Poštarina piaćena u gotovu
Cena Din Z
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni џгНод „Sokolska prosveta"
		6 1 i	
Ljubljana Izlazi svakog- petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se n Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska : T akrila “Hca 6, telefon broj 2177 • Račun poslanske štedionice broj 12.943 ® Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vračaju			fig ©od. iv Brof IS
Glas ix Poljske
Nesporazum
»Sokol«, centralni organ Save-Učelini — Tiče, kao također i čitav
za poljskog Sokolstva, donosi u
svom broju 2—3 od o. g. pod gornjim naslovom sledeči članak, koji
radi njegovog posebnog značaja
prenosimo ovde u prevodu u celosti.
Nemoguče je nači drugi izraz za to, sto je prošlih meseci uznemirilo Sokolstvo u Jugoslaviji, pa čak uzbudilo i sav jugoslovenski narod, te što je i uvelike odjeklo širom celog sveta Nemoguče — i veliko umirenje zadnjih dana, čiji smo srečom svedoci, nameče nam da ostanemo pri ovom naslovu.
Duboko patriotski i tradicionalno prožeti brigom za dobrobit svoga naroda, viši katolički duhovnici u Jugoslaviji, na biskupskoj konferenciji u Zagrebu dne 17 novembra prošle godine, izdali su jedno pastirsko pismo i zaključili da se ono objavi januara o. g., Sto je takoder bilo i učinjeno. To pastirsko pismo kritikuje sokolsku ide-ologiju, koja se osniva na Tirševoj nauči.
Možemo lako da pretstavimo, kakav je mučan utisak moralo da izazo-ye to pastirsko pismo u državi, koja ima u dve svoje pokrajine, u Hrvatskoj i Sloveniji, skoro same katolike; u državi, čije se političko jedinstvo treba još da učvrščava, i u kojoj još uvek deluju razorne sile, koje umetno potpiruje inostrana revizionistička propaganda. Posve je razumljivo stoga, da se je u tom pastirskom listu počelo da traži političku jezgru.
U sokolskim redovima je uzavrelo. Paja je^ kiša protesta, deklaracija, ob-jašnjenja, koje je donašao Sokolski glasnik u svakome broju. Svoj glas po-diglo je takoder i dnevno novlnstvo, k°je je nastojalo da iskoristi položaj koji odgovara njegovoj političkoj pripadnosti. Počeli su se bili formulirati i vrlo dalekosežni predloži, koji su daleko premašivali važnost incidenta. Takoder i inostrana štampa nije šutila. Vrlo na široko pisali su o toj stvari P?sj’ к°Ј{ su bili uvredeni radi kritike Pirševe ideologije. Još više su medutim raspirivali stvar Nemci, Madžari i Italijani. Jasno je, da su pri tome kod ovih bili merodavni drugi uzroci, koji ne-paju ničesa zajedničkog sa Tirševom ideologijom ili simpatijom za Jugosla-viju. Sve naime, što može da škodi unutarnjem ucvrščenju Jugoslavije, vrlo je dobro došlo zakletim neprijatelji-ma Jugoslovena, koji več odavna žele njihov raspad i njihovu propast. Znamo to i previse dobro iz vlastitog isiku-stva, a da bi se bar i za momenat dali smesti u oceni te stvari. Bečkoj »Reich-post« i svaka obična laž bila je dobro došla, kada je izvestila o pretresu, koji je navodno bio izvršen u nadbiskup-skoj palači zagrebaokog metropolite i pretsednika biskupske konferencije u Zagrebu dr. Bauera, navadajuči, da je uvređen tom prilikom vratio Kralju podeljeni mu visoki red.
S veseljem su podvlačili tobože namerno ispuštanje srpskoga imena u pastirskom listu, što je imalo da dokaže potpunu nesuglasnost medu udruženim granama naroda u jednoj državi. Do-v. ..su,s tim u vezu i nastup voda opozicije, hrvatske dr. Mačeka i slovena-tke svečenika dr. Korošca. Več una-pred su bili doneli sud, 'kako će se oslabiti pojedini delo vi Sokolstva; pa tako-đer i nas nisu štedeli. Imali smo prilike čitati o insinuacijama entre-filets iz-vesnog dela novinstva, koje je izraža-valo radosnu nadu, da če sada ipalc Po-ljaci istupiti iz Saveza slovenskoga Sokolstva ...
Ujedno sc je moglo da opazi, da se je pooštrio napadaj i na Lužičko-srpsko Sokolstvo, pri čemu se nisu hirala sredstva, te su se u tu svrhu poslu-živali čak i crkvenim propovedaoniea-ma. Možda nismo daleko od istlne, ako na tom mestu podvučemo, da do sada još nerešen organizacijsko unutarnji spor medu ruskim Sokolstvom u emigraciji pada u isto vreme. Daleko smo od toga da bi povezivali uzrokc tih svih dogadaja, ali ipak, od davnine naučeni na metode naših narodnih nepri-jatelja, znamo, da oni znadu da izrabe svaku priliku, koju iskoriščuju za sebe u svakom momentu naše slabosti.
Ako pomislimo, da svi viši jugoslovenski duhovnici nisu potpisali pastirsko pismo, da se je tome usprotivio nrcuzvišeni kotorski biskun dr. Frano
niz prelata, to onda možemo da razumemo, što je Slovenima i Sokolstvu a ujedno takoder i crkvi neprijateljska štampa podigla takovu larmu te se več unapred veselila i trla ruke od zadovoljstva nad očekivanom unutrašnjom borbom i nad osvojenjem i zauzečem preostalih ruševina.
Ne možemo i nečemo da se na ovom mestu upuštamo u polemiku s autorima pastirskog pisma, koji su bili kao duhovni pastiri bez sumnje nadah-nuti s najboljim intencijama. Moramo međutim da utvrdimo, da u našoj polj-sikoj sokolskoj praksi nije nikada Tir-ševa ideologija bila u protivnosti prema katoličkoj crkvi. Poljsko Sokolstvo ima za sobom 70 godina života; imamo i imali smo u našim redovima znamenite biskupe i duhovnike. Stalno je, a što možemo da pripišemo okolnoetima, da je naš narod u znatnoj večini katolički i da su skoro svi Sokoli u Polj-skoj katolici. Ne može se pak takoder ni tvrditi, da Tirševa ideja, Skoja pro-poveda težnju za savršenstvom i za harmonijom duha i tela, da ne odgovara potpuno hriščanskom idealu.
Moguče da ima ljudi koji tu ideju iskrivljuju ili ju iskoriščuju u druge svrhe, ali mi takovih u Sokolstvu ne poznamo i takove nikada ne bi ni hteli da poznamo. I kao što niko ne bi mo-gao da učini da bi mi nastupili protiv naše vere, tako isto takoder želimo, da nam bude dozvoljeno da reprezentuje-mo katolički elemenat u sokolskoj za-jednici.
Duhovni vode našega naroda to odlično razumeju i otuda ta neograni-čena harmonija, koja vlada kod nas u Sokolstvu i koja ne dozvoljava niti
senke pomanjkanja poverenja u nas. Ponosni smo na čitav niz blagoslova Sve toga Oca, koji nas nc pozna samo od danas i koji se za nas očinski brine.
Ipak takoder i u jugoslovenskoj zemlji ne može da bude ta stvar tako beznadna, kada su prošloga tedna objavljena objašnjenja donela umirenje. Uvereni smo, da če veliki duh prošlog stoleča umrlog čuvenog patriote vladike Strosmajera ukazati put zbliženja medu jugoslovenskim crkvenim krugo-vima i medu onima koji narodno naj-jače osečaju, medu onim delom Jugo-slovena, koji nepokolebivo stoje na braniku ideala, reda i kulture kao što su Sokoli. Uvereni smo, da če sa naj-autoritativnijih mesta biti upučen poziv za mimu saradnju na dobro zajed-nice. A obraz katoličkog svećenstva, koje je svojedobno ispratilo na mesto večnoga počinka u Pragu zemaljske ostanke osnivača Sokolstva, velikoga Miroslava Tirša, neče se nikada zabo-raviti ni s jedne ni s druge Strane.
Antoni Boguslawski.
U 13 broju našega lista od 24 mar-ta o. g., u članku »Starosta poljskog Sokolstva, brat Adam Zamojeki, o kampanji protiv Sokolstva«, u Pfvom delu njegove izjave, dane Katoličkoj novinarskoj agenciji, pri prevodu sa poljskoga bio je ponešto izmenjen pravi smisao toga dela izjave, a koji treba pravilno da glasi;
»... Najbolji dokaz za to je sedam-desetgodišnje delovanje Sokola u rolj-skoj i zadnjih deset godina inoga pret-sednikovanja, jer bi tako brojni blagoslovi Njegove Svetosti, kao takoder vrlo nam drago i stalno sudelovanje katoličkog svečenstva svih hijerarhijskih stepenova izostalo, kad bi bilo druga-čije«.
Rad u Sokolstvu
Po završetku svetskoga rata verovalo se, da če se ljud&ka delatnost u svima pravcima smanjiti, a ako ne sma-njiti, da če se bar slabije ^ delovati usled silnog iscrpljenja, koje je u svakom pogledu prouzrokovao svetski rat. Ova ljudska delatnost za vreme rata, kao što nam je svima poznato, bila je usredsredena u radu za pronalazak što je moguče više dobrih i preciznih oru-da i svega ostaloga za što brže i efi-kasnije uništenje neprijatelja. Prestan-kom rata stoga mislilo se i verovalo, da je nastupio odmor u radu, u toliko pre, što se nije imalo potrebe za novim pronalascima i ostaloga, što je ina-če bilo potrebno za vreme rata.
Verovanje u prestanak rada i stva-ranja nije živelo ni 24 časa. Ljudi koji rade i stvaraju, naučeni na rad, sa pu-no volje, ponosa i poleta dali su se na rad i posle rata. I što vidimo posle svega toga svuda oko nas? Vidimo u svima pravcima ljudskoga uma sve nova i nova, bolja i bolja stvaranja i izume, korisne i nekorisne, kako se uzme, ali su zato ipak sva ta stvaranja proizvod Stalnog smišljenog i intenziv-nog rada. Iz ovog izlazi, da se svako stvaranje, koje se doprinosi na dobi o čovečanstva, može i mora postiči jed-nim smišljenim, trajnim i sistematskim radom, kao i to, da rad kao pojam ljudske delatnosti ne zna ni za vreme ni za prostor. On traje vekovima i di-že se do u nebo. Najzad rad pretstav-lja život čoveka, život držaye, nacije i sveta. •
Verujuči prema tome u činjenicu
0 potrebi stalnoga rada u životu, mi pripadnici sokolske organizacije pu-tem našeg sokolskog sistema i propisa želimo i moramo to svoje verovanje
1 delom da pokažemo, i da ga kao što je to red i dokažemo. Naše pokaziva-nje rada počinje od onog dana kada je otac Sokolstva neumrli Tirš postavio osnovne principe Sokolstvu, rekavši izmedu ostaloga, da se ceo naš rad ima stalno da kreče i da bude stalno u pokretu. U ovom osnovnom pojmu po-kreta razume se rad na usavršavanju čoveka kao poj edinca a posle ovoga i nacije kao celine. I Tirš je znao, kao i svi njegovi sledbenici do danas, da sc bez rada, t. j. neradom, ne samo neče nista postiči u pogledu usavrša-vanja pojedinica, več, što je glavnije, neče se postiči u pogledu usavršavanja nacije kao celine. Primivši dakle ovu osnovnu TiršeVu misao kao nešto sveto. mi Sokoli na svome poslu u životu
u Sokolstvu moramo da radimo i samo da radimo u svima pravcima našega obilnoga sokolskoga programa, da bi postigli sve postavljene ciljeve, koje pred sobom imamo i da bi, postignuv-ši ih, mogli dignute glave i da doka-žemo svima i svakome da se jedino može radom postiči sve sto se u životu želi. Možda bi se ovoj konstataciji moglo mnogo što šta prigovoriti; i može, svakako ali nama Sokolima, koji u radu gledamo postignuče svojih sokolskih ideala, ništa ne sme da bude teško u tome radu, ništa nc sme da bude ne-savladivo i ništa ne sme da nas straši na putu to«a rada, o čemu nas i pesma uči: »Bio težak i dalek put, Sokoli ne Žale trud ...«
Svaka se prepreka u životu ili ma šta drugo u tom smislu sigurno otkla-nja radom, koji se sav usredsredi na postignuče postavljenog cilja. A kada pak mi Sokoli znamo, da su naši sokolski putevi i ciljevi čisti, jasni i glasni, onda je nama u toliko lakše da ih postignemo, a zato nam je potreban samo rad. Pred sistematskim radom padaju sve brane i ruše se sve prepreke. Kada se ovom^doda još to, da je naš sokolski rad dobrovoljan, dakle jer potice po samosvesti svakog poje-dinca, i iz uverenja o njegovoj sveop-štoj koristi, onda je još jasnije, da mi u našem radu prepreke i brane, radeči stalno, nemarno vremena ni da prime-timo. U ovakvom radu našem i leži sva veličina i jačina sokolskoga rada, i na takvom radu počiva celokupna sokolska ideologija.
Sokolska misao dakle počela je svoj razvoj u radu i danas se radom mora da održava i učvrščuje, da bi se mogla opet radom da dovede do svoga potpunoga savršenstva, za koje je kao poslednju etapu odredila sebi: čo-večanstvo. Da se pak krajnja etapa do-stigne i da se sokolski rad što efikasni-je može razvijati kod svakog pojedin-ca, Sokolstvo je, opet po svome principu, odredilo, da je u njemu svaki rad, koji je upravljen za postignuče sokolskih ciljeva, podjednako važan i koristan, pa zato svi i treba da težimo da svoj deo rada u velikoj sokolskoj kuči tačno i na vreme obavimo, i time doprinesemo od sebe onoliko, koliko je potrebno za održavanje i napredak sokolske misli. U ovome radu, nečuj-no i bez velike feuke, usavršavamo sebe, a usavršavajuči sebe kao pojedin-ca, doprinašamo usavršavanju nacije kao ccline. I kada se radom budemo
potpuno u sokolskom duhu usavršili, bičemo jaki, da — ako nam na nutu toga rada iskrsnu ma kakve prepreke
—	ovc lako uklonimo i da opet radom dalje kročimo svome postavljenom cilju. Neprestano radeči u životu, u Sokolstvu, ne možemo i ne smemo postavljati pri tom uslove za naša usavr-šavanja. Usavršavanje radom kroz Sokolstvo nema uslova, jer Sokolstvo je opšte i svestrano. Njegovo je polje rada i suviše široko, bez granice, a individualnost i specijalna volja pojedin-ca odlučuje u kome če se pravcu više
svaki pojedinac usavršavati. Radeči neprestano nemarno vremena da se ob-ziremo oko sebe i da mislimo ono što nam ometa taj rad, kao i da budemo drugo a ne pravi i istinski pripadnici velike i močne sokolske organizacije.
Da završim. Neradom u životu, dakle ništa se nc postiže i sve što čovek u životu postiže, postiže jedino i samo radom. Za dokaz ovome ima bez-broj primera. Pa kada je sve to tako onda i od sada kao i do sada još i više prionimo na sokolski rad.
A. Jovanovič. — Mostar.
Prvi pokra/inski slci Saveza SKJ u Efublfant 1933
Spremajmo se!
Vreme I pokrajinskog sleta Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, koji se prireduje ove godine na Vidovdan u Ljubljani u proslavu 70 godišnjice osnutka prvog Sokolskog društva na Slo-venskom Jugu, »Južnog Sokola«, čiji je sada naslednik »Ljubljanski Sokol«, sve više nam se približuje. Uporedo s time sve to više, posvuda u našoj zemlji, raste i zanimanje za ovaj slet, za koji se, naročito u župama za koje je obave-zan, več odavna vrše najintenzivnije pripreme. Na ovaj slet pohrliče takoder u lepom broju i bratsko češkoslo-vačko Sokolstvo, a takoder biče, razume se, zastupano i bratsko poljsko Sokolstvo.
Ovaj slet če, kako se vidi i po dosedanjem stanju priprava u celoj zemlji, biti ponovna veličanstvena manife-
stacija sokolske misli, kakove Ljubljana več nije videla od poslednjeg sveso-kolskog sleta 1922 godine.
Nema sumnje, da če i ovaj slet ponovno utvrditi i pokazati, koliko Je velika snaga našega Sokolstva, duboka i postojana njegova več toliko prokuša-na s vest, koja ga u pitanj ima nacional-n.og i kulturnog našeg života izdiže kao močnog faktora.
Bračo i sestre! Marljivo i ustrajno spremajte se za prvi pokrajinski slet u Ljubljani! Svojim učeščem, sokolskim, treba da dokažete, da ste uistinu pravi zatočnici velike sokolske a time i naše nacionalne misli. Spremajte se, vežbajte se, neka drugi vide, što može Sokolstvo! Potrebito je to, potrebito baš u ovo vreme današnjice, a i sutraš-njice! Zdravo!
Plakat i sleiski znak I pokrajinskog sleta Saveza SKJ u Ljubljani
Na raspisani natečaj za načrt slet-skoga znaka i plakata bilo je u odredc-nom roku prijavljeno za sletski plakat
26	načrta i za sletski znak 14 načrta.
Ocenjivačka komisija, koju su sa-činjavali br. arh. Josip Costapcrari, kao pretsednik, i brača prof. Gojimir Anton Kos, inž. arh. Josip Platner, prof. Janko Ravnik i tajnik sletskog odbora brat Fran Ahčin završila je svoj rad 30 marta te je predložene načrte ocenila ovako:
Za sletski plakat prva nagrada od Din 1500"— podeljena je načrtu pod geslom »S 70«, čiji je autor Ivan Miklavc iz Ljubljane. Druga nagrada u iznosu od Din 1000— podeljena je načrtu pod geslom »Polet«, čiji su autori inž. arh. Domicijan Sarajnik i grafičar E. Gorjup, obojica iz Ljubljane, a tre-ča nagrada u iznosu od Din 750’— podeljena je načrtu pod geslom »Vidovdan«, čiji je autor slikar-grafičar Janez Trpin iz Ljubljane.
Za sletski znak prva nagrada u iznosu od Din 1500'— podeljena je načrtu, čiji je autor poznati kipar Lojze Dolinar iz Beograda, druga nagrada u iznosu od Din 1000'— podeljena je načrtu pod geslom »Tyrš«, eiji je autor medaljer prof. Anton Sever i treča nagrada u iznosu od Din 750— podeljena je načrtu pod geslom »Sedemdesetletnica«, čiji je autor br. Mitja Švigelj.
S prvom nagradom nagradeni sletski plakat prikazuje srebrnu ptiču sokola s lovorovim vencem za jubilarca Ljubljanskog Sokola nad diskretnom silhuetom Ljubljane i državnom troboj-
nieom u vijanju.	....
Osnova 7Л sletski znak. koju je ocenjivačka komisija nagradila s prvom nagradom, prikazuje simbolički pod okriljem matice jugoslovenskog Sokolstva, koja slavi 70-godišnjicu, sokolske redove koji kroče boljoj buduc-nosti.	.
Naknadno objavicemo slike rado-va nagradenih s prvom nagradom.
Protest Jugoslavenskog Sokola u Los Anđelesu, KaL protiv napadaja na Sokolstvo
Sa svoje sednice, održane dne 8 marta o. g. Jugoslavenski Sokol u Los Andelcsu uputio nam je kao protest na poznatu biskupsku poslanicu, kojom je bilo napadnuto naše Sokolstvo, pismo, u kome se medu ostalim kaže:
—	Doznavši za nepatriotske napa-daje Katoličkog episkopata na Sokolstvo, nijesmo ni mi, kao iskreni Sokoli i Jugoslaveni, mogli da ostanemo hladnokrvni te da mučke predemo preko jednog tako drskog i nehriščanskog iza-
z*va-	r
Mi, Jugoslavenski Sokoli iz Los Angelesa, Calif., najodlučnije protestu-jemo protiv držanja katoličkog klera prama Sokolstvu, koje je oduvijek sta-jalo na stanovištu bratstva, ljubavi i sloge, ne dirajuči nikada u ičije vjerske osječaje.
Na Vama je, bračo Sokoli, koji ste u Domovini, da se svim silama borite protiv rimskog upliva, i onih podlih sredstava, koje su ti isti klerikalci upo-trebljavali za vrijeme dvoglavog črnog orla.
U ovim kritičnim vremeniina. kad se u ovoj tudini teško moramo boriti za opstanak, patriotski duh nam nije klonuo, te nam je uvijek na srcu dobrobit naše rodene grude, koju je Sokolstvo oslobodilo i Sokolstvo mora da brani.
Napred, bračo Sokoli! Krčite put pravdi, slobodi i sokolskim načelima, a
mi černo u duhu uvijek biti s Vama, spremni, da i krv našu prolijemo za čast i odbranu mile nam domovine Jugoslavije i našeg narodnog Vladara.
Za Jugoslavenski Sokol u Los Angelesu,
California. Grana, br. 4, Jug. S. Z. na Pacifiku. —
Nikša Rendić Miočević, starosta.
Lične vesti
Brat dr. Vladimir Belajčič, pretsed: nik Okružnog suda u Novom Sadu i pretsednik Prosvetnog odbora Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, postavljen je za kasacionog sudiju. Odličnom bratu, našem saveznom prosvetaru, bratski srdačno čestitamo! Zdravo!
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju sc:
dne 7 o. m. predaje br. dr. Laza Popovič »O Sokolstvu«;	.
dne 21 o. m. predaje br. Stevan Za-kula o temi: »Trideset godma sokolskog rada u Bosni i Hercegovini«.
Sokolska radio-predavanja odria-vaju se svakoga petka između 19 i 20 časova.
God. IV — br, 16
/L0VEN/K0
/oKoL/TVo
Prolelnji sastanc! češkoslovačkog Sokolstva
U proleču održače se u Pragu sed* niče sviju centralnih organa Českoslo-voneke obce sokolske. Savezno načel* nffltvo sazivlje sednicu inuškog pred-njaćkog zbora ČOS u Pragu za 22 i 23 aprila Dnevni red je vrlo opširan i zanimiv. Pre svega podneče svoj izveštaj savezni načelnik brat Aga Heler, a na-kou toga referiraee br. Antonin Benda o podeli odeijenja za igre u pojedine razrede. U istom referatu biče takoder odredeno, f«dc če se i loada ove godine održati savezne utakmiee u igrama. Referenti za ekspedicije češkoslovačkog Sotkolstva u inostranstvo, brača dr. Klin-ger za Ameriku, br. Havel za Ljublja-nu f br. Nimshaus za Lavo v, izvestiče
0 prrpremama za ova putovanja. Na-kou toga ee odvežbati u vežbaonici sa-veznJ prednjači proste vežbe članstva COS za Lavov i Ljubljanu, a takoder
1 mujfki naraštaj, koji če nastupiti na pokrajinskom sletu 11 Ljubljani. Veoma če Interesantno biti i projiciranje novih poučnih filmova načelništva ČOS. Dnevni red drugog dana započeče referatom br. Havela o potrebi osniva-n*a jednog otseka za ispitivanje i odobravanje sviju novih pomočnih knjiga za telesni uzgoj. Brat Pelikan referira-če o pitanju uzajamnih veza Sokolstva i »portskih saveza, Pored sviju navedenih referata, spovesče savezni predli <ački zbor i izbore saveznog načelništva 1 članova načelništva. Na osnovu ovili izbora sastaviče kandidatnu listu za biranje saveznog načelništva po Vi-boru COS, koji če održati svoje, sedni-ce u maju.
Sedam dana kasnije, takoder u Pragu, održače sednicu ženski pred-njački zbor ČOS s gotovo jednakim programom.
Stote vesti iz češkoslovačkog Sokolstva
Pretsedništvo ČOS saglasilo se je sa sadržinom članka br. dra Slavika, IH fiotstarešine COS, koji je objavljen u »Vestniku sokolskom« pod nazivom: »Sokolstvo, fašizam i nacionalizam.« — Upitni arci za ekspediciju češkoslovačkog Sokolstva na pokrajinski slet u Ljubljani ove godine dogotovljeni su. Pretsedništvo če naskoro zapoeeti razašilianiem upitnih araka za učestvo-vatiie na sletu 11 Americi. — U Pragu če se održati od 7 maja do 7 iuna sokolska izložba pod nazivom »IJ? sveso-kolski slet i inostranstvo«, gde če biti izloženo sve ono, što je u vezi s nazivom ovc izložbe. Na taj način pokaza-če javnosti od kolikog je značenja bio prošli slet ne samo za sokolsku orga-nJzaciju, več za čitavu Ceškoslovačku Republiku. — U komisiji za izlet COS u Ameriku ova su brača: dr. Klin<’er, dr. Kržovak, dr. Njemeček za pretsedništvo, te naročita brača iz dotičnih sa-veznih otseka, koji dolaze kod toga u obzir. Vreme prijave za Ameriku bilo jo produženo do konca aprila. — Na pokrajinski slet jugoslovenskog Sokolstva otposlače ('-OS pored članstva i svoj naraštaj. U tom pogledu poduzeti su več svi korači, kako bi moglo uče-stvovati što više češkoslovačkih nara-štajaca na ljubljanskom sletu. Isto je tako u punom toku rad oko priprema-nja ekspedicije češkoslovačkih Sokola na pokrajinski slet poljskog Sokolstva u Lavovu. Pretsednik komisije za taj slet je savezni prosvetar br. Krejči.
Češkoslovački Sokoli i medu-narodne utakmiee u Pešli
Na sednici pretsedništva ČOS, ko-jajc održana 22 marta o. bilo je zaključeno, da če ČOS svakako učestvo-vati na medunarodnim utakmicama Medunarodne gimnastičke federacije, koje če sc održati 1934 godine u Budimpešti. Zbog toga če otiči I zamenik načelnika ČOS brat dr. Klinger na sed-nieu Medunarodne gimnastičke federacijo u Ložanu, gde če se naročito u tehničkom vodstvu federacije, mnogo raspravljati o načinu i izvedbi medu-narodnih utakmica,
II slet če^koslovačkog Sokolstva u Americi
Ovaj slet, koji je prvotno bio zamišljen kao velika revija češkoslovačkog Sokolstva u Americi, izgleda, da če premašitf što se tiče broja vežbača sve dosadasnje sokolske priredbe u Americi, i da če ujedno biti i prva velika slovenska manifestacija 11 Novom Svetu. Kako sc može suditi iz dosadaš-ч j ih prijava, pored več spomenutih čeških i slovačkih sokolskih organizacija, učestvovače na sletu i jugoslovensko i poljsko Sokolstvo, koje s bračom Če-hoslovacima tvori Američki svcsloven-.ski sokolski savez. Dalje su prijavljeni i ruski Sokoli iz Sojuza sojedinjenja, Jednota radničkih socijalističkih ame-ričkih Sokola sa sedištem u Njujorku i Sokolstvo iz Južne Amerike. Češko-slovačka obec sokolska sprema iz Pra-
ga u Čikago oveču ekspediciju pod vodstvom svojih pretstavnika. Nastu-piče takoder i s potpunom vrstom vež-baca i vežbačica pod vodstvom podna-celnika br. dr. Klingera. Na glavnom sletskom danu, u nedelju 25 juna, 11a-stupiće na velikom stadionu Solžers Fild u Grantovom Parku, u okviru či-kaške svetske izložbe čitavo američko Sokolstvo, preko 3500 lica iz vrsta članstva čeških i slovačkih jedinica. Zanimanje za ovaj javni nastup medu emi-grantima več je danas ogromno. Misli se, da če tog dana sav stadion sa preko 120.000 mesta biti pun slovenskog sveta iz sviju zemalja Novog a i Starog Sveta. Pored javnih nastupa, Sokolstvo če s provesti i svoje obavezne savezne utakmiee u svim granama sokolskog sustava.
Sitne vesti iz lužičko - srpskog Sokolstva
Glavna skupština saveza, koja se je imala održati 5 marta o. g., odgode-na ■’?: .^a ov°j •skupštini imalo se je odlučiti, da li če lužičko Sokolstvo ostati i nadalje kao sokolska organizacija u duhu Tirševog nauka ili da se razdvoji u dva dela: na katoličko i evan-gelističko, s posebnim obeležjima. Izgleda, medutim, da če sc još nači puta i načina, da ne dode do rascepa ove najjače lužičke organizacije u brat-skom lužičkom narodu. — U bivšoj sokolskoj_ župi »Čišinski«, koja ima se* dište u Kroščicama, rade poznati elementi i nadalje na razdvajanju. Na zadnjoj glavnoj skupštini, posle reči župskog starešine i bivšeg saveznog načelnika, Jakubaša i Mješkanka, od-glasana su nova pravila, te je župa, kao sokolska, prestala da radi posle formiranja »Serbskc Zvučovanske Jednote«, ili kako se nemački naziva »Vendišer lurnverajn«. Time je več u stvari ras-cep gotov čin. To se vidi več iz toga što je stupio na čelo župe »Čišinski« kao duhovni voda župnik Novak, a tek posle njega biran je starešina Ja-kubaš, potstarešine, načelnik Mješkank i t. d. U pomenutoj župi članovi se više ne nazivlju medusobno sa »brat«, več sa »gospodin«. U župu Čišinski »Serbskog Zvueovanskog društva« pri-stupila su sva dosadašnja društva bivše sokolske župe »Čišinski«. — Sokolska društva pak rade dalje. Sokolsko društvo Haslov održalo je 9 marta svo-ju glavnu skupštinu na kojoj su izvršeni sokolski izbori po starom načinu; otklonilo je stanovište župe »Čišinski« i ostalo verno sokolskim načelima. —■ Interesantno j c, da je završena skupština župe »Čišinski« s pevanjem pes-mc »Gde stanak moj«, a skupština Sokola u Haslovu pesmom: »Oj gore, srpski Sokole«.
f Brat Bronislav Koreva
Bivši dugogodišnji starešina Mazo-viecke delnice poljskog Sokolstva, br. Bronislav Koreva, umro je na svom imanju 11 Koželevci dne 14 februara. U »Poljskom Sokolu« se kaže, da nije medu poljskim Sokolima, naročito medu članstvom Mazoviecke župe, nije-dnog Sokola, koji ne bi veoma dobro poznavao markantnu osobu počivšeg starešine Koreve. Več od svoje mladosti brat Koreva neprekidno je radio u Sokolstvu svom predanošču, te je bio jedan od prvih, koji su započeli orga-nizovanjem sokolskih jedinica, još 1905 •iodine na teritoriji bivše Kongresne Pevske. Svojim predanim radotn po-stao je dugogodišnji starešina svoje velike župe, te je sve do prošlog leta vodio svoje Sokole od uspeha do uspeha. Shrvan teškim radom povukao se na svoje imanje, gde je u duhu živo pratio rad i razvijanje Sokolstva. Brat Koreva pokazao je sve svoje odlične snosobnosti takoder i u poljskom Cr-venom križu. Kao velik prijatelj jugoslovenskog Sokolstva, pokazivao je naročito zanimanje za razvitak Sokolstva na Slovenskom Jugu. — Večnaja mu pamjat!
Sad sokolske župe Podtatranske -
Ifvlezdoslavove
Kako su postepeno, ali svesno širili prvi apostoli sokolsku misao medu bračom Slovacima, pokazuje sadašnje stanje Sokolstva u čitavoj Slovačkoj. Sokolska župa Hviezdoslavova, sa sedištem u Nitri, koja je u početku svog rada imala u svojim redovima skoro same Čehe, danas, posle nešto više od 10 godina rada, pretstavlja več pravu slovačku župu, s večinom slovačkog članstva, vežbača, vežbačica i t. d. Pod-tatranska župa, nadalje, danas broji 22 društva i 3 čete sa 2950 članova i 934 članice. I pored krize, broj je članstva prema 1931 godini porastao za 33 Člana i 88 članica. Medu članstvom je danas več 1573 Slovaka i 1325 Čeha. Slovaci su dakle u večini. Ista pojava je i kod vežbačeg članstva, gde je pored 285 Slovaka samo 200 Čeha; medu članicama je 216 Slovakinja i samo 121 Čehinja i t. d. Razume se, da je taj razmer
medu naraštajem i decom za Slovake još mnogo povoljniji, što se vidi iz daljnjih podataka. Slovačkih je nara-štajaca 200, čeških 26; kod naraštajki je razmer 156:57, kod muške dece 531 naprama 182 i kod ženske dece 703 na-prama 301. Na svesokolskom sletu bio je veoma lep broj članstva, 972, dalje naraštaja 185, dece 115. Proste je vežbe vežbalo: 85 naraštajaca, 82 naraštaj-
Stariji ljudi pre nego započnu koji šport, dobro če učiniti, da najpre tre-niraju gimnastiku disanja, da im se srce priredi za sportske napore.
Prelazim sada na opis izvadanja sistematske gimnastike disanja, koju treba kod starijih ljudi izvadati uvek pod kontrolom lečnika.
Gimnastika disanja mora se trenirati uvek u svežem zraku u prirodi, ili barem kod otvorenog prozora u sobi, gde nema dima ni prašine. Odelo ne sme nigde stezati telo, a po mogučnosti .neka se trenira bez odela. Počinje se u ležečem stavu dubokim polaganim udisanjima i izdisanjima kroz nos. Udi-saje i izdisaje valja postepeno produ-ljivati, kao što i odmore izmedu njih, dok se ne postigne trajanje svakoga od njih nekih 5 sekunda. Kako se di-sanje deli na trbušno i prsno, to treba i udisanja sa ob ima izvadati, i to kod udisanja najpre izbočiti trbuh, a na kraju udisanja posvema raširiti grudni koš. Obratno, kod izdisanja najpre splasnuti grudni koš, a zatira na kraju izdisanja još i posvema uvuči trbuh.
To se isto izvada kasnije u stoječem stavu pojačano još i time, da kod udisanja raširimo ruke i telo nagnemo što više natrag, a kod izdisanja pritegnemo ruke i telo sagnemo prema na-pred.
Sistematski provađana takova gimnastika naročito kod devojaka, a i sviju onih, kojima zvanje ne dopusta mnogo gibanja, ili kod starijih, kojima Je teško podneti veče napore športa, ta jedno-stavna gimnastika dovoljno nadomešta taj manjak, a kod mladih, koji se ipak danas još ne bave športom, pogoduje razvoju pravilna i harmonička i zdrava tela. Kod starijih sprečava prerano razvijanje starosti naročito preči razvitak plučnog emfizema, koji je mnogo češči nego što misle i mnogi lečntcl. Osim toga rendgenski je dokazano, da takova gimnastika pravi direktnu mehaničku masažu aortičnog luka te time sprečava preranu sklerozu istoga, naročito kod onih koji konstitucionalno naglnju razvoju skleroze.
Kirchberg tvrdi, da se čak več započeti enfizem, kod kojega još nije posvema uništena elastičnost plučiju, može gimnastikom disanja, i to samo još niom, izlečiti i otstraniti njegove posledice na krvni optok i ostajanja bron-hitide.
Kraj današnjega prisilnog boravka mnogih ljudi u pokvarenom zraku bez dovoljno kisika, moraju oni u žedi za zrakom dublje dišati, nego je običajno. Kod starijih ljudi, kod kojih grudni koš nije više dovoljno elastičan, nc izlazi izdisanjem, koje je pasivno, sav udah-nuti kvantum zraka. Ostaje dakle uvek jedan mali procenat 11 plučima više, to je t. zv. rezidualni zrak, koji se sve više povečava i on upravo_ sistematski rasteže plučno tkivo i tvori gore pome-nuti enfizem, iz kojega opet proizlazi čitav niz več pre navedenih bolesti. Udisanje jo naime kako smo napome-nuli aktivno, a izdisanje pasivno izvedeno elastičnošču rebara, i to nije pod komandom naše volje, te kod pojača-nog disanja ono zaostaje, јга^ snagom aktivnog udisaja, čime bas i nastaje onaj štetni manjak isterivanja. jednakog obujma zraka izdisanjem, koji je udah-nut u pluča udisanjem.
Dobro je, da se kod treniranja gimnastike disanja*udiše kroz nos, a izdiše kroz usta, koja se slože kano da če se izreči slovo a.
Emfizem je ona bolest, koja nastaje usled mnogog sedenja (kod či-novnika), koji mnogo sede u pokvarenom zraku, usled čega kržljavc svi di-šni mišiči vrata, prsiju, leda i trbuha, hrptenica se grbi, dok se napokon ne razvije potpuna kifoza sa okoštenjem sviju elastičnih hrskavica i medukralje-žnih i rebranih, a time je onda emfizem na vrhuncu razvoja, i onda več nepopravljiv. Dok to još nije, gimnastika, disanja je jedina, kojom se^ danas leč nik uopče može protiv nje s uspehom poslužiti. Ona je prema razvoju te bolesti prava funkcionalna terapija. Dišno mišičje ojačava, zapreeava se okoštenje hrskavica, pošto hrskavica ostaje tako dugo hrskavica, dok se od nje traži njena elastičnost, a kad se ta više od nje ne iziskuje, dovoljno ili ni-kako, hrskavica počinje okoštavati.
Nameče se pitanje, kako se odnosi ta gimnastika prema plučnoj tuberkulozi? Kod akutne tuberkuloze ona bi bila štetna, jer lečenje tuberkuloze zahteva što veči mir bolesfiim plučima.
Razlika obujma grudnoga koša kod maksimalnog udisaja i izdisaja višini grudnih bradavica čini t. zv. respiratorni kvocijent. Sistematskim treningom dišne gimnastike, postizava se lako, da
ke, 22 starije brače, 153 člana i 176 članica. Medu načelnicima i načelnicama po poj edinim društvima opaža se več utešljiva pojava, da su u večini dru-štava kao načelnici i načelnice Slovaci i Slovakinje, što najbolje dokazuje, da su ih njihovi češki učitelji bratski vaspitali i iz slovačkih redova stvorili u vremenu od nešto preko 10 godina dosta jak prednjački kadar.
on dosegne i do 10 cm, a to je onda naj-bolja svedodžba za dobro razvijeni i elastični dišni sistem.
Zadržao sam se kod te grane te-lovežbe zato toliko, jer ju smatram najvažnijom granom mcdikogimnasti-ke, i po koristi što ju osigurava zdravima, i po svom čisto terapeutskom uspehu kod mnogih gore pomenutih bolesti, a i po tom, što ju svaki pa i po-odmakli u godinama može vršiti, a i svagde se lako izvodi, bez da treba neke posebne dvorane ili uredenog igra-lišta, jer za nju treba samo sveži zrak i čvrsta volja, te konzekventni karakter.
Svaka telovežba, ne samo da ima važan uticaj na telo, nego ona vrši i zdrav uticaj psihički na dušu vežbače-vu radošču koju čini gibanje, a ta opet radost i veselje, a i samopouzdanje de-luju povoljno na periferni krvni sistem žilja u koži preko t. zv. vazodilatator-nog automatskog živčevlja. Isto se zbi-va i u sveukupnom mišičju kod telo-vežbe, a to opet povečava izmenu tvari i izgaranje, a ujedno olakšava rad srca. Obratno opet dokazano je, da briga jad i dosada sužuju krvne sudove. Time hoču naglasiti, koliku takoder tera-peutsku važnost ima ono čuvstvo veselja i radosti, što ih daje telovežba.
Funkcija srca i krvnih sudova, duševno raspoloženje i vegetativni živčani sistem kao njihov posrednik stoje u medusobnoj uskoj odvisnosti. Znade-mo, da su poteškoče arteriosklerotičara u ovisnosti od duševnog raspoloženja, pa da i napadaj i grča srčanih arterija (angina peetoris) slede obično iza kako-ve srdžbe ili uzrujanja.
Telovežba smanjuje prebrzo uma-ranic i druge preosetljivosti, koje su karakteristične za slabi i astmični orga-nizam, jer i sfera osetljivosti potpada pod uticaj vežbanja. Gimnastika nije samo treniranje gibanja i voljnih impulza, nego i treniranje osečaja.
Telovežba produljuje san, a deluje povoljno i na polnu neurasteniju, usled jačanja samopouzdanja 1 vere u svoju sposobnost.
I ako danas još stoji delovanje te-lovežbe na zdravo i bolesno telo u početku znanstvenoga študija, ipak znamo pouzdano več i sada, da telovežba usled povečanja celokupne izmene tvari (i povečavanja alkalične rezerve u organizmu kod treniranih sportaša de-luju radom mišičja u smislu aktiviranja i obnavljanja staničnih funkcija, pa time telovežba postaje čistom podražaj-nom terapijom i na unutarnje organe bez obzira na onaj pre pomenuti vanj-ski podražaj na kožu gol o g tela utica-jem sunčanih zraka. A baš ta podražaj na terapija i kao specifična i nespecifična zauzimlje u zadnje vreme sve više upotrebe u modernoj medicini.
Telovežba daje današnjem kultur-nom čoveku, udaljenom od borbe s pri-rodom, najbolju mogučnost sticanja ot-pornosti, a ta je opet najsigurnija za-štita protivu nastajanja vrlo mnogih bolesti Čovek je biče kopneno, živi u zraku, a ne u vodi, i zato ga možemo učiniti otpornim mnogo lakše zrakom, svetlom i suncem, nego li raznim procedurama hladnom vodom, koje su pre bile mnogo uvažavane. Moram ovde naglasiti, da je otpornost protivu raznih klimatskih nepogoda stanje navike, koja ostaje samo onda trajna, ako se je postila još za trajanja razvoja organizma, pa se i kasnijim vežbanjem uvek produži sticati, jer bi se inače brzo izgubila, kao što se izgubi i mišična snaga stečena telovežbom, ako se prestane treniranjem.
Naglasio sam do sada, da je telovežba važan podražaj ni faktor za telo, koji podražuje sve snage u organizmu i fizičke i psihičke, te da deluje podra-žajno na izmenu tvari i na raštenje. I-pak je jasno, da se njen uticaj očituje najjasnije na mišičju. Mišičjem zovemo onaj deo tela, koji je odreden za loko-mociju. Kostur je statički sistem, a mišičje dinamički. Pojedini mišiči sa-stoje se iz vrlo mnogo tankih vlakana-ca, koja su zapravo niz mišičnih Staniča, a sadrže u sebi kontraktilne niti, t. zv. mišične fibrile. Te se fibrilc na podražajnu komandu živaca mogu stegnu ti (kontrahirati), i opet otpustiti, a time biva i čitavi mišič krači i debiji, a kako je na obe strane prirasao na dve susedne kosti preko zgloba, to sc onda te kosti približuju ili opet odalečuju. Tako, eto, nastaje gibanje. Fiziološki proces, kako se mišične fibrile kontra-hiraju, vrlo je složen tok biokemijskih reakcija, koje se zbivaju izmedu naiz-meničnih izo- i anizotropnih supstan-cija miofibrila. Jasno je, da sc za tu radnju troši energija, a ta je hemijska, koju mišičju dovadaju krvni sudovi u obiiku hranjivih supstanca, sadržanih 11
krvi (glikogen). Taj se u mišičju rajt' gradu j e na jednostavne hemijske spo-jeve (mlečnu i ugljičnu kiselinu), us trošenje kisika (izgaranje), koje dajo telu toplinu.
U uposlenom mišičju (telovežbom) krvni su sudovi prošireni, i dovode kon-zekventno takovom mišičju više krvi, dakle i više hrane, a to čini da takav mišic napreduje, da raste i da jača.
Iz toga ujedno biva jasno, da moramo telovežbom podjednako uposll-va?}. SruPc mišičja, ako hočemo po-stiči harmoničan razvoj i izgled tela.
... Posredno preko dinamičnog (mi-sicnog) sistema deluje telovežba i ns statički aparat: na skelet i zglobove. Kosti postaju čvršče, a zglobovl otpor-niji. U spužvastom delu kostiju (spon-giozi) tvore se gušči redovi kosnih lamela, koje se nameštaju točno u smeru silnica prema mehaničkom delovanju sila.
Hrskavica ostaje dulje elastična usled napora telovcžbe. Naročito vredi to za medukralježne ploče i rebrane hrskavice.
Izmena tvari povečava se na dese-terostruko, a s time uporedo i produkcija topline, što je važno kod lečenja pretilosti.
v Kod krvožilnog sistema deluje telo-vežba ne samo gibanjem, nego i pod-ražajno, toplinom i zimoin na arterije, koje time čuvaju elasticitet stenki, a time se održaje mladenačka svežost.
Svaki povečani rad povečava i de-Iatnost srca u smislu večeg broja uda-raca ili večeg volumena udarca. Kod treniranog vežbača radi srce relativno polagano, ali sa velikim volumenom ku-caja, slično onomu što se postizava uti-cajem digitalisa na srčani mišič. Usled toga postaje srce veče i jače (hiper-trofirano). Ono je priviknuto na veči napor, i takvo srce najbolja je garancija prognostički kod razvoja koje in-fekciozne bolesti, jer če ono lakše odo-liti onom maksimalnom radu, što ga mora podneti za vreme visoke telesne topline.
Kod telovežbe olakšava rad srcu i ona radost i interes za stvar time, gto
se usled psihičkog emocionog efekta šire periferni krvni sudovi. Upravo zato i vredi mnogo više za zdravlje telovežba u prirodi, u šumi ili negde na slobod-
nom gde nam uz gibanje tela pridolazi duševno veselje prirodne lepote, dok kod monotonih vežbi u dvorani ili.kod vežbi na gimnastičkim aparatima toga nema.
Takove igre i vežbe u prirodi moraju biti izabrane prema dobi vežbača. Za decu treba odabirati igre kojima se neguje trčanje i brzina. Za srednju do-bu uzeti igre za koje treba snažnost, a za poodmakle u dobi, onakove za koje dolazi u obzir neki trajni napor.
Kraj tolike koristi što je pruža telovežba, nije čudo da je moderni lečnici sve više upotrebljuju direktno u kurativne svrhe, ali prava domena njezina je preventivna, kao što je i devica sadaš-njeg smera u medicini: Čuvati zdravlje, a onda tek lečiti bolesne.
Hoču na ovom mestu da spomenem jednu bolest, koja se danas mnogo rede vida nego pre, a to je ldoroza, bolest mladih devojaka. Po izgledu su blede, slabokrvne, sa lošim tekom za jelo i t. d. Od kada sc i devojke bave telovežbom i športom, te nije više zazorno i »nemoralno« ili nedeccntno da vidamo i mlade devojke u sportskom dresu ili plivaekom trikou, gde se naprežu telovežbom sa uspehom, kao i mladiči, od tada nestaje postepeno i kloroze. A prestalo je hvala Bogu i ono nezdravo odevanje kod žena, kad se i mlado telo još u razvoju sapinjalo u uske steznike, koji su prečili razvitak grudnog koša, deformirali jetru, kočili optok, kad su teške haljine otežavale telesno ispari-vanje i isijavanjc topline, a narav einila neotpornom za svaki i najmanji vetrič ili vlagu.
Današnje odevanje žene, sa gledi-šta zdravstvenog, higijenskije je pače nego odevanje muškarca.
Kako je svrha razvoja ženskog organizma drugačija nego ona muškarca, to valja i o telovežbi žene govoriti na-pose.	(Svršiče se.)
Dr. Drego Damaška — Kutine.
Pozdravi Savezu SKJ
Bjelovar. Glavna skupština župe Bjelovar pozdravlja svoj vrhovni forum sa Zdravo!
Kotor. Sokoli župe Cetinje sa go-dišnje skupštine iz mesta naclonalnog borca biskupa Učelinia pozdravljaju bratski Savez. Zdravo! Starešina Gavro Miloševič, tajnik Milutin Ivanovič.
Karlovac. Sa svoje glavne godišnje skupštine šaljemo spontane^ iskrene i bratske pozdrave I starešini Nj. Vis. Kraljeviču Petru i cclom bratskom Savezu sa željom, da rad u nastaloj jubi-larnoj godini bude plodonosan i uspe-šan na korist i napredak Sokolstva i naroda. Sokolska župa Karlovac.
Kranj. Sokolska župa Kranj pošilja s svoje glavne skupščine starosti Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Njegovemu Visočanstvu Prestolonasledniku Petru in vsej savezni upravi bratske pozdrave. Zdravo! Starosta dr. Šemrov, tajnik Cvar.
Niš. Sa svoje godišnje skupštine pozdravljamo savezno starešinstvo sa Zdravo! Starešinstvo Sokolske župe Niš.
Telovežba i šport sa medicinskog
gledišta
(Nastavak.)
Jugoslovenska sokolska matica u Ljubljani
registrovana zadruga s ograničenim Jamstvom
U smislu § 23 pravila sazivlje se
redovna glavna skupština
za petak 5 maja 1933 u 17 sati u prostorijama Narodnog doma u Ljubljani, Tomanova ulica
DNEVNI RED:
1. Potvrda godišnjeg računa i bilance za god. 1932.
2. Apsolutorij upravi zadruge.
3. Eventualija.
Glavna skupština može stvarati zaključke, ako je zastupana barem Vs svih zadrugara. Ako ih nije toliko, pola sata kasnije na istom mestu i sa istim dnevnim redom drži se druga glavna skupština, koja može stvarati zaključke bez obzira na broj pristutnih (§ 27 pravila).
Ljubljana, dne 29 marta 1933.
Upravno veće
Varaždin. Sa druge glavne skup-štine pozdravljamo oduševljeno saveznog starešinu Nj. Vis. Prestolonaslednika, a bratskome Savezu kličemo Zdravo! Župa Varaždin.
Banja Luka. Sa godišnje skup-štine čete Opsječko, župa Banja Luka, pozdravljamo starešinstvo bratskog nam Saveza. Starešina Franjo Vučak. učitelj, sekretar Milovanovič.
Beograd. Radniei organizovani u Kadniekoin pevačkom društvu osoblja clekeentrale »Nikola Tesla« sa svoje redovne godišnje skupštine pozdravlja-
Jačim razvitkom Sokolstva kod nas, nastao je i jači interes za podiza-njc sokolskih domova i letnjih vežbali-šta. To je lepa pojava, koja mora da veseli sve prijatelje Sokolstva.
Uporedo sa širenjem želje da svako sokolsko društvo dode i do svoje zgrade, pojaeao se i interes za lite-raturu, koja piše o gradi domova. Bilo je i štampanih knjiga, a i kračih elanaka u stručnim sokolskim listo-vima i predavanja o tom predmetu. I sam Sokolski savez izradio je izvestan pravilnik o gradi sokolskih domova i njemu podleže konaeni nadzor za načrte tih domova. Koliki je interes dru-štava za stručnu sokolsku literatura
0 gradnji i uredenju sokolskih domova
1 letnjih vežbališta meni je vrlo dobro poznato, jer sam za kratko vreme pro-dao oko dve hiljade knjiga »Uputstvo, kako se grade prostori i sprave za telesne vežbe«. Uveren sam, da su mnogi, sem spomenute moje knjige, proči-tali i one članke o istom predmetu u sokolskim novinama i časopisima, te su verovatno pročitali i poslednji članak »Higijena vežbaonice« od brata dr. Milorada J. Feliksa iz Beograda, u »So-kolskom glasniku« br. 2 i 3 o. g. — Povodom tog članka pišem ovo nekoliko redaka da i njih pročitaju brača, koja se tim stručnim pitanjem zanimanju.
U odelku svoga članka oblik brat Feliks iznosi svoje mišljenje o veličini vežbaonice kao i da ona mora imati najmanje 6—7 metara višine. Njegovo tumačenje je dosta manjkavo, i zato upozorujem sve zainteresovane da pro-eitaju ono što stoji u mojoj knjiži na str. 35—36 da se točno i stručno upo-znaju s oblikom, dužinom, širinom i visinom vežbaonice, a što zbog dužine tumačenja ovdo ne iznosim.
U odelku pod brat Feliks prepo-ruča izmedu ostaloga da »daska poda treba da su prema dužini sale, poprečno ili dijagonalno postavljene (parket)«. Iz toga se razume, da se i parket može postavljati ne samo prema duži-n’> v^č i poprečno i dijagonalno. Iz praktičnih razloga s time se ne sla-žem, Ja u svojoj knjiži na str. 38 izri-čito naglašujem, da se parket umetne paralelno sa dužinom dvorane, jer če •se manje kvariti pri prenašanju sprava, dok, ako se poprečno meče ili dijagonalno (koso u obliku figura), bo-že sc pokvari i otskoči. Svaki praktičar zna, da u svakoj vežbaonici ima prenosljivih sprava i bez točkiča na nogama, jer sva društva nisu mogla nabaviti najmodernije sprave, i da se i pored najbolje pažnje i discipline te sprave vuku po podu, a manje se prenose između ruku. Kako sc sprave, na kojima se večinom vežbaju vežbe sa zaletom postavljaju na vežbanje uzduž dvorane n. pr. konj, sto, jarac, to se one i uzduž dvorane i pokreču, a če-sto tako i razboj (ruče). Vrlo dobro znamo da se parket na svojoj uzdužnoj strani vrlo cesto svodovito uzdigne, ili usled slabog postavljanja, ili usled vlažnih dasaka ispod sebe, to se patos dvorane sa poprečno postavljenim parketom ili u dijagonali često kvari vuče-njem sprava po njemu, a i nesreče pri zaletu može da prouzrokujc.
U istom odelku br. Feliks kaže, da se pod pokrije sa 7 mm debelim lino-lcumom, jer da je podesan za čiščenje i elastičan, ali skup, klizav i hladan. Ni s time se ne slažem, kako tumačim i u svojoj knjiži na str. 39, jer se lino-
Svima bratskim župama, društvima i četama!
Po pravilniku otseka trezvenosti, propisanog u organizaciji Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, stavlja se So-kolina u zadatak i borba protiv alkoholizma. Na tome polju pojedine župe dal e su za sada dobre i značajne rezultate, te je taj rad dosta zapažen kod Sokola, ali kako ostale župe nisu do sada ovu borbu razvile kako je Savez želco, to je Izvršni odbor Saveza, u sporazumu s Prosvetnim odborom, odlučio, da cehi stvar krene još ove godine jaee i bolje.
ju braču Sokole. Zdravo! Pretsednik Toma Bogdanovič, radnik, Sekretar inž. Al. Dojčinovič.
Poglavarstvo opštine štivlca. Za-
stupstvo opštine Štivičke sakupljeno na današnjoj svojoj sednici šalje Vam najtopiije pozdrave u dubokom uverc-nju, da jugoslovensko Sokolstvo naj-časnije ispunjava svoju veliku zadaču i Bogom blagoslovljeno idejno ujedi-njenje svih Slovena unatoč svih mo-gučih zapreka. U ime zastupstva, načelnik Blažetič M. Stanko.
*
leum brzo istroši. Mora ga se krpati, a na tom mestu nastaju udubljenja i ispupčenja, što je neestetski i noge zapinju, a menjanje cele površine je p rc skup o.
U odelku zidovi i tavanica kaže br. Feliks da donji deo zidova vežbaonice treba pokriti jedan i po metar ravnom drvenom površinom da se zidovi ne kvare. Ali ja iz prakse znam, a i to navodim u svojoj knjiži na str. 39, da zidovi moraju biti do dva metra obloženi daskama, jer se samo tada potpuno očuvaju od udaraca dece i naraštaja štapovima, obručima i pravljenjem stojeva na časovima članstva na malim stolcima. kada se vrlo često noge pruže do višine od dva metra i naslanjaju na zid pri čemu se neza-štičena žbuka (malter) vrlo lako odvali. Ili prilikom neopreznog guranja vi-sokog razboja prema uglovima zida pored prozora, lako se udari i odvali žbuka.
U odelku prozori kaže br. Feliks: »Bolje je postaviti prozore na više strana, a ne samo na jednoj«. On tako misli zbog provetravanja. Ali tu je nedovoljno jasan za nestručnjake, koji ga mogu krivo razumeti. Ja navodim jasno i opširno u svojoj knjiži na str. 37, 38, 45 i 55 zašto treba da su prozori samo na dvema uzdužnim Židovima vežbaonice. Objašnjavam o delovanju svetlosti na vežbače, o zidnim spravama, višini zidanja i veličini prozora.
U odelku pljuvaonice navodi br. Feliks da u vežbaonici treba da je do-voljan broj pljuvaonica, koje mogu biti napunjene suhim materijalom (pe-sak, strugotine) ali da se redovno prazne i desinfekuju. — Tima navodi-ma najodlučnije se protivim baš iz higienskih razloga, a u svojoj knjiži na str. 55 navodim, da su take pljuvaonice nehigijenske i zagovaram pljuvaonice sa krečnom yodom. — Zamislite, bra-čo, jednu sokolanu s desetak pljuvao-niea u kojima je suhi materijal. Brača pljuju, neki se pri tom i jače nakašlje, i ona prašina zaražena raznim zaraz-nim klicama podigne se iz pljuvaonice i napuni dišne organe vežbača, koji su u najjačem fiziološkom radu. Prilikom jakih zamaha pri prostim vežba-ma, trčanju na preskoke, igrama s tr-čanjem (što se nažalost i u dvoranama izvodi) razvije se toliko strujanje vaz-duha da bi se i iz pljuvaonica prašina podizala.
Još su ove pljuvaonice najodvrat-nije ako ih neko dete ili stariji nenamerno nogom gurne i one se preture, a zaražena prašina digne se i vežbači je udišu.
Uz to su takve pljuvaonice i neestetske, jer se na suhom materijalu vidi sva ispljuvana pljuvačka i iskaš-ljana sluz katara za vreme jednog časa ili dana. Ne postoji taj služitelj, koji če posle svakog časa vežbanja čistiti pljuvaonice.
Najodlučniji sam protivnik tih nc-higijenskih pljuvaonica s peskom ili strugotinama, pa da ih i više puta dnevno dezinficirano.
Smatrao sam za dužnost, da upo-zorim braču Sokole na one pogreške učinjene u spomenutom članku, a što naročito treba da prime na znanje brača prcdnjaci i predavači prednja-čkih točajeva.
Kao prvi korak za unapredenje trezvenosti preduzeo je Izvršni odbor u sporazumu s Prosvetnim odborom priredivanje sokolske nedelje trezvenosti. Ta nedelja odižala bi se po svi-™a društvima i četama i to od 24 do 30 aprila o. g.
Pri izvodenju programa nedelje trezvenosti treba se držati uputstava sadržanih u raspisu koji je istovreme-no izdao Savezni prosvetni odbor, na-stoječi da se od toga programa Izvede ono što je prema mesnim prilikama mo-guče.
Stavljajuči do znanja ovo svim bratskim župama, društvima i četama Izvršni odbor želco bi da ova nedelja uspe u svakom pogledu, te stoga poziva sve bratske župe, društva i čete da
ova prva sokolska manifestacija na polju trezvenosti u ovako širokim razmerama dostigne onaj cilj, koji se želi od svakog dobrog i naprednog Sokola.
Zdravo!
<]jg*
POZIV!
Izvršni odbor Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije ovim poziva niže navedena društva i čete, da odmah i bez otezanja predlože svoj »Veliki sta-stistički izveštaj za 1932 godinu« Sa-veznom statističkom otseku, te da opravdaju, zašto to nisu učinili več u odredeno vreme.
Savez do danas primio je svega 1397 »Velikih izveštaja«, dok broj jedi-nica iznosi preko 1850, koje su bile du-žne da izvrše tu svoju dužnost. Ovu dužnost do sada nisu izvršile jedinice:
Župa Banja Luka:
društva: Dvor, Glamoč, Kotor Va-
roš;
čete: Čadavica, Dragočaj, Donje Vodičevo, Drugoviči, Hrvačani, Kara-novac, Klašnice, Lipovac, Otoka, Per-na, Potočani, Prekada, Pučenik, Sara-čina, Štrpci, Vučjak i Žirovac.
Župa Beograd:
društva: Belegiš, Beograd II, Beža-nija, Deliblato, Krčedin, Lajkovac, Lju-bovija, Mramorak, Obrenovac, Petro-vae, Požarevac, Ruma, Veliko Orašje i Zemun;
čete: Ban. Novo Selo, Čortanovci, Drmno, Kisiljevo, Kličevac, Lozovik, Nočaj, Novi Slankamen, Progar, Sef-kerin, Stari Slankamen, Surčin, Tekeriš, Vojka i Vukosič;
Župa Bjelovar:
društva: Gudovac, Hlebine, Ko-privnički Bregi, Sirač, Sv. Petar Ore-hovae;
čete: Naudovac i Pivnica.*
Župa Cetinje:
društva: Andrijevica, Bar, Bijelo Polje, Đenovič, Kolašin, Mojkovac, Peč;
čete: Bajiče, Bare Kraljske, Bečiči, Boljeviči, Čekliči, Deževo, Dobrsko Selo, Dobruša, Dupilo, Đurakovac, Glavičica, Gluhi do, Goraždevac, Is-tok, Kameno, Komarno, Kovren, Lim-ljani, Ljubotinj, Nateševo, Novo Selo, Osaonica, Osojani, Ostros, Podgor, Postenj, Požega, Rasovo, Releza, Seoca, Sotoniči, Stitari, Trešnjcvo, Tudorovi-či, Vranovimi, Vrela.
Župa Karlovac:
društvo: Krašič;
čete: Marindol. Podzemelj, Rečica.
Župa Kragujevac:
društva: Aleksandrovac, Bare Re-sava, Brus, Lapovo, Rekovac;
čete: Balajnac, Dragocvet, Gunca-ti, Isakovo, Preljina, Senje, Veliki Popovič i Vučkoviča.
Župa Ljubljana:
čete: Druga i Struge.
Župa Maribor:
društva: Pragersko i Sv. Marjeta-Št. Janž;
čete: Kriežvci v Prekmurju, Puconci, Rakičan, Sv. Duh na Ostrem vrhu, Šmartno na Pohorju, Vrhloga, Zen-kovci.
Župa Mostar:
društva: Bileča i Ljubinjc;
čete: Duliči, Klepci, Ljubomir, Meka Gruda, Pijesci, Postranje, Ravno, Rijeka, Zijemlji, Župa Biokovska.
Župa Niš:
društva: Donji Milanovac, Klado-vo, Kuršumlija, Ražanj, Srbica, Svr-ljig, Tekija, Zagubica;
čete: Balanovac, Balinae, Banski sol, Beliševo, Bistar, Blato, Boljetin, Bračevac, Brestovac, Brusnik, Crnošti-ca, Darkovcc, Donja Kamenica, Donji Matejevac, Gložane, Gornja Bela Roka, Gornja Držina, Gornje Zuniče, Gornji Vrtogež, Grlište, Hum, Ilino, Jablanica, Krenta, Lasovo, Laznica, Lubnica, Lukovo, Ljubata, Mali Izvor, Mali Jasenovac, Manastiriea, Marino vac, Metovnica, Miljcvci, Mokranje, Nikoličevo, Novo Korito, Orašac, Planina, Planinica, Poljska. Ržana, Ponor, Rgošte, Rgotina, Rnjište-Rudnik, Sikol, Sopot, Srečkovac, Subotinae, Sukovo, Sumrakovac, Čarkamen, Sipikovo, Teniska, Toponica, Trnjave, Urovica, Veliki Jasenovac. Veliki Jovanovac, Veliko Jasikovo, Vidrovac. Mašina, Vratarnica, Vražogrnac, Vrbovac, Zlot i Zorunovae.
Župa Osijek:
društva: Bohota, Čepin, Garčin, Kaptol, Mihaljevci, Nova Kapela-Ba-trina, Osijek donji grad, Podgorač, Ra-dovanci, Šibinj, Trnjani i Trpinja;
čete:	Bapska Novak, Bekteško
Gradište, Boravci, Bračevei, Buk, Caj-kovci, Donja Motičina, Dakovačka Satnica, Gorjanski IvanOvci, Gornji Miholjac, Grabarje, Gradište, Hum, Ilača, Jagodnjak, Jamena, Jarmina, Lu-žani, Macute, Markušica, Nova Bukovica, Podravska Moslavina, Podvinje, Poreč, Pridvorje, Rctkovci, Ruševo,
Slobodnica, Soljani, Svilaj, Štitar, Šuš-njevci, Tomašanci, Vilic Selo, Viljevo, Vrpolje.
Župa Sarajevo:
društvo: čajniče; četa: Mahala.
Župa Skoplje:
društva: Carevo Selo, Kičevo, Peh-čevo, Prilep, Resan, Rostuša, Struga, Veles, Vučitrn;
čete: Bolna, Brailovo, Brasalce, Brežani, Bulane, Carec Dvor, Carevič, Dečani, Duhovo, Donja Gušterica, Donje čičevo, Donji Lipovik, Draslavica, Dukatna, Gare, Grad, Garabatorište, Ištevnik, Izvor, Janjevo, Jargulica, Kar-binei, Konca, Kostinci, Lakačera, Lepi-na, Lipljan, Lumbarda, Ljubojna, Lar-kov Grad, Mešejište, Miloševo, Mra-morci, Nagoričane, Nižepolje, Openica, Orahovica, Orizari, Pareši, Podareš, Ponoševac, Prljevo, Radnja, Rakovac, Rastavica, Skoruša, Staro Nagoričane, Smiljanci, Stojakovo Umin Do, Veliko Turčane, Vodno, Zleovo, Zrze, Žegra, Žilče.
Župa Split:
društva: Brusje, Gradac, Podgora, Selca, Sinj, Vis;
čete: Dolac Donji, Podstražje, Praznice.
Župa Sušak-Rijeka:
društvo: Sv. Jelena.
Župa šibenik-Zadar:
čete: Gornja Jagodina, Privlaka i Zlarin.
Župa Tuzla:
društva: Gračanica i Zepče; čete: Brodac, Crnjelovo, Dubrave, Dugo Polje, Dvorovi, Kakmuž, Kale-sija, Korenita, Petrovo Polje, Popovi, Trnjaci, Turska Trnava, Zagoni.
Župa Užice:
društva: Arilje, Bajina Bašta, Ro-gatiea, Sjenica;
čete: Bijelo Brdo, Debelja, Dobrim, Donja Lijeska, Ilijino Brdo, Ko-sanica, Kostojeviči, Mioče, Orahovica, Podpece, Sokolovič, Štrpci, Velji Lug, Zabrdje, Zarožje.
Župa Varaždin:
društva: Goričan i Sv. Marija; čete: Klenovnik, Kuzminec, Podravski Svibovec, Podturen, Sivica.
Župa Veliki Bečkerek:
društva: Banatska Palanka, Banatski Despotovac, Farkaždin, Hajfcld, Neuzina, Samoč, Sv. Hubert; četa: Mali Žam.
Župa Zagreb:
društva: Bosanska Dubiea, Oro-slavlje, Pakračka Poljana i Vrapee;
čete: Bačuga, Benkovac, Bojna, Bratina, Brezovo Polje, Bučičko Tabo-rište, Cernička Šagovina. Desni Šte-fanki, Donja Bistra, Draksenič. Drlja-če, Dubravica. Gornji Hrastovac, Gu-šte. Kraljeva Velika, Kukuruzari, Lepa ves, Letovanie, Lijevi Štefanki, Lijevo Sredičko, Lovska, Menčenčani, Novo Čioe, Odra, Ostrožin, Podvrško, Pr-kos, Radoboj, Srpsko Selište, Ščitarje-
lx ielovežbačlcog sveža
ŠVICARSKI GIMNASTE NE IDU NA SLET U ŠTUTGART ?
1чако javlja »švajceriše Turncaj-tung«, centralni organ Unije švicarskih gimnasta, savezna uprava je zaključila, da Unija oficijelno ne kani učestvo-vati na velikom sveturnerskom sletu ovc godine u Štutgartu, ali je izdala na svoja društva raspis, da tome sletu mogu učestvovati na svoje vlastite tro-škove. Ovo je svakako ponešto neobi-čan zaključak savezne uprave, ako pomislimo, da su prošlc godine na sto-
vo, Šestine, Šišinee, Španovica, Vidu-ševac.
Izvršni odbor Saveza nada se, da če se bratska društva i čete odmah odazvati ovom pozivu. — Zdravo!
«S08»
Iz sednice saveznog TO
od 4 aprila 1933
Otvorivši sednicu savezni načelnik br. Ambrožič izveštava, da je sazvao za subotu dne 8 o. m. u 6 sati naveče sednicu širega TO za priredbu ovogo-dišnjeg pokrajinskog sleta u Ljubljani. Sednica če se održati u sedničkoj dvorani Ljubljanskog Sokola u Narodnom domu. Za slučaj, da se on ne bi do toga dana povratio iz Beograda, kamo je pozvan, sednicu če voditi zamenik saveznog načelnika br. Jeras.
Br. Mulaček izvestio je, da se ko-njački otseci dobro pripravljaju za na-stup na sletu, ali se ipak još ne može tačno odrediti, s kojim če tačkama ovi otseci nastupiti. Bratu Mulačku povc-rcn je i sastav, raspored kao i vodstvo nastupa konjaničkih otseka, a ujedno se je udovoljilo njegovom predlogu, što je za nastup konjiče dan na raspo-laganjc jedan sat vremena.
Za naraštajski dan dne 18 juna u pogledu povorke odredilo se je, da če naraštaj biti razdeljen po župama, kao i to, da če u svakoj pojedinoj župi, kojoj pripadaju, naraštajci biti spreda a naraštajke otraga. Četu če tvoriti 10 do 12 šesterostupa. Tačan raspored javne vežbe kao i ostalo za naraštajski dan biče odmah objavljen netom stignu prijave.
Za povorku članstva, koja če biti drugog sletskog dana dne 29 juna, od-reden je isti razvrstaj kao i za naraštaj. 13a bi u povorci bilo što više članstva u odorama treba za to da se pobrinu same jedinice, naročito onih župa za koje je slct obavezan.
U naročitoj rubrici »Sokolskog glasnika« pod napisom »Pokrajinski slet Saveza SKJ u Ljubljani 1933«, ob-javljivače se sve vesti i potrebna oba-veštenja za slet.
Za pregled prostih vežaba svih kategorija sastaviče se po članovima saveznog TO načrt, prema kome če se, naročito po jedinicama župa za koje jc slet obavezan, vršiti pregled prostih vežaba.
Kako če članstvo i naraštaj, koji če nastupiti u prostim vežbama imati na željeznici besplatnu vožnju od po-lazne stanice do Ljubljane i natrag, to če se, da se izbegne zloupotrebi ove povlastiee, uvesti glede učešča u vež-banju prostih vežaba najstroža kontrola, što če svaki pojedini vežbač, koji nastupi, dobiti, posebnu kontrolnu cc-dulju, koja ee mu služiti za besplatan povratak. Ove povlastiee na željeznici napunjaju nas nadom, da če vežbači oba dana napuniti sletištc.
Za vežbače biče na sletu uredena zajednička prehrana, i to na prostoru tik uz sletište.
Jednodnevni tečaj za succ održače sc na dan pred takmičenjem.
Za župski ispit, koji če se održati u župi Skoplje, umoliee se da bude pretsednik ispitne komisije zamenik saveznog načelnika br. Vojinovič.
godišnjici postojanja Unije sudelovali nemački turneri oficijelno sa svojim poslanstvom i to sa pretsednikom Do-minikusem na čelu. Stoga za ovakovu odluku moralo je savezno pretsedni-štvo da ima osohitih razloga.
ČEŠKOSLOVAČKI ORLOVI IDU U POLJSKU
Poznato jc, da u Poljskoj, usprkos velikih napora takozvanih katoličkih krugova, ’ nikako ne može doči do osnovanja poljskih Orlova. Zato je ove godine odlučeno, da u^Poljsku po-du dve ekspedicije ceskoslovackih Orlova; jedna u čenstohovu na hodo-čašče, druga u Piekare na proslavu 250 godišnjice poliskog kralja Jana So-
Nešto o higljeni vežbaonice
Ante Tadič, profesor, Subotica.
✓AVE
Sokolska nedelja irezvenosii
»»S O K O L S K I G L
N I K«
God, IV
br, 15
bieskog, koju prireduje poljska kato-lička omladina. Prvu ckspedieiju orga-nizuje orlovska župa dr. Jana Šrame-ka u Brnu, a druga biče kao oficielna priredena po Orlovskom savezu. — Znatiželjni smo s kakvim če se uspelima vratiti češkoslovaeki Orlovi iz Poljske, te da li če moči da uzdrmaju poljske sokolske postojbine.
VEŽBALIŠTE I SLETILIŠTE TURNERA U ŠTUTGARTU
»Dojče Turncajtung« javlja, da su svi radovi na podizanju tribina te svi-ju ostalih grada za sveturnerski slet u Stutgartu več predani pojedinim tvrt-kama na izgradnju. Kao konačni termin, kada mora biti sve svršeno, od-reden je 1 juni o. g. Sada se radi pu-nom parom, da bude vežbalište (tako-zvana Janova livada, te sva takmičišta, tribine, dovozne ulice i t, d.) potpuno gotovo do odredenog termina. Načrte za uredaj čitavog vežbališta i sletišta izradio ie univ. profesor na tehničkoj visokoj školi u Stutgartu, gosp. Bonač Pavao.
TELOVEŽBA ZA ODBRANU U NEMAČKOJ
Nemačko turnerstvo uvelo je u svoj vaspitni program i telovežbu za odbranu, kao gadanje, jurišanje na prepreke. bacanje kladiva u cilj i daljinu te trčanje sa teretom. Koliko je več spomenuta grana telovežbe proširena medu turnerc vidi se najbolje po tome Sto su kod utakmice XIII turnerskog velikog okružja izvedene i utakmice u navedenim granama i to sa mnogo uspeha. Time Nemci pomalo ali istrajno spremaju sve svoje turnere za vojnu službu.
SITNE VESTI IZ TELOVEŽBAČKOG SVETA
Savez gimnastičkih društava u Svedskoj napredovao je u zadnje dve godine za više od 14.000 pripadnika te dftnas broji oko 90.000 članova i članica, koji velikom ve cino m svi vežbaju. — U Holandiji tamošnji gimnastički savez pokazao je u poslednjim godinama mnogo više zanimanja i razumevanja za smučarstvo. — U Luksemburgu prireduje ženski gimnastički savez ove godine 23 jula svoj prvi slet. — Savez češkoslovaških radničkih jedinica, koji prireduje naredne godine u Pragu svoju III olimpijadu, zaključio je, da ove godine provede propagandni mcsec za pristupanje u njegove redove, i to u septembru.
Uspeh jugoslovenskih arhitekta u Parizu. Krajem marta bila je u Parizu na veoma svečan način otvorena izložba savremene arhitekture. Jugoslaviju zastupa na toj izložbi 9 arhitekta mo-dernog smera i to iz Beograda, Ljubljane, Sarajeva i Zagreba. Za izložbu vlada veliko interesovanje. Otvorio ju je ministar prosvete g. de Monci, koji se je veoma pohvalno i laskavo izrazio o iugoslovenskom ©deljenju izložbe, oso-bito zbog njegove originalnosti.
Vladimir Nazor počasni član »Um-jelecke besede«. U jednom od prošlih brojeva pisali smo o jubileju »Umjele-cke besede«. Sada javljaju iz Praga da je na godišnjoj skupštini ove umetni-čke institucije, na predlog literarne sekcije, izabran za počasnog člana »Besede« naš poznati književnik 1 pesnik Vladimir Nazor, što znači veliko priznanje ne samo njemu i njegovom ra-du, več i priznanje našem narodu. Poreci njega izabrani su na toj skupštini za počasne članove još i poljski pisci Pšerva-Tetmajer i Zegladovič, te fran-crski pisci Klodel i Diamel.
400-godišnjica rodenja Mihaela de Montaignea (Montenj). Pre 400 godina krajem marta rodio sc u dvorcu Montenj u Perigordu kao najstariji sin ple-mičke porodicc čuveni francuski moralista i filozof Mihael de Montenj. Na-kon svršenih pravnih študija postao jc član suda u domačoj opštini, kasnije sc otscli u Bordo, gde postaje opštinski savetnik, a napokon i gradonačclnik, što sve dokazuje njegove sposobnosti. Mnogo je putovao po Nemačkoj i Italiji, a poveravali su mu i mnoge diplomatske misije. Ali glavni njegov rad, k oj im sc proslavio, bio je. moralistika i filozofija. Kroz 15 godina živeo je po-vučen u svom gradiču (dvorcu) gde je studirao i pisao. Tmao je za ono doba ogremnu biblioteku, u kojoj je lmao sa-kupljena sva savremena, a i klasična dela. Izdao je pet knjiga Eseja, koje su koliko plod poznavanja ljudi, toliko i razmišljanja i študija. U njima sc ba-vi sa svima stranama čovečijeg rada i života, te pokazuje vanrednu oštrinu svog duha. Montenj pretstavlja ne samo tip odličnog francuskog pisca, nego i filozofa, koji dostojno zastupa stapa-nje humanizma i moralnu analizu kla-sičara. Njegova dela. možda zbog velike tolerantnosti, u njegovo doba nisu našle značajnijeg odjeka u katoličkim Zemljama, ali su njegova dela osobito cenjena u Engleskoj, gde sc stvorila čitava filozofska škola, koja je bazirala na njegovim naukama.
50-godišnjica pevačkog društva »Slavec«. Ove godine stupa u svoju 50 godišnjicu pevačko društvo »Slavec« u Ljubljani. Osnovano je u doba, kada je nov polet nacionalizma počeo da diže slovenački deo našeg naroda iz nemačkog mentaliteta.
Slovenska biblioteka u Pragu. LI
palati Klemcntinum nalazi sc pored univerzitetske biblioteke još i velika slovenska biblioteka, koja pretstavlja največi institut za studiranje kulture slovenskih naroda. Ovo je najpotpuni-ja i največa slovenska biblioteka uop-šte i več sada broji oko 180.000 knjiga. Prošle godine slovenska je biblioteka naročito obogačena zaslugom Sloven-skog instituta, koji joj je večom sumom omogučio da kupi biblioteku pe-trogradskog knjižara Smirdina, koja broji skoro 7000 knjiga i koja pretstav-1 j a specijalnu sliku ruskog kulturnog sveta iz prve polovine 19 stoleča. Ova zbirka sadrži skupocenu gradu za Isto-riju ruske kulture i jezika. Slovenska biblioteka ima sledeča odeljenja, opšte slovensko, češkoslovačko, srpskohrvat-sko, slovenačko, poljsko, rusko, ukrajinsko, belorusko, lužičko i polapsko. Ovoj instituciji, koju posečuje na stotine studenata-slavista, pa i stranih nau-čenjaka, koji se bave slavistikom, stoji na čelu ministarski savetnik dr. Krši-žek.
Od kada datira stenografija? Mnogi mislc, da je stenografija tekovina modernog doba i da datira iz XIX stoleča. No tome nije tako. Po đosađanjim otkričima študija istorije stenografije datira stenografija več iz doba Rimljana. Prvi stenograf bio je rob čuvenog rimskog političara, filozofa i govornika Cicerona, koji se zvao Marko Tulio Tir. Pošto je njegov gospodar veoma brzo govorio on je pronašao izvesne znakove i kratice, da je mogao beležiti sve govore. Njemu treba da se zahvalimo, što su nam očuvani veliki politički i filozofski govori Ciceronovi koji pret-stavljaju biser retorike, a on je i dao potstreka za početak i proširenje stenografije, koja se dakako s vremenom upotpuniia i usavršila.
E. L. GANGL: SOKOLSKI SPEVI, Ljubljana 1933.
Pred kratko vreme zabeležili smo dVe nove lepe knjižice brata E. Gan-gla, i to »U sokolskom krugu«, posvečeni! jugoslovenskom sokolskom nara-štaju, i drugu »Mladi sokolski rod«, pesme, takoder posvečene našoj sok. omladini. Sada beležimo i treču knji-žicu brata E. Gangla »Sokolski spevi«, pesme (slovenački).
Ova nova knjižica pesama brata E. Gangla daljnji je odlični prilog našoj sokolskoj, i baš lepoj književnosti. U 38 pesama, koliko ih je u ovoj zbir-ci, veliea se sokolska misao, sokolski život i rad. Iz njih, jednim snažim pes-ničkim zahvatom iz intime pesnikove, nred nas vaskrsava, kao utelovljena, lepota, veličina i uzvišenost sokolske misli, — misli, koja nas jedina vodi na put istinskog života. Bleštavilo poetskih figura, duboka i snažna simbolika, ceo niz krasnih sentenca, sve je to zaodenuto u raskošno ruho izabranog i istančanog jezičnog blaga našega so-kolskog pesnika, sve nas to, čitajuči ove lepe pesme. ne može a da ne osta-vi u najdubljoj emociji, koja u nama ostaje trajna, i koja nas vuče da knji-žicu ponovno listamo s neumanjenim književnim užitkom.
Nije potrebno posebno isticati, da su ove pesme prodahnute istinskim domoljubljem, koje oseča pravi Soko, i da im baš taj nacionalni ton podaje naročiti žar, koji nas Sokole večito zanosi, jer sokolska i nacionalna misao jedna jc te ista naša misao, koja još jače iskače i iskri se obasjana svetlom i zagrejana toplinom slovenskog bratstva i uzajamnosti.
Ove pesme i sa opčeg književnog gledišta pretstavljaju podjednako ve-liku vrednost, kao prilog našoj lepoj knjiži, osobito slovenačkog narječja.
Ova knjižica, koja je izišla u nakladi Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani, u tisku Učiteljske tiskare u Ljubljani, a koju je odobrio i Prosvetni odbor Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, i sa tehničke Strane je vrlo ukusno opremljena te u elegantnom tvrdom platncnom povezu stoji 30 Din.
Ovu lepu zbirku sokolskih pesama, koja se naručuje kod Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani, naj-toplije preporučamo. — čs.
,ŽORŽ EBER: ŠPORT PROTIV
TELES NOG VASPITANJA
U nakladi Jugoslovenske ''sokolske matice u Ljubljani izišla je veoma za-nimljiva brošura čuvenog francuskog stručnjaka na polju telesnog uzgoja Žorža Ebcra pod naslovom »Šport protiv telesnog vaspitanja«, koju je preveo (na slovenački) brat Stane Trček. U ovoj brošuri pisae iznosi mnogo gradiva, koje stručno obrazlaže či-taocu ne samo pojam pravog telesnog vaspitanja i pravog sportskog rada, nego mu i jasno pokazuje i sve mane i štetu, koju svakome pojedincu pa i celini nanosi takozvani »šport«, koji bismo mogli da označimo i rečju laži-sport.
Ovu brošuru preporučamo svim bratskim društvima i četama, a naročito svim prcdnjacima kao i svoj onoj brači, koja se zanimaju za telesno vaspitanje. Cena je knjiži 10 Din. — Naručuje se kod Jugoslovenske sokolske matice, Ljubljana, Narodni dom.
IZVESTA J O GODIŠNJEM RADU SOK. ŽUPE MOSTAR ZA 1932 G.
U uvodnoj reči starešine žu.pe Mostar, br. Cede Miliča, ovoga Iz veš taj a, veli se na početku ovo: »Trajna misao vodilja sviju naših sokolskih radnika i saradnika, mora da bude budna i zbi-jena u tri reči: raditi, vjerovati, sebe pregarati.«
Kada uzmemo ovaj Izveštaj u ruke, koji pretstavlja pravu knjigu, uve-ričemo se po svemu, da je to pre istak-nuto načelo rada, verovanja i pregara-nja samoga sebe u bratskoj Sokolskoj župi Mostar bilo istinski i posvema provadano u delo, i da je stoga i sav onai veliki rad, u koji je bilo uloženo toliko neocenjivog truda, samopregora, prave volje i ljubavi, morao da urodi najzdravijim plodovima i uspesima, koji izazivlju divljenje. Jer treba samo biti bar donekle upoznat sa prilikama i okolnostima kraja, u kojem deluje bratska Sokolska župa Mostar, a da se može Dravilno, pravično, sokolski da oceni taj veliki bogodani sokolski rad, koji preporada i vodi jednoj boljoj budučnosti. A sav taj rad, u-
giavnom, skoncentrisan je tarno na naše selo, koje je, takoreči još do juče, živelo jednim životom, koji je bio bli-ži smrti nego životu. I taj tamošnji pasivni, skroz siromašni kraj, pre zane-maren i zapušten u svakom pogledu, danas — radom, verom i pregaranjem
—	predvoden po svojim odličnim sokolskim vodima, koji razumeju narod-nu dušu i narodne potrebe, vidi stalan i siguran napredak. Izveštaji svih žup-skih časnika u ovoj knjiži, iserpni i stvarni, kao i priloženi tabelarni prikazi, potvrduju, da put sokolski vodi samo i uvek napred, uvek boljem i sa-vršenijem.
SOKOLSKI VESTNIK ŽUPE KAR-LOVAC
Broj 3 ovog lista donosi sledeči sadržaj: Dr. Toma Masarik (Josip Nik-šič) — Uloga Sokolstva na selu. (Vur-delja Dragoljub). — Vežbe za nateca-nje dece (M. Kubiček). — Simultane vežbe na 4 razboja i 6 konja (posebna tačka župe Karlovac za slet u Ljubljani). — Vijesti iz društava i četa.
VESTNIK SOKOLSKE ŽUPE CELJE
Broj 3 ovoga lista donosi sledeči sadržaj: Naprej! — Don Frano Ivaniševič o poslanici katoličkog episkopa-ta. — Izveštaj za glavnu župsku skup-štinu:	tajnika,	načelnika, načelnice,
blagajnika, prosvetara i matrikarice.
tVPkl
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BATAJNICA f Brat Ćiril Primožič
Pre kratkog vremena preselio se u večno boravište vredni naš brat Čiril Primožič. Brat Čiril Primožič došao je u našu sredinu 1922 godine iz Ljubljane, gde je još od svoga detinjstva bio u Sokolu. Stupio je u Sokolsko društvo Beograd Maticu i tu je bio kroz nekoliko godina član uprave i prednjačkog zbora. Kao vežbač retkih sposobnosti stalno je vodio prvo odeljenje članova i nastupao je na raznim takmičenjima za društvo u višem odeljenju. Na me-dusletskim takmičenjima u Beogradu 1925 godine bio je četvrti za prvenstvo Jugoslovenskog sokolskog saveza. Teš-ke materijalne prilike primorale su ga da napusti Beograd, te je otišao u selo Barajevo. Usled pogoršanja zdravlja dobio je mesto činovnika u Batajnici i izabran je za člana uprave Sokolskog društva Batajnica. Ovde se teška bolest pojavila u jačoj meri i ako je bio bratski čuvan i šteden od rada, te je smeš-ten u zemunsku bolnicu, a docnije u sanatorijum na Golniku.
Večno čemo se sečati dragog brata Oirila Primožiča i njegovog rada u našoj sredini. Slava mu!	M.	J.
Župa Celfe
IZ ŽUPNE UPRAVE I. SEJA IZVRŠNEGA ODBORA
Odobri se lista društvene uprave Zabukovca s starosto bratom Velika-nje. V Loki pri Zidanem mostu se je 5. februarja t. 1. ustanovila nova sokolska četa, priključena društvu Zidani most. Potrdi se uprava čete s starešino bratom prof. Ivanom Mlinarjem. Brat Godicl, matrikar društva Petrovče se razreši te funkcije, ker se je naselil v Celju. Za tajnika društva Bo-štanj se imenuje brat Fakin Drago, namesto br. ing. Juga. Župa soglaša s
predlaganimi spremembami v upravi br. društva Zidani most. V upravo društva Žalec se naknadno imenuje še br. Edvard Birsa. Občnega zbora v župi še ni imela br. četa Dramlje, listo društvene uprave še ni poslal Sv. Peter v Sav. dolini.
Iz saveznega računa pri župi se je nakazalo Din 2000’— br. Rejcu, Din 2000’— br. Koštomaju, oba pripadnika društva Celje in Din 100'—■ br. Maksu Zvorniku v Šoštanju. Zneski so bili poslani dotičnima društvoma. Župa je izrekla posebno pismeno zahvalo bratu direktorju Žmavcu v Mariboru za izkazano naklonjenost br. društvu Kapele.
Tajnik poroča, da so bili predlogi za savezno skupščino, sprejeti na župni glavni skupščini, odposlani br. Savezu dne 18. marca.
Ugotovi se, da je na okrožnico št. 2244 od 3. novembra 1932 glede telovadbe obrtno trgovskega naraščaja odgovorilo edino bratsko društvo Sevnica, dasi je rok že davno potekel. Sa-vezne glavne skupščine v Beogradu sc udeležita brata Jože Smertnik in dr. Jože Zdolšek. Sestava župnega prosvetnega odbora se vzame na znanje. Saveznega zbora v Novem Sadu dne
9.	aprila se udeleži brat Marjan Železnik iz Sevnice.
Sokolsko društvo Vojnik namerava graditi telovadnico, oziroma sokolski dom. Društvu se je svetovalo, da se radi načrtov obrne na župna društva, ki so pred kratkim gradila svoj dom. Sokol Štore želi graditi telovadnico na kupljenem zemljišču blizu železniškega tira. Železniška direkcija se naprosi za dovoljenje gradnje blizu njenega zemljišča. Prošnja društva Hrastnik za odpis župnega poreza se odloži do seje širše župne uprave. Do iste seje se odloži tudi vloga župnega načelništva v zadevi smuških tekem. Sokol Celje vabi župnega odposlanca na sestanek delegatov Športnega kluba in sokol, društva Celje radi razgovorov o ureditvi Glazije. Društvo Se-
novo se opozori, da pošlje zaprošene izjave k pritožbam 4 sester radi črtanja iz društva. Sokolskemu društvu Kajhenburg se odgovori naj vrne okrožnico uredništvu »Jugosl. almanah«, ker uredništvo nima od br; Saveza dovoljenja zbirati podatke od sokolskih edinic.
Pri vabilu saveznega narodno -obrambnega odseka k seji dne 21. apri-? n ^eo6radu se je razvila daljša debata. Razpravljalo se je med drugim
0 akciji glede podpiranja in nakupa domačih proizvodov in uveljavljanja gesla: »Svoji k svojim!«
Sokolsko društvo Sv. Peter pod Sv. ^gorami poroča, da je izključilo iz društva člana, ki se je ponovno pregrešil proti sokolski disciplini. Ker jc zadeva župni upravi dovolj znana in je imela ž njo mnogo posla in ker je bilo discipl. postopanje pravilno izvedeno, se vzame izključitev na znanje.
V	nedeljo, 9. aprila, je v Celju zbor društvenih prosvetarjev. Ob ti priliki bo lutkovo sokolsko gledališko Trbovlje predvajalo v Narodnem domu v Celju predstavo. Odobrijo se stroški te predstave v znesku 1200 dinarjev, ki bodo najbrž v celoti kriti z vstopnino. Vsled visokih stroškov ni upanja, da bi mogel trboveljski lut-kovi oder služiti tudi drugim župnim društvom, ker ne bodo mogla najti kritja.
Društvo Sv. Pavel pri Preb. se obvesti, naj pošlje seznam nove uprave sreskemu načelstvu s poročilom, kedaj se je vršil občni zbor. Sreska načelstva potrebujejo te podatke za svoj kata-ster.^ Na to bo župa svoje edinice še posebej opozorila v okrožnici.
Tajnik jc nato še poročal o odposlanih prošnjah in vlogah raznih društev, bodisi za podporo, prireditve in drugo, nakar je bila seja zaključena.
Župa Karlovac
GODIŠNJA SKUPŠTINA ŽUPE
U prostorijama matičnog Sokolskog društva u Karlovcu održana jc u nedelj u 26 marta pre podne glavna go-dišnja skupština Sokolske župe Karlovac. Skupštini je prisustvovao delegat Saveza SKJ br. A. Brozovič i 38 delegata od 25 područnih društava i četa, dok 11 jedinica (4 društva i 7 četa) nije bilo zastupano.
Zbog bolesti župskog starešine br. M. Maloviča pretsedovao jc skupštini zamenik br. dr. Josip Variola. Otvara-juči skupštinu pozdravlja delegata Saveza, izaslanike područnih jedinica i svu prisutnu braču i sestre. Rad u mi-nuloj godini prikazače detaljno župski funkcionari, a on bi želco istaknuti samo nekoje momente. Spominje kako je u prošloj godini bilo težište celo-kupnog rada u pripremama za praški svesokolski slet u proslavu Tiršovu, gde je i naša župa bila zastupana u lepom broju. S tom velebnom manifes-tacijom zadivilo je Sokolstvo cco svet,
1 mora da nam bude na ponos i pot-strek za daljnji rad. Težište rada u 1933 godini biče u pripremama za pokrajinski slet u Ljubljani. Kako je naša župa obavezna sudelovati na ovome sletu, moramo nastojati da bude ona i tarno što bolje zastupana. Zatim spominje poslanicu Katoličkog episkopata. Veli, da je ova poslanica uvredila naš ponos, jer Sokolstvo teži jedinstvu i slozi, a u verskom pogledu ono se nije nikada ogrešilo, nego naprotiv: celokupni svoj rad bazira na etičkim principima, i moralnim odgojem nastoji unaprediti na-rodnu kulturu. Zato se moralo očeki-vati baš protivno, t. j. da za takav rad bude Sokolstvo pohvaljeno. Medutim vetar nas bije s one strane, otkud bi trebalo da nas sunce obasjava. No to nama nahuditi neče. Dali smo oduška svom povređenom ponosu, a budučnost če pokazati ko je iskrenije mislio. — Što se tiče rada u jedinicama, mogli bi se očekivati bolji rezultati. Nekoje
Učesmici i smstavnici IV tečaja za vode sokolskih četa župe Mostar
se jedinice ispričavaju lošim prilikama. Ali treba imati na umu ovo: Kad bi prilike bile samo dobre, onda verovatno ne bi Sokolstva ni trebalo. Nama mora biti glavno: Stvarati bolje prilike! Nekoliko društava radi uistinu pohvalno, ali se za nekoja to, nažalost, ne može kanati. Apelira na pojedince. Od agilnih pojedinaca o visi sve. Naročito su harodni učitelji pozvani da u našim redkima budu prvi. — Br. dr. Variola čita zatim pismo bolesnog br. župskog starešine, kojim ovaj pozdravlja skup-štinare, želi dobar uspeh i bodri na intenzrvan rad.
Pošto su izabrana dva člana za overovljenje zapisnika, prelazi se na čifanje izveštaja župsfcih funkcionera.
Savestan i detaljan tajnički izve-štaj br. Bože Dočkala pruža preglednu i jasnu sliku celokupnog župskog rada u minuloj godini. Razabire se, da je rad bio bolji od prošle 1931 godinc, ali i on napominje, da bi rezultati trebali biti bolji. Krajem 1931 brojila jc župa
27	društava i 6 četa sa ukupno 5018 pripadnika. Tokom 1932 godine osnovana su društva: Josipdol, Cetinjgrad i četa Podzemelj, a iz društava pretvoreno u čete: Ozalj, Vukova Gorica, Rečica, Primislje i Skakavac. Tako župa danas broji: 24 društva i 12 četa sa ukupno: 2158 muških i 548 ženskih članova, 353 paraštajca i 203 naraštajke, 45 muške i 766 ženske dece. Skupni se broj društava i četa povečao, ali je broj članova ostao približno isti. Razlog je tomu brisanje nekih članova zbog neplačanja članarine. Uprava župe bide primorana da nekoje čete zbog nerada likvidira, a nekoja društva radi malog broja članstva da pretvori u čete. — U propagiranju Sokolstva medu najširim slo-jevima naroda pokazali su se članovi upravnog i prosvetnog odbora u minuloj godini osobito aktivni. Od žup-skih nastupa i izleta spominje: sveso-kolsiki slet u Pragu, na kojem je sude-lovala župa sa 81 muš. i 1 žens. članom i 10 naraštajaca i naraštajki. Tu je naš naraštaj postigao prvenstvo Jugoslavije. Prigodom gospodarske izložbe u Zagrcbačkom zboru priredila je uprava župe za bratske sokolske čete naročiti izlet u Zagreb sa 75 članova. Taj je izlet bio veoma instruktivan. Osim toga održan je trodnevi prosvetni tečaj, neskoliko kračih društvenih tečaj eva, plivačko natecanjc, društveni prednjač-ki ispit i dr. Na Savezni prosvetni tečaj u Novi Sad poslala je župa dva delegata. Nastoječi da doskoči jednoj uka-zanoj potrebi pokrenula je uprava župe i svoje glasilo, koje izlazi polovinom svakoga meseca. Antialkoholni pokret, na*žalost, nije se mogao razviti. — Sve su jedinice održale svoje godišnje skup-štine osim čete Jaškovo i Marindol, a ocl društava Krašič, pa če se protiv njih morati postupati prema propisi-P13- — Župski administrativni rad bio je vrlo razgranjen. Broj primlienih i otpremljenih dopisa iznosi oko 5500.
—	Uprava župe održavala je sednice redovito jedanput nedeljno.
Prema izveštaju župskog načelnika br. B. Blaškoviča održalo se za načelnike i prednjake 10 tečajeva, što dvodnevnih što četrnaestdnevnih. Dne 3 aprila 1932 obavljeni su u Karlovcu društveni ispiti za celu župu. Od 7 brače ispit je položilo njih 5. — Nadalje izveštava o sletu u Pragu, koji smo naveli u tajničkom izveštaju. — Plivač-kc utakmice održane su 31 jula. — Lakoatletske utakmice imalo je samo društvo Karlovac. — Odbojku gaji za-sad 4 do 5 društava. Javne vežbe održalo je 15 društava i 5 četa. Nastupilo je 150 članova, 90 članica, 145 m. i 160 ž. naraštaj a, 360 m. i 400 ž. dece, svega 1305 vežbača. — Izleta po društvima bilo je 31, na kojima je 961 lice prevalilo 911 kilometara, a u četama na 6 izleta 193 lica prevalilo je 119 kilometara. Svega u 37 izleta prevalili su 1154 sokolska pripadnika 1130 kilometara. т U ovoj godini bio je tehnički rad uopče živahan. — Ističe sa zadovoljstvom, da broj dece u celoj župi raste.
Iz izveštaja župske načelnice sestre M. Kubiček vidi sc, da od 24 društva imaju načelnicu njih 16, a od 12 četa samo 4. Prednjački ispit položile su u prošloj godini 4 članice. Na raznim te-čajevima u društvima sudelovalc su 32 članice. U Saveznom prednjačkom tečaju bile su 2 članice iz naše župe. — Dalje prikazuje izveštaj hronološkim redom sve znatnije priredbe područnih jedinica. (Iz vesta ji načelnika i načelnice upotpunjavaju se, te su pokazali u celosti rad na tehničkom polju).
Zatim župski prosvetar br. J. Nik-šič govori o ideološkom programu so-kolskog rada i vezuje ga s narodnom idejom. Tu ideju čuva i nosi Sokolstvo kroz generacijo, kroz različita, mutna i teška vremena naše istorije; nosi je i čuva kroz svetski rat, pa sve do danas. Za tu čistu narodnu ideju nosi Sokolstvo moralnu odgovornost bez obzira na političke partije i sve ostale pokrete. — Zadovoljan je sa svim onim raznolikim prosvetnim radom u župi, jer su izvršeni svi naloži Saveza, pa i preko toga: naloži savesti. — Na to nadovezuje svoj izveštaj tajnica prosvetnog odbora sestra Zora Trkulja-Vojnovič, po kojemu se vidi, da jc prosvetni rad u župi bio doista razgranjen i intenzivan. ŽPO slao je bratskim jedinicama okružnice s uputama za rad, a davao jc često i usmena uput-stva i impulse, jer su članovi ŽPO od-iazili u jedinice i tamo držali preda-
vanja, dogovore, savetovanja i t. d. U septembru 1932 održao je ŽPO i jedmi prosvetnu školu, o čemu je pisano u oktobarskom broju »Sokolske prosvete«. Na taj vrlo uspeli tečaj nekoje bratske jedinice ne poslaše, nažalost, nikoga. Nekoje naprotiv poslaše po 2 i po 3 člana. ŽPO uzimao je učešča i na onim točajevima koje je priredivao ŽTO. U jedinicama je održano 172 predavanja i 484 govora pred vrstom. Ta predavanja i govore saslušalo je 20^000 lica. Raznih priredaba bilo je 118. Šest društava priredilo je prosvetne sokolske tečajeve, a 3 su društva podržavala idejne školc. Novinska služba obavljala se redovno. — Dalje slede u izveštaju statistički podaci o prosvetnom radu u jedinicama.
Prema izveštaju župskog blagajnika br. L. Zlatoviča zaključena je godina 1932 sa viškom od Din 9.882 24.
S naročitim interesom popračen je izveštaj statističara br. Svetozara Popoviča, koji je pored saveznog pisme-nog prikaza priredio statistiku u nekoliko majstorski izradenih tabela u bojama i s pomoču dijagrama, tako da se na prvi pogled dobiva jasna slika o brojnom stanju jedinica, pripadnika (napose članova, naraštaja i dece po spolu), podela članstva po zvanju, premene po mesečima i t. d. Za svoj rad bio je br. Popovič nagraden priznanjem i opčom zahvalnošču.
Pošto je revizioni odbor izjavio da je pregledao celokupno poslovanje i našao ga u punom redu, daje se raz-rešnica dosadašnjoj upravi.
Sa skupštine je odaslan pozdravni telegram Savezu SKJ, a zatim je pro-čitan stigli telegram, kojim župnik iz Generalskog Stola br. Poslek Josip pozdravlja skupštinare, što je primljeno s naročitim oduševljenjem i priznanjem. Saslušan je i prihvačen program za god. 1933, kao i višina župskog doprinosa, koji i nadalje ostaje 1 Din mesečno. Odustajc se od održanja župskog sleta radi priprema za pokrajinski slet u Ljubljani.
Nakon pauze od 5 minuta izabrani kandidacioni odbor predlaže listu članova nove uprave. Predlog, po kojemu bi uz male izmene i dopune ostala uglavnom i nadalje ista uprava, prima se.
U novu upravu ulaze: starešina br. Malovič Mirko, I zamenik br. dr. Variola Josip, II zamenik br. Makar Dako, tajnik br. Dočkal Božidar, načelnik br. Blaškovič Branko, zamenici brača Kubiček K. i Tončič St.; načelnica sestra Kubiček Marija, zamenica Blaškovič M.; blagajnik br. Zlatovaič Lazar, prosvetar br. Nikšič Josip. — Odbornici i njihovi zamenici brača: potp. Iv. To-maševie, Katič Mijo, Zemljak Milan, Šcstak Vjekoslav, Šestak Ivan, Popovič Svetozar, Zcc Nikola, Trkulja Vojnovič Zorka, ing. Miloševič, Kopriva Josip, Sablič Marko, Ercegovič Mirko, dr. Grujič Miroslav. — Nadzorni odbor brača: Krefl Janko, Rubes Toma, Bauer Branko, Kraus Dragutin, Grba Gajo.
—	Časni sud brača: dr. Car Vjekoslav, Bosnič Vladimir, Vilfan Maks, Jakšič Nikola, Sablič Marko, Tončič Stanko, Grdešič Rudolf, Vrankovič Špiro.
Brat dr. Variola zahvaljuje u ime izabrane uprave na iskazanom povere-nju, obečavajuči da če uprava uložiti sve sile za procvat i prosperitet naše župe. Preporuča prisutnim delegatima da u svojim jedinicama takoder pokre-nu što intenzivniji rad. Pošto su pri-hvačeni još nekoji predloži, zamenik starešine zaključuje ovu skupštinu, koja je protdkla u najlepšem redu i brat-skoj slozi. — Z. N.
SOKOLSKA ČETA GENERALSKI STOL
Iako je prvobitno postojala zami-sao da se prednjački zbor osnuje 19 o. meseca, članovi su zahtevali da se to učini čim prc.
Tako je došlo do osnutka pred-njačkog zbora dne 5 marta. Načelnik br. Mlinac sazvao je članove na sasta-nak. Br. Matešič Josip, društveni novinar i zamenik načelnika, otvorio je sastanak razloživši prisutnima značenje prednjačkog zbora prema pravilima i uputama dobivenim na prednjačkom tečaju u Karlovcu od brata Blaškoviča, načelnika župe.
Iza kako su se prisutni upisali u prednjački zbor pristupilo se izboru funkcionera. Jednoglasno su izabrani: za načelnika prednjačkog zbora: Mlinac Josipa, zamenika Matešič Josu, za tajnika Mohoriča Slavka, zapisničara Matešiča Josu, statističara Lukcža Igo-ra, novinara Matešič Josu, orudara Škrtič Milana, apotekara Matešič Peru.
Pojedine kategorije dobile su ove prednjake: prednjaik članstva i muškog naraštaja Mlinac Josip, prednjak žen-skog naraštaja Matešič Joso, prednjak muške i ženske dece Mohorič Slavko. Zamenik prednjaka članstva muškog naraštaja Matešič Joso, zamenik pred-njaka ženskog naraštaja i muške i ženske dece Mlinac Joso.
Za delegate na skupštinu Zupskih načelnika izabrani su Mlinac Josip i Matešič Josip.
Dne 12 o. m. održana je sednica upravnog odbora naše sokolske čete na kojoj je brat izvestilac Matešič Joso referirao o osnutku prednjačkog zbora, što je uprava uzela do znanja J. M-ć.
*
Dne 29 pr. m. održala je naša četa vanrednu sednicu uprave. Jedina tačka
dnevnoga reda bio je oproštaj s bratom Josipom Poslekom, župnikom, koji je premšten u Lukovdol. Brat Poslek je osnivač naše sokolske čete i priznati pesnik i pobomik Sokolstva i Jugosk>-venstva, radi čega je nemilo gonjen. Najpre su ga premestili u Gračac, a onda u Lukovdol. Sve što je poduzeto, pa i plebiscitarno traženje vernika, da ga se ostavi ovde, nije pomoglo. Njegovo premeštenje motivisano je s raznim neosnovanim razlozima, ali pravi razlog bio je svima jasan, kada je pre zadnjeg premeštaja dobio od duhovne vlasti obavest »da ga se nikako ne može ostaviti u Generalskom Stolu, radi poslednjih dogođaja.« A dogadalo se nije nista, nego to, da br. Poslek nije hteo citati poslanice i da je učestvovao na glavnoj skupštini sokolske čete, što je sigurno javljeno u Senj. Lani je vodena proti njega istraga da nije hteo misiti u pravo vreme, nego da je bio sa So-kolima, a br. Poslek je poveo sve Sokolstvo pravodobno u crkvu, koja je bila ptina sveta, kao nikada ranije. Sokolska četa i Opširina poslale su protest u Senj, ali bez uspeha.
Sednicu je otvorio u ime starešine br. Mato Puntarič pozdravivši br. Po-sleka i požalivši da nam ga otimaju u ovo doba, kada je najpotrebniji Sokolstvu i Jugoslovanstvu u ovom kraju. Iza govora brata Pimtariča uzeo je reč br. Mohorič Slavko, pretsednik PO, koji je u dugom govoru izneo rad pot-pretsednika PO br. Posleka istakavši, da se u svojoj skromnosti nije hteo pri-hvatiti pretsedništva PO iako je svojim radom zaslužio da bude na prvom mestu, ali on nije nikada tražio za svoj rad ni koristi ni slave.
Zatim je dao reč tajniku bratu Ma-tešiču Josi, koji je u kratkom govoru potertao rad brata Posleka za Sokolstvo, osobito u prosvetnom pogledu. Podvukao je činjenicu, da je njega brat Poslek »otkrio« i priveo u sokolsku zajednicu, gde danas s uspehom radi, dok jc pre bio rob klerikalizma. Zahvaljuje br. Posleku na svemu, što je učinio, kako za njega, tako i za opštu stvar sokolsku i narodnu. Na predlog brata Matešiča izabran je br. Poslek za doživotnog potpretsednika PO Sokolske čete u Generalskem Stolu.
Gromko pozdravljen uzeo je reč br. Poslek, koji je rekao: »Bračo moja, Sokolstvo jc naišlo u moj oj duši na največe razumevanje. Ja sam se s n j ime srastao, saživeo. Verujte mi, da sam u Sokolstvu našao najlepše ideale za kojima može da teži ljudska duša. Sokolstvo je organizacija, koja ima histo-riju, koja je gradila našu istoriju, koja je najviše pripomogla našemu oslobo-đenju i ujedinjenju. Sokolstvo ima bu-dučnost. Ono je narodno. Jugosloven ko je, taj mora biti i Soko. To su dva pojma koji su onda tek potpuni kad je svaki Jugosloven iskreni Soko i svaki Soko potpuni Jugosloven.« Zatim govori o ideologiji Sokolstva. Prelazi na činjenice i kaže: »Kad sam došao u Generalski Stol uticalo se na mene da osnujem Križarc. Medutim ja sam os-novao Soko. Pitao sam bivše Orlove hoče li u Soka. Isto sam pitao i bivše Hrv. Sokole. I jedni i drugi su mi odgovorili da su siti plemenske i verske borbe. I jedni i drugi pristupili su u Soko. Br: Tatalovič i Mohorič bili su Hrv. Sokoli, druga brača također, a nekoji i Orlovi. Svi smo se snašli u SKJ. kao u svojoj kuči. Brat je brata poštivao. Nisu smetale nikome plemenske ni verske razlike. Moji Sokoli po-laze u crkvu, obavljaju svaki dužnosti svoje veroispovesti, a da jedan dru-gom to ne spočitava ili brani. Dapače, brača pravoslavni polaze korporativno u katoličku crkvu na svaku važniju crkvenu svečanost, jer nema u mestu pravoslavne crkve. Kao kat. svešteniku Sokoli su mi u svemu na ruku. Sokoli administriraju kod oltara, Sokoli i So-kolice pevaju na koru, Soko s vira na orguljama. Sokoli su najrevniji polaz-nici crkve i t. d. Ja sam bio zgrožen, zaprepašten, kad sam dobio u ruke po-slanicu Kat. episkopata proti Sokolstva. Zašto se nije pitalo nas sveštenikc, koji smo u neposrednem kontaktu s narodom, o sokolskom bezverju. Poznava-juči Tirša (Slava mu!), poznavajuči sokolsku ideologiju, poznavajuči naše »Puteve i ciljeve« i dr., ja sam se s boliu u duši pitao: zašto je Sokolstvo ovako napadnuto? Danas, nakon po-znatih izjava crkvenih dostojanstvenika ublažena je donekle oštrica poslanice, ali u našim dušama ostala je bolna rana. Medutim slučajevi prof. Spinčiča, don Ivaniševiča, pa ako hočete — moje malenkosti, govore jasno, da se ide za progonom sveštenika sokolski i jugoslovenski orijentarisanih.«
Rabljena limena giazbala
za glazbu od 10—16 ljudi kupilo bi Sokolsko društvo Novi Vinodolski. Po-nude slati na upravu društva.
a
Pekarski pomočnik
Ozbiljan i vešt svim pekarskim poslovima, kao i kod običnih parnih peči s višegodišnjom praksom, traži mesto poslovode ili pomočnika. Ide u sva mesta u zemlji.
Ponude slati na Sokolsku četu Bruvno (Savska banovina).
Govori zatim o moralnom odgoju u Sokolstvu. »Trebali bi naši protivnici videti koliku moralnu ulogu igra Sokolstvo na selu. Tamo gde je Soko nema nočnog klatarenja, ni nemoralnih ispa-da, jer u sokolani mladež nalazi pot-streka za pobude u lepom i plemeni-tom, k istinitom i dobrom.« Potcrtava veliku ulogu koju Sokolstvo vrši kao telovežbena organizacija: »Zdrav duh je samo u zdravom telu. Sokolstvo stvara zdrave generacije, koje če biti otporne protiv svake najezde. Zdrav narod — jaka država.« Govori o dužnosti sveštenstva u vezi s javnim radom. »Ako je moje stado na krivu putu moram ga učiti dobru. Zato je baš sveš-tenstvu dužnost da stupa u Sokolstvo, osobito na selu, i da vodi sokolske pripadnike u okviru sokolske ideologije k Istini, Lepoti i Dobroti, t. j. do najviše Istine i največe Pravde, do Boga.
Burno pozdravljen završava br. Poslek svoj govor: »Soko sam, i Soko biču... Sada i uvek! Nikakva me sila neče odvratiti od Sokolstva ... Zdravo!«
Burno aklamiran završio je brat Poslek svoj govor oprostivši se dirljivo od prisutnih, koji su dugo klicali svečeniku i Sokolu — mučeniku župniku i rodoljubu bratu Josipu Posleku, sokolskom pesniku.
Drugi dan ispratili su pretstavnici Sokola br. Posleka na stanicu i poželeli mu srečan put. — J. M-č.
Župa Kranj
ŽUPNA SKUPŠČINA
Sokolska župa Kranj je imela svojo redno glavno skupšično v nedeljo, dne 26. marca 1933 ob pol 9. uri v Narodnem domu v Kranju. Starešina brat dr. Franc Šemrov je otvoril glavno skupščino z nagovorom, v katerem se je v kratkem dotaknil vseh važnejših dogodkov v župi, kakor tudi splošno v Sokolstvu. Omenil je poslanico jugo-slovenskega katoliškega episkopata, ki pa ni rodila zaželjenega uspeha, kar se vidi že iz tega, da se pripravlja ustanovitev dveh novih društev v župi. Omenil je tudi 70-letnico ustanovitve Sokolskega društva v Ljubljani ter pozval članstvo, da se pridno pripravlja za pokrajinski zlet v Ljubljani.
Skupščine se je udeležil zastopnik Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije br. Verij Švajgar in kot zastopnik sre-skega načelstva načelnik brat dr. Franc Ogrin.
Iz skupščine so bili poslani brzojavni pozdravi Savezu SKJ in ministru za telesno vzgojo naroda bratu dr. La-voslavu Hanžeku.
Poročila tajnika br. Josipa Cvara, načelnika br. Vinko Beznika, načelnice s. Nade Še go ve, prosvetarja br. Jakoba Spiearja ter blagajnika br. Josipa Tajnika so bila natisnjena in razposlana vsem društvenim delegatom v pretres.
O	vseh poročilih sc je razvila živahna debata, v kateri so bili stavljeni različni predlogi, ki so stremeli za čim popolnejšo poglobitev sokolskih idej med članstvom.
Iz posameznih poročil posnemamo, da je štela župa lansko leto v 29 društvih in 5 četah 2647 članov, 957 članic, 269 moškega, 168 ženskega naraščaja, 845 moške in 729 ženske dece, torej skupaj 5615 pripadnikov.
Župne tekme so se vršile dne 5. junija 1932 na Koroški Beli. Tekmovalo je 39 članov, 21 članica, 25 moškega in 35 ženskega naraščaja, torej skupaj 120 oseb.
Župni zlet se je vršil dne 19. junija v Stražišču. V povorki deca ni sodelovala. Nastopilo pa je 26 moškega naraščaja v kroju, 81 ženskega naraščaja, od teh 10 v slavnostnem kroju, 273 članov, od teh 225 v slavnostnem kroju, 139 članic, od teh 9 v slavnostnem kroju, 13 praporov, skupaj tedaj 531 oseba. Na popoldanskem javnem nastopu je nastopilo skupaj 1057 oseb.
Vsesokolskega zleta v Pragi se je udeležilo 54 članov, 34 članic, 6 moškega in 9 ženskega naraščaja. Od udeležencev odpade sedem bratov in sedem sester na tekmovalce f-ke). ki so nastopili kot župna vrsta na praških tekmah.
Delo župnega smučarskega odseka je bilo v pretečenem letu posvečeno dopolnitvi organizacije društvenih smučarskih odsekov z namenom, da to te-lesnovzgojno panogo postavimo na lastne noge, za kar so nam potrebni lastni vodniki in sodniki. V ta namen je odsek razpisal na dan 10. jan. 1932 izpite za sodnike pri smuških tekmah, ter je izpit položilo 8 bratov s prav dobrim uspehom. V času od 10. do 17. januarja 1932 se je vršil župni smuški tečaj v Mojstrani. Dne 24. januarja 1932 so se vršile na Bledu župne smučarske tekme za člane, članice, moški in ženski naraščaj. V župi je sledeče število smučarjev: 452 člana, 85 članic, 190 moškega, 42 ženskega naraščaja, 251 moške in 38 ženske dece, skupaj tedaj 1058 oseb.
Prvič so se v pretečenem letu vršile župne plavalne tekme in sicer dne 21. avgusta 1932 na Bledu.
Čas od 3. oktobra pretečenega leta pa do 8. januarja t. 1. je bil določen za izobrazbo prednjaštva in so se v tem času vršili za vsa društva in čete župe društveni prednjački tečaji, ki jih je vodil žnpni prednjak br. Rakar. Tečaje je obiskovalo 197 oseb.
Župno načelništvo je v začetku pretečenega leta izdalo poseben pravilnik za prirejanje javnih telovadnih nastopov v 1. 1932 in to z namenom, da se dvigne vrednost javnih nastopov in da se odpravijo napake, ki so se ob takih prilikah tako često dogajale. Glavne določbe novega pravilnika so bile, da se je župa v tehničnem pogledu in še to le s posebnim ozirom na prirejanje javnih telovadnih nastopov, razdelila na šest skupin. V okviru iž-danega pravilnika se je v letu 1932 vršilo 19 javnih telovadnih nastopov, ki so pretežno prav dobro izpadli in ki so dokazali, da je bila započeta reorganizacija popolnoma na mestu.
V	kolikor so društva točno pošiljala poročila o telovadnem obisku je telovadilo poprečno na uroi članov 242, članic 160, moškega naraščaja 145, ženskega naraščaja 103, moške dece 400, ženske dece 436. Statistični pregled dalje izkazuje, da telovadijo vsi oddelki samo v 13 društvih, medtem ko se v treh edinicah telovadba sploh ne vrši.
Delo v župnem prosvetnem odboru je bilo zelo pestro. Dne 19. marca KШ se je vršil v Kranju prvi župni prosvetni dan. Dopoldne je bil zbor društvenih prosvetarjev, ki se ga je udeležilo 11 društev. V svrho propagande za lutkarstvo je priredila Češka beseda udeležencem lutkarsko predstavo.
Popoldne pa se je priredil koncert, ki ga je oddajala ljubljanska radio postaja. Nastopili so združeni orkestri in zbori ter posamezni pevski zbori 8 društev. Pri prireditvi je sodelovalo 116 pevcev, 62 pevki, 97 dece v mladinskem zboru ter 36 godbenikov. V dneh
10.	in 11. decembra se je vršil v Kranju prosvetni tečaj, na katerega je 26 edinic odposlalo 50 udeležencev. Župa se je udeležila po svojih zastopnikih saveznega osemdnevnega lutkarskega tečaja v Ljubljani in osemdnevne sa-vezne prosvetne šole v Novem Sadu. Proslava stoletnice Tyrševega rojstva se je vršila v 23 društvih in 4 četah, proslava narodnega in sokolskega praznika 1. decembra pa v 25 društvih in 4 četah. Glasom poslanih letnih poročil jc bilo v posameznih edinicah 135 sokolskih predavanj in 442 sokolska govora pred vrsto. Drugih predavanj jc bilo 91, drugih govorov pred vrsto pa 47. Društvenih in debatnih večerov jc bilo 264, gledaliških predstav 174, lut karska predstava 1. kino 73, koncertov 13, zabav 59, akademij 28, zletov 74.
Župna blagajna je poslovala v okviru na glavni skuščmi odobrenega proračuna, ter izkazuje denarni promet Din 131.935*56, blagajničnega pre bitka pa Din 11.732' 15. Proračun za leto 1933. se je odobril v predlagani višini. Župni prispevek ostane neizpre-menjen kakor prejšnje leto.
Blagajnik in uprava sta dobila na predlog revizijskega odbora razreš-nico.
Določilo se je, da se vrši župni izlet dne 4. in 5. junija t. 1. v Kranju.
Pri na to sledečih volitvah je bila predlagana Savezu v potrditev skoro vsa dosedanja uprava.
Pripomni se, da so se udeležili glavne skuščine zastopniki vseh v župi včlanjenih društev, razun dveh.
SOKOLSKO DRUŠTVO TRŽIČ
Lutkovno gledališče Sokola Tržič je priredilo dne 25. in 26. t. m. svojo drugo predstavo. To pot so prvikrat nastopili domači igralci novinci. Uprizorili so pravljično igro »Kralj Lavrin« v spretni režiji br. Christofa. Igra je bila naštudirana prvovrstno in je dosegla popolen uspeh. Igralci novinci po mnenju gledalcev niso prav nič zaostajali za brati iz Ljubljane, ki so pretekli mesec gostovali iz prijaznosti z velikim uspehom pri nas in nam pokazali svojo umetnost. Glavna zasluga gre pač režiserju, ki je iz te igrice ustvaril res nekaj posebnega in zrežiral posamezne scene do potankosti. Prav posebno je ugajala scena, ko Ga-šperček vrti na ražnju pečenega prašiča, dalje ko pojeta pijana razbojnika Trot in Brus, pijeta in plešeta ter scena v gozdu, ko se odpre začarano drevo in se prikaže Kralj Lavrin, gozdni duh. Da je pa predstava tako iepo uspela, gre pa še posebna zasluga br. Stcru, našemu odličnemu sokolskemu delavcu, ki je pri tej igri pokazal res izredne islikarske zmožnosti. Ustvaril nam je šest krasnih scenerij, ki jih je občinstvo naravnost občudovalo. — Lutke so vse iz Prage, krasno izdelane in prav ts^ko oblečene. Izvan-redne obleke so napravilo naše_ sestre in so se pri tem najbolj odlikovale sestre Lajovičeva, Нпукоуа in Erjavčeva. Vseh predstav je bilo pet in to dve za odrasle in tri za mladino. Obisk je bil odličen in so se odrasli prav tako nasmejali od srca in zabavali, kakor otroci. Opaža pa se, da se vrši velika agitacija proti gledališču od gotove strani in to posebno pri otrocih. — Dosedaj nismo imeli v Tržiču prav nobenih pravih mladinskih prireditev, razven par koncertov. Mladina je obiskovala razne predstave Prosvetnega društva na Skali in v Sokolnici, ki pa
—	kar moramo priznati — po večini niso bile baš najprimernejše otrokom. Načelnik Christof si je pa nadel lepo nalogo, da je ustvaril res nekaj umetniškega, kar je namenjeno predvsem mladini. Zagrizenost pa je tako velika, da se otroke odvrača od posečanja
predstav in nekateri starši ne privoščijo svojim otrokom ljubke in nedolžne zabave, a to samo zato, ker je sokolska. Ta zagrizenost se seje v mlada srca celo najmlajšim, ki pohajajo še otroški vrtec. Tisti, ki sejete to ne-razpoloženje in sovraštvo, ali res ne čutite in ne uvidite, da v svoji zaslepljenosti ne ravnate prav? Kdaj bo konec hujskanja in krivične agitacije?
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO
V DOLENJI VASI PRI RIBNICI
Tukajšnje sokolsko društvo je dne 5. februarja priredilo v šoli predavanje
o	sodobni gospodarski krizi. Predaval je g. dr. Mihelak od Zveze kulturnih društev in je za to njegovo predavanje bilo jako veliko zanimanje. Bilo je 79 poslušalcev, ki so pazno sledili predavatelju. Po predavanju pa je bila živahna debata.
Dne 25. februarja pa je predaval članstvu prosvetar br. Vončina Drago a velikem jugoslov. škofu Stross-mayerju.
V	nedeljo, dne 26. febr. smo pa imeli priliko poslušati predavanje g. ing. Jamnika o zadrugarstvu. Predavanje je bilo zelo zanimivo, ker je bilo vzeto popolnoma iz vsakdanjega praktičnega življenja. Navzočih je bilo 33 poslušalcev. Tudi po tem predavanju je bila obširna debata, kar dokazuje, da je ljudem treba takih predavanj in da jim pazno sledijo, ker le na tak način bodo s pomočjo izobrazbe mogli uspešno gospodariti. — Prosvetar: Vončina Drago.
SOKOLSKA ČETA NOVA SELA
Dne 25. marca t. 1. se je vršil v prostorih narodne šole v Banjaloki redni občni zbor sok. čete Nova sela. Udeležba je bila prav dobra. Posebno je treba omeniti, da so se udeležili zbora tudi nekateri delegati odbora matičnega društva Kočevje z bratom starosto Lovšinom na čelu. Občni zbor je otvoril br. starosta Anton Curl ter pozdravil navzoče. V svojem nagovoru jc hkrati orisal zgodovino naše mlade čete od ustanovitve do danes. Nato je sledilo poročilo sestre tajnice, ki je v jasnih potezah očrtala vse delovanje, spremembe in število članstva ter dopisovanje s posameznimi sokolskimi edinicami. Sledila so poročila br. blagajnika, načelnika, prosvetarja in naposled revizorjev.
Celotni odbor je dobil razrešnico s pohvalo. Zatem se je oglasil k besedi starosta kočevskega društva brat Lovšin, ki je v jedrnatih besedah orisal program in smernice Sokolstva. Za svoja izvajanja je žel vsestransko odobravanje.
Za njim se je oglasil br. prosvetar Prešeren, ki je z zanosom govoril o nalogah in težnjah, ki naj dičijo pravega Sokola. Njegove besede so vzbudile v članstvu veliko navdušenje in odobravanje. Temu je sledila volitev nove četne uprave. Starosta br. Prešeren Dolfe, podstarosta br. Curl Anton, tajnica s. Prešeren Vida, blagajnik br. Kajfež Anton, načelnik br. Klarič Jože, prosvetar br. Prešeren Dolfe. Odborniki: br. Rački Jože, br. Gotenc Matija, br. Curl Jože. Za revizorja sta bila izvoljena s. Klemenčič Julija in br. Glad Jože.
K sklepu povzame besedo novi br. starosta, ki se zahvali v imenu cele novoizvoljene četne uprave za poverjeno zaupanje in poziva ponovno članstvo naj nadaljuje pot z isto vnemo in naj privabi v naš krog še druge.
Župa Maribor
SOKOLSKA ČETA MALA NEDELJA
Naša četa je priredila na praznik 25. III. proslavo »Materinskega dne«, ki je vsestransko dobro uspela.
Dramatski odsek pripravlja zgodovinsko ljudsko igro »Razbojnik Guzaj« (spisal Ernest Tiran), ki jo bo uprizoril v nedeljo 30. aprila.
Sokolska godba na bo priredila v nedeljo 21. maja tombolo, za odplačilo dolga na godbenih inštrumentih.
Javni telovadni nastop je določen za 16. julij. — Vsa bratska sosednja društva in čete prosimo, da upoštevajo te datume in nas posetijo v obilnem številu. — Zdravo!
Župa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO BAČKO PETROVO SELO
Upravni odbor društva imao je 1 aprila 1933 god. redovnu sednicu. Na dnevnom redu je bilo: 1) Izveštaj funk-cionera; 2) Brisanje članova; 3) Prispela naredenja i 4) Eventualija.
Prvi je podneo svoj izveštaj načelnik brat Rajko Korovljev. Njegov je izveštaj bio dosta opširan, ali na-žalost, i dosta nepovoljan po društvo. Na prvom mestu je spomenuto, da nema pomočnika, a kamo li zamenika, i da je apsolutno osamljen u radu. Posle njega su govorili brat starešina Roman Sladič, prosvetar Sima Majinski i novinar Aleksandar Kokukin. Na-kon kratke diskusije usvojen je predlog brata novinara, da načelnik brat Rajko Korovljev podnosi upravnom odboru mesečni izveštaj, najkasnije do 10 svakog meseca, o pohadanju vežba-ča, časova vežbanja i da upravni odbor svaka 3 meseca u svojoj sednici pretrese te izveštaje i da donese brisanje onih vežbača iz članstva, koji ne po-hadaju uredno, odnosno, koji ne dolaze na časove vežbanja. Nadalje je prim-ljen predlog brata starešine, da članovi upravnog odbora pohadaju češče časove vežbanja i time da pomažu bratu načelniku, kojom prilikom treba da o-drže i predavanje.
Drugo pitanje je bilo dosta delikatno. Upravni odbor je trebao doneti odluku o brisanju onih potpomažučih članova, koji su u večom zaostatku s plačanjem članarine. Posle izveštaja blagajnika — brata Stevana Vujčine i kratke debate, odbor je doneo rešenje, da se 6 članova briše iz članstva.
Nakon toga je tajnik — brat Ne-bojša Viškovič pročitao prispela naredenja, te je time sednica bila zaključena, pošto je prethodno starešina op-širno izneo izveštaj kao delegat sa žup-ske glavne skupštine.
Posle završene sednice upravni odbor je korporativno otišao u sokolanu, gde su vežbači sproveli jednu tačku, te posle toga je starešina održao pri-godan govor.
SOKOLSKO DRUŠTVO BAČKA TOPOLA
Sokolsko društvo u Bačkoj Topoli uspelo je da dade društvu nov polet, prikupivši oko sebe mladinu i sve ono što je nacionalno. Bez preterivanja može se reči, da je ovo stožer društvenog života. Kao takvo ono ima danas velik broj dece i naraštaja. Za želiti je da se broj članova vežbača još više pojača.
Celim prosvetnim radom društva rukovodi prosvetni odbor na čelu s br. Josipom Marošem, nastavnikom gra-danske škole. On je uspeo da stvori razne sekcije uz saradnju svih članova Sokola, te ovo društvo ima: vokalnu i instrumentalnu sekciju za negovanje naše nacionalne muzike. Osim toga osnovana je i diletantska družina, kojoj je cilj populacija nacionalnog dram-skog rada.
Sve ove sekcije i odredi rade intenzivno i s mnogo volje, pa su ovog meseca istupili na tri izvanredno uspela sela: dečjem, naraštajskom i član-skom selu, koja su otvorena predava-njima br. Josipa Marota, Dure Trbo-viča, nastavnika gradanske škole, i starešine Sokolskog društva br. Koste Lavirca, koji je sve svoje vreme upo-trebio na razvitak Sokolskog društva u Bačkoj Topoli. Njegov je uspeh oči-gledan, kad čovek posmatra akademije, sela i imovinu tog društva.
Na svim tim selima u martu bio je rekordan broj publike, koja je svaki put spontano pozdravila i zahvalila se aplauzima pojedinim prednjacima i načelniku br. Arasu posle svake vežbe.
Ovakav organizovan rad najbolji je odgovor na napade upučene Sokolu ma s koje Strane oni došli.
Nove knjige
za prosvetare i tehničare!
Vinko Zaletel:
Zgodovina telesne vzgoje in Sokolstva
Str. 264, mala osmina. Cena 48 Din Drag. Šulce:
Sokolski sustav telovežbe
Str. 269, velika osmina. Cena 55 Din Georgea Hebert-StaneTrček:
Šport zoper telesno vzgojo
(Le »port contre 1’education payhique)
Str. 52, mala osmina. Cena 10 Din
Jugoslovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom
Župa Osijek
SOKOLSKO DRUŠTVO VALPOVO
U subotu 1 aprila 1933 održalo je naše Sokolsko društvo u dvorani Hr-vatske čitaonice svoju akademiju, na kojoj je prikazan rezultat telovežbenog rada u zimskim mesečima.
Akademiju je otvorio društveni starešina oduljim govorom, u kojemu je izneo Tiršev ideal telesnog uzgoja naroda — antički helenski odgoj, i pri-kazao potrebu obvezatnog telesnog uzgoja omladine baš u današnjim teškim vremenima. Sledili su nastupi pojedinih kategorija. Prvi su nastupili dečaci sa slikovitim vežbama »Petorice« od Mud-roga. De voj čice su izvele »Vežbe s maramicama« od Manje Vojinovičeve, a naraštajci od Mudroga »ritmički sa-stav« po Lisztovoj II Rapsodiji. Dečaci su ponova nastupili i izveli dve skupine. Naraštajke su vežbale »More adrijansko« s veslima, od Marijana Bo-rasa. Članovi su odvežbali vežbe duha i tela« od Frana Lhotskoga, recitovanje stihova br. Ilije Mamuziča bilo je vrlo dobro i skladno. Akademija je zavr-šena nastupom članica, koje su izvele ritmičku vežbu »Narcis« od Slave Vučkovič.
Sve su vežbe dobro izvedene; ras-pored je bio raznovrstan i skladan, sve su se vežbe svidele gledaocima, a na-ročito »Narcis«, koji je svojom osobi-tom dekoracij om, efektom svetla, i krasnim sadržajem oduševio publiku. Vežbe je pratila na glasoviru s. Ružen-ka Zahradnik, lepo i skladno.
Priredba je bila prema mesnim prilikama dobro posečena, bolje nego lani, tako da možemo reči, da je akademija svakako uspela.
Župa Sarajevo
SOKOLSKA ČETA GORNJI VAKUF
Sokolska četa Gornji Vakuf je dne 19 marta o. g. svečano otvorila svoju čitaonicu. Svečano otvorenje je počelo u 20 časova. Starešina čete, brat H. Tes-keredžič, je prigodnim govorom otvorio čitaonicu, a zatim je prosvetar čete, brat A. Reič, održao predavanje o Petru Preradoviču. Predavanje je bilo vrlo lepo obradeno. Na kraju je brat pre-davač pozvao braču i sestre da se što više skupljaju u svojoj čitaonici, koja treba da bude središte sveg društvenog života u selu.
Na ovom svečanom otvorenju učestvovao je i četni tamburaški zbor voden bratom A. Viličem, pročelnikom glazbenc sekcije.
Župa SuSatc - Rijelca
SOKOLSKO DRUŠTVO GOSPIĆ f Stevo Obradovič
U nedelju 26 marta sklopio je za uvek svoje umorne oči naš »papa Stevo«. Pripadao je generaciji učitelja, koja je pripremala teren i krčila put našemu oslobodenju. Njegov životni pra-vac bio je jasan i odreden. Sokolsko geslo — »ni koristi — ni slave,« bilo je i njegovo. Njemu je pridružio i ono »sve za druge, a za se nista« i tomu je ostao dosledan do svoga poslednjeg daha. Preganjan od austro-madžarskih vlasti (premešten je 25 puta u 21 godini drž. službe) nije klonuo, več jeustrajao u radu — ne za se, niti za svoje — več za opšte narodno dobro. Jz te borbe izišao je materijalno oštečen, ali kao moralni pobednik. Njegovom smreu ne-stalo je jedne svetle ličnosti, nestalo je iskrena borca za narodnu slobodu i jedinstvo, nestalo je čoveka, koji je svojim radom zadužio ne samo svoju Liku, več ceo naš narod.
Sokoli Gospiča i okolice ispratili su ga u znak poštovanja do njegova poslednjeg boravišta, a i sa ovoga mesta opraštaju se s njime rečima: »Papa Stevo, za sav Tvoj nesebični rad hvala Ti i večna Ti pamjat«. bvm
Župa ŠibeniK-Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO KISTANJE
Dana 26 marta o. g. upravni odbor ovoga društva održao je zajedni-čki sastanak sa upravnim odborima područnih seoskih četa.
Sastanak je otvorio brat starešina M. Budimir, nakon čega je dao reč svom zameniku bratu S. Maleševiču, koji je u tančine obrazložio svrhu ovoga sastanka, napominjuči, kako je svaki upravni odbor odgovoran za buduči rad i napredak svoje čete. — Nagla-šava, da svi funkcioneri moraju da ra-dle što jačorn voljom, znajuči, da njihove čete čekaju velike duznosti; če-kaju ih javni istupi u Dcvrskama i Biovičinoselu na Petrovdan; čeka ih Sušak i Dalmatinsko Kosovo. — Za vreme čitavog svog govora brat Malc-ševič bio je više puta prekidan pokli-cima Kralju, Otadžbini i svom vrhov-noin starešini.
Po svršenom govoru brata Male-ševiea svaki funkcioner Matice dao je kratak uput istoimenim funkcionerima četa o radu koji zaseca u njegov de-lokrug.
Za vreme čitavog sastanka vladao je veliki interes sa strane svih prisut-nih, a ovaj jc dobio punog izražaja pri kraju, kad sc je jedan stariji brat ki-stanjske seoske čete obratio u. o. matice vrlo lepim rečima.
SOKOLSKO DRUŠTVO MANDALI-NA
Ove godine pokazao je mandalin-ski Soko sustavniji i marljiviji rad. Biče sletovi u Ljubljani i na Sušaku, a u samoj če se Mandolini početkom juna održati okružni slet župe .Šibenik-Zadar, s kojim če biti povezana i društvena natecanja za izbor natecatelja u Ljubljani. Ovom prigodom prirediče Sokolsko društvo Mandalina i svoju javnu vežbu. Treba se za sve ovo pripravljati. Zato več u društvu vežbaju marljivo sve kategorije. U sve ih vežba 149, a ovo je zavidan broj za ovako malo selo.
Kako Soko nema doma, moraju članovi vežbati u školskoj dvorani u veoma nezgodnim i nezdravim prosto-rijama. Netom nastupe topliji dani vežbače na zemljištu, koje mu je dala na uporabu Mornarska komanda. G. Komandantu je društvo veoma zahvalno na pomoči i uslugama. Veseli nas sve tešnja saradnja Kr. mornarice i Sokola. Radi se i za akadefniju za Zrinsko-Frankopanski dan. Diletanti se
Župa Tuxla
SOKOLSKO DRUŠTVO DOBOJ
I u našem društvu održan je 60-satni prednjački tečaj (od 12 II do 13 III o. g.). Tečaj je položilo 5 članova i 2 članice.
Na tečaju su predavali: br. Ivanovič Bogdan, načelnik (Sustav, Strojeve
spremaju, vežbači vežbaju, slikari ureduju pozornicu. Prošlog meseca održala su se 4 predavanja i 16 nagovora. Nastoji se postiči skladan rad duševnog i telesnog uzgoja.
Društvo oskudeva na spremnim silama. Zato velik teret pada na sposobne i voljne rada. Na jednomeseč-nom župskom prednjačkom tečaju u ■Šibeniku prisustvuju sa strane naše;: Sokola braea Pender Mate, radnik i Vlahovič Vlaho, učitelj. Ovaj če na staviti i prosvetni. Društvo čeka i veliki posao ravnanja i uredenja vežba-lišta, jer je tlo kamenito i strmo. Društvo če nabaviti i barjak.
Sokolsko društvo Mandalina bro-ji sada 231 člana. Posle ovogodišnje glavne skupštine upisala su sc u društvo 42 nova člana i uvek se prijavljuju novi. Dobar znak i najbolja svedodžba za Soko, jer ga narod ispravno shvača kao društvo u kojemu se uzgaja i ople-menjuje, širi poštenje i istina, smisao za rad i tačnost i gde vlada pravi krščanski duh: duh ljubavi, bratstva, slobode i jednakosti.
razvitak. Dr. Ertl Jo\ran, prvi starešina Sokolskog društva, upisao se u dobro-tvore davši novčanu pomoč, kao
i	brat Rašič Gavra, sreski načelnik, br. Jovanovvič Dorde i dr. Dušan Matano-vič, javni beležnik, te je društvo došlo u mogučnost da nabavi sprave. Mesna organizacija Narodne odbrane još u samom početku razvijanja društva podarila je Sokolskom društvu lepu
Polaznici i predavači prednjačkog tečaja Sokolskog društva Doboj, održanog od 12 II do 13 III 1933
vežbe i Vežbači čas); br. Dučič Ljubo, starešina (Istorija Sokolstva); br. Ci-pruš Aleksander, prosvetar (Ideologija i Organizacija); br. Mahnič (Vežbe na spravama); sestra Metulj, zam. načel. (Proste vežbe, Skupine, Igre); br. dr. Dananovič (Zdravstvo).
Polazak tečaja bio je vrlo marljiv.
Br. pretsednik Odbora za gradnju Sok. doma u Doboj u sazvao je 26 marta o. g. širu konferenciju gradana da se i šira javnost zainteresuje za akciju oko podizanja Sok. doma (koja postoji još od 1926 god.) Na konferenciju je došao priličan broj pozvanih. Nakon pozdrava br. starešine i br. Duriča, pretsednika Odbora za podizanje Doma, govorili su brača: Avdič Muso, grad. načelnik i Gojkovič Vuksan, starešina sreske ispostave. Obojica su is-takli važnost Sokolstva, kao i potrebu zajedničkog rada čitavog gradanstva na podizanju Sokolskog doma. Posle govora pomenutc brače upisivali su pojedini gradani prilog za dom.
St. Ivezič.
SOKOLSKO DRUŠTVO ODŽAK
Meseca januara ove godine Sokolsko društvo u Odžacima, posle jedno-godišnjcg uspešnog rada, održalo jc svoju redovnu godišnju skupštinu na kojoj je pretresen rad stare uprave i izvršen izbor nove uprave, s malim izmenama. Za starešinu Sokola izabran je brat Jovanovič Dorde, starešina sreskog suda, potstarešina društva, koji jc više od godinu dana neumornim radom vodio društvo. Njegovom ini-cijativom bačeno je seme sokolske ideologije u redove mladeži, koja sc okupila u vrstu Sokola i danas društvo broji oko 340 članova. U novu upravu ušao je i brat Rašič Gavra, sreski načelnik, koji jc sokolsku akciju svesrd-no pomogao.
Društvo je uspelo da u jednom periodu od godine dana održi nekoliko javnih nastupa, sokolsku akademiju sa sudelovanjem bratskog Sokolskog društva iz Sombora, da pristupi na javni slet, održan prošle godine u Sta-rom Bečeju, da sudeluje na svesokol-skom sletu u Pragu, da održi nekoliko vrlo uspelih zabava, koje su dale dru štvu i materijalne potpore. Društvo je priredilo i niz predavanja o ncumrlom Tiršu, održan je pomen vladici štros-majeru i održano uspelo predavanje o velikom Jugoslovenu i poborniku sokolsko ideje.
U razvoju društva zabelezeno je lepih momenata dobrotvora, koji su svojom pomoču omogučili društvu lep
novčanu svotu od 5000 Dinara, i time stvoren je preduslov za uspešan radi društva. Opština odžačka odredila je izvesnu pomoč društvu i dodelila zgradil za sokolanu, te društvo raspolaže sa svojom uredenom vežbaonicom, gde se redovno održavaju časovi vežbe.
Župa Vel. Bečkerelc
SOKOLSKO DRUŠTVO MOKRIN
Sokolsko društvo Mokrin, održalo je svoje drugo 6elo. Program je bio sledeči: 1) Predavanje »Vaspitanje dece i Sokolstvo«, s. Bosiljka Bclošević, 2) »Car Petar«, recitacija; 3) »Snežana«, bajka u tri čina, izveo muški i ženski podmladak; 4) »Gavran i Soko«, recitacija; 5) Vežbe s lukovima, ženski podmladak. Uspeh sela u moral-nom pogledu odličan. Predavanje s. Be-loševičke bilo je pažljivo saslušano. »Snežana« je bila dobro sprcmljena od strane br. Nikole Brcncra, koji je mnogo truda uložio da se ova bajka što lepše prikaže. Mladi diletanti odigrali su svoje uloge vrlo dobro. Publika ih je za taj njihov trud na (kraju nagradila dugim aplauzom. U materijalnom pogledu uspeh je zadovoljiv, jer su cene bile niške 1 i 2 Din. Poseta dobra. Društvo če prirediti još nekoliko ovak-vih sela, jer se do sada pokazalo da su ista močno sredstvo za sokolsku propagandu, a i za društvenu blagajnu lep dobitak. — D. A.
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVA CRNJA
U našem mladom društvu, čiji su pripadnici sami katolici i pored epi-skopske poslanice, razvija sc sokolska ideja vrlo zavidno, ne obaziruči se na to, »ko sc kako krsti«. Omladina neumorno dolazi u sokolanu, u kojoj nemarno sprava, jer smo početnici, jer smo još materijalno siromašni, ali uz jaku volju, sve čemo polako nabaviti: »kamen po kamen palata, zrno do zrna pogača«.
Ovogodišnji rad naročito pada u oči. Blagodareči neumornom bratu starešini Koji Jovanoviču, koji svojim duhom vodi napred svoje članstvo, uspelo se da sc održi nekoliko sela, akademija i dr., gde jc uspeh bio zadovolja-vajuči, kako moralno, tako i materijalno.
Članovi su rešili da medu sobom,
i	svojim stanovništvom, prikupe prilog i od toga kupe sokolsku zastavu, pod koju če se posle skupiti na rad;
i	koja če sc gorilo lepršati nad glavama njihovim.
Protestni telegrami
sokolskih župa* drtišlava I čela protiv poslanice
Katoličkog episkopata
(Nastavak.)
Salaš. članovi Sokolske čete u Veli; kom Jasikovu, sreza Krajinskog, najener; gičnije osuđuju napad na Sokolstvo od strane Katoličkog episkopata. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Načelnik čete Miloš Miloševič.
Žagubica. Najoštrije osudujetno ruše* nje državnog i narodnog jedinstva i napa* daj na Sokolstvo od strane Katoličkog epi« skopata. Odobravamo svaki korak Savaza kraljevine Jugoslavije protivu ovih napa; daja na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Ju* goslavija! — Starešina Sokolskog društva Stojan St. Filipovič, tajnik Radoslav Bosič.
Donji Milanovac. Sokolsko društvo u Donjem Milanovcu izrazuje svoje ogorče« nje protiv nameravanog rušenja državnog jedinstva i napadaja Katoličkog episkopa« ta protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! — Starešina Čudnov* ski, sekretar Sanevič.
Jabukovac, Protestujemo protiv poznaš te poslanice Katoličkog episkopata. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Uprava Sok. društva Jabukovac.
Salaš. Povodom napadaja poslanice Katoličkog episkopata dižemo svoj glas sa uzvikom: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starešina Sokolske čete Miloš Nicič.
Salaš. Povodom napadaja na narodno i državno jedinstvo i napada Katoličkog episkopata na naše Sokolstvo, umoljavamo vas, da se torne stane na put. Živeo Kralj Aleksandar! Živela Jugoslavija! Starešina Sok. čete Glogovič Nedeljko Stefanovič.
Negotin. Sokolsko društvo Negotin > Krajina pridružuje se spontano opštem ogorčenju jugoslovenskih Sokola povodom poznate poslanice Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Sokolska falanga če »e« odoljivo srušiti sve neprijatelje našeg jedin; stva. Uveravamo bratski Savez da smo vazda svi za jednoga, jedan za sve. Žive ) Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! — Stas rosta Tomov.
Niš. Rušilački rad protivu jedinstva naše mukom i žrtvama ostvarene države i istodobni napad Katoličkog episkopata na Sokolstvo, zatočnika i neimara jugosloven; skog narodnog i državnog jedinstva u redo« vima našim pobuduje osečanje gneva i ogorčenog protesta protiv rušilaca mira. Protestujemo protivu takovog rada i po; zdravljamo jedinstvenu Jugoslaviju. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija' — Sokol, društvo Niš. Starešina Milan Stevanovič, tajnik Rad. Popovič.
Salaš. Napad poslanice Katoličkog epi« skopata na Sokolstvo, kroz čiju se ideolo« gi.'u širi i jača bratstvo, ljubav i nacional« na svest sve braće u mirnoj nam otadžbi« ni Jugoslaviji, Sokoli sreza Krajinskog ni današnjoj svojoj skupštini osuduju sa gnju« šar,jem i prezrenjem kao i postupke svili protiv državnog jedinstva, te u jedan glas kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
—	Starešina Antič.
Bela Palanka. Naša nacionalna i sokol* ska svest osuduje razorni rad spoljnih i nutarnjih neprijatelja naše države i Sokol* stva. Uvek smo gotovi položiti svoje živo; te za spas jedinstvene i nedeljive .Tugosla« vije. Preduzmite mere da se uguši štetan rad protiv mile^ nam Jugoslavije i Sokol-, stva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina Sokolske čete Mokra Belopala« načka, Ilija Veljkovič, zemljoradnik.
Knjaževac. Sokolsko društvo u Knja« ževcu ostaje veran branilae teško stečemh tekovina nacionalnog i državnog jedinstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Stare« Sina dr. Milutin Velimirovič,
Aleksinac. Nameravano rušenje držav; nog i narodnog jedinstva i poslanicu Kato; ličkog episkopata protiv Sokolstva sa naj« večim gnušanjem osudujemo, stavljajuč? svoje celične sokolske mišice za odbranu jedinstva mile nam otadžbino Jugoslavije. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Stare; šina Cvetanovič, tajnik Jovanovič.
Niš. Nerodoljubivi rad, koji nema ni ljubavi ni smisla za močnu Jugoslaviju > podmukli napad Katoličkog episkopata protiv Sokolstva Jugoslavije, čuvara narod; nog i državnog jedinstva, izazivaju ogor; čenje i proteste. Dajuči izraza ovim putem tOiti nezadovoljstvu i protestu pozdravlja; mo nedeljivu Jugoslaviju. Tražimo od brat; skog starešinstva da energičnim istupanjem protivu sviju i svakoga tka^jra u naš pa« nes i smeta našem cilju, ispuni svoju duž« nost i pravo i obelodani sokolsku veru u budučnost i snagu Jugoslavije na dobro našeg naroda i procvat slovenskog rada. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokol« ska župa Niš: Starešina Dimitrijevič, tajnik Madarovič.
Niš. Na našu največu svetinju narodno jedinstvo i Sokolstvo drznuo sc Katoličk; episkopat da napadne. Razoran njihov rad energično osudujemo. Kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija' — Sisevaeka Sokolska četa.
Salaš. Sokolska četa u Šipikovu osti; <lujc postupak Katoličkog episkopata na razaranju sokolskog kadra i državnog je dinstva i moli da se ovome zlu stanc na pat Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starosta Đorđe Derviševič.
Zaječar. Sokolstvo u Zaječaru kao uvek tako i ovom prilikom ostaje za jedin« stvo države — nedeljive Jugoslavije.. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! — Sta; rosta Tuner.
Selo Kraljevo. Ogorčeni ustajemo pro« tiv poslanice Katoličkog episkopata upere« ne protiv Sokolstva i tražimo energično čuvanje nedeljive Jugoslavije za sve Srbe, Hrvate i Slovence. Živeo Kralj! Živela močna i nedeljiva Jugoslavija! — Sokolsko društvo Kraljevo Selo.
Salaš. Sok. četa u Velikom Jasenovcu osuđuje postupak Katoličkog episkopata na razaranju sokolskog kadra i državnog je« dinstva i moli starešinstvo da tome stane na put. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! -Starešina Nestor Kamenkovič.
Senjski Rudnik. U ime Sokola Sokolske čete iz sela Senja kod Čuprije najenergič; nije protestujemo protiv poslanice KatJ«
1 čkog episkopata, kojom je do dna duše uvredeno naše celokupno Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sa sokolskim po; zdravom Zdravo! — Starešina Sokolske čete: Arhimadrit ravanički Makarije, načel« nik čete Živojin Arandelovič, učitelj.
Knjaževac. Sokolsko društvo Vina pro; testuje protiv poslanice Katoličkog episko-. pata. Tražimo da se nad odgovornim činio; cima iste primene najstrožije zakonske me« re. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sta« rešina Urbanec Karlo, tajnik Stepanovič Branko.
Niš. Kralj i jedinstvo otadžbine sveti« n ja je naša; i ako smo malena Sokolska četa, braničemo to do poslednje kapi krvi. Ž.weo Kralj! Živela Jugoslavija! — Načel« mk Stojanovič, starešina čete Dušan Pets kovič.
Vranje. Gradani grada Vranje van So; kola pridružuju se deklaraciji svojih dičnih Sokola i sa bolom u duši osuduju infamni napad Katoličkog episkopata na naše dič« no Sokolstvo i jedinstvo Jugoslavije. Pr:« družujuči se dičnim Sokolima čuvačemo je« dinstvo do poslednje kapi krvi i gajičemo ljubav prema svojim Sokolima i svima ple« menima naše mile Jugoslavije. Živeo naš Kralj Aleksandar I! Živela Jugoslavija! Živela i večita bila ideja Sokolstva! U ime gradana Vranja pretsednik opštine Dimi« (rije Stojkovič.
Bor. Sa dubokim ogorčenjem protestu« jemo protiv nepatriotskog i provokator« skog napada klerikalaca na svetu ideolo« giju Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugo« sla vi ja! — Starešina Petrovič.
Boljevac. Jugoslovenski Sokoli iz Pia; ninice pridružuju se svojoj brači, gotovi da svojim mišicama i bodrim sokolskim duhom brane jedinstvo naroda i otadžbine protestujuči protivu poslanice Katoličkog episkopata uperene protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! — Sok. četa Planinica boljevačka.
Niš. Sokolsko društvo Niš sa svoje godišnje skupštine pogodeno nepravectnom klevetom Katoličkog episkopata, zahteva da se preduzmu sve mere koje bi zaštitile našu veliku i močnu kraljevinu Jugoslaviju od njenih unutarnjih rušilaca. Sokoli kra« ljevine Jugoslavije grudima svojim čine neoboriv bedem za odbranu Kralja, Sokola i sokolske zemlje Jugoslavije. Pod sokol; skom zastavom, koja je strah i trepet svim neprijateljima u zemlji i van nje, kli; čemo: Ni brige tc sivi Sokolieu mi smo s Tobom Aleksandre Karadordeviču! — Sta« rešina Milan T. Stevanovič.
Kučevo. Neka niko i nigde ne pomisli, da je snaga jugoslovenskog Sokola mala i da če Sokoli dozvoliti da se dime u celinu Jugoslavije, čiji svi gradani imaju zaga; rantovanu slobodu vere i misli a dužnost da služe s verom Bogu, Kralju i Otadžbini. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokol« sko društvo Kučevo.
Vranje. Sokoli Vranja i okoline prote; stuju protivu poslanice biskupa, koja bez razloga vreda Sokolstvo, klevetajuči ga, da je bezversko, bezbožničko i nemoralno. Sokolstvo ostaje verno jedinstvu Jugosla; vije, pobornik vere i morala, čuvar jugo« slovenske misli. Njegova je deviza: Brat je mio koje vere bio. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina Mihajlo Ste'ano= vić Cupara.
Surdulica. Sokolsko drutvo iz Surduli« i ce, koje čuva nekoliko hiljada žrtava palih za Kralja, veru, oslobodenje i ujedinjenje, najenergičnije protestuje protiv akcije Ka; toličkog episkopata i svili rušilaca jedin; stva i bratstva. Ako pastva beži od vere krivi su to autori famozne poslanice a ne Sokolstvo, koje smatra da je vera najsvc« tiji deo unutrašnji svakog pojedinca. Živeo Kralj Aleksandar! Živela Jugoslavija! Starešina, pukovnik u penziji, Sotir Radoj« čič, tajnik Djakon Vojislav Simonovič.
Slatina. Licemernim atakom na pravu ideologiju Sokolstva episkopat jc povredio nacionalne osečaje naših srca. Zato ovim izjavljujcmo svoje negodovanje i molimo za energičalf protest. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Živelo jedinstvo! —• Tajnik D. Milenovič.	,
Rudnik Rtanj, Povodom protusokolske poslanice Katoličkog episkopata, mi Soko; li izjavljujcmo, da čemo ostati na našim pu« tevima i ciljevima, da čemo se boriti za naše uvere/ije. Naše oružje neka hude spo« znanje, naša taktika neka hude požrtvovan rad. Zdravo! ■— Tajnik Sila, starešina Herman.
Veliki Izvor. U ime Sokola sela Veli« kog Izvora stavljamo sa ogorčenjem žig na čelo svakom pokretaču i nasrtaču na So« kolstvo i cepanje Jugoslavije. U to ime
kao budni čuvari sa istoka na Timoku kli« čemo: Živeo Kralj i nedeljiva Jugoslavija!
—	U ime Sokolske čete starešina Đorđe K. Antič, načelnik čete Kostadin Radonič.
Ostrojica. Katolički episkopat radi na razorenju Sokolstva, ne znajuči da je So« kolstvo u našoj otadžbini ogromna granit« na stena od koje če se razbiti svi hrdavi verski i politički talasi. Živeo Kralj. Živela Jugoslavija! — Starešina Sokolske čete K. Radenkovič.
13	SOKOLSKA ŽUPA NOVI SAD
Novi Vrbas. Sa svoje godišnje skupštine s najogorčenijim protestom odbijamo neosnovane napadaje Katoličkog episkopata na Sokolstvo. — Sokolsko društvo Vrbas, starešina Emil Garalj.
Turija. Sokolsko društvo Turija sa svoje godišnje skupštine šalje svoj bratski pozdrav i odlučno ustaje protiv poslanice Katoličkog episkopata, dajuči • časnu reč da če i dalje budno čuvati i jačati sokolske redove. — Starešina Subotički.
Despot Sv. Ivan. S prezrenjem odbijamo nabačenu ljagu na svetlu vitešku sokolsku čast spremni vazda na život i smrt za slavu i veličinu mile nam otadžbine. S izvanredne sednice Sokolskog društva, Za-menik starešine Jovan Avdalovič.
Horgoš. Sokoli iz Stare Kanjiže sa Sokolima iz Horgoša prilikom svog sastanka šalju bratske pozdrave starešinstvu i ujed-no jednoglasno osuduju napadaje episkop-ske poslanice na sokolski rad. Zavetujemo se, da čemo se i nadalje boriti za ideju jednakosti, bratstva i jedinstva u duhu sokolske ideje. — U ime starešinstva: Dr. Nikolič.
Novi Sad. Novosadsko Sokolsko društvo sa svoje godišnje skupštiue energično protestuje protiv nečuvenih napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo i moli Izvršni odbor da u odbranu sokolske misli i sokolskog pokreta preuzme sva sredstva. Sa svoje strane izjavljuje, da če dvostru-kom snagom poraditi na jačanju Sokolstva u našoj sredini. — Sokolsko društvo Novi Sad.
Irig. Sokolsko društvo Irig sa svoje glavne godišnje skupštine jednoglasno s ogorčenjem u duši diže glas protiv poslanice Katoličkog episkopata. Najenergičnije protestujemo protiv napadaja i teških uvreda na naše Sokolstvo tim više, jer je naše Sokolstvo uvek jednako poštovalo svačije versko uverenje. Živela čista i jaka jugoslovenska sokolska organizacija na čelu sa svojim starešinom Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom. Zdravo! — Sokolsko društvo Irig.
Bački Petrovac. Protestujemo na iza-zivačke napadaje u episkopskoj poslanici. Sokolsko društvo Petrovac.
Morošin, Osudujuči napad Katoličkog svečenstva na Sokolstvo molimo da se preduzmu energični korači protiv sličneg ispada kako bi Sokolstvo moglo nastaviti rad na ostvarenju svojih ciljeva i ideala. Starešinstvo Sokolskog društva Morošin.
Apatin. Protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo dižemo svoj glas najogerčenije i najodlučnijeg protesta uvek spremni da svojim snažnim sokolskim mišicama najistrajnije branimo Sokolstvo i otadžbinu. Sokolsko društvo Apatin, starešina dr. Milan Vakanjac.
Crvenka. Energično ustajemo protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko društvo Crvenka.
Martonoš. Revoltirani poslanicom Katoličkog episkopata podižemo glas ogorčenja i protesta. Sokolsko društvo Martonoš.
Čurug. Najenergičnije protestujemo -protiv poslanice Katoličkog episkopata i napadaja na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starešinstvo.
Rumenka. Ogorčeni zbog poznate poslanice Katoličkog episkopata protiv Sokolstva jednodušno protestujemo protiv Sokolstva jednodušno protestujemo protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo i kličemo: Živeo Kralj! živela Jugoslavija! Sokoli društva Rumenka.
Stanišič. Sokolsko društvo iz Stanišiča sa krajnjeg severa naše Kraljevine bez razlike vere i narodnosti nadahnuti sokolskom i nacionalnom idejom najenergičnije protestiramo protiv napadaja Katoličkog episkopata i uverevamo naše neprijatelje da su svi Sokoli na severnoj granici naše mile Jugoslavije uvek spremni za odbranu Sokolstva i naroda. Starešina Miloš Drago-jevič.
Subotica. Ncosnovan napadaj Katoličkog episkopata na jugoslovensko Sokolstvo odbijamo najenergičnije. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Upiava sokolske čete Kolonija Žednik.
Ada. Sokolski pripadnici u Adi sa svoje godišnje skupštine najenergičnije osuduju poslanicu Katoličkog episkopata na Sokolstvo jer Sokolstvo propoveda ljubav i bratstvo. Starešina Radivoj Popovič, tajnik Vukovič.
Srbobran. Sokolsko društvo u Srbo-branu odlučno protestuje protiv neprija-teljskog držanja katoličkog sveštenstva prema Sokolstvu. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starešina Milorad Kurjački, tajnik Sava Murgaški.
Novi Siankamen. Ogorčeni napadima Katoličkog episkopata protiv Sokolstva molimo da na nadležnom mestu budete tu-mač našeg najenergičnijeg protesta. Zdravo! — Sokolsko društvo Novi Siankamen, starešina Kosta Maloševič.
Ilok. Sokolsko društvo llok izražava svoja ogorčenja nad poslanicom Katoličkog episkopata protiv sokolske ideje. Neka naši neprijatelji računaju s neprebojnim sokolskim falangama. Zdravo! — Sokolsko društvo Ilok, starešina dr. Nikolič.
Pivnice. U ime hiljada građana ove opštine najenergičnije protestiramo na napadaj Katoličkog episkopata. Živeo Kralj; Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Ribnice. Starešina Ružec, tajnik Kovač.
Stari Sivac. Najenergični protestiramo protiv napada Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Sokolsko društvo Stari Sivac.
Veprovac. Dižemo glas ogorčenog protesta protiv poslanice Katoličkog episkopata i molimo Vas za korake zaštitc izražava j uči vernost i nepokolebivost u sokolskom radu. Za sokolsko društvo Veprovac, starešina Kamenko Marišin, tajnik Petar Krgovič.
Senta. U ime Sokolske čete u Senti ovim putem najenergičnije i ogorčeno protestujemo protiv poslanice Katoličkog episkopata, uperene protiv Sokolstva i naše ideje. Stojimo nepokolebivo uz naše Sokolstvo i nikada nečemo dozvoliti da nam se u našem daljnjem radu ma ko protivi. Zdravo! Anton Mlaga, potstarešina, Ata-nackov, tajnik.
Beočin. Povodom protusokolske agitacije Katoličkog episkopata Sokolsko društvo Beočin sa sednice upravnog odbora spontano i najenergičnije protestira. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starešina Dor-devič.
Kač. Energično osudujemo napadaj Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Uprava Sokolskog društva Kač.
Čib. Protestujuči protiv neosnovanog napadaja na Sokolstvo kličemo:	Živeo
Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa Čib.
Kula. Ogorčeni zbog akcije Katoličkog episkopata protiv Sokolstva tražimo Sokoli sa severa otadžbine najenergičnije mere i molimo, da se ovakovi napadaji u buduče onemoguče. Za Sokolstvo društvo Kula, starešina dr. Lazar Dujič.
Titel. S ogorčenjem odbijamo neesno-vane napadaje Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Starešinstvo Sokola Titel.
Bačko Petrovo Selo. Pripadnici Sokolskog društva najenergičnije dižu svoj glas pretiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Starešina Roman Slavi.
Odžaci. Sokolski naraštaj, deca i roditelji katoličke veroispovesti očajni su zbog verske presije Katoličkog episkopata, koja pretstavlja Sokolstvo crganizacijom anti-hrista. Članstvo ogorčeno protestuje protiv ovog srednjovekovnog akta na Savez i slobodu mišljenja. Sokolsko društvo Odžaci, starešina Jovanovič.
Gospodinci. Sokolsko društvo u Gospo-đincima s ogorčenjem najodlučnije protestuje protiv poslanice Katoličkog episkopata i njezine napadaje na Sokolstvo. Starešinstvo.
Tovariševo. Sokolsko društvo Tovariševo sa svoje sednice jednodušno osuduje i odbija napadaj Katoličkog episkopata upe-rcn protiv Sokolstva. Starešina Roknič.
Kisač. U znak protesta protiv neprijatelja Sokolstva izražavamo svoje negodovanje. Za Sokolsko društvo Kisač, starešina Pestalič.
Stara Kanjiža. Glavna skupština Sokolskog društva Stara Kanjiža s prezirom protestuje protiv napadaja rimokatoličkog klera na sokolsku ideju. Ujedno sa severne granice naše lepe domovine jednodušno kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starešina Dušan Stojanovič.
Svetozar Miletič. Najenergičnije protestujemo izazvani poslanicom Katoličkog episkopata protiv ovakvog rada. Mi stojimo sada još više na braniku Sokolstva, jugoslovenstva i slovenstva. Starešina čete Bančevič.
Bajmok. S najdubljim revoltom i ogorčenjem protestujemo protiv napadaja na našu sokolsku porodicu od strane celokup-nog rimokatoličkog klera. Stavljamo i jed-nom za svagda do znanja da čemo muški i odvažno znati sačuvati naše redove i kao takovi bičemo uvek čelični borci u falanzi močne i snažne Jugoslavije. Sokolsko društvo Bajmok.
Mol. S največim ogorčenjem protestu-jemo protiv poslanice Katoličkog episkopata. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Mol.
Sombor. Članstvo Sokolskog društva u Somboru, verno datom zavetu najogorče-nije protestuje protiv napadaja Katoličkog episkopata na sokolsku ideju. Zdravo! Starešina.
Silbaš. Protestujemo protiv poslanice Katoličkog episkopata. Starešina Sokolske čete Silbaš, Martin Kmec.
Bačka Topola. Ogorčeno protestujemo protiv napada Rimokatoličkog episkopata na naše najsvetije sokolske ideje. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Bačka Topola.
Stari Futog. Ogorčeni zbog napadaja u poslanici Katoličkog episkopata na naše Sokolstvo obračamo sc na Vas s molbom, da istrajetc u radu za ostvarenje naših sokolskih ciljeva. Sa sokolskim pozdravom Zdravo! Uprava Sokolskog društva Stari Futog. *
Bačko Gradište. Najenergičnije protestujemo protiv poslanice Katoličkog episkopata u kojoj sc napada sokolski rad. Živeo
Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko drutvo Bačko Gradište.
Senta. Najenergičnije s puno ogorčenja protestujemo protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Sokolsko društvo Senta.
Žabalj. Sva naša javnost uzbudena zbog poslanice Katoličkog episkopata ogra-duje se proti svake akcijo koja je uperena protiv Sokolstva. Starešina Petko.
Novi Sad. Poslanica Rimokatoličkog episkopata izazivlje u srcu svakog Jugc-slovena ogorčenje i revolt. Sokolsko društvo Petrovaradin najenergičnije protestuje protiv ovakvih neosnovanih napadaja. Uprava.
Čenta. Naše članstvo protestuje protiv napadaja na Sokolstvo. Živeo Kralj i Jugoslavija! Sokolsko društvo Čenta.
Subotica. Ogradujcmo se i protestujemo protiv tendencioznog napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo, koji u svojoj poslanici ne prezajuči od neistine ide tako daleko da pretstavlja Sokolstvo kao protuversku organizaciju. Ovakav napad na Sokolstvo mi Sokoli odlučno otkla-njamo, jer stojimo na stanovištu da So-koltsvo kao ideja slobode priznaje slobodu uverenja i misli, a naročito poštuje svako versko uverenje i osečanje, jer smatra da je vera najsvetiji deo unutrašnjeg života svakog pojedinca tc svaki pripadnik sokolske organizacije može da izvršava za-povesti i propise svoje vere i erkve. Osudujuči ovaj čin, čija je tendencija pro-vidna, ostajemo čvrsti na stanovištu sokolske ideje kao skupccene baštine našeg velikog učitelja dr. Miroslava Tirša. Zdravo! Sokolsko društvo Subotica.
Novi Vrbas. Revoltirani dižemo svoj glas protiv neosnovanog napadaja na Sokolstvo u poslanici Katoličkog episkopata. Za Sokolsko društvo Vrbas, starešina Gu-ralj.
čerevič. Sokolsko društvo čerevič najenergičnije protestuje protiv neosnovanih napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Da navodi Katoličkog episkopata nisu istiniti dokazuje primer, da jc čerevičski Sokol obdario crkvu jednom svečanom odeždom i time dokazao da nije ni protiv vere ni protiv crkve. Zdravo!
Stari Bečej. Pozdravljajoči dostojanstveni odgovor na poslanicu Katoličkog episkopata uverevamo Vas, da če Sokolsko društvo u Starom Bečeju nači načina da u svomo području razbije mrak koji je navukla pomenuta spomenica. Sva dela i ceo rad Sokolstva najjači su demanti svili napadaja i kleveta, koje mu se imputiraju. Sokolsko društvo.
Horgoš. Povodom skroz neumesne i tendenciozne poslanice katoličkih biskupa, obelodanjene 8 I 1УЗЗ g, u največem delu rim. kat. cikava u Jugoslaviji, a protiv Sokola kraljevine Jugoslavije odnosno nje-govog shvatanja nacionalnog rada, mi Sokoli društva Horgoš sa najsevernije kapijc naše mile domovine — i ako ta fatalna poslanica ovde još nije obelodanjena — pridružujemo se svi do jednoga opravdanim protestima naših bratskih društava, oštro osuduči ovakav nelojalan i nenacionalan gest katoličkih velikodostojnika. Zdravo! Vlado Ribar, starešina, Vojislav Vlašič, tajnik.
Torža. Povodom žalosnih i nepravičnih napadaja, sadržanih u poznatom pastirskom pismu najviših pretstavnika katoličke crkve u državi u čijoj se poslanici nevernim i tendencioznim prikazivanjem sokolske ideologije i etike, sokolskog života i rada, najbezobzirnije i najoštrije napada naši največa i najuglednija nacionalno-kulturna ustanova, naše mlado sokolsko društvo, koje u ovom gotovo iskljueivo manjinskum mestu, tek što jc savilo svoje toplo gnez-dašce nadobudnih Sokoliča i Sokola, pri družuje se takoder s ogorčenjem u duši svoj ostaloj brači Sokolima dižuči i svoj glas protiv onakog nedoličnog načina bor be, zaista nedostojnog jednog takovog vi sokog i dostojanstvenog skupa ljudi. Mi članovi ovdanjeg Sokolskog društva, još čvršee od sad povezani i združeni uzajam nom bratskom sokolskom ljubavlju, i ako pripadnici raznih veroispovesti (rimokat, pravoslav., evangel. refoimatske, i muslimanske) zapaajeni i razočarani naročito duboko žalimo što se medu supotpisnicima dotične biskupske poslanice nalaze takoder čuvena imena i onih naših visokih katoličkih ličnosti, koji su inače celoga života svoga, pa čak i u onim najmučnijim danima naše nedavne istorije, hteli i umeii dosledno i neustrašivo koračati svetlim tragom besmrtnih jugoslovenskih dioskura Strosmajera i Račkog, čiji nam je sveti amanct pomenutim aktom odnosno atakom na Sokolstvo odista tužno i žalosno okaljan i povreden. Zdravo! — Starešina dr. Perkovič, tajnik Slobodan Petrovič.
Beočin. Povodom protusokolske akcije Katoličkog episkopata Sokolsko društvo Beočin sa sednice upravnog odbora najodlučnije protestuje protiv ovakih neosnovanih napadaja. Starešina Dordevič.
Bačka Palanka. Katolički episkopat naše Kraljevine svojom poslanicom protiv jugoslovenskog Sokolstva, pročitanom u svim katoličkim crkvama na dan 8 l o. g. misli srušiti pretstražu jugoslovenske obrane — Sokolstva. Svi jugoslovenski Sokoli vrlo dobro znaju da sokolski pokret nije uperen protiv ijedne veroispovesti što sc vidi iz rezolueije prve redovne skupštine Saveza SKJ otštampane u knjiži »Putevi i ciljevi«, i stoga protestuju protiv upotrebe vere i crkve za rušenje Sokolstva. Katolič-ka crkva uživa u našoj zemlji svu zaštitu državnih vlasti, pa ne sme podrivati stu-bove na koje se država oslanja, a jugoslovensko Sokolstvo s ponosom smatra sebe za jedan od tih stubova. U odgovor" »a ovaj napadaj povešče ovo društvo s osta-
lim sokolskim jatima i sa sredstvima koja bude imalo na raspoloženju otvorenu i mušku borbu ne protiv Boga i vere več protiv onih koji lažno optužuju da tu borbu vodi. Borba če biti bespoštedna, jer oni koji veru i crkvu upotrebljavaju protiv jugoslovenskih narodnih svetinja ne zaslu-žuju samilost jugoslovenskog Sokolstva. — Živeo Kralj! živela Jugoslavija! — Starešina Branko Stevanovič, za tajnika: Milo-rad Panič,
14 SOKOLSKA ŽUPA NOVO MESTO
Trebnje. Odlučno protestu jemo protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. — Sokol Sv. Lovrenc Dravska.
Trebnje. Protestujemo protiv napadaja Katoliekog episkopata na Sokol. Istovre-meno uveravamo, tla čemo nastaviti našim radom s udvostručenim snagama u nepo-kolebivoj svesti da je Sokolstvo idealni izvor za jugoslovenski narod i bitni deo jugo-slovenstva. Zdravo! Sokol Trebnje.
Toplice pri Novom mestu. Potpisano Sokolsko društvo protestuje protiv uvred-Ijive poslanice Katoliekog episkopata, koja napada sokolski rad. Molimo energičnu za-štitu i poštovanje zakona. Zdravo! Sokolsko društvo Toplice pri Novom mestu. — Starosta Gregorc, tajnik Lavrič.
Mokronog. Sokolsko društvo Mokronog odlučno osuduje i ogorčeno protestuje protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Zdravo! Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Mokronog.
Mirna. Poslanica Episkopata neopro-stiva je pogreška episkopa nad Sokolstvom. Soča, Gospa Sveta ovo su naše granite! — Sokolsko društvo Mirna.
Novo mesto. Sokolsko društvo Škoci-jan odlučno protestuje protiv napadaja Katoliekog episkopata na SKJ. Sokolsko društvo Škocijan.
Maribor. Protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo protestujemo iz-ražajuči svoje ogorčenje. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija. — Sokolska četa šmarjeta ob Pesnici.
Št. Jernej. Soko u Št. Jerneju, srez Krško, ogorčeno protestuje protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo.
Novo mesto. Odbijamo neosnovani napadaj Katoličkog episkopata na vitešku organizaciju SKJ s ogorčenjem. Ne dozvo-Ijavamo nikome da vreda naše ideale i napada našu čast. Sokolsko društvo Novo mesto.
Krško. Protestujemo protiv neosnova-nog napadaja Episkopata na Sokolstvo. Zdravo! — Sokolska četa Bela Cerkev.
Novo mesto. Ogorčeno protestujemo protiv neosnovanih napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Ostačemo na braniku i udvostručičemo naš sokolski rad. Zdravo! Sokolska župa Novo mesto.
Št. Rupert. Ogorčeno protestujemo protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Sokolsko društvo Št. Rupert na Dolenjskem.
Žužemberk. Naše društvo i svi naši savesni nacionalisti protestuju protiv poslanice jugoslovenskih episkopa na .'sokolstvo. Tražimo zadovoljštinu za uvrede. — Sokolsko društvo Žužemberk.
Kostanjevica na Krki. Sokolsko društvo Kostanjevica ogorčeno osuduje napadaj Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Zdravo! Starosta Uršič.
Št. Janž na Dolenjskem. Najenergičnije osudujemo i protestujemo protiv nastupa jugoslovenskog Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! — Bruno Klančnik, starosta, Božidar Horvat, tajnik.
15 SOKOLSKA ŽUPA OSIJEK
Velika. Nakon čitanja poslanice jugoslovenskog Episkopata u domačoj župnoj crkvi na dan 8 I 1933 jednodušno protestujemo protiv neopravdanih napadaja Katoličkog episkopata spram Sokolstva. Starešina Sokola Velike, Kazimir Brdarič.
Sušine Durdenovac. Odlučno odbijamo i ogorčeno protestujemo protiv poslanice Katoličkog episkopata i njezinih napadaja na Sokolstvo. l2javljujemo, da čemo naše redove još jače stisnuti i povesti borbu protiv svih i svakoga ko bi se ogrešio ili hteo ogrešiti o nas. Sokolsko društvo Durdenovac, starešina Radanovič.
Feričanci. Sokolsko društvo Feričanci sa današnje izvanredne sodnice protestuje protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo kličuei: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina Benovič.
Černa. Sokolska četa Cerna najenergie-nije protestuje protiv napadaja Katoličkog episkopata na SKJ. Sokolska četa Černa, tajnik Vik, starešina ing. čenič.
Noskovci. Sokolsko društvo Čadavica probudeno poznatom poslanicom Katoliekog episkopata najenergičnije protestuje protiv iznesenih napadaja. — Starosta dr. Mora.
Beli Manastir. Povodom napada Katoličkog episkopata na jugoslovcnsko Sokolstvo duboko žalimo ta j čin i energično protestujemo. — Sokolsko društvo Beli Manastir.
Našice. Ogorčeni napadom Katoliekog episkopata na čast Sokola stupačemo i daljo stopama dosedanjim. Zdravo! — Go-
Koška. Sokolsko društvo Koška sa svoje skupštinc pozdravlja svog starešinu bsafskim Zdravo! i odlučno protestuje protiv napadaja Katoličkog episkopata. Uprava.	,
Ivankovo. Svaki razorni rad uperen protiv Sokolstva osudujemo uz poklik Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! U ime Sokolske čete u Ivankovu, starešina Jozič.
Kutjevo. Sokolska četa Bekteško Gra-dište s največim ogorčenjem protestuje protiv poslanice Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Starešina Tanasije Bogič, prosvetar Pavle Bajič.
Andrijevci. Sokolsko društvo u Andri-jevcima sa svoje redovne glavne godišnje skupštine održane dana 15 I 1933 ograduje se od okružnice Katoličkog episkopata. Ovo je društvo od uvek u borbi za sokolske ideale uzgajalo u duhu verske trpeljivosti. Stupamo stazama prvih pobornika jugoslovanstva, Štrosmajera, Račkog, Njegoša, Kreka i današnjih naših voda. Sokoli ustra-jače i nadalje u borbi za svoje ideale. Živelo Jugoslovcnsko Sokolstvo. Sokolsko društvo Andrijevci.
Koška. Dirnuti napadajem Katoličkog episkopata najoštrije osudujemo ovaj način borbe. Zdravo! Sokolska četa Veliki Vučkovac.
Donji Miholjac. Priznavajuči Boga kao svoj ideal, a radeči po Tirševim načetima, oštro osudujemo napad na Sokol od stranc Katoličkog episkopata. Sokolsko društvo Be-ničanački Magadenovac.
Batina. Najoštrije protestujemo protiv napadaja u poznatoj poslanici Katoličkog episkopata. Zbijmo se u guste redove i podvostručimo naš rad po načelima sokolskim. Sokolsko društvo Batina.
Otok. Protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo izražujerao naše naj-veče ogorčenje i negodovanje. Sokolsko društvo Komletinci.
Beli Manastir. Mi na severnoj granici naše ljubljene otadžbine dižemo protest protiv poslanice Katoličkog episkopata u kojoj se napada Sokolstvo, koje poštuje svaku priznatu veru i radi na podizanju našeg naroda. Za Sokolsko društvo Branjin Vrh, Nikolič, starešina.
Soljani. Protestujemo i tražimo zadovoljštinu protiv neosnovanog napadaja katoličkog klera. Sokolska četa Soljani, starešina Simič, tajnik Pavlovič.
Valpovo. Najenergičnije osudujemo poslanicu Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Sokolska četa Torjanci.
Orehovica. Vršeči svoju nacionalni! dužnost kao Sokoli najsvečanije protestu-jemo protiv napadaja na naš Sokol sa strane katoličkih episkopa. Sokolsko društvo Zdenci.
Vinkovci. Odani ideji Sokolstva i jugo-slovenstva odajemo izraz svog ogorčenja protiv napadaja na naše Sokolstvo. Primite izraz naše vernosti i odanosti. Zdravo! Za Sokolsku četu, starešina Vučuk Stanko, tajnik Jagarinac Vladimir.
Vukovar. Uprava Sokolskog društva Vukovar sa održane sednice 12 I 1933 izražava svoje ogorčenje protiv neopravda-nog napada Katoličkog episkopata na Sokolstvo koje se nije nikada ogrešilo o ka-tolieku crkvu. Starešinstvo Sokolskog društva.
Dalj. Odlučno protestujemo protiv neosnovanih napadaja Katoličkog episkopata koji ne prezaju ni pred kakovim sredstvom da naškede Sokolstvu. Zdravo! Sokolsko društvo Dalj.
Vinkovci. Odbor Sokolske čete Slakov-ci oštro osuduje napadaj Katoličkog episkopata spram Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija. Odbor.
Babina Greda. Sokolsko društvo Babina Greda ogorčeno do krajnosti poslanicom Katoličkog episkopata najodlučnije protestuje protiv takvog načina borbe. Zdravo! Starešina Kutuzovič.
Osijek. Sokolsko društvo u Tenji najenergičnije protestuje protiv napadaja na Sokolstvo. Zdravo! Starešina Gavrilovič.
Donji Miholjac. Dubokim ogorčenjem protestujemo protiv nepravednih i neosnovanih napadaja Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Tražimo najenergičniju za-štitu i ne dozvoljavamo dirati u naše sokolske ciljeve. Sokolsko društvo Donji Miholjac.
Nova Kapela. Upravni odbor Sokot-skog društva Nova Kapela Batrina ogorčeno osuduje poslanicu Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Odbor.
Vinkovci. Otvorena akcija pretstavni-ka katoličke crkve protiv Sokolstva uzne-mirava duhove naših sokolskih redova, koji traže načina da muški i otvoreno mani-festuju svoje ogorčenje i provedu organi-zovanu akciju da se u korenu suzbije svaki pokušaj kaljanja naših ideala, koji ne poz-naju razliku po veri i plemenu i iskrena gaje Hristovu ljubav prema bližnjem. Nepro-bojnc falange sokolske tvrd su kamen o koji če se svaki ovaki pokušaj razbiti. Stavljamo svu svoju snagu na raspoloženjc Sokolstvu i narodu. Za Sokolsko društvo Vinkovci, starešina dr. Paja Šumanovac.
šidski Banovci. Gdbor Sokolskog društva Tompojcvci sa današnje svoje van-redne sednice s ogorčenjem osuduje rad Katoličkog episkopata uperen protiv bratske sloge. Moleči Vas da na najvišem mestu budete verni tumač da čemo znati čuvati i braniti svoje ideje kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starešina Grga Petričcvič.
Osijek. Ogorčeni i nemilo zatečeni bes-temeljnim napadom Katoličkog episkopata na Sokolstvo najodlučnije protestujemo protiv izazivanja verskih borbi. Izazvani Sokoli prihvatičemo borbu spremni da je izdržimo do zadnjega Sokola i do zadnjega daha. Zdravo! Za Sokolsko društvo Osijek g. g., starešina dr Matej Perič.
Osijek. Ogorčeni u dno svoje duše ne-čuvenim napadajem Katoličkog episkopata na Sokolstvo u hramovima božjim, u tim rasadištima vere, mira, sloge i ljubavi, protestujemo najenergičnije ispred 21 hiljadu pripadnika ove župe, na čijoj je teritoriji radio na podizanju i jačanju Sokolstva delom i rečima brat u Hristu tih biskupa slavni i neumrli naš Strosmajer. Živelo Tir-ševo Sokolstvo! Sokolska župa Osijek.
Vinkovci. Protiv napadaja Katoličkog episkopata spram Sokolstva najenergičnije protestujemo. Sokolska četa Mirkovci.
Oriovac. Najoštrije osudujemo napadaj na Sokolstvo od strane Katoličkog episkopata. Sokolsko društvo Oriovac.
Kukujevci. Protestujemo protiv napadaja na Sokolstvo od strane Katoličkog episkopata. Zdravo! Sokolska četa Kukujevci.
Belišče. Sokoli Sokolskog društva Belišče na svojoj današnjoj skupštini ogorčeno i jednoglasno protestuju i osuduju poslanicu Katoličkog episkopata. Zdravo! Sokolsko društvo Belišče.
Požega. Protestujemo i osudujemo rad Episkopata. Izazvani prihvačamo borbu svesni svoje zadače i pobede. Starešina Sokola Slavonska Požega, Mirko Seljan.
Vrpolje. Ogorčeni zbog poznatih napadaja Katoličkog episkopata molimo, da protestirate protiv ovakovog rada i napadaja na naše sokolske svetinje. Sokolska četa Striživojna, Maršič, starešina.
Sibinj. Sokolsko društvo Sibinj najenergičnije protestuje protiv okružnice Katoličkog episkopata, izjavljajuči da članstvo ovoga društva nije bilo sprečavano u vršenju svojih verskih dužnosti. Uz uzvi-šenu sokolsku ideju uzgajamo i oplemenji-vamo u duhu velike Kristove nauke narod u verskoj trpeljivosti, čvrsto uvereni da se vekovne jugoslovenske narodne tekovinc u duhu Štrosmajera, Račkog i Njegoša ne mogu oboriti ničin. Soko kao nosilac vere u narodu i budučnost ustrajače do ustva-renja svojih ideala. Zdravo! Starešina Tomo Kovačevič.
Slatina. Sokolsko društvo Podravska Slatina, kdo čuvar na severnoj granici otadžbine, odaje izražaj ogorčenja protiv svih napadaja Katoličkog episkopata spram Sokolstva. Zdravo! Sokolsko društvo Podravska Slatina.
Sibinj. Ogorčeno protestujemo protiv napadaja Katoličkog episkopata spram Sokolstva. Sokolska četa u Slobodnici, starešina Juraj Tomičič.
Vukovar. Odlučno protestujemo protiv napadaja na Sokolstvo sa strane Katoliekog episkopata. Zdravo! Sokolska četa Vera.
Slavonska Požega. Sokolsko društvo u Poževskom Brestovcu protestuje protiv svih napadaja na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starešina Petrovič.
Pleternica. Llprava Sokolske čete Frk-ljevci-Kadanovci osuduje poslanicu biskup-ske konferencije. Ostajemo verni jugoslo-venskoj ideji i Sokolstvu. Starešina Eleš.
Darda. Najenergičnije protestujemo protiv poslanice Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Sokolsko društvo Darda, starešina Ante Todorovič.
Županja. Najenergičnije protestujemo protiv neosnovanog napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo, njegovu ideolo-giju i njegov rad. Zdravo! Sokolsko društvo Županja.
Vukovar. Ogorčeno protestujemo protiv napadaja Katoličkog klera na Sokolstvo. Zdravo! Sokolsko društvo Svinjarev-ci.
Gradište. S ogorčenjem doznali smo za poslanicu Katoličkog episkopata protiv Sokolstva, tc ju osudujemo i protiv ovako-vom radu protestujemo. Zdravo! Sokolska četa Gradište.
Otok. Ogorčeni zbog poslanice Katoliekog episkopata protestujemo protiv neosnovanih napadaja na Sokolstvo. Zdravo! Sokolsko društvo Otok.
Županja. Osudujemo napadaj Katoličkog episkopata uperen protiv Sokola kraljevine Jugoslavije i njegovog rada. Sokolsko društvo Bošnjaci.
Našice. Kao idealni Jugosloveni udru; ženi u Sokolu kraljevine Jugoslavije pro-vadajuei nacionalne misli putem istog, a povredeni u našim osečajima od strane poslanice Katoličkog episkopata s ogorčenjem najenergičnije protestujemo protiv iste. Sokolska četa Donja Motičina.
Vukovar. Najogorčenije protestujemo protiv poduzetoj akciji Katoličkog episkopata protiv Soko stva. Sokolstvo stoječi na višini koja mu je namenjena pripravno je u svak ) doba proliti krv i obraniti svoje svetinje. Zdravo! Sokolsko društvo So-tin.
Pleternica. Uprava Sokolskog društva Pleternica sa današnje svoje vanredne sednice jednoglasno najoštrije osuduje i protestuje poslanicu biskupske konferencije u Zagrebu, objavljene u katoličkim crkva-ma. Starešina Priča.
Stari Mikanovci. Osudujemo napadaj Katoličkog episkopata spram Sokolstva. Zdravo! Sokolska četa Stari Mikanovci.
Vrpolje. Ogorčeni zbog neosnovanih napadaja u poslanici Katoličkog episkopata protestujemo što se zlorabom vere vreda m sokolske svetinje. Sokolska četa Striživojna, starešina Maršič.
Tovarnik. Povodom poslanice Katoličkog episkopata u kojoj se napada Sokolstvo Sokolska četa Lovas diže glas ogorčenja i spontanog negovanja. Najogorčenije protestujemo protiv ovakovog rada i tražimo da se to energično spreči. Zdravo! Starešina Matič.
Adaševci. Odlučno odbijamo neosno-vane napadajo na Sokolstvo u poslanici Katoličkog episkopata. Zdravo! Starešina čete Galovič.
Valpovo. Sokolsko društvo Valpovo na svojoj glavnoj skupštini od 15 I 1933 jednodušno se ograduje od neistinitih navoda poslanice Katoličkog episkopata da bi sokolska društva bila bezverska društva odnosno protuverska, jer je svakome članu poznato da svoje verske osečaje može ispo-ljavati kako mu to propisi vere nalažu. Svaki Soko stoji na stanovištu, brat je mio koje vere bio. Sokolsko društvo Valpovo protestuje protiv odvračanja dece ed Sokola, jer zato nema opravdanih razloga. U Sokolu se omladina privikava na red, disci-plinu, razvija svoje telesne : čudoredne snage i uzgaja se u jugoslovenskom narod-nom duhu. Primerom i radom omladina sc upučuje da svoj rad upravi dobru narodu iz kojega poteče, da ljubi svoju domovinu i da bude odana največem sinu Jugoslavije Nj. Vel. Kralju Aleksandru i Kraljev-skom Domu. Omladina se uzgaja da radi za slovenstvo i čovečanstvo. Sokolsko društvo Valpovo osuduje sam čin kao i način kojim visoki crkveni funkcioneri s propo-vedaonice, s koje bi se trebale čuti reči Božje, reči mira, bratske sloge i ljubavi, ubacuje u narod sumnju, koja jc u stanju da raspiri neslogu i razdor medu jedno-krvnom braeom. Ovakvi postupci mogli bi uroditi štetnim posledicama po narodne i državne interese. Naročito osuduje taj čin radi toga, što time crkveni funkcioneri premišljeno zameču štetnu borbu u vreme ka-da bi naš narod s obzirom na ekonomsko stanje i medunarodni naš položaj trebao složno i snažno da se odupre svim nasto-janjima unutrašnjih i spoljašnjih neprijate-lja, koji zajednički rade protiv naših ži-votnih interesa. Spomenuta akcija katoli-čKm biskupa pruža oružje u ruke svima neprijateljima našeg naroda koji su upravo sada postali najaktivniji. Sokolsko društvo Valpovo nepokolebivo stoji na braniku istinskih interesa jugoslovenskog naroda i otadžuine rešeno da se odlučno bori protiv neprijatelja Sokolstva, i za sve što je Sokolu sveto. Zdravo! Za Sokolsko društvo Valpovo; starešina Mr. Ferdo Desati, referent, Dragutin Serbedija, tajnik Poze-žič.
Beli Manastir. Mi Sokoli na severnoj granici države ogorčeno ustajemo protiv napadaja u poslanici Katoliekog episkopata. Zdravo! Petar Kifer, starešina Sokolskog društva Petlovac.
Kutjevo. Primite izraz našeg ogorčenja protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo, jer ostaju verni sokolskoj i ju-goslovenskoj ideji i niko ih neee pokoleba-ti u njihovom radu. Živeli Sokoli! Sokolsko društvo Jakšič, starosta Gerstman, tajnik Markovič.
Nuštar. Odlučno prosvedujemo protiv pokušaja razjedinjavanja sokolskih redova ma sa koje strane oni dolazili. Sokolska četa Nuštar.
Brod. Sokolsko društvo u Podvinju sa svoje glavne skupštine održane 15 I 1933 šalje izraz svog ogorčenja Katoličkog episkopata spram Sokolstva. Starešina Josip češič.
Bilje. Najenergičnije protestujemo protiv poslanice Katoličkog episkopata. Kao Sokoli čvrsto stojimo iza naših osnovnih ideala. Zdravo! Sokolska četa Bilja, starešina Stevan šešič.
Vrbanja. Glavna skupština Sokolske čete Vrbanja najodlučnije osuduje sve ne-osnovane napadaje na Sokolstvo i ostaje verna svome zavetu. Zdravo! Starešina Jurčevič.
Podgorač. Sa današnje sokolske skupštinc čete Bračevci jednoglasno osudujemo neosnovani napadaj Katoličkog episkopata i celokupnog sveštenstva uperenog protiv Sokolstva, kao jednog bratskog viteškog udruženja. Starešina Tolič.
Velika Kopanica. Izrazujemo svoje ogorčenje protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Zdravo! Sokol Velika Kopanica.
Bizovac. Sokoli društva Habjanovei ogorčeni napadajem od strane Katoliekog episkopata na Sokolstvo, glavni stup države i naroda oduševljeno kliču:	Živeo
Kralj! Živela Jugoslavija!
Šid. Ogorčeni odlučno protestujemo protiv pokušanc akcije za širenje mržnje prema Sokolstvu. Zdravo! Sokolska četa Berkasovo.
Feričanci. Sokolska četa Benkovei iskreno osuduje napadaje na Sokolstvo izvršene u pastirskoj poslanici Katoličkog episkopata. Zdravo! Tajnik Pavao Inhof.
Dakovo. Uprava Sokolske čete u Da-kovačkim Selcima sa svoje sednice održane
14	1 1933 osuduje najoštrije s clubokom in-dignacijom rad katoličkog klera i napadaj Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Zdravo! Starešina Marko Katič.
Našice. Ogorčeni protestujemo protiv antisokolskog rada Katoličkog episkopata. Zdravo Sokolstvu! Sokolsko društvo Bu-dimci, starešina Mirko Dragojlovič.
Senieljci. Protiv poslanice Katoličkog episkopata dižemo glas protesta, svesni visokih sokolskih zadataka za bol ju i sret ni ju budučnost našu. Zdravo! Sokolska četa Semeljci, starešina Vuksanovič.
Ivankovo. Sa svoje redovne godišnje glavne skupštine Sokolska četa Rekovci najodlučnije osuduje napadaj Katoličkog episkopata na Sokolstvo, koji su bez osnova. Zdravo! Starešina Mato Durdevič.
Jagodnjak. Stoječi neustrasivo na braniku domovine, izdignuti našom visokom ide j o in iznad uskih partijskih shvatanja
osudujemo napadaj Katoličkog episkopata na Sokolstvo zbijajuči se u guste sokolske redove. Zdravo! Sokolska četa Jagodnjak.
Šid. Najodlučnije osudujemo protiso-kolski stav Katoličkog episkopata i odbijamo njegove neosnovane napadaje. Zdravo! Sokolsko društvo Šid, starešina dr. Jovan Hrgovič.
Šidski Banovci. Protiv poslanice Katoličkog episkopata ogorčeno i spontano protestujemo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo šidski Banovci.
Čepin. Ovo Sokolsko društvo ovime izražava največe ogorčenje protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Sokolsko društvo Čepin, tajnik Fridrich.
Brod. Sokolsko društvo Slavonski Brod sa svoje redovite glavne skupštine održane
15	1 1933 najenergičnije protestuje protiv okružnice Katoličkog episkopata. Članstvo ovog Sokolskog društva nije bilo sprečavano u vršenju svojih verskih dužnosti več naprotiv uz uzvišenu sokolsku ideju uzgajamo i oplemenjivamo u duhu velike Kristove nauke i verske trpeljivosti nove generacije, čvrsto uvereni, da se tekovine stvarane u jugoslovenskom duhu po Štros-majeru, Račkom, Njegošu i ostalim ne mogu oboriti nikakvim demagoškim sredstvima, pa dolazila ta i pod plaštom katoli-čanstva i njegovih najviših pretstavnika. Soko, kao nosilac narodnog jedinstva, ustrajače do ostvarenja svojih ideala. Živelo jugoslovcnsko Sokolstvo! Sokolsko društvo Slavonski Brod.
Darda. Najenergičnije protestujemo protiv poslanice Katoličkih episkopata zbog njezinih napadaja na Sokolstvo. Kao Sokoli čvrsto stojimo na temelju naših ideja. Zdravo! Milan Odobašič, starešina.
Vinkovci. Sokolska četa Andrijaševei najodlučnije osuduje poslanicu Katoličkog episkopata koja napada Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija. Starešina Luka Igalac .
Jamena. Sokolska četa u Jameni najenergičnije protestuje protiv poslanice Katoličkog episkopata, u kojoj se napada ju-goslovensko Sokolstvo. Zdravo!
Osijek. Najodlučnije protestujemo protiv poslanice Katoličkog episkopata zbog njezinih napada na Sokolstvo. Zdravo! Za Sokolsko drutvo Podr. Podgajci, potstaro-sta Bogdanovič.
Đakovo. Naše Sokolsko društvo ogorčeno je nad poslanicom Katoličkog episkopata. Samo naša velika sokolska svest za-država nas da ne odgovorimo drukčije. Kod prošlogodišnje proslave pedesetgodišnjice dakovaeke katedrale sudelovalo je korporativno naše društvo i sokolske čete, a zahvala nam je da nas sada u poslanici napadaju. Molimo da se ne dozvoli pogr-divanje naših svetinja i sprečavanje rada. Starosta Kemfeij.
Vrpolje. S ogorčenjem osudujemo poslanicu Katoličkog episkopata, te molimo da se poduzmu najenergičnije korači protiv ovakovog načina rada. Zdravo! Za Sokolsku četu u Vrpolju, načelnik Ivan Bogdanovič.
Sopje. Odbijajuči svaki napadaj na Sokolstvo i ogorčeni radom na raspirivanju verskih nesložnosti medu bračom kličemo Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! Sokolsko društvo Sopje, starešina dr. Ka-talinič.
Petrijevci. Okružnica Katoliekog epi-I skopata uperena protiv Sokolstva zapalila je sokolska srca u ogorčen protest, ali vodeni razborom da prvenstvom inicijative prepuštamo državnoj vlasti, ostajemo nepokolebivo na osnovi naših sokolskih načela. Zdravo! Sa glavne skupštine Sokolskog društva Petrijevci.
Gorjani. Sokolska četa Gorjani žali ne-opravdane napadaje na Sokolstvo i njegove ideale. Zdravo! Starosta Perič.
Martijanci. Sokolska četa Martijanci najodlučnije osuduje napadaj Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa.
Petrovci. Sokolska četa Gornji Petrovci daje izraza svom ogorčenju zbog napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo, ko-jc nam je svetinja. Njezini branioci smo i bičemo. Zdravo! Starešinstvo.
Vočin. članovi Sokolskog društva u Vo-činu najenergičnije osuđuju napadaj u poslanici Katoličkog episkopata i stalnog napadanja jednog dela katoličkog sveštenstva na Sokolstvo koje časno, pošteno i nesebično stoji u službi naroda, države i celog slovenstva. Molimo da sc ovome stane na kraj u interesu verske snošljivosti. Zdravo! Za Sokolsko društvo Vočin i za čete Huni i Macute, starešina dr. Brkljačič.
Našice. Žalimo nemilu i tešku zabludu, sadržanu u poslanici Katoličkog episkopata. Otklanjamo odlučno u ime našeg Sokola nametnuti žig bezverstva. Hočemo mir i medusobnu ljubav u staloženoj i sreč-noj otadžbini. Sa sednice odbora Sokolskog društva u Našicama.
Vinkovci. Ogorčeni zbog poslanice Katoličkog episkopata protiv Sokolstva naj-* oštrije protestujemo protiv ovakog načina rada. Zdravo! Sokolska četa Ostrovo.
Osijek. Najodlučnije protestujemo protiv iznenadnog i bezrazložnog napadaja katoličkog klera na uzvišene sokolske ideale. Sokolstvo štuje svačije versko uvercnje, tc nikada u svome radu ne izaziva versku netrpeljivost. Solidarišemo se zahtevima Sokola iz cele države da se bratski Savez najenergičnije suprotstavi ovoj tendencioz-noj akciji stoječi vazda nepokolebivo na braniku sokolske misli dr. Tirša i našeg narodnog jedinstva. Zdravo! Sokolsko društvo Osijek, d. g.
God. IV — br. 15
»S O K O L S K I G L Л S N I K«
Erdevik. Sokolsko društvo Erdevik sa svoj« redovne glavne skupštine jednoglas-no aajodlučnije protestuje protiv poslanice Katoličkog episkopata, koja je čitana 8 o. m. u ogromnoj večini rimokatoličkih crkava pridržavajuči pravo istaknuti, da je sadržaj te poslanice uvrediv, neistinit i ne-dostojan visokog duhovnog foruma, kao što je Katolički episkopat. Njome se htelo poljuljati našu zgradu, oslabiti naše redove, ali jednoglasno poručujemo br. Savezu da ćemo u idućoj godini biti još zbijeniji, da ćemo našu dclatnost pojačati na svim poljima, da eemo i nadalje ostati verni i nepokolebljivi čuvari i odani sinovi majke Jugoslavije. Tajnik Ignjat Karonič.
Đurđanci. Ovim putem izražavamo od strane naše čete žaljenje na postupak Katoličkog episkopata, te izjavljujemo, da če rad naše čete i dalje teči onim smerom kao i do sada. Zdravo! Starešina A. Milanovič.
Bradski Varoš. Sveukupno članstvo So-kolskog društva Brodski Varoš sa svoje godišnje skupštine ogorčeno protestuje protiv napadaja Katoličkog episkopata lia naše Sokolstvo, koje je nosilac velike ideje jugoslovenstva i verske trpeljivosti. Zdravo! Starešina Lovreček.
Tovarnik. Sokolsko društvo Tovarnik sa svoje glavne skupštine smatra za duž-nost da da izraza svome ogorčenju protiv napadaja Katoličkog episkopata i podrede-nih mu organa spram Sokolstva. Zdravo! Starešina Momirovič, tajnik Mitrovič.
Bar. Petrovo Selo. Doznavši za poslanici! Katoličkog episkopata protiv Sokolstva u ime Sokolske čete u Baranjskom Pe-trovom Selu ogorčeno protestujemo protiv ovakog napadaja Episkopata na Sokolstvo. Zdravo! Starešina Josip Dostal.
Erdevik. Sokolska jedinica Erdevik protestuje protiv neosnovanog napadaja Katoličkog episkopata koji hoče da smeta Ptttvilnom razvitku Sokolstva. Zdravo 1 Zam. starešine Lj. Konjevič, tajnik Kore-nid.
16.	SOKOLSKA ŽUPA SARAJEVO
Sarajevo. Sokoli grada Sarajeva okup--1 jeni na skupštini svoga Sokolskog društva šalju izraze najdubljeg ogorčenja zbog Idevetničkih napadaja u biskupskoj poslanici i traže najodlučnije i najenergičnije mere za zaštitu sokolske časti. Upravni odbor.
Visoko. U času teških i nepravednih optužbi da smo protiverska organizacija smatramo za dužnost da sa svoje glavne godišnje skupštine pošaljemo sokolski pozdrav uz uverenje, da ostajemo verni svo-joj zavetnoj misli, a to je jedinstvena Jugoslavija u kojoj je svaki brat mio bez obzira koje vere bio. Zdravo! Za Sokolsko društvo Visoko, starešina Josip Plavil
Ilidža. S največim ogorčenjem protestujemo protiv tendencioznog napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Zdravo! Sokolska četa Ilidža.
Sijetlina. Protestujemo protiv napadaja biskupske konferencije na Sokolstvo. Zdravo! Sokolsko društvo Sjetlina.
Sjetlina. Ogorčeni poslanicom Katoličkog episkopata koja neumesno napada našu sokolsku porodicu protestujemo i molimo da se ovo spreči. Zdravo! Sokolska četa Gornja Prača.
Kakanj. Neopravdani napadaj na Sokolstvo osudujemo uz poklik Živeo Kralj! 2'vel a Jugoslavija! Starešina Pavelič.
Sarajevo. Puni ogorčenja zbog neosno-' aniti napadaja Katoličkog episkopata spram Sokolstva najenergičnije protestujemo. Zdravo! Sokolska četa Renovica.
Rogatica. U ime 600 članova Sokolskog društva Rogatica sa sokolskim četama Bu-kriči, Mesiči, Pešuriči i Sejani pridružujemo se zajedničkom protestu svih rodoljuba protiv neprijatelja Sokolstva. Zdravo! Starešina čaplič, tajnik Sijerčič.
Vareš-Majdan. Sokolsko društvo Va-reš-Majdan u največem ogorčenju protestira protiv napadaja Katoličkog episkopata moleči bratski Savez, da ga zaštiti u njegovom nacionalnom radu od ovako ne-zasluženog napadaja. Zdravo! Starešinstvo.
Čajniče. Sokolsko društvo čajniče na svojoj rednovnoj skupštini, održanoj 15 I o. g. prožeto visokem sokolskom idejom pzdravlja Vas dižuči svoj glas protivu ne-6snovanih napadaja u poslanici Katoličkog ćpiskopata kroz koju provejava žalosna borba verske netrpeljivosti. Zdravo! Starešina Sokolskog društva čajniče, Boris Vedenski, sudija.
Semizovac. Prigodom neosnovanog napadaja na sokolsku čast molimo energičnu zaštitu. Sokolska četa.
Bugojno. Sokoli okupljeni na glavnoj skupštini Sokolskog društva Bugojno jed-noglasno s ogorčenjem osuduju poslanicu Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Zdravo! Starešina Ahmed Sanikovič.
Vareš. Ogorčeno dižemo svoj glas u znak spontanog protesta protiv poslanice Katoličkog episkopata, uperenc specijalno protiv Sokolstva. Zdravo! Sokolsko dfu-štvo Vareš.
Travnik. Pridružujemo se protestu protiv rasturanja sokolskih redova. Zdravo! Starešina u. z. Hasan Katic, sekretar, Ibrahim Grčič.
Kiseljak. Protestujemo protiv poslanice Katoličkog episkopata, uperene protiv Sokolstva i njegovog osnivača. Zdravo! Za Sokolsko društvo Kiseljak. Starešina Dušan Petrovič.
Busovača. Stoječi čvrsto iza sokolskih ideja osudujemo napadaj Rimo-katoličkog episkopata na jugoslovenski Sokol. Odbor Sokolskog društva џ Busovači.
Kakanj. Sokolska četa Kakanj-Doboj zražava svoje veliko negodovanje prema
poslanici Katoličkog episkopata, u kojoj se nepravedno i neosnovano žali Sokolstvo. Zdravo! Sokolska četa Kakanj-Doboj.
Pazarič. Ogorčeni zbog nepravednih napadaja u poslanici Katoličkog episkopata protiv Sokolstva najoštrije protestujemo. Zdravo! Sokoli Pazarič.
Kakanj. Duboko uvredeni poslanicom Katoličkog episkopata protiv Sokolstva po-dižemo svoj najenergičniji protest. Zdravo! Sokolsko društvo Zgošča Kakanj.
Sarajevo. Poslanica Katoličkog episkopata izazvala je najdublje ogorčenje medu Sokolima. Molimo najenergičniju akciju u odbranu sokolske časti. Zdravil Sokolska župa Sarajevo.
Visoko. Sokolska četa Kraljevac jednoglasno osuduje i ogorčeno protestuje protiv poslanice Katoličkog episkopata u kojoj se napada Sokolstvo. Zdravo! Sokolska četa Kraljevac-Visoko. Starešina Matič, načelnik Čulum.
Travnik. Sokolsko društvo TravniK energično protestuje protiv poslanice Katoličkog episkopata. Zbijajuči naše redove nastavieemo svoj rad kao idealna vojska velike Jugoslavije. Zdravo! Starešina Radovan Savič, tajnik Petar Simič.
Pale. Ogorčeni propagandom Katoličkog episkopata protiv Sokola šaljemo Vam svoj jedinstven protest protiv zlona-mernog rušenja ideja jugoslovenskog Sokola. Zdravo! Sokolska četa Mokro.
Visoko. Sa vanredne sednice Sokolske čete Radovlje jednoglasno i ogorčeno protestujemo protiv poslanice Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Zdravo! Starešina Toljevič.
Breza. Dostojanstveno odbijamo od naše sokolske porodiee zlonamerne napada je Katoličkog episkopata. Mi Sokoli stojimo čvrsto na braniku mile otadžbine i sokolske ideje. Zdravo! Sokolsko društvo Breza.
Pale. Odlučno protestujemo protiv naj-novih napadaja Katoličkog episkopata na naše Sokolstvo, čije su namere providne. Sokoli prožeti ljubavlju i bratstvom sokolskim bili su i biče uvek čvrst branik protiv svega što nam se javlja i prikriveno sprema. Nikakve poslanice nas ne mogu dovesti u zabunu i oslabiti naše redova* Sokolska srca znadu ceniti slobodu, zato če je i njihove čvrste mišice znati i čuvati protiv svakog koji zlo misli i radi. Sokolsko društvo Pale.
Pale. Dirnuti napadajima protiv Sokolstva od strane Katoličkog episkopata ogorčeni i uvredeni protestujemo protiv ovom. Zdravo! Sokolska četa Podvitez.
Sarajevo. Ogorčeni dižemo glas protiv poslanice Katoličkog episkopata spram Sokolstva. Zdravo! Sokolska četa Blažuj.
Sarajevo. Sokoli čete Kasindo najodlučnije protestuje protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa Kasindo.
Breza. Sa redovne godišnje skupštine prisutno članstvo pozdravlja bratski Savez i ogorčeno protestuje protiv neosnovanih napadaja na Sokolstvo. Zdravo! Sokolsko društvo Breza.
Kakanj. Odbijamo od sebe sve uvrede u poslanici i tražimo zaštitu sokolske časti. Sokolska četa čatiči.
Foča. Sokolsko društvo Foča najoštrije osuduje neosnovani napad Katoličkog episkopata na nacionalni, kulturno prosvetni rad jugoslovenskog Sokola. Zdravo! Starešina Milan Hadživukovič.
Alipašin Most. Najenergičnije protestujemo protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo i tražimo zadovoljenje. Zdravo! Sokolska četa Alipašin-most.
Vareš-Majdan. S bolom u duši čuli smo da Katolički episkopat javno u crkvi napada na Sokole koji nosimo visoko luč prosvete, morala i trezvenosti u naše za-pušteno i neprosvečeno selo i molimo da budete tumač našeg ogorčenja protiv ove proklamacije. Zdravo! Sokolska četa u Pr-žičima, starešina Božo Božič.
Sarajevo. Povodom neopravdanih napadaja na etičko i versko shvatanje Sokolstva sarajevsko Sokolsko društvo verno sokolskim idealima najenergičnije protestuje. Zdravo! Upravni odbor.
Zenica. Poslanica Katoličkog episkopata protiv Sokolstva žalosno uznemirava ovih dana našu sokolsku porodicu i čitavi* ju-goslovensku javnost. Ogorčeni do dna duše izjavljujemo svoj protest i osudujemo ovakove akcije. Zdravo! Za Sokolsko društvo u Zenici, starosta Radomir Pašič, tajnik Rudolf Maršanič.
Gornji Vakuf. Sokolska četa sakuplje-na u punom broju u Gornjem Vakufu energično jfrotestuje protiv nepravednog napadaja Katoličkog episkopata na najnacio-nalniju ustanovu — Sokolstvo. Mi Sokoli stojimo čvrsto uz našeg viteškog Kralja Aleksandra Karadordeviea i naše Sokolsko vodstvo. Zdravo! Starešina čete Dušan Ko-larovid.
Visoko. Sokolsko društvo Visoko sa svoje vanredne sednice ogorčeno protestuje protiv poslanice Katoličkog episkopata u kojoj se nepravedno i neosnovano napada Sokolstvo. Zdravo! Starešina Josip Pla'šić.
Pazarič. Sa godišnje skupštine upuču-jemo protest protiv neosnovane poslanice Katoličkog episkopata moleči da na me-rodavnom mestu budete tumač naših želja. Zdravo! Sokolska četa Hadžiči.
Turbe. Svaki osvedočen Jugosloven i rodoljub mora da odbija poslanicu Katoličkog episkopata uperenu protiv Sokolstva. Ovakav postupak najstrožije osudujemo. Svi pripadnici Sokola braniče svoje ideale do zadnjeg daha. Zdravo! Sokolsko drutvo Turbe.
Sarajevo. Sokolstvo ovoga kraja najstrožije osuduje postupak Katoličkog epi-
skopata, koji u svojoj poslanici na neosno-van način napada Sokolstvo. Sokolska četa Stup.
Prača. Povodom napada Katoličkog episkopata na Sokolstvo članovi Sokolskog društva Prača najodlučnije ustaju protiv ovakog rada ostajajuči verni sokolskoj zavetnoj misli. Zdravo! Starešina Josip Jeze-rinac.
Kiseljak. Najenergičnije protestujemo protiv poslanice Katoličkog episkopata i kličemo Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa Brestovsko.
Goražde. Ogorčeni protestujemo protiv napadaja na sokolsku ideologiju. Zdravo! Sokolsko društvo Goradže.
Hrasnica. Pošto je Hrasnica gotovo isključivo muslimansko selo, to je u našoj sokolskoj četi od 70 članova koliko bro-jimo 68 muslimana i 2 pravoslavna i nas 70 spremni smo vazda da stanemo bok o bok sa svima ostalim Jugoslovenima na odbranu jugoslovenskog bratstva i verske snošljivosti, jer smo putem ško!e i Sokolstva vaspitani kao pravi Jugosloveni. Pro-čitali smo u Sokolskom glasniku poslanicu Katoličkog episkopata. Neistinitim i ne-dokumentovanim napadajima na Sokolstvo uvredeni smo duboko u svojim nacionalnim osečajima. Neistinitim tvrdnjama, da je Sokolstvo bezverska organizacija uvredeni smo i u svojim verskim osečajima, jer takovim tvrdnjama žigosani su svi Sokoli, a takove tvrdnje mi od sebe najodlučnije odbijamo. Pošto nas je večina muslimana to tvrdimo, da se Sokolstvo ni u čemu ne kosi s islamom nego se čak u mnogom, a pogotovo u metodama moralnog vaspitanja slaže. Molimo bratski Savez da poduzme shodne i to energičnije korake da bi sc sprečilo dalje sistematsko rušenje sokolskog rada. Zdravo! Starešina M. Dedič, tajnik H. Ristič.
17.	SOKOLSKA ŽUPA SKOPLJE
Kučevo. Sokolsko društvo u Kučevu sa juga naše lepe otadžbine s prezirom osuduje neozbiljni i nelojalni napad Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Sokolstvo je naša nacionalna svetinja. Upozoravamo sve i svakoga da u nju ne diraju, jer tko se mača lača od mača če i poginuti. Starešina dr. MHojevič.
Skoplje. Sokolsko društvo Matica na godišnjoj skupštini najenergičnije osuduje napadaj klera na Sokolstvo i traži da se ovakav rad suzbije svim sredstvima. U tom cilju društvo stavlja sve svoje sile Savezu na raspoloženje. Zdravo! Skoplje-Matica.
Radovište. Sokoli Končanske čete energično protestuju protiv neistina navedenih u poslanici Katoličkog episkopata. Zdravo! Starešina Dimovič.
Ovče Polje. Sinovi ponosnog juga ogorčeni napadima kao jugoslovenski Sokoli najogorčenije protestuju izražavajuč nepo-kolebivu odanost narodu i Sokolstvu. Sokolska četa Ovče Polje.
Kočane. Sokolska četa u Sokolarcima najoštrije osuduje rad Katoličkog episkopata u kojoj napada Sokolstvo.
Štip. Pridružujuči se opštem protestu protiv neosnovanih napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo najoštrije osudujemo ovakove tendenciozne napade na našu sokolsku organizacija Zdravo! Starešina Mihajlo Mihajlovič.
Bujanovac. Sokoli varoši Bujanovac sa svoje vanredne sednice održane 18 I 1933 osuđuju najstrožije neosnovani napadaj Katoličkog episkopata. Čvrsto stojimo uz našeg omiljenog Vladara zaštitnika jugoslovenskog Sokola i iz sveg srca kličemo: Živeo Kraljevski Dom i jugoslovenski Sokol. Starešina dr. Stevan Nešič.
Vučitrn. Najenergičnije protestujemo protiv izazivačkih napadaja Katoličkog episkopata koji svojom poslanicom podmeče Sokolstvu ono s čim Sokolstvo nema ni-kakove veze. Zdravo! Uprava.
Rostuša. Sokolsko društvo Rostuša ogorčeno je i osuduje poslanicu Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Zdravo! Starešina Mihajlo Malovič, tajnik Dragoljub Pešič.
Skoplje. Sokoli sa teritorije župe Skoplje osuđuju postupak Katoličkog episkopata i napadaj na Sokolstvo. Zdravo! Starešina Ubavič.
Prizren. Neprijateljsku akciju uperenu protiv jugoslovenskog Sokolstva vodenu katoličkim episkopatom Sokolstvo Duša-novog Prizrena najodlučnije osuduje i moli Savez da u ime dičnog Sokolstva i sves-nog jugoslovenstva preduzme najenergičnije mere u zaštitu uzvišene sokolske misli. Zdravo! U ime celokupne Uprave starešina dr. Milorad šoškič.
Resan. Sokolsko društvo u Resnu energično protestuje protiv poslanice Katoličkog episkopata koja napada jugoslovensko Sokolstvo. Zdravo! Starešina Ivančevič, tajnik Durič.
Đevđelija. Sokoli devdelijski jednoduš-no osuduju neprijateljsko držanje Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Ima-juči pred sobom jedino sreču i napredak svoje brače stavljamo sebe i sve svoje domovini na raspoloženje. Zdravo! Starešina Ortakovič.
Sv. Nikola. Mi Sokoli sa Ovčeg Polja s največom indignacijom osudujemo neosnovani i nepravedni napadaj na Sokolstvo i grubo omalovaženje ove naše naj-nacionalnije ustanove. Zdravo! Starešina sl. Andonovič, tajnik N. Vuksanovič.
Bitolj. Sokoli čuvari nacionalne svesti odlučno odbijamo napad Katoličkog episkopata s geslom: Vere nas ne razdvaja-ju, Bog je jedan, brat je mio koje vere bio. Stojimo čvrsto iza svojih ideala bratstva i jednakosti, slobode i jedinstva stečenog krvlju i žrtvama najboljih sinova naroda. Zdravo! Starešina dr. Simeon Prodrom.
Za uskrsne blagdane!
S o k o I i ć e v dan — Dan Sokoličice
Slikovnice za sokolsku decu. — Primerak po 1-50 Din
Tri nove knjige brata E. Gangla: U sokolskom krugu	Primerak	po	2	Din
Tekst slovenački i srpskohrvatski, latinicom 1 ćirilicom
Mladi sokolski rod U elegantnom povezu po 20 Din
Tekst slovenački. Pesme za sokolsku decu sa sličicama
(S k O 1 S k i S 0 ¥ I U elegantnom povezu po 30 Din
Tekst slovenački. Pesme za stariji naraštaj i članstvo
ugoslovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom
Kavadar. S ogorčenjem odbijamo od Sokolstva napade i podmetanja gospode ka-toličkih biskupa. Brat je mio koje vere bio, biče nam uvek geslo. Živelo jugoslovensko Sokolstvo! Starešina Sokolskog društva Dordevič.
Kočane. Sa godišnje skupštine ovog društva šaljemo bratske i odane pozdrave našem dičnom Kralju i milom Starešini sa željom da pozive na sreču i ponos Sokolstva i mile otadžbine. Bratskom Savezu želimo istrajan rad na sreču domovine i izjavljujemo, da usprkos svih napadaja ostajemo čvrsti u veri u sokolske ideale. Zdravo! Blagoje Džidrovič.
Kočane. Naš kraj je uzbuden dogadaji-ma, poslanicom Katoličkog episkopata spram Sokolstva s tendencijom da uzne-rnire Sokolstvo. S prezirom osudujemo ovakav postupak izjavljajuei, da smo odani i verni pobornici sokolskih ideala. Zdravo! Starešina društva Blagoje Džidrovič.
Strumica. Sa svoje godišnje skupštine Sokolsko društvo u Strumici protestuje najenergičnije protiv napadaja na sokolske ideje i sokolski rad. Sa sokolskim pozdravom Zdravo! Starešina dr. Atanackovič.
Uroševac. Najenergičnije protestujemo i osudujemo napadaje Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Sokolstvo če uvek stajati na braniku velike Jugoslavije i svojih uzvišenih ideja. Zdravol Starešina Sokolskog društva Todor Slavkovič, tajnik Radenko Zunič.
Prilep. Članstvo Sokolskog društva u Prilepu na današnjoj redovnoj godišnjoj skupštini osvrnulo se na poslanicu Episkopata protiv Sokolstva. Sokoli ovog društva kao deo celine smatraju se pozvani da najenergičnije protestuju protiv ove akcije koja unosi zabunu u narodne mase bez ika-kovog oslonca. Stavljamo do znanja svima da čemo stajati kao neprobojna falanga i staviti sve sile na raspoloženje otadžbini. Starešina Todor Nestorovič.
Struge. Sokoli sreza struškog okupljeni danas na svojoj redovnoj skupštini protestuju protiv poslanice Katoličkog episkopata i odlučno odbijaju ovakove napadaje. Zdravo! Starešina Matej Sumenkovič.
Carevo Selo. Uprava Sokolskog društva u Carevom Selu sa svoje vanredne sednice podnosi izraze svog ogorčenja protiv napadaja Katoličkog episkopata spram Sokolstva i kliče: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Uprava.
Berovo. Sokoli sa izvora Bregalnice budno čuvajuči granice jedinstvene Jugoslavije protestuju protiv ovakovog rada od strane visokih pretstavnika verskih organizacija, koji hoče da Tuše ugled Sokolstva u narodu i omalovažavaju njegov značaj. Zdravol Starešina Major Demša.
Vinice. Skupština Sokola društva Južna Vinica ogorčena zbog napadaja Katoličkog episkopata diže svoj glas protiv njih
i	kliče: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Pretsednik Jovan Čokrilo.
Janjevo. Složno sakupljeni Sokoli iz Sokolske čete Janjeva na Kosovu duboko ogorčeni zbog poslanice Katoličkog episkopata na Sokolstvo‘jednodušno je osuduju i upozoravaju, da če se boriti do poslednje kapi krvi za našu dragu Jugosla-viju i za sokolsku ideju. U ime Sokola starešina čete Vladimir Tošič, tajnik Rašič.
Priština. Ogorčeni protestujemo protiv napadaja protiv Sokolstva koje sadržava poslanica Katoličkog episkopata. Sokoli sa Kosovog Polja ostače verni svome zavetu. Zdravo! Zamenik starešine Spirič, tajnik Jovovič.
Gostivar. Sokoli Gostivara najstrožije osuduju rad Katoličkog episkopata na Sokolstvo i sokolski rad. Zdravo! Starešina Kosta Josipovič.
Zletovo. Članovi Sokolskog društva u Zletovu protestuju protiv poslanice Katoličkog episkopata kličuči: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starešina Stankovič.
Đevđelija. Sokoli sela Bogdanaca okupljeni danas na protestnom zboru najenergičnije i s, največim ogorčenjem osuduju napadaje Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Sokoli s najkrajnjcg juga budno mo-tre na svaki nasrtaj i gotovi su da se žr-tvuju za svoga Kralja i Otadžbinu. Zdravo! Starešina Sokolske čete Rista Simovič.
Devdelija. Dižemo glas ogorčenja protiv poslanice Katoličkog episkopata kojom se napada jugoslovensko Sokolstvo. Zdravo! Starešina Čirilo Ristič Smokvica.
Radovište. Sokolsko društvo sinoč je na ovdašnjem trgu održalo zbor na kojem je učestvovalo 1500 Sokola i gradana Ra-
dovišta i donešen je sledeči zaključak. Sokoli i gradani Radovišta odlučno odbijaju poslanicu Katoličkog episkopata protiv Sokolstva i ovom prilikom izjavljuju da je napredak sviju Srba, sviju Hrvata i sviju Slovenaca jedino moguč u nedeljivoj Jugoslaviji i zato kliču: £iveo Kralj! Živela Jugoslavija! Uprava.
Preševo. Sokolsko društvo Preševo ogorčeno zbog napadaja Katoličkog episkopata na jugoslovenski Soko ulaže svoj ogorčeni protest i moli bratski Savez da preuzme energične mere da se jednom za uvek prestane ovom akcijom. Zdravol U ime društva starešina Petar Popovič.
Prilep. Sokoli Belovodičke čete osuduju poslanicu Katoličkog episkopata protiv SoKolstva. Primite bratsko uverenje naše odanosti i poštovanja. Zdravo! Starešino Milan Sanevič.
Skoplje. Na današnjoj prctkunferenciji svi prisutni članbvi jednodušno osuduju akciju koja se vodi protiv Sokolstva. Sokoli sa juga naše otadžbine okupljeni u Sokolskom društvu Skoplje — Matica mole saveznu upravu da pod svaku cenu spre če ovu štetnu akciju. Živelo Sokolstvo' Zdravo! Starešina ing. Ačim Popovič.
Veles. Napadaj Katoličkog episkopata na naše Sokolstvo ogorčilo je sve Sokole
i	u tom ogorčenju poručujemo svima d« če naiči na gvozdene mišice i čelične grudi svih Sokola koji se drznu da diraju u naše svetinje. Zdravo! Sokolsko društvo Veles, starešina Magaraševič.
Skoplje. Na današnjoj godišnjoj skupštini Sokolskog društva Skoplje 1, a povo dom poslanice Katoličkog episkopata protiv Sokolstva, izražena je jednodušno osu da ovog pothvata koji ide za tim da unese pometnju u sredivanje našeg narodnog života i stvaranju novog nacionalnog duha. Naše Sokolstvo je oduvek stajalo čvrsto iza svojih svetinja i stoga ustajemo oštro protiv svakoga i verujemo da če svesni Sokoli iz krajeva gde se ova akcija sprovodi umeti da je suzbiju i uzdignu sokolsku zastavu pregazivši sve neprijatelje. Zdravo! Starešina Petraševič.
Kriva Palanka. Sokolsko društvo u Krivoj Palanci ogorčeno protestuje protiv poslanicc verskih zanesenjaka. Zdravo. — Starešina Pavlčevič.
Debar. Sokolsko društvo u Debru s največim ogorčenjem protestuje proti poslanice Katoličkog episkopata. Sokoli su nepobediva snaga u obrani otadžbine i stoga mole Savez da najenergičnijim merama zaštiti sokolsku čast. Zdravol — Starešina Kostlč, tajnik Safirovič.
Valandovo. Protiv neprijatelja našeg Sokolstva sa južne tromede Sokol, društvo u Valandovu do krajnjih granica revoltira-no najenergičnije protestuje protivu ova-kvog načina rada. Zdravo! — Starešina Na-novič.
Skoplje. Protestujemo protiv napadaj* Episkopata i molimo Vas da primite izraze naše nepokolebive vernosti. Zdravol — Sokolska četa Dušanovae Skoplje.
Kratovo. Kratovsko Sokolsko društvo podiže svoj glas protiv neosnovanih napadaja na Sokolstvo iznetih u poslanici Katoličkog episkopata. Zdravol — Starešina Dimitrije Cvetkovič.
Debar. Sa albanskih granica gde niče trava na kostima izginulih boraca žrtvuju-či živote da stvore lepu Jugoslaviju ogorčeno protestuje protiv poslanice Katoličkog episkopata, koja duboko dira u naša srca. Molimo za zaštitu. Zdravo! — Sok. četa Džepišta-Debar.
Carevo Selo. 185 Sokola i Sokolica iz sela Grada sa granice klasičnog juga s prezirom osuduje poslanicu Katoličkog episkopata protiv Sokola. Zadojeni svetom idejom Sokolstva i nedeljivosti velike Jugoslavije kliču: Živeo Kralj! Živela Jugo-salvi ja! — Starešina Ivanovič, tajnik Oštič.
Negotin-Vardar. S najogorčenimij protestom odbijamo neosnovane napade Katoličkog episkopata na Sokostlvo tc ih osu-dujemo! Zdravo! — Starešina Apostolovič.
Ohrid. Sa krajnjega juga najodlučnije ustajemo protiv poslanice Katoličkog episkopata koja ima tendenciju da uništi naše sokolske ideje. — Sok. četa Mešcišta.
Skoplje. Sokolska četa Gornje Lisičje kod Dušanovog Skoplja najoštrije osuduje napadaj Katoličkog episkopata na Sokolstvo i protestuje protiv ovakvog rada. Zdravo! — Starešina Nela Popovič.
Donja Budriza. Duboko dirnuti poslanicom Katoličkog episkopata koje napadi naše Sokolstvo izjavljujemo, da smo uvele
Str. 10
»»SOKOLSKI GLASNIK«
God. IV — br. 15
spremni slobodno stupiti na branik naše diene domovine. Mi Sokoli sa našeg kla-sienog tradicionalnog Kosova izražavajući svoja odanost kličemo: Živeo Kralj! Z’vela Jugoslavija! Živeo jugosloven-ki narod’ Zdravo! — Tajnik Ivkovič.
Vitina. Sokolska četa u Vitini — Ko sovo najodlučnije podiže svoj glas proriv uapadaja na naše Sokolstvo i moli Savez •SKJ da tumači naše želje da se jednom stane naput ovakvoj akciji. Zdravo! — Za starešinu Vladislav Stojkovič, tajnik Pavie Pojtie.
18 SOKOLSKA ŽUPA SPLIT
Baška Voda. Povodom poslanic Ka-toličkog epiškopata najenergičmje istupa-mo protiv iste. Zdravo! — Sokolsko dru-tvo Baška Voda.
Livno. Sokolsko društvo Livno naj-encrgičnije odbija i protestuje protiv poslanice Katoličkog epiškopata kojom se raspiruje mržnja i strast i blati Sokolstvo Zdravo! — Sokolsko društvo.
Sučurac. Okružnicu sa biskupske kon-fereneije najodlučnije odbijamo kao ne-pravednu i nehričansku. Zdravo! — Sok. društvo Kaštel Sučurac.
Sinj, Ovo Sokolsko društvo na svojoj sodnici pretresajuči poslanicu Rimokato-ličkog epiškopata najodlučnije se ograduje i odbija od sebe iznošene neosnovane na-padaje. Sva brača i sestre nepokolebivo i ustrajno če »spovedati principe Tirševog Sokolstva kao i lepo narodno geslo: Brat je mio koje vere bio. Zdravo! — Sokalsko društvo Sinj.
Dugirat. Sokolska četa Jesenice kod Splita protestira protiv nepravednih napa-daja katoličkog klera i izjavljuje da je spremna životom svojim braniti čiste ideje Sokolstva. Zdravo! — Uprava.
Stari. Danas je u crkvi pročitana pro-tusokolska poslanica rimokatoličkih bisku-pa. Teškom mukom nam je uspelo da smi-rimo duhove, a da ne dođe do težih ispada protiv njihovih eksponenata. Tumačeti je-dnodušnost celokupnog pučanstva tražimo da se prestiž države i naroda u punoj sna-zi pokaže napram onima, koji pomoču Hri-sta seju nemir, mržnju i neslogu. Zdravo! — Sokolsko društvo Donja Kaštela.
Trilj. Sokolsko društvo Trilj na svojoj glavnoj skupštini najenergičmje osuduje postupak katoličkih biskupa protiv Sokola Zdravo! — Starešina dr. Rančič.
Dugirat. Okružnicu Katoličkog episko-pata najenergičmje odbijamo i osudujemo,
jer su njezini navodi netačni i pokazuju savršeno nepoznavanje ideologije našeg učitelja Tirša. Sokoli Dugorata čvrsto stoje na načelima Tirševe ideologije. Zdravo! — Sokol Dugirat.
Lečevica. S ogorčenjem protestujemo protiv napadača na našu sokolsku poro-dicu. Zdravo! — Za Sokolsku četu starešina Delič.
Grohote. Protestujemo protiv grubog napadaja Katoličkog epiškopata spram Sokolstva. Zdravo! Sokolsko društvo Grohote i Sokolska četa Gornje Selo.
Makarska. Pridružujuči se protestu br. župe najodlučnije odbijamo od sebe poslanicu biskupske konferencije. Ostajemo verni Tiršovim sokolskim načelima. Zdravo! — Starešina Marin Novak.
Šestanovac. Dana 8 t. m. čitana je poslanica Katoličkog epiškopata protiv Sokolstva. Ispred svega našega članstva, po-vredenog u verskim osečajima i sokolskem ponosu, kao katolici i kao Sokoli dižemo glas ogorčenog i spontanog protesta protiv nepravednog i neosnovanog napadaja na Sokolstvo. Zdravo! — Izvršni odbor Sokolskog društva Šestanovac.
Supetar. Verni Tirševim načelima odbijamo svako sejanje mržnje i strasti i radi toga osudujemo okružnicu biskupske konference kao neistinitu, nepravednu i nehriščansku. Zdravol — Sokol.
Komiža. Ogorčeno odbijamo poslanicu biskupske konferencije, koja se temelji na neosnovanim i neistinitim pretpostavkama. Ovo Sokolsko društvo verno svojim uzvi-šenim idealima braniče iste protiv sviju i svakoga. Zdravo! — Sokolsko društvo Komiža.
Pučišče. Dižemo ogorčeni protest zbog nepravilnog i nepravednog postupka Katoličkog epiškopata, koji hoče da svojom neosnovanom poslanicom katoličkom svetu dokaže bezverstvo sokolske ideje i time odalji narod od sokolskog rada. Zdravo! — Sokolsko društvo.
Lokva-Rogoznica. Ogorčeni zbog napadaja na Sokolstvo spremni smo boriti se do zadnjeg daha verni svojim idealima. Zdravo! — Sokolska četa Omiš-Kutleša.
Sutivan. Sokolsko društvo Sutivan na današnjoj skupštini jednodušno izrazuje izliv duševnog ogorčenja i jednoglasno prosveduje protiv napadaja Epiškopata na Sokolstvo. Zdravo! — Uprava društva.
Postire. Poslanica Katoličkog episko-pata ovo društvo s največim ogorčenjem odbija i protestuje protiv nje, kao uvred-
ljive i izazovne za Sokolstvo. Društvo, uvek verno Tirševim sokolskim načelima, spremno je da protiv svakome uvek nepokolebivo brani svoje ideje. Zdravo! — Sokolsko društvo Postira.
Nerežišče. Ogorčeni štetnim radom kojem Katolički episkopat u svojoj ver-skoj netrpeljivosti ispada protiv Sokolstva
molimo bratski Savez da muški istupi protiv takvih pojava. Zdravol — Sokolsko društvo Nerežišče.
Omiš. Poslanicu Katoličkog epiškopata najodlučnije odbijamo kao nepravednu i nehriščansku. Ona izaziva mržnju i strasti u borbi teške sadašnjice. Tvrdimo da je taj čin u svojoj pretpostavci neosnovan i
netačan, u izlaganju neistinit. Ovo Sokolsko društvo verno sokolskim načelima, spremno je da uvek brani sokolski rad. Zdravo! — Sokolsko društvo Omiš.
Jelša. Protestujemo protiv napada Katoličkog epiškopata. Zdravo! — Sokolska četa Pitve.
(Svršiče se)
фирма
Краљевски Дворски лиферанти
МАРИЧИЋ И ЈАНКОВИЋ
хартију свих врста за пи-сање и штампу / Канце-ларијски материјал, тех-нички, цртаћи и школски прибор / Највећи взбор пригодних в корисних поклона: валив-пера, писаћих гарнитура, портмопеа и т. д.
Генерална заступства пнсаћих машина
UNDERVVOOO
Машина за р чунање BARRETT в ORIGINAL ODHNER Апарата за умножаеаље ANDREWS'ROTARY DUPLICATOR
ORALO GRAPH
Систем укоричеиих кљига ca слобод-вим листовима KALAMAZOO
—0—
Б Е 0 Г P А Д
КНЕЗ МИХАЈЛОВА 26
Телефон: 20-172, 20-647 н 20-759 Брзијави: УНДЕРВУД
Сопствена фабрика за прерлду хартије, књиго-везница, картонажа, ра-стри( ница н штампарија / Израда трговачких књига по нацрту у више боја, као н растера за све врсте књиговодства са слободним листовима
Сшручна радионица за оиравку иисаћих машина и налив-пера
Есцајг алпака „Берндорф“, апарати за хлађење (Euka.ten) н француски шпорети
Највечи избор, најјефттшје цене у
ГВОЖЂАРИ „МАЈДАН“
БЕОГРАД, ВАСИНА 2 ДО ПОЗОРИШТА
-о-
« *3
% £ о
41
■С де о to
»S l 2 -I
II
2 bc Он O
s
O
Uradujemo propisne medicinske lop te:
za članstvo, težina 3 kg:
iz najbolje kože..................Din	495’—
iz impregniranog	platna	„	415*—
za članice i naraštaj, težina 2 kg:
iz najbolje kože..................Din	405'—
iz impregniranog	platna . . ф	330'—
ш-i
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka Članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
П.
m.
IV.
V.
VI. VII.
vin.
VIU. a IX.
I. sveskat E. Gangl: O sokolski ideji.
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bačar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš. jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst). Isto. (Srpsko - hrvatski tekst)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misK dr. Miroslava Tyrša.
g
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
f,.„j. m.čus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički	udžbenik	češkog jezika*
U kartonu 15 Din
Dr* Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ZJugoslovenska Sokolska ŽMatica
£jubljana, ZNarodni dom	143_14
tsele/on 25-43 I Stačun ooštanske štedionice £jubljana 13.831
Suiak
Na najlepšem položaju. O t v o r e n čitavu godinu , C i j e n e u m j e r e n e. Kupalište besplatno.
Iv. Brunčič i
pleskar in ličar 5
ae toplo priporoča vsem S cenj. naročnikom. — Delo S solidno) — Cene zmerne! S
HI ■
TELEFON št. 3474
Ljubljana 5 g Kolodvorska ulica 33 S
Sokolsko sukno
kakor tudi sukna za vsa oblačila si nabavite ugodno samo pri domači industriji volnenih izdelkov
Vlada Teokarović & Komp.,Paračin
Tovarniško skladišče
LJUBLJANA / GRADIŠČE ŠTEV. 4
Sokoli kupujte samo domače izdelke!
153-1
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 S PODRUŽNICO NA MIKLOŠIČEVI CESTI 13 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji
Ima vlog nad 430,000.000'- Din, rezervnih zakladov
pa nad 10 mil. dinarjev	152-2
Za pupilne naložbe pa sodni depozitni oddelek, za varčevanje mladine izdaja domače hranilnike, za pošiljanje po pošti pa svoje položnice. Za vse vloge jamči mestna občina z vsem svojim premoženjem in davčno močjo. — Hranilnica kupuje in prodaja tudi devize in valute najkulant-neje. Ta posel opravlja v svoji podružnici na Miklošičevi cesti štev. 13. Telefon cer trale št. 2016 in 2616, podružnice št. 2367. Čekovni račun pri Poštni hranilnici v Ljubljani, centrale št. 10.553, podružnice št. 10.138.
Uradne ure za stranke so od 8. do 12. ure
Браћо и сестре!
Спремајте ce праводобно на слет у Љубљани и Сушаку и набављајте све Ваше потребе за децу, нараштај и чланство код најстарије братске радње:
БРАНКО ПАЈ1ЧИЋ, добављач Савеза C. K. Ј. ЗАГРЕБ,
Кр. Марије улица бр. 6. Брзојавни наслов: Трикотажа, Загреб.
Телефон број 26-77 или филијала Београд, Балканска 24.
где ћете бити на потпуно задовол>ство послужени према пропису Савеза Сокола краљевине Југославије. Захтевајте ценике и проспекте. Цене умерене.
142-15
Radio Thermalno kopališče Laško
pri Celju
Tik ob lelezniiki postaji. Posta-all&če brzovlakov. Telefon, brzo-
S
v. Radio aktivna terma'na voda 7-6“ C. Leči revmatizem, živčne bolezni, ženske bolezni arteriosklerozo, znižuje krvni tlak i. t. d. Zdravnik staino v zdravilišču. Elek-tro-terapija. Prvorazredna kuhinja, zmerne cene. Prijetna okolica za izlete. Milo podnebje. Zdraviliški park ob reki Savinji. V posezonl od 1. septembra do maja za pavšalno ceno od 1.100 Din popolna oskrba za 20 dni, oziroma za 800 Din za 10 dni. Prospekte in informacije zahtevo od uprave zdravilišča
149-1
IžentegoHekDiip?
Sokolska literatura, športne, leposlovne, mladinske,
znanstvene, šolske knjige. Velika zaloga slovenskih, srbskih, hrvatskih in drugih
slovanskih,
angleških,
francoskih,
nemških in drugih knjig.
Kdo Vam lili
Knjigarna Učiteljske tiskarne
Maribor
Tyrševa cesta 44
Ljubljana
Frančiškanska ulica 6
147-14
»Spomen - Mince«
 ■	LJcsere	—
sa asvečenje sokolske zastave najbolje i'jevtino izradjuje MIRKO ŠMAT. graver Beograd, T e r a z i j e 1
145-14
O
KIHIH
vieh ali najSdmmjfe
KUfAENAOTDEII
ЦЦ»ЦАМАРА1ЈШ1И0УД11
146—14
GOSPODARSKA
m m sin
Sever & Komp Ljubljana
111—10
Najnovije patentirane me-haničke karike za vežbanje dobavlja
ANDREJ GODLER, % №. -
Vareš - Majdan	^
Tiažite opis i cenu!
i SIRITE SOKOLSKU i J ! ! ŠTAMPU:	M	g
| „SOKOLSKI GLASNIK* | | „SOKO", „SOKOLIĆ* i | 1 „NAŠU RAD O S T“<|8
PRVA 3UGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA
M. DRUCKER
ZAGREB, ILIČA 39
Kr. dvorski dobavljač
Za kratko vrijeme izaći če iz štampe novi cijenik za lakoatletske sprave sa najpovoljnijim cijenama. • Najveće poduzeće za izradbu svakovrsne športske robe.
144-13
Iztlaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar • Uređuje Redakcijski otsek • Tiska Učiteljska tiskarna (pretstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani
L