KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. MARTA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5647.
I. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt na Majni.
Postupak za dobijanje benz-imidazolon-arsinskih kiselina.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 4867.
Prijava od 29. oktobra 1927.	Važi od 1. februara 1928.
Traženo pravo .prvenstva od 2. decembra 1926. (Nemaoka).
Najduže vreme trajanja do 31. marta 1942.
U patentu broj 4867 opisan je postupak za dobijanje benz-imidazolon-arsinskih kiselina, čije je N supstituirano, a koji se sa-stoji u torne, što se alkil-amino-o-amino ili alkilno-amino-o-amino-benzol-arsinske kiseline obradjuju sa fosgenom.
Sad je pronadjeno, da se do istih tera-upetski vrlo dragocenih jedinjenja dolaz? na taj način, ako se iz amino-benz-imida-zolona, čiji je azot zamenjen alkil- ili alkilnim grupama, dobivena diaco jedinjenja reagiraju sa arsenastom kiselinom i odavde dobivenim rastvorima, dodavanjem kiselina, izdvoje benz-imidazolon-arsinske kiseline.
Primeri:
1. 163 g. l-amino-3, 4-benz- (3-metil) imidazolon — melju se u vodenici sa lop tarna zajedno sa 172,5 g. nitritnog rastvo-ra (40%) i 300 cm3 vode i potom se ovo sve hladjeno dodaje 300 cm3 vode i 208' cm3 koncentrisanoj klorovodičnoj kise-lini.
150 g. arsenaste kiseline rastvaraju se u 400 cm3 vode i 126 cm3 natronske cedji (40u Be) ovom se dodaje 30 g. bakarne bronze a potom diaco-rastvor. Dodavanjem oko 125 cm3 natronske cedji održava se alkalitet. Po završenoj reakciji rastvor se bistri životinjskim ugljem i iz filtrata izdvaja dodavanjem klorovodonične kiseline arsinska kiselina.
2. 21 g. l-amino-3.4 benz- (4-N-etil) benz-imidazolon (187" tačka kljuvanja i dobiveni redukcijom odgovarajučeg nitro-jedinjenja (žute igle iz sirčetne kiseline, tačka ključanja 256" uz raspadanje) na to-plom se rastvaraju u 200 cm3 vode i 33 g. koncentrisane klorovodonične kiseline. Rastvor se potom hladi i diacotira. Rastvor od 17 g. arsenaste kiseline u 120 cm3 vode i 25 g. natronske cedji (40° Be) — kojoj je dato malo amoniačnog bakarnog ras-tvora — dovodi se diaco rastvor i održava alkalitet sa oko 25 g. natronove cedji (Be 40 °). Čim se više ne može nači diaco jedinjenje, smeša se kiseli klorovodonič-nom kiselinom do kisele reakcije na lakmusu, filtrira od izlučene smole a filtrat pravi kongo-kiseo, usled čega se izdvaja 3.4-ibenz- (4-N-etil-) imidazolon-arsinska kiselina.
Kao početni materijal služeči nitro-benz- (N-etil) imidazolon dobija se reagiranjem 2,4-dinitro-hlor-benzola sa etil-aminom. Ovako dobiveni 2,4 dinitro-etil-amino-benzol (žute igle iz alkohola, tačka ključanja 119 stup.) redukuje se delimično sa amonium-hidrosulfidom u 4-nitro-2-amino-l-etil-amino benzol (rubin crveni lističi iz tolualan, tačkačključanja 138—140") i ovo jedinjenje fosgenom preobrača u ni-tro-benz- (N-etil) imidazolon.
Na sličan način dobija se na pr. propi • lovo jedinjenje sa propil-aminom.
Din 5.—
Petentni zahtev:	time, sto se ovde iz amino-benz-imidazo-
Izmena postupka po patentu broj 4867 lona' čiji ie azot zamenjen alkilom ili a!-za dobijanje benz-imidazolon-arsinskih kilnim grupama — dobivena diaco-jedi-kiselina, čiji je azot zamenjen, naznačena' njenja reagiraju arsenastom kiselinom.