KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 72 (2)
JNDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Marta 1932.
PATENTNI SPIS BR.8720
Akciova společnost drive Škodovy Zavody v Plzni, Praha, Č. S. R.
Topovska kočnica sa tcčnošću.
Prijava od 30 sepiembra 1929.	Važi od 1 juna 1931.
Traženo pravo prvenstva od 12 septembra 1929 (Č. S. R.).
Predmet pronalaska je uproštenje topovskih kočnica sa tečnošću. Uopšte važi, da kočiona sila za vreme povratka s obzirom na stabilnost oružja i naprezanje lafete treba da bude približno konstantna.
Ovaj zahtev je vodio kod postojećih kočnica tome, da su protični preseči za tečnost u toku povratka morali biti promenljivo izobraženi po jednom određenom zakonu. Praktično izvođenje takvih promenljivih preseka stalno pruža prilično teškoća, bez obzira na to, da li se isti postižu tokarenjem vlakova nejednake dubine ili širine u kočionom cilindru ili struganjem ili glačanjem trna ili međusobnim izokretanjem dva otvora jednog prema drugom pomoću vcđice ili sličnoga i stoga zahteva makakvo naknadno regulisanje u cilju udešavanja dužine povratka kod postojećeg topa, bilo pri promenjenom učinku istoga ili pri izmenjenim povralnim masama (cev i t.d.) stalno radikalnu promenu onih konstruktivnih detalja, koji obrazuje promenljive preseke.
Pronalazak uklanja sve ove nedostatke time, što je pod sasvim određenim, unapred lako sprovodljivim uslovima za postizanje stalne kočione sile za vreme povratka dovoljan jedan jedini konstantni protični otvor.
Diagram kočionih sila za vreme vraćanja u opšte izgleda tako, kao što je to na si. 1. prestavljeno. Na horizontalnoj osovini su prenesene dužine vraćanja, a na vertikalnoj osovini odgovarajući kočioni otpori. Na proizvoljnom odstojanju —s,— od polaznog položaja označava ordinata zbir sile napredovanja, komponente težine vraćajućih se masa i trenja, ordinaia —B— celokupni kočioni otpor, a razlika B —b H je kočioni otpor kočnice sa tečnošću.
Bitna zamisao pronalaska sastoji se u tome, da se sila napredovanja učini toliko, velikom, da pred kraj vraćanja, t.j. posle prelaženja grupe —s—
b treba de bude ravno B
t. j. prvobitna prava AC treba da ide kroz tačke AD tako, da kočioni diagram kočnice sa tečnošću treba da je sada izražen trouglom ADE.
Ovo se može onda lako postići, kada razlika između —b^— i —B— nije velika n.pr. kod topova manjega kalibra, ali i kod topova većega kalibra može se ovo uproštenje upotrebiti, kada se povede računa o tome, da se suvišna napredujuća sila za vreme hoda unapred potroši.
U sledečem ćemo izneti dokaz, da kočionom diagramu kočnice sa kočionom tečnošću, prestavljenem trouglom ADE, odgovara stalan protični otvor.
Neka je —G— težina celokupnih vraćajućih se masa, a Cmax. njihova mak-
Din. 15.
simalna povratna dužina. Važi zakon, da po svršenom povratku energija kretanja vra-ćajućih se masa mora da bude ravna radu kočionih sila:
-—c2max = Bs 2g
Posle prelaženja linije povratka Sj važi:
P—. c' max-Bs, =	— . C
2g	2g
pri čemu ct je arzina vraćajućih se masa posle prelaženja povratnog puta Sj.
Iz obe jednačine proizilazi:
C^CmaK^1-J --- I
Brzina isticanja tečnosti, čija je specifična težina h iz priličnog preseka kočnice je pri razlici pritiska p:
v=V2sf""
i analogo pri razlici pritiska p,
Vi=V^'-"a
Odgovarajući zakonu kontinuiteta važi:
q . v = k . F . cmax... IH gde je q = površini kočionog klipa.
F = delujuča površina kočionog klipa k - protični koeficient Isto tako važi:
qi • Vi = k . F. Ci... (IV)
ili ako umetnemo odnos (I)
qi-
vi
= k . F . cmax.
!>... (V)
s
Odnos jačina (III) i (V) daje:
g-v
qi -Vi
... (VI)
V1-
Pošto prema torne mora biti:
= p,. F i H = p . F
fo se iz sl. 2 dobije :
p __ s
Pj s—s, • • • (VII)
Uz upotrebu jednačina (II) i (Ha) dobijamo iz jednačine (VII) sledeče odnose:
Ako ovaj odnos zamislimo u jednačini (VI) tada dobijamo:
v^WW=1
To znači, da protični pres«k mora da bude konstantan za vreme vraćanja, kada se sila napredovanja izabere tako, da diagram otpora kočnice sa tečnošću obrazuje frougao.
Ovim uslovima se može kod opružnih sprava za napredovanje gotovo matematički tačno odgovoriti i sesvim je svejedno, da li upotrebljavamo jednostavne, složene, jedna u drugoj ležeće ili teleskopske opruge.
Za bitnost pronalaska je svejedno, da li se rezultata napredujućih sila sa rezultatom otpora kočnice sa tečnošću poklapa ili ne.
Ipak u slučaju, gde se za napredovanje upotrebljava pritisnut vazduh (gas) moguće je, da se odgovori navedenim uslovima sa praktično dovoljnom tačnošću. Kom-presiona linija vazduha (gasa) razlikuje se kod dovoljno velikog početnog presujućeg prostora samo vrlo malo od prave linije.
Na si. 3. je n. pr. predstavljena takva konstrukcija, gde su opruge napredovanja teleskopski raspoređene i čije se rezultante poklapaju sa rezultantama otpora kočnice sa tečnošću.
Topovska cev 1 je pomerljivo smeštena u kolevci 2. Ova poslednja je čepom 3 spojena sa lafetom 4. Kočioni cilindar 5 čvrsto je spojen sa topovskom čevlju i zadnji mu je deo pun i manjega prečnika, a u prednjem delu je šupalj i ima veći prečnik. U prednjem delu kočionog cilindra smešten je klip 6 sa klipnjačom 7. Ova poslednja je čvrsto spojena sa prednjim delom kolevke 2. Klip 6 je u smislu pronalaska snabdeven konstantnim protičnim otvorom, koji je prestavljen na si. 4. Unutrašnja na-predujuća opruga 8 oslanja se jednim krajem na prelazno mesto između punog i praznog dela kočionog cilindra, a sa drugim krajem se oslanja u unutrašnju osnovnu površinu teleskopskog cilindra 9. Prednji deo teleskopskog cilindra izveden je kao rub, o koji se oslanja spoljašnja napredujuća opruga 10, koja se sa drugim svojim krajem oslanja na zadnju potpornu površinu kolevke 2. Prostor 11 ispred, a prostor 12 iza klipa je ispunjen kočionom tečnošću. Za vreme paljbe kreće se topovska cev 1 sa kočionim cilindrom 5 unazad i time prisiljava kočionu tečnost, koja se nalazi u prostoru 11 ispred klipa, da se kreće u prostor 12 iza klipa. Istovremeno kočioni cilinder pritiskuje unutrašnje napredujuće opruge 8. Taj pritisak se prenosi pomoću teleskopskog cilindra 9 na spoljašnju napredujuću oprugu 10. Kolevka 2 pak stalno zadržava svoj položaj i stoga se obe napredujuće opruge stiskaju prema zakonu prestavljenem na si. 1., pri čemu celokupni kočioni otpor u odnosu na protični presek ostaje stalan u klipu.
Konstantni protični presek se postiže kod klipnih kočnica time, što se klip snabde jednim ili sa više otvora, koji se mogu zatvoriti ventilom, poklopcem ili t. si., da bi se ti otvori kod vraćanja samostalno otvorili, a prilikom napredovanja samostalno zatvorili.
Na si. 4. je prestavljen u podužnom preseku takav protični otvor.
Kočioni cilindar je obeležen sa 13, kočioni klip sa 14, a klipnjača sa 15. Kočiona tečnost 16 kod povratnog kretanja otvara ventil 18, pošto se klip i klipnjača kreću u pravcu 17, i otiče kroz konstantni presek —19— toga ventila iza klipe.
Sprava za napredovanje (za kretanje u napred) nije predstavljena i može se izraditi u svakom proizvoljnom ranije pomenutom obliku.
Patentni zahtevi:
1.	Topovska kočnica sa tečnošću, naznačena time, što diagram otpora kočione tečnosti obrazuje trougao tako, da su za postizanje konstantne kočione sile oružja protični otvori za vreme celog trajanja vraćanja konstantni, pri čemu se to postiže sa jednim ili više otvora (19) predviđenih u klipu (14) ili u kočionom cilindru, koji se otveri u jednom pravcu samostalno zatvaraju pomoću odgovarajuće sprave n.pr. ventila (18), poklopca ili t. si.
2.	Kočnica sa tečnošću za vatreno oružje po zahtevu 1, naznačena time, daše za postizanje navedenih uslova iz 1 pat. zahteva upotrebljava ili opružna sprava za na-
predovanje, koja se sastoji od jednostavnih, kombinovanih ili od jedna na drugoj na-ležueih teleskopskih opruga (8, 10,) ili pak pritisnuti vazduh ili gas.
3.	Kočnica sa tečnošću za vatreno oružje po zahtevu 1 i 2, naznačena time, što su protični procesi kočnice za vreme celog vraćanja konstantni, pri čemu celokupni otpor ostaje konstantan.
4.	Kočnica sa tečnošću za vatreno oružje po zahtevima 1 do 3,naznačena time, što se konstantni protični presek (19) postiže jednim ili sa više otvora u kočionom kiinu (14) kočionog cilindra (13), koji se na odgovarajući način samostalno otvaraju u jednom pravcu pcmoću ventila ili t. si.
^d patent broj S720.


T-,;v

fV


V*'' '■ )
■v 1
n
?>
5
il;
. .■ ?. ■
m
[‘f _ i

.
• .. -