KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1937
PATENTNI SPIS BR. 12893
I.	G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za hemisko ispiranje slabih gasovitih kiselina iz gasova.
Prijava od 4 aprila 1936.	Važi od 1 jula 1936.
Traženo pravo prvenstva od 4 aprila 1935 (Nemačka).
Poznato je odstranjivanje gasovitih slabih kiselina iz gasova, kada se isti obraduju sa alkalno reagujućim tečnostima za ispiranje, koje se posle jednostavnim za-grevanjem mogu ponova regenerisati. Kao takve tečnosti za ispiranje piedlagane su na pr. organske baze, kao sto su alkilo-lamini, alkilolimini, alkilenpoliamini itd., koje pripadaju najraznolikijim tipovima. Baze te vrste imaju nedostatak, Što su is-parljive i što iako u malim količinama, prelaze sa vodenom parom, koja se najčešće upotrebljuje za regenerisanje. Nasuprot tome, pretstavlja upotreba alkalno reagu-jućih soli slabih organskih kiselina, naročito soli aminokarbonskih kiselina, jedan napredak. Te soli su praktički neisp.irljive i imaju jaču moć apsorpcije nego organske baze i nego alkalne soii slabih neor-ganskih kiselina, koje su takode već preporučivane za čišćenje gasova. Ali, mali nedostatak tih soli, na pr. armnokarbon-skih soli, leži u toj okolnosti, što iste pii jakom uzimanju slabih gasovitih kiselina, naročito ugljene kiseline, naginju stvara izlučivanja čvrstih tela.
Sada je pronađeno, da se pri prečišćavanju gasova sa alkalno reagujućim tečnostima, postižu naročito dobri rezultati, ako se upotrebljuju rastvori soli takvih amino-ili imino kiselina, koje se izvode od nekog primarnog, sekundarnog ili tercijernog amina, ko ji sadrži na jmanje 2 N-atoma.
Kao amino-kiseline dolaze u obzir materije najrazličitijih vrsta.
Kao što je već pomenuto, mogu biti amini, iz kojihse izvode kiseline, primarni, sekundarni ili tercijarni amini. Najjedno-
stavniji amini, koji dolaze u obzir, oni su, kod kojih na jednom ili na dva C-atoma vise dva ili više N-atoma, ili u kojima je više N-atoma povezano međusobno, kao u hidracinu. Najvažniji amin te vrste je eti-lendiamin i njegovi polimeri, a naročito, dietilentriamin, trietilentetramin i tetra-etilenpentamin. Najjače dejstvuju po pravilu takvi amini, koji na 1 N-atom sadrže što je moguće manje C-atoma, ali neki put imaju i duži lanci preimućstvo kao ra pr. što se javljaju u diaminopropanu, diaminobutanu ili diaminopentanu, ako je na pr. potrebna naročito mala isparljivost, ili ako se želi rastvorljivost u uljima.
Kiseline se iz tih amino jedinjenja, mogu proizvoljno izvoditi. Na pr. dolaze u obzir karbonske kiseline, koje se izvode iz jednobaznih kiselina alifatičnog reda, kao sirčetne kiseline, propionske kiseline ili buterne kiseline, ili iz dvo- ili višebaz-uih kiselina na pr. iz malonske kiseline, ćili-barske kiseline, ili njihovih homologa ili iz trikarbalilne kiseline, ili iz mono- ili polioksi-kiselina, kao mlečne kiseline, (3-oksibuterne kiseline, vinske kiseline ili limunske kiseline, ili iz ketoki-selina kao što je CH^CO.COOH, ili •z nezasićenih kiselina, kao maleinske kiseline. Takode mogu i aminokiseline, koje već sadrže jednu običnu ili supstituisanu aminogrupu, služiti kao osnovne sup-stance za kiseline, koje se upotrebljuju prema ovom pronalasku. Takode i iz aromatičnih jedinjenja, mogu se izvoditi kiseline, koje se upotrebljuju prema ovom pronalasku. U tom slučaju mogu one da sadrže u prstenu, ili lancu sa strane jednu
Din. 20.—
COOH-grupu ili takotle jednu sulfo-, ili neku drugu neorgansku kiselinsku grupu. Isto tako mogu se potrebne supstance izvoditi i iz aromatičnih amina, pri čemu se amino grupa može nalaziti kako u prstenu, tao i u lancu sa strane. Takođe i iz oksikiselina, kao salicilne kiseline, ili iz halogenskih kiselina, kao hlorbenzoekise-line, mogu se izvesti potrebne kiseline. Dalje, mogu sve te materije da imaju više jezgara, kao naftalin, ili antracen.
Dakle, uopšte uzevši, mogu se te kiseline izvoditi kako iz cikličnih, tako i iz izo-il heterocikličnih jedinjenja, sa jednim lii više prstenova. Naročito pogodne su takve kiseline, koje odgovaraju jednoj od sledečih formula:
Go
N
l\Cs
G,—C-COOH
I
G4
0,
K
03
D
G,—C-COOH
I
G4
G-
N
\Ga
Gj—C—E—COOH
4
Go
/
N
I Gs
G, C—E—COOH G4
Pri tome Gi i Gs pretstavljaju vodonik, ili neku ugljovodoničnu grupu, koja može takode da ima, jednu oksigrupu, ili jednu primarnu, sekundarnu, ili tercijarnu amo-nigrupu, ili karboksilnu grupu, ili više od tih grupa.
Go pretstavlja jednu ugljovodoničnu grupu, koja može sadržati takode jednu oksi-, ili jednu primarnu, sekundarnu ili tercijarnu aminogrupu,, ili jednu karbok-siinu grupu ili više tih grupa.
G4 pretstavlja vodonik, ili jednu ali-fatičnu ugljovodoničnu grupu, koja može
sadržati takode jednu oksi, ili jednu pri-marinu, sekundarnu ili tercijernu aminogrupu, ili jednu karboksilnu grupu, ili više rih grupa.
D i E pretstavlja jednu ugljovodoničnu grupu, koja može sadržati takođe jednu oksi, ili jednu primarnu, sekundarnu ili tercijernu aminogrupu, ili jednu karboksilnu grupu, ili više tih grupa.
Pri svemu ovome, između grupa G , Go, G:., G4, E i D može na proizvoljan način doći do zatvaranja prstenova.
Prema pronalasku, te kiseline upo-trebljuju se u obliku njihovih soli. Za stvaranje soli upotrebljive su sve neor-ganske ili organske baze, koje se za vreme ispiranja gasova i pri tome sledećoj regeneraciji ne talože, čime bi izazvale smetnje. Na pr. olovne soli i druge soli teških metala neupotrebljive su, ako .^e ispira sumporovodonik, pošto sulfidi ispadaju, koji se pri zagrevanju više ne rastvaraju. Mogu se upotrebiti soli slabih neorganskih i organskih baza, na pr. magnezijuma i cinka. Ali uopšte uzevši, preporučuje se, da se upotrebljuju soli jakih baza. Za to su pogodne naročito alkalije i zemno alka-lije, naročito kalijum ili natrijum, ali su upotrebljive i jake organske baze, naročito one sa više N-atoma, kao na pr. tetra-metilamonijev hidroksid, etilendiamin, ili etanolamini. Aka kiselina ima više kise-linskih grupa, onda mogu baze, vezane na pojedinim kiselinskim grupama, da su različite. Mogu se na pr. kalijum i natrijum međusobno menjati, ili neka neor-ganska sa nekom organskom, ili organske baze međusobno. Ako se upotrebljuju organske baze za stvaranje soli, može uz iz-vesne okolnosti da nastupi i zatvaranje prstena između te baze i kiseline.
Na kako se raznoliki način mogu menjati materije, koje se upotrebljuju prema ovom pronalasku, može se videti iz donje tablice u kojoj su navedene neke pogodne soli, naročito one iz najjednostavnijih članova reda masnih kiselina, etilendiamina i njegovih polimera:
1) Kalijeva so Y oksetilamino-a-dieti-lentriaminobuterne kiseline
HO-C,H4-NH-CH.-CH,—CH—COOK
NH—CoH4—NH—CoH4—NHo
2) Natrijeva so a -propilendiamino- e -aminokapronskc kiseline NH,—CR,—CHjj—CH2—CH2—CH—COONa
NH —C8Ha—NHo
NaOOC	COOK
I	I
CH- NH—C..H,—N H -CgH4—NH - C„H4-NH—CH
CH
CH:i
4)	Kalijum-natrijeva-monoetanolamin- đisirćetne kiseline ska so trietilentetrainino- a -propionsko-
NaOOC’
I
CH—NH—C„H4—N—C.,H4—NH—C.,H4—NH—CH.,—COOK
I	I
CH3	C Ho—COOH .. . NHo—C„H4—OH
5)	Kalijum-natrijeva so metilendiami- no-đisirćetne kiseline NaOOC—CHo—NH—CHo—NH—CH2—COOK
6)	Natrijeva so a -dietilentriamino- propionske kiseline
COONa
NH.,—C.,H4—NH—C.,H4—NH—CH
I
ch3
7)	Kalijeva so dietilentriamino-sirćet- ne kiseline
NH,—CoH4-NH-C„H4 NH CH,-COOK
8)	Natrijeva so trietilentetrainino- ći libarske kiseline
NaOOC—CH.,
I
NaOOC—CH—NH—CoH4—NH—CoH.j—NH — CoH4NH2
9)	Kalijeva so metilendiamino-sirćetne kiseline
NH,—CH.,—NH—CH,—COOK
10)	Barijeva so etilendiamino-sirćetne kiseline
NHo-CoH4—NH—CH,—COO—Ba-OOC-CHo-NH—CaH4—NH,
11)	Natrijum-kalcijeva so tetraetilen- pentamino-limunske kiseline
NHo-C„H4-NH—CoH4—NH--CoH4-NH—CoH4-NH-CH—COO\
|	Ca
I /COO/
| \OH
I
CH.,—COONa
12)	Natrijum-kalijeva so etilendiami- no-jabučne kiseline
KOOC-CH-OH
I
NaOOC-CH-NH-C2H4,-NH2
NaOOC CH2 NH-C2H4-NH—CaH4—NH-C2H4-NH-CH2—COONa 14) Natrijeva so dietilentriamino-tri- sirćetne kiseline
NaOOC—CH.,—NH — C.,H4—N —C.,H4- NH-CH„-COONa
I
CH2—COONa
13)	Natrijeva so etil-etilendiamino- disirćetne kiseline
NaOOC-CH2-N-C2H4-NH-CH2-COONa
C2Hr>
16)	Natrijeva so trietilentetramino- sirćetne kiseline
NHj-CoH, NH—CH,—NH—C2H4 NH—Cii,—COONa
17)	Mono-natrijeva so N-(|3-hidrakriI- seline)-hidracina ne kiseline)-N’(etil)-N’-(aminosirćetne ki-
HO—CH -CH.,COONa
I
NH
1
c„h5-n-ch-coqh
I
N H,,
18)	Kalijeva so dietilentriamino-ulja- ne kiseline
NH2-C2H4-NH—C2H4-NH (CHJs—CH=CH —(CH2)7—COOK
19)	Kalijeva so p-dietilentriamino- benzoe kiseline
NHjj—C2H4—NH -C2H4-NH-<ZZ> ~ COOK
20)	Kalijeva so (etilendiamino)-oksi- sirćetne iseline
nh2-c2h4-nh-o-ch2-cook
21)	Natrijeva so (3 -metilendiamino- mlečne kiseline
NH.2-CH2NH-CH2-CH(OH)-COONa
22)	Natrijeva so etilendiamino- fi-me- tilamino-hidrakrilne kiseline
NH2-C2 H4—NH—CH2—NH—CH(OH)-CH2—COONa
23)	Natrijeva so 3-(dietilentriamino)- antracen-2-karbonske kiseline
' -COONa
Y y\J—*NH—C2H4—NH—CaH4NH2
24)	Benzilaminska so etilendiamino- aconaftenkarbonske kiseline
<	>—CH—NH- C2H4-NH.,
/ \ I
\___/—CH — COOH .... NH„ - CHt— <~>
COOH......NM.,—C.,H4—NH2
I
A
I l\
i NHs
V
NH—C2H4—NH— C2H4—NH-C„H4—NH»
26)	Dietilentriamino-tereftalna kiseli- na	?
COOH—NH2
I	I
A	CH2
I
ch2
i-----HOOC N
I I
h2n—ch2—ch2
27)	Natrijeva so dietilentriamino-ciklopen- tan-karbonske kiseline
ĆH„ —CH.,
I " \“
I	CH - COONa
I /
CH2—CH —NH —CoH4—NH—C2H4—NH2
28)	Jedinjenje postalo zatvaranjem prstena, uz ocepljivanje vode, od dietanol-
O
/ \
OC	CH
I	II
HC C—COOH . . . .
\ /
c
I
NH-C2H4-NH
Mogu se upotrebiti i druge materije, kod kojih nisu više na N-atome vezani vo-donikovi atomi, nego samo alkilne grupe i si. One se mogu dobiti kako pomoću sinteze izborom pogodnih jedinjenja, »ako pomoću naknadne promene nesupstitui-sanih materija, na pr. pomoću metiliranja prema poznatim metodama.
Pojedine hemiske individue mogu se upotrebljavati kako pojedinačno, tako i u međusobnoj mešavini. Takode se mogu upotrebiti u mešavini sa drugim sredstvima za ispiranje, naročito sa rastvorima organskih baza i/ili bazno reagujućih soli drugih kiselina. Tako na pr. mogu biti istovremeno u rastvoru prisutne, pored materija prema ovom pronalasku i bazno reagu-
aminske soli etilendiamino-kumaiinske ki seline
C.,H4OH
I'
NH
I
C2H4
juće soli jednostavnih organskih kiselina, iil tercijarni kalijev fosfat, kalijev meta-borat i slične bazno reagujuće materije.
Usled velikog broja materija primen-Ijivih za ovaj pronalazak, mogu se izraditi tastvori svakog baznog karaktera i postignuti proizvoljno nijansiranje bazisno-sti. Postoji mogućnost da se izborom raznih komponenata bazisnost poveća ili snizi i da se moć upijanja rastvora za slabe ga-sovite kiseline menja na željeni način. Na pr. mogu se, ako se pođe od jačih više-baznih oksikiselina, kao što su vinska i limunska kiselina, dobiti slabije bazno reagujući rastvori, nggo kad se pođe od jedne aminokiseline kao što je alanin, uz upotrebu istih amina i iste baze, koja
stvara so. Solizemno-alkalija reaguju slabije bazno od alkalijevih sli, a ostale soli, neorganskih baza reaguju slabije od soli zemno-alkalija. Takode izbor neke aromatične kiseline, naročito neke sa više jezgra, slabi bazni karakter rastvora. Te razlike između raznih materija mogu da budu važne, ako treba da se ispiraju gasovite slabe kiseline različite jačine, odvojeno jedna od druge. Tako će na pr. kod jedne mešavine dimnih gasova, koja sadrži sumporni dioksid i ugljenu kiselinu, rastvor slabo baznog karaktera apsorbovati samo sumporov dioksid, dok ugljena kiselina ostaje nepromenjena, koja se zatim može odstraniti drugim ispiranjem sa jednim jako baznim rastvorom.
Koncentracije tečnosti za ispiranje mogu se birati proizvoljno i upravljaju se u prvom redu prema optimalnim uslo-vima za gas. Po pravilu su koncentracije od 25—40% najpovoljnije. Ali kod teško rastvorljivih materija mogu i slabije, kod lako rastvorljivih jače koncentracije da pokažu naročito povoljno dejstvo. Koncentracija se može birati s obzirom na materijal aparature, da bi se izbeglo na-grizanje materijala, koje bi moglo nastupiti kod određenih koncentraja.
Prema ovom postupku mogu se praktično svi industrijski gasovi prečišćavati od slabih gasovitih kiselina. U prvom redu dolaze u obzir destilcaioni gasovi od ugljena i si.(na pr. kokerajski gas, svetleči gas, gas od švelovanja), zemljani gasovi, gasne mešavine koje nastaju pri reakciji uglja ili ugljovodonika sa va-zduhom, kiseonikom, ili vodenom parom (na pr. generatorski gas, ili vodeni gas), gasovi od termičkog cepanja ugljovodonika (na pr. gasovi od krakovanja), ili otpadni gasovi od hidriranja pod pritiskom, naposletku i dimni i ostali gasovi od izgaranja. Takode gasovi, koji pored gasovitih slabih kiselina sadrže amonijak, mogu se ispirati pomoću sredstava prema ovom pronalasku, pri čemu često i amonijak biva sasvim, ili delimično apsorbo-van od sredstava za ispiranje.
Uređaj, u kome se vrši ispiranje gasa, može se izabrati proizvoljno. Tako se može raditi u kulama za ispiranje, koje imaju proizvoljno punjenje, ili sa mehanički po-kretanim perionicama, kao što su dezin-tegratori, »Feld«-ove perionice, ili Štrede-rove perionice. Trajanje zadržavanja gasova i ostali uslovi ispiranja, kao količina rastvora, raspođela rastvora i temperatura, moraju se prilagodavati prirodi gasa, koji se ispira. Za ispiranje sum-poro-vodonika, uglavnom je potrebno
vrlo kratko trajanje dodira, dok ispiranje ugljene kiseline zahteva znatno duže trajanje dodira. Na taj način mogu se oba gasa, u slučaju da je to potrebno, isprati potpuno odvojeni jedan od drugog.
Dalje se za odstranjenje ugljene kiseline preimućstveno, ako se rastvor drži na povišenoj temperaturi, najbolje između 451’ i 55"C. Osim brze apsorpcije ugljene kisline postiže se još i toplotno-tehničko preimućstvo, pošlo se pri svakom kruženju rastvora štedi zagrevanje do te tempra-ture.
Pritisak, pod kojim s gasovi ispiraju, može da varira u proizvoljnim granicama. Ako gasovi stoje pod povišenim pritiskom onda je ispiranje pri njemu naročito povoljno.
Ako se i gasovi običnog pritiska mogu u svrhu ispiranja podvrgnuti izmeni pritiska, onda će ispiranje pod uvek prisutnim pritiskom, pretstavljati ipak naj-ekonomičniju metodu.
Za regeneraciju tečnosti za ispiranje, preporučuje se, da se sadržina toplote re-generišućih toplih rastvora iskoristi pomoću izmenjivača toplote. Uostalom, regeneracija se može sprovoditi proizvoljno i prema svima poznatim postupcima. Mogu se upotrebiti svi poznati uređaji kao kule i kolone za iskuvavanje. Dalje se regeneracija rastvora može poboljšati pomoću brzog odvođenja oslobođenih gasova, na pr. ako se na suprot rominjajućem lastvoru sprovodi para ili neki čist gas, na pr. azpt. Isterivanje se može vršiti ili pomagati takode pomoću para organskih supstanaca, kao što su hlorni derivati parafina, ili benzol. Da bi se na pr. poslednji ostatci nekog apsorbovanog gasa isterali iz nekog rastvora, može se takode sprovoditi u suprotnom pravcu i neki drugi gas, na pr. ugljena kiselina, koja i sama u izvesnim količinama biva apsorbovana. Za zagrevanje rastvora, mogu da služe proizvoljni izvori toplote, na pr. direktno ili indirektno grejanje s parom, takode sa returnom parom, direktna vatra, topli gasovi, kao dimni gasovi ili drugi topli medijumi. Takode se može pritisak proizvoljno birati pri regeneraciji. Za kiseline, koje se teško isteruju preporučuje se, da se radi pod pritiskom, pošto se na taj način povišava tačka ključanja tečnosti i prouzrokuje brže odvajanje gasovitih slabih kiselina. Može se takode isterivati i pod smanjenim pritiskom sa odgovarajući smanjenom temperaturom. Da bi se svaki trag ponesenih baznih sredstava za ispiranje zadržao, preporučuje se, da se pobrine za dobru deflegmaciju odlazećih
para, da bi se eventualno poneti bazni de-lovi vratili natrag u tečnost za ispiranje. Kao rastvorila sredstva za materije, upo-trebljene prema pronalasku mogu služiti \ odeni ili bezvodni medijurni. Bezvodna i nehidratazirajuća rastvorila sredstva mogu pri tome da se iskoriste i za specijalne ei'ekte, na pr. za istovremeno odstranjivanje iz gasova gasovitih slabili kiselina i lako otparljivih organskih jedinjenja, na pr. benzola. Takode se mogu upotrebiti proizvoljne mešavine nehidratizirajućih rastvornih sredstava.
Uređaji, koji služe za ispiranje i za re-legeneraciju tečnosti za ispiranje izrađuju se probitačno od uobičajenih tehničkih metala. Mnogo se preporučuje oblaganje uređaja sa malterom, ciglama otpornim na kiseline, kitovima ili drvenom oblogom, da bi se postigla pojačana zaštita metala, naročito spram mehaničkih uticaja. Uopšte, mogu se upotrebiti uređaji od gvožđa, naročito ako se ispira sumporovodonik, koji kako izgleda, vrši neko zaštitno dejstvo na materijal uređaja. U drugim slučajevima može se sa preimućstvom upotrebiti rluminijum Takode se mogu upotrebiti i tehnički poznate legure na pr. silumin, ili V ,A-čelik.
Ovaj postupak ima naročito preimuć-stvo stoga, što se taloženja čvrstih materija za vreme ispiranja gasova i za vreme regeneracije tečnosti za ispiranje uopšte ne vrše, ili samo u sasvim maloj meri, tako da se ne treba bojati od zapušavanja, ili od drugih mehaničkih smetnji u uređaju, čak i pri jakoj zasićenosti tečnosti za ispiranje sumporovodonikom, ugljenom kiselinom, ili cijanovođoničnom kiselinom. Dalje preimućstvo je velika apsorpciona sposobnost rastvora, koje je delimično prouzrokovano time, što su rastvori manje viskozni i redi i stoga se mogu upotrebiti u relativno jakoj koncentraciji. Tako se na pr. tri natrijeva so dietilentriamino trisir-ćetne kiseline, može upotrebiti u 45%-nom rastvoru.
Primer 1.
U jednom uređaju za pranje nalazi se 45%-ni rastvor dinatrijeve soli dietilentri-aminodisirćetne kiseline, koji je regeneri-san pomoću energičnog iskuvavanja (Sp. tež. 1. 255). Ako se kroz aparaturu sprovodi pri 20oC u toku od jednog sata na litar rastvora 300 litara nekog otpadnog gasa od hidriranja mrkog uglja, koji sadrži 8.5% H.,S (122 gr/m3) i 1.46% CQ2, onda se u toku prvog sata odstranjuje oko
98% BUS i oko 72% od C02. Rastvor se može regenerisati na poznati način, pomoću jednostavnog zagrevanja.
Primer 2.
Za ispiranje jednog gasa, koji sadrži 7 % sumporovodonika upotrebljava se jedan uređaj za ispiranje, kod koga gas kroz jedan miran rastvor prolazi u najfinijim mehurićima. Pri upotrebi od 1 m342%-nog rastvora dinatrijeve-monoralijeve-soli dietilentriamino trisirćetne kiseline (sp. tež. .1220), odstranjuje se (ispiranjem) sumporovodonik pri brzini gasa od 300 m3 na sat. Pošto je apsorpciona moć rastvora is-cprljena, može se rastvor regenerisati na poznat način, pomoću zagrevanja.
Primer 3.
U jednom uređaju za ispiranje, kao u primeru 2, prečišćava se jedan gas, koji sadrži 5% ugljene kiseline. Kao tečnost za pranje služi 30%-ni rastvor dinatrijeve soli trietilentetramino -disirćetne kiseline, koji ima spec. tež. 1.20. Pri upotrebi od 1 m3 dobro iskuvanog rastvora i pri prolazu od 300 m3 gasa za jedan sat, a na temperaturi apsorpcije od 20°C, odstranjuje se ugljena kiselina. Regenerisanje tečnosti za pranje, vrši se pomoću jednostavnog zagrevanja i uduvavanja pare.
Primer 4.
U tehničkom uređaju za pranje, sa prostorom za pranje od 1.96 m3, radi se sa 40%-nim rastvorom kalijeve soli trietilentetraminomono-sirćetne kiseline (sp. tež. 1.141). Gas namenjen ispiranju sadrži 28.2%	C0.2. U prostor
za pranje rominja na 1 sat 1.5 m3 rastvora od 50°C, dok u toku jednog sata ide 168 m3 gasa nasuprot padajućem rastvoru i gas se prečišćava do krajnje sadržine od 0.5% CCU. U krajnjoj trećini dobija kula jače mlazeve rastvora, pošto se tečnost koja je već prošla kroz kulu (prepumpava) vraća natrag u količini od 10 m3 na 1 sat. Pri tom rasporedu dovodi se onaj u gornjem delu kule već poluzasi-ćeni rastvor, u dodir sa svežim gasom, bogatim ugljenom kiselinom, pri čemu se za-sićuju do krajnje mogućne granice. Ras tvor ide sa sadržinom od 52.7 vol. C02 /vol rastvora kroz izmenjivač toplote i u-ređaj za iskuvavanje. gde se regeneriše. Odatle izlazi sa sadržinom gasa od 21 vol. C02/vol rastvora i vodi se natrag ponova za ispiranje gasa.
Primer 5.
Primer (>.
U uređaju za pranje opisanom u primeru 2, prečišćava se gas koji ima 5% ugljene kiseline ođ iste. Kao tečnost za pranje služi 30%-ni rastvor natrijeve soli di metiletilendiaminooksipropankarbon-ske kiseline
CH:i\ /Cf-L—CH2—NH
Ćh2
I
CHOH
I
CHo—COONa
Mesto tog proizvoda može se upotre-biti jedna so sa odgovarajućom formulom:
N
C H.j /
Dimni gas, koji sadrži sumporni dioksid, ispira se u jednoj kuli za pranje u pro-tivstruji sa 30%-nim rastvorom kalijeve spli trioksetiletilendiaminomonosirćetne kiseline, koja ima formulu:
HO—C.,H4
ho-c:h4
>n-c;!h4-n<
c.,h4-oh
CH.-COOK
Rastvor pri tome upija u sebe na litar 40 litara sumpornog dioksida, koji se može isterati pomoću zagrevanja rastvora na ključanje. Tako regenerisana tečnost za ispiranje, upotrebljava se ponova za obradu dimnog gasa. Gas se dalekosežno očiš-ćava od sumpornog dioksida.
Patentni zahtevi:
CH.,—NH—CH„—CH..N
I
CHOH
CH;f
ch3
CH.-N-CH.COONa
CH;i
Pri upotrebi od 1 m3 dobro iskuva-nog rastvora i pri prolazu od 300 m3 gasa na sat, a na apsorpcionoj temperaturi od 20u, odstranjuje se praktički potpuno ugljena kiselina iz gasa. Regenerisanje tečnosti za pranje vrši se pomoću jednostavnog zagrevanja uvođenjem pare.
1.	) Postupak za hemisko ispiranje slabih gasovitih kiselina iz gasova pomoću alkolno reagujućih tečnosti za ispiranje, naznačen time, što se kao tečnosti za ispiranje upotrebljuju rastvori soli aminoki-selina, koje se izvode iz jednog primarnog, sekundarnog ili tercijarnog amina, koji sadrži najmanje dva azotna atoma.
2.	) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se kiseline izvode iz etilenđi-arnina ili njegovog polimera ili derivata.
3.	) Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što je baza soli jedna alka-lija ili zernno alklija, ili neka jaka organska baza, primućstveno jedna takva sa više azotnih atoma.