KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
eh
UPRAVA ZA ZASTITU
Klasa 55 (3).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 decembra 1934.
PATENTNI SPIS BR. 11254
Eichmann Friedrich, fabribant i Nerad Herbert, poslovoda, Arnau u. L., Č S. R,
Postupak za izradu providnih listova.
Prijava od 21 oktobra 1933,
Važi od 1 maja 1934.
O vaj se pronalazak odnosi na postupak za izradu providnih listova, koji je u hemi-skom pogledu znatno jednostavniji od do sad poznatih postupaka pošto se preraduju polisaharidi ili ugljeni hidrati, koji se mogu razniekšati, a koji se nalaze u gotovom proizvodu bez znatne izmene njihove hemijske strukture. Do sad su providni lističi izra-divani u glavnom samo tako, što se celuloza ili proizvodi slični celulozi preradivala putem postupka viskozom, bakarnim oksidom i amoniakom, acetatom, benzilom, etilom, ili nitratom sa želatinom, rastvaranjem u vodi.
Sad je iznenadno utvrdeno da se mogu dobiti providni listovi, izbegavajuči svako hemisko pretvaranje, kad se polisaharidi ili razmekšljivi ugljeni hidrati, koji su u krajnje sitnom stanju ili koji su samleveni do krajnje sitnoče, podvrgnu procesu razmekšava-nja, i tako dobljeni hidrozol dovede u tanke slojeve i osuši. Sirove materije treba da budu tako sitne da se u gotovom proizvodu ne može utvrditi neka eventualna vlaknasta struktura i fda se proizvodu oduzme karakter hartije, a da mu se da karakter veštačkih listova, koji su do sad izradivani po kom-plikovanom hemiskom postupku.
Za s vrh e ovog pronalaska dolaze u obzir kao sirovine u glavnom polisaharidi ili razmekšlijivi ugljeni hidrati. To su u prvom redu celuloza, gume (biljni lepkovi) škrob i dekstrin, ali mogu se upotrebiti i drugi ugljeni hidrati, koji se mogu razmekšati.
Sitnoča sirovine zavisi od njenog ka-raktera, veličina zrna treba da se kreče ot-prilike u granicama od 0,05 mm do 0,3 mikrona.
Razmekšavanje sirovina potopmaže se shodno povišivanjem temperature ili upo-trebom podesnih sredstava za razmekšavanje. Kao sredstva za razmekšavanje 'poka-
zale su se kao dobre baze svake vrstej naročito slobodne lužine i soli, Izbor sredstava za razmekšavanje i višina temperature za razmekšavanje zavise u glavnom od upo-trebljenih sirovina.
Sirovine, ko j e su preradene prema ovom prcnalasku potom se na trakastim mašinama za livenje, na trakovima za liven j e ili sličnem dovode u tanke slojeve i osuše. se a tako izradeni listovi mogu za vreme procesa izrade ili posle sušenja da se tretiraju inače poz.natim sredstvima radi povisivanja čvrsto-če u vodi, gipkoče, nesagorljivosti, meha-ničke čvrstoče ili sličnog. Kao takva sredstva dolaze u obzir ulja, rastvori smole, Jakovi, rastvori škroba, bromidi, esteri celuloze i slično.
Primer 1.
Pri upotrebi celuloze, arabina ili ksi-lana može se ovaj postupak izvesti radi primera na sledeči način. Presušenim sirovi-nama doda se 6 do 10o/o čvrstog natriumok-sida, ova se mešavina dobro izmeša, pa se u nekom koloidnem žrvnju ili u nekoj drugoj podesnoj napravi samelje do krajnje sitnoče, pri čemu treba shodno da se pazi na odsutnost vode. Samlevanje se tera do veličine zrna od 0,04 mm do 0,3 mikrona. Ovako dobijen proizvod pomeša se sa toliko vode, dok u dobro izmešanom stanju aerometar ne pokazuje gustoču 1. Razmekšavanje se u hrzava povisivanjem temperature otprilike na 55° C. Proces razmekšavanja zahteva vreme od nekih 20 sati. Ovako .dobijen viskozni rastvor dovodi se na poznati način, na pr. pomoču mašina za livenje, u tanke slojeve pa kad voda ispari, skida se kao list, koji se prema njegovoj svrsi u potreb e čini nepromočan, nesagorljiv ili sli-čan i to impregnisanjem pomoču ulja, lako-
Din. 5.—
va, estera, celuloze, rastvorima škroba ili pomočil soli.
Primer 2:
Dekstrin ili škrob dovede se u nekom koloidnom žrvnju na veličinu deliča otpri-like 0,05 do 0,2 mm. Ovaj se .prašak pri dodatku od 8o/o magnezium-Klorida podvrgava procesu razmekšavanja na temperaturi oko 60°. Preradivanje sirupastog rastvora u li stovc vrši še onda analogno kao u primeru 1.
Primer 3:
Mešavina od raznih delova usitnjene celuloze i dekstrina prema primeru 0 i 2 posle dobrog izmešanja podvrgava se procesu razmekšavanja uz dodatak natronske lužine, pa se iz tog proizvoda izraduje list način opisan u primeru 1.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za izradu providnih listo-va, naznačen time, sto se izbegavanjem sva-kog hemiskog pretvaranja polisaharidi odn. razmekšljivi ugljeni hidrati, kao na pr. celuloze, gume (biljni lepci), škrob i dekstrin. koji se nalaze u krajnje 'sitnom stanju ili su samleveni u krajnju sitnoču, podvrgavaju procesu razmekšavanja pa tako dobljeni hidro-
zol dovede u tanke slojeve na pr. u mašina-ma za livenje i osuši u listove pri čemu mora da budc takva sitnoča deliča, da se goto-vom proizvodu oduzme karakter hartije.
2)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se uzimaju ili suve sirovine koje se nalaze u krajnje sitnim deličima 'ili se sitno meljenje vrši u suvom stanju.
3)	Postupak prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što upotrebljene sirovine 'imaju sitnoču deliča ispod 0,05 mm eventualno do 0,3 mikrona.
4)	Postupak	prema	zahtevima	1	do	3,
naznačen time, što se razmekšavanje vrši pri povišenoj temperaturi.
5)	Postupak	prema	zahtevima	1	do	4,
naznačen time, što se razmekšavanje vrši uz dbdavarije sredstava za razmekšavanje.
6)	Postupak	prema	zahtevima	1	do	5,
naznačen time, što ^se kao "sredstvo za razmekšavanje upotrebljava neka baza.
7)	Postupak	prema	zahtevima	1	do	6,
naznačen time, što se list za vreme procesa izrade ili posle sušenja tretira inače pozna-tim sredstvima za povisivanje čvrstoče pro-ti\ vode, savitljivosti. nesagorljivosti ili me-haničke čvrstoče, na pr. uljima. rastvorima smola, lakovima, rastvorima škroba, bromi-dima, esterima celuloid i sličnim.