KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 40 (2)
INDUSTRJSKE SVOIINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 15691
American Magnesium Metals Corporation Pittsburgh, (U. S. A.).
Električna jamasta peć, naročito za direktno zagrevanje otporom.
Prijava od 12 decembra 1936.	Važi od 1 jula 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 10 januara 1936 (Austrija).
Predmet ovog pronalaska jeste jamasta (šahtna) peć koja je prvenstveno izvedena kao direktna peć za grejanje otporima, koja je poglavito namenjena za dobijanje metala, naročito magneziuma putem delsti-lisanja iz mešavina metala sa neisparljivim pratećim materjama i za prečišćavanje sirovih metala destilisanjem, ali koja može biti upotrebljena i za druge ciljeve, n.pr. za redukovanje metalnih jedinjenja pri temperaturama iznad tačke ključanja dotičnog metala. Pored drugih naročitih preimuć-stava peć po pronalasku pruža korist, da isparavahje metala može, i pri preradi u peći materijala koji prouzrokuje razvijanje prašine, da se izvede u neprekdnom radnom toku uz dobijanje čistog kondenzata.
Ako jse jamasti desfilacioni prostor pomoću neposredno odvajane cevi veže sa kondenzatorom, mora iz konstruktivnih razloga kanal za vezu imati mali čist presek (otvor). Iz toga se kod prerade u peći materijala, koji je naklonjen ka obrazovanju prašine, javlj teškoća da pare, koje iz šahta izlaze srizmerno velikom brzinom, zahvataju sobom prašinaste sastojke unosa (šarže), koji štetno utiču na kakvoću kondenzata ili i potpuno Isprečavaju obrazovanje tečnog taloga koji se stvrdnjava u kompaktni metal. Kod električnih peći za desti-lisanje materijala koji sadrži cinka je već poznato, da se u destilacionoj zoni predvide redovi propusnih otvora i da se svaki red ovih otvora obuhvata jednim naročitim prostorom za prikupljanje, koji se nalazi u vezi sa kondenzatorom. Time se izlazna brzina para ipak ne smanjuje u onoj meri, kako je to potrebno za pouzdano
sprečavanje zahvatanja sobom prašine. Ali ako po pronalasku propusni otvori utiču u jedan zajednički prostor za prikupljanje koji obuhvata destilacionu zonu šahta i od kojeg polazi vezni kanal ka kondenzatoru, to je pružena mogućnost, da se redovi o-tvora postave neposredno jedan za drugim, usled čega ukupan izlaz pobtaje tako veliki, da je Otklonjena opasnost zagađivanja para. Rasporedom jednog zajedničkog prostora za prikupljanje se dalje sprečava i hlađenje para na putu ka kondenzatoru.
Korisno su otvori za prolaz destilaci-onih produkata međusobno podeljeni branicima, koji su jstvoreni pomoću pločastih elemenata, koji se po načinu žaluzija penju prema spoljnom zidu šahta. Ovim se postiže dopunsko čišćenje odlazećih para, odnosno gasova, filtriranjem, pri čemu ove (ovi) moraju prolaziti kroz u otvorima zidova šahta slobodno nagnuto nalazeći se u peći tretirani materijal; pošto ovaj materijal postupno sklizava !sa nagnutih ploča i stoga se stalno, ma da veoma lagano, obnavlja, dbezbeđeno je trajno nesmanjeno filtarsko dejstvo.
Ako je u pitanju direktna peć sa otpornicima kroz koju šarža prolazi kao pokretni stub, to se elektrode, koje su na po sebi poznat način podstavljene u različitm položajima po visini u šahtu, sastoje po pronalasku iz rešetke, čiji su štapovi svojim krajevima uklješteni u okvir, koji ima istu čistu šupljinu (otvor) kao i šaht. Štapovi rešetke su tako raspoređeni, da oni okvirom obuhvaćenupovršinu dele u polja jednake ili približno jednake veličine, koja
Din. 20.—
n.pr. mogu mati oblk kakvog pravougao-nika, mnogougaonika ili kruga, čime se po. {stiže, da električna struja prolazi jednakom gustinom kroz šaržu koja se kreće između elektroda i da je u jednakoj meri zagreva Pregrevanja materijala, koja mogu imati za posledica isparavanje nečistoća, se mogu stoga lako izbeći. Ovaj se rezultat ne može postići pomoću poznatih prstenastih ili zvezdasto, po načinu paoka kakvog točka, raspoređenih elektroda, jer je gustina struje u zonama šarže koje se nalaze između elektroda veoma nejednaka.
Važno je, da se zidovi šahta održavaju potpuno zaptiveno, pošto bi inače magne-ziumove pare prodirale u hladni izolujući sloj koji okružuje šaht, i taložile bi se na metalnom spoljnom omotaču. Kad se šaht zida na običan način, to se usled različitog toplotnog širenja keramičkog materijala i metalnog omotača ne može izbeći obrazovanje pukotina i naprslina u zidovima šahta. Po pronalasku je šaht kao celina gore i dole oslonjen na napregnute opruge, koje proizvode jače održavanje u vezi keramičkog materijala i izravnavaju promene u dužini, tako, da je isključeno postajanje nezaptivenosti. Ipak se s druge strane mora izbeći da se cev za odvod gasova usled iste-zanja i skupljanja zidova šahta napreže na savijanje. U ovom je cilju po pronalasku onaj međudeo šahta, od kojeg se ova cev odvaja, čvrsto vezan, n.pr. je kruto vezan sa metalnim omotačem.
Ovaj uređaj omogućuje jednovremeno veoma uspešno osiguranje dodira između elemenata, kroz koje se struja dovodi elektrodama. Pošto se dovodnici za struju moraju sastojati iz metala, koji ima drugi ko-eficienat toplotnog širenja no materijal e-lektroda (drafit, komadi iz ugljenika), to mora biti obezbeđena potpuna i trajna veza oba materijala na dodirnim, površinama, pošto bi inače veza pri zagrevaju i ponovnom hlađenju postala labava, što bi imalo za posledicu obrazovanje malih svetlosnih lukova između metala i elektrode i dalje pogoršanje kontakta usled sagorevanja materijala. Po pronalasku se dovodnici za struju sastoje iz ploča sa velikim oslonim površinama, prvenstveno iz prstenastih ploča koje imaju iste razmere kao i sami elektrodni okviri, koje ploče ili koturi natežu na jednu ili na obe čeone strane elektroidnih okvira i na ove se pritiskuju naponom opruga.
Na priloženom nacrtu je pokazan primer izvođenja jamaste peći po pronalasku. Sl. 1 pokazuje podužni presek kroz jamastu peć. SI. 2 pokazuje poporečni presek po liniji II—II iz si. 1. SI. 3 pokazuje presek po liniji III-—III iz si. 1. SI. 4 i 5 pokazuju dva
oblika izvođenja elektroda.
Šaht ima u svom središnom delu dve po načinu korpe izbušene zone, koje su izvedene iz celih (puno izvedenih) opeka 1 i ploča'stih elemenata 2 u vidu odeljaka konusnog omotača. Ploče 2 su vezane sa puno izvedenim opekama, n.pr. na taj način, šio svojim ivicama zalaze u žljebove puno izvedenih opeka (si. 3). Ove korpasto izbušene zone šahta su okružene zaptiveno zatvorenim metalnim omotačima 3, 4. Omotač 4, čiji je donji bočni zid vezan čvrsto na zatezanje sa zidom šahta, prelazi u odvodnu cev 5 i nalazi se pomoću kanala 6 u vezi sa omotačem 3.
U različitim visinama postavljene elektrode se prema primeru izvođenja pokazanom na sl. 1 i 2 sastoje iz prstenova 7 i rešetke iz paralelno raspoređenih štapova 8, koji su svojim krajevima umešteni u prstene. Podesno se rajspored tako izvodi, da se štapovi jedne za drugom sledujućih elektroda nalaze uzajamno pomereno za 90° (vidi si. 1). Umesto više štapova 8 može biti upotrebljen i samo jedan štap. Ali štapovi rešetke mogu biti i tako raspoređeni, da polja dobiju oblik pravilne slike n.pr. kvadrata (si. 4) ili šestougaonika (si. 5).
Elektrodama iz grafita ili ugljenika se struja dovodi pomoću prstenastih metalnih ploča 9, koje nalažu na jednu čeonu površinu elektrodnih prstenova.
Šaht je kao celina gore i dole oslonjen na opruge 10, 11 koje se nalaze pod naponom. Odeljak šahta koji nosi odvodnu cev 5 je kruto vezan sa metalnim omotačem 13. Za čvrsto vezivanje ovog odeljka šahta mogu [se n.pr. na metalni omotač 4 prostora za prikupljanje navariti ispadi 14, za nošenje, koji se naslanjaju na metalnu kutiju 13. Prema pokazanom primeru izvođenja su ispadi 14 na svojim spoljnim krajevima izvedeni kao ležišta za delove 15 iz električno izolujućeg materjala, koji su umešteni u ležišta 16 u metalnom omotaču. Dalje je i odvodna cev 5 obuhvaćena u vezi, koja kruto vezuje ovaj odeljak šahta sa metalnim omotačem, pri čemu ona ulazi u kratak cevasti deo 17 iz električno izolujućeg materijala, koji je umešten u ležište 18 koje je vezano sa metalnim omotačem.
Patentni zahtevi:
1.) Električna jamafeta peć, čiji šaht u oblasti destilacione zone ima redove propusnih otvora, kroz koje odlaze destilaci-oni produkti, naznačena time, što otvori utiču u jedan zajednički prostor za prikupljanje koji obuhvata destilacionu zonu šahta i od kojeg polaze kanali za vezu sa kondenzatorom.
2.	) Električna jamasta peć, po zahtevu 1, naznačena time, što su propisni otvori međusobno podeljeni branicima koji su jstvoreni pomoću pločastih elemenata, koji se po načinu žaluzija penju na više prema spoljnom zidu šahta.
3.	) Električna jamasta peć po zahtevu 1 i 2, sa u različitim položajima po visini postavljenim elektrodama, naznačena time, što se elektrode sastoje iz rešetke, čiji su štapovi krajevima uklješteni u okvir, koji ima isti čist otvor kao šaht.
4.	) Električna jama|sta peć po zahtevu 1 do 3, naznačena time, što su štapovi rešetke elektroda tako raspoređeni, da oni okvirom obuhvaćenu površinu dele u polja jednake ili približno jednake veličine, koja mogu imati oblik pravougaonka, mnogo-
ugaonika ili kruga.
5.	) Električna jamasta peć po zahtevu 1 do 4, nazačena time, što je šaht kao celina gore i dole oslonjen na opruge pod napoom, dok je međudeo (srednji deo), od kojeg se odvaja cev za odvod gasa, čvrsto vezan, n.pr. kruto je vezan sa metalnim o-motačem.
6.	) Električna jamasta peć po zahtevu 1 do 5, naznačena time, što se dovodnici za struju jsastoje iz ploča sa velikim oslonim površinama, prvensteno iz prstenastih ploča, koje imaju iste razmere kao i elektrodni okviri, koje ploče ili koturi naležu na jednu ili na obe čeone strane elektrodnih okvira i naponom opruga, koje nose šaht, pritiskuju se na ove.
I
ig.1





Ad pat. br. 1369 1








■
f


'