Poštnina plačana v gotovini
ST&&2R
v+VIU&fiJJJ
Ljubljana, 1. decembra 1935
Posamez 11 a štev. Din 2'—
List i /. h a j a vsakega 1. in 15. v mesecu
Naročnin a letno 30 Din
Uredništvo in uprava: Ljubljana, Miklošičeva 5 Uradne ure od 11—12 dop. Cek. r. Straža, Ljublj. 16.700
Leto II.
Narodna antifašistična fronta?
Po čudnem naključju smo dobili v roke neke vrsle strategičen načrt komunistov za njihovo delo v Jugoslaviji. Da bo slika popolnoma verna, hočemo najvažnejše odlomke dobesedno prinesli in v dokaz pristnosti nekaj odstavkov v fotograskih posnetkih.
Akademski Glas nas smeši, da »smo si ustvarili iz vsega slovenskega tiska slamnatega moža« in da. je po naših izvajanjih vsa univerza najmanj boljševikka. Ne, vsa univerza ni boljševiška, pač pa hočejo akcije, štrajke in sploh javno mnenje voditi in »masovne« pokrete na univerzi končno speljati v marksizem. Vsako pravo ali nepravo priliko izrabljati izvestni elementi, da dajo izglasovati resi. Inrijo za amnestijo političnih kaznjencev«, da agitirajo za štrajk, trosijo anonimne letake itd. Prav zadnji »štrajk« je bil tipičen primer: V soboto zvečer ob (> so vrgli geslo štrajka celokupne univerze med akademike in tej neznatni, a drzni in dobro organizirani skupinici se nobena organzacija, nobena skupina, nobeno društvo ni uprlo. To je značilen primer neakademske, »demokratične« taktike, ki nepričakovano, iz zasede skoči na plan, društvom, organizacijam pa sploh ne pusti časa, da se o »štrajku« posvetujejo.
Vsekako je za nas vse presenetljivo priznanje Centralnega komiteja, da akcijo za slovensko univ. knjižnico stavljajo za primer, kako se poslnžiti te izrazito narodno-kulturne težnje v komunistične Avtentično smo zdaj končno zvedeli, odkod pride parola: »Anti-1 a H stična fronta»borba proti vojni in fašizmu« itd., ki jo zagovarjajo in širijo »Ljudska pravica*, »Delavski Obzornik«, »Mlada pola... in končno tudi »Akademski glas«.
»8 i r o k o g r u dno st« , »k o m pr o m i snos U ,	»p r i z a -
n e s l j i v o s I«, nam toliko priporočajo, »J a nat i z e m«, »ki e -r o f a š i z e m«,	»ozkosrčnost«, »zaletelost« stražarji m
očitajo — berite in sodite:
Stanje i zadaee naše partije.
(Rezolucija C. K. Komunističke Partije Jugoslavije, potvrdjena od strane pol. sekretarijata K. I.)
Uspjesi u radu partije.
Zeinaljska konferenci ja KPJ, koja je održarta koncem 1934- god. i na kojoj su prisustvovali delegati izabrani na
Zadače izgradnje protuiašističke narodne fronte.	v
(Okružnica CK br 24 orl 29. IV. 1935.)
Svima pokrajinskim komitetima!
Dragi drugovi!
Vama je več poslata rezolucija CK od marta o. g', koja je potvrdjena od strane političkog sekretarijata Kominterne.
loj rezoluciji ispravljaju se političkc pogreške koje su bile
BORBA ZA DEMOKRATSKE ZAHTJEVE
U borbi za revolucionarni izlaz iz krise i za vlast rudnika i seljaka (sovjetska vlast) komunisti trebaju u sadašnjim uslovima da stanu na čelo pokreta za elementarne demokratske slobode i zahtjeve svili demokratskih slojeva. U koliko se više huržoazija od-riče od upotrefoe demokratskih oblika u održanju svoje vladavine i gazi najosnovnija prava narodnih masa u toliko više proletariat mora da se hira /iv njihova prava i slobode, da težnje 'i zahtjeve masa za demokratskim i gradjanskim »lobodama upučuje na stva-ranje i razvijanje širokog narodnog pokreta za borbu protiv fašizma. Radi toga mi se odlučno zalažemo za takve opre demokratske parole kao što: sloboda zbora i dogovora, sloboda štampe, sloboda organi-zovanja, tajni izbori, a m n e s t i j a itd. To znači, da mi u našim redovima moramo izkorijeniti visokomjerni odnos prema strujama i pokretima, koji borbu za demokratske zahtjeve postavljaju kao svoju zadaču. Mi moramo premagata razvijati i slijevati te struje i pokrete u o p č u 11 a r o d 11 u fr o 111 u protiv vojno - fašističke diktature. Takve organizacije i struje mi ne smjemo bagatelno od-bacivati na njilt kao na nemočne organizme koji »holujii od demokratskih iluzija«. Uolje je, da mi one slojeve, koji hoče ostvarenje demokratskih zahtjeva prihvatimo, podupiremo i njihove želje za te demokratske zahtjeve putem organizovanja masovnih borbi pretvorimo u aktivnu snagtt protifašistično" pokreta — nego da jih raznim razgovorima o »demokratskim iluzijama« od sebe odbaeu-jemo in guravamo u naručaj liberalnih buržuaskih elemenata.
UDIBLI VANJE PROCESA DIFERENCIACIJE UNUTAR NACIONALNIH SPORAZUMAŠKIH I DRUGIH OPOZICI-ONIH POKRETA
Jedna od političkih pogrešaka CK i partije u dosadašnjem radu sastojala se u toinc, da mi nismo dovoljno uzimali u obzir onaj proces unutarnjeg previranja i diferenciacije, koji se vrši u raznim organizacijama i partijama. Taj proces diferenciacije vrši se ne samo u reformističkim i soc. demokratskim organizacijama, nego takodjer i u raznim nacionalnim pokretima 11 klerikalnim sindi-katima, 11 svakojakim krščanskim organizacijama u SLS u seljačkim zadrugama, u svakovrsnim ženskim i študentskim pokretima pa dapače i u fašističkoj masovnoj organizaciji »Boj«.
Naša dužnost je, da mi sa svim šiloma nastojimo uticati na to prcviranje i da razdvajamo borbene i revolucionarne od bremzerskih i reakcionarnih elemenata. To treba činiti putem:
a) povezivanja sa opozicionim grupacijama unutar tih pojedinih pokreta.
b) podupiranja sviju zahtjeva opozicionih struja unutar raznih pokreta koji (zahtjevi) idu u pravcu borbe protiv fašizma i koji (zahtjevi) su u stanju, da udube razliku izmedju sporazumaških i fašističkih vodja, i njihovih ilosadašnjih pristaša.
c) predlaganja i provodjenja zajedničkih akcija sa tim opozicionim grupama na bazi borbe i akcija zajedno ili nekoliko zahtjeva, koji su razumljivi i prihvatljivi za najšire mase.
d) komunisti moraju znati sve razlike i sva trenja unutar tih masovnih pokreta i organizacija, morajo poznavati ljude (uosiocc)
tih trenja i razlika, dogovarati se i pomagati najborbenijim antifašističkim elementiina u njihovo j borbi unutar tih organizacija i pokrcta. S tim elementiina sastavljati i z a j c d n i č k i iztieati ma i najsitnije njihove uniitarnje zahtjeve, organizovati borbu za te zah t je ve i na taj način a k o ne u v i j e k f o r m a 111 o — a o 11 o stvarno uključivati te elemente u opču frontu narodne slobode. >li ne trebamo i ne moramo uvijek i u svakom slučaju da tražimo obavezno priključenje tih struja i pokreta k jednoj centralnoj firmi ili organu. Glavno je, da tu hude: 1. borba i zahtjevi širokih masa;
2.	da sii te borbe i ti zahtjevi upereni proti v diktature i čak pojedinih i najsituijib njenih predstavnika. U samoj borbi ti če elementi pri uslovu našeg pravilnog rada i utiranja doči na put narodne antifašističke fronte. Logika borbe i naša djelatnost gura ih u torne pravcu i vrši odabiranje najboljih elemenata.
IZTICANJE MINIMALNIH ZAH T JEV A PRI ORGANIZACIJI ZAJEDNICKIH OKCIJA I BORBENIH SPORAZUMA
Kao medjunarodno tako i vlastito iskustvo nase partije pokazuje nam, da je nepravilno kada pri vodjenju zajedničkih akcija sa ri“f. ili drugim opozicionim grupacijama komunisti postavljaju težište na prihvačenje glavnih i principielnih zahtjeva.
Pri provodjenju zajedničkih akcija za komuniste mora biti glavno, da sc u akcije uvuku što širi slojevi masa, da se osigura jedinstveni zajeilnički izstup, da se što više masa pokrene u borbu pa makar se ta borba u početku ograničila na jedan ili dva najmini-malnija zahtjeva. N. pr. pri provodjenju zajedničkih akcija nacionalna kulturnu ustanovu ili čak za ratpis na ustanovi, komunisti ili nar. revolucioneri nesmiju insistirati i kao uslov za provodjenjo jedne zajedničke akcije postavljati prihvatanje naših parola ili pri-hvatanje naše parole o radničko-seljačkoj vlasti.
Mi za parole radničko-seljačke sovjetske vlasti moramo provoditi agitadju i propagandu u toku borbe, ali, od prihva-tanja ili neprihvatan ja takvih parola ne smijemo Čini t i za-visnim provodjenje zajedničkih akcija.^Kao primjer navodimo zadaču organizovanja zajedničkih akdja za takve zahtjeve kao što je na pr zahtjev za očuvanje i izgradnju slovenske univerzitetske knjižnice. Treba i stači ta i ili sličan zahtjev i pozvati s v c ko ji se sa tim zahtjevom slažu (bez obzira na to da se mnogi od tih koje pozivamo ne slažu. recimo, sa našom parolom Slovenske radn. selj. republike), da učest vuju u masovno j zajedničkoj akciji za Slovensku univer-zitetsku knjižnicu. Razumije se, da za zajedničke akcije treba isticati onu parolu ili one parole, koje pokreču najšire mase u borbu. Pojedine razvodnjene zahtjeve koje na pr. ističu nac. sporazumaši u cilju bremzanja borbi masa mi treba da lazjašnjavamo i da im suprotstavljamo parole koje pokreču mase. u borbu, ali ni zbog tih razvodnjenih zahtjeva ne odusta-jemo od zajedničke borbe.
IJ loku borbe, čim se borba više zaoštrava, čim raspo-loženje i |>okret masa u borbi sve više raste, tim veče zahtjeve treba isticati. Ali treba uvjek najbudnije paziti; 1) da ti
zahtjevi odgovaraju stupnju razpoloženja masa i razvoza borbe i da ukazuju novi put i višji stepan borbe. Ako to ne potrefimo u prvom slučaju emo se o d v o j i t i od masa, mase liečc poči za našim zahtjevima a u drngom, borba masa če nas pregaziti ili se nečc podiči 1111 taj višji stnpanj na koji je možemo dovesti.
POKRETANJE U BORBU PROTIV FAŠIZMA SVIII DEMOKRATSKIH NARODNIH SLOJEV A
To je glavna zadača stvaranja protufašističkog narodnog pokreta. Naša je ihižnost, da u borbu protiv fašizma pokrenemo i povedemo sve demokratske pokrete, društva i organizacije pacifiste, liberalne elemente, razna ženska društva, študentske napredne saveze, krščanske kolektiviste, zalim, istupe i pokrete stanara, mlekara, pokrete protiv trošai inc i drugih dača, pokrete činovnika, penzionera. za-natlija, sitnih trgovaca itd. jVH trebamo podupirati svaki njihov zahtjev koji nijc uporen protiv interesa radničke klase i protufašistič-ke narodne borbe, bez obzira na iluzije i predrasude, koje te mase i pok reti ješ iinaju. Za razne narodne slojeve komunisti če isticati svoje i prihvatiti razne njihove neposredne zahtjeve. Organizovanje masovne borbe za te zahtjeve pri praviluom radu komunistu dovesti če te razne slojeve u opče narodnu protufašističku frontu koja če koordinirati sve te razne pokrete i borbe i 11 pači vati njihov javni udarac protiv fašizma tiopče i protiv vojno-fašističke diktature osobito.
LEGALIZACIJA RAZNIH OBLIKA PROTUFAŠISTIČKOG NARODNOG POKRETA
Nije ni ohavezno ni svrsishodno, da protufašistički narodni po-kret svuda ima jedni jedinstveni oblik. Nasuprot: IJ izgradnji toga pokreta komunisti ne smiju da izmišljaju nikakve mehaničke šeme i svuda jednake i centralizovane prgailizacione oblike. Protufušistička
narodna fronta je pokret, ko če n raznim mjestima,. situacijama i vremenima imati razne oblike i nazive. Zaf uspjeh togačpbkreta pe-ophodno je potrebno, da, se debije što šira obštonarodna usnovica. Prema tonie mi smo zainteresovaiii da razni oblici toga pokreta hudo što više I e g a 1 i z o v a n i makar i ne bili formalno povezani medjusobno. Radi toga komunisti treba da podupire stvarnnje svakojakib legalnih društava i saveza preko kojih če Mtiv;rakše pojedine slojeve naroda uvuči 11 protufašistički pokrčit! Zato 1 treba stvarati i podupirati sve vrste društava: U organizacija od na j-običnijih kao n. pr. pjevučkn društva, činovnika, Čitapnice i klubovi do stvaranja sindikalnih pa čak i partijskOrpolitičkili kartela zajedničkih centralnih organa odbora za koordinacijo rada raznih unii fašističkih grupacija.	‘i	h ■,*
BORBA ZA RUKOVODEČU ULOGII (HEGEMONIJuf^PROLE-LETARIATA
Stvarauje i izgradnja tog protufašističkog narodnog pokreta pod rukovodstvom proletariata i njegove ravoluaittuarn$ partije jeste jedan od najvažnijih oblika i sredstava '(za, osiguraiTje ruko-vodeče uloge proletariata u pokretjma i borbama širokih narodnih masa. To je ideja vodilja u radu komunista na'izradnji tog pokreta.
Danas u vezi sa borbom za stvarauje narodne antifašističke fronte — pitanje b o r b e n o g j e d i it s t v a> vrgdn^ju^ klase postavlja se	kao srž	i ©sovina	čitave politike	naše
partije.	U čitavom	našem radu,	u svoj našoj politici i	svukoj
ma i najmanjoj akciji mi od toga p o lazi mo, i treba da polazimo.
Rukovodeča uloga radničke klase u narodnoj antifašističkpj fronti ne može se ostvariti nikakvim pregovorim^ ni kombinacijama sa vodjama	raznih partija i organizacija. lyo misli, da u borbi^vodi,
on u njo j	mora biti	na j ja č ji,	naj borb eni ji i	n a j-
aktivni ji. 1 samo s nago m v las ti te svoje borbe povezane sa borbom ostalih rodnih slojeva — proletariat može stati na čelo borbe svili d o m o k r a t s k i h 111 a s a i pokreta) Biidcmo li dalje dopustili slabost razparčanost i zaostajanje borih' radničke klase ma i u poedinim pokrajinama, bude ii borba proletariata otrdnuta od borbe ostalih rad rtih slojeva ne može biti govora o rukovodočoj ulozi radničke klase, ni bez ove' o iispjeliu’liorbe narodnih masa protiv faeizma i v. f. diktature.
J edinstvena fronta u borbi radničke klase jeste oiih poluga koja proletariatu daje mogočnost i snagu. da toni svojom borbom zauzme rukovodeča ulogu u borbi ostalih narodnih slojeva. Iz svega toga stiču ove tri osnovne za dače:
1. razvijanje borbe radničke klase po prediizočima i mjestima, njezino povezivanje sa borbom ostalih narodnih slojeva;
2. ostvaranje jeilinstvene fronte i ujodinjavanje klasnih sindikalnih organizacijama u svim prouzečinia, mjestima, pokrajihama, pa i u cijeloj zemlji;
3. borba za okupljanjc svili narodnih borbenih s n lig n u jedmi opču frontu za obaranje v. f. diktatura.	■ \ c .
ZBITI SVOJE \ LASTITE REDOVE
U našoj partiji više nema ni lijeve« ni desne« frakcije ni mn kakve grupaške borbe. Partija je politi č k i j e d i n s t v e 11 i j a nego što jo ikada od svoga postanka bila, ali upravo sada 11 vezi sa brziin promjenamn i nestabilnošču političke situacije, u vezi sa ubrzanim previranjem u masama kao i sa našim kursom n a
0 s t v a r e n j e narodne antifašističke f r o ute i b o r -b o r b e 11 o g j e d i 11 s t v a r a d n i č k e ki as e — postaje vrlo povoljni uslovi za političke greško, kolebanja i skretanja o d partijske politike. Tu je ne samo glavna o p as n ost desnih groša k a (čak i kot najlijevijih na oko ljudi) koje bi partijo osudile na klipsanje za buržuaskom opozicijam ver fakodjčr i opus nost sektaškog neshvačanja partijski' politike pod'prikričem Alijevih« fraza (protiv jed. fronte odozgor, protiv zajedničke borbe sa ostalim demokratskim snagama i t. d.).	^
Jednodušnost cijele partije i ž e 1 j e z n a boljše v ička disciplina, jedinstvo volje i jedinstvo dji'latnosti same partije i sva-kog pojedinog člana danas je p o t r e b n i j e n o g o š t o j e ikada bilo. Hvako ma i najmanje suprolstavljanje polilici partije
1 K. I. mora naiči naj n a j z eš č i o t p o r sv a k o g p o j e d i n o g partijca i svake organizacije. Svpka mn i mijmanja zabniia i politička /brka u našim1 rhiloviiria' nanosi 'ogrolinle šteli' partiji i cijelom revolucionurnom pokietu smeta provodjenju njegovih zadača. Svaka ri ječ i svaki reda k ove rezolucije CK ima svoj duboki politički značaj. Upravo zato —- za učvrščenje, jedinstva volje i djelatnosti partije 11 ejelini, radi izvršenja njenih zadača — potrebno je, da svaki partijac najpažljivije prouči ovu rezoluciju i iz nje povuče u p ute za svoj dalji rad i borbu.
Opomba uredništva: .	.	■
S e v e d a *8 / a in n u I i m c| i«-.,.1 j 1. ,,
  .....................     '	i	 i
Izdaja konzorcij »Straže«. (Anton Tepež)	Urejuje	Matej	Poštuvau	Tiska	Jugoslovanski! tiskarna. (K. Čeč)