни су пропратили манифеста-цијама Краљу, војсци и Југосла-вији. Послије њега говорио је подбан у пензији и бивши члан Управе Савеза CI’J, бр. ,др. Ха-џиомеровић (који станује у том мјесту), истичући да су у овим тешким и судбоносним времени-ма наши једини неимари, наша јуиачка војска и наше југосло-венско соколство. На крају npo-читани су поздравни телеграми Њ. В. Краљу и бр. Савезу СКЈ, што је дало повода поновним манифестацијама, послије чега је прирећен пољски ручак и на-родно весеље.
К. Тодоровић
Sokolsko društvo Slovenj Gradec kupilo bi jedan raz-boj novijega tipa, u dobrom stanju. Duljina lestvica može biti od 3 i po metra na više.
Ponude sa opisom i uslo-vima slati Sokolskom društvu Slovenj Gradec, Dravska banovina.
DOGAĐAJI U SVETU
Na sastanku, koji je održan u sredu u Beču, izmedu grofa Ča-na, g. von Ribentropa i madžarskih državnika, grofa Telekija i grofa Čakija, utanačen je protokol, prema kojemu Madžarska pristupa trojnom paktu, koji je, u mesecu septembru, potpisan izmedu Nemačke, Italije i Japana. U poluzvaničnim madžarskim ko-mentarima se podvlači važnost o-voga pakta, ali se istovremeno ističe, da madžarski stav u osnovi ostaje neizmenjen i da Madžarska ostaje nezaračena država.
*
Pretsednik rumunske vlade, general Antonesku, nakon svoga povratka iz Rima, otputovao je u sredu u Berlin, a nepotvrdene vesti javljaju, da če i Rumunija pristupiti trojnom paktu.
*
Pretsednik italijanske vlade, g. Musolini, održao je u ponedeljak važan govor, prvi što ga je održao otkad je Italija stupila u rat U svom govoru je Musolini naročito napao Englesku, ističuči da če se rat nastaviti do potpu-nog sloma britanske imperije, pa je zatim prešao na Grčku, pod-vlačeči da Crci bez razloga mrze Italijane; da su se dali u službu Engleske i da če zato biti poko-reni, svejedno da li krož dva ili kroz dvanaest meseci, pošto se u Grčkoj ne može voditi munjevi-ti rat.
*
Poseta g. Molotova Berlinu
još uvek je predmet živog inte-resovanja, a zvanično saopštenje
o	poseti kaže, da su »izmenjena mišljenja a okviru nemačko-so-vjetskih prijateljskih veza«. Strana štampa je mišljenja, da Sovjeti neče izmeniti svoj neutralm stav i da je: u Berlinu bilo govora o privre;dnoj i ostaloj sara-dnji izmedu Rusije i Nemačke.. Isto tako »Tass« de-mantuje sve vesti o nekom sporazumu Sovjeta sa Japanom i o napuštanju Kine.
Diplomatska aktivnost sila oso-vine naročito je porasla u poslednje vreme. U Rimu se kaže, da ta aktivnost ima za cilj stvara-nje kontinentalnog bloka protiv Engleske, a italijanski listovi ka-žu, da je Engleska »aždaja sa sedam glava«, koju nije lako svla-dati.
Џ	»I
I	bugarski kralj Boris, posetio je Nemačku prošlih dana; a DNB javlja, da je »prilikom jednog privatnog boravka, kralj Boris posetio vodu Rajha«. Nemačka štampa ističe, da je ta poseta od velikog značaja, baš zato što je učinjena bez ikakvih unaprednih obaveštenja i priprema. Odmah posle povratka u Sofiju, kralj Boris je primio pretsednika vlade g. Filova. U Sofiji se izjav-Ijuje, da se kralj Boris nije sa-stao ni sa nemačkim ministrom spoljnih poslova, ni sa kojom drugom ličnošču, osim sa g. Hi-tlerom. Isto tako se podvlači, da je ta poseta usledila pre dolaska grofa Čana i g. Sunjera u Nemačku.
Turska štampa podvlači u poslednja vreme težnju saradnje sa Sovjetskom Rusijom, a nepotvrdene vesti beleže, da bi turski ministar spoljnih poslova, g. Sa-radžoglu, trebao da otputuje u Moskvu.
*
Vojničke operacije izmedu Italije i Grčke nastavljaju se sve večom žestinom. Italijanska štampa demantuje vesti o uspesima Grka i tvrdi, da su samo na je-dnom mestu u Epiru Grči napredovali, dok naprotiv Grči tvrde, da se borbe na čitavom frontu
vode na albanskoj teritoriji. Poslednji grčki izveštaj javlja, da su grčke trupe, posle ogorčene borbe, napredovale u oblasti Korče. Italijani javljaju o neuspe-lom napadaju britanske flote na jedno italijansko ostrvo u Dode-kanezu.
*
I	medusobna bombardovanja izmedu Nemaca i Engleza nastavljaju se. Prošle nedelje su nema-čki avioni izveli jedan veoma te* žak napadaj na Konventri, englesku industrijsku varoš, za koji i sami Englezi priznaju, da je po-činio velike štee. Izvršen je napad i na Liverpul, a Englezi javljaju, y da su izvršili jak napadaj na Hamburg, te više napada na ostale nemačke gradove, pa i na Berlin.
* ,
Napetost izmedu Amerike i Japana raste iz dana u dan, a ja-
panska_ štampa tvrdi, da Amerika
i	Engleska organizuju Kinu, Si-jam i Holandsku Indiju protiv Japana. Amerika je započela sa izgradnjom ratnih baza na polo-žajima ustupljenim od Engleske. Usied napetosti sa Amerikom, italijanska štampa javlja, da če Kini biti ponuden mir sa strane Japana. Medutim se tvrdi, da se Čang Kaj Šek oslanja na obeča-nja Amerike i da odlučno odbija japanske ponude. U Tokiju iz-javljuju, da je Japan svojevoljno; izvršio evakuaciju južne Kine, bez kineskog pritiska.
*. "■ '“*•
Italijanska Štampa se mnogo bavi planovima generala De Gola u Africi, naročito pošto je general De Gol zauzeo Gabon. Cilj De Gola je, prema pisanju >Po-polo d’Italia«, da stvori blok u koji bi ušli francuski Konga, Gabon, francuski Vadaj i Čad, zatim Kamerun, Nigerija, belgijski Kongo, istočna Afrika itd.-Taj blok bi trebao da se bori protiv Italije u Africi, zajedno sa engleskim kolonijama. ‘— U pogledu držanja generala Weygan« da, koji se nalazi u Maroku, do-laze vesti, da se on doduše ne slaže sa akcijom generala De Gola, aH da se ne slaže ni sa Vladom generala Petena, več da namerava početi zasebnu akciju.
Pedesetgodišnjica sestre M. Provaznikove
Potrebno je da, naročito naše prednjaštvo, bar nešto zna o plo-dnom radu ove neobično energične, sposobne i zaslužne sokolske žene — načelnice.
Rodena de 24-Х-1890 u Pragu, pohadala je praški školski zavod »Minerva«, i vežbala n »Društvu gospoda i devojaka«, pri Praškom Sokolu. Maturu je položila 1914 godine i svršila godišnju školu pri univerzitetu za nastavnice gimnastike u Pragu. Bila je su-plent i profesor gimnastike na^ ženskoj realnoj gimnazija na Smihovu, na kojoj deluje i da-nas. Godine 1920 postala je asistent u školi za telesno vaspita-nje pri Praškom univerzitetu, a 1924 profesor iste škole.
Naročito bogat je njen sokolski rad. 'Kao sokolska prednjaki-nja delovala je u Karlinskom Sokolu kao načelnica. Od 1922 god. bila je načelnica Sokola Praha VII. U načelstvo žena Č. O. S. izabrana je 1919 godine, u starešinstvo Č. O. S. 1925 godine, na-čelnicom Č. O. S. 1931 godine na kojem je položaju i danas. — Od ustanovljenja stalne prednjačke škole Č. O. S. upravljala je njenim ženskim delom. To j školi je dala čvrste smernice. Pobornicom je dopunskog telesnog vežbanja sokolskih žena. Učestvovala je
Strana 8
SOKOLSKI GLASNIK
God. XI — Broj 46
pri osnivanju udruženja »Sokolska planinska kuča« i »Udruženje sokolskih kanoista«. Najznačajniji njeni doprinosi jesu tako zvani ispiti telesnog osposobljenja (zkoušky zdatnosti) od kojih su postale utakmice sokolskih članica i naraštajki, u tajnim sastavi-ma, čijem uvodenju je najviše doprinela. Kod nas je poznat i njen rad u stručnoj i idejnoj literaturi. Njeno delo su i vežbe najmanje ženske dece i naraštaj-ki, na gredama, na sletu 1932 go-dine u Pragu, koje su zadivlja-vale. Veličanstvene nastupe sokolskih žena vodila je na sletovi-ma 1926, 1932 i 1938 godine u Pragu.
Sada, pored svih svojih velikih pothvata na unapredenju ženske sokolske telovežbe, marljivo radi na sadenju vočnog drveča i na samoupravljanju naraštaja. Sjajan primer svima, a ona je poštova-na i cenjena od svih. Ceo svoj život posvetila je radu za sokol stvo. Živela!
Miroslav Vojinovič
Кошарка у Београду
у недељу, 17 o. м., одржанз je кошарка утакмииа између co-колског друштва Београд— Ма-тииа („бели") и студената Шко-ле телесног васпитања („пла-ви“). Утакмииа је била пуна лепих момената и одушевила је око 200 гледаоца, јер су се су-срела два равноправна против-ника. И на овој утакмици се видело, да кошарка у Београду невероватно брзо напредује и одушевљава, како наше сокол-ске редове, так и остале. Мо-жемо бити поносни, да су баш еоколска друштва њени пиони-ри и пропагатори.
Резултат утакмице био је 35:32 (23:19) за студенте Школе телесног васпитања. Сам резул-тат говори о равноправностн И изједначености врста. Врсте су се стално мењале на водству ,те је и та неизвесност утицала на и-граче и гледаоце. Деца и млађи нараштај соколског друштва Београд — Матица одушевље-но су бодрили своју браћу так-мичаре, који су овог пута пока-зали добру техничку спрему, повезаност у игри и што је naj-важније — борбеност, као и ве-лик напредак, обзиром на зад-н>е такмичење за првенство Са-веза СКЈ у Борову. Студенти школе телесног васпитања били су сретнији и мора се призна-ти, да су знали боље искори-стити моментану забуну и по-стићи воћство. Победу могу за-хвалитн одличној и плодној и-гри брата Милана Кобалија, ко-ји је био душа врсте, свагде и na сваком месту.
Највећа одлика врсте Београл — Матииа је та, што је дошла до изражаја скупна игрз и по-везаност појединаца, који су сви били једнаки. Увежбаност и по-везаност у врсти, најбол>и су 'услов за даљни напредак. У-такмииу је судио савезни су-днја, брат Маријан Маржан, који је имао тешку дужност, да води борбу о престиж равно-правних протнвника. Игра је за-вршила у најлепшем реду а бројна публика дапустила је со-колану задовољна.
Ова утакмииа није била по-<*ледња, na he се током године одржати још много сусрета. а на 6pahn играчима остаје, да даљним радом и спремањем no-стигну још већу извежбаност. Утакмицу је посетило, поред
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Sokolsko društvo Sarajevo — Matica započelo je, još 10 novembra sa pošumljavanjem So-kolskog Petrovog gaja na planini Trebeviču, koja se izdiže iznad Sarajeva, na kojoj je podignut i Aleksandrov planinski dom, a pokraj koga sada sokoli pošum-ljavaju Petrov gaj. Pošumljava-nje se vrši uz učešče svih kategorija i uprave društva. Ono je ujedno i zavetnica Sokolskog društva Sarajevo—Matica, a za-sadeno je preko 300 šumskih sadnica (boriča). Vršeno je pod nadzorom opštinskog otseka za pošumljavanje.
Društvo Sarajevo—Matica se, kao i svake, tako i ove godine sprema sa svima kategorijama za što svečaniju proslavu Prvog decembra. Prodavače se i otkupne značke, sa likom Nj. V. Kralja Petra II., od čega je čist prihod namenjen za narodno - odbran-beni rad.
*
Sokolsko društvo Celje Matica
je bilo ves čas brez prosvetnega odbora. Še le zadnje dni lanskega leta se je prvič tak odbor o-snoval in začel poslovati. Pred dnevi se je znova konstiuiral. Prosvetar je brat Čepin Franjo, za debatne večere in nagovore so prevzeli referate bratje dr. Farkaš Fran, prof. Mlinar Ivo, dr. Zužič Savo, godbeni odsek Hočevar Janko, lutkovni odsek Baša Anton, dramski odsek dr. Rajh Štefan, tajnica in zapisnikarica je sestra Ivanka Goričnikova, knjižničar pa br. Makuc Alojz. Novinar in poročevalec za sokolski tisk je br. prosvetar sam, dokler odboru ne bo uspelo pridobiti drugega brata. Prosvetni odbor je pričel idejnim tečajem za novo pristoplo članstvo in nadaljeval bo z debatnimi večeri, ki so se lani dobro obnesli.
Društvo se pripravlja za slavnostno akademijo, ki ji bo drugi dan, 1 decembra, sledila siavostna seja:	Vsakokrat bo sodeloval
društveni orkestar. Pripravlja se tudi božična igra za deco.
ОТСЕЦИМА 3A РАД HA СЕЛУ
Многе јединице још увек ша-ђу новац непосредно фабриии uiehepa за набавку шећера де-натурисаног, а не Савезу Соко-ла као што је у окружиии Са-веза бр. 57 од 17 октобра т. г. то и поменуто. Сем тога неке јединиие не шаљу са поруџби-ном и потврде среског пољо-привр. референта ч мишљење надл. органа финансис. контро-ле.
Једнниие, које траже uiehep за пчеле, треба ра поступају тачно по пом. окружници, јер иначе неће моћи да добију шећер.
IZ UREDNIŠTVA
Uredništvo „Sokolskog Glasnika" prima skcro sve sokolske listove, koji izlaze u našoj zemlji i ostalom svetu. Za domače sokolske listove donosimo redo-vito sadržaj za svaki broj. Medu-tim ima nekoliko sokolskih listo-va koje ne primarno, pa molimo uprave i uredništva da nam ih šalju redovito.
Sal{itc pcetptatu za ,№oUld Џозшк«
бројних наставника Школе те-лесног васпитања, још и начел-ништво и некоји чланови упра-ве друштва Бсоград — Матииа.
Марцјан Маржан
Резултати Савезних ствељачких утакмица, у Београду, 19 октобра
(Свршетак)
ВАЗДУШНА ПУШКА (15 МЕТАРА) ЧЛАНОВИ ПО ОДЕЉЕЊИМА
Марибор
1. Михорко Мил. Турич Владо Крачун Звонко
50 50 49
Свега 149
2. Рогић Бранко, Загреб 48 Биртић Фрањо	48
Микулчић Иван	45
Свега 141
2. Рутар Милош, Крањ 49 Трилер Игор	46
Капус Иван	46
Свега 141
3. Живковић Цв., Марибор 47 Крањц Фрањо	47
Банич Иван	44
Свега 138
4 Прајсингер Оскар, Крањ 47 Керсник Ладо	43
Вовк Антон	34
Свега 124
4. Цестник Перо, Марибор 50 Бег Адолф	49
Лушин Душан	25
Свега 124
5. Ђурасовић Л., Сарајево 41 Принц Лавослав	39
Радичевић Бранко	37
Свега 117
6. Говедзрица М., Сарајево 40 Поповић Живко	39
Илић Сретен	37
Свега 116
7. Бубаловић Јов., Београд 48 Вучковић Синиша	41
Ћасић Миленко	18
Свега 107
8. Гогић Мирко, Сарајево 37 Милосављевић Bojo	30
Капор Радослав	19
Свега 86
9. Глигоров В., Петровград 32 Ронац Вељко	30
Букач Стеван	22
Свега 84
10. Путник Н., Петровград 33 Ракинић Милутин	29
Матић’ Страја	20
v? :	Cpera 82
11. Богојевић Н., Сарајево 30 Тодоровић Крсто	28
Шпирић Душан	15
Свега 73
12. Марков Ж., Петровград 33 Паул>ев Зоран	14
Кашпетин Радивоје	Т
Свега 57
МУШКИ НАРАШТАЈ ПО ОДЕЛЕЊИМА
1.	Шпендл Хинко, Марибор	47
	Кројс Јака	50
	Шешек Фердо	43
	Свегз	140
0	Горуп Божо, Марибор	48
	Лашић Франц	45
	Медведшек Емил	44
	Свега	137
3.	Карнички Бол., Загреб	47
	Шорак Срћан	43
	Недељковић Драгош	37
	Свега	127
4.	Мезен Јован, Београд	43
	Бошковић Богдан	38
	Бокшан Зоран	37
	Свега	118
5.	Трушњавић В, Београд	44
	Герхорст Свјатислав	37
	Шиљанек Алексије	35
	Свега	116
6.	Попов Всеволд, Београд	42
	Шкулич Гљеб	41
	Махаров Ђорђе	29
	Свега	112
7.	Кочериген Г., Крагујевац	37
	Лученков Олег	:to
	Лученков Сергије	25
	Свега	98
8.	Бабић Ал., Петровград	44
	Пантелић Млзден	35
	Михајловић Владимир	11
	Свега	90
9.	Димић Дим., Петровград	33
	Зарин Александар	25
	Берар Радивоје	20
	Свега	78
10. Капор Видоје, Сарајево		37
	Лучић Борислав	9
	Томић Милош	0
	Свега	46
11.	Дабић М., Петровград	32
	Првус Милета	7
	Славко Јаношев	4
	Свега	43
	НАРАШТАЈ ПОЈЕДИНЦИ	
5. Трушњавић Вој., Београд 44
6. Шешек Фердо, Марибор 43 6. Мезен Јован, Београд 43
6. Шорак Срђан, Загреб 43
7. Пе-цр Јарослав, Загреб 42
7. Попов Всеволд, Београд 42
8. Скулич Гљеб, Београд 41
9. Бошковић Богдан, Београд38 10. Бокшан Зоран, Београд 37
10. Герхордст Свјат., Београд 37 10. Недељковић Драг., Загреб 37 10. Капор Видоје, Сарајево 37
10. Кочериген Г., Крагујевац 37
11. Лученков Олег, Крагујевац 36
12. Шиљанек Елексеј, Београд 35 12 Пантелић Мл., Петровград 35
13. Димић Дим., Петровград 33
14. Дабић Мил., Петровград 32
15. Махров Ђорђе, Београд 29
16. Лученков C., Крагујевац 25
16. Зарин Алекс., Петровград 25
17. Плиско Ал., Крагујеваи 24
18. Берар Рад., Петровград 20
19. Михајловић В., Петровград 11
20. Лучић Бор., Сарајево 0
21. Првус Мил., Петровград 7
22. Славко Лан., Петровград 4
23. Томић Милош, Сарајево 0
ЧЛАНОВИ ПОЈЕДИН11И
1. Кројс Јака, Марибор 50
2. Горуп Божо, Марибор 48
3. Шпендл Хинко, Мирибор 47 3. Карничник Бол., Загреб 47 4 Лашић Франи, Марибор 45 5. Медвешек Емил, Марибор 44 5. Бабић Ал., Петровград 44
SOKOLSKA ŠTEDNA I KREDITNA ZADRUGA U SPLITU
Stanje na 31 oktobra 1940 Aktiva: Blagajna: primila din-936.070:25, izdala 931.142:31, stanje 4.927:94. — Zajmovi zadruga-rima:	izdano 458.073, vračeno
210.453, stanje 247.620. — Tekuči računi:	novčani zavodi uloženo
446.512:50, dignuto 350.367:51, stanje 96.144:99, zadrugari: izdano 172.906, vračeno 44.619, stanje 128.287. — Tiskanice: 4.174:75. — Inventar 230. — Poslovni udjeli kod revizijskog saveza 1.000. — Troškovi: 3.208:26. — Ukupno aktiva: 485.592:94. — Pasiva: ulošci na štednju: uloženo 713.248:50, dignuto 325.480:56, stanje 387.767:94. — Sitna štednja: 3.484. — Privre-meni računi: 30.725. — Poslovni udjeli zadrugara: 34.250. — Rezervni fond:	5.120.	—	Socijalni
fond: 1.560. — Prosvjetni fond: 1.060. — Dohod: 21.626. — Ukupno pasiva: 485.592:94. — Ukupni promet: 4,708.610:64, novčani promet: 1,867.212:56. — Zadruga ima 328 zadrugara sa 1.323 poslovna udjela po 25 Din.
1 Цестник Перо, Марибор 1. Михорко Мил., Марибор
1. Турич Владо, Марибор
2. Новаковић Раде, Загреб 2. Рутар Милош, Кран>
2. Бег Адолф, Марибор
2. Крачун Звонко, Марибор 3 Биртић Фрањо, Загреб
3. Рогић Бранко, Загреб
3. Јбв. Бубаловић, Београд
4. Прајсингер Оскар, Кран>
4. Крањц Фрањо, Марибор
4. Живковић Цв., Марибор
5. Малек Јожеф, Марибор 5. Капус Иван, Крањ
5. Трилер Игор, Крањ
6. Микуличић Иван, Загреб
7. Компаре Ст., Марибор
7. Банич Иван, Марибор
8. Керсник Ладо, Кран>
9. Грчман Нван, Крањ 9. Ђурасовић Л., Сарајево 9. Вучковић Син., Београд 10. Чутурило Теодор. Загреб
10. Говедарииа М., Сарајево
11. Принц Лав., Сарајево
11. Поповић Ж., Сарајево
12. Радичевић Бр., Сарајбво 12. Гогић Мирко, Сарајево
12. Илић Сретен, Сарајево
13. Вовк Антон, Крањ И.Путник Ненад, Петровград 33 14 Марков Жива, Петровград 33 S>,
15. Глигоров В., Петровград 32
16. БогојевиИ Ник., Сарајево 30 16. Мнлосав.Ђевнћ В., Сарајево 30
16. Ронац Be.-bKo, Петровград 30
17. Ракинић Мил., Петровград 29
18. Тодоровнћ K-, Сарајево 28
19. Лушин Душан, Марибор 25
20. Букач Стеван, Петровград 22
21. Матић Страја.Петровград 20
22. Капор Рлдослав, Сарајево 19
23. Tiacnh Миленко, Београд 18 24 ШпириК Душан. Сарајево 15
25. Пауљев Зоран, Петровград 14
26. Кашпетин P-, Петровград 10
50 50 50 49 49 49 49 48 48 48 47 47 47 46 46 46 45 44 44 43 41 41 41 40 40
37 37 37 34
Novo!	Izašlo	iz	štampe !
DR. INC. KOSTA PETROVIČ:
„NARODNI DOMOVI I ŠKOLSKA VEZ BALI ŠT A
na 300 stranica vdikog formata i sa 167 slika na 47 tabli u posebnom omotu.
KNJIGA OBUHVATA SVE NORME 1 LPUTSTVA ZA PROJEKTOVANJA I GRAĐENJA SOKOLSKIH DOMOVA-
Cena knjiži: Za sokolske pripadnike, ukoliko je nabave do 1 decembra o. g., 60 DINARA više 15 Din. za poštarinu; posle toga roka cena je za sve poručitelje 100 dinara, više 15 dinara za poštarinu.
Novac treba poslati unapred na adresu: SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE, BEOGRAD, na ček. račun broj 53600, uz naznaku na poledini čeka, za koju svrhu se novac šalje.
ХРОМАТИЧНЕоС
ТТШШПЕЗШШТ
IH0HHER
БЕОГРАП KPAIbA МИЛАНА 9 ТЕЛ.20-333
5 St
ЧАСОВНИЧАР И ЈУВЕЛИР
M. МИТР0ВИЋ
Теразије 22 (до Мосиве)
нма швајцарских часовника за руку и џеп, златвог на-кита, кристала, сре-бра, пехара в плакета
Б p a k н и сестрана попуст Цене врло солидне. Стручан рад
Тражите цене за нзраду
i клинаца и значака
I	(3-stL
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr Vlad. Belajčič) —
Cagovorni urednik Niko Bartulovič, Prestolonaslednik trg.34 -Štamparija »Luč«, Mitrovič i Lazarevič - Beograd, Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-722-