KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZASTITU
Klasa 65 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. J ima 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7079
S. A. B. S. Societe Anonyme pour 1’ Aplication des Brevets Schul,
Bruxelles, Belgija.
Propeler za vodena i vazdušna vozna sredstva.
Prijava od 3. avgusta 1928.	Važi od 1. novembra 1929.
Traženo pravo prvenstva od 3. avgusta 1927. (Nemačka).
Predloženi pronalazak odnosi se na propeler za vodena i vazdušna sredstva, kod kojih su zavrtanjske površine krila smešiene na jednom ili više čvrstih prstenova, ili na ogibnim trakama, k oj e potpuno ili delimično opklopljavaju telo voznog sredstva, a čiji se pogon vrši direktno od motora ili pomoču uktjučenog prenosa kao na primer zupčani-ka, frikcionih točkova lanaca ili torne slično.
Poznato je več, da su se gradila takva vozna sredstva kod kojih su konično obra-zovani krajevi (Bug i Heck) bili spojeni jednim srednjim detom, koji je bio opklop-Ijen pomocijivim plastem, na kojemu su se nalazili strmi zavrtanski zavojci. Poznato je več i to, da se propelerska krila normalne konstrukcije smeštaju na cilindrični naboj (glavčinu), koji je ugraden u telo lačte, tako da voda struji uz naboj sa vrlo malim ot-porom a poznato je več i to, da su se normalna propelerska krila vazdušnih voznih sredstava smeštala na jednom prstenu, koji je opklopljavao celo telo vazdušnog voznog sredstva i koje je na njemu uležajen. Konačno je poznato, da se stanovih delovi propelerskih krila spajaju sa osovinom pomoču poluga (drški), pri čemu su ali propeler! bili potpuno pod vodom.
Kod svih ovih poznatih konstrukcija nije bila ostvarena zamisao, da se na prstenu, koji potpuno ili delimično opklopijava telo lačte, upotrebe kao propelerske površine samo oni površinski delovi, čiji koeficient
dejstva leži izmedu maksimuma i jedne za 3—5% niže vregnosti, pri čemu se kao po-lazna tačka izabire jedan idealni propeler, čija se sredina osovine poklapa se sredi-štem prstena.
Predloženi pronalazak sastoji se u torne, da se — prolazeči od idealnog zavrtanja-kog propelera čija se sredina osovine poklapa sa središtem prstena — kao propelerske površine upotrebljavaju samo oni površinski delovi čiji koeficient leži izmedu maksimuma i jedne za 3—5°/0 manj e vrednosti. Kako je poznato, imaju delovi propelerskih krila, koji leže po prilici u sredini izmedu osovine i vrška krila, bolji koeficient dejsiva od onih delova, koji se nalaze na vršcima krila i na naboju. Ako se kao abscise nanesu odnosi promera kružnice, na k oj e m leži deo propelera, prema konstantnem stupanju zavrtnja, a kao ordinate, koeficiente dejstva propelerskog elementa, onda se dobija kriva koeficienta dejstva, k oj a ima jedan izričiti maksimum. Maksimumu krive koeficienta dejstva odgo-varala bi teoretski samo beskonačno uska traka na propelerskem krilu. Kod izvodenja predloženog pronalaska uzimaju se s obzirom na karakter krive još i oni površinski delovi, čiji koeficienat dejstva leži izmedu maksimuma i jedne vrednosti koja je od ovoga manja za 3—5%.
Pronalazak je predočen na načrtu she-matički:
in. 10.
Sl. 1. pokazuje zavrlanjski propeler sa za-vrlanjskom osovinom, običnog rasporeda.
Sl. 2. pokazuje krivu koeficienta dejstva jednog propelerskog elementa, kao funkcija promerskih odnosa.
Sl. 3. pokazuje prednji izgled jedne lade, koja je snabdevena jednim čvrstim prste-nom, koji opklopljava telo lade, a kao propelerske površine smeštene su na njemu površine idealnog propelera, koje imaju naj-bolji koeficienat dejstva; idealni propeler je nacrtan.
Sl. 4. pokazuje jedan deo lade sa propelerskim prstenom u pogledu sa strane, prema sl. 3.
Na načrtu je u sliki 1 označen sa 1 element, koji leži u neposrednoj bližini zavr-tanjske osovine, sa srednjim promerom di. 2 označava element, koji leži približno u sredini krila, a koji ima srednji promer d2. Sa 3 je označen element vrška krila, sa srednjim promerom d3.
Na sl. 2 naneseni su kao abscisa odnosi srednjih promera elemenata 1, 2 i 3 ka konstantnom stupanju H zavrtnja, a kao ordinate y, naneseni su koeficienti dejstva, koji pripadaju ovim elementima.
Kako se vidi iz krive, ima ova svoj maksimum u bližini U bližini maksimuma H
proteže se kriva koeficienta dejstva dosta ravno i to, kako je iskustvo pokazalo, u granicama, koje leže po prilici 3—5% ispod maksimuma. U smislu pronalaska uzimaju se samo ovi delovi propelera, prema sl. 3 šrafirano označeni, i rasporeduju se na prsten 5, koji je uležajem na telu lade 4 u bližini buga. Uležajenje i pogon prstena, predpostavljeni su kao poznati i nisu pred-očeni.
Sa 6 označene su lopate propelera, koje odgovaraju površinskim elementima idealnog propelera, a čiji koeficienat dejstva
leži u granicama izmedu maksimuma i 3—5°/o ispod njega. Na mesto jednog jedi-nog prstena mogu biti u stanovitim razma-cima na telu lade rasporedena dva ili više ovakovih propelerskih prstena. Pogon koji nije detaljnije predočen vrši se od osovine stroja preko jednog zupčanika, koji zahvala u unutrašnje ozubljenje prstena, koji nosi lopate.
Bitnost pronalaska se ne menja ako se krilne zavrtanjske površine učvrste na ogib-nu metainu traku ili na zglobni lanac, na mesto na čvrsti prsten, u ovom slučaju mogu krilne zavrtanjske površine izvodili u vodi na mesto rotacionog gibanja, jedno pravolinijsko gibanje pod pravim uglom na podužnu osovinu lade. Prsten ili traka, koja nosi krilne zavrtanjske površine može se pogoniti na mesto sa zupčanicima i po-moču frikcionih točkova, lanaca i torne slično.
Bitnost pronalaska je u svima slučaje-vima okarakterisana isključivom upotrebom takovih delova zavrlanjskih površina, koji garantuju največi koeficijenat dejstva.
Patentni zahtev:
Propeler za vodena i vazdušna vozna sredstva, kod kojeg su zavrtanjske površine krila rasporedene na jednom ili više čvrstih prstenova, ili na ogibnim trakama, koje potpuno iii delimično opklopljavaju telo voznog sredstva, a čiji se pogon vrši direktno od motora ili pomoču prenosa (zupčanika, frikcionih točkova, lanaca), naznačen time, da se, polazeči od idealnog zavrtanjskog propelera, čija se sredina osovine poklapa sa središtem prstena, prime-njuju kao propelerske površine samo oni površinski delovi, čiji koeficienat dejstva leži izmedu maksimuma i jedne vrednosti, koja je od ovoga manja za 3—5°/0.
Ad patent hro/ 7079.
fiu.