год. VII. LETO A. Бевоншект., Пловдпвх. — A. Bezenšek, Plovdiv. Пловдивђ, маргв M'bcenT. 1896. Celje, meseca marca. ПРЂГЛЕДЂ — PREGLED. Бр. 1. — Br. ?. I. СТЕНОГРАФТј — STENOGRAF: 1. Графологил и стенографпл.......................................................21 2. Hrvatska stenografija, priredio F. Magdić. Ocjenjuje prof. M. Vamberger. ... 23 3. Биографпп на заслужни Славлни — Životopisi zaslužnih Slovanov. — Бпјогра-фије заслужних Словена. — Životopisi zaslužnih Slavena: a) Спира Калик...............................................................30 4. СтенографическИ новпни — Stenografske novine — Стенографске вести —■ Stenografske viesti.............................................................31 о. Шгослазннска стенографил — Југословенска стенографија ... ... 32 6. Jugoslavenska stenografija — Jugoslovanska stenografija ... 33 7. On, странство. Iz stranoga svieta. Ив странога света. Iz drugih dežel . . . 30 8. Кипжовносп,. Književnost. Кн.ижевност. Književnost.............................30 9. Listnica uredništva............................................................30 II. СТЕНОГРАФИЧЕСКА ПРИТУРКА — STENOGRAFSKA PRILOGA: 10. Naša zvezda, zložil Simon Gregorčič..........................................9 11. Графологшг и стенографил....................................................10 12. Demografija južnih Slavena................................................. 1- 13. Dr. Josip Zmagoslav Ribič (Dalje)...........................................13 14. Дубровнпку, OT кнева Николе I. (Свршетак)...................................14 13. Majčine oči, spjevao Andrija Palmović........................................13 10. Блдллце на стенографиата — Bodočnost stenografije............................10 17. Listnica uredništva........................................................ 10 III. СТЕНОГРАФИЧЕСКИ УЧЕБНИ ПИСМА — STENOGRAFSKA UČNA PISMA — СТЕНОГРАФСКА HACTABHA ПИСМА — STENOGRAFSKA NASTAVNA PISMA: 18. llpiiM-bpii — Primeri ea —a—.........................5 Јф* НастошциП opofi ce псиршца н до нћкои стари г-да абонати, които ва тави година огце несљ пр^дплатили списанпето. — Които ни длт>жп omt ва минллата годпна, нека поба.рва да внесе надлежната сумма. Navzoči broj se pošilja tudi nekim starim gg. naročnikom, kateri za to leto ši niso plačali naročnine. — Kdor nam je še na dolgu za lansko leto, najizvoliskoro dotično svoto poslati. Графологил и стенографил. (Прод,влженив.) • ЈаконптЋ на графологилта иматт> сила за всичкитФ. народи и за mcii4kht1i азбуки. Стенографилта, колто е произлФзла отх обикно-венното писмо, представллва вч> кондензирана форма обикновенното писмо, и естественное, че могжтч. и на нел да се прилагатв законитћ на графологилта. Стенографилта иска да ни избави отч. всички из-лишни украшенил и добавленил, като отч> кавички, тирета, черти и. пр. каквито вч> обикновенното писмо мозке да направи всФкои както иска, нч> вт> стенографилта тг[; не бива да се ер1ицатл, понеже всћко добавление би могло да има за елФ.дствие криво тч>лкование. Обикновенното писмо прилича на една стара госпожа сч> шпроки дрф>хи и вее вч>зможни труфила, a стенографилта е неината млада 6'врзонога дч.1церл вч> тгћсенч> простч. косткшгб. Бљ при всичко това има вч> стенографилта сжгцит^ различил на ржкописитФ; както вч> обикновенното писмо: на пр. които е навшснжлч. вч. обикновенно писмо да пише на голФ.мо и вгб широки редове, тои me направи елмцото и при стенографилта; a които е навикнжлж на тФсно у дребно обик-новенно писмо, тои ш,е употрФблва еалции начшгБ и при стенографилта. Които получава много писма, me забФл^жи тутакси при пжрвии погледЂ на адресеа, отч> кого е писано нФлсое писмо: единил пише широко и голФмо, другил — дребно и тФ>ено. третии — фино и бч>рзо, четвжртии — едро и прот^гнжто, петии — чисто и лсно, шестии — искривлва така знаковетФ, тото написаното едвамч* може да се про-чете. Това си струва както за обикновенното писмо, така и за стено-графилта. Всички тгћзи резултати, ка.мл които може да се прибави ome отвФсно и полегато писание, пазение на линилта, или минавание иадч. или подч. нел, и вч> обш,е цФ>лии начинч. на СЂСтава на писмото, наи-сетнФ и широки или тФ>сни крашца на книгата и т. п. даватж на графолога признаци, отч. които може да вади своитФ. закличенил. Тукч> не могж да излагамч. на пространно законитФ. на графоло-гшгга; само нгћкои отч> тФ>хч> искамч> вч> кратцФ да раскажж. Както вч> обикновеннии животч. единч. хладенч. и безчувственч> человФкж се дч>ржи равно и исправено, a онзи, вт>рху когото влиллтч, чувствованилта, се наклонлва по-вече наггрфдч>, така и вч. писмото хладнии человФкЧ) пише по-отвестно, a чувствителнии по-полегато. Студеното отв^сно писмо означава студенв егоистически характер'1.; a полегатото споредг степенвта на наклонноствта си означава, че има чувствукнце сврдце, че е наклоненч. кгвмгв страстит^ и че е твљрд^ осФтителенв. Писмото, расположено хармонически, означава бистрч. развитч. умт> и разбраноств, a нехармоническото означава раз-бхркана глава или грубоств. Отгв гол^мото писмо може да се заклшчи на гордоств. великодушие, благородство; a огв малко писмо хитроств, дребничавоств и осћтителноств. ТакЂвч. почеркЂ, които показва из-вгвнредно богати движешш, посочва на фантазил, на радоств, на мечтателноств. Ако нФкои се вхзкачи отђ редвтЂ нагорФ. това е си-гуренЂ знакг, че тои радостно се стрФми кч.мч. напрФдЂка и че има честолибие; a които отива надолу, означа малодуише, плачевноств и даже меланхолил. Скжперникгтгв пише всћкога дребио и тФсно, тои оставл или никакви, или само тФсни крашца; разсипникЋТЂ пише голФмо, тои не спестлва нито врФме нито мастило, и хвврлл думитФ> безгрижно вгврху книгата. Ако има краи отгв дгћсно и отч> лгћво. това показва смисвлв за хубавото. Лицата, които пишатв буквитФ на една дума раздФлени, тФ> обичатч, да наблгодаватЂ нФ.шата и лвленилта, които имв се испр^чвагв, разглеавдагв ги тоже отдФлно, a не ги сравнлвагв помежду си; тФ> се вдч>лблватЂ вђ една работа и дохож-датл. полегка a сигурно ктвмч. сволта цгћлв; тФ носшћшаватв нови идеи и теории, a често не достигатгв по-вече огв самото си размиш-ление. Напротивч. лицата, които свчфзвага не само буквитФ, нч> и цФли думи, схвашатгв всичко живо, сравнлватч. отд'ћлнитг1; лвленил и гитуратч. вч. свржзка; т'ћ не сж теоретици, нч. по-вече практили. Ako ржкопиевтЂ показва само нФ.кои раздф.лени букви между други сгвединени, тогазч. писателвтЂ е от'в чабти идеалиств, отгв части ре-алисгв, теоретшсв и практикЂ. — Които е тв'врдф откровенч., тои отварл буквитФ тамгв, гдФто трФбва да бжджтх затворени; нч> едингв не-откровенЂ прави противното: тои затварл всичко. Ако се ср1ш;нљтгв по-вече сФнчасти черти отч> влакнасти, това значи, че пишунџга има силна волл; a при писецч. отч. слаба волл се лвлватч. по-вече влакнасти черти. Подвижноствта и 6'врзината се показвагв вгв пееднаквата ви-сочина на буквитФ. Онзи, които пише голФши главни букви, показва, че е самостолтелен'в и че знае да се бладФе сгв ггвлна сигурноств; a ако главннтФ. букви сж особенно голФ.ми и елегантно написани, това посочва, че има у него смисвлв за хубосттв. Които обича сензу-елното и наслаждението, тои прави лки черти, a които е трФзвенгв, прфдпочита 'ГбнкитФ. Оизи, които означава внимателно всФка една точка и кратка, е прФдпазли†и обича реда, a гдФтолипсватгв тил н1ица, подразбира се иередовноств и лФнивоств. Ако употрфблва много вгвскли- цателни, то означава вхобразкение, вЂодушевление, естественно или пр-1;калено, ентузиазмч. и фантазил. Отд1;л11 итФ> букви, както Д, М и Р и. пр. игралтв вч> графологилта важна ролв, сллтцо така и оконча-телшггћ черти. A подписит^ сами no себе си сж малки портрети, гдФто особенно важна ролв игралтч. тљи нареченитФ „manupropria“ на крал. СлФдователно графологч>тгв трФбва при испитванието на едингв почеркч. да постанови прФди всичко обш,итгћ знакове. които вђ стено-графилта сљ сжгци както и вч> обикновенното писмо. еир1;ч1. широчина, височина, посока и правилноств на писмото; второ, трф.бва да наблшдава отдФлнитФ. знакове, които вч> стенографилта се намиратт. само нФколко, оиргћчг. думитФ, буквитФ, прФпинате.шитФ, знакове, подшкжгб и цклата форма на писмото; a трето, тркбва да евбере всичкитФ отч. отдФ.лнитФ наблгоденил получени резултати вђ една пч.лна характерна картина. (Сл4два.) Hrvatska stenografija (sustav Gabelsbergerov). Priredio Franjo Magdič, profesor kr. vel. realke u m., ravnatelj saborskog stenograf-skog ureda, stručni izpitatelj kr. izpitnog povjerenstva za učitelje stenografije, predsjednik hrvatskog stenografskog društva u Zagrebu. Treće preradjeno izdanje. Kruto vezana stoji 1 krunu 80 Ш. Zagreb 1895. Troškom i nakladom kr. hrv. slav. dalm. zemaljske vlade. Autotipografski tisak Jul. Huhna u Zagrebu. Ocjenjuje prof. Mijo Vamberger. (Nastavak.) ^ischeri — otac i sin — kažu: stenografski su znaci temelj, na kojem počiva cijeli sustav; oni su u stenografiji to, što su kod svake zgrade temeljni zidovi. Hoćemo li, da zgrada bude solidna i trajna, onda treba svu pažnju posvetiti ovim zidovima i za nje porabiti najbolju i najsigurniju gradju. Stenografski se znaci ne smiju birati po miloj volji, već se moraju prije postaviti načela, pa na njimi oprobati znaci. Za to i jest Gabelsberger na taj dio svoga sistema uložio svu svoju snagu, znanje i marljivost. Da vidimo, kako je u tom pogledu u Magdićevoj najnovijoj stenografiji. Pošto on ne postavlja nov sistem, već udešava Gabelsbergerov za hrvatski jezik, sasvim je prirodno, da nije njegova zadaća, da iz- misija nove znakove, već da Gabelsbergerove što bolje priudesi našemu jeziku. Tako su radili svi ostali Slaveni, kad su poprimili Gabelsber-gerov sustav, a tako je radio i Magdič godine 1864., 1871, i 1881. Ali se u najnovije vrijeme počeo nešto emancipovati, a to mislim, da nije dobro ni s obzirom na maticu, ni s obzirom na konačnu konsolidaciju hrvatske stenografije. Česi n. pr. ne rade tako. Godine je 1863. kod njih zbor od sedam lica sastavio Tesnopis česky, i u njem postavio alfabet tako stalno, da ga nakon 32 godine nalazimo gotovo nepromijenjena i u prošlogodišnjem osmom izdanju! — Ako su Česi u svom Tesnopisu što ispravljali i usavršivali, činili su to lih u nutarnjoj izgradnji sustava samoga, kako je to tražio razvoj i organizam jezika. Ali od godine 1884. nijesu ni ovdje ništa mijenjali ni ispravljali, tako da je njihovo osmo izdanje slično petomu kao jaje jajetu*, ma da je izmedju jednoga i drugoga proteklo jadanaest godina. Sasvim je protivno u hrvatskoj stenografiji. Magdič je naime pokazivao više stalnosti u alfabetu prvih sedamnaest godina nego li u zadnje vrijeme. Pa dok u češkim školama mogu učenici kod stenografske obuke uporedo rabiti bez ikakve i najmanje smetnje sva četiri zadnja izdanja Tesnopisa češkoga, kod nas to nije moguće niti sa poslednja dva izdanja Hrvatske stenografije, jer je zadnje izdanje znatno prera-djeno i promijenjeno. Pa kad bi sve te promjene doista bile nužne i nesumnjivo bolje, — što po mom skromnom mnijenju, koje ću nastojati da i obrazložim, nijesu — neka bi bilo. A bude li se pokazalo, da te promjene doista nijesu bile nužne niti da su bolje, a što onda? — Odgovor jest: Ili opet novi znaci ili — restitutio in integrum. Tertiuir enim non datur. A hoće li to biti u prilog konsolidacije hrvatske stenografije? — Ta nakon trideset godina morali bi mi u našoj hrvatskoj stenografiji već doći do nekog stabiliteta baremu alfabetu, kad su Česi do toga došli već u prvoj godini, a u slijedećih su deset godina svoj sustav sasvim izgladili. Istim bi putem morali i mi napredovati. Godine 1864. imao bi Magdić velikom pomnjom i obzirnošću u svom «Prilagodjenju» ustanoviti stenografski alfabet — što mu je bilo tim lakše, jer je već imao pred sobom prvo izdanje Tesnopisa češkoga. — A kad bi to jednom bilo učinjeno, onda bi se morali držati toga alfabeta i ne mijenjati ga van u ova dva slučaja: a) ako se pokaže neophodna nužda; b) ako je jasno, da će se s eventualnom promjenom doista nešto i privrijediti. Nema li tih dvaju razloga, onda ne valja dirati u jednom već ustanovljeni alfabet. — Ali ta bi dva razloga mo- * Samo su dasto tiskarske pogrješke ispravljene i tiskani tekst — u koliko je bilo od potrebe — doveden u sklad s litografskim pločicama, sto je sve vrlo tačno i savjesno izvcso Jos. Krondl. rala izbiti na površinu već za onih sedam godina, koje dijele Magdičevo «Prilagodjenje* od prvog izdanja Stenografije hrvatske; ako li je to vrijeme prekratko, onda barem za onih sedamnaest godina, koje dijele «Prilagodjenje» od drugoga izdanja Stenografije hrvatske. Ali se ti razlozi ni u ovo vrijeme pokazali nijesu. — Tek nakon 27 godina, kad je u Zagrebu počeo izlaziti «Stenograf», ili nakon 31 godine, kad je izašlo treće izdanje Hrvatske stenografije da su ti razlozi izbili na površinu! — Je li moguće? — Da vidimo. Dva, odnosno tri su znaka promijenjena u alfabetu Magdičeve Hrvatske stenografije u trećem izdanju: c, z iz. — C je slično prevr-nutomu d, dok su oba prijašnja znaka za c napuštena. Oba su prijašnja znaka za z stisnuta tako, da imaju veličinu srednjega pismena, dok u svojoj prvobitnoj veličini znače sada z, a prijašnji je znak za ž, istotako napušten kao i oba znaka za c. Da kažem svoje mnijenje o tim promjenama najprije u opće, a za tim o svakoj napose. Time što su c i z od velikih postali srednja pismena, poremećen je pravi razmjer izmedju pismena dugih i srednjih, te je ovih sada odviše. — Hrvatski jezik ima 27 slova — računajući ova tri para e i ć, dž i dj, I i lj kao tri slova. — Ako apstrahujemo pet vokala, koje sve označujemo u stenografiji kao mala pismena, ali koji se samostalno vrlo rijetko pišu, ostanu nam 22 konzonanta. Za ove ima Magdič 22 znaka — računajući dvostruke znakove, koje imaju z, ž, j, f, s, t a napokoni č i ć kao jedan znak. — Od ta je 22 znaka 5 malih, 10 srednjih, 7 dugih. — Izmedju srednjih je dakle i dugih znakova u Magdićevoj Hrvatskoj stenografiji u trećem izdanju još gori razmjer nego li u Hiipscherovu nedonoščetu «Panstenographie» (Triest, 1881J! — Tu naime nalazimo 13 srednjih a 11 dugih pismena! — A kako je razmjerje u dugim stenografijama ? — Tesnopis česky ima za 23 konzonanta 6 malih, 8 srednjih i 9 dugih znakova — ne brojeći kod ovih onaj v, koji je sličan njemačkomu znaku za sufiks — heit —. Neću isticati posebice stenografije poljske, gdje se lijepo izmjenjuju znaci mali, srednji, produženi i veliki, niti stenografije ruske, slovenske, slovačke, bugarske i srpske, u kojima je razdioba malih, srednjih i dugih pismena razmjerna. Samo ću još spomenuti razdiobu znakova u njemačkoj stenografiji, gdje imade za konzonante 5 malih, 8 srednjih i 10 dugih znakova. Tako je eto u svim ovdje spomenutim stenografijama Gabelsber-gerova sistema broj dugih znakova veći od broja znakova srednjih; samo je u Magdićevoj Hrvatskoj stenografiji u trećem izdanju broj dugih znakova za tri manji od broja znakova srednjih. Tomu je pako nenaravnomu razmjerju kriva najnovija promjena, odnosno redukcija znakova c i 2 na srednja pismena, jer u drugom izdanju od godine 1881., gdje toga nije bilo, razmjer je izmedju srednjih i dugih pismena bio sasvim isti, koji vidimo i u Tesnopisu češkom, naime 8:9, a taj je po mom mnijenju bolji. Ako li misli Magdič isto, što i Miholić, клаесното училшце г-нт> Панаиотт* Столновт, на другаритћ си огб началото на тек. учебна година. По такт>вт> начпигв, каго иаучатЂ стенографилта нћколко учители и л преподаватч. сетчгћ на ученицитћ си, тл наи-лесно ице се рас-иространлва. За това е твтфд^ похвална шшцилтивата на г на Столнова. — Бт> Габрово пр^подава сте-нографилта г-јгб Стефанч. Пончевт* на 70 ученици. Едшгб сполучливт. опитч* о наиравилт* слиции учителв, като е аахванл,лт» да ирћиодава тоже на нћкои по-вр^ли учеиици o'tb основното учи-лил;е онил части na стенографилта, КОИТО СЉ. ДОСТАННП 8 a T'fcXT>. Тои ни нпше така: „Не малтЈКТ* интере<УБ има стенографилта п за ученици-гћ отт> основното училшце, зашото упражнлва нам^твта вт> д-ћцата, нрави ги наблк)* дателни и точнп4. Ст» това негово мнћние ii ние сме ст»гласни. IZ HRVATSKE. — U »godišnjem izvješću Gabelsber- gerove škole za g. 1896.» nalazimo sliedeće date o stenografiji u Hrvatskoj: hrvatsko stenografsko društvo broji 30 redovnih 41 podupirajući član i 8 ustanovnika. — Na Zagrebačkoj gimnaziji predaje ste-nografiju prof. Jamnicky: u I. tečaju 27, u II. 20 djaka; na realci predaje isti: u I. 18, u II. 9 djaka. U Osjeku na gimnaziji predaje prof. Varičak: u I. 16, u II. 18 djaka; na realci isti; u I. 13 u II. 18 djaka. U Karlovcu na gimnaziji predaje prof. Vamberger: u I trgaju 52 u II. 26 djaka. U Petrinji na preparandiji prof. Pechan: u I. 34 djaka. U Zemunu na realci i trgovačkoj školi prof. Plivelić: u, I. 21 u II. 29 djaka. Na Rieci na trgovačkoj akademiji prof. Pizzetti: u I. i II. tečaju 12 djaka. IZ SLOVENSKIH DEŽEL. — O stenografiji na gimnazijah in realkah, katere obiskujejo Slovenci, posnemamo sledeče podatke iz »Letnika Ga-belsbcrgerjcve šole za 1896» V Celji predava prof. Fietz: v I. stenogr. tečaju 28 v II. 25 dijakov. V Mariboru na gimnaziji prof. Meisel in prof. Jerovšek: v I. stenogr. tečaju 46 v II. 27 dijakov; na realki prof. Fasching: v 1. teč. 31 dijakov. V Ljubljani na gimnaziji prof. Pucskč v I. 83, v II. 53; na realki ravnatelj Junovvicz: v I. 23, v II. 20; na trgovski šoli prof. Brunet: v I. 45 dijakov V Gorici na gimnaziji prof Šantcl: v II 30; na realki prof. Šantel: v II. 5 dijakov. V Trstu na drž. realki ravnatelj Hendrych v I. 22, v II. 10; na drž. gimnaziji prof. Stefanides v I. 38, v II. 24; na italijan-skej realki prof. Demonte: v I. 20, v II. 4 dijake. V Kopru na gimnaziji prof. Battisti: vi. 14, v II 20 dijakov. V Celovcu na gimnaziji prof. Flora: v I. 35, v II. 19; na realki prof. Hamberger: v 1.41, v II. 24 dijakov. V Beljaku na gimnaziji ravnatelj Zeche: v II. 15 dijakov. ИЗ СРЕИЈЕ. — Из Београда примилисмо 9. марта еледећи поаив: Господине! Ha дан ‘26 ов. мес. (трећег дана Уекрса) држаће се у 9 часа пре подне soop ради оснпиања друштва српскпх стенографа у дворани општинског суда. -— Ha томе абору претресаће се п усвојигп дру-штвена правпла и иаабраће се управа. — Одбор, којп je ивабран да правила ииради, има част поаватп вас, да на ovaj вбор ивволите доћи: Чланови одбора: Јован С. Миловавовић, Лава Поповггћ, Настас Антоновић, Милутин Степановић, Војиелав Ј. Лукпћ. КЗгославлнска отенографин — Југословенска стенографија. (Учебни писма.) (Насгавна нисма.) II. II. Ознвчаванпе на гласнитћ. Гласнит^ вт. началото на думитћ обикновенно се исписватч,. A когато предшествува н-ћкол сувгласна, то вт» нел се означава гласната обравовно (символически), сч> исклгочението на „е“, което се всгћкогажв исписва като ттЕ»нка чертпца, които свт>рзва двћ ст»гласни. „А“ се означава обравовно, като се на-дебли скнкага вч» ир^дидушага сч>глас-на*), „о“ като се расшнри- окрлжно-ствта и, „и“ като се вт>8виси, „у“ каго се тури ннско, като слицевр'ћменно се и надебли ир^дшествушцата сч.гласна. (Малч.кч. знакч. се турп цгћлч>, срћдент. и дђлхгђ отт» частп подт> осиовната чарта.) Знаковет-ћ за „ии „уи (љ.) „о“ моглтч* да се сл^ватт* ст» нћкои сч»гласни, ио начпна указант, на стр. 6, 7 и 8 точка 2) на притуркага. A наи-сетн-ћ тамч», гдћто не може да се приложи нито спмволивпранието, нито слћванието, исиисва се гласната. (Примћри^ внждч, вт» иритурката.) A. III ii p o к o c ч> e д и h h e a н и e. 1>а, баба, балч», банкч., барч», басч»; валч., варт>, ваип>; гадч>; данч>, дарч», даи, дама; жаба, жарт>, вабава, Задарт., зарт», ваметч>, засћчент*; лдч>, лкт>, лре; канант., кале, каса; Лаварт^, лазаретт*, лаач»; мама, мавп, маи, макч», макарч., махч», Mapa; Hana, наша, налетч>, нада-ренч., нападт*; uaiia, надч*, паша, надежч* пазарч., иакч», наметч», нангв, napa, насе; радч>, раи, ракт>, ратч», рана, рћка; сала, салама, Седангв, садч*; xairi», хатч,; царч>, цесарч.; 4aft, чакч>, часч», ча^тц чаша; Шабацт*, шахч», шарент*, Шаерч*. •) 11 однр'1» стхгласнитћ „ти н „фи (иотеглено отт. долу на ropb) „аи се исписва. Назначивание гласника. Гласнпци у ночетку речи обично се исписују. A кад стоји сугласник пред гласником, онда се тај претотавља у њем уображено (симболички), осим neu? које се сваки пут пише као танка црта, која веже два сугласника. „Aw се прет-ставља спмболички кад се претходни сугласнпк задебља*), „ow кад се зао-кружи, „и“ кад се стави на висину, nyu кад се стави ниско, (мали знак се стави цео, средњи и дуги нешто под основну црту). Знацн ва „н, у, о“ могу се сливати у један облпк са некојими сугласници, на начпне покааане иа стр. 6, 7. u 8. точка 2) прилога. A uauoKOH, ако гласник не може да се нретстави нитп символички, ннтн може да се слива, онда се испише. (Приморе види у прилогу.) A. Широко сиајаже. Ба, баба, бал, бан, бар, бас; вал) вар, вага; гад, дан, дар, дај, дама, жаба, жар, 8абава, Задар, зар, вамет, аасечен, јад, јак, jape; каваи, кале, каса; Лава]), лаварет, лаа; мама, мава, мај, мак, макар, мах. Mapa; Нана, наша, налет, надарен, напад; напа, вад, иаша, падеж, павар, пак, намет, пак, napa, насе; рад, рај, рак, рат, рана, река; сала, салама, Седан, оад; хан, хат; цар, цееар; чај, чак, час, част, чаша; Шабац, шах, гаарен, Штајер. *) Посло еугласника „т“ и „ф“ (цовучено од долу на rope) се „а“ исписује. t Jugoslavenska stenografija — (Nastavna pisma.) II. Naznačivanje samoglasa. Samoglasi u početku rieči obično se ispisuju. A kad stoji suglas pred samo-glasom, onda se taj naznačuje uobraženo (simbolički), osim «e», koje se svaki put piše kao tanka crta, koja veže dva suglasa. «A» označuje se simbolički kad se pred-iduči suglas zadeblja*), «o» kad se zaokruži, «i» kad se stavi u visinu, «u» kad se stavi nisko, (mali znak se stavi ceo, srednji i drugi nješto pod osnovnu crtu.) Znaki za «i, u, o» mogu se stapljati u jedan oblik sa nekojimi suglasi, na načine pokazane na strani 6, 7 i 8 točka 2) priloga. A napokon ako se ne može označiti samoglas niti simbolički, niti stapljanjem onda se ispiše. (Primere vidi u prilogu.) A. Široko spajanje. Ba, baba, bal, ban, bar, bas; val, var, vaš; gad; dan, dar, daj, dama; žaba, žar, zabava, Zadar, zar, zamjet, zasječen, jad, jak, jare; kazan, kale, kasa; Lazar, lazaret, laz; mama, maza, maj, mak, makar, mah, Mara; Nana, naša, nalet, nadaren, napad; papa, pad, paša, padež, pazar, pak, pamet, pan, para, pase; rad, raj, rak, rat, rana, reka, sala, salama, Sedan, sad; hap, hat; car, cesar; raj, rak, čas, čast, čaša; Šabac, šah, šaren, Štajer. • *) Posle suglasa «t» i «f» (povučeno od dolu na gore) se «a» ispisuje. Jugoslovanska stenografija. (Učna pisma.) II. Naznače vanje samoglasnikov. Samoglasniki se v početku besedi navadno izpisujejo. A kedar stoji soglasnik pred samoglasnikom, tedaj se ta naznačuje obrazovno (simbotično), razven «e», katero se vsikdar piše kot tenka črta, ki veže dva soglasnika. «A» označuje se simbolično tako, da se (predhodni soglasnik nadebelji, «o» da se zaokroži, «i» da se stavi bolj visoko, «u» da se položi bolj nizko (mali znak se stavi cel, sređen in dolg nekoliko pod osnovno črto). Znaki za «n, u, o» morejo se stopiti v jedno obliko z nekaterimi soglasniki, po načinu pokazanem na str. 6, 7 in 8 toč. 2 priloge. Na posledek ako se samoglasnik ne more označiti niti simbolično, niti s stap-janjem, tedaj se izpise. (Primere glej v prilogi.) A. Široko spajanje. Ba, baba, bal, ban, bar, bas; val, var, vas; gad; dan, dar, daj, dama; žaba, žar, zabava, Zadar, zar, zamet, zasečen, jad, jak, jare; kazan, kale, kasa; Lazar, lazaret, laz; mama, maza, maj, mak, makar, mah, Mara; Nana, naša, nalet, nadaren, napad; papa pad, pasa, padež, pazar, pak, pamet, pan, para, pase: rad, raj, rak, rat, rana, reka, sala, salama, Sedan, sad; hap, hat; car, cesar; raj, rak, čas, čast, čaša; Šabac, šah, šaren, Štajer. Izza soglasnikov «t» in «f» (povlečeno z dolaj na gore) se «a» izpisuje. Ara, Лдам'1,, Арап, Ана; тата, пета, ета, Зета, тамч>, лћта, Фанарч,. TicHo и шпроко свединнвание. Брада, орат’1,, брана, врана, врата, град-в, граната, греда, драма, драп., Вардарг, чардакт>, зракч,, кралв, креда, K-pai-h, краД1)1ч,. мракч>, мразт,, мрежа, прап,, npa,ii,,n>, праменч,, прахч*, прасе, прћпека, (■]гр.да, срамч., трћека, 'грапд,. rpar'b. етража, стр^ла, страна, фракч,, храна, шрапнелв. — Два, жвалч., званч,, тварв, хвала, Шваба, сватч.. — Гласч,, глава, гладч,, златенг, плавт., илачт,, c.’iao't, слама, сланч,, сластв, хлад-в. — Знакт., магнетв, мандатгв, вћнчант,. — Скала, скаче, маска, ниска, емрадт., eiiac'B, Mape. — Нафта, кафтанч.. И 1) Кихч,, лига, лим-в, лпиа, риба, Римч>, сигла, сипа, ситент,. — Видч,, Вида, 1'иб'Б, пивнгб, питамч,. — Бичч>, Бихачч,, Пива, Миха. 2) Вика, виев, вииа, висгб, динарч>, дика, кади, внди, седп, пави, гази, тнхд., Тиса, тица, нити, етиди, мћсти, вкети, части, финч,, чистч>, хшка, рифч,. 3) Динамитт,, литерч., лице, Мита, пита, мамица, бабица, Марица, лепеница, Даница. 4) Бисерч>, вила, лнла, лика, жила, мила, аима, кирч>, киселина, лира, листч>, Милан-i., Mnp'ii, пиле, пише, рисч>, шп-рина, тишина, жилица, Милица, Вели-мирч>. — Иваич,i Ида, идеја, инакч,, Ирие; пили, вили, bumu, рћки, шири. Т&сно н широко сч.единавание. Бистрица, брига, брнгада, брилантч,, грнва, Гривица, Дрина, кривч>, крпаа, критикч,, клшгб, млинч., прћписч., слина, сличент., трица, Хрнбарч,. (СлЉдва.) Ara, Адам, Арап, Ana; тата, пета, чева, Зета, там, лета, Фанар. Тесно и широко спајање. Брада, брат, брана, врана, врата, град, граната, греда, драма, драг, Вар-дар, чардак, зрак, крал>, креда, крас, краден, мрак, мраз, мрежа, праг, ирадед, праменч,, нрах, ирасе, иреиека, среда, сра.ч, треска, траи, траг, сгража, стрела, страна, фрак, храна, шрапнел. — Два, жвал, зван, твар, хвала, Шваба, еват. — Глас, глава, глад, влатен, план, плач, слаб, слама, слан, слает, хлад. — Знак, магнет, мандат, венчан. — Скала, скаче, маска, ниска, смрад, спас, Mape. — Нафта, кафтан. И 1) Ких, лпиа, лнм, лпра, рнба, Рим, сигла, сипа, ситен. — Вид, Вида, гиб, пијан, питам. — Бич, Бихач, Пиза, Миха. 2) Вика, вис, вина, вист, динар, днка, кади, види, седи, пази, гази, гих, Tuca, твца, вити, стиди, местп, весги, части, фин, чист, хижа, риф. 3) Динамит, литер, лице, Мита, пита, мамица, бабица, Марица, лепенпца, Даница. 4) Бисер, вила, лила, лика, жила, мила, зима, кир, киоелина, лира, лист, Мнлан, мир, ниле, пише, рис, ширина, тишпна, жилица, Милица, Велимир. — Иван, Ида, идеја, инак, Ирис; пилн, вили, зими, реки, шири. Te eno н широко спајање. Бистрцца, брига, бригада, брпљант, грива, Грнвица, Дрина, крив, криаа, мритик, клин, млип, препис, елина, слпчен, трица, Хрибар. (Наставиће се). Aga, Adam, Arap, Ana; tata, peta, četa Zeta, tam, leta, Fanar. Tjesno i široko spajanje. Brada, brat, brana, vrana, vrata, grad, granata, greda, drama, drag, Vardar, čardak, zrak, kralj, kreda, kras, kraden, mrak, mraz, mreža, prag, praded, pramen, prah, prase, prepeka, srieda, sram, treska, trap, trag, straža, striela, strana, frak, hrana, šrapnel. — Dva, žval, zvan, tvar, hvala, Švaba, svat. — Glas, glava, glad, zlaten, plan, plač, slab, slama, slan, slast, hlad. — Znak, magnet, mandat, vjenčan. — Skala, skače, maska, niska, smrad, spas, Mars. — Nafta, kaftan. I. 1) Kih, liga, lim, lipa, riba, Rim, sigla, sipa, siten. — Vid, Vida, gib, pijan, pitam. — Bič, Bihać, Piza, Miha. 2) Vika, vis, vina, vist, dinar, dika, kadi, vidi, sjedi, pazi, gazi, tih, Tisa, tica, niti, stidi, mjesti, viesti, časti, fin, čist, hiža, rif. 3) Dinamit, liter, lice, Mita, pita, mamica, babica, Marica, lepenica, Danica. 4) Biser, vila, lila, lika, žila, mila, zima, kir, kiselina, lira, list, Milan, mir, pile, piše, ris, širina, tišina, žilica, Milica, Velimir. — Ivan, Ida, ideja, inak, Iris; pili, vili, zimi, rjeki, širi. Tjesno i široko spajanje. Bistrica, briga, brigada, briljant, griva, Grivica, Drina, kriv, kriza, kritik, klin, mlin, prepis, slina, sličen, trica, Hribar. (Sliedi) Aga, Adam, Arap, Ana; tata, peta, četa, Zeta, tam, leta, Fanar. Tesno in široko spajanje. Brada, brat, brana, vrana, vrata, grad, granata, greda, drama, drag, Vardar, čardak, zrak, kralj, kreda, kras, kraden, mrak, mraz, mreža, prag, praded, pramen, prah, prase, prepeka, sreda, sram, treska, trap, trag, straža, strela, strana, frak, hrana, šrapnel. — Dva, žval, zvan, tvar, hvala, Švaba, svat. — Glas, glava, glad, zlaten, plan, plač, slab, slama, slan, slast, hlad, — Znak, magnet, mandatj venčan. — Skala skače, maska, niska, smrad, spas, Mars. — Nafta, kaftan. I. 1) Kih, liga, lim, lipa, riba, Rim, sigla, sipa, siten. — Vid, Vida, gib, pijan, pitam — Bič, Bihač, Piza, Miha. 2) Vika, vis, vina, vist, dinar, dika, kadi, vidi, sedi, pazi, gazi, tih, Tisa, tica, niti, stidi, mesti, vesti časti, fin, čist, hiža, rif. 3) Dinamit, liter, lice, Mita, pita, mamaca, babica, Marica, lepenica, Danica. 4) Biser, vila, lila, lika, žila, mila, žima, kir, kiselina, lira, list, Milan, mir, pile, piše, ris, širina, tišina, žilica, Milica, Velimir, — Ivan, Ida, ideja, inak, Iris; pili, vili, zimi, reki, širi. Tesno in široko spajanje. Bistrica, briga, brigada, briljant, griva, Grivica, Drina, kriv, kriza, kritik, klin, mlin, prepis, slina, sličen, trica, Hribar. (Dalje) Отгб странство. Iz stranoga svieta. Из странога света. Iz drugih dežel. — Равлични германскн стено-графически системи се ивучвахж. иркзт, 1895. г. отч» 85.583 ученићи и ученички (за 4321 ио-вече огч> колкото презт. 1894 г.) отч» т'ћхч» се падатт, на стран-ство 24.868, a на Германил 60.715. — ЈВсичкптћ стенографически дружестиа бролтгБ 67.706 члена (sa 7933 но-вече оп» пр. год.) Отч» тћхт* жив-клтт. В1» Германил 54.040, a вч. странство 12.696 души. — Тил цифри говорлтт. нс-кра-снор^чиво отч> всккии ораторт* вч, иолвата на стенографилта н доказвап>, че тл се распространлва отч> денв на денБ все по-вече между интелпгентната класса вт» вападната Европа. За това 1це бл^де твт>рд]> ум^стно, и ние да се погрижимч> но-вече sa неиното распро-странлваиие вч» страната ни н между нашит-ћ братл. — Slavni župnik Kneipp je stenograf in sicer že od 1 1850, po Gabelsber-gerjevem sestavu, tako da je mogoče ž njim stenografski dopisovati. On tudi rabi večkrat stenografijo pri svojem obilem dopisovanju, kajti s tem si prihrani mnogo dela in časa. Ko je imel svoje predavanje v Lucernu, dne 28. novembra m. 1. rekel je, da je že kot dijak svoje zvezke spiso-val deloma v navadnem, deloma v stenografskem pismu. «Sedaj pa — dostavil je — uči se v našcj domovini (Bavariji) vsak dijak stenografije, kar je tudi popolnoma umestno* » Книжовностб. Književnost. Книжевност. Književnost. — Tčsnopisnč Listy, tečaj XXIV br. 2) imajo sledeče članke: Društvene vesti. Literaura: »Tesnopisne Zabavy», izdaje in ureduje Jos. Mach. Tečaj II. Re_ feruje prof. dr. Alojs Herout. — Znanstveni zbor tesnopisni. Pravila središnjega društva čeških stenografov. Red znanstvenega zbora tesnopisnega. Razne stvari. — Стенографске бедешке o еедницама ванредне народне скупштине, савване указом његовог величанства краља 16. јуна 1895, a дрзкане у Бео-граду 1895 године. Београд, штампано у крал,. српској државној штампарији 1895. Вел. 8°. етр. 946. LISTNICA UREDNIŠTVA. — G. A. P. Želite, da Vam objavimo nekatere pravopisne načine, posebno v takih besedah, kjer se nahajajo dolgi znaki, katerih ni lehko spretno med sebo spojiti. Znano je, da se lehko v takih slučajih dolgi znak malko skrajša, ali pa da pro-meni svoj navadni položaj; n. pr. skrajšuje sc «t», a «s* se postavlja nad osnovno črto. Cel6 začetno *c» sme se postaviti na kraj besede, n. pr. čitalnica; (v tem slučaju se izrazi zlog «ic» sč stapljanjem). Zlog «it» se tudi izrazuje sč stapljanjem, a «iti» z dvojnim stapljanjem pred «t» in za njim, tako da dobi obliko senčnatega «t*. — Vlastna imena naj se pišejo kolikor mogoče točno: Koroško, a ne «Koroso». Okrajšave se večidel le pri občih pojmo-vih rabijo. Primeri so na strani 16. stenografske priloge. Lastnik A. Bezenšek. — Odgovorni urednik S. Magolič. -- Tisek D. Hribarja v Celji. Списђкђ на нашитЈз г-да абонати. Spisek naših p. n. naročnikov. Госп. K. Величков-в, мннистрт. на нар. проевћгценпе hi. Софил. Дворска бпблиотека Н>. Велич. кра.ва Александра I. у Београду. Бгвлг. народна библиотека вт> Софин. Славннска Гичгћда вч> Софин. Г. И. Н. Ггозелсвх B'i. Софил. Г. Геор. Прошекч, инженерг вт, Софил. Гоеп. Лааа Поповић, члан касације у Београду. Г. Хр. П. КонставтинОвТ*, началнпкт. на стеногр. бк>ро вт. Софив. Г. Д. Боди, конаул и Београду. Госп. Јован Мпловановпћ, умир. члан апелације у Београду. Г.Наетасч. Антоновић, судијауБеограду. Г. Љ. Узун Мирковић, умир. пуковник у Београду. Г. Крунислав Геруц, книжарч. в-б Ст. Петербург-в. Г. Даворин Јенко, члан кр. срп. академије у Београду. Г. X. Шкорпилг, учителв вт> Пловдивч.. С. Карпћ, аитекарт. вт. Пловдивт,. Агенциа иа Бч>лг. Период. Печатт вт» Софиа. Г. Наумт. Велевт., секр. в-в Софив. л A. Букоречлиевт, учителв вт> Пловдивт.. „ В. Спмовт,, учителв вт. Цловдивт.. n Обрааописовт. учителв вт> Иловдив’в, Сл. народна библиотека у Београду. Бглгарска Седћнка вч. Прага. Г. Ст. Иончевт., глав. учителв bi. Габрово. Сл. народна библиотека вт, Пловдивч.. Г. Д-рч> Ораховацч. в'в Софии. Подно)1. Голубаревч. вч. Ломт.. И. Шнн грт., архитоктч. вт. Цловдивч.. „ П. Димитровч., учите.п. вт. Габрово. в Ив. Брожка прћподав. иа вис. учил. b'i. Софии. „ Д. Цвћтковв, учителБ вт. Севлиево. Учитвлска библиотека вт> "Грд.н-н, Г. Капитаи-b Тричковв u’i. Силистра. и Ђока Сганојевић, ироф. велике школв у Бвограду. „ Павле М. Стевановић, судија I. ст. суда у Београду. „ Cimpa Калик, проф. у Бвограду. „ Ст. Мокраљац хоровоЈ) у Београду. „ Манојло Смил.ановиК ироф. гимнаннје у Шабцу. „ НиколаИнчевт., началиикч. настанцин вђ Станимака. n П. П. Вгжаровч., студентв b'l Софив. „ Тр. Трандафиловч., студентч. вт. Торино (Италив). n Ilaiiafton. Стонновч. учателх. вт, Добричв. „ Н. Д. Карамаринов'1, вч. Софии (4 екв). (Слћдва). Preav. gosp. dr. J. Kršnjavi, predstojnik odjela za bogoštovjc i nastavu u Zagrebu. G. dr. Gr. Krek, vseučil. prof. v Gradcu. G. profesor dr. Zeibig, dvorski svetnik v Draždanih. Knjižnica bogoštovja i nastave kr. zem. vlade u Zagrebu. G. M. Vamberger, profesor u Karlovcu. G. Jan O. Pražak, profesor v Pragi. G. Fr. Novak, profesor v Kranju. G. J. Diirich, okresni starasta v Klaatere. Sl. akad. društvo »Slovenija* na Dunaju. G. dr. Paul Turner na Dunaju. G. Fr. Hrastel, župnik v Ribnici. G. A. Rančigaj, vikar v Celju. Sl. knjižnica c. kr. vel. gimnazije v Ljubljani. G. Vinko Kolšek, notar v Idriji. G. P. Placidus, rector v Smirni (v Mali Aziji). Sl. Hrvatska Zadruga u Sofiji. Sl. Knjižnica sl. bogoslovcev v Ljubljani. G. Frančišek Tauer, magistr. svčtnik v Pragi. G. Ferdinand Hefler, kapelan u Brdovcu. G. Ivan Obradovič, kr. carin, prijamnik, u m. u Karlovcu. G. J. Ulehla, c. kr. inšpektor v Kromeriži. G. Č. Ibl. profesor v Pardubicih. Sl. akad društvo »Zvonimir* u Beču. Sl. Klub slov. tehnikov na Dunaju. Sl. akad. društvo »Triglav* v Gradcu. Sl. sveučilištna knjižnica u Zagrebu. G. dr. V. Reiner, odv. kand. u Karlovcu. G. Slavo Dragič, filozof u Zagrebu. G. P. Stanislav Rebek v St. Stefanu pri • Carigradu. G. prof. Plivelić u Zemunu. G. Jakob Lebar u Št Vidu na Krki. G. Th. Wohlleben, knjigar v Londonu. G. dr. L. Neovius, sef-stenograf v Helsing-forsu (na Finskem). G. Alozij Potrč za dijake Mariborske gimnazije (40 izt.) G. A. Šorn, bogoslovec v Mariboru. P. T. The Phonographic Institut Co. Cincinati (v Ameriki). P. T. Societč de Stenographie Aime-Paris. G. Dragotin Šašel, pravnik u Zagrebu. G. Fran Jankovič, drd. med. na Dunaju. G. Rudolf Binter, uradnik v Novemmestu. G. dr. V. Marton, kr. sudb. pristav u Karlovcu. G. Matija Požeg, kapelan u Koprivnici. G. Jos. Novak na“Rieci. G. Iv. Valenčič v Trnovem p. II. Bistrici. G. Karl Gnidovec v Rudolfovem. G. P. Bohinjec, kurat v Tinji pri Sv. Petru (na Kranjskem). • (Dalje). ГОгославннски Стенографл, и ГласникЂ Jugoslavjanski Stenograf i Glasnik I у гославенски Стенограф и Гласник ГОДИШНО i r\ книжки цкна Н лева na leto Л, I 1 zvezkov cena kron na godiuu III svezaka ciena I 1 kruna на годпну ^ ^ свеаака цена ^ динара Naročnina in rokopisi pošiljajo se pod naslovom: — Predplata i rukopisi šalju se pod naslovom: A. BEZENŠEK, Plovdiv (Philippopel). ПрФдплата и рљкоппси ce исировождатт. до адрвсгп,: — Предплата n рукопиеи шал.у ее нодт> насловомт, A. БЕЗЕНШЕКТ>, Пловдпвл.. | Knjigarne, katere sprejemajo naročnino: Celje: Dragotin Hribar; Ljubljana: Klein- mavr Sc Bamberg, A. Zagorjan. Кнпжарницп, копто прпематт, пр^дплагата: Пловдпвг: Книжарница „Пчела“ на Луи Безешпект,; Софин: Прпдворна кпижприпца на И. Б. Кас-крова. Knjižare, koje primaju predplatu: Zagreb: L. Hartman (Kugli & Deutsch). Sarajevo. Milan Šarič. Књпжаре, које иримају нретцлату: Београд; Књпжара Мите Стајпћа. Новп Сад: Лука Јоциђ. Открива ce подписка ; за „Д0МАШЕ1ГБ ПРШ1ТЕЛБ“ Пллгостропапо сплсание за наука, релииш, лромишленноетв и домакннство. Подћ редакдичта na A. 0. Дановт.. Бч. него има здравословенд., родителскии, дФтскии и други отдБш. Критическии отдБтб, които сл, отварл отт> тђзи година, е тв-врд^ интересент, и пол^зенг. Тђзи година, колто е осмата годишнина на спнсанието, me ce помФјСтлтФ два особно лгобителни разкази. Годишна дЂна 41/, лева за БЂЛгарил, a 5 лева за странство, п р b д п л a т е н и. Отнеси ce до книжарнидата на БЂЛгарското Еван. Дружеетво, улица Леге. вч> Оофил. ()'i крита u о д 11 ие ка за зашгсиание абонати на дом. списание ,.Б ГБ Л Г A P К А,“ което me евдБржа статни ио вгспдтапието, хигиената, економилта, женскии вЂиросТ), лигературата, биографии, разпи научни новини и np. Годишна цфиа за Бхлгарил 2 лева пр^дПлатени, за странство 2 лева 50 ст. Вслчко u;o ce отнасл до списанието, като абонати, пари, статии ново излфали книги д пр. ce iicupama до Редакцилта на „БмгаркаД вт> пр. Чирдангв. Отт, Редактцилта. сгаогРА« -I#- JUGOSLAVJANSKl o Л '"V0,— -Л' ~ ■ "/7 Хг*—' ^ ^ ел / w £ z7 j' ej - r~ —/o— J «Jp-ccc^v^to'inJo'",ir отгс&иC'L/J<у<Ф-иЖг■ ( If-) VVA^Z/ /—^-~- S CMJ- , n/\V rviT/V /J" ^ */? en KS s. /°. J - A.^ Г C ^ / Ir) S ,7, 7^ c /n \r , rv ^ V» £2- ~ oe^ / ^-z 7 ,z £ , lxz '//sf^J f,ia^,6r ^Ј) f'./-/"-^^#2 7^- Ć? ZV z~ '/ "i^/ /^7 ^Z /^ // - i J/. ^—. zvz y'/"> ,77 'e v ne s z c J/ ~Jr ~ ~ ЧУ, .—*Г ^ ' O ^ - fr' ' b~*, (s j£s -? s ^ , % (5" кЈ^ ' > л<^ đ , L СГ- <&£} C S* ^ ^ С_У^ '~2'-» ' ' ^ 0—'” ''—^ /^"" ^ oc J 6^ 6 l- - ~rf f n? yf ~

n^ <г v^v/ уг у е o-^v/, /у A'O' /у, иг ?r- 'Јј>2 С J* (/č' /^ еУ (s €jf^, ^ s~ — • f ^L I пс *f ^^ Ј/ ć у^ Si v.7 <^7 / /g/ s (či //70?^ "'2/? -уУ 7*~, (/%, v ,/ /3^ Л <У . ^ст’ /: Ж, / , 6~i> c^n^, jTтг, ^c~6? 7^ ^ S '~N^ |//^ ^ / (~(7) У 7/ — ~У<0-ЛЈ- ^ ° S|^ ^d" v—7?- ^—-Z j7^jd^-*0 (,-*, / 7 (_л 9Ć>3^*'-cr ^ - v_p 7 / <■ 7*v ј<г- s si£ J-*'*Л- ,L/ 7 ' ćf ** °— / 7, €L^ ^V%. ^ л ■V- ?Z_ £/•• o- ' ^ ■ vw— -~'7 s ^ д , v _? v7 , ■ .-^. -7— b\ Сл у C X/ ' } ^ €/ — rs/ o "7JL • /—ĆS /x_/ ^V7 — / '~)^Л. «, c7<^/jb f <-6 у /3- - 9 /к у~7 7 s ^ sjr- ć- / '7^ сУ<;, ~ У ^5 ^ 7* r ^ c^j— (7*^/ 7'-? v_/ Тг^ 4 A /* Z- c. ftftlcfttč- (C бтгг- 3o ftft? v_9 ^ ) (ec--) Ćftp ft oJ'* ^Г' f . n 'V----------------- ■"/ 'i y*s\ џ- .—fi :„^гл 7%^г >о^Ц Сл I/ У sCO (ft^ ^ ^^ ГЛлУ /I /Ј^ cr dftа^Л ,, C* r>£s 'У C t&' л-----/ <г\л^ 'le,n/tf ^ '~*Sj e <> <иУ? аб /, ПО (^, , ft—' ’ ^ ft ^ с qS 3 ft л, ^"s~x 'i,* / eftV' Jt,ft ftft „ ~/'v tftft " ,- „ ^ ft / r3 ft . с v-v>> vj — ^—^У1 'ft2/2^ °r ft e^ g ft &j, "e o V 7 sft >"- „ *—* ft~^ ° 6oift ' ~~ ( r^vJ oS-) i/ / l/ oAć/исАолеТ. T*' (e/-) eC ^ (fLJ? s-> Ov—S ^ / SJ, tl "L € f б~У£Ј~^ <>2^ u£ ' >V'"-—^ v/!/ ' ; • 7 / e г if гл f* ' ''^у - ПгЈ0,^ „ „ vv*. rv J}/ 'Zč s ~ј~^Г ,л C/? ?^"УЈ, •$, AW4, t- v, h As> в^ ' f > d' r*° m r s o/ /> zfl*, jfl Ш oH ^ sry , o/ 'IA ™ / '~ж' , v'"' “ ^ ~ e&L- /L- v9 , 7 77 "K / л fL-s> -j. As *e 2и, / / O (л-S^S 66 ct^s, о-г^г V^'V' - Л £r .^га^ '' Г^Р ^аббР (A'o ?-/1т4 - ^v_> d? /p— v-t ^ 0pcJ-~, ^(Г, S / чХ_^> , ^ (d-^sp - / / ^ 7« - X*C't . e 9 ir- />v i€ ~ — /(? — (f - nfc pe~ J~Lš^, 6r JćX. -' C\& O mJP^, e dt &- e^ £-о^- -£ , V' /~^y C , Ao /р^гл : j> ЈЦ^ s^p- Qr - fs? ^/сгЈ^ . L^\ od> o ^Ј'y ПлР^, € U &. ^Ajb(e)ć, (L_J^X / ТТиглЈ&с', ^csy^7,yf- јР^Ј , и^зЈ, cOjo&^JZ, LdpT ,/k>^cuĆcc3 , 77Pića* , TJ*■ TJ, d ThtžĆUvrts / yi * - /?f cJJlt^cL,, /7& — J>a-J <.'e'r c7ftl'/Ce^ 7p '/f* /C7у><Х.7.7>3 17Г7ТГ7-У . 4 . tno'vt' ^ ttu/JLu , 7..тлЈ* 7. . . 7пл^&г^е- . vj^. / /tc7nsvt-c3, rJ- /"'^> y y A\y°y -jj,^ . rJ%U; c}p/>Jee^*r: 'У'уО^в-i^-O'. oJfJ: ^UJ crđJ. i i Стпекографин€€ ки Stenografska učna pisma Стпеиографска — ---^ Stenogta/sfca настабни Бр.2.Вг. ^Z^^Pnastavna pisma — u a — Ши^аоЈго- c/(>ćSsu*6JL$vm,ii& . (2XbtXX уЛ^> a^tusn^es. C, И, i , , l\ , i> j Ct . C\ , . '?€ . &. f , 4№ • ^i ,i\j .' 'Х^' tfđ^' / ^^ ' r'*° ; ^ 'i/l , 'li, l- , Z'-va , '6—, lXr l\ . , J' , njTĆ. 7J, K. ђ ' J/ff' l' To-; s£, V^, V'A , v/ v-> / o*, đ^, ae~, se. Qv, (У. X, X'. X , & , X -0,-Ж , W), ^. j , ХХ)£ Н<> M-yUt u^> t rJ6^ , , %> , A — — sto — ђОЛМЛ. e-c/ess: — sO— /6<*rts{HrCc(yri9&' • ccCkMsJpv^tt/st е^с/г^с-: — utrv ct) ^0, ■9,1,'?, 1,1, У,«?Х- J) £, ć, % /k., ђг, -c) %>rrtjh e-+C4ce. : — ;s*sKy2z. JJz / ,vo JL f & 7 Zt ctn-cc Ју Tftto /у Jo cfcMC у ^ ■■е^гг^еу : -Ztl / CO SCU O Jus /iorrv f-y 2Ć , H* MU' /b&, yCC<^3 J ,2^ A , fo , A. , f/, Лл , A , 'J>,9, af, lJ. 9$, J9, J, J° 7^92 f'L'^'9'У- 3) ^USfTts I št£ , ytCf^ ^yOC aoI, f, f, /, /, vf, uJ, zJ°, Л. ef - l/\ stceri4COCL+t*> -- ^Лу9(о«л« ■ P*, H&ttU X/. C'p vct-ttAcC' .* A \f ^cc /S/cur/tO'уо jćes-n&' jjb cc^curt^es : tf. (P, P*, tr^, 39, 'У’, er, , a/, X, 2r, t?°, , °XL, <Г,£. ■ ^Us — • //• -■&- /J /C4C ~tl' / '

'Ш 4 7 Xut- ny X 'ГШ 2 .ctiris, /«у> , r b , ■ *S-k' V, *?, £*. 5- г*л. ■y» , , ^SS, s-y , s-y, Г^, r-^l, r , /' \o ,П7,П^-, сГ, oc, ĆT», 0?, Lry , LL, 1л, Cs) ,a Z) cio Ls JLc dc Cs cJc •/LO к ^ J^O ‘Ln Cs 'ISO Sliv Ls mv 7/sO s^_s ,sTU) 7°, i/L. o_>7 , w , «_у. v-V^ , t-У, г^, w ^ic? ZC Ls /СО sO, LM , LS, Ly>, Cs^, Ls> ; , S^, j ,• j j j) , b) С_л , i—^ , 2—,- , v—- Le, ^2 , r^p , r\s, 9^, 7^2 ^TV?, '■//, 9^~/ 9^/ , ds, /v, ds, o_y, a_v,