KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 10 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. DECEMBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1595.
Edouard Bouchaud-Praceiq, Paris.
Usavršenje u prepariranju goriva, koje je u stanju praha, za pretvaranje njegovog
pepela u hidraulički cement.
Prijava od 23. decembra 1921.	Važi od 1. marta 1923.
Pravo prvenstva od 24. decembra 1920. (Francuska).
Ideja racionalne upotrebe goriva, koje je u stanju praha, danas je na osnovu izvesnog broja industriskih postupaka izvanredno praktična, čije je razvijanje u toliko više željeno, što dopušta ekonomičnu upotrebu goriva sa velikom količinom pepela, koje je inače skoro neupotrebljivo.
Ovaj pronalazak, koji ima za rezultat da da mogućnost ovom do sada neupotrebljivom pepelu, a pri tom od velike vrednosti, da predje iz kategorije otpadka bez vrednosti u pravi industriski produkat, koji spada medju najvažnije, jer je ovde reč o hidrauličnim materijalima, čija se već ogromna upotreba svakim danom uvećava — naročito pozvan da pomaže gore pomenuti postupak, koji može u izvesnim slučajevima dospeti, da viednost gornjeg proizvoda ide do izravnjanja ili čak da ovaj predje gorivo.
Za shvatanje i stavljanje u rad na praktičan način, što je u ostalom vrlo prosto za primenu, kojom se do istih rezultata može doći, biće dovoljno:
1.	— Da potsetimo:
a)	Da je hidraulični cement rezultat ku-vanja na pogodnoj temperaturi, jednakoj onoj pri početku topljenja stakla, tečne mešavine krečnjaka i gline, spremljene na takav način da, posle kuvanja, bitni elementi, što će reći kreč jedan deo i drugi
deo- blok silicijuma, i aluminijuma da se približno nalaze u srazmeri kao 2:1 (prenosi se na monografiju).
b)	Što je ovaj cement u toliko bolji, u koliko su sastavni delovi finije istrošeni i prisnije jedno s drugim izmešani.
c)	Što upotreba goriva, koje je u obliku praha zahteva preciznu finoću trošenja, koja sa veličinom ide u koliko je god moguće do neopipljivosti.
d)	Što se razna goriva, koja se za ovu metodu upotrebljavaju, prema njihovom poreklu, bilo sa krečnim pepelom, što je najvećim delom kod treseta, bilo sa siliko-aluminijumovim pepelom, što je većim delom kod uglja a nešto malo i lignita.
e)	Što temperatura (uvek lako regulisana) podignuta za ovaj pepeo, može u to vreme za sagorevanje biti po volji tačno onakva (primena topljenja stakla) koja treba da održava vezane mešavine pomenute gore da bi se dobio cement.
2.	— Da se zatim uporede sva ova rasmatranja, kao što je pronalazač već učinio.
3.	— Da se izvuče iz ovog uporedjenja i ideja, koja označava ovaj logični i umni zakljčak, na osnovu postupka, koji je ovde u pitanju, da:
Ako se rukovodjenjem potrebne prethodne analize, ostvare, razložnim združi-
Din. f-
vanjem goriva sa krečnim pepelom, i goriva sa siliko-aluminijumovim pepelom, mešavinom goriva, koje je u stanju praha u pepeo, iz koga se ponova crpe, u dotičnim gore rečenim razmerama, glavni elementi od jednakih ili sličnih sastava hidraulike ili hidrauličnih, koje smo želeli (cement ili porcelan) biće jako potrebno da se posle sagorevanja pomenute smese, postignu odgovarajući sastavi hidraulike ili hidraulički.
1.	Primedba. — Dešava se da u slučajevima, koji su dosta retki, gde se oseća neka teškoća za ostvarenje, da posle iz-vesnih hemiskih sastava goriva za mešanje, što će se spremiti smeše potpuno saobrazne po sastavima tehničkim gore spomenutim, ništa neće biti lakše do dopuniti jednakim ili sličnim elementima, koji nedostaju ili koji su nedovoljni, dodavanjem od ovog ili onog gde potreba bude.
Može se zabeležiti da je oksid gvoždja, ako se nalazi, ono što je običan slučaj i što je ono isto što i alminijum, jedan „faktor hidrauličnosti“ koji treba da budu brojani na blokove, o kojima je gore bilo reči.
2.	Primedba. Zapaženo je, da su cementi dobiveni na gornji način zaista novi proizvodi, ne toliko mnogo novi po porek-lima njihovih bitnih elemenata do po okolnostima i uslovima, koji su manje novi od njihove proizvodnje, izmedju čega se može reći nova je stvar ukidanje velikih troškova oko sitnjenja, zašto je dovoljno prosto prečišćavanje, posle izvlačenja cementnog praha iz pepeonice; još je nova stvar, najzad, da cement koji je ovde u pitanju,
ma da obično može da ima kvalitet najboljih cementa, nema za dobivene proizvode velike troškove kao u specijalnim skupim fabiikama ili fabrikama cementa, ali gornji produkt, prisiljavanjem na nisku cenu, moguće je da izadje iz ma kakve fabrike koja je instalisana u ma kakvom sistemu i koja upotrebljava gorivo koje je u stanju praha: metalurgiske fabrike, električne centrale i t d.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za prepariranje goriva na-menjenog da bude upotrebljavano u obliku praha, naznačen time, što se vrše mešavine, dobrog odredjivanja količine, goriva sa krečnim pepelom, kao što je treset, i goriva sa pepelom aluminium silikata, kao što su najčešće, ulje ili izvesni ligniti, i ovo u takvim srazmerama da, posle sa-goievanja, pepeo, koji ostane bude definitivan hidraulički produkat, cement ili porcelan, koji odgovara usvojenom odredji-vanju količine.
2.	Postupak prema zahtevu 1., naznačen time, što se iz vršenja dozirania, udešenog goriva u prahu, čiji je pepeo izlagan udešenoj temperaturi, približno onoj, za za topljenje stakla, pretvara u hedraulični proizvod, sličan prostim cementima.
3.	Postupak po zahtevima 1. i 2., naznačen time, što se u smese od goriva u prahu, namenjene da daju kao pepeo proizvode slične cementu, uvode komponente, koje će moći da popune nedostatke u upotrebljavanom gorivu ili će biti tu kao nedovoljna količina.