KKAJLEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE IZDAN 1. JULA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 981.
Chemische Fabrik Griesheim — Elektron, Frankfurt
am Main.
Postupak za dobijanje sirdetne kiseline iz acetilena.
Dopunski patent uz osnovni patent Br. 370.
Prijava od 31. marta 1921.	Važi od 1. septembra 1922,
Najduže vreme trajanja do 14. oktobra 1931.
Pravo prvenstva od 23. decembra 1915. (Austria).
Ranijim patentom br. 370 zaštićen je postupak za dobijanje sireetne kiseline, koji se sastoji u tome, što se na acetilen reaguje kiseonikom u sirćetnoj kiselini ili u kakvim drugim organskim kiselinama, u prisustvu živinih jedi-njenja, sa dodatkom sumporne kiseline, bisul-fata i t. d., ili bez toga i sa onom količinom vode, koja je za reakciju potrebna.
Dalja ispitivanja pokazala su, da je korisno pored živinih jedinjenja upotrebiti druge dodatke, naročito takve, koji sadrže kiseonika, kao na pr. ferijedinjenja, vanadin-pentoksid jedinjenja i t. d. Opiti su pokazali, da se u prisustvu takvih jedinjenja, katalizator isko-rišćuje mnogo bolje, te je prema tome osiguran bolji i izdašniji tok reakcije. Pri tome ostaje nerešeno, da li dodaci sami po sebi dejstvuju na reakciju povoljno ili da li se njino pravo dejstvo sastoji u tome, što povećavaju dejstvo živinih jedinjenja, odnosno produžavaju vreme dejstvovanja.
Primer:
500 gr. 98—99% ne sirćetne kiseline pome-šaju se sa 50 gr. vode i u tom se rastvoru dodaju 7 gr. živinog oksida i živinog sulfkta. Zatim se doda mala količina, na pr. 2—3 gr. feriok-sida i to najbolje u takvom obliku, koji se u kiselini rastvara. Može se na pr. upo-
trebiti fckioksid hidrat ili koja rastvorila feri-so. U reakcionu smešu zagrejanu na od prilike 80° 0 sprovodi se — mešajući je dobro —pre svega 6—7 litara acetilena pa zatim 3 litra kiseonika. Na taj način, mogu na temperaturi od 70—90° naizmenično biti apsorbo-vani na pr. 50—60 litara acetilena i od prilike 23 litra kiseonika, uz to se postepeno dodaju još od prilike 25 gr. vode i male količine feri-soli,radi ubrzanja apsorpcije. Dodavanje vode i feri soli u malim količinama može biti periodično ili besprekidno. Mogu se naravno apsorbovati još i dalje količine oba gasa uz dodavanje potrebne količine vode, pri čemu je pod izvesnim okolnostima potrebno, pored teri soli dodavati još i male količine nove živine soli. Mesto feri-soli mogu se s uspehom upotrebiti još i druga jedinjenja, koja lako otpuštaju kiseonik, za to su na pr podesna jedinjenja vanadinpentoksida, vodo-niksuperoksida i t. d.
PATENTNI ZAHTEVI:
Postupak za dobijene sirćetne kiseline naznačen time, što su u reakcionoj tečnosti, pored živinih jedinjenja, prisutne još i druge supstance, kao na pr. feri-jedinjenja, vanadin-pentoksid jedinjenja i t. d.
Dfn. 1.






’•







'
'
.
I
' . J , 4
... . . i .Cn ;	V -;.. . ■ :
.'i	’ :
'i ...
.
..	.	.	• . .. v,	.	.M> ili::
• i'iij bi/ i )iii- ■ •	- '
ct šiling :
i	. i :	'
;:	I i;
OII.IMI	..‘b' .li 'ii! . b:	i! ’ * ■'
i. <	• < : -
.
■■
■
’




' :: •''1
i :	.............''	1 i; ' i ' ‘ ;'”I	’ . ' .
•) ■ r - i! : • i i1 : i., i/ > -b i = ■ i, ' b'!i
i ;	i i • i.'
bi. •'	■	> i	•
.
; ,i8 I ‘	:	l'J .	:' i >
... , i! b;. f-niblM)'? .'i. ..b-i i -i
- .' .	' i - i ‘‘
■
■




.
• i. ;	;	:	"	•	'
■
O : (H i' /	; (_t ‘ v
'
V
*J .. li) A .;"'l	">-■



»