r^osfarfna plaćena n gotovom
Đvvč-vmzii rj Znramksvn 6/) iJiiBMAm
'Jieamstvo i uprava za Sloveniju I slovenski del Julijske Krajine LJUBLJANA, Erjavčeva 4a.
Godina IX. Broj 16.
U Zagrebu, 23. aprila 1937.
Pojedini broj Din. 1.50
J

■'i
ŠALJITE DUŽNU PRETPLATU! NE DOZVOLITE DA PROPADA OVAJ NAŠ JEDINI LIST!
GLASILO SAVEZA IUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
PREVIRANJA
u emigraciji opažena su i van emigrantskih krugova. Neki domaći i neki američki iseljenički listovi su registrirali, prema »Istri«, razne polemike u posljednje vrijeme. Neki su iz toga izveli i proizvoljne zaključke, kao da se, tobože emigracija cijepa na razne frakcije.
Medjutim o cijepanju nije bilo nigdje govora iz prostog razloga što tog cijepanja organizovane emigracije nema. A previranja ima, i mora da ga bude. Jer naša emigracija postoji već, iako Još tada ne-organizovana, od 1918 godine. U organi-zovanoj emigraciji ima sada ljudi koji su ovdje već skoro dvadeset godina, a ima i onih koji su jučer došli ovamo. Ima starijih, odgojenih u predratnim političkim borbama u Julijskoj Krajini, a ima i mladih koji su rodjeni iza dolaska Talijana u naše krajeve. Ima onih koji su školovani u Jugoslaviji uz one koji nisu nikada čitali hrvatsku ni slovensku knjigu dok nisu došli ovamo. Ima seljaka, radnika i takozvanih intelektualaca. Ljudih sa raznim pogledima na svijet — od čistih idealista u filozofskom smislu riječi do materijali-sta. Jedni su u političkom pogledu orijentirani lijevije, drugi desnije. Ima konzer-vativaca a ima i takozvanih progresivnih mladjih elemenata. Ima učenjaka, pjesnika i književnika s jedne strane i skoro nepismenih s druge strane. Ima imućnijih (iako vrlo malo) i skroz siromašnih i bijednih. Kućevlasnika i onih koji spavaju u azilima, staraca i djece, muških i ženskih, vrijednih i manje vrijednih, jednom rječju: isto onako kao što je sastavljen naš narod dolje, tako je sastavljena i emigracija, s tom razlikom da nas je u emigraciji deset puta manje nego tamo i što je takozvana inteligencija u mnogo manjem omjeru dolje nego ovdje.
Bilo, bi čudo kada u toj emigraciji ne bi došlo do previranja. Bilo bi i žalosno. Jer to bi značilo da ta emigracija ništa ne vrijedi — da je to neka heterogena masa bez impulsa i života.
Da se nije to previranje ranije ispo-Ijavalo ovoliko koliko sada. krive su razne iznimne prilike. A osim toga su se u posljednje dvije godine zbila tri važna doga-djaja koja su ustalasala ne samo našu emigraciju. Najprije rat u Abesiniji koji je ustalasao cijeli svijet, a naročito nas; zatim rat u Španiji koji je imao i ima isto toliko odjeka, a napokon posljednji sporazum izmedju Rima i Beograda. Ta tri velika dogadjaja imala su ogromnog utjecaja i na našu emigraciju. Za sva ta tri dogadjaja vezivale su se razne nade i razne strepnje. Ta tri dogadjaja imaju i te kakova odjeka medju našim narodom u Ju-lijskoj Krajini, pa se radi toga još u potenciranom opsegu odrazuju na našoj emi-
graciji.
Ti dogadjaji stavljaju emigraciju pred Bove probleme. Jedni smatraju da se te probleme može riješiti na jedan način, a drugi bi htjeli rad usmjeriti drugim putem. Ali svi se slažemo u jednom: treba raditi. To misle i osjećaju i stariji i mladji, 1 školovani i neškolovanl — svi to ošjećamo. I taj osjećaj i ta težnja za akcijom, to stvara, u glavnom, ta previranja. Kada bi mogli objaviti sve one dopise koje Primamo, tada bi se to najbolje vidjelo. Ali uz najbolju volju svi dopisi i članci se » e mogu objaviti. Ne našom krivnjom.
Ta zajednička težnja za akcijom ima i ono osnovno zajedničko:	zajednički
cilj. Jedni misle da se taj cilj može ostvariti jednim putovima, a drugi misle da treba raditi na drugi način da se do cilja dodje. Ali cilj ostaje svima na-
zajednički.
to — ta pojačana težnja za akcijom zajednički cilj, to je ono osnovno kod nas. I iz te zajedničke osnove pro-: razna previranja. Prema tome su ta nranja pozitivan zBak, zn^j. emigracija vitalnija i impulsivnu
ODMEVI PRIJATELJSKE POGODBE V BARKOVUAH
SLOVENSKO PETJE V BARKOVLJANSKI CERKVI - KOMUNISTIČNI ZNAKI V CERKVI
Učitelji zahtevajo od staršeh šolskih otrok pismeno izjavo, da otroci govorijo
doma samo italijanski
Barkovlje, aprila 1937. — V Barko vijah pri Trstu so lani spomladi najprej prepovedali slovensko petje in molitev. Odtod se je ta prepoved razširila na ostale cerkve v predmestju in v samem mestu. Sedaj po sklenjenem prijateljstvu je župnik te cerkve, Italijan Glavani (rodjen Glavan) prejel od policijske oblasti ustno sporočilo, da sme zopet dopuščati slovensko petje, župnik je o tem takoj obvestil pevce, ki pa so prejeli vabilo dokaj skeptično. Predvsem so zahtevali zopet svojega pevovodjo, kateremu je kvestura lani, ko je ukinila slovensko petje, prepovedala prikazati se v Barkovljah. Zahtevali pa so tudi, da jim župnik pokaže pismeno dovoljenje, kajti dosedaj so imeli prehude skušnje z italijanskimi oblastmi. Dasi jim župnik ni mogel še ugoditi glede pevovodje, so se pevci vendar zopet zbirali in vadili. V nedeljo, 11 aprila bi morali prvič zopet peti pri maši. Cerkev je bila nabito polna ljudi. Preden so začeli peti, so pevci še enkrat zahtevali pismeno dovoljenje. Ker jim župnik tega ni mogel dati, kajti oblasti so se branile izstaviti tako pismeno potrdilo, so pevci zapustili cerkev in za njimi tudi vsi verniki.
Kako utemeljena je bila bojazen pevcev, je pokazal dogodek, ki se je odigral tri dni pozneje. V noči od srede na četrtek se je okoli 8 ure pojavilo izredno veliko število kvesturinov v Barkovljah. Prebrskali so vse ceste in dvorišča pred hišami. V hiše same sicer niso udrli, vendar je bilo vse prebivalstvo
silno preplašeno, ker si ni moglo raztolmačiti tega nepričakovanega nočnega obiska. Zjutraj pa so zvedli za vzrok. Po noči so neznanci naslikali zunaj in zmo-traj cerkve komunistične znake: srp in kladivo. Policijski organi so zasliševali zlasti cerkovnika Pertota, ki se je šele pred kratkim vrnil iz konfinacije. Ljudstvo je prepričano, da so vse to inscenirali sami fašisti, da bi tako imeli razlog, nastopati proti slovenskemu petju v cerkvi. To je tem bolj verjetno, ker se je škof Margotti z neverjetno naglico že takoj v četrtek pojavil v Barkovljah, in zopet blagoslovil cerkev.
Ta domneva pa je tudi radi tega utemeljena, ker je veliko drugih znakov, da hočejo barkovljanski fašisti, ki so združeni v tamošnjem fašju, ki nosi ime »Floriano Beuzzar«, (fašist Bevčar je bil ubit pri Kanfanaru) preprečiti vsako ugodnost, ki bi jo utegnili dobiti Slovenci po novem prijateljstvu. Ker gre glas, da bo zopet dovoljen vsaj privatni pouk v slovenskem jeziku, so učitelji v šoli zahtevali od staršev šolskih otrok, da podpišejo izjavo, da govorijo doma samo italijanski in da je njihov materni jezik italijanski. Ker niso uspeli s to akcijo, so si omislili drugo, članice ženskega odseka tamošnjega fašja hodijo od hiše do hiše in pobirajo podpise na neko polo in bianco. Strankam pravijo, da gre za protest proti ustanovitvi javne hiše v Barkovljah. Verjetno pa je, da hočejo tako izsiliti podpise slovenskih staršev proti zopetni uvedbi slovenskega pouka.
KAKO VZGAJAJO NAŠE OTROKE
Sv. Križ pri Trstu, aprila 1937 V. Sv. Križu pri Trstu obstoja, kakor skoro po sveh slovenskih in hrvatskih vaseh italijanski otroški vrtec društva »Italia Redenta«. Na tem vrtcu je nastavljena tudi vrtnarica Maria Viezolli, ki se odlikuje po svoji mržnji do vsega, kar je slovenskega. Radi tega postopa tudi na najbrutalnejši način z mladimi, 3—6 letnimi otročički, ki so poverjeni njeni skrbi in negi. Za najmanjši prestopek jih hudo kaznuje. Zato pa si izmišilja najkrutejše kazni. Velikokrat jim je že privezala na hrbet stolice in jih prisilila, da so tl revčki tako hodili iz enega nadstropja v drugo, če se je kdo drznil le ziniti slovensko besedo, mu
je zalepila usta z obližem in zaprla v klet. Otroci so živeli v takem strahu pred njo, da se niso upali o tem povedati doma.
Pred dvema tednoma je na tak način kaznovala tudi petletno Ledo Ukmarjevo. Dekletce pa se je upiralo in si je strgalo obliž z ust. Vrtnarica mu je nalepila zato še večjega in pustila otroka več ur samega v kleti. Ko je prišel otrok ves preplašen in prejokan domov, je vse povedal materi. Okoli usten je imel že ostanke obliža. Tako je prišla krutost vrtnarice Viezzolijeve na dan. V vsem kraju vlada hudo razbubrjenje, zlasti ker oblasti niso smatrale za potrebno, da se za stvar zanimajo.
Naši kraji po podpisu pogodbe
Trst, aprila 1937. — (Agis). — Vesti, ki so jih prinašali italijanski časopisi o koncesijah, ki jih bodo deležni naši ljudje po podpisu pogodbe, so marsikoga opogumile, da se je sprostil in je dal duška svojemu veselju.
V	Nabrežini pri Trstu je vladalo za velikonočne praznike posebno razpoloženje. Ljudje so se zbirali po cestah in gostilnah in komentirali najnovejše dogodke. Vse
gostilne so bile polne naših Dudi In vsepovsod sl slišal prepevanie, ki ni bilo od nikogar moteno.
V	Tolminu prihajajo ljudje na davkarijo radi izplačila 5 postotnega posojila. Ni redek slučaj, da davkoplačevalec nemote-
no govori v materinem jeziku, kar prej ni bilo dovoljeno.
Malo drugače ie v Ajdovščini, kjer so domačinom občinski uradniki zažugali, da bodo občutili posledice, če se bodo v bodoče še predrznih govoriti v svojem jeziku.
V	Sv. Križu pri Trstu pa je bilo našim ljudem že naprej zagotovljeno, da se ne bodo razmere v ničemer izpremenile.
V	goriški okolici se širi govorica, da je dobil pred časom konf ini rani učitelj Franc Batič, doma iz Šempasa, dekret, s katerim je bi) imenovan za učitelja v Komnu. V dekretu je bil baje poleg italijanskega naziva Comeno tudi slovenski Komen.
Širite „Istrzi “
Šaljite pretplatu!
»Le Ultime Notizie« od 20 t. m. prinašajo da je aretiran Silvester ščuka iz Barkovelj ki je baje oskrunitelj bar-kovljanske cerkve.
VRNITEV KONFINIRANCEV
Trst, aprila 1937. Sedaj so se že skoro vsi naši konfiniranci vrnili z otokov in drugih krajev deportacije. Med njimi so tudi vsi mladeniči, ki so bili obsojeni na večletno konfinacijo radi božičnih darov otrokom o božiču 1935. Tako so zopet doma zdravnik dr. Sta n-k o Sosič, ter absolventa trg. visoke šole Roman Pahor in Dr. L. Turina. Vrnil se je tudi trgovec Gregorič, ki je bil iz istega razloga konfini-ran. Pri njem so še posebej opažali posledice »preiskave». Izgubil je namreč pri tem skoro vse zobe.
Ostalo pa je še vedno nekaj naših ljudi v konfinaciji, tako Leban iz Gorici, Bajt in Ivo Didič iz Idrije ter razni drugi.
IZ JEČE SE NI ŠE NIHČE VRNIL
Trst, aprila 1937. Nihče pa se ni do danes še vrnil iz ječe. Tudi niso menda z izjemo dveh duhovnikov, nikomur vzeli policijsko nadzorstvo, ne onim, ki imajo to kot dodatno kazen po prestani ječi ali zaporu, ne drugim, ki jim ga je naložila policijska oblast. Pač pa so enega mladeniča, ki se je vrnil domov, da položi visoke izpite na visoki šoli v Trstu, zopet postavili pod policijsko nadzorstvo.
Medtem pa že grozijo z novimi kon-finacijami. Tako so še 31 marca pozvali mladega pesnika in pisatelja Stanka Vuka na goriško kvesturo. Očitali so mu, da je dopisnik inozemskih listov. Ker je bil ta očitek docela neutemeljen, mu niso mogli ničesar storiti. Vendar mu je kvestor hudo zameril, da se je sploh učil slovenščine in da piše v tem jeziku. Grozil mu je s konfinacijo,’ ako se ne bo v tem pogledu zboljšal.
TALIJANSKO-JUGOSLOVENSKA TRGOVAČKA KOMORA NA RIJECI
Sušak. 20 aprila 1937. U subotu je na Rijeci konstituirana Talijansko-jugosloven-ska trgovinska komora uz sudjelovanje riječkih i sušačkih privrednika svih struka. Ta komora imat će za zadatak, da poradi oko trgovačkog, privrednog i kulturnog zbliženja i saradnje izmedju Italije i Jugoslavije. a služit će ujedno kao burza onih produkata i robe, koja dolazi u obzir za medjusobnu izmjenu. Izabran je privredni odbor, u koji je ušlo šest lica, i to tri iz Sušaka i tri iz Rijeke, koji će izraditi pravila, dati ih na odobrenje i odmah početi radom. Do sada javilo se za članove oko 60 privrednika.
Riječka »Vedetta d’Italia* i tršćanski »Piccolo* pozdravljaju osnivanje ove komore i očekuju, da će njen rad mnogo doprinijeti što boljim uzajamnim privrednim, industrijskim i kulturnim odnosima.
NAŠ ŠOLSKI OTROK
Reka, aprila 1937. (Agis) — Razmere, ki vladajo v naših šolah, so vsem dobro znane. V iasu italijanskega vojnega pohoda v Abesinijo, so morali učitelji redno vsak dan poučevati otroke o »velikih fašističnih sma-gah«, o »slavi in moči fašizma^ itd. Jasno je, da so morali otroci tudi vse svoje šolske in domače naloge izvajati samo na tej podlagi. Tako je nekoč nek otrok hotel povedati v šolski nalogi med drugim, da je Oraziani brzojavil Mussoliniju, da je na čelu svojih čet stopil v Addis Abebo, pa je napisal:
»... che ha messo la tesla in Addis Abebo*.
Sedaj bi morali otroci is vsake šole posebej napraviti kak kos ročnega dela za fašistično razstavo v Rimu A ker je termin prekratek, bodo morale učiteljice in učitelji sami izvršiti delo, ki naj označi fašistično razstavo kot delo naših otrok ...
J	še nego ikada do sada. To ne znači čije- j	ili drugi put, to nije	toliko važno koliko
panje. To je jedino traženje putova — što	je važan onaj jedan	zajednički cilj	koje-
uspješnijih i efikasnijih putova k cilju. 1	mu je usmjerena cijela emigracija i	svaki
I	Hoće li se emigracija opredijeliti za jedan	pojedini emigrant.	(t,	p.).
Čiščenje v Francavi vojski
Doznava se iz zanesljivih virov, da se je general Franco odločil, da izvede v s»o.it vojski čiščenje, ker se je ugotovilo da je med njegovimi vojaki tudi večje število — Spancev
NAŠA EMIGRACIJA
la Vojvodine smo primili ova dva tlan-1 ha. povodom naše posljednje opaske na račun i jednog emigrantskog društva koje je ok'rui nieom protestiralo protiv nekih članaka u listu. Posljednji put smo bili konstatirali da | te primjedbe u okružnici potječu jedino iz neobavještenosli i ličnih rasmimoilaienja iz-medju pisca onih članaka i potpisnika rezolucije.
Budući da su ova dva članka poslana iz I istog kraja, donosimo ih vrlo rado i još j jednom napominjemo da smo spremni, donijeti svaki, članak ideološke prirode o našoj emigraciji, bez obzira da li se slažemo | s tim izlaganjima.
*
Primjedba na članak »Jedno emigrantsko društvo«
Na članak vJedno emigrantsko društvo*, koga je donijela »Istra* od 16. o. mj. a u vezi sa objavljenim člancima od, 5. II. i 5. III. osjećam se ponukanim da napišem nekoliko redaka u namjeri da najbolje posluže svrsi: ali nikako u namjeri da branim ličnosti ili da ih napada ni. — i zmed ju emigranata ne hi apsolutno smjelo biti nikakve razlike, kad je u pitanju zajednička stvar, stvar Istre, našeg zavičaja. I možda će tkogod kasati da i 'nema! Kamo sreće kad ne bi bilo. Pa ipak razlike se ispoljavaju i možda dobro, što se pojavljuju.
Milieu i vrijeme su jaki činioci koji utječu na svakog čovjeka pa i emigranta, te upli-vaju i na čitave jedinice. Kolika tolika materijalna smirenost, ljudi i događaji vremenski čine da mnogi u našim redovima za boravljaju ili zanemaruju ono što je naj hitnije u njima!
Svaki iskren emigrant mora se i trebao bi se savršeno složili sa mnogim izlaganjima iznesenim u članku »Naša emigracija*
On je, uvjeren sam, napisan u najboljoj vjeri da posluži svrhi, da začmale probudi, da istakne u nama svima emigrantsko »ja* iznad svega! Da je tome tako dokaz je i komentar redakcije našeg lista, kao i glasovi, koji se javljaju iz raznih krajeva Jugoslavije. Da u našoj organizaciji u nama samima, kako pojedincima, tako i društvima nije sve u redu, nije svaka stvar na svom mjestu, dokazuju i povremeni članci najistaknutijih emigranata. Jedno nam treba biti jasno: Prije svega i iznad svega jaka emigrantska svijest i nitko od nas ne bi smio da iz svog srca izbriše riječ kratku, ali u kojoj je sve rečeno »emigrant*. Izbriše li netko od nas tu riječ, on može biti dobar čovjek, vrijeđan i marljiv u svom zvanju, može i raditi na kulturnom i prosvjetnom polju sredine u kojoj živi, pa ako hoćete i bili savremen i napredan čovjek zadojen najširokogruđnijim demokratskim načelima, ali jednoga na prvom mjestu nema, nije emigrant u našem smislu te riječi.
Uzmimo da takav pojedinac uzme vodstvo društva, koje nosi naziv »Istra* ili »Istra, Trst, Gorica* ili koje bilo drugo ime, on čc kao čovjek, po onoj »riba od glave smrdi*, uplivati i na članstvo, što će se ispoljavati i na sastancima i sijelima i priredbama, na kojima mogu učestvovati najmodernija glazbala, ali već po tome što tu nema duha raženio ni miha osjetiti će se pomanjkanje i onoga emigranstva.
Pa ako je napisao članak »Naša emigracija* poštovani Barba Lujo, koga pisac ovog članka ima čast poznati, učinio je to u najboljoj vjeri da što više posluži svrsi. S time bi bez sumnje svaki od nas trebao biti na čistu. I upravo je čudno kako se je netko, ili čak i čitavo društvo našlo ponukanim da naglašava da su takvi članci problematičnog sadržaja. Ja mislim, da mi kao emigranti nismo problematični, mi. bi mogli biti samo problem, jedan dio problema dviju zemalja Jadranskog mora. Ako se mi dakle osjećamo emigranti, ako su u članku »Naša emigracija** iznesene naše dužnosti, to je u najmanju ruku od svakog emigranta samo pohvale vrijedno! Daleko od toga da bih bdio branili »Barba Lujin* članak. On se sam brani. Daleko < od toga da bih htio drugog napadati. Ali, ono što jeste, jeste!
U svakom pojedincu imade više ili manje eminentnosti, kao i u svakoj jedinici, ali ja mislim, da se vratim na početak, da smo mi u prvom redu samo »emigranti*. A da to danas nažalost jenjava obzirom na sre dinu u kojoj živimo, jesno je. Možda svaki pojedinac nije zato niti kriv, jer je i. vrijeme i sredina kriva, ali zalo, gdje se to primjećuje treba to ostranjivati, emigrantskom sviješću. Utiske ljudi primaju na razne načine i različito ih primjenjuju i tumače ali. ono što je najčišće i najljepše morati bismo imali 100% svi jednako. Oni koji poznaju crni-grantstvo »Barba Duje* prići će mu prije ili posije otvoreno i iskreno, što će biti na korist svih nas i naše zajednice emigrantske stvari. — ( r.)
POSLIJE SPORAZUMA ...
KNJIŽEVNIK, BIVŠI MINISTAR, NARODNI POSLANIK I TRGOVAC IZ JUGOSLAVIJE 0 PRIJATELJSTVU
S ITALIJOM
Na druKom mjestu 'donosimo akciju riječkih talijanskih krucova za manifestiranje iueoslovcnsko - talijanskog nriiatclj-| stva, a ovdie donosimo nekoliko izjava poznatih ljudi iz Jucoslavijc o potrebi što užih veza izmedju jedne i druce obale Jadrana.
SVETISLAV STEFANOVIČ, KNJIŽEVNIK
_ Tršćanski »Piccolo« objavio ic opsežan intervju svojec urednika sa književnikom Svetislavom Stefanovičem, koji se već duco zalaže za što tijesnije prijateljstvo i suradnju Italije i Jucoslavijc i koji ic na čelu pokreta za stvaranje jednoć taliiansko-jucoslovenskoc udruženja u Beo-eradu. koje ie nedavno i osnovano. U svojoj izjavi koia ie dosta opširna c. Stefanovič veliča fašističku Italiju i fašizam kao izraz i sistem novoc nacionalizma, koji bi imao očuvati svijet od komunisti-čkoe otrova. Na toj iiniii shvaćanja c. Stefanovič ističe potrebu što intenzivnije suradnje Italije i Jucoslavije na suzbijanju I komunizma.
U noeledu procrama koji si je postavilo taliiansko-iucoslovensko udruženje u Beocradu c. Stefanovič kaže, da je u prefektu stvaranje jedne iucoslovenske akademije u Rimu za iucoslovenske slikare, muzičare. književnike i naučeniake. Osim toča radi se na osnivanju jednoć udruženja za suradnju intelektualaca, pa se ie u tom pogledu naišlo na puno razumijevanje na I iednoi i na drucoj strani. Da bi se prijateljske veze obiju naroda što jače učvr-, stile potrebno će biti osnovati stipendije i za iucoslovenske studente, koji bi polazili I talijanske visoke škole u mnogo većem broju.
a trebalo bi stvoriti i lletne kolonije za 'iugoslovensku omladinu, kola bi u Italiji otvarala svole oči prema novim horizontima i novim idealima
te. bi se ujedno oslobadiala patološkoc i epiđemičkoc kontakta sa boljševizmom.
G. Stefanovič, koji je funkcioner Lioti-ćevoc »Zbora«, preveo je Mussolinijev« kujicu o korporativnoj državi, kola je nedavno izišla u Beocradu i on je posve usvojio fašizam kao novi sistem države i društva, te i u ovoj svojoj izjavi veliča fašizam, koji naziva oreanizovanom. cen-tralizovanom i autoritativnom demokra-
cijom.
DR. OTON FRANGEŽ, BIVŠI MINISTAR
»Giornale d’Italia« donosi jednu izjavu bivšee ministra poljoprivrede dra. Otona Franceša, koju je on dao beogradskom dopisniku ovoga lista.
U ovoj izjavi c. dr. Frangeš izražava zadovoljstvo, što je zaključen talijansko-iugoslovenski sporazum. Napominje da su sporazumi, naročito privredni, koji se za-
kliučuiu u dvoje korisni, dok kolektivni ugovori zboc komplikovanosti. ne moću da
budu efikasni.
MITA DIMITRIJEVIć, NARODNI POSLANIK
Riicčka »Vedetta d’Italia« donosi razgovor svoga urednika, kojega ie ovaj imao sa c. Mitom Dimitrijevićem. narodnim poslanikom, na prolazu preko Rijeke iz Rima. edie je c. Mita Dimitrijević bio članom iucoslavenskc delegacije na konferencijama Interparlamentarne unije.
G. Dimitrijević kaže da je veoma ugodno iznenadien gostoprimstvom i Ijuba-7""ni pažnjom, koji su ukazani u Rimu i svuda u Italiii jugoslavenskoj delegaciji na ovoi konferenciji. G. Dimitrijević jc u Rimu bio primljen kod ministra vanjskih posala crofa Ciana, s kojim ie ostao u razgovoru čitav sat i niegove su impresile iz Rima naibolie u noeledu srdačnosti odnosa Italije i Jucoslavije nakon zaključe-m'a beogradskog sporazuma. On ističe potrebu što intimnijih kulturnih veza, da bi se oba naroda što boiie međitisohno upoznala i zbližila, što će biti najbolji zalog trainom prijateljstvu.
Na koncu nadodaie »Vedetta d’ltalia« da će revija »Termini« štampati u prijevodu neke stvari Mite Dimitrijevića. i da će njegove drame biti doskora prikazivane na naivećim talijanskim nozornicama.
FRANO LENTIĆ, TRGOVAC IZ ZAGREBA
»Piccolo« donosi njegov članak noci naslovom »Pače adriatica«, pa kaže da se Lentić skromno potpisuje kao trgovac, ali, kaže »Piccolo*, kada trgovci misle kao što on misli, zaslužuju da ih se smatra odličnim političarima. »Talijansko-jugosloven-sko prijateljstvo, koje ie Istiniti duhovni savez dvaju velikih naroda, odredjeno je da donese naibolie plodove i da svlada sve prepreke«, nastavlja »Piccolo« n «vodu. pa zatim donosi pismo g. Lentića.
Lentić spominje svoju izjavu »Piccolu« pred više od desetak godina, u kojoj da ie bio rekao, kako Jugoslavija mora dati
prednost Italiii nred Engleskom 1 Francuskom. iza kako ie Italija zaslugom Mussolinija prestala da bude anemična, pa nastavlja:
IZVOZ MAGARACA U ITALIJU
U Italiji vlada veliki interes za naše konje, a osobito magarce. Očekuje se dolazak mnogih kupaca, pa su cijene magarcima U porastu. — (»Koprive*)
(figura pomerskog župnika.
TOME FRANCA
Pula, aprila 1937. — Prošli mjesec čitasmo u puljskome dnevniku »Corriere istriano«, da je sv. Otac u Rimu podijelio pomerskome župniku Tomi Francu papinski blagoslov.
Toma Franca, raspop u svojim mladim godinama, sramotno i bez uspjeha bio se je vratio sa medicinskog fakulteta iz Beča u materino krilo u Poreč u Istri. Ne znamo, da_li se je pokorio za počinjene grijehe u Beču. Počeo je kao pop svoju karijeru u Šišanu kraj Pule i Sišanci su ga bili otjerali. Radi nekih nedjela, seljaci iz Nove vasi kod Poreča otjerali su ga kosama i kosi-rićima.
Po okupaciji naših krajeva sa strane Talijana išao je bez dozvole bisku” „ve u Firencu, da nastavi neke nauke, misleći da će ga Talijani učiniti nekim komendatorom, kad tamo, i opet bez uspjeha, sramotno se ie vratio na Poreštinu. I opet bez dozvole biskupove, našao je neku župu i počeo tamo da vrši službu božju.
Figura don Franche je ovakova: star 70 godina, pop u miru, bez peta, neprestano se oblizuje. Na njegovome nogledu vidi se, da je zločest i osvetljiv. I sam biskup se straši da u njega dirne.
Pitalo se je biskupa Peder’zollija. zašto ne može dati Pometu mladog svećenika, jer Franca mrzi narod, a narod mrzi Francu. Biskup je odgovorio, da ga mora svakome po nekoliko godina baciti na pleća. Ali Po-merci su ga već siti, jer je tamo punih 10 godina.
Bilo mu je naloženo od crkvenih vlasti da drži propovijed i u našem jeziku. Ali otkako je i Jugoslavija bila pristupila sankcijama, o našem jeziku ni riječi.
Franca gleda ružno, što ne vidi nego par starih žena i nekoliko ljudi nedjeljom u crkvi. Tada on prijeti i zazivlje Boga da pošalje tuču, a ne kišu na usjeve naših seljaka. Ni harmonij, kojega je sv. Otac darovao pomerskoj crkvi, ne može primamiti Pomerco u crkvu. Franca proklinje, zove bolest na naš narod., da nije štogod u rodu onom »čovjekoljubivom« špa>» njolskoni Francu?	• 'r.h 'f; ,
»To moie mišljenje zadržao sam neokrnjenim kroz sve ove godine, a ako se činilo, da me dogadiaji demantiraju, to je trebalo pripisati profesionalnim političarima, a ne poslovnim ljudima, još manje jugoslovenskom narodu. Ako nade svih pravih Jugoslovena nisu bile do sada ostvarene, treba zato kriviti nesretnu politiku. koja je gurnula Jugoslaviju protiv njezinih interesa mediu sankcioniste.
Ali zašto da spominjemo prošlost, kada nam sadašnjost ocrtava ljepšu budućnost...... kaže gospodin Frano Lentić,
trgovac iz Zagreba.
IZLET „DOPOLAVORA" IZ RIJEKE U ZAGREB
i izdavanje dvojezične revije »Termini«
Zagreb, 19 aprila 1937. — U subotu 17. o. mi. oriredjen je iz Rijeke izlet u Zagreb. Došlo jc oko 200 izletnika u velikim autobusima. Prema pisanju riječke »Vedetta d'Italia«, to ic bila »gita dopolavoristica« (Izlet Dopolavora). Mediu izletnicima je bio i direktor »Vedette« comm. Arnaldo Viola, kao i direktor revije »Termini« Cerini, te urednik te revije Marussi. Oni su došli u Zagreb da bi stupili u kontakt sa istaknutim ljudima. Cerini i Marassi su iziavili. da oni nastoje, da bi se izdao posebni broj književne revije »Termini« na talijanskom i na hrvatskom jeziku. Na hrvatskom jeziku bi donijela radove najboljih talijanskih književnika, a na talijanskom radove najboljih hrvatskih književnika. a na talijanskom radove najboljih hrvatskih književnika.
U nedieliu su se eg. Viola. Gerini i Marassi sastali sa nekim ljudima u Zagrebu, navodno književnicima, (dr. Palina, Vic-
koslav Rubelli, dr. Veselič, Tereza Skrin-ger) mediu kojima je bio književnik Milan Begović. sa dr. Hergcšićem i Filipom Lukasom. pretsiednikom Matice Hrvatske Tu se. oo vijesti »Vedette dTtalia« govorilo o redakciji posebnog broja rcviie »Termini«.
Izletnici su se vratili istim putem u nonedieliak uiutro.
TALIJANSKI IZLETNICI ZADOVOLJNI SU BORAVKOM U ZAGREBU
m’, 2?.‘ a9r'Ia’ O današnjoj riječkoj »Vedetti d Italia« opisao je direktor ovoga hsfa viola koji je učestvovao na prvom ! , !u..	I'1-'.®!*6 u Zagreb, put i boravak
izletnika u Zagrebu. On naglasuje da su svi učesnici bili sa ovim putom potpuno zadovoljni, i da su u Zagrebu bili srdačno primljeni. Prilikom ovoga izleta došli su j taljianski književnici, novinari i privrednici [ u kontakt sa srođnm grupama u Zagrebu, l i utvrcljcna je uzajamna saradnja na kulturnom i privrednom polju.
MLADJI GOVORE...
Ideali naši jasni su kao dan i plemeniti kao pravda. Oni leže duboko u našim srcima, čisti kao svetinja, ma da su zasada materijalno neostvarljlvt. Svakog izbjeglicu iz dubine pokreće nostalgija za siarirn zavičajem, ona mu je misao vodilja, misao koju presa-djuje sa sebe na svoje potomstvo. Nnriječje naše, pjesma, običaji, nošnja, cijela historija naša, prelaze na mladje generacije, zadiru u njihov instinkt i dušu, i u novoj sredini mi ne izumiremo, već, naprotiv, pretstavljamo čvrstu česticu otrgnutu iz života naše julijske Krajine, sposobnu da idejno živi i da se bori.
Da li. se sve to zbilja dogadja s nama! Da li. ti. mladji koji nisu rodjeni I a m o, ili koji su i rodjeni, ali koji su neposredno za
Um napustili onu našu grudu, da U su oni poprimili od roditelja svojih sve odlike našega života, i da li su, danas-sulra, dostojni i sposobni da uzmu u svoje ruke krmu iz ruku svojih otaca?
Sa žaljenjem moramo podvući da ’je od svega toga dala potomstvu u nasledje samo kopija toga, ne mnogo sviježa ni zavidna. Vjerujemo da se nismo teže ogriješili o našu savjest kada smo se usudili ovo ustvrditi.
Ko je tome kriv? Savjest nam ne bi mirovala, kada bi krivini za to bacali na ovoga ili onoga. Pa ipak, naši očevi i matere, v prvom redu, bilo zbog svoje nemarnosti, bilo zbog nesvjesnosti o važnosti toga pitanja, mnogo su. propustili da. naša. djeca ne dobiju ono šio oni imaju, a što lako drago-eijeno čuvaju. Žalim, tu su naše organiza-
cije, koje nisu duboko shvatile taj najvažniji problem naše emigracije.
Sve to, možda, nije i ne mora biti tako crno kako si mi pretstavljamo, ah to se pitanje nameće samo od- sebe, bez obzira na sadanje slanje.
Umjesto da medju sobom polemiziramo sa neumjesnom ironijom l nepotrebnim aluzija-ma, — pratimo tu našu mladež u korak sa našim milim istarskim narijcćjem, pružimo joj cvijet naših melodija, dajmo joj moguć-eti da sa nama saradjuje i stvara.
Vi, roditelji, i vi, idejno svijesni intelektualci, na vama je sveta dužnost da tim putem povedete našu mladež!
Uto, to je suština problema naše emigracije.
IVO ĆAĆIN.
USPRKOS AMNESTIJE I OSOVINE RIM-BERUN
NIJEMCI IZ JUŽNOG TIROLA U KON-EINACIJ!
Siidtiroler Heirnat« javlja:
Kao što se sada doznaje sastala se je dne 17 februara u Bozcnu komisija za kon-finiranje i izrekla n:z teških presuda o konfiniranju mladih Južnih Tirolaca.
Dne 23 decembra bilo je uhapšeno u Gatertalu 10 Južnotirolaca smučara u dobi izmedju 20 i 25 godina pod optužbom »an-tinacionalne propagande« kako to običavaju govoriti talijanske vlasti — djelatnost za zaštitu njemačkih osjećaja. Oni su bih po petorica zajedno svezani u okove i sprovedeni u zatvor u Bozen. Većina ovih mladih ljudi liječnik u Bozcnu (dr. Robert i1«1"1 ' devet seljačkih mladića iz Poster-tala) bila je politički nenoročna i njihovi sunarodnjaci Saznali su za njihovo uhap-šenje samo po poduzetoj i bezuspješnoj kućnoj premetačini Milo ie vr'lkn uzbuđenje kad sc ic i" februara doznalo da su Južnotirolci. umjesto da budu pušteni ra slobodu bili osuđeni na visoke kazne kon-fim'ranja od komisije za koiifiuiraiije dakle policijskim postupkom Dr. Helin Y Klcnk Ludwig-Bruneck osudjeni su na 5 godina Wlnkler Josip-Wel.sberg na i. F^oruhaclier Alfons-Olang Jernberger Hans - Pialzen, Hofer Franz i Oberkofler Rudolf — Stein-haus i Steimair Franz — VVelsberg na 3 godine konfiiuici.ic. Dureg^er Alois i Zem-nier Valentin bih su oslobodjeni. Budući da amnestija prigodom rodjenja prestoljona-sjednika ne obuhvaća i kazne upravnih vlasti moraju Južnotirolci da otidu na put zatoccnja.
*
i	J1''0 ie 8(5 Južnotirolaca u
konf i naciji. Oni su bili postepeno pušteni na slobodu tako da u zadnje vrijeme nije bilo nijednog Južnotirolca u koufinaciji. — Nova osuda je ipak dokazala da ne ne pretstoil nikakve temeljne promjene mišljenja talijanskih vlasti.
Komisija za konfinaciju osudila Je također Gottfrieda i Lnisu Christof iz Gricsa svakog na „ godine konfinacijc.
Detrovi za »Italia Redenta« u Istri
»lialia Redenta* sprema, u Istr! dobro* tvomu lutriju. Već preko mjesec dana «« vodi akcija za sakupljanje darova pod vodstvom supruge prefekta Ctmoronia. Lozinka je: »Za siromašnu istarsku djecu* — t. j-za one u azilima -Italia Redenta*. Mnog* Ugledne ličnosti su dale svoj prilog, a medju njima vojvodkinjn T)'Aosta i ministar za propagandu Dino Alfieri.
MALE VESTI
— Po vseh večjih krajih, v Gorici, Vidmu in drugod so v zadnjem času po noči neznani zlikovci nalepili velike karikature, ki prikazujejo M. kako prosjači z iztegnjeno roko, italijanskega K. ki igra na harmoniko in papeža ko mu stresa denar, oziroma grofa C. ki nosi vrečo z jugoslovansko moko.
—	9 marca so aretirali v Rovigu 27 oseb radi antifašistične propagande, enako 17 marca 97 oseb v Parmi.
—	28 februarja sta se pojavili dve letali nad Milanom in metali letake. Enako 25 februarja eno letalo nad Rimom.
— Via Ruggero Boscovich ima da se prozove jedna ulica u Zadru. »San Marco« tim povodom piše »da će na taj način biti ovjekovječeno ime dalmatinskog učenjaka kojega se sjetila cijela Italija prigodom 150 godišnjice njegove smrti.« — Uz to će jedna ulica biti prozvana »Via Bruno Mlrcovich«, Imenom palog fašiste u Abesiniji.
— Sušačkoj policiji prebačeno je i predano iz Rijeke 6 »slijepih putnika«, koji su pokušali da se sa parobrodom »Ljubica Matkovič« prebace besplatno i bez isprava u Spaniju. Medjutim ih je talijanska policija otkrila na parobrodu u Napulju, gdje je brod pristao i skinula sa broda, a nakon toga ponovno vratila i predala jugoslovenskim vlastima u Sušaku.
— U Boljunu je umro Franjo Urbančič od posljedica ozljede kamenom u glavu. On je na Uskrs bio u Lupoglavu i pri povratku ga je netko udario tako jako kamenom da je sada od toga umro. Krivci nisu poznati.
— Teške nesreće u krapanjskom rudniku dogadjaju se vrlo često, valjda više nego u i jednom rudniku na svijetu, radi toga što se nastoji rudnik iskoristiti do maksimuma i što se sigurnosne naprave ne provode. Prošle sedmice su poginuli Milovan Anton Ivanov, star 35 godina 1 ptac troje djece iz čabrunića, a smrtno je ranjen Rušić Ivan Petrov star 39 godina iz Svete Nedilje. Na njih se srušio velik blok ugljena za vrijeme rada. Rušić je otpremljen u teškom stanju u bolnicu,	....
— Razbojničkoj bandi Šepić i drugovima održano je sudjenje na Rijeci. Sef te družbe Ivan šepić upućen je na promatranje. a ostali su kažnjeni: Vjeko-slav Jurdana na 24 i pol godine, Fre-derik Slavič 17 godina i 4 mjeseca, Ivan Besednjak 4 godine, Dušan Frlan 6 godina, Idone Manzolini 8 mjeseci.
Oprošteni su Liberat Udovičić i Franjo Ravnić radi pomanjkanja dokaza.
— V ladjedelnici pri Sv. Roku pri Miljah je neka italijanska križarka v popravilu, ki ima razbito vso palubo. Enako je tudi v ladjedelnici San Marco druga italijanska vojna ladja v popravilu Sc dve pa da sta v drugih ladjedelnicah. Te ladje so bile baje tako hudo poškodovane v bitkah pred Španijo.
— V Krpanu so aretirali okoli 200 delavcev, ki so bili ranjeni v zadnjih šestih mesecih. Obdolžujejo jih, da so se sami ranili, da bi dobivali podporo.
— Novo zgrajena naselbina, ki se je imela prvotno imenovati »Liburnija« so jo končno krstili za »Arsa« (Raša), .fe doživela že prvo nesrečo. Postavljena je namreč tako nesrečno na dno ozke doline, da 'e izpostavljena mrzli burji od severa hi še manj prijetnemu široku od luga. Kadar pa ne piha veter, se nabira nad njo vlago. V začetku pomladi pa je bila naselbina, ki ni niti še dograjena. že pod vodo. Rad: tega vlada med delavci velika nejevolja provi onim, so izbrali sedež naselbine.
— 12 febr. so v Reggiu EmiUa zaprli 12« Hudi. Odkrili so baje tajno postajo, ki je oddajala vesti o dogodkih v Španiji.
TOTALITARNE „VOLITVE" V -DANAŠNJI ITALIJI
ŠTUDIJA GAETANA SALVEMINIJA V AMERIŠKI REVIJI
Pod tem naslovom je znani italijanski profesor in politik Gaetano Salvemini v letošnji februarski številki newyorske revije za politiko in socialne vede »Social Research« objavil zanimivo študijo o parlamentarnem zastopstvu v Italiji.
Po kratkem uvodu, v katerem opisuje avtor naloge in sestavo italijanskega senata in parlamenta do leta 1929, pride on do zaključka, da bi senat, kakršen obstoja danes v Italiji, bil za Mussolinija idealno zastopstvo, spričo katerega bi bila izvoljena zbornica docela nepotrebna. Ce jc Mussolini kljub temu še dalje ohranil tudi vsaj navidezno izvoljeni parlament, je storil to radi tega, ker bi sicer ameriški bankirji ne vlagali svojega denarja v italijanske papirje, ako ne bi mogli ameriški časopisi trditi, da je Mussolini res zastupnik italijanskega naroda, kakor pričajo to »volitve«.
Nato opisuje in karakterizuje Salvemini sedanje parlamentarno zastopstvo v Italiji. Pri tem razčlenjuje on vse tri faze, ki tvorijo volilni akt: najprej »imenovanje kandidatov« po Narodnem svetu konfederacij delodajalcev, delavcev in profesijonalcev, nato »določitev poslancev« po Velikem fašističnem svetu in končno »odobritev predložene liste« po volilcih. Vse tri faze so prave farse. Kajti člani Narodnega sveta, imenuie kandidate, so vsi direktno ali indirektno od samega načelnika vlade imenovani in kot člani fašistične stranke obvezani s strogo vojaško disciplino na njegove ukaze. Razen tega pa je njihovo delo le iluzorno, kajti 'Veliki fašistični svet ima pravico, da črta celo vse predlagane kandidate in imenuje druge osebe, ne glede njihovo pripadnost tej ali oni konfederaciji, za poslance. Veliki fašistični svet, določa poslance, pa je kakor nekdanji Napoleonov »Conseii d’Etat« samo slepo orodje v rokah načelnika vlade. O tretji fazi, o odobritvi predložene liste, ni treba, da izgubljamo časa, kajti večini naših či-tateliev so uporabljene metode iz osebne izkušnje predobro znane.
Spričo uporabljenih metod se ne smemo čuditi, ako je leta 1929. glasovalo 89% vseh upravičencev, in da je od teh 8,500.000 bilo za predlagano listo in da jih je le 136.000 bilo »tako korajžnjih ali norih, da „ izzvali črnosrajčnike samo radi zadoščenja. da bi smeli svoj popolnoma brezko-risni »ne« spustiti v volilne žare«.
Leta 1934. Je bil uspeh še večji. Od 10,433.536 vpisancev jih je glasovalo 96,25%, in sicer 99,84% za listo in le 15.265 ali 0,15% proti. V tem pogledu je Musso-
ZAKWrCNO riiKPAV 'XIK »SOOE« v
t J u b 1J a n a.1 20 Bapriia lt)37- .
Predavanje v društvu »Soča« v Ljubija n' tej sezoni bo v soboto 24 t m v «»Ionu T>r »Levu« op pol 21 url. Naš rojak In odlicm Predavatelj g. prof Dr. Lavo čenuelJ zakU čl letoinjo 17. tx^no s zelo Icptm ROiorom. »Kritičen pogled nazaj za uspeJSnejše deloia »Je v bodočnosti. Ob tej priliki pod»! bo pregled o delovanju naše emigracije in vljenjc našega naroda o preteklem letu očrtal pogled za bodočnost z ozlrorn na s« danji položaj. Za tem sledi prosta zabav» £ Petjem K temu zaključnemu , več«r.'ir«ntek?h vse tovariše Soča:?, člane vseh emlgrantskin društev v Ljubi lani In okolici ter vse na Prliatelje. Vstop Je vsem prost. Vsi aoo
'	Predavatelj«!»! odsek.
cijela ZAGREBAČKA STAMPA JE Olì Učno ocijenila mateticeve »ko ZENICE«	. ..
Cijela zagrebačka štampa. koncertu »Lis'nskcga« u Hrvatske m glazbenom zavodu, najpovoljnije se iz ražava o »Roženicama« Matetića-Ronj Bova. Tako »Jutarnji list« od nedjelje 1» o. mj piše u superlativima o Matetlce voj kompoziciji. Tako Isto i ostala Stampa. jedino »Obzor« spominje da je če moj« bolji od »Roženlca«
U FOND „ISTRE”
.V FOyn ISTFF« BROJ I«
čdunjJ Piinjek. Poxxnu - •
b prošlom broju obiar/jcno------------
UKUPKO O 40J86.<><
O 15. p 40.871.60
IJURINA I FRANINA
lini celo prekosil Hitlerja, ki je leta 1933 odnesel 92,8, leta 1934 89,09 in leta 1936 98,79% vseh oddanih glasov.
Salvemini pravi, da je s takim skoro stoodstotnim plebiscitom »italijanski narod hotel dokazati, da je enodušno zadovoljen z gospodarsko krizo, z znižanjem plač in povečanjem brezposlenosti in ubožnosti v zadnjih sedmih letih«.
»Enodušno je bilo«, pravi avtor, »tudi zadovoljstvo pri Nemcih v Južnem Tirolu ter pri Slovencih in Hrvatih v Istri. V Južnem Tirolu je bilo vpisanih 51.952 vo-lilcev, od teh jih je šlo na volišče 43.543, a le 516 jih je glasovalo »nc«. Reška, Goriška, Puljska in Tržaška pokrajina, ki imajo 500.000 Slovencev in Hrvatov, so izkazale 240.599 volilnih upravičencev, glasovalo jih je 230.954, toda ne več kakor 418 proti. Še v januarju 1931 je fašistični tisk ugotovil, da so antitalijanski elementi samo v zadnjih štirih mesecih v ozemlju, kjer bivajo Slovani, zagrešili več kot tisoč zločinov, med katerimi pet umorov in 40 oboroženih napadov. 18 šol, vrtcev in gospodarskih poslopij je bilo upepeljenih. Tedaj je bilo tudi osem terorističnih deliktov in 4 spijonažnili. Posebno tribunal za zaščito države je od februarja 1927 do julija 1932 obsodil 106 Slovanov na vkupno 1.124 leta ječe in pet na smrt. Iz plebiscita od marca 1934 izhaja, da čim številnejše so aretacije, kazni, obsodbe na ječo in konfinacife na otokih, tem večje fe navdušenje 500 tisoč Slovanov za Mussolinija«.
V zadnjem poglavju prikazuje avtor pravo bistvo tako zvanega Narodnega sveta za korporacije, ki je bilo prvotno določeno, da s časom prevzame funkcije parlamenta. Toda že leta 1933 je sam Mussolini izjavil, da iz tega ne bo nič. Rekel je dobesedno: »Neki paralitični Svet korporacij bi hotel prevzeti nasledstvo parali-tične zbornice poslancev«. 25. marca 1936
Franina: Jopet san vidi j a unega medu-linca.
Jurina: Pak?
Franina: Te je pozdravlja i reka da je prava istina da su svi medulincl štuti ljudi, ma da oni nisu spensadi unu pismu za marku štelu. To da je ližnjanska stvar. Kad su počeli hoditi težaki u aršina i nositi doma kvindižine, sve divojke su po-blsnile i svaka je stila imati aršina-lota. Tako je jedan medulinac poša prositi mladu u Ližnjan i to u dobru kmetsku hižu. Njeji nisu dali, zač da je on siromah, a mladoj se je ulo-vija uha, aš je bija lipo obučen, je ima bicikletu i dela je u aršinalu. A i baulinu je ima, i kanetu.
Jurina: Vranič je uša u današnje divojke. Delo n j in vonja, kopati ne te i sve bi kako bisne rinule za bokun svile ali za marku štelu.
Franina: Ter ti din, da je tako bilo i tamo. Mala je pošla za medulincen a pokle su njoj ližn j ansici mladiči zvadili, da je ona kantevala:
Cu ga, ču ga majko ima marku štelu dela u aršinalu ima bicikletu. ču ga ja, ču ga uzeti, magari za priseči.
je naznanil svetu, da bo funkcije posla- Jurina: Upo su njoj je zboli. A znaš ti
niške zbornice prevzela glavna skupščina 22 korporacij, ki si bo nadela ime »Zbornica fašjev in korporacij«. Seveda bodo tudi člani te zbornice dejansko designirani od samega Mussolinija, primerna propaganda pa bo pokazala svetu, da je tudi v tem primeru »Mussoliniju poverjena oWast od volje naroda«.	L» C.
POSVETITEV NAŠIH DVEH NOVOMAŠNIKOV V IDRIJI
Novomainika bo posvetil nadškof Margotti v Idriji
Idrija, aprila 1937. — (Agis). — Letos v mesecu juniju bosta pela novo mašo dva Idrijčana, in sicer Kušman Jože in Hrvat Franc. Za ta izreden dogodek se Idrijčani že danes pripravljajo. Posebno pozornost je vzbudila med domačini namera goriškega nadškofa Margottija, ki se e odločil, da bo posvetil novomašnika v njunem rojstnem kraju Idriji, in ne v sedežu nadškofije, kakor je to običaj. Kaj Jc nadškofa Margottila napotilo za to odločitev, ki Je presenetljivo izjemna, ni znano.
v tem smislu lanske birme v
tudi sam izrazil ob priliki Idriji.
Ob tej priliki naj pripomnimo, da je Idrija dala našemu narodu že večje število duhovnikov, ki so se deloma izselili v Jugoslavijo, deloma so ostali po naših vaseh. od teh je bil eden konfiniran. drugi je pa deležen posebnega policijskega nadzorstva.
Oba novomašnika sta sinova idrijskih rudarjev ter jima ob tej priliki želimo obilo
za unu novu.
Franina: Ti si čovik od velikega svita, a ja san ti, bi reka uni Smoljanac, samo čovikac, pak mi je drago kad te čujen. Ben, ča je?
Jurina: Znaš ti, brace moj, da je došlo niko čudnovato vrime. Na jenu priliku, dva brata više nisu pretelji, inganali bi jedan drugega, prodali bi oca za soldo. Svaki gleda da te privali, da privari kum kuma... Franina (upada u riječ): ... i kum kumu još lagnje.
Jurina: Ne znan, može biti da bi i kuma privalila kuma. Znaš da su ženske šegavije vajk, nego ni to to. Franina: Ter znan, da ti vajk počimlješ od Adama, kako imi Tomažo ča je kleja, kad bi bija jako rabi jan: Por-ka una ladra Jeva.
Jurina: Stvari su ti dosta smišne. Brat bratu ni više pretelj, to tl je sigurno, ko je soldo po sridi. Pak su sad inventali nika druga preteljstva. Recimo pretelj stvo breka i mačka, aliti na jenu priliku preteljstvo mačke i miša, ali rečimo preteljstvo Srba i Turka.
Vemo le, da je bil do pred nedavnim na-1 uspehov v njihovem, posebno za naše kra* jfanina: Boga, kad je tako, i kad smo šemu mestu posebno nenaklonjen in se je Je. težavnem poklicu.	| Syj skupa pretelji, ću poj sutra h
Šansi u Vodnjan. neka ml se dešta-vola z kampanje za una dva milj ara ča san mu dužan.
Jurina: A soldi, di su?
Franina: Ca te mu Soldi, kad smo pretelji!
Isušenje Čepićkog jezera provodi »Ente di rinascita agraria«
Pula, aprila 1937. Isušenje Cepićkos jezera povjereno je bilo društvu za kolonizaciju Talijana u Istri, »Ente di rinascita agraria«, koje je posljednjim dekretom zakonom dobilo pravo da ckspropriira bilo koju zemiju u Julijskoj Krajini i Južnom Tirolu, ako nadje da ta zemlja odgovara ciljevima za koje jc društvo osnovano.
Vodu iz jezera su odveli galerijom u Plominski zaljev, pa je već do sada dobiveno 2.385 hektara odlične zemlje, koja se obradjuje traktorima, sije mašinama. Decembra 1932 je početo radom na galeriji-pa je tri metra visoka voda jezera kroz tu gaieriiu odvedena u more. Još 2.48o hektara ic na putu da se doskora privede kulturi.
Prva amelioracija ie stajala oko šest i pol milijuna lira, a posljednjih 2.435 hektara staiat će takodjer oko 6 milijuna.
Težak život seljaka u Ćićariji
Mune, aprila 1937. — Kod nas je uvijek bilo teško živjeti, ali sada je_to pogotovo. Jer i ono malo zasluška što smo imali prodajom drva, ođuzimlju nam trgovci iz Rijeke i Trsta, jer om imaju kamione, što mi nemamo. Osim toga se više puta dogodilo^ da su noću dolazili ti kamioni u naše šume i natovarili naša posječena drva i_ odvezli ih. Do sada se nije nikome ništa dogodilo za tu kradju, iako smo svaki slučaj pn javljivali.
I
NASI POKOJNICI
J
NOV POŠTNI URAD IN
POSTAJA NA TOLMINSKEM
Sv. Lucija, aprila 1937. (Agis). Bližnja vas Idrija ob Bači bo dobila v naj-bližnjem času sve; peštui urad in karabi-niersko nostaio. Dosedai so spadali za prvo in drugo ned Sv. Lucijo. Otvoritev poštnega urada ic ljudem zelo dobrodošla.
NAŠI POBJEDJUJU BEZ OBZIRA NA BOJE
Nogometna utakmica, izmed ju sušačkojl S. K. »Orient* i riječkog »Giovinezza* odr-iana jc na. K rime ji i sušački »Orient* pobijedio je sa 2:0.	,	.	,	,
Dan prije toga pisala je edotta*, «a če »mladi 'elementi, iz kluba »Giovinezza* dati. sve od sebe kako bi udovoljili icljama najviših vodja fašizma (massime gerar-shie)*.
Ida zn nacionalnu casi.
A ispod toga je poziv igračima »Fiumane*. Ti igrači se zovu: Raicorieh. Scine". Paulinteh. Host. Kregar, Volk. Ulrich Rau-nieh, Bertok, Hervatin, Laurenrieh, ha he.. Blasich, Tominich, Rusich, Mnrussich t jo« tri četiri bez »eh* na kraju.
Benj, nacionalna čast ne igra tu ulogu. Ko pobijedio da pobijedio, uvijek pobjedjuju nati.
SMRT MLADOG EMIGRANTA U ZAGREBU.
Zagreb, 21 aprila. 1937. Dne 16 o. mi. umro je. u Zagrebu član društva »Istra« OROŽNIŠKA Eduard Ovidoni u dobi od 28 godina. Dok je bio još u Trstu radio je u prosvjetnom društvu »Prosveta« kod Sv. Jakova, a bio ie i član Glazbene matice. Došajvši u Zagreb upisao sc ie odmah u društvo te jt aktivno suradjivao u Omladinskoj sekciji kao i u tamburaškom zboru društva. Već 2 godine bolovao ie od ncizlijcčive bolesti, koja se hvata najviše onih. koji najviše stradavaju.
Pokopan je u nedjelju na Mirogoiu. Na zadnji počinak otpratili su ga njegovi pretpostavljeni i drugovi iz radionice državnih željeznica, koji su mu položili na grob
ODLIKOVANJA ZASLUŽNIH ZEMLJORADNIKA U ITALIJI
Talijanska štampa donosi popis lica, koje I ve|j^j vijenac sa crvenim ružama i traiom je Ministarstvo poljoprivrede odlikovalo fcno tc mnogi emigranti, medju njima odbornici uzorne zemljoradnike. Iffi/ro »Ficeofo« rfonosu jrujtva tc tajnik Jugoslovanske matice C-taj popis pod naslovom: J premi confermi Nad otvorenim grobom oprostio se je egli agricoltori, benemeriti (hagrada podije-1 Q(j pokojnika društveni potpretsjednik Brc-Ijene zaslužnim zemljoradnicima). Eto rl®'<0"Jóevid Josip
Uho imena tih nagradjenih zemljoradnika:	p0kojni Ovidoni izgubio Je pred 15 da-
S. A.R.a	Emamielei^	koia je umr)a takodjer od Jstc
t Savoia ^toalo. cpn ^ orfuo.	. bolesti. Iza sebe ostavlja ni
2)	De Capitoni d Arzago S. E. marchese\hTa[;i . sestru< koU su besposleni.
Giuseppe, Milano.	PnMvan n miru t
3)	Ncgrotto Cambiavo Giustiniani mar-' ou a niru .
diesa' Matilde fu Alessandro, Genova.
4) Ricasoli Filidolfi Corsini baronessa! Giuliana fu Tommaso, Siena — itd.
Ti su odlikovani, najvećim odlikovanjem.\
f STANISLAV RIBARIČ
U Slovenjgradcu ie preminuo 4 o. mj. Stanislav Ribarič rodom iz Vodice, nakon teške bolesti. Bio je svjestan emigrant od
Alatnom zvijezdom, a medju njima je jedini I svog dolaska u Jugoslaviju. iz Julijske Krajine commendatore Brtmnerl Bila mu laka zemlja, a ucviljenoj supru-Rodolfo iz Trsta	1 zi Mariji naše saučešće.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
ŠESTDESETLETNICA PISATELJA Dr IVA ŠORLIJA
Ljubljana, dns 17 aprila 1937. (Agis) — V teku tega meseca piaznuje slovenska javnost šestdesetletnico kulturnega delavca dr. Iva Šorlija, znanega pisatelja.
Naš ožji rojak dr. Ivo Šorli, rojen v Podmelcu na Tolminskem, leta 1877., živi kot notar v Mariboru, kjer obhaja 19. t. m. šestdesetletnico svojega rojstva. — Gimnazijo je obiskoval v Gorici, pravo pa je študiral v Gradcu. Dolga leta je služboval na Goriškem, 1. 1919. pa je moral iz svojega službenoga mesta v Pulju bežati pred pretečo mu konfinacijo v Jugoslavijo in biva zadnjih 11 let v Mariboru.
S pisateljevanjem je začel v zadnjih letih preteklega stoletja. Svoja prva dela je objavil kot lirik v almanahu modernistov »Na razstanku«. Kasneje je objavljal svoje pesmi v »Ljubljanskem Zvonu«, »Dom in Svetu« in v »Slovenki«. Iz lirike je prešel kmalu v pripovedništvo, kar mu je kot vseskozi realnemu človeku mnogo bolj odgovarjalo. Kot tak je obogatil slovensko slovstvo z lepim številom romanov, novel in črtic. Skoro bi lahko trdili, da je eden od najplodovitejših naših pisateljev. Njegovo prvo večje delo je roman »Človek in pol«, s katerim je vnesel v slovensko prozo nove probleme pod vplivom Nitschejeve filozofije in se z njim takrat postavil med naše najboljše. Sledil je roman »Pot za razpotjem«, »Plameni«. »Novele in črtice«, roman »Romantike življenja«. »Gospa Silvija«, »Zadnji val«, »Golobovi«, »Petdeset odstotkov«, kriminalni roman »Pasti in zanj k e«, »Sorodstvo v prvem člen u«. Zelo priljubljena in posrečena
pripovedna oblika pri Šorliju je črtica in novela, katerih je mnogo raztresenih v raznih slovenskih revijah. Te je v zadnjih letih zbral in izdal v 6 knjigah »Zbranih s p i s o v«, ki pa še čakajo in zaslužijo radi svoje pestrosti in zanimivosti izčrpnega kritika in so dokaz njegove izredne plodo-vitosti.
V svojih spisih je največ obdeloval našega človeka, malomeščana in kmeta; zadnjega je posebno posrečeno in temeljito opisal v svojih delih, za kar je črpal snovi iz osebnih stikov, ki jih je imel kot notar s podeželskim ljudstvom; poleg tega je tudi sam sin tolminskega kmeta. Posebno ga je zanimal domači tolminski kot in v svojih delih nam je kaj lepo podal ta tipični milje svojega rojstnega kraja. Bil je prvi, ki je odkrj] značilnosti tolminskega človeka in njegove zemlje. Kasneje je dobil posnemovalce v Preglju, Bevku in Kosmaču. Vsem štirim daje njihova rojstna zemlja neusahljive vire snovi, motivov in problemov, s katerimi ustvarjajo svoja najboljša dela.
Poleg pripovedništva se ie Šorli bavil z uspehom tudi z dramatiko in prevajanjem. Omenimo naj le »Blodne ogni e«, Dumasovo »Damo s kamelijami« in »Tri novele« od Cervantesa.
Maribor se mu bo za njegovo plodonosno kulturno delovanje in udejstvovanje oddolžil s posebnim večerom v mariborskem gledališču.
K ostali slovenski javnosti se pridružujemo tudi mi z iskrenimi čestitkami in mu želimo še mnogo let bogatega življenja, ki naj mu da možnosti, da izvrši vse svoje načrte!
ISTARSKE NARODNE PJESME
Jugoslovanska Matica u Zagrebu ima na skladištu Još tridesetak komada »Istarskih narodnih pjesama«, koje su štampane 1924 godine u Opatiji, a u nakladi »Istarske književne zadruge«. — U knjizi ima 410 istarskih narodnih pjesama.
Knjiga stoji 20 dinara, a ko pošalje taj iznos Jugosl. Matici u Zagrebu na čekovni broj P. Š. 33.779, dobiva knjigu Iranko.
»ZAVJET« ANTE DUKIĆA NA SLOVAČKOM
»Nitrlansky Kraj« donio je u svom broju od 3 IV pjesmu Ante Dukića »Zavjet« iz njegove zbirke »Od osvita do sutona«. Pjesmu je preveo poznati prevodilac iz naše književnosti, prof. dr. Vojtjeh Mierka, direktor državne trgovačke akademije u Nitri.
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
NOVA UPKAVA ISTARSKOG AKADEMSKOG KLUBA U ZAGREBU
Zagreb, 18 aprila 1937. U srijedu, dne 14 aprila održana 1e semestralna skupština Istarskog akad. kluba u Zagrebu za ljetni semester. Iza običajnog pozdrav.» pretsjednik kolega Franjo Barkovlć otvara skupštinu. Nakon osvrte na naše prilike, koje je ukratko prikazao, prelazi se na dnevni red.
U tajničkom Izvještaju kolega Grgič Stanislav dao Je Iscrpan rad kluba. Najprije se je s nekoliko riječi osvrnuo na sadašnje političke prilike. Klub Je održao mnogo članskih sastanaka s vrlo uspjelim predavanjima, pa Je time održavao stalni kontakt medju članovima. Nadalje konstatira da su se prilike članova na socijalnom polju poboljšale poslije osnutka menze, a to Ima i vidnog utjecaja na njihove studije. Klub Je održavao stalne veze s društvom »Istra« u Zagrebu, onda »Jugoslovenskom Maticom«, ženskom sekcijom »Jug. Matice« te mnogim drugim emigrantskim 1 tima sličnim organizacijama. Odbor Je priredio u zajednici s društvom Istra« zabavu koja Je veoma dobro uspjela.
Iza pročitanih isvještaja blagajnika 1 ar-
hlvara podijeljen Je apsolutorlj staroj upravi Iz dviju predanih liste izabran Je slijedeći odbor: Pretsjednik:	Posedel Antun, cand.
Ing, potpretsjednlk Renko Franjo, cand. rer. comm. tajnik I. Jurkovič Emil, stud. prava, tajnik II. Pužar Miloš, stud. šum., blagajnik X. Božić Slavko, cand. phil. blagajnik II. Rl-toša Ante, cand. prava, arhivar: Erman Ivan, stud. phil., odbornik: Dodič Stanko, cand. phil. — Nadzorni odbor: Grgič Stanko, cand. Ing. Zuccon Vlatko, asp. prava, Lukšić Janko, cand. Ing.
Pretsjednik preuzimajući dužnost zahvaljuje na Iskazanom mu povjerenju, te moli članove za saradnju. U eventualljama izabran Je za člana seniora Velenlk Ivan.
NOVO POVJERENIŠTVO »GORTAN—BAZOVICA« U KREKI ZA CIJELI TUZLANSKI SREZ
Sarajevo, 80 aprila 1937. Udruženje emigranata »Gortan—Bazovica« u Sarajevu osnovano Je novo povjereništvo u Kreki za cijeli tuzlanski srez. Tom povjereništvu neka se prljave svi naši emigranti Iz onih krajeva radi organiziranja 1 daljnjih uputa.
»GORTAN-BAZOVICA« SARAJEVO
I VAŽNIJI ČLANCI U ,,ISTR1“
od početka izlaženja do konca 1936 god.
(Nastavak Iz uskršnjeg broja)
Nastavak III.
JULIJSKA KRAJINA — RAZNO
KRIŽ LACKO: Istarski sokol u Puli 7-30.
LOVRENČIČ DRAGO: V septemberskih dneh 35-34.
LOVRENČIČ JOŽA: Andrejce in njegovi bratci 50-33.
LENAC Dr. RIKARD; Riječka topografija. Nacionalni karakter Rijeke 12-34.
MAGAJNA BOGOMIR:	Sinje jezero
51-32.
MARAKOVIĆ ADO: Istra je slovensko ime 9-33. Kako se ustvarajo heroji itali-janstva Julijske Krajine z lažjo in sleparstvom! Slučaj Štefanije Silič (Sillich) 35-33.
MAŽIĆ M.: Nacionalna prošlost Rijeke 51-32.
MIHOVILOVIĆ IVE:	Prva obljetnica
Bazovice 14-31. Jedan odlučan i pošten talijanski glas 15-31. Umro je dr. Eduard Sla-vik ... 19-31. Slučaj Scipia Zlatopera 14-33. Fašističke statistike o slavenstvu Trsta 23-35.
MIHAC JAKOV: Narodni običaji u Istri. Brest u Istri 51-32. Narodna nošnja u Brestu 13-30.
NENNI PIETRO: D’Annunzio na Rijeci 18-32.
PAJALIĆ NIKOLA: Kumičićevo gnijezdo Berseč 51-32.
PAVLOVIČ PETER: Po slovenski obali od Stivana do Pirana 43-33. Nobenih iluzij 1-36. Ob petnajstletnici dogodkov v Krnici 14-36. Italijanska kolonizacija Julijske Krajine 17-36. O novi ribiški naselbini na Tastovem 19-36. Nov zakon za pretvaranje priimkov v Italiji 20-36. Petnajstletnica krvavih volitev v Rimsko zbornico 20-36. Trst, prva žrtev Imperija 23-36. Posebni tribunal in Jugoslovani pod Italijo 25-36. Še
0	raznorodovalnih načrtih v Julijski Krajini 42-36. Sodno postopanje v Italiji v luči statistike 46-36.
PERUŠKO TONE: Odvukli su dock 13-32. Desetgodišnjica aneksije Rijeke
10-	34. Rijeka u Rokčevoj interpretaciji 12-34. Riječko stanovništvo 12-34. Naša vojska na Rijeci 12-34. Zadar i Lastovo 16-34. Zadru gradu na pridvratju 20-35. Živio slavenski Trst 24-34. Giosuè Carducci
1	Julijska Krajina 27-35. Štampa u Julijskoj Krajini i asimilacija 34-34. Zagriženost janjičara 43-34. Dalmatinski Vlasi u južnoj Istri. Osnivanje Premanture 49-34.
RADETIĆ ERNEST: Istra pod Italijom 1-30. Čija je Is*ra 10-30. + Don Luka Kirac 1-31. 14. svibnja 1907	5-31. Zar još nije
dosta? 12-31. Slava mučenicima! Živima i mrtvima 14-31.
RIJEČANKA T. N.: Mučenički grad 12-34.
ROJNIĆ ANTE: Proslava desetgodišnji-ce oslobodjenja Kastva 6-31. Detalji iz života dra Sedeja 51-32. Nazor i D’ Annunzio
11-	35. Akcija za osnivanje hrvatske gimnazije u Puli 50-35.
ROJNIĆ MATKO: Statistički tragovi u prošlosti Istre 12-32. U Istri prije 25 godina. Izbori od 1907 i njihovo značenje 30-32. Povodom pisanja o jugozapadnoj Istri. Neke opaske na članak g. dra Šime Žužića 7-33. Monografija o Peroju 17-33.
ROKAC: U sjeni Sv. Vida 26-34.
SFORZA GROF CARLO: »Rijeka ie postala žrtvom... ona le danas mrtav grad« 51-32.	__________________
ŠKALJER Dr. LOVRO: »Omnibus«. Jedan zaboravljeni puljski list 49-34.
STROHAL RUDOLF: Moje uspomene O Rijeci. Hrv. gimnazija na Rijeci i njezina historijska uloga 12-34.
ŠEPIĆ VINKO: t Fran Piego 1-31. Starim istarskim borcima 3-31. Most uzdisaja
12-	31.
ŠIŠIĆ FERDO: Rijeka na konferenciji mira i u Rapalskom ugovoru 12-34.
ŠORLI A.: Profili tolminskega dijaštva 29-34.
U. R.: Čakavski Slovenci v severni Istri 46-35.
VRCON Dr. BRANKO: Njih skrbi naša radost 3-35.
VRDOLJAK STIPE: Suton sokolstva u Istri 11-32. Sokolstvo u Julijskoj Krajini 51-32. Na neprirodnoj granici 50-33. U Li-burniji na početku velikog rata 49-34. Borba o hrvatske natpise na stanici Matulje 50-35. Za vrijeme svjetskog rata u Istri se ie mnogo gladovalo 14-36.
ŽIBERNA JOŠKO: Razvoi Trsta in Slovenci 50-33. »Piccolo« šteje Italijane v Gorici 11-34.
ŽIC NIKOLA: Slavenski karakter Istre 8-33. Istarskim šumama je 1 pod Mlečanima prijetila opasnost 2-34. Rijeka u historiji glagolice 12-34.
*
* — Biranje župana u Pazinu u staro vrijeme 6-30. Jezik u Istri u prošlosti 1 sadašnjosti 7-30. Kako je bilo u Istri koncem XVIII. i početkom XIX. stoljeća 8-30; 10-30. Odjeci lanjske tragedije na Bazovici 15-31. Proces u Rimu 23-31. Korčula pod Italijom 24-31. Mussolini i Julijska Krajina 24-31. Talijanski publicista Ariberto Smareglia ispravno govori o nacionalnom karakteru Julijske Krajine 4-32. Tolmin 9-32. Sećanje na rad sokolstva u Trstu 10-32. Postojna
13-	32. En mesec labinske republike 14-32. Krn 24-32. Istarski fašizam 24-32. Požig tržaškega »Balkana« 37-32. Francesco Giunta opet u Trstu 37-32. Kolonat 45-32. Pobune naših seljaka u sjevernoj Istri pred Tribunalom 48-32. Drago Bajec 42-32. Slomljeni, bolesni vraćaju se iz tamnica... Nekoliko amnestiranih 49-32. Trst i Venecija 4-33. Kriminal u Julijskoj Krajini 4-33. »I gialli del Podgora« 8-33. Bugari i Julijska Krajina 11-33. Preteča Vladimira Gor-tana 12-33 Naši politički kaznjenci v Italiji 14-33. Marezige, herojsko i mučeničko selo na Koparštini 19-33. Sokolstvo za Ju-lijsku Krajinu 26-33. Naš novi mučenik Valentin Eržen 26-33. Lindar 33-33. Primorski akademiki 49-32. Uspomena iz vremena okupacije. Naša omladina u Istri, Trstu i Goričkoj za okupacije 50-33. Zanella — epizoda u burnom životu Rijeke 12-34. Italija zauzimje Rijeku 2-34. Sv. Nazarij in Koperščina 30-34. Peljali so nas kot teleta v klavnico 3-36.
TRAŽE SE RADNICI
PREDUZEĆE TRAŽI RADNIKE KOJI SU VEĆ RADILI U FABRIKAMA SUMPORA I KOJI SE U TOM POSLU DOBRO RAZUME.
OBAVEŠTEN.IA DAJE SAVEZ JUGO-SLOVENSKIH EMIGRANTSKIH UDRUŽE-NJA. BEOGRAD, KOSOVSKA UL. 39/IV.
ALBIN PREPELUH
O PREVRATNI DOBI NA PRIMORSKEM
»Narodni svet» se je v Trstu osnoval še pred polomom Avstro-Ogrske. V njem so bili sprva zastopani samo pripadniki in voditelji političnega društva »Edinosti«. Ko je po zlomu zapustil cesarski namestnik Trst, je nastala zmešnjava. Zlom je prišel za vse nenadoma. Prebivalstvo je bilo izčrpano, manjkalo je živeža. Na naglo roko se je osnoval »Odbor za javni blagor«, ki je Imel prevzeti vse vladne posle. Sprva je bilo v njem 24 samih Italijanov, pol nacionalistov, pol socialistov, kasneje so šele kooptirali 4 Slovence, 2 narodnjaka in 2 socialista. »Narodni svet« in »Odbor za javni blagor« sta osnovala posebne straže, ki pa niso mogle vzdržati reda. Tudi prve slovenske čete, ki so se vrnile s fronte niso zadoščale. Ker niso našli v tem položaju nikakega izhoda, je skleni- »Odbor za javni blagor« poslati posebno odposlanstvo na sedež italijanskega brodovja v Benetke in tam zaprositi antanto za varnost in pomoč glede prehrane ljudstva. »Narodni svet«, ko je ▼ imenu »Narodnega vijeća« v Zagrebu prevzel avstroogrski vojni mornarici pripadajoče nepremičnine, ladje in mornarje, je dal na razpolago za odposlanstvo torpedovko. S to torpedovko so šli trije delegati: en pripadnik italijanske nac. stranke, en italijanske socialistične stranke in en pripadnik »Narodnega sveta« v Trstu, dalje en član »Narodnega sveta« v imenu lastnika broda. Delegacija mora prositi pomoč samo od Antante in ne od kraljevine Italije. Man-
li.
dat se mora v tem smislu glasiti in biti pisan. »Narodni svet« v tej delegaciji zastopa dr. Josip Ferfolja, kot član in zastopnik lastnika pa dr. Lj. Tomašič, poveljstvo broda pa je imel pp. Vučetič. V pismenem mandatu, ki ga je izročil »Odbor za javni blagor se govori, da »Odbor za javni blagor« pošilja tri svoje delegate »da zaprosijo od Antante takojšnjo pomoč za mesto Trst, ki mu preti velika nevarnost«. Ta mandat sta podpisala kot predsednik in kot pod-pretsednik Valerio in dr. Peucher, sopodpisal pa ga je za »Narodni svet« še Rudolf Golouh. Ko so poslali nato italijanski pomorski komandi v Benetke brezžični telegram, v katerem javljajo svoj prihod, je ta odgovorila: »Zelo dobro, zelo dobro, dobro, dobro«.
Nato opisuje Prepeluh y podrobnostih vse dogodke, ki so se vrstili v zvezi z odhodom torpedovke. Zlasti je zanimivo poročilo. ki je bilo sestavljeno po prihodu torpedovke nazaj v Trst od odposlancev. To poročilo pravi o odposlancu Marku Sa-ntaji, italijanskem nacionalistu, ki je izjavil ko je obširno popisal težavne razmere Trsta tako-le:	»Zaradi tega sem prišel v
Benetke, da obvestim o položaju svoje brate in zaprosim v imenu Italijanske narodne zveze v Trstu: Italija naj okupira Trst in ga preskrbi z živežem!« Socialist Alfred Calllni je izpolnil popis žalostnih razmer v mestu in v smislu svoje misije zaprosil za intervencijo Antanto, ali pa vsaj Italijo v sporazumu z njo. Odposlanec dr. Josip Ferfolja pa je sklicujoč se na
svoj pismeni mandat fn omejeno pooblastilo prosil za intervencijo Antanto in ne samo Italijo, kako je storil to g. Samaja. Smatra! je dalje začasno okupacijo Trsta po Italiji, izuzemši v primeru, da dobi Italija za to nalogo od Antante, zaenkrat kot preuranjeno, ker misli, da se morajo politična in državopravna vprašanja glede spornih zadev med Italijo in Jugoslavijo rešiti šele na mirovni konferenci.
General Diaz je odposlancem obljubil takojšnjo pomoč. Predno so odšli iz Benetk so odposlanci še označili na hidrografski karti pot od Tagliamento do Trsta, ki je prosta min. Odposlanci so se vrnili v nedeljo 3 novembra 1918. od 2. url popoldne iz Benetk v Trst. Kaki dve uri za njimi so prispeli v tržaško luko pod poveljstvom gen poročnika Karla Petlttl di Roretto prve italijanske torpedovke. Petitti di Rore-to je izjavil, da prihaja v Trst kot osvajalec radi okupacije. Zvečer je imel »odbor za javni blagor« zadnjo sejo, kjer je predsednik na odredbo Petitti di Roretta izjavil da je odbor razpušten.
Vojaška okupacija Trsta po italijanski vojski je imela večje posledice za primorje, vso Goriško in celo za velik del Kranjske .kako pa Je to kdorkoli od Slovencev pričakoval. Ob Soči so Slovenci kompaktno naseljeni že več stoletij. Načela velike francoske revolucije, ki so se začela plaho uveljavljati v naših krajih šele v nemirnem letu 1848., to je po preteku pol stoletja, so povedla tudi slovenski narod v Avstriji v boj za njegove osnovne narodne in jezikovne pravice. Med Slovenci se je pojavilo nekaj novega, česar doslej sploh niso poznali:	politične organizacije.
Goriški Slovenci so imeli svojo politično organizacijo od 1. 1870. dalje v svojem političnem društvu »Soča«, ki se mu je kasneje pridružilo še katoliško poli-
tično društvo »Sloga«. Politična organizacija jim je dala tudi politične liste: »Soča«, »Glas«, »P r 1 m o r e c«, »G o-r i c a«, »Primorski list«, »Novi čas«, »Goriški list«, slednjič tudi še »Kmetski Glas«, kot glasilo gibanja malih goriških agrarcev. Tik pred vojno so izhajale v Gorici tudi odlične slovenske revije, napredna »Veda« in socialistični »Naši Zapiski«, ki prvotno v Ljubljani (1902) in na Kranjskem niso mogli dobiti nobene slovenske tiskarne, ker so bile le — te bolj aJi manj monopol vladajočih političnih strank, bodisi liberalne ali pa klerikalne.
V	Gorici so se tiskale poleg tega še številne leposlovne knjige, zlasti prevodi Iz drugih slovanskih jezikov. Goriški Slovenci so_ priborili enakopravnost svojemu književnemu jeziku ne samo v go-riškem deželnem zboru In v samoupravah, temveč tudi v političnih uradih ih celo pri sodiščih, pri teh celo v večjem obsegu kot na sosednjem Kranjskem. Ne samo na podeželju, temveč celo v deželnem stolnem mestu, v Gorici, ki je bilo dolgo na glasu kot pretežno italijansko mesto, sta leto za letom naraščala vpliv in pomen slovenščine in Slovencev, čeprav je avstrijska oolitična uprava tudi tu največkrat hodila nerazumljiva pota.
V	političnem pogledu je dajala prednost italijanščini in Italijanom, zlasti še po* tem, ko je Italija pristopila k trozvezl. ki je razpadla šele 1. 1914. ob izbruhu, svetovne vojne. Zadnja leta pred vojno pa je avstrijska notranja politika začela snovati nemogočo politično misel v deželi, v kateri so živeli zgolj Slovenci to Italijani: Uvajati se je začel »nemški kurz«. V deželo so začeli importirati nemške uradnike, ki slovenščine splob niso znali.
(Konec v prihodnji številki)
»Istra« izlazi svakog tjedna n petak. — Broj ćek^??®U{ra,i,j^a^š7.8KonzoH4JP»irtre™ MasàrvIrovì^SSaV broV’teiètSm» 67-afIC— Ža urednSvo'odgo'vara lVAN SXABlf Zvonimìrova^sSn na godinu. - Oglasi se	Ste£&' £ d, Z&wb. Mksarykova 88a. - Za Usfeam odgovara Bnđolf PolanovM. Zagreb. Ilica 131.