KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (3)
INDUSTRJSKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14676
Universal Oil Products Company, Chicago.U. S. A.
Postupak za proizvodnju ugljovodonika velike antidetomaitorske vrednosti, koji ključaju u opsegu tački ključanja motornih goriva.
Prijava od 15 decembra 1937.	Važi od 1 septembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 23 avgusta 1937 (U. S. A.).
Ovaj se pronalazak odnosi na proizvodnju ugljovodonika visoke antidetona-toirske vrednosti, koji ključaju u opsegu tački ključanja motoirihiih goriva, a naročito na proizvodnju izo-oktana ili ugljovo-doinioniih mešavina, koje sadrže relativno veliki procenat izo-oktana, od normalno gaso vi tih olefinskih ugljo vodonika.
U bližem smislu, pronalazak se bavi postupkom, koji obuhvata izvesan niz usko sarađujućih stupnjeva, pomoću kojih se dobija maksimalna količina ili dobitak u i'zo-ofctanima od relativno usko odvajanih ugljovodoničnih frakcija, ubrajajući tu butane i butene, koje su frakcije obično poznate u petroleumskoj industriji kao „B-B” frakcije. Te se frakcije mogu dobijati iz ugljovodoničnih mešavina, stvorenih pri stabilizaciji primarnih destilata iz postupka za krakiranje, i to u obliku „gornjih” ili lakih frakcija. Postupak se takođe može primenjivati i na mešavine ugljovodonika sa četiri ugljenikova atoma, koje sadrže razne procente olefina, proizvedenih na makoji bilo način, na primer, dehidracijom biiitil alkohola ili deliimionom ili potpunom •dehidrogenaoijoim ili krakiranjem butana.
Izo-parafini, a naročito izo-oktani su za sada vrlo poželjna goriva za aeroplan-ske motore, usled njihove velike antideto-natorske vrednosti, srednje ključajjućeg opsega i stabilnosti u odnosu na gumaste i smolaste taloge, koji stvaraju nezgode u napojom sistemu takvih motora. Oni se uveliko traže i kao primeša za povećanje antidetonatouske vrednosti motornih goriva, koji su ispod normale u tome pogle-
du. Ovde opisani postupak omogućava maksiimalno liskorišćenje olefina sa četiri ugljenikova atoma, koji se nalaze u pome-nutiim „B-B” frakcijama a u cilju proizvodnje izo-oktanske mešavine, u kojoj izgleda da je glavni sastojak 2, 2, 4-trimetil penita,n i 2, 2, 3-trimetil pentan, koji su oba izo-oktani visoke aintidetonatorske vrednosti, mada je tačno utvrđivanje relativ-ih proporcija raznih izomera vrlo teško.
Postupak prema ovom pronalasku obuhvata podvrgavanje neke mešavine normalno gaisovitiih ugljovodonika, koji sadrže bitne količine olefina, pod uslovima polimerizacione temperature, dejstvu jednog p o lim erizac i onog katalizatora u nekoj reakcionoj zoni, pri čemu se temperatura nastalih egzotermalnih polimerizacionih reakcija u toj reakcionoj zoni reguliše kontrol,isanim i regulisamim odvođenjem suvišne toplote iz materijala, koji se poli-m ariše.
U najradije primenjivanoim načinu izvođenja ovog positupfcja, polimer,izaciona temperatura materijala, koji trpi polimeri-zaciju, reguliše se putem regulisane posredne izmene toplote materijala u reakcionoj zoni sa nekim rashlađujućim sredstvom, u bližem smislu, su nekim sredstvom, koje je normalno u tečnom stanju i ima bitno stalnu tačku ključanja, i koje se sredstvo isparava pod regulisanim nad-atmosferSikim pritiskom bitno na željenoj polimierizaeiomoj temperaturi i bopoimoću toplote, koja se donosi tome rashlađuju-ćem sredstvu iz materijala, koji trpi poli-meraciju, tako, da se na taj način bitno
Din. 45.—
(ravmomerna ipoliimeiuzaciooa temiperatura održava kroz ćelu reakcionu zonu.
U jednom specifičnom načinu izvođenja ovog pronalaska u delo, postupak obuhvata tretiranje butansko-buteniske meša-vine radi dobijanja iizooktana putem sle-dećeg niza stupnjeva:
(1)	. Prethodno tretiranje da se uklone sve nečistoće, koje bi bile štetne po katalizator, npotrebljen u narednim poliime-rizacionim i hidrirajućim (hidrogeniraju-ćim) stupnjevima. Ovo se tretiranje obično sastoji u ispiranju tečnih frakcija sa bazisnim vodenim rastvorom, ili uopšte sa vodenim rastvorima, koji pokazuju bazis-mu reakciju i imaju izve snu određenu i re-gulisanu koncentraciju.
(2)	. Podvrgavanje prečišćenog materijala, pod uslovima temperature i pritiska, koji odgovaraju „kritičnoj fazi”, dodiru sa katalizatorima, koji sadrže fosforne kiseline, i koji su raspoređeni u reaktorima spremljenim za odvođenje reak-cione toplote, da bi se na taj način obavila do određenog i kointrolisamog stepena, me-šovita potimertzacija normalnih i izo-bu-tena.
(3)	. Frakoiomiranje izlaznih proizvoda iz polimerizacionog stupnja, da bi se izdvojili polimeri od zaostalih butana i bu-tena, koji nisu reagirali.
(4)	. Vraćanje zaostalih butana (ubrajajući tu i nepretvorene butene) natrag u materijal za punjenje, ako j,e to potrebno da bi se smanjio butenski sadržaj mešavi-ne, koja prelazi preko katalizatora.
(5)	. Ponovno frakcioniranje debuta-niiziranih polimera da bi se dobila prela-zcća izo-oktanska frakcija i ostatak u obliku težih polimera.
(6)	. Hidriranje mešaviine izo-oktena da bi se dobili izo-oktami podvrgavajući izo-oktene, zajedno sa vodoudkom i pod uslovima 'parovitog stanja pri nadaitm'Oisferskim pritiscima i odgovarajućim temperaturama, dodiru sa katalizatorima, koji sadrže nikla i koji su raspoređeni u reaktorima, opremljenim za odvođenje reakcione toplote.
Napred iz,neti kratak prikaz osobina i stupnjeva ovog postupka biće razjašnjen jednim opisom tipičnih radnih uislova i načina rada u vezi sa priloženim crtežom čije slike 1 i 2 prikazuju, na šematički način i upotrebom uobičajenih figura i znakova, bočni izgled postrojenja, u kome se ciljevi ovog pronalaska mogu postići pri-menom opisanog postupka. Prikazani uređaji i veze ne stoje ukikakvom međusobnom -odnosu u pogledu veličina i sposobnosti, te se ne mogu tumačiti u takvom smislu, koji bi išao da time ograničava op-
seg ovog pronalaska.
Obraćajući se na crtež, butansko-bu-tenske frakcije upuštaju se, pod dovoljnim pritiskom da se one mogu održavati u tečnoj fazi, pri običoj temperaturi, >u napojim pumpu 3 i to kroz cev 1 i slavinu 2, i izbacuju se kroz cev 4 i njenu slavinu 5 do meša,lice 6, koja se može sastojati od čitavog niza rupičastih ploča ili makojeg drugog tipa unutrašne konstrukcije, koja bi osiguravala vrtloženje mešavine. Ispira-juće tečnosti, koje se obično moigu sastojati od osrednje komceritrisainih rastvora kaustične sode jačine 5 do 15° Be spec. težine, upuštaju se u pumpu 12 kroz cev 10 i njenu slavinu 11, i odlaze iz pumpe kroz cev 13 i slavinu 14 do cevi 4, koja vodi u mešalicu. Nečistoće, koje se obično nalaze u butansko-butenskim frakcijama dobije-nim iz postrojenja za krakiranje raznih petroleumskih ulja i njihovih frakcija, obično se otklanjaju opisanim tretiranjem i lo u dovoljnom stepenu da se ćeli shod no zaštiti trajnost katalizatora. Ako <se nađu za potrebno još jedno ispiranje vodom ili slabim kiselinama posle tretiranja sa kau-stičnom sodom, onda se i ti stupnjevi mogu primenjivati a da se pritom ne odstupi od bitnosti ovoig pronalaska, mada je samo jedan ispirajući stupanj prikazan na crtežu.
Meša,vina ugljovodonika i ispirajučih fluida prolazi kroz cev 7 i slavinu 8 u taložni bubanj 9, koji je snabđeven ispušnom cevi 15 i slavinom 16 za ispuštanje potpuno ili delimično utrošenih ispirajučih fluida. Ako se nađe za korisno ili od preimuć-stva, količina i spiram čeg fluida, kota se propušta kroz mešalicu u mešavinl sa ugljovodonicima, može se povećati bez povećanja ukupne količine fluida unotreblie-nih u postupku, putem ponovnog cirkuli-samja ispirajućeg fluida, koji se ie izdvojio u bubnju 9, odvodeći ga, u uvodnu cev 4 mešalice 6, kroz cev 8’, pumpu ll’, cev 12’ i slavinu 13'.
Prečišćeni pgijovod cinični materijal prolazi kroz cev 17 i slavinu 18 i odlazi u pumpu 19, koja ga tera kroz cev 20 i slavinu 21, pa zatim kroz prethodni grejač 22, gde se temperatupa materijala popne do optimalne tačke za otpočinjanje polimeri-zacije olefina. Vodena para prolazi kroz prethodni grejač 22 i kondenzuje se u posrednom dodiru sa materijialoim u predgre-jaču, što se obavlja pod pritiskom, koji odgovara optimalnoj temperaturi za tretiranje. Izvor vodene pare za ovu tačku, ili mesto u postrojenju, biće docnije opisan u vezi sa sistemom za refulisanje temperature.
Prethodno zaigrejani materijal sada se
propušta pod podesnim pritiskam u reaktore, koji sadrže polimerizacioni katalizator. Pritisak za ovo upuštanje mora odgovarati optimalnim uslovima za izvođenje polimerizacije. Između najradije upotreb-Ijavanih (katalizatora nalaze se prethodno kalcinirane tnešavine fosfornih kiselima i nekih adsorbenata, pri čemu su ovi pO(.sled-njiipreimuostvemo silicijumskoig karaktera i plbuhvaitajiu izvesne gline tipa, momtmoril-no'lit i bentonit (bilo sirove ili tretirane kiselinom), kizelguir, staloženi silicijum oksid i drugi silikatni i refraiktorni materijal. Zrnasti katalizatori mogu se pripremiti stvarajući testastu masu, na primer od ki-zeligura i velike proporcije po težini orto-i!i pirofosiforne kiseline, 'kalcimirajući me-šavinu na temperaturama od približno 300—400° C, da bi se dobio jedan kolač, koji se zatim samelje i iproseje da bi se dobilo zrnevlje podesne veličine, obično takvo, koje prolazi kroz sito od 1,6 do 8 rupa na santimetar, pa ako je potrebno, onda se to zrnevlje podvrgava dejstvu pregrejane pare na oko 265° C, i atmosferskom pritisku, da bi se aktivni katalizator doveo u slanje hidracije, koje odgovara maksimalnoj efikasnosti. Gornji postupak se može modificirati a taj način, što se testerasta masa istiskuje kroz rešeto ili se na drugi način presuje da bi se dobilo zrnevlje, koje se zatim kalicimiira.
Za optimalno iskorišćenje i normalnih i izo-butena u butansko-bute-nskim mešavi-iiama, da bi se od njih dobio izo-oktan velike antidetomatorske vrednosti, potrebno je postići maksimalnu unakrsnu potime-rizaciju izo i normalnih biltena sa minimalnom (posebnom polimerizacijoim normalnih ili izo-butana. Utvrđeno je da se temperatura i pritisak .moraju tačno odrediti u relativno vrlo uskim granicama, da bi se izo-olkteni, proizvedeni polimerizaci-joim, mogli hidrirati u izo-oktane velike antidetomatOTske vrednosti. Temperature, na kojima se najradije reakcije započinju, padaju između približnih granica od 115—■ 215° C, a pritisak pada između granica od 33 do 51 atmosfera ili više. Pri višim temperaturama i nižim pritiskom, polimeriza-cija će dati na izgled zadovoljavajuće izo-oktene, ali kada se oni hidriraju, dobijeni izo-ofctenl imaće manju antidetonatorsku vrednost.
Reakcija pri polimeriizaciji olefina eg-zotarmičke su prirode i da bi se sačuvali i osigurali najbolji rezultati, moraju se predvideti sredstva za odnošenje razvijene toplote, da bi se sprečilo preterano povećanje u temperaturi katalizatorske zone. Mogu se primenjivati dva sistema za regu-llsan'e temperature u ovom postupku: (a)
Polimerizacioni ka lalizator može se razmestiti u grupama revi relativno malog prečnika, koje su opkoljene rasblađujućim sredstvom (na primer voda, koja isparava) u padasmo kopstruisanim reaktorima, i (b) jedan deo butana (verovatno sa sadržajem malog procenta butana) koji je izdvojen iz proizvoda polimerizacije, posle njenog obavljanja, može se vraćati natrag u bu-tansko-butemski materijal, te da se na taj način smanji relativna količina reagiraju-ćih ugljovodomika, i da se poveća relativna količina nereagirajućih ugljovodomika u materijalu, koji prolazi kroz polimerišu-ći katalizator.
Delovanje rashlađivanja, kako je opisano u načinu pod (a), obično reguliše prosečim temperaturu na kojoj katalizator radi, dok se načinom pod (b) izbegava čak i lokalno povećanje temperature na samim katalizatOTskim površinama zrnevlja, dovođenjem velikih količina inertnog materijala (butana) kao sredstva za upijanje i odnošenje (toplote baš sa mesta, na kome se reakcija vrši.
Način opisan pod (b) može biti potreban samo u slučajevima, gde materijal za obrađivanje sadrži relativno veliki pro-cenat butena.
Može se upotrebiti čitav niz reaktora, bldo povezanih u seriju ili paralelno, ali se obično nalazi za bolje da se sprezanje izvrši tako, da se svaki pojedini reaktor može izdvojiti, kada katalizator bude istrošen, da bi se tako istrošeni katalizator mogao za meni ti a da se ostali reaktori mogu za to vreme upotrebljavati radi obavljanja postupka. Na crtežu su prikazana tri takva reaktora u sprezi na red i paralelno.
Iz prethodnog grejača 22, materijal teče kroz cev 23 i slavinu 24 i može oti-cati — kroz cev 25 i slavinu 26 pa kroz cev 27 radi ulaska u gornji deo 29 reaktora 28 kroz koji prolazi nadale kroz cevi 30 u kojima se nalazi polimerišući katalizator, pa kroz prostor 31 iz kojeg se polimerisani olefini u mešavini sa butanom i butenima izvlače kroz cev 32 iz koje odlaze ili u cev 33 i slavinu 34 radi prolaza dellmiono tretiranog materijala do cevi 35 a odatle u reaktor 36, ili kroz cev i slavinu 38 do narednog postrojenja za izvođenje frakcio-nirajućeg i hidrirajućeg stupnja, u koje postrojenje taj materijal dolazi kroz cev 98, snaibdevenu sa slavinom ili ventilom 99 za regulisanje pritiska. Ovaj ventil može biti i automatskog tipa.
Reaktor može biti iste opšte konstrukcije kao i reaktor 29, i može imati isti otvoreni skupljajući prostor 39 na svome vrhu, katalizatorske cevi 40 i donji skupljajući prostor 41, iz kojeg tretirani ugljo-
vodonici i mešavine butana i butena odlaze kroz cev 43 i slavinu 44 do cevi 45 i reaktora, 48, ili kroz cev 46 slavina 47 do narednog uređaja za frakcioniranje i hi-driranje, do kojeg dolazi kroz cev i)8 i slavinu 99.
Cev 45 omogućava da materijal odlazi u reaktor 48 koji je iste apšte konstrukcije kao i reaktori 28 i 36 u pogledu gornjeg skupljajućeg iprostord 49, kataliza-torske cevi 50 i donji otvoreni prostor 51, iz kojeg se polimerisami proizvodi i mesa-vinc butana i butena izvlače kroz cev 52, cev 53, slavinu 54 i odlaze kroz cev 98 i slavinu 99 do narednog uređaja za izvođenje frakciomirajiućeg i hidrirajućeg stupnja. Da bi se reaktori mogli upotrebljavati u raznom sledoredu, postavljena je cev 55 i slavina 56, koji omogućavaju da materijal odlazi u cev 27 koja vodi ka reaktoru 28, što će biti slučaj, kada je reaktor 48 prvi u seriji a reaktor 28 drugi. U tome slučaju, slavina 26 u cevi 25 zatvoriće se, a slavina 58 u cevi 57 biće; otvorena. Reaktor 36 takođe je neposredno spojen sa cevi 23 pomoću cevi 59 i slavine 60. Prikazane veze omogućavaju upotrebu polime-rizacionih reaktora u makojem bilo redu u lopštem pravcu s leva na desno, kako su prikazani na crtežu, i ovaj se opšti raspored i način rada mogu primeniti na makoji bilo broj reaktora, iako je samo tri od njih prikazano.
Sistem za regulisanje temperature u reaktorima može se sastojati i u tome, što će se kataliziatorske cevi obložiti kljlučalom vodom čije se isparavanje održava reak-cionom toplotom. Stvorena vodena para iz ovih reaktora odlazi kroz cevi 61, 63 i 65, snabdevenim slavinama 62, 64 i 66, pa za tim kroz cev 67 u taložni bubanj 68. U ovom se bubnju sva neisparena voda, koju je para sobom popela, odvoji od pare. Suva para odlazi iz imbjija 68 kroz cev 69 i ulazi u prethodni grejaičj g-2,., Toplota podrepna za prethodno zagrevanje materijala za tretiranje, izvlači se iz vodene pare, koja se usled toga koindenzuje. Tako dobi jena voda vraća se putem teže kroz cev 70 natrag u bubanj 68. Voda iz bubnja 68 odlazi kroz cev 71 do cevi 77. Voda potrebna za prvobitno punjenje reaktora, ili za dopunu izgubljene vode, upušta se u postrojenje kroz cev 72 i slavinu 73 i odlazi u pumpu 74, koja se prazni u cev 75 sa slavinom 76, koja stoji u vezi sa cevi 77. Voda može da teče dalje kroz cev 77 do> reaktora 28, 36 i 48 i to kroz cevi 78, 80 i 82, koje su snabdevene sa slavinama '79, 81 i 83.
Postrojenje za hlađenje reaktora i za prethodno zagrevanje materijala, može
da radi pod dva alternativna usiova. Kada količina vodene pare, proizvedene u reaktorima 28, 36 i 48, bude veća nego količina pare kondenzovana pri prethodnom za-grevanju materijala u grejaču 22, onda se suvišak pare ispušta napolje kroz cev 84 i protiv-strujni ventil ili slavinu 85. Količina vode, koja se time gubi iz postrojenja u obliku pare koja izlazi kroz cev 84, zamenjuje se, odnosno, nadoknađuje se upuštajući istu toliku količinu vode pomoću pumpe 74.
Kada je količina vodene pare, razvijene u reaktorima 28, 36 i 48 manja nego količina pare kondenzovama pri zagreva-nju materijala u grejaču 22, razlika se nadopunjuje dodavanjem pare iz nekog izvora izvan ovog postrojenja i to kroz cev 86 i slavinu 88, pa zatim kroz cev 88, koja je snabdevena sa kontrolnim ventilom 89 za upuštanje pod pritiskom. Količina vode, koja odgovara pari što ulazi u postrojenje kroz cev 88 i ventil 89 stalno se ili povremeno izvlači iz postrojenja, kroz cev 90 i njenu slavinu 91.
Temperatura na kojoj reaktori 28, 36 i 48 rade, zavisi od temperature ključanja vode, koja okružuje katalizatorske cevi, a ova se temperatura ključanja podešava do na željenu tačku pomoću pritiska, koji se u rasihlađujućem sistemu održava pomoću regulatornog ventila 85 ili regularornog ventila 89.
Da bi se otpočeo rad prema ovom postupku, voda u reaktorima 28, 36 i 48 mora se zagrejati do približno one temperature, na kojoj će ključati. Zagrevanje vode do te temperature može se obaviti uštrcavan jem pare pomoću skupljača 86 i ogranaka 92, 94 i 98 snabdevenih slavinama 93, 95 i 97.
Ima se razumeti da način uklanjanja suvišne toplote od reakcija, koji je ovde opisan, sačinjava inajtađije primenj.vani način, ali se on može zameniti 1 drugim podesnim načinima, kao na primer, cirkulacijom relativno velikih količina toplog tečnog sredstva za ovo rashiađivanje. Glavne odlike rashladujućeg sistema jesu da se time s jedne strane omogućava efikasno odvođenje reakcione toplote iz zone, koja sadrži katalizator, a s druge strane, time se sprečava svako preterano rashiađivanje reakcione zone, kada se katalizator već deliraično istroši, ili uopšte, mako-jeg dela reakcione zone, u kome se reakcija vrši smanjenom žestinom.
Prema ovom postupku, polimerni proizvodi, sastojeći se poglavito od izo-okte-na koji se mogu pretvoriti- u izo-oktane velike antidetonatorske vrednost; ako se radnje pravilno izvršuju, prvo se oslobo-
đavaju od zaostalih butana pa se zatim frakckmiraju da bi se dobiie mešavine ok-tena. U tome cilju, proizvodi se prvo provode kroz debutamizator 100 i to kroz cev 98 i protiv-strujni ventil 99. Obično će de-butamizator raditi pod pritiskom od oko 6,8 atmosfera i temperatur im para na vrhu od oko 65° C, dok će temperatura na dnu iznositi 196° C, i ona će se održavati pomoću grejača 100’ miakojeg tipa, koji će omogućiti prolaz vodene pare ili fluida iz samog postupka, kako vec to bude bilo najzgodnije. Butanske pare prolaze kroz cev 101 i protivsifrujni ventil 102 i pretvaraju se u tečnost, za vreme prolaza kroz kondenzator 103, koja zatim teče kroz cev 104 do prijemnika 10b, koji je snab-deven uobičajenom cevi 106 i slavinom 107 za ispuštanje gasa. Jedan dec butana izvlači se iz prijemnika kroz cev 10S i odlazi kroz cev 109 i slavinu 110 do pumpe 111 koja ga izbacuje kroz cev 112 i slavinu 113 do vrha debutanizatora u dovoljnoj k( ličini, da se reguliše priroda gornjih proizvoda iz debutanizatora. Suvišak butanske proizvodnje može se vratiti natrag na ulaz u polimeriizacione reaktore, pomoću cevi 116 i slavine 117, da bi se održala koncentracija butena, u mešavini butana i butena, koja prelazi preko katalizatora za polime-rizaciju, ma jednoj utvrđenoj vrednosti, kako bi se na taj način regulisao porast temperature na katalitičkim površinama, što će se reguilisati količinama egzotermal-ne toplote, razvijene u odnosu na ukupnu količinu materijala koji protiče preko katalizatora.
Debuitanizirami polimeri sada prolaze kroz cev 118 i slavinu 119 i odlaze u frak-cionator 120. Ako se želi, jedan deo proizvoda sa ove tačke može se odvesti u skladište kroz cev 121, slavinu 122, hladnjak 123, cev 124 i slavinu 125.
Frakcionator 120 normalno radi na nešto većem pritisku od atmosferskog, ne-gde u visini od 0,7 atmosfera, sa temperaturom vrba; od 135° C., i temperaturom dna od 200° C, koja se održava grejačkom zavojnicom 120’, kako je pokazano. Ovaj frakcionator najradije deluje da se otkloni ugljiovodenični materijal koji ključa iznad oktena (ili iznad krajnje tačke ključanja, koja se traži u kojebilo željenom proizvodu), i pri tome visoko ključajuće frakcije izvlače se pri dnu tornja kroz cev 126 i slavinu 127, pa zatim prolaze kroz hladnjak 128 i cev 129 sa slaviom 130.
Prelazeće pare iz frakcionatora 120, koje poglavito sadrže oktena, prolaze kroz cevovod 131 i slavinu 132 pa kroz kondenzator 133 i Siilazeću cev 334 odlaze u prijemnik 135, koji je snabdeven sa uobi-
čajenom ispušnom cevi 136 i slavinom 137. Oktenska frakcija, koja se skuplja u ovom prijemniku, prolazi kroz cev 136' do pumpe 137’ koja vraća dovoljnu količinu ovih prelazećih proizvoda natrag kroz cev 138 i slavinu 139 na vrh tornja, radi reguliranja karaktera prelazećih proizvoda. Ok-tenski materijal odlazi zatim kroz cev 140 i pumpu 141 i izbacuje se kroz cev 142 i slavinu 143 do završnog stupnja u postupku, koji obuhvata hidriranje oktena u ok-tane. Maikoji deo oktenskih proizvoda može se takođe poslati i u skladište kroz cev 144 i slavinu 145.
Oipšta odlika završnog hidrirajućeg stupnja ovog postupka, jeste protivstrujni tok vodonika i oktena u dva stupnja, sa ponovnim proticanjem vodonika u drugom stupnju, ako je to potrebno, tako da se najveći deo vodonika izmeša sa oktenima još u poslednjem stupnju iudriranja. Na taj način, oktenska se frakcija pumpa pod pritiskom od približno 2 do 8,2 atmosfere kroz prethodni grejač 146, koji se zagreva posrednim putem pomoću vodene pare, a za to vreme se vodonik, k prijemnika na završnom stupnju, dodaje oktenskoj frakciji kroz cev 180. Prethodni grejač radi najradije tako, da se mešavina vodonika i oktena zagreje do tenrpeiature od približno 150° do 215° C, pre nego što se upusti u gornji razdelni prostor 148 primarnog hidrirajućeg reaktora 147, pri čemu ta mešavina prolazi nadole kroz cevi 149, u kojima se nalazi hidrirajući katalizator, i skuplja se u donjem skupijajućem prostoru 150. Delimično hiđrirani okteni uz suvišak vodonika (i drugih stalnih gasova, u slučaju da se umesto čistog vodonika upotrebljava ju gasovi, koji samo sadrže pored ostalog i vodonika) odlaze kroz cev 151 i slavinu 152, pa kroz kondenzator 153 i cev 154 i odlaze u srednji prijemnik 155. Stalni gasovi ispuštaju se iz sistema kroz cev 156 koja je snabdevena ispušnim ventilom 157 protivapovratnog tipa
Delimično hiđrirani proizvod tada odlazi u drugi stupanj hidriranja, kroz cev 158 pumpu 159 i cev 160 i njenu slavinu 161. Da bi se dovršilo hidriranje oktena, oni se mešaju sa đolazećim svežim količinama vodonika ili gasova, koji sadrže vodonika, i koji se upuštaju kroz cev 162 i slavinu 163, a potiskuje se ikampresorom 164 kroz cev 165 koja se spaja sa cevi 160. Mešavina vodonika i delim očno hidriranog proizvoda teče kroz cev 166 i slavinu 167 i odlazi dalje kroz prethodni grejač 168, u kome se temperatura mešavine ponova penje do 150° do 215° C. Mešavina vedo-nika i ugljovođoniičnih para prolazi iz gornjeg slobodnog prostora 170 u reakto-
ru 169 i odlazi nadole kroz kaializator u ceviina 171, pa iz njega u d>n n skupljajući prostor 172, odakle se završeni hidri-raini proizvod, koji se sastoji cd izo-ok-tana i neiskorišćenog vodomika. ispušta kroz cev 173 i slavinu 174, oa kroz kondenzator 175 i cev 176 do krajnjeg prijemnika 177, iz kojeg se glavni proizvod postupka izvlači kroz cev 178 i njenu slavinu 179.
Gasovi, koji se odvajaju od glavnog proizvoda u prijemniku 177, ističu kroz cev 180 i iprotiv-povratni ventil 181, i dodaju se oiktenskoj frakciji, koja ulazi u prethodni grejač 146, kao što je to napred bilo rečeno.
Da bd se povećala koncentracija vodoi-nika u završnom stupnju kako bi se dobio potpuno zasićeni završni proizvod, gasovi iz prijemnika 177 mogu se ponova vraćati kroz prethodni grejač 168 i reaktor i 69 pomoću cevi 182, slavine i 83, kompresora 184 i cevi 185, koja se uliva u cev 166.
Može se upotrebiti makoji podesan tip hidrirajućih katalizatora, ma da se najradije upotrebljavaju oni, koji su aktivniji, kao na pr., redukovani nikel na nosaču od silinijumskog materijala Podesan način za p-roi-zvodnju aktivnog katalizatora za ovaj postupak sastoji se u taloženju niklovog karbonata na kizeigur, posle čega se ta mešavina presuje u loptice ili klikere, osuši se i redukuje neposredno sa vodonikom ima temperaturi od 400° C. Manje aktivni katalizatori se mogu takođe upotrebiti, na primer, oksidi hroma, molibdena i tungstena (wolframa) ali se u tome slučaju pritisci i temperature, pa i trajanje dodira moraju povećati, da bi se dobilo efektivno zasićenje proizvoda.
Hidroigenirajuća reakcija egzotermal-ne je prirode, te se uglavnom upotrebljava isti sistem kontrole i regulisanja toplote, kao što je bio opisan napred u vezi sa polimerišućim reaktorima.
Najradije pirimenjivani način sastoji se u opkoljavanju cevi reaktora 147 i 169 sa ključalom vodom, čije se isparavanje održava toploitom, dobijenomi od reakcije. Para stvorena u tim reaktorima odlazi kroz cevi 186 i 188, koje su snabdevene slavinama 187 i 189, d odlazi u raizdelni bubanj. 190. U tome bubnju vrši se izdvajanje vode, koju para sobom nosi. Čista vodena para teče kroz cev 191 i odlazi do prethodnog grejača i46 kroz cev 192, a do grejača 168 kroz cev 193. Toplota potrebna za prethodno zagrevanje materijala izvlači se iz te vodene pare, usled čega se ona kondenzuje. Voda stvorena u grejači-ma vraća se natrag u bubanj 190 kroz
cevi 194 i 195. iz bubnja 190 voda odlazi kroz cev 196 a do reaktora 147 odlazi kroz cev 197 i njenu slavinu 198, dok u reaktor 169 odlazi kroz e£v 199 i njenu slavinu 200. Voda, potrebna za prvobiino punjenje reaktora, ili za ne do li van je, ulazi u sistem kroz cev 201 sanbdevenu slavinom 202. Ova cev se takođe može upotrebiti i za ispuštanje vode iz sistema.
Sistem za 'rashilađivanje reaktora i za zagrevanje punjenja može da radi sa diva alternativna načina: Kada količina vodene pare stvorena u reaktorima 147 i 169 pre-vazilazii količinu vodene pare, koja se koln-denzuje u prethodnim grejačima 146 i 168, suvišak vodene pare ispušta se kroz cev 203 snabdevenu protiv-povratnim ventilom 204. Količina vode, koja se izbacuje iz sistema u obliiku vodene pare kroz cev 203 dopunjuje se upuštanjem iste količine vode u sistem kroz cev 201.
Kada količina vodene pare, stvorene u reaktorima 147 i 169 mije dovoljna da podmiri količinu vodene pare koindenzo-vane u prethodnim grejačima 146 i 168, razlika u pari dopunjuje se vodenom parom iz spolijniih izvora, i to kroz cev 205 i slavinu 206, koja je izrađena kao upusni ventil. Količina vode, koja odgovara količini pare, koja ulazi u sistem kroz cev 205 i slavinu 206, izbacuje se iz sistema neprekidno ili povremeno kroz cev 201 i njenu slavinu 202.
Temperatura, na kojoj reaktori 147 i 169 rade, zavisi od temperature ključanja vode, koja opkoljava katalizatorSke cevi, a ta se temperatura podesi do željene tačke održavanjem pritiska u sistemu hlađenja pomoću ventila 206 idi ventila 204.
Da bi se otpočeo rad ovog postupka, voda u reaktorima 147 i 169 mora se za-grejati do približno temperature ključanja. Zagrevanje vode može se vršiti uštr-cavanjem pare iz cevi 205, kroz cev 207 snabdevenu slavinom 208.
Sledeči primer dajemo da bi se prikazao opšti karakter rezultata koji se mogu dobiti primenoim ovog postupka, mada se ovaj primer ne može tumačiti u smislu ma-kakvog ograničavanja inače širokoig opsega ovog pronalaska.
Punjenje postrojenja prema ovom pronalasku, sastoji se od butamsko-buten-ske frakcije koja može imati sledeči sastav:
tzobutena, molekiiarna proporcija %	15
Normalnih biltena, „	„	,, 30
Butana,	„	„	,, 55
Ova mešavina punjena je u postrojenje propuštanjem kroz katalizator od čvr-
sle fosforne kiseline, sadržan u poiimeri-zacionim ireaktoriima čija je ulazna temperatura iznosila oko 146° C., a pritisak približno 44 atmosfere. Izlazni pritisak u reaktorima održavan je na 42,2 atmosfere. Kao rezultat ovog rada bila je proizvedena izvesma količina izo-oktenske frakcije u iznosu od 25,7% po zapremini „B-B” frakcije, a takode i 4,5% po zapremini višlje ključajućih polimera. Osobine ta dva proizvoda date su niže dole:
A. P. I. težina Opseg ključanja: Izo-okteni	60,5	93— 1260 C
Višlje ključajući
polimeri	45,5	171 — 260° C
Sastav iz'lazećih gasova iz polimeriza-c i onog postrojenja, ispušteni iz prijemnika primarnog frakcionatora i proizvedeni u iznosu od 66,3% prvobitnog punjenja po zapremini, prikazan je u sledećoj tabeli:
Izobuten, molekilama proporcija %	1,7
Normalni buten, „	„	„	8,1
Butani,	„	„	„ 90,2
izo-oktenska frakcija je tada bila hi-drirana u diva stupnja upotrebom gasa, Ikoji je sadržavao približno 95% vodonika i 5% ostalih gasova, poglavito metana. U početnom stupnju hidrirainja, temperatura je bila održavana na 190° C., pod pritiskom od približno 4 atmosfere, te je prema tome reakcija obavljana u bitno paro-vitoj fazi. U drugom stupnju, temperatura je ponova bila 190° C., ali je pritisak bio približno 6,1 atmosfera. Kao rezultat ovakvog tretiranja, dobijena je mešavina izo-oktana u iznosu od 26,7% po zapre-mini upuštene ,,B-B” frakcije. Ovi izo-ok-tani imali su A. P. 1. težinu od 66, a specifičnu težinu od 0,7165 uz oktanski broj od 98. Katalizator upotrebijen u reaktorima za hidriranje, sastojao se je od niklovog karbonata staloženog na kizelgur, koji je posle bio ređukovan u atmosferi vodonika.
Priroda ovog pronalaska i njegova praktična primena i mogućnosti iskorisća-vanja jasno se daju uvideti iz prethodnog opisa, a takode i prikazanog primera, mada se ni jedan ni drugi ne mogu tumačiti u smislu nepravdanog ograničavanja inače veoma širokog opsega ovog pronalaska.
Patentni zahtevi
. 1. Postupak za proizvodnju ugljovo-donika velike antiđetomatorske vrednosti, ključajućih u opsegu tački ključanja 'motornog goriva, naznačen time, što se me-
šavina normalno gasovitih ugljovodonika, koja sadrži bitnie iznose olefina, podvrgava dejstvu polimerizađonog katalizatora, na polimerizađonoj temperaturi i u podesnoj reakcionoj zoni, i što se temperatura nastale egzotermalne polimeriziacione 'reakcije u toj reakcionoj zoni reguliše reiguli-sanim i komtrolisanim izvlačenjem stvorene suvišne toplote te reakcije iz materijala, koji se podvrgava polimerizaciji.
2.	Postupak prema zaihtevu 1, naznačen time, što se polimerizacioina temperatura materijala, koji trpi polimerizaciju, reguliše regulisanom posrednom izimenoim toplote toga materijala u reakcionoj zoni sa nekim rashladujućim sredstvom.
3.	Postupak prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što se materijal koji trpi po-limeriizaciju dovodi u posrednu izmami toplote sa normalno tečnim rashladujućim sredstvom bitno stalne tačke isparavanja (ključanja), koje se isparava pod regulisa-nim nadatmosferskim pritiskom pri bitno željenoj polimerizađonoj temperaturi a pomoću 'toplote, premete tome sredstvu iz pomenutog materijala koji trpi polimeri-zacije, čiime se održava bitno ravnomeirma polimerizacioina temperatura kroz ćelu reakcionu zonu.
4.	Postupak prema makojem od zahteva 1 do 3, naznačen time, što se neka mešavina normalno gasovitih ugljovodonika, saistojeća se poglavito od butana i ibutema, zagreva, pa se tako zagrejana mešavina dovodi u dodir pri nadaitmosferskom pritisku i u nekoj reakcionoj zoni, sa nekim poliimerizaciomim katalizatorom, sastoje-ćeim se poglavito od fosforne kiseline, pri čemu se u toj reakcionoj zorni održava takva temperatura, koja je pogodna za obavljanje proizvodnje velikih količina di-mera od te mešavine, pa se posle dobijem proizvodi razdvajaju u polimere željenog opsega ključanja, koji pada u opseg ključanja motornog goriva, u višlje klijučaju-će polimere i u nepretvorene sastojke te mešavine; što se bar najveći deo' tih polimera željenog opsega ključanja hidrira radi dobijanlja odgovarajućih zasićenih je-dinjenja velike antidetonatorske vrednosti, pri čemu se normalno tečni proizvodi tog hidriranja kondenzuju i izdvoje, a an-tideitomatorska vrednost tih normalno tečnih hidriiranih proizvoda reguliše se regu-lisanjem temperature egzotermalne polime-rizacione reakcije putem regulisanog izvlačenja stvorene reakcione toplote iz zone pollimerizacionih reakcija.
5.	Postupak prema maikoijem od zahteva 1 do 4, naznačen time, što se mešavina normalno gasovitih ugljovodonika, sasto-jećih se poglavito od butana, izo-butena
i normalnih buitena zag'.rejava, .pa se tako zagrejana mešaviina dovodi u dodir u reak-cioinoj zoni sa nekim polimerizacionim katalizatorom, koji se sastoji od prethodno kakiniirane mešavine fosforne kiseline i nekog silicijuimskog adsorbirajućeg ma-terijaila, pod temperaturom i pritiskom koji su pogodni da, se izvrši pretvaranje pomenutih im- i normalnih butenskih sastojaka mešavine u izo-oktene, pri čemu se polimerizaciona reakcija reguliše izvlačenjem suvišne reakcione toplote da bi se potpomoglo predominantno stvaranje pomenutih izo-oktena, posle čega se stvoreni izo-okteni izdvajaju iz proizvoda poli-merizacionog tretiranja.
6.	Postupak prema makojem od zahteva 1 do 5, naznačen time, što se reguli-sanje katalitične polimerizaciome reakcije još više potpomaže razblaživanje izvorne mešavine normalno gasovitih ugljovodo-nika pomoću regulisanih količina ugljovo-đonika sa 4 ugljenikova atoma, izdvoje-ih iz proizvoda polimerizacionog tretiranja.
7.	Postupak prema makojem od zahteva 1 do 6, naznačen time, što se regu-lisana i bitno stalna poilimerizacioina temperatura u granicama od približno 115° do 215° C, i pritisak od ne imanje od 33 atmosfera, održavaju u pomenu toj zoni za p ol im er iz aci one r e akcij e.
8.	Postupak prema makojem od zahteva 1 do 7, naznačen time, što se meša-vina normalno gasovitih ugljovodonika tretira sa vodenim bazisnim rastvorom pre njenog dodira sa poJimerizaieionim katalizatorom.
9.	Postupak prema makojem od prethodnih zahteva od 3 do 8, naznačen time, što se normalno tečni rashlađujući medi-jum bitno stalne tačke ključanja, isparava pod .reguiisainim nadatimosiferskiim pritiskom na bitno željenoj temperaturi poli-merizaciotne reakcije, a pomoću toplote premete u taj rashlađujući medijum iz rea-girajućeg materijala putem posredne izmene toplote, pri čemu se tako ispareni rashlađujući medijum uklanja iz zone posredne izmene toplote, pa se doonije kon-denzuje posrednom iizmenom toplote sa meša vini om normalno gasovitih Jugljovo-donika, koji se uvode u polimerizaciono tretiranje, a kondenzovani rashlladujuei medijum vraća se natrag u regulisanim količinam au zonu prvo-pomemite toplotne izmene.
10.	Postupak prema zahtevu 5, riaizna-čen time, što se izo-okteni kondenzuju i izdvajaju od težih polimera i nepretvore-nih sastojaka polimerizacionih proizvoda, pa se Ikomdezovani izo-okteni ponovno za-
grevaju i dovode u dodir, u zoni hidrira-nja, sa nekim hidrirajućim katalizatorom a u prisustvu vodonika ili neke gasne mešavine bogate u vodoniku, pri čemu se temperatura hidrirajuće reakcije reguliše da se pretvore svi ili najveći deo tih izo-oktena u iizo-oktame.
11.	Postupak prema makojem od zahteva 4 i'li 10, naznačen time, što se hidri-ifajuće tretiranje izvodi pod nadatmosfer-skim pritiskom sa reagirajućim materijalom u parovitoj vazi na temperaturi od oko 150° do 215° C.
12.	Postupak prema zahtevu 4, 10 ili 11, naznačen time, što se hidrirajuće tretiranje polimera, koji se imaju hidrirati, izvodi u dva uzastupna stupnja time, što se ti polimeri zagreju i podvrgnu, u prvom hidrirajućem stupnju, dodiru sa nekim hidrirajućim katalizatorima, a u prisustvu znatno manje količine vodonika, nego što je potrebna za potpuno hidriranje tih polimera, usled čega se taj vodonik bitno sav utroši, pa se dobijeni deliimično hidrirani polimeri izdvoje od normalno gasovitih proizvoda, posle čega se ti delimično hidrirani polimeri dovode u dodir, u narednom drugom hidrirajućem stupnju, sa hidrirajućim katalizatorom i u prisustvu takve količine vodonika, koja je znatno, veća nego što je potrebno za potpuno hidrira-mje tih ugljovodonika, pa se neupotrebljeni vodonik izdvoji od norimialno tečnih proizvoda tog drugog hidrirajućeg stupnja, posle čega se regulisane količine toga ne-upotirebljenog vodonika vraćaju natrag u prvi hidrirajući stupanj, pri čemu se poslednje pomenuti normalno tečni proizvodi izdvajaju i kondenzuju kao željeni tečni proizvod velike antidetonatorslke vrednosti.
13.	Postupak prema zahtevu 12, naznačen time, što. se drugi hidrirajući stupanj obavlja pod višljim nad atmosferskim pritiskom, nego što je nadatmosferski pritisak, upotrebljen u prvom hidrirajućem stupnju.
14.	Postupak prema zahtevu 12 ili 13, naznačen time, što se regulisana količina suviška vodonika, izdvojenog od proizvoda hidriranja u drugom hidrirajućem stupnju, izmeša sa tokom ugljovodonionog gasa, koji se iz spoljnih izvora dovodi u taj drugi hidrirajući stupanj.
15.	Postupak prema zahtevu 4, 10 ili 11, naznačen time, što ise temperatura hidrirajuće reakcije reguliše u cilju da se postigne bitno potpuno pretvaranje svih ole-finskih polimera, podvrgnutih hidrirajućem tretiranju, u odgovarajuće parafinske ug-Ijovodonike, putem izvlačenja suvišne toplote, stvorene pri egzotermalmoj hidrira-jućoj reakciji, iz reaktanta podvrgnutih
hidrirainju.
16.	Postupak prema mak oj em od zahteva 12 do 15, naznačen time, što se ire-aktanti u svakoj od hidriirapćih zona u svakom od naredna dva hidrirajuča stupnja, dovode u posrednu izmenu toplote sa normalno tečnim rashlađujućiim sredstvom bitno stalne tačke ključanja, koje se isparava pod regulisanim nad atmosferskim pritiskom na željenoj hidrirajućoj temperaturi, pomoću toplote prenete iz tih reakta-nata u to sredstvo, i što se na taj način temperatura u svakom od tih hidrirajućih stupnjeva reguliše i održava bitno ravno-mernom u celioj hidrirajućoj zoni.
17.	Postupak prema makojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se me-šavina normalno gasovitih ugljovodonika, sastojeća se poglavito od butana, izo-bu-tena, i normalnih butena, prvo podvrgava rafiniirajućem tretiranju radi otklanjanja nečistoča, koje bi bile štetne po katalizatore, upotrebljene u narednim p olimeri zaci on im i hidrirajučim stupnjevima, pa se prečiščena mešavina podvrgava polimerizaciiomom dejstvu nekog katalizatora, koji sadrži fosforne kiseline, na temperaturi od 115° do 215°C., pod nadatmosfersikim pritiskom od najmanje 33 atmosfere u reaktorima podesnim za otklanjanje reafccione toplote, da bi se time postigao regulisani stepen mešovite polimerizaicije normalnih i izo-butena, posle čega se dobijeni polimerzacioni proizvodi frakcioniraju u prvoj firakcioniraju-ćoj zoni, iz koje se zasebno izdvaja jedan tok kondenzovanih polimera i jedan paro-viti tok, koji sadrži zaostale butane i ne-pretvoirene butene, pri čemu se taj tok kondenzovanih polimera podvrgava isparava--nju i frakcioniranju u drugoj frakciomira-jućoj zoni, iz koje se izdvaja jedna visoko ključajuća frakcija polimera sa dna te zone i izlučuje ise izvaln postupka, a sa vrha te druge frakćionirajjUĆe zone izdvaja se jedna parovita frakcija nisko kljueajućeg polimera željenih ključaj u ćih osobina, koja se docnije ponova podvrgava katalitičnom hidriranju, dok se zaostali zasićeni ugljo-vodonici velike antidetonatorške vrednosti i koji ključaju u granicama ključanja motornih goriva, zasebno izdvaja »i sakuplja.
18.	Postupak prema mafcojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se mešavina normalno gasovitih ugljovodoni-ka, sastojeća se poglavito od parafina i odgovarajućih lako pol ime rišu ćih olefina, razblažuje se regiuldsanim količinama ponovo u postupak vraćenih, razblažujućih i normalno gasovitih ugljovodonika, koji sadrže teže polimerišuće olefine, što se ta-
ko razblažena mešavina zagreje do temperature na kojoj se započinje pomenuta polimerizacija, što se zagrejana razblažena mešavina provodi, u dodiru sa polimeriza-cionim katalizatorom, kroz jednu reakcio-nu zonu, što se ta reakciona zona, održava na bitno ravnomernoj temperaturi, koja se reguliše radi obavljanja polimer izaći je bitne količine tih olefina putem dovođenja reaktanata u reakcionoj. zoni u posrednu izmenu toplote sa nekim normalno, tečnim rashlađujućiim sredstvom bitno stalne tačke ključanja, koje se isparava pod reguMsa-nim nadatmosfersikim pritiskom na bitno željenoj polimerizacionoj temperaturi, što se polimeri željenog opsega ključanja kon-denzuju i izdvajaju od višlje ključajućih polimera i nepretvorenih sastojaka proizvoda dobljenih tom polimerizacijom, što- se regulisane količine tih nepretvorenih sastojaka vraćaju natrag u izvornu mešavi-nu kao pomenuto razblažujuće sredstvo, što se polimerski kondenzat poniova zagreje do temperature na kojoj se može obaviti njegovo katalitično hidriranje, što se tako zagrejani polimerski kondenzat dovodi, u iparovitcm stanju i u drugoj reakr cionoj zoni, u dodir sa hidrirajučim katalizatorom a u prisustvu neke gasovite meša-vine, koja sadrži takvu količinu vodonika, koja je znatno manja nego što je potrebno za potpuno hidriranje izo-oktena u tom poiimerskom kondenzatu, što se normalno tečni proizvodi tog hidriranja odvajaju od normalno gasovitih proizvoda, posle čega se prvi pomenuti proizvodi u zagrejanom painovitom stanju provode u drugoj reakcionoj zoni u dodiru sa nekim hidrirajučim katalizatorom i u prisustvu neke gasovite mešavine, iz nekog spoljnjeg izvora, koja sadrži toliku količinu vodonika, koja je znatno veća što je potrebno za potpuno hidriranje tih pomenutih izo-ofctena, što se neupotrebljeni vodonik izdvaja od normalno tečnih proizvoda poslednje pomenutog hidrirajućeg stupnja, a ovi se poslednji kondenzuju i izdvajaju kao normalno tečni proizvod velike antiđeto-natorske vrednosti, što se regulisane količine pomenutog neupo'trebljenog vodonika vraćaju 'natrag u prvo pomenute hidrira-juće zone, i što se u svakoj od tih hidrirajućih zona održava bitno ravnomerna i nezavisno reguMsana temperatura pomoću posredne izmene toplote sa nekim normalno tečnim rashlađujućim sredstvom bitno stalne tačke ključanja, koje se ispahava pod regulisanim nadatmosferskim pritiskom na bitno željenoj temperaturi za hidriranje.
19.	Postrojenje za izvođenje postupka prema mafcojem od zahteva 1 do 3, i za-htevu 5, naznačeno time, što sadrži u red-
nam spoju: jedan menjač toplote za prethodno zagrevanje imešavime normalno glasovitih uigtjovođomika, jedan tli više reaktora za katalitieno polimerizaciomo tretiranje te zagrejane mešavine, i jedan frakcio-nator za izdvajanje poildimera od zaostalih i nepiretvorenih sastojaka te mešavine, pri čemu su taj ili ti reaktori iznutra opremljeni sa višebrojniim bitno paralelnim propusnim tokovima za prijem i držanje poli-imierizacionog katalizatora i za omogućavanje prolaza zagrejane mešavine u dodiru sa tim katalizatorom biitinp sa jednog prema drugom kraju tog reaktora, a pri tome su ti propusni tokovi okruženi izves-nim prostorom u tim reaktorima, radi rav-nomerne raspodele nekog rashlađujućeg sredstva oko tih proipusnih tokova, i što ovakvo postrojenje ima i jedan cevovod za dovođenje rashlađujućeg sredstva u po-menuti prostor, a takođe i jedan cevovod za odvođenje tog rashlađujućeg sredstva iz pomenutog prostora.
20.	Uređaj za izvođenje postupka prema makojem od zahteva 1 do 18, naznačen time, što sadrži u rednom spoju:	jedan
grejač za prethodno zagrevanje mešavine ndrmalno gasovitih ugljovodonika, jedan ili više reaktora za katalitično polimeriza-ciono tretiranje zagrejane mešavine, jedan prvi frafccionatoT za razdvajanje polimera od zaostalih i nepretvorenih sastojaka te mešavine, jedan drugi frakcionator za frakcioinalno izdvajanje tih polimera u jedan paroviti, nisko ključajući proizvod i u jednu tečno višije ključajuću frakciju, jedan kondenzator za zgušnjavanje te pa-rovite niiskioključajuće frakcije, jednu pumpu za potiskivanje kondenzovanog nisko ključajućeg polimerskog proizvoda do prvog od dva naredna hidrirajuća stupnja, jednu napravu za izmenu toplote za ponovno zagrevanje tog nisko iključajućeg polimerskog proizvoda, jedan prvi hidriraju-ći reaktor za delimično hidriranje tog poli-rnerskog proizvoda u prvom hidrirajućem stupnju, jedan rashlađivač i jedan prvi prijemnik za izdvajanje delimično hidrira-nog proizvoda od zaostalog gasa, jednu pumpu za potiskivanje izdvojenog delimično hidriranog proizvoda do drugog hidrirajućeg stupnja, jednu napravu za izmenu toplote za ponovno zagrevanje tog delimično hidriranog proizvoda, jedan drugi hidrirajnoi reaktor za bitno potpuno hidriranje tog delimično hidriranog proizvoda, jedan rashlađivač i jedan prijemnik za razdvajanje završno hidriranog proizvoda od nepretvorenog hidrirajućeg gasa, pri čemu su svaki od tih reaktora za polimerizaciomo i hidrirajuće tretiranje iznutra opremljeni sa višebrojnim bitno pa-
ralelnim propusnim tokovima sposobnim da prime i drže katalizatore i da propuste, bitno od jedinog kraja do drugog kraja tih reaktora, prolaz reaktanata u dodiru sa tim katalizatori ma, 1 jednim prostorom oko tih propusnih tokova u svakom od tih reaktora, koji služe za ravnomerno rasprostiranje nekog rashlađujućeg sredstva, koje se može .isparavati pod regu-lisamim nadatmosferskim pritiskom i na radnoj temperaturi tih propusnih tokova, pri čemu je taj prostor snabdeven sa jednim ulazom i jednim izlazom za rashlađu-juće sedstvo, i što je uređaj dalje opremljen sa sredstvima za regulisaino ispuštanje isparenoig rashlađujućeg sredstva iz tih hidrirajuoih reaktora do jednog jedinog bubnja za razdvajanje pare, sredstvima za potiskivanje pare iz tog bubnju do svake od pomenute dve naprave za izmenu toplote i za regulisanje viraćanjiai kondenzata iz te dve naprave za izmenu toplote natrag u svaki od tih pomenutoih hidrirajućih reaktora, sredstvima za dovođenje hidriraju-ćeg gasa, pod pritiskom iz nekog spoij-njeg izvora, u taj drugi hidrirajući reaktor, i sredstvima za dovođenje regulisanih količina hidrirajućeg gasa iz poslednje pomenutog prijemnika u onaj prvi hidrira-mći reaktor.
21.	Uređaj prema zahtevu 19 ili 20, naznačen time, što su predvidena sredstva za vraćanje regulisanih količina zaostalih i nepretvorenih sastojaka mešavine normalno gasovitih ugljovodonika, posle izdvajanja tih sastojaka od normalno teči-nih polimera, natrag u izvornu mešavinu, koja se ima unositi u grejač polimerizaei-onog stupnja.
22.	Uređaj prema makojem od zahteva 19 do 21, naznačen time, što provodnik za dovođenje izvorne mešavime za punjenje uređaja meišavinom normalno gasovitih ugljovodonika, sadrži dodirnu napravu za tretiranje te mešavine sa nekim pre-čišćavajućim sredstvom, a takođe i jedan razdvajajući bubanj, u kome se pomenuta mešavioa ima da razdvaja od pomenutog prečišćavajućeg sredstva i iz kojeg se pomenuta mešavina ima da odvodi u prvi grejač poiimerizacionog stupnja, pri čamu ovaj uređaj sadrži još i provodnik, ikoji spaja izlazni vod za rashlađujuće sredstvo iz polimeriizacionoig reaktora ili više takvih reaktora, sa ulaznim vodom za rashlađujuće sredstvo u taj ili te reaktore, preko i kroz pomanuti grejač i na takav način, da se može obavljati posredna izmena toplote u tome grejaču između tog rashlađujućeg sredstva i normalno gasovitih u-gljovodoinika, koji se uvode u te polimeri-zacione reaktore.


Ad pat. br. 14676
f&C-
I 90
' I


4?