соколски
SOKOLSKI
*cL
ЗВАНДОЛН ‘ОРГАН СОКОЛОКОГ CAВЕЗА,^РЈ^^ВДT7V Ћ ’ ' СЛОВЕИАЦА.
ZV AN 10 AN' Ш&Ж' & >К< U'^kO«' $AV	Г	11‘R vS'lA t
•	■	•	8LOVENAGA.'!U	ГА	7:
— ~ ■ •“■ 1   ■ ■■»*—- ■ ■■'■■ ■-*-■ *■■■-
• V> i'i - UtfiMi. i .'O.'.) .*»••	i
Гр-> -	,	.	.	«»|I9W.3
|
1Г 7 /’)Г.П	\Ч t !7Г>‘! i)‘I - .11 ,‘HtI r ШСШЛЛИ
i ■ ■
Т,Т1 ATlJH &.VJ0Z32 №YXVfL\ \'Т :
.“Л ? >! f<«iS *гпцг9’гп ,'1!(УСјН —-ЛЧ * "Тпиј^рј ијотз .n-i sin gasita и: -..v-k
|0§Ј& iojld	'‘»n.iii/i	—.HL	UlfiVč	isfilsi	J<i>i
ВАГРКК 1919, Г. • ■	BHO.T	n	годиил
ZAORRH 1919 H.	B.BOJ	6 O Dl S'A	!•
O . ппврсрјГЈма,,. броју, неличици ц ус.тројек>у
(’oko.;i(‘Kiix жу пн , .л.>	.. ..	«•i'p. 4^
^GoWOriO^W»--H-««jpww	1	-Г-Т^Г?	V'-r^-.
Odgovor regenta Aleksandra dr. Caru Lazaru etr. 49. Белешке  .................................... отр. 49.
шт
РЕДАКЦИЈА: ДР. Л. HOUOBHTi, СУДНИЧКА УЛИЦА 7. II RSDAKCIJA: DH. L. POfOVlĆ. 8UDNIĆKA ULICA 7. II.
АДМИНШЛТА11.ША: T. .TALKAHИН, ШЕНОИНА УЛ. 17/U. ADMINISTBACIJA: Т. JAKJANIN, ŠESOINA ULICA 17/11
Л«е* иадаз* сракн месец, стоји годнпгие 24.— Круда, поједшпг fipoj It S.&n.
List iziazi svaki mesec, stoji godišnje 24.— Krtine, pojedini broj K 2,50.
Ново Соколство
Увек је било и биће овако: добар план могу да покварс дошв раденицп, а добри раденици могу ii без доброг плаиа да добро раде. Mit један планимамо, мпслим план ва рад на моралној органпзацпји Јштелнгенције. Тај се састоји пз четири дела: уцстрсба соколеких чланова за опће користан рад, дизање радпности, оенивање раде-ничкпх добровољачкнх чета, — затим организација подшадка опет у сврхе опће корисног рада, образовањс псдмладка зарадшкст п рад. — ппмагаи с војнпчкоме раду соколскнм добровољцвма, ачу-ван.е н јачање даиас можда јединог пггнта и заклона у вртлогу и несталностн тварп, — п најпоеле улазак Сокела, такових новпх Со-кола у еела, међу еел.аке, на терен остављен, н за сада нејаеан, мра-чан, трудан. То су та четпрп дела. Старо Соколство, сно предратно, оно романтшЉо, инје раднло овакове радове, mije имало овакб планове. Оно је према одређеном циљу рушења туђинске државе као угњетача било далеко од цпл.а грађења швога накои готсвога рушеља. Телесна веџба, јачање здравл.а, органдзација, елетови, седнпце, пступи у јавност у свечаним одорама, функција испрски-дана. са цнљем у неизмерној даљини, раздељена од роалностп, цра-дукат сувншка и прес-ппања. све то свима нама поаиато, добро, свето, мнло п лепо, уигга се толико'много снаге и всровања утроншлв. — n данас, ово страшно н озбиљно време, ова непогода. овај холуј n бура, где нс може да се чека, где' не може да се Јппорнше-fa си-стемима што до учинка требају неколнко годпна, данас где су дани родине « сатп постали даки, где се не може замолптн пардон од снле.развоја н исходити обуставу труса iifto нам земл.у под ногама л>уља, данас где су око нас толике огромне неизвесностн ! Од свгга ирсдратнога соколскога није данас остало ништа чиме модгемл рачунати, ocmi пдејализма, ocrni готовостп статн прсд оласност и показати јој лпце, дочекати свесно и снажно све што се може деснтн, [Гнеодступити од пдејализма, него издржати, па победпти илн пастн! Колпко је то много и колико то може да буде мало ! Цроблем лоаси на моралној јачини Соколства !. Ко ће без моралне снаге подпћи, наћи,. екупитп и учврститн морал другпх ? ! Но трриа. да, «■ варамо. 06-
ковитн предратно Соколство, успоетавпти данас све оно излншно, празно, старо, у томе iialni сврху и циљ, задовољити со са фразсм, oiitii ciit од мпнпмума напрезања, — шш разголититн груди па у живот речи поставнтп дело, у живот пустс себичноети показатн алтруизам, v жнвот збрке дати мотиве разјашњен>а, и када циљ n:i-глода да хоће да со изгубн из вида полетети кормилу н чврсто га зграбити. — то јо нитање преко кога Соколство нс може да прескочи. Али не само да се ту ради о невољи која не може да се избегне, овде се ради за Соколство о оиоме, пгго је за Соколство апсолутно ti бнтно, основно, ради се и свом тежином о томе : да лн Lc Соколство бити или не ! Соколство је део идеологије старог нацнјонализма! К.ако јо. тај предратни нацијоналнзал стар. далск, иразаи и сух, где је тај стари фразер што нас је толико варао, занашао и вукао за ное наоколо, гдс јс тај стари фра^ер што нам је сво умео да расту-мачи до краја а сада, кад иам сс кров д рупш и зида над главом, сада нас оставл.а саме, немоћне, празнога иогледа, туђег срца! Со-колство је дсо пдеологије старога иацијоналнзма ! Старп нацијона-лизам је пропао, н Соколетво је остало без смисла, ако ћс затваратн очи пред садашњошћу ! (Јоколство јо служба народу. Новп наш карод тражи ново Соколсгво н не може да чека. Играше, речи, госла, евсчана одела, беседе, музика соколека. коне то данас треба. Бнао јо то добро некада, већ смо заборавшш кад јс то добро било. Ако у oithe rnia снаге у иароду. сва се мора употребнтн за оно, што je данас најпрече. Ако Соколство наше има енаге, п та се несме тро-шити ма куда, ного мора nlui у помоћ велнкој борби, што је данас за свој опстанак бије наш народ. Праваца нема много. И ако лх има по изглсду раздел.снпх, у основн су што. Грађење државе, етвараше повога костура око чега hc да сс збуде нови живот, •— решење еоцијалног питања, нокретање новога срца које ваља да иочне снажно ударати, — размрснвање и дрешење клуичета старога нацпјоиалнзма, иломенског, раздел>еног, абнормалиог, дакле аживљење нових живаца у народноме толу. Све то је једно, везано је једно за друго, еве то је u грађење и рушеше, ослобођење н оки-вање, cisc то је збивање и дешавање боз прекида, све то је активитет, жнвост, нанетоет. — и v томе чаеу, где је то све tv пред нама. где је т<> све тако јасно, има ли Соколство да ео нзлучи нз тога збнвања и дешаваља, и да живи у тлашви врсмена, кога вшпе шшада неће бнти. или да елужећи народу притскне v помоћ народу, кад овај бије 0!>ј за опетанак, да притекпо j iiomoIi читавом снагом што је
има? Пптањо : шта hc> oirrn иакон'бО годпна глупи ј<' и лростачко. —- пнтаље јс : шта јо сада ! Чист разум ноказује се немоћан. чиста физичка снага дошла је до исцрпљења, гребају цолп л>удп, а цели ■ вуди морају да имају морала, чостнтостл. врлнна. Нови Соколн могу бити само такови цели људи. И ти цели људи могу да радр. једино такови могу да радс и иови соколски рад, тај који је данас јсдино н потребан п користар. И не треба со варати да јо јединство a уједиљсњо српскнх, хрватеких л словгаских сокола нетто друго него то, о чему говоримо, и то уједип.оње јс проблсм моралне снаге соколскс. m1 уједпњеље радн уједињења, него ради победр врлина.
План јс за нови рад изнесен, да ли сс по томс плану ради ? Је лп i«) иочсо тако да радп ? Има ли кога којп би тврдио да хоће так<> да ради, да је вољаи. само незна како да бдпочно ? Или ср бпра мекани пут н утапкане етаре стазо сокплпвања. штп води крпз ето раскрснпца на oociniio ? !
0 оквирима, броју, ведичшш н устројењу соколеких жутта.
n.
Двоје је нотребно имати на уму код устројења гоколскнх жупа. Жупс су борбенс сокслскс једннпце прпличне eitare, стојс у краткој вези са друштвнма. na способне за извосне еамосталпг акције у послу народие одбране, ако леже иа. грапицама наше др-жаве, а за јако покрвтање моралног подивања народа, ако лга.т удељсне од граннцр. Граннцс државс нашс су утргженн крајсвн iiaiini, па сва спага народна. п званпчна и приватиа. мора, туде бити особито будна. Када би се државна. граннца тачно поклопила са послсдњвм кућом и ibiibom напкм. трсба. да су на тој гранпци iin-дигиути бедеми свссти, грудобра-ни радиности и врлина. везо међу-собног испомагања, бодљпкава жица трезвеноети н чуварности, за-клоњенп положајн свпх пароднпх културно-политпчких друштава, it да је ту иагомплана волнка резерва нашега здравља, просветс. богатства и час-ти. Када со пак државна граница неће моћи овугде тачно да поклопи еа окрајцпма иашег народног тела. ii када ћс п
iipt'KO граинцр под Tvlntti властн остатн члтавр групр opalu* нашр, онда јр иотрооно да учшшмо сио ин« iuto можемо. да та граница <-амо формалпо постоји, v стварн да но будо тс границр :ia нас. да jv у нашрм раду нр прнзнамо. што да 'остацрмо у најјачој всзи са онлм нашим светом, за кога час оелобођсн.а још нијр могао да куцне. n laTo па тој граници тррба да ноетојр оргаипзацпјр. mik гобројнг. јакс. чрпр. сложне. што ћр сну ch.iv приватцр шшцнјатпвр нашр да ставр у елужбу народној мпслп нашој. а та јр одржан.р и послед-н.ег, и крајњРГ кута зрмл.р шпвр н човрка шпнрг. Vrrpojpn.p сокрлркпх жуна мора логично да ср новинује оевовт мр томр закопу нашр на-роднр одбранр. И up само то. нрго мора да будр еррдипггрм органи-тшране лароднр одбранр паше. да <my ујодмнн. ckvuii. учвротн n Hii.'hv води. Пзнад м взван нгаштичкпх ст])анака. сокрлокр жупр иашр, као н цглокупно (,'околство нашр. мпгу да буду сабприа срс-днпгга свнх народинх л.удн. 6рз обзпра па иолптичкр страмке а v јрдној i'npcii: одржаИ.р, јачањр. сјрдјшрн.р ii слобода цслог napiha нашрг. Прс свега морају места на гранпцама muini.u свугдр нмати еоколска друштва : а нрт до шест тих соколекпх друштава имају hpIi да органнзују својр жуш>. агилцр, малр. шжрртцр. брзе. ii стално на стражн. етално на онрсзу. Iloeao уншитаваи.а старога,
јер ликвидацију етарпх счжелскпх савгза. као п етарих жула n старпх друштава iip можр.чо другачијр назвати. — та.ј гин-аоннкад нпје тако брз п лак. нрго кад ср унпштаваљр старог спојн одмах <-а ствараљрм новога. I la ако <<> очи свр браћр иашр. којима јр тешко inipoĆTimi ср од старпх иавика. упру у читав ]>ад новпх проблрма иароднога живота. ако ср особито упру иа гранпцр отаџГлшр. оида •I ррба врло мало сврстп и снагр да*би ср увнднло, кслико мало нмамп вррмрна да ч\твамо и усхнћавадт ср оружјрм старим. нрго кслнко орзо имамо да засучрмо рукавр n да kvjpmo оруж.јр пшш и за мргдаш* НОВР.
Ако бол>р погдрдамо граннцр нашр државр вндимо одмах. да јр јрдна од најврћма угрожрних тачака паша етара Словрццја. С јрд-не етранр ћр од н.р; којр нррјрдињрно. којр силсм одрубл.рио. остати можда стопгаа тисућа нашрг народа нод јармсм туђпнским. с другс тај јр туђмн окретан. врвгг. снаи.ам. н обучрн с-тарим п опаеипм лу-каветвима. Па јс прво органнзпрањр n најјачр организирањр (■<•■-колско потррбно npp с-врга у Словенији. оеобпто за одбрану н.ених југозападних п срверозападних гранида. Усљед врлшср дужннр гра-нпцо лриродио јр да ту тррба biiiiip малнх жупа соколскпх. шти Јк‘
<■<' KH') клпновп сабшп чврето једна уз другу. и подулретл борбу n одбрану. што сс водлтп мора. А истп јр тако прнродно. да ср те ене ипгранпчнс мале жупе ередшлл.е унраиљају лз • Ј>убл>ане. где је већ n онако шн-тојао стари соколскп санез. где су дакле спојеш! н в?ве већ tv. nem тако као што су n л.удл ту, само што he тај стари сиколс-кл савез да радн рад.новл, рад определ.ен л јасап, рад народне <*дбранр и рад иашо преденте, рад органлзацлјр сврга тога. и што lif тај савоз бпти м моратл oimi јсдмно дрлегпрал одбир средпнш.ег || главног управиог одбора Сзколског Савеаа свпх Срба. Хрвата п (,'ловепаца. Јер (окелство Орба. Хрвата п Словелацч јр једно н ујешњено, Соколскл Саврз је јрдан ка<» л парод ihto je један. na je одбрана северозападне граниде наше државс прнродна дужвсст <• пжепачког с(и;олск"г круга. лсто тако као пгго је тај доеада <'ловенцима снецифичин иоеао. уједно n посао наш onhu. посао зајед-ннчкн. Као заједнлчко појачап.р Л>убл,алр зампшл>рца je n соколска, велнка. веџблчко-просветла ли.-ела тамо. II вероватно је да ће ее n првн југоелавепскп соколскл слет моратл одржатл прво у Слс-венијц. n то баш у • 1>убл,апп. где је прс Т> годпна бло заказан и усљед рата проиао једаи слет. провала једна веллка прлпре.ча. уннаггено јодно веллко сабпрање. л сатрвоно толлко мкого с-лажлог n радооног очекивања.
Идући па псток долазлдш до друге крптпчне зоне ирво • m-нена :ia наш народлл жлвот. а то је Међумурје, л Лрркс.мурје. два, алем камрла у 1)ердалу крал.евсгва напнта. Ту ј(‘ поеао огроман, важан n веллкп! Да бл ее Нрекомурјр бравлло, треба Међумурје да је учвршћево. А у MelivMvpjv нема Соколства. Ето једног специ-фпчлс-хрватског. а опрт ii заједнлчког лрограма соколског. По на-тем мишљрљт вал.а ирво ојачатл п утнрдпти Вараждлл! Вараждин мора блтл полазла тачка, допулекн кадеј) л средшпњпда органи-заццјр црлог еоколскога лодузлмал.а у Међумурју. Одатле лма да <■(• пзградр мале соколске чгте. сокелекр једшшце. еоколска друштва, крш цело Међу.мурјо. Све то заједво са Нараждшкм пма да сачп-њава једиу чврсто устројеву ct кслску жулу. Сав труд. све бриге, < ил напо])л тр VKViie јесте иаспостав.1,аљр народне одбрале л еоколске предрптр за П])Рио.мурјр. За слаеавап.р. (>др;кавап,р л јачан.р тпх делова парода нашога ле млелимо да јс Соколртио једшш лск. Сс-колство лора илти прво. л мора битл лалред. вајвише напрРд, у (•ваком кретал.у вародном. ('околство може да буде еррдлштем орга-лнзацпјр црлог тога народлог рада. <шо мора да га држл паједво,
да ее ве распада, ;ia не иде раздгљоно. пего заједнп. узајамно, еложно. Соколство треба да провоцпра. а онда п дауједшш н све дгуге кул-турно-полптичкс народш' институције. што су ту потребне. Ка<> извесна залеђина Словенијс мора, соколски посао у Међумурју еа-свим засебно интересоватн и Словенце. Па је сасвим природно да ће и Соколски Савоз ГХ(' мпрати Међумурју даватп што обплатиј<‘ сваке помоћи и обратити томо крају јодну сталну и волпку пажп.у.
Конструктиван план соколске политике наше iinjt' тешко u:i-вађати даље. Мислимо на бачку и банатоку границу иашу. И (идс uac чека много рада : оснивање друштава, организације жупа. одређењс средишта за народну одбрану тога краја. Код пробуђене свести нашсг народа, н код толпко много већ постојеких. истина малих, али јаких културно-политнчкнх жаршпта, нсће бнти тешки снаћи се у раду и имати успсха у раду. Најпосле Соколство у тпм крајевима није непсзнато, постоји неки број шзнатах и добрпх. соколских радепика. ту је у блнзини Београд н Жупа Фрушкогорека ста;)а kv i иаша, иа ее можемо вадати најбол»ем.
CoKOe/LCTHO и војска.
Момеитани одношај Соколства и војске јс тај: да Соколство ima да помогне^војскп, средствпма ii снагом којом пасполаже, стиа-рањем добровољаца, бригом око инвалида, старањем око породица чланова Јутославенске легије и т. д.; то спремш и п.т< в( шћу да у часу потребс будо цсло само једним делом војске, н суделује свек«-лико у раду војске. Да ki нс буде само реч, мора Соколство ста-јати у непрекидној, ii чврстпј, u живој вези са војском ; било да пп-јсдино друпггво соколско у евомс месту тражн и одржава опо.ј еа војском ; било да то чине соколске жупо, бпло да то извршује < n-колскн Савез СХС. Контакт поједпног соколског друштпа и војске је локалан и мали, тс се одиосн на цпљеве локалне ; соколеке жупе, једна или внше њих заједно, иду у том поглоду за задаћама круи-нијим ii већим.’ Соколски Савез СХ(' мора бити у таксвсм додиру са војском, да тај додир граничи са нераздељнв<шћу Соколства n војске, не само за сада, него и за будућо, на јеГдакле такова сврха Соколеког Савеза, СХС једна од вајвећих и за Соколство н за војекуг
ее одатле нма да регулнше радња Соколства за војску за сва времена, ii да сс та радња н сурадња постави на темеље здраве, јаке n ново. Одговарајућн не.шчинп и замашностн постављеног •мадатка има да № заеебно угодн п удесн начнн споја Соколског Са-fit‘3a ОХС n војске, — јер то се нс тиче локалних интереса, веће је "» од циљева покрајинскнх, и у питању је овде једна од врло иаж-ннх одлука целог народа п државе наше за будућноет. Спој Сокол-vicor Савеза СХС н војске мора једном речн бити спој главе и главе, *а,једнички рад н деловање. како управе соколске тако управе војске. И да гај сној буде сталан, мора војска засебно устројити 11 формпратн једно одслење свога министарства војног, које бн нмало за једпну сврху, да стално буде у везп са Соколством, п да иачо тој еврси служн. Градећн зближење данас градила би се и бу-дућноет. А та будућност биће, н мора бнти, нова и другачнја, како -а Соколство тако и за војску. Соколеко оделење министарства вој-<>‘»г ii Соколскм Савез GXC радилн би заједно. Шта бп радили ? 1 'адашњи иредмети те зајсднпчке радње спадалн би у круг дневних, мшзних. времених ii пролазннх потреба садашњнх. Ajih је то врло мали ii скоро незнатан део заједничке радње. Главни део је при-нрема основа за будућност. Соколство мора да доиринесе здравом првуетроју наше војске. Војска има да се разгради, полако, ра-n пажљиво. Известан део еамо остаје. ( 'вс iiito се разградм нрниа Соколство на ссбо п одмах донунн. У главном скоро све вој-иичк) образовање нма да се обави пре улаза у војску, п нма да се иастави п одржи иакон излаза ш војске. Ту сиадају две ствариЈ: »брашвање строљања, ii телосно образоваље у опће. Образовање ' i’po i.an.a ноделнће и помножити Ооколство са Савезом стрељачких -Фужина. А телесно образоваље је чнсто иоље соколско. Све idt« ii »јннк v јачшш, нздржљивосТм. отпорности и капиталу свога те-лееног здравља треба, све то и још више као соко мора да има. Hvia ли то v onke, има га ii за Соколство и за војску. Ако Соколствв !> ци у заједиици еа војском. онда је Соколство улаз у војску. Ко i1' ckk') то je ВЈЈиик, ii ko je добар соко добар je војннк, бољи je vic.!« од оног војника којн није био соко и imje соко. Нема сумње • U ograje извсстан део спецнфичног образовања и занимања вој-ii нк')1\ A in је то све смаљено, олакшано, упрошћеио и јаено. Слика будућиоетп је нримамљива и лепа, и лако се даде замислити. Но ниаде npu тога да се изведе један рад, један озбиљни, велики важаи р.ц ир:шр:‘М‘. То је оеобито зато важно, што између разграђивања »sujcfce ii допуне соколске не еме нигда да настане lipajjan простор
n јаз. Тек онда нма да се скдони оно lirro ностојн, кад п.чамо го-тову нзмрну н допуну. такову пзмспу и донуну. која је споспбна да живи, да нреди, да ..подмртнр леђа".
Вероватно јр да lio требати пакушаја и испитмиаа.а’. нрво у маљрм. онда у врКрм обнму. X«>hy да кажгм : гтвар јо лепа. алп да се изврдр треба времена. Акп < 'околство п војгка буду п остану раз-дсгвени. онда идемо у натраг. Ко то сме да xokr ? Морамо понетн ми-слити миелима новим. Ооколгтво је иашр и војска јс наша ! Отимо се како jr пре било. Нећу говорити о Грбнјн. II Tip<> рата. и за вррмг рата. иијг се у ('ponjir дглило н раздгл.пвало Соколство од војскг. него (*v ишли заједно. Зар је ко у Србији другачнје зампслити Mura1) ! Ллн mii овдр v бпвшој Ауетрпјн. сетимо ср тога како смо молплп да нам ro дозволн врџбаље у стрелмиву. Како смо тражили олак-шице за изврџбанр еокгле у војсцп. сотимо cr како иам jr час дезво-љавано. час забрап.ивано, па најпосле запа.мтпмс да jr бивша Аус-трпја веџбала и оружала сокрлр пол.скс u елала пх да се бнју са Русима. Страиша ir одвратна слика оишпр Аустријр нгсмв да нам смета да данае мислимо мислима новпм п мпслпма слободнпм. II n nujo ('окплства n наша је војска ! Јоднн rv то л>уди и псти ! II зато нема, нс сме и не може да будр мпчрга што he да дрлн, раздгл.ујо. разлмчујр ! Дрмго : гви ми војску хоИрмо. хоћрмо јр врлнку. спргмт* и снажну ! Да томе ци.ву лакше, бржр и јрфтинпје стмгирми. тра-жнмо за будукност paarpaljiiuaiBP војекр ii у допуну тога бављрње војничKini образоваљрм ! А да тај цнл> буде остваррц тврдпмо да ннје рано врК данас стунитн макар у предрадње за припргмр нотррб-нога. У прошлости смо хтелп у војеку да v љу vljpjio па да jr раз-буцамо. а наше члановр да научпмо оружју. да се можемо самс-етално за својр цпл.рвр борнтн. Што смо постнглп м кслмко. показакр исторнја рата u историја Соколгтва.
Данаг су наши циљевн другачпји ! Дамас црка наша славна војска пздржи до краја. јер срм н.р голн смо. глротц. јадни н слабн ! Зато данаг идемо v помок војски, хоИг.мо да јој будомо слуга u 110-моћник. молнмо ji- да пас ирима ка;> добровол>цр. А.ш дапас глрда-јућн у будућпост mu впднмо сав народ uaiu организован, здрав. свестан. оружан п јак. видимо смену данашњр војске п јунака наших. видимо их гдр у одмору учр иас габатн пушком. стајати у ррду. Лзвађатп комбинованг кретаг масс на слгтовпма иашпм. подузлмати пршачпва n извидр, логоровати у пољу и планшш. јахатп, плпвати, челичитп руко п ногр, видпмо нас свр заједно, иераздељенр, нераз-двојрнр, v иовој касарни у еоколској кућн п на врџбалвппу.
Odgovor na pozdrav, sto je sa sokolskog sastanka SHS. u ime Sokolskog S a veza SHS. iipućeu Njegovoin Kraljev Visočanštvii, regentu Aleksandru u I! e ograd.
I »m. L ;i z a r u O a r n predsjedniku Hrvat. Sokol. Saveza u Zagrel ni.
Sa velikim simpatijama primio sam vijest o ujedinjo-iiju svih Sokola Hrvatii. Srba i Kloveiiaca i tom prilik*»m s<' sa pietetom sjeram svili onih Sokola, koji život svoj zrtvovas(> za 0slol»0(lj(.*nje- i ujedmjenje lijepe nase domovini'.
Aloksandar.
Бмсшкс
Što nam peva Hrvaiski Soko iz Varaždina.
Zdravo Sestre ! Zdravo Sokolovi !
Pozdravljam Vas živo, zdravo, milo,
Zdravo ! Zdravo došli u dom r.ovi I pod sivo sokolovo krilo.
Pet je prošlo ljela teški, burni Što se ne vidjesmo eto,
Pet je ljeta črni oblak tmurni Pokrivao našeg doma nebo sveto.
Nebrojenih ljeta dvoglavi nam oro Kido tjelo, pio krv iz srca vrela,
Dok ga niie sivi Soko nema skoro Dotukao usred dvoglavoga čela,
Sivi Scko, Srbin, svojom snagom smrvi Crno gvoždje i okove teške, brata,
Svojom opro ga je vrelom, toplom krvi,
Sužnja, brata si Slovenca i Hrvata.
Kupite se svi u jato sokolovo
Sve Vas milo zove jugoslavenska mati,
Svi u jedno jato, svi u gnjezdo novo,
Svi Slovenci, Srbi, pa i svi Hrvati.
D. Šantelj.
Časni sud sokolski. »Hrvaiski Sokol« u Zagrebu osno-vao je časni sud, koji se sastoji iz 10-tero braće pod pred-sjedanjem sokolskog starešine, a kojemu je zadaca, da ispituje pritužbe i prijave podnesene proti pojedinim članovima »Hr-
vatskog Sokola* u Zagrebu, glede njihovih čina i držanja za vreme ra ta. U taj odbor dzabrana su sledeča brača : dr. Jura j Vrbanič, Josip Hanuš, Martin Pilar, dr. Drag. Mašek, dr. Srgj. Budisavljevič, dr. L. Popovič, Isidor Somborski, Antun Rogina, dr. Lav. Mazzura i dr. Bogdan Malec. — Zatim je u za-grebaekim novinama (vidi »Jut. List« od 28./II-) izašao javan poziv, gde se pozivaju sva brača, članovi »Hrvatskog« i »Snp. Sokola« u Zagrebu, kao i inih sokolskih društava, te uopče svi, kojima je možda poznato, da se je koji član »Hrvatskog Sokola« u Zagrebu ogrešio o svoje sokolske i slavenske duž-nosti, da to u kratko jave starešinstvu »Hrvatskog Sokola« u Zagrebu, da isto uzmogne stvar izneti pred časni sud, koji če onda imati prema sakupljenom dokaznom materialu izreči presudu, da li je dotičnik, proti kojemu je podnesena prijava, vredan da ostane članom »Hrvatskog Sokola« ili ne. — Poziv je potpisan po br. dru. Milanu Dečaku, ko o starešini, i Rad. Muževiču, kao tajniku. — O vrednosti i važnosti ove akcije, o njenoj potrebi i savremenosti, nečemo govoriti. Stanovište : treba čistiti sokolske redove, ispravno je i potpuno, kako bi se inače sproveo sistem moralne organizacije narodne inteli-gencije ! Dakle i mi kažemo : treba čistiti sokolske redove ! Razlikujemo se samo u načinu. Radi toga sam ia dao ostavku na članstvu toga časnoga suda. Evo u čemu je stvar : prvo po društvenim pravilima svako sokolsko društvo ima i mora da ima svoj časni sud, našto sada zasebno osnivati neki novi časni sud, — drugo osnivanje ovoga novoga časnoga suda učinjeno je tako, da je o tome odmah obaveštena cela javnost, kao da se tu radi o javnosti, a ne o nama samima, kao da nije glavno šta če i kako če taj sud činiti, nego da se odmah obesi
0 veliko zvono, pa je time taj časni sud jedan javni sud, a ne sokolski, — treče su javno pozvana sva sokolska brača iz cele zemlje, i ne samo to, nego su javno pozvani svi, i sokoli
1 nesokoli, da jave starešinstvu društva, ako znadu, da se koji član društva za vreme rata ogrešio o svoje sokolske i slavenske dužnosti, — u pozivu se dakle traži priiavljivanje i dojav-ljivanje, a to nije nikada bilo i neče biti sokolski, — četvrto, govori se u pozivu da hoče da se ocenjuj u članovi društva samo iz vremena rata, --to načelo nije pravedno, nije sokolsko !
Pa opet ostajemo kod toga, da treba čistiti sokolske redove, treba ih u opče čistiti, — to je krupna i važna stvar, koja zahteva promišlanja o načinu i taktici, kako da se uspešno izvede. Naglasak je na tome, da se čiščenje sokolskih redova uspešno izvede, da bude efekat trajni ! Novih se članova društva to ne tiče, jer njih ima odbor da primi, pa odbor za njih jamči. Nego se to odnosi na stare sokolske članove. Sokolski članovi su brača. Sad ta brača hoče da se prebroje, i da vide zbili* ko m i k n kr vi su. Koliko u toj cdluc:
ozbiljnosti i tragike !	Dr.	Popovič.
Raspored sokolskog sabora 28. junija 1919. g. u Beogradu. Upravni odbor Sokolskog Saveza SHS učinio je naci t za rad i raspored sokolskog sabora, ko ji će se održati o. g. u Beogradu. Učinjeni su korači za polakšice putovanja izaslan-stava. Kao dan dolaska o dr e d j e n je 27. j u n i u oči Vidovdana. Pobrinuto je za zajedničke stanove i liranu izaslanika Sabor bi trajao dva do tri dana. Svako sokolsko društvo ima prema zaključku od 26./I. o. g. da^ po-šalje najmanje jednog opunomočenog izaslanika. Društva, koja broje preko 100 članova izašilju dva izaslanika. Svaka sokolska župa šalje tri opunomočena izaslanika. Raspored rada sabora bio bi ovaj : dne 27. junija u večer sastanak svili izaslanika radi upoznavanja, — dne 28- junija do podne sve čana sednica sabora, na dnevnom redu je ustav sokol, dru-štava, župa i saveza, i poslovnik sabora ; u podne toga dana polaganje temeljnog kamena sokol, vežbalištu ; po podne na stavak sednice i završetak rada na ustavu ; na večer održanje nekoliko javnih zborova u svrhu sokolske propagande ; dne 29. junija do podne rad po odborima : po podne svečana akademija sokolska ; na večer javna vežba. — Upravni odbor Sokol. Saveza SHS stupio je radi ogromnosti rada oko pri-premri za sokolski sabor u vezu sa Beogradskim Sokolom. — G. konte Ivo Vojnovič primio se da napiše govore i pesme za polaganje temelja kamena sokol, vežbalištu. Igre i vežbe za to sasHaviče br. M. Korunarič-
Jedan umestan predlog. U načrtu za zajednički sokolski list SHS, — kako je iznesen pred sokolski sastanak 26./I. o. g. — spominje se, da če biti jedna dužnost ovoga lista : da radi na obradi istorije sokolske, da pomaže to, da daje iniciiativu. Mislilo se time ra celokupnu is toriju Sokolstva Srba, Hrvata i Slovenaca, od početka pa do danas. Mislilo se kao na vrlo važain deo te istorije o naj, koji se odnosi na vreme od jula 1914, god. pa do danas. Pa se prema tomc, kojc p’smeno, kcj^ itsmeno, dala uputstva svima najviše pozvanima, da pre svega ^akupljaju materijal za tu istoriju, kako u Beogradu, tako u Sarajevu i u Zagrebu, te u Karlovcima i Kikindi. Taj rad oko šahiranja materiiala za našu istoriju ogroman je, velik i ozbi-Han, i nije još za sada moguče imati veče i gotove odlomke, koje bi mi tako rado publikovali i koji bi se tako rado čitali ^adovolini smo, što smo uvereni, da su se toga' posla poduzela !ako odlična braća naša. kao što su n. pr. br. dr. Srgjan Bu-disavlievič, St. Žakula, Gj. Paunkovič, Sl. Lakovič i još drugi 1 držimo za sigurno da čemo još tokom ove godine imati skoro ceo materijal sabran. Granice toga materijala nisu dabogme bile rdredjene fačno, nego se htelo sakupiti i imati sve, što je živo bilo vezano i ednosilo se na Sokolstvo SHS, bilo za vreme rata, bilo pre njega . . . Pre nekoliko dana imali smo jedan mali sokolski dogovor. Sa jednim poznatim bratom Hrvatom
došao je u te prostorije jedan oficir. Odeven je kao i srpski oficir, u činu poručnika, odlikovan velikim odličjem za hrabrost, avijatičar- Upoznamo se sa tim mladim i ponositim bratom našim. Šta ste vi ? — Srpski oficir dobrovoljac. — Pa kako ovde ? — Ja sam Hrvat iz M ... iz Dahnacije. — Jeste li soko ? — Da, i pre rata, a i sada, došao sam na gl. skup-štinu Saveza u Zagreb. - Gledamo ga : mlad, ponosit, lep, junačan, zdrav i veseo. — Pa 'ako je to bilo, — priča nam on, - kako je odredjena mobilizacija u bivšoj Austriii, ja sam prebegao u Srbiju ; ovde sam bio kadet što se kaže ; predjem preko Drine, Madjari me ne opaziše; tamo nadjem naše starce, treči poziv ; stupim kao redov i borio sam se protiv Austrije ; morali smo se povlačiti, dok ne dodjoše Drinci, onda napred ; bio sam ranien, slomili mi dva rebra i prebili nogu ; ozdravio sam u Nišu, pa nanovo 11 vojsku ; dodeljen sam štabu puka, jer sam djak tehnike ; u borbi sam proživeo sve što je Srbija proživela ; onda sam poslan u školu za avijatičare u Fran-cesku, tu sam svršio školu i gadjao iz avijona Nemce ; posle dole za Solun, i eto vidite, sve je dobro, sad sam tu . . ■ Gle-damo ga kako priča, lako, kratko, ravnodušno i skromno, iedan junak, jedan brat i jedan Soko- Kraj mene je sedeo br. M- Kovačevič i polako mi reče: »vidiš i to je istorija sokolska, onaj mladič, i on živ, i drugi živi, i drugi sto su mrtvi pali, svi Sokoli Srbi, Hrvati i Slovenci, što se boriše protiv Austriie, a za slobodu slavenskog juga, njihove slike, njihove životopise, treba sakupiti i izneti ih, da se vidi, da se zna i da se pamti!«
Anketa za telesnu vežbu u Zagrebu. Na nekoliko sasta-naka, što su ih održali več spomenuti članovi, utvrdjeno ie načelno ovo : teoretski rad članova počinje odmah i traje do kraja junija ; juli i august upotrebiče se za naučna putovanja u inozemstvo, te pripremu terena za praktične pokušaje sa gotovim sistemima ; počam od septembra radiče se sa odele-njima, svi sistemi uporedo, uz kontrolu lečnika, i to ima da traje do šest meseci. Anketa bi dakle izvršila svoj rad na go-dinu u ovo doba. Osim toga utvrdjeno je, da se rad ankete sastoji iz gotovih i celokupnih radova pojedinaca, a onda iz zajedničkog rada svifi stručnjaka skupa, kamo u glavnom rpada osnova jedinstvene nomenklature i terminologije sokolske, te predlog jednog osnovnog sistema tel. vežbe za naša sokolska društva. Po zaključku sa poslednjeg sestanka ankete, od 7./III. o. g-, ima se potražiti od vojnoga ministarstva jedan vojni stručnjak, ko ji bi u samu anketu ušao kao član, podržao kontakt i vezu izmedju Sokolstva i voiske, te bio na pomoči pri izradi jedne osnove za tel. vežbu za vojnike. Podela stručnjaka ostala je kako je napred rečeno : br. dr. Fr. Bučar — švedski sistem tel. vežbe, Dr. Šulce — sokolski sistem, D. Trstenjak — nemački sistem, Gi- Gavrilovič — narodne igre. —
„Српски Соко ‘ У Загребу нриредио јо у свијмм ирпетпријама 1./I1I. «. г. ('( кслсч.о Сијело са шравком. уз судјелпвањо ор. J"U<‘ Uisnjaimniilia. члаи з(*мал>. казалшита п госи. Крешимнра 1>ар<шо-iniha. каполника зем. казалншта. са овим распоррдом: 1. Настул еоколске фанфарс : 2. II. Коњшшћ: Одлсмак прсмр Мнлошаиз опрре ..»Вилнн Вро" ; П. Ј. IVpcriili: Да зиајеш морр лшмр. — из Јчоштанс ; 4. Вајпћ J It" : Што мене ллчшш, — играло коло v мсру ; 0- Heniiili ir.: У;мн мц срце моје, народпа iipc.' а : 6. По народнпм m(.ijihh.m<i . Градином ивгће цветало ; 7. Ст. Вшшчкн : Да су лсни очн твојр. Све тачкр с пскап.см нзвео је бр. Jcn.a 1 luiijanoitnii. а прамил на глж-DBiipv r. JVpciiiiiMiip liapaiiiiBiih ; H. Мграика.
Пооратимска школа у Сарајеву. Како нам со јан.ка К).ц. м. почсла je v ('арајеву побратпмска шкгла. Остварсна јр тнмс једна од иајве1шх п HajLy6.Hiix л.ч.л.ис-.ш, i:ojo iioho нанн* (окчлство :ia-
< iyna. Tenvai; je сокелскн пут. iзглсда кадгода спо тако жалпсно. нрјаено n мало. Па онда наједанпут само трк заспне као сунце кр<:* облаке, идрјалвзам. < uara и im.i.a иашпх л>удп п нашр opahe. Па сс :i‘P>i наша, еплна н јака. дигне ihicoko. високо.
,.С?пски Соко'1 у Двоу нрпредио ј<‘ уз суделоваљр хрватеке fipahfi ii сгстара, па даи 22./II. <>. r. у npocropujava сокглског д<л.а. светосавску орсрду са нгранкг.м. са овн.м раснород« м : 1. Остојпћ .
< 'вртосавска пјрсма. пјева личигвптн :;6<>p : 2. Имај-Јова : < рпска мајка т декламујс учсница Лгжа Г>ркић ; Грпска и хрватска хпмна. пјева мршовнти :ioop ; 4. 1 јрррадовнћ : l>paiia. ппвађају i r. др. ^ • 1*<>чпћ и ( т. fvpimmli ; Г). Мш.рањац: Cpnci.p иародце iijmu1 ca Косова. пјева мjo'moBiiTii пбор : (>. Бенгалскп тигар. весрла игра у I чппу, шва-1)аЈу п\ Ijp. Нурдргна. 'Буро T\pi.a.i> n госпођицр Штефа Радаиовн!! н Мнла I ipn.iiiih ; 7. Ррцрпт цротнв пунпцс, вессла пгра у I чпну. ишађају гг. др. У. РоЧпћ. Ilepo licKiili. Ст. Jvpiiniiili, < т. ( лпјсичс-Riili. n пкт.сћпце .Мпма l>(‘piili. Данпца I»iM.'iih. <’т. 1>]»анковић ;
Мгравка и коло до зорс. Добровољнс прплогс са странс прнма бр. блага јннк Танасије Иантслић. Чист приход идс у корист Сриског
< оксла ii фонда :ta подпзан.о (iii McnnKa југославеиским дооровол.-ипма км.тара Двора rin псловицп.
Hrvatski Sokol u Sisku održao je 23./I1. o. g. svoju 13-tu redovitu glavnu skupštinu, na kojoj je uz brojno sudelovanje članstva izabran sledeči upravni odbor : br. R- Ježič, starešina, V. Koroskenyi, podstarešina, dr. Zl. Egersdorfer, tajnik,
1- Marakovič, blagajnik, VI. Sidar, čuvar sprava i zgrade, te odbornici M. Čovič, J. Dujak, A. Fišler, Bernhard Klein, I. Maurer, Sv. Rajkovič, Stj. Rupčič i A- Sakar.
Sokolska župa »Preradovićeva« držala je svoju prvu glavnu skupštinu — iza rata — dne 9. veljače u Križevcima uz sudjelovanje izaslanika iz Bjelovara, Koprivnice, Virovi-tice, Vrbovca i Križevca. Gjurgjevački se brzojavno ispričao. Izaslanici iz Bjelovara, Koprivnice, Virovitice i Vrbovca do-š i su več dan prje, te su prisustvovali zabavi križevačkog hrv. Sokola, na ko;oj je jedan odio vježbao na visokim ruča-
ma. Tom prigodom posjetilo je i desetak srpskih Sokolova našu zabavu, pod vodstvom, svojeg podstarješine. Križevački je starješina osobito toplim riječima pozdravio braču Srbe, koii su več prije rata dolazili na naše zabave i javne vježbe Skupštinu župe otvorio je podstarješina župe br. Urbani pa izvjestio o progonima za vrijeme rata i o radu odbora. S veseljem je ustanovio, da je večina društava u župi počela s djelovanjem. Odlučeno je da ostane sjedište župe u Bjelo-varu, pa je prema tome izabrano ovo starješinstvo : starješina br. Dr. Dražen Kvaternik (Bjelovar), podstarješina : br. Dr. Bocak (Virovitica) ; tajnik: Dragan Novak (Bjelovar), vodja: Drag. Gerbl (Bjelovar), blagajnik : Rud. Žličar. Izabrani su delegati za saveznu skupštinu, gdje imadu poraditi, da se sokolstvo svih jugoslavena ujedini-
Nakon skupštine držan je bratski domjenak uz pratnju sokolske fanfare.	M.	Urbani.
Glavna skupština Hrv. Sokol. Župe »Fonove« obdrža-vala se je u nedjelju dne 23./II o. g. u 11 sati prije podne, u sjedničkoj dvorani »Hrv. Sokola« u Zagrebu, a u prisuču iza-slanika bratskih društava iz Klanjca, Krapine, Samobora, Sv Ivana Zeline, Varaždina, Vel. Gorice i Zagreba, te članova starešinstva Hrvatskog Sokolskog Saveza br. dr. L. Cara i Ivana Ulčnika. Prije prelaza na izbor novog starešinstva ovc br. župe bude prekinuta sednica radi posavetovanja o direktivama, koje imadu da vode buduči odbor, kao i izaslanike župe za glavnu skupštinu Hrv. Sokol. Saveza, te je nakon. is-crpive debate, u kojoj su sudelovala brača dr. Mazzura, dr. Dečak, dr. Maček, dr. Crkvenac, Ulčnik, dr. Reberški, dr. Car Hanuš, dr. Bučar i dr. Katušič, jednoglasno prihvačena sledeča, po br. dr. Mazzuri predložena rezolucija : 1. Hrvatska Sokolska Župa »Fonova« zahteva, da Hrv. Sokolski Save/, ostaje u svom dosadanjem delokrogu i delovanju, 2. Hrvat. Sokol. Župa »Fonova« zahteva, da Hrv- Sokol. Savez ima biti spreman stupiti u pregovore sa legalnim zastupnicima ostalih iugoslavenskih sokolskih organizacija, u svrhu osnutka iednc zajedničke representativne jugoslav. sokol, organizacije. Nakon toga se prešlo na izbore, te su izabrana brača : starešina dr. Mazzura, prvi zamenik starešine dr. M Crkvenac, drugi zamenik starešine dr. F. Kalabar, tajnik V. Heumer, zamenik F. Hrčič, blagajnik Stj. Debeljak, zamenik L Parič, — a pred-njački zbor župe izabrao ie župskim vodjom dr. Mačeka, a njegovim zamenicima O. Šantelja i Sl. Hirša, tajnikom Fr. Šobu, a članovima tehn. odbora župe : Drag. Šulce, F. Kriz-manić, R. Muževič i J. Dobričevič. — Konačno primljeni su sledeči predloži: 1. br. Josipa Hanuša, da se duševnom uzgoju Sokolstva imade u budučnosti posvedivati kud i kamo veča pažnja, te da župa u tu svrhu ima da izabere prosvetni odbor, 2. br. dr. M. Dečaka, da se kao dalji korak prvoga predloga
imade pristupiti osnivanju seljačkih sokol, društava, odnosno privući seljaštvo u postoječe već organizacije, 3- br. dr. Kala-bara, da župa bude što dostojnije zastupana prigodom osnutka prvo^ medjumurskog Sokola u Čakovcu ne 15./III. o. g., 4 br. dr. M. Crkvenca koji ističe velike zasluge odstupaiučeg starešine br. dr. F. Bučara, kao prvog staresine župskog. (vidi mali »Obzor« od 24./II- o. g.). — Prvi deo jednoglasno primljene rezolucije traži, da Hrv. Sokol. Savez ostaje u svom dosadanjem delokrugu i delovanju. Hrvatski kao i Slovenački : Srpski Sokolsk’ Savezi ostaju u svom desadanjem delokrugu i delovanju, a dvoje je u tome delokrugu i delovanju novo, prvo da su sva ta tri stara Saveza stvorili jedan nov Savez, • to na svome sastanku 26./I. o. g., i taj se Savez zove Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca, drugo da sva ta tri stara Saveza imaju polako da liquidiraju, te da putem društvenih r župnih skupština, napokon svojim glavnim skupštinama, pri-preme i utvrde sve, što je za sprovedenje sokolskog jedinstva i ujedinjenja u državi našoj potrebno. Pa prvi deo rezolucije ne vodi računa niti o novo osnovanom Sokolskom Savezit SHS, niti o novoj akciji starih Saveza. Da je to nevodjenje računa namerno svedoči drugi deo rezolucije, kojim se traži da Hrv. Sokol. Savez bude spreman da stupi u pregovore sa legalnim zastupnicima ostalih jugoslav. sokol, organizacija u svrhu osnutka nove Jugoslav. Sokol. Organizacije. Upravo po-riče se kako pravovalfanost zaključaka od 26. I. o. g. tako i le-g'timitet zastupmka sokolskih, koji su te zaključke stvorili. B'-. župa »Fonova« imala je jedino i formalno pravo, da po-riče legitimitet zastupnika Hrv. Sokol. Saveza, to je jedino mogla, sa ili bez razloga. Što br. žup- »Fonova« poriče legitimitet zastupnicima Saveza Srba i Slovenaca, to je, da nai-blažr kažemo, izvan rienog-ч dom?š.'''4, i kad ona to čini, ona možda i nehotice vrodja i Srpski i Slovenački Savez, i mora biti spremna za to odgovarati. To spada na drugi list- Inače je irzčra i d”?igog dela rezolucije samo poricanje zakonitosti zastupnika Hrv. Sokol. Saveza na sastanku od 26./I. o. g., — ier i ako br. župa »Fonova« zastupa stanovište nepriznavanja novo osnovanog Saveza SHS, ona to čini samo formalno, jer sama traži takovo osnivanje jednog takovog Saveza. Instan-c-ja koja ima da reši da li ova br- župa ima pravo ili ne, jeste glavna skupština Hrv. Sokol. Saveza. To i br. župa hoče, jer ie rezoluciiu i stvorila kao direklivu za izaslanike župske za glavnu skupštinu Hrvat. Sokolskog Saveza. Može glavna skupština Hrvat. Sokolskog Saveza da desavuira svoje starešinstvo i svoju upravu, jer ti su osnivali Sokol. Savez SHS. — a možo dn to odobri. Jedno je glavno: Sokolski Savez SHS osnovan je- osnovala su ga sta-^eš instva stara tri Saveza plemenska; taf a vez Sokolski postoji i pošto j a č e. Glav- skup-
бб
ština Hrv. Sokol. Saveza može izabrati novu upravu i novo starešinstvo, a to sada ulazi u upravni odbor Sokolskog Saveza SHS- Glavna skupština Hrv. Sokol. Saveza može bilo sa novim bilo sa starim upravnim odborom tražiti nove pregovore radi Sokolskog Saveza SHS, — to se slaže sa zaključ-cima od 26./I. o. g., i to če se obaviti na sokolskom saboru ovc godine u Beogradu 28./VI. na Vidovdan. Gl. supština Hrv. Sokol. Saveza može rešiti, da neće u cpče Sokolski Savez SHS, nego nešta drugačije, i onda je Hrvatsko Sokolstvo stalo na kritičku tačku svoje istorije, ono bi se na taj način ili separiralo i izoriralo iz Sokolstva SHS, ili bi došlo pred rascep, — oboje bi bilo tako strašno, tako žalosno i tako teško. No nama ne izgleda ovo sve tako črnim, i potpuno smo uvereni, da če gl. skupština Hrv- Sokol. Saveza učiniti sve, da se potvrdi i zajamči jedinstvo i ujedinjenje Sokolstva SHS.
Glavna skupština Hrv. Sokol. Saveza održana je dne 9./III. o. g. u Zagrebu, u prostorijama Sokola. Reči »održana< nije pravo, jer je pokušavana održati se, to je trajalo od 10 h. do podne bez prekida do 5 h. po podne. I nije održana, u toliko što se izvestan broj delegata udaljio sa skupštine, u toliko, što je izvestan broj delegata javno u samoj skupštini prosve-dovao protiv rada te skupštine i tražio odgodu, i u toliko, što se od 19 župa sokolskih, što u Savez spadaju, odazvao na skupštinu mali broj, od prilike svega devet župa, i to ne sve po delegatima, nego po punomočima. Najposle je u toj krnjoj skupštini izabran novi odbor Saveza, iz kog se novi starešina br. dr. Mazzura odmah svečano zahvalio, tako, da je, pošto se stari starešina br. dr. Car takodjer zahvalio, jer nije izabran, ostala skupština bez predsednika, ostao je i Savez bez toga, te je br. Hanuš dovršio kao podpredsednik rad skupštine. Rad skupštine, kako je to teško reči kakav je to rad bio, evo šta le bio, bio je jasnim znakom i dokazom da Hrv. Sokol. Savez boluje i da je nemočan, da je u rasu'u. Možda je sve to mo-mentano i za čas, pa če možda i proči, a možda i ne, — to če skora budučnost pokazati. Svakako moramo biti jako za-brinuti. — U glavnom se rad skuoštine sastoiao iz izveštaja pojedinih časnika- Nakon toga došla je tema : Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca. Br. dr. Car je pretvorio skupštinu u konferenciju. U toj konferenciji je pretresano oitame Sokol-skog Saveza SHS, te odnošaj i ponašanje Hrv. Sokol. Saveza prema istome. Konferencija je potrajala nekoliko sati. Nakon toga je opet skupšt'na otvorena, te se odjedanout prešlo na izbor nove uprave Saveza. Kod prvog glasanja je br. dr. Car dobio 18 glasova, a br. dr- Mazzura 17 glasova. No taj je izbor proglašen nepravovaljanim, te se još nekoliko puta biralo. Najposle je br. dr. Mazzura dobio svojih 17 glasova, a br dr. Car 9 glasova. Kod ovih izbora neki delegati nisu hteli da glasaju, nego su prosvedovali protiv izbora, a mnogo se
delegata odstranilo sa protestom i cd skupštine. Kad je novi izbor proglašen odmah se br. dr. Mazzura zahvalio skupštini i odrekao se izbora. Br. dr- Dečak predložio je br. dra. Cara za počasnog predsednika Saveza, uvaživši njegov rad na Sokolstvu, njegove zasluge i njegove žrtve. Br. Hanuš predseda /-a vreme izjave Hrv. Sokol. Saveza prema Sokol. Savezu SHS. Iznesena su tri predloga : 1) br. dr. Miškulin, -— 2) br. dr. Maček i 3) br dr. Car. Primljen je predlog br. dra. Mi-škulina. U glavnom glasi taj predlog : da gl. skupština Hrv. Sokol. Saveza načelno pristaje na ujedinjenje Sokolstva, a inače da brvatska sokolska organizacija ostaje i dalje ne-dirnuta, a nova uprava Saveza (bez predsednika) ima da traži sen j sa predstavnicima sokol, organizacija Srba i Slove-naca. Sve ovo dešavalo se i rešavalo za vreme krnje skupštine, na prosvjed delegata. I time je skupština završena. — Velika ideja jedinstva i ujedinjenja svih sokola Srba, Hrvata i Slovenaca nije shvačena, niie objašnjena, nije primljena Te je ovo po treči put da ta ideja u Zagrebu pretrpljuje poraz, prvo na skupštini zagrebačkog hrv. sokol, društva, drugo na skupštini župe »Fonove«, i sada na gl- skupštini Hrv. Sokol. Saveza. Moramo reči, da se preko poraza ideje uvek raspro-stirao veo nekog ljubaznog i načelnog pristajanja na ideju, uvek se tvrdilo, da su sva brača za jedinstvo, — samo se uvek ostalo kod te fraze, a praktično učinilo obratno. Čast izuzetcima, kojih je takodjer bilo zastupano, osobito mladjih, osobito brače iz Primorja, — ali su oni ostali izuzetci, nisu mogli kraj sve svoje čistoče da pobede, nego se uz prosvjede povu-koše sa megdana. Dobili smo tzv. načelno pristajanje uz ‘deju, dobili smo vodu umesto krvi, obečanje umešto dela Istina ie : niko niie rekao da je protiv Sokol. Saveza SHS, — to je istina, — ali niko nije bio ni za Savez ! Dakle uzdrža-vanje od odluke. Ima li razloga za to uzdržavanje ? Tokom debate o teme, bilo je nekih »objašnjenja«, — tvrdilo se da je postoječi Sokolski Savez SHS, sa svojom decentralizacijom monstrum, jer je rascepkan, tvrdilo se, da je nezgodan Beograd za gl. upravu Saveza, Sarajevo za svoju školu, Ljubljana za svoju, nego da je Zagreb zgodan za sve to, — tvrdilo se da se ne radi o jedinstvu naroda Srba, Hrvata i Slovenaca, nego da se radi o jedinstvu Jugoslavena, a toga bez Bugara nema, tvrdilo se da je nedemokratski put kako je Savez postao, prvo bi o torne morala sva sokolska društva Srba, Hrvata i Slovenaca da donesu odluku, onda župe, onda savezi, i onda bi to bilo demokratski, ovako je ideja jednostavno oktroisana, - - tvrdilo se da i Srbi oklevaju s odlukom, jer su ih pozvali u hrvatska društva i Srbi nisu hteli (zašto nije sa tih društava skinut separatistički znak ?). — tvrdilo se da je sastanak 26. I. o. g. upravo sastanak ilegitimnih predstav-
Г>8
nika Sokolstva (to sc može tvrditi eventualno za zastupnike Hrv. Sokol. Saveza, — za Srbe i Slovence to ne vredi), atd. Tvrdilo se mnogo toga i videla se »objašnjenja«. — Šta če dahe biti ?	— Ili je ona gl. skupština krnia, nezakonita i nepravo-
valjana, — onda čekamo drugu gl. skupštinu.Jli je zakonita, potpuna i pravovaljana, — onda je moguče dvoje : ili sc Hrv. Sokol. Savez cepa, i nezadovoljni delovi stupaju izravno .i Sokol. Savez SHS, — ili nastaje kompromis u samom Hrv. Sokol. Savezu, jer nova uprava (?) stupa ili ne stupa u Soko Savez SHS. Ako stupa u Sokol- Savez SHS pitanje je da li je to nastavak staroga djelovanja ili je nešto novo, npr. pregovori. Kako če se prema tima '>pregovorima« ponašati Sokol. Savez SHS, — to dabogme neznamo. Znamo samo to, da Sokol. Savez SHS postoji i da če iči svojim putem dalje.
0 tome svedoče sve najnovije izjave zastupnika Srpskog Slo-venačkog Sokolstva. Znamo dalje to, da je Sokolski Savez Savez Srba, Hrvata i Slovenaca, — pa i kada bi svi Hrvati bili protiv toga, — što apsolutno nije i nije moguče da bude, — pa znamo i -to, da če se Sokol. Savez SHS boriti za svoju ideju sa svima protivnicima, bili to Hrvati, bili Srbi, a bili Slovenci. Znamo naiposle i to, da nije moguče koracat preko ružica i lju-bičica, pa je Sok. Savez SHS spreman na sve Sok. Savez SHS kao ostvarenje ideje sokolskog jedinstva i uiedinienje Srba, Hrvata i Slovenaca, osnovan je 26.ji. o. g., javno, i od zakonitih zastupnika sokolskih, kako srpskih, tako hrvatskih i slove-načkih. Sada ie ovo starešinstvo Hrv. Sokol. Saveza, koie je sudelovala 26./I. o. g. kod osnutka Sokol- Saveza SHS, — oboreno. Da li je time desavuirana ideja ili samo pojedinci. — to ie pitanje na koje je teško dati odgovora. Svakako moramo biti jako zabrinuti ! I svakako moramo čekati. Bilo ie vrlo dobro odrediti odmah 26.Д. sastanak sokol, sabora. To ie T,.'VT. o $ Tnr-:ro • ’’ m v- Sc k?1. sabor je saboi sokol, delegata kako Srba, tako i Hrvata i Slovenaca. Možda se dotle dade razčistiti situacija, preboleti kriza, može da se izbegne ono, što ne bi bilo dobro. Ako kažemo, da smo jako zabrinuti. ne znači da očaiavamo i da je izgubljeno sve. Pa ne čemo ni prenagliti sa odlukama. Čekat čemo i raditi !
Dr. Laza Popovič.
Novinski izveštan o Sokolstvu, Naš list izlazi sporo, tek mesečno jednom. A to je danas jedini zvaničan sokolski lisi na slavenskom jugu. Verojafno radi toga štampaju oojedine organizacije ili društva sokolska svoje izveštaie u raznim novi-nama, Novine lete svaki dan, pa izveštaii brzo stižu. Protiv toga nemarno nista, za sada kad ovako teških prilika- No dvoje ie pri tome vrln važno : izvešta:e sokolske u novinama treba uvek da podpiši’ društvene uprave, time izveštaj dobija legi-timitet ; a drugo sokolski izvesta ji treba da su kratki, istiniti
1 verni, pa pojedne uprave treba zvan.ično da sastave takove
izveštaje, i kad ih u novine daju, da ih u sve novine jednako dadu, Inače mogu da nastanu zbrke- Moglo bi se pomcći, — ako je več zbilja preka potreba da se o Sokolstvu po novinama piše, — na taj način, da se osnuje u Zagrebu jedna sokolska korespodencija, pa preko iste neka idu obaveštaji. Uredništvo našeg lista primiče se drage volje toga posla. Isto se to može učiniti u Beogradu, Sarajevu, Ljubljani, Novomsadu-Svugdje imamo naše sokole, koji če dragovoljno da posluže toj svrsi. Mislimo da je ovo kako u interesu Sokolstva, tako i novina, pa tako i publike.
Knjige, koje preporučujemo članovima i društvima sokolskim :
Kažipot Ljubljana - Gorenjsko - Postojna - Trst. Ovo jt
jedna mala, korisna i lepo, ukusno opremljena knjižica, što je br. Slovenska Sokolska Sveža izdala 1914. g. pred svoj Slet u Ljubljani- Do sleta nije došlo, jer je došao svetski rat. Ali je ova dobra knjižica ostala. Ostala je u velikom broju prime-raka, i čini deo gubitaka i dugova brače Slovenaca i Slove-načkog Soko’stva. Velika je sreča 'što je sadržaj knjižice tako zgodno biran, da se i danas može da čita, i da i danas ima veliku vrednost. Knjižica sadrži : Kažiput i vodič kroz belu Ljubljanu, po Gorenjskem, po Notranjskoj i po Dolenjskoj zemlji, te opis i vodič kroz Postonjsku jamu, i najposle opis i vodič kroz grad Trst. Imamo dakle vodiča kroz celu našu Slovenijicu ! Pa jer je i iza rata ostala naša Slovenijica i živa i zdrava i zanimljiva i lepa, i postala našom domovinom i ota-džbinom, to je gornja knjižica kako za Sokole, tako i za sve gradjane naše domovine, korisna i potrebna ! Knjižica je ukra-šena sa dve karte, planom Ljubljane, i sa vrlo mnogo lepih slika. Knjižica stoji 5 kruna i može se dobiti kako u Ljubljani preko br. dr. I. Oražena, tako i preko uredništva ovoga lista. Preporučujemo toplo ovu knjižicu, i nadamo se, da če sokoli učiniti svoju dužnost.
Sokolska, gimnastička, športska i higijenska literatura od g. 1915. Hrvatska literatura za tjelesni odgoj nalazi se sa-kupljena u posebnoj brošuri »Ubersicht iiber die schulhygie-nische Literatur iiber die korperLiche Erziehung in kroatischer Sprache (aus Kroatien, Slavvonien, Dalmatien, Istrien, Bosnien und Herzegovina)«, koja je brošura izašla kao separatno izda-nje iz zbirke »Internationales Archiv fiir Schulhygiene« u Miinchenu god, 1914. Tu se nalazi sva ta literatura sakupljena od prvog početka pa do godine 1914.
Svake godine izlazio bi ovakav godišnji pregled u »Hr-vatskom sokolskom koledaru«, a kad je taj za vrijeme rata prestao izlaziti, izašao je nastavak bibliografije u »Liječničkom Vjesniku« u god- 1916. za god. 1914. i 1915- Donosimo sad nastavak za daljnje godine pa do danas, iz kojeg se vidi, da smo za to vrijeme na tom polju vrlo malo uradili, te je poglavito sokolska literatura uslijed ratnih prilika najedanput sasvim prestala.
Nadama se, da če i u tom pogledu naša literatura u novim prilikama porasti, što bi bilo samo vrlo poželjno, jer smo za ovih ratnih godina svakako vrlo zaostali. Naša će stručna literatura za tjelesni odgoi bez dvojbe i tim više porasti, jer če se cijeli tjelesni odgoj u školama, u Sokolstvu i kod naše bu-duće narodne vojske u novoj kraljevini SHS ujediniti u jednu narodnu cjelinu i stručnu zajednicu.
E tli el K i n g-, ženski Sherlock Holmes: Strahote nogo-metnog kluba. Zagreb, 1916. 8" str. 31.
Frbić Dragutin: Savremeni benzin automobil, njegov sastav i uzdražavanje, teorijske probiti i ine upute za po-sjednike i vozare automobil kola- Sa 367 slika. Bos. Kostajnica 1915. 8" str- 345.
Freund Dr. Emanuel — Dr. Stjepan Kukrić r Spolne bolesti, njihovi uzroci i posljedice. Sarajevo, 1917. 16r' str. 50.
I z v j e š t a j godišnji o radu zagrebačkih skauta u god,
1915- U Zagrebu, 1916. 8" str- 12.
Gorf — Bučar: Vježbe u tlu. Vojnopripravna knjiga za mladež srednjih škola, te — Igre u prirodi. Zagreb, 1917. 8° str, 288 sa slikama i jednom geografskom kartom za-grebačke okolice.
Markovič Dr. Radovan: Zarazne bolesti. Savjet hrvatskom puku. Izdalo Društvo Sv. Jeronima- Pučka knjižnica sv. 191- 8U str. 223. Zagreb, 1916.
M i h e 1 i č Ivan: Kilometrički izkaz cesta i rijeka u kraljevini Hrvatskoj i Slavoniji, sa kilometričkom kartom. III. i spravljeno i popunjeno izdanje. Zagreb, 1916. 8" str. 66- Važno za automobiliste, bicikliste i turiste.
Načrt nastavne osnove za patriotično-vojnički odgoj mladeži pučkih i gradjanskih škola u Dalmaciji. Zadar, 1916. 8° str. 32.	•••	'
Načrt nastavne osnove za patriotično-vojnički odgoj mladeži srednjih škola u Dalmaciji. Zadar, 1916. 8° str- 38.
Prikril Josip: Kako da očuvamo zdravlje ? Zagreb,
1916- 8" str. 14. Preštampano iz »Narodnih Novina«.
Sokolski Glasnik, zvaničan organ Sokolskog Sa-
veza Srba, Hrvata i Slovenaca. Zagreb, 1919.   God. I. Redakcija Dr. Laza Popovič. List izlazi ćirilicom i latinicom, je-danput svaki mjesec.
Život iz dr a vi j e, društveni časopis, Hrvatskog društva za čuvanje narodnog zdravlja u Zagrebu « Uredjuje u ime odbora M. Rojc. God. I., II- Zagreb, 1916., 1917.
Dr. F. Bučar.