KRAI JE VINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 13 (3)
IN Dl IST IIIJ 8 K K SVOJINE
IZDAN 15. MARTA 1»25.
PATENTNI SPIS BROJ 2670.
Aktiebolaget Atmos, Stockholm.
Sprava za čitanje jačine vodeno*'’ sloja u proizvodjaÖima pare sa obrtnim ce-\iina parnog' kotla ili sa niirnjneim ceviina i obrtnim vi denim slojem,
Prijava od ‘20. marta 1923.	Važi od 1. januara 1924.
Ovaj pronalazak odnosi se i a spravu za Čitanje jačoie sloja vode u proizvadjačima pare sa obrtnim cevima parnog kotla ili sa mirujočim cevima i obrtnim vodenim slojem Sprava se osniva im tom, da se iskoristi razlika pritiska, koja postale pri obrtanju usled centrifugalne sile izmedju vode i pare obrtnim cevima parnog kotla Ako se n pr. jedna cev savijena pod proizvolni n uglom obrne oko osovine jednog kraka i ako ovaj stoji u vezi sa sudom napunjenim vodom to će voda kao što je poznato iz drugog kraka čije će usisavanje biti u toliko veće, u koliko ie veća centrifugalna sila vode u drugom kraku Ovaj princip osnova je ovome pronalasku i tako se iskorišćava. da se razlika pritiska, koja nastupa izmedju vode i pare usled centrifugalne sile, pušta da dejstvuje na površinu vode ili na površinu druge tečnosti, i da se usled centrifugalne sile kod različitih jačina vodenog sloja mogu pročitati visinske razlike ovih površina koje postaju u cevi ili u cevi za vodostanje, na plovku, na membrani ili tome slično
Pronalazak je predstavljen na priloženim nacrtima u sedam različitih primera izvodjenja i to u fig. 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7, koji predvi-d|a upotrebu sprave na proizvodjačima pare sa obrtnim cevima parnog kotla
Prema fig 1, koji predstavlja primer izvo-djen'a sa površinom vode koja se menja u staklenoj cevi, označava 1 obrtnu cev parnog kotla, 2 njen čep za paru, t. j odvod za paru и 3 čep za vodu t. j. dovod za vodu 4 ozna-
čava oSičnu cev za vodostanje, koja je gore spojena sa čepom za paru 2 a dole sa čepom za vodu 3 Cev za vodostanje može prirodno imati kao obično zatvarajuće ventile i automatske sprave /.i zatvaranje za slučaj razbijanja staklenih cevi Razlikom pritiska koja postaje p’ i obrta iju cevi parnog kotla usled centrifugalne sile izmedju vodene pare menja se površina vode u cevi za vodostanje prema jačini vodenog sloja u obrtnoj cevi parnog kotla, i vodeni sloj u ovoj može se usled toga pročitati na raspodeli u stepene name* Štenoj na cevi za vodostanje
Kig 2 pokazuje drugi primer izvodjenja ovoga pronalaska, isto tako odredjen za obrtnu cev parnog kotla prema fig 1 Da bi se izbegao nedostatak, koji postaje kod primera izvodjenja prema fig 1 na taj način, što je staklena cev ispunjena delimično parom visoke temperature, iziskuje primerni prvoklasnih staklenih Csvi, rasporedjena je ova staklena cev kod sprave pokazane u fig. 2 tako, da je ona uvek napunjena hladnom vodom Sud 5 napunjen je tečnošću 6, koja je teža od vode. na pr. živom. U cevima 7, od kojih su jedna ili obe načinjene od stakleta, penju se površine tečnosti do izvesne visine, dok je njihov ostali deo napunjen hladnom vodom. Kod 8 spojene su cevi pomoću cevnih sprovoda napunjenih vodom sa čepovima za paru i vodu obrtne cevi Parnog kotla, i jačina vo • denog sloja u obrtnoj cevi parnog kotla može se pročitati na graduelnoj podeli namrštenoj na staklenoj cevi ili na staklenim cevima i
oin. as.
ove cevi za vodostanje mogu imati kao obič no zatvarajuće ventile i automatske sprave za zatvaranje za slučajno razbijanje stakla
Fig 3 pokazuje treći primer izvodjenja ovog pronalaska, isto tako odredjen za obrtnu cev parnog kotla prema fg I. Sud 9 spojen je na gornjem delu kod 10 sa čepom za pavu obrtne cevi parnog kotla i na svom don em delu kod 11 sa čepom za vodu cevi parnog kotla Na površini vode koja ovde postaje namešten je plovak 12, koji svojim gornjim delom klizi u staklenu c v 13. Promena jačine vodenog sloja u obrtnoj cevi parnog kotla prouzrokuje kretanie vodene površine i plovka koji po ovoj pliva. Kretanja ovoga plovka mogu se pročitati na gradualnoi podeli nameštenoj na staklenoj cevi koja opkoljava plovak Staklo za vodostanje može pri rodno imati kao obično potrebne zatvarajuće ventile- Plovak 12 načinjen je na srednjem delu kao ventil 14 Pri slučajnom razbijanju staklene cevi izdiže se vodena Površina suda 9 i pomoću ove plovak, tako da ventil 14 biva sasvim potisnut za deo 15 načinjen kao sedište ventila i'usled ovoga postiže se automatsko zatvaranje staklene cevi t'vo zatvaranje zamenjuje loptaste ventile ili tome si-, koji su uobičajeni kod drugih staklenih cevi za vodostanje ali umesto da su se upotrebila dva ventila kod ovih ranije poznatih sprava, t- j. jedan na svakom kraju staklene cevi, potreban je kod ovog pronalaska samo jedan ventil.
Fig. 4 pokazuje primer izvodjenja, koji predstavlja kombinaciju primera izvodjenja u fig. 2 i 3 Sud 16 napunjen je delimično teč-nošću koja je teža od vode na pr živom. Pomoću ce\i 6 podeljena je tečnost 18 u unutrašnju površinu, spojenu kod 19 sa če pom za paru i u spoljnu površinu spojenu kod 20 sa čepom za vodu Spoljna površina održava se vrlo veća od unutrašnje, usled čega je donja veća udarna površina ove poslednje. Na unutrašnjoj površini tečnosti ra-sporedjen je u primeru izvodjenja primera fig. 3 opisani plovak sa ventilom, staklena cev koja ima i graduelnu podelu. Najbolje stavlja se celo staklo za vodostanje tako nisko, da njegova najviša tačka dolazi ispod čepova za paru i vodu, usled čega je olakšano punjenje istog vodom -^a njegovom gornjem delu može staklo za vodostanje imati najbolje jednu slavinu za vazduh 21 za udaljavanje vazduha. Staklo za vodostanje može prirodno i tako biti namešteno da priključenje za čepove za paru i vodu mogu menjati svoja mesta, usled čega unutrašnje površine tečnosti mogu biti tako rasporedjena, da one zalaze u staklenu cev i kroz ovu mogu biti neposredno pročitane bez plovka, ali ova sprava ima prema
gore opisanoj nedostatak, da površina tečnosti pada pri rastućem vodenom sloju i obrnuto Ova sprava izbegava se po mogućnosti kod pokazivača vodostanja jer ona može rdja vo da se tumači.
Fig 5 pokazuje primer izvod enja, koji se u takvim slučajevima primenjuje, u kojima se iz jednih ili drugih uzroka nije imala prilika namestiti staklo za vodostame pokazano u fig 4 ispod čepova za paru i vodu, već se željelo namestiti više istih Staklo za vodosta nje 22 spojeno je tada cevnim sprovodom 23 sa čepom za paru i sprovodom 24 sa čepom za vodu, koja oba u ovom slučaju leže ispod stakli za vodostanje Na čepu za paru namešten je horizontalan deo 25 takve veličine, da vodostanje 2 ■ u istom dobije nekakve znatne promene pri nastupajućoj promeni jačina vodenog sloja u obrtnoj cevi parnog kotla Na. Čepovima za paru i vodu namešte-ni su zatvarajući ventili 27 i 28, i pošto su ovi zatvoreni može se voda napuniti u staklu za vodostanje pomoću kombinovanih slavina za snabdevanje i vazduh 29 i 30 Usled toga što su cevni sprovodi 23 I -'4 savijeni na dole ispod čepova za vazduh i vodu, spreće-no je, da voda pri zaustavljan u proizvod jača pare ističe iz stakla"sa vodostanje, jer vazdub * ne meže proći kroz laktove c vi napunjene vodom
Fig. 6 pokazuje primer izvodjenja sličan onome fig. 1, ali sa .razlikom, što se kao kod primera izvodjenja prema fig. 1 u mesto da se promene vodene površine posmatraju kroz staklenu cev, kod ovoga primera izvodjenja upotr bljava plovak koje se obrće oko osovine, koji pokazuje promene vodenog sloja ska zaljkom namedenom na plovku spolja U sudu 31 Čija je gornji deo spoje za čepom za paru a donji deo sa čepom za vodu namešten je plovak 34 koji se obrće oko osovine 32 i u danom slučaju izravnati je kontrategom tako, da on pliva po vodenoj površini 35, Na osovini 32 utvrdjena je skazaljka 36, kojanagra dulenoj podeli 37 označava jačinu vodenog sloja. Gore opisana sprava sa plovkom može se I narodno upotrebi! i i sa površine tečnosti ko(jf primera izvodjenja prema fig. 2 Г 4
Fig 7. -pokazuje primer izvodjenja sa membranom. U sudu 38 nameštena je membrana 39, Na jednoj strani membrane spojen je sud cevnim sprovodima napunjenim vodom kod 40 sa čepom za paru obrtne cevi parnog kotla a na drugoj strani kotao 41 sa čepom za vodu cevi parnoga kotla- >a membranom spojena ,је najbolja opruga 42, čije se naprezanje u danom slučaju može regulisati spolja. Kod različitih jačina vodenog sloja u obrnutoj cevi parnog kotla vršiće tada membrana odgovarajuće različite udare, koji se spravom
sa skaz.aljkom 43 mogu pročitati na koturu 44 snabdevenim graduelnom podelom
Sprava prema ovome primeru izvodjenja može takodje vrlo dobro biti nameštena za više Čepova za paru i vodu, slično kao što je pokazano u fig. 5.
Svi primeri izvodjenja prema fig. 1. 2, 3, 4 Ö, 6 i 7 pokazuju kao što je gore naznačeno spravu pronalska na proizodjačima pare sa obrtnim cevima parnoga kotla Sprava za proizvodjače pare sa mirujućim cevima par nog kotla i obrtnim vodenim slojem slična je kod sviju ovih primera izvodjenja,
PATENTNI ZAHTEV’;
1)	. Sprava za čitanje jačine vodenog sloja u proizvodiačima vodene pare sa obrtnim cevima parnog kotla ili sa mirujućim cevima i obrtnim vodenim slojem pomoću centrifugalne sile naznačena jednim sudom ili tome si sa tečnošću na čiju površinu delimično utiče voda koja se obrće u cevima parnog kotla, a de imično para proizvedena u cevima 'ako, da razlika pritiska, koja postaje pri obrtanju u-sled centrifugalne sile izmedju vode i pare, biva zato iskorišćena, da se postigne pramena u površini tečnosti, koja stoji u izvesnoj srazmeri prema promen vodenoga sloja u o-brtnim cevima parnog kotla, kao i spajanje pomenutih sudova ili tome si sa stakl nom cevi, plovkom, membranom ili tome si. uskd čega se može pročitati promena u površini tečnosti
2)	. Primer izvodjenja sprava navedene u zahtevu 1, naznačen time, što je staklo za vodostanje spojeno gore sa gornjim odvodom obrtne ili mirujaće cavi parnog kotla, a dole sa njegovim dovodom za vodu, tako da se vodena površina u staklu za vopostanje može neposredno pročitati na graduisanoj podeli ua-meštenoj na nj mu.
2). Primer izvodjenja sprave navedene u zahtevu 1, naznačen time, što je sud napu njen tečnošću težom od vode, napr živom, i što su gore na ovome sudu priključena dva dela. cevi ili tome si. od kojih jedna ili obe mogu biti od staklenih cevi u kojima površina tečnosti može postići izvesnu visinu, a ostali delovi istih napunjeni sa hladnom vodom i cevnim sprovodima napunjenim vodom spojeni su sa odvodom za paru i dovodom za vodu obrtnih ili mirujućih cevi parnog kotla, kao i da se površine tečnosti u jednoj ili o-bema staklenim cevima neposredno može pročitati na jednoj odn na dvema graduisanim podelama.
4). Primer izvodjenja sprave navedene u
zahtevu 1, naznačen time, što je sud na gornjem delu spojen sa pernim odvodom obrtne ili mirujuče cevi parnog kotla i na donjem delu sa dovodom vode ove cevi, kao i time Što se promene u površini vode, koje nastaju u sudu, mogu pročitati na graduisanoj podeli nameštenoj na ovoj staklenoj cevi pomoću plovka koji pli'a do površini i koji ulazi u staklenu cev.
5)	, Primer izvodjenja sprave navedene u zahtevu 1, naznačen time, što je sud delimič • no napunjen tečnošću jačom od vode, napr. živom, i što je ova tečnost jednom cevi ili medjuzidom podeljena u dva dela koja stoje medjusom u vezi, od ko|ih je jedan vodom spojen sa parnim odvodom obrtne ili miru juće cevi parnog kotla, a drugi sa dovodom vode ove cevi kao i time što promene u površini tečnosti mogu biti pročitane na gradi-sanoj podeli nameštenoj na ovoj staklenoj cevi pomoću plovka koji pliva po površini i koji dolazi do staklene cevi
6)	. Primer izvodjenja sprave navedene u zahtevu 1, naznačen time, što je plovak načinjen kao ventil koji pri nastupajućem raz bijanju staklene cevi pritiskuje prema delu suda nameštenog kao seđište ventila, čime se postiže automatsko zatvaranje.
7)	Primer izvodjenja sprave navedene u zahtevu 5, naznačen time, što je ova sprava sa parnim odvcdom i dovodom vode obrtne ili mirujuće cevi parnog kotla spojena cevnim sprovodima, koji su savijeni ispod pome-nutog odvoda i dovoda, i što je cevni sprovod, keji spaja spravu sa parnim odvodom, rasporedjena kao horizontalan deo takve dimenzije, da se vodena površina u istom pri-nastupajućim promenama u jačini vodenog sloja u obrtnoj ili mirujućoj cevi parnog kotla i ne menja znatno, u cilju da bi se sprava mogla namestiti na izvesnu visinu preko parnog odvoda i dovoda za vodu.
8)	, Primer izvodjgnja sprava navedenih u zahtevima 1 i 2, nazn čen time, što je plovak koji se obrće oko osovine udešen da pliva po površini vode ili tečnosti i spojen sa skazaljkom sa graduiranom podelom radi pokazivanja visine razlike površine
9)	, Primer izvodjenja sprave navedene u zahtevu 1, naznačen time, što je membrana rasporedjena u sudu spojena jednom svojom stranom sa parnim odvodom obrtne ili mirujuće cevi parnog kotla, a drugom stranom sa dovodom za vodu ove cevi, i što je membrana spojena sa skazaljkom sa graduisanon podelom, čime se može pročitati njen udar.



.


















.











■
j

'


■
••







I



I


■


'





Acfpatent broj 2070.
J^igr 2





'v. • -I



c







Л

;
i.





■

^ s


г I

,
?!

Ас/pčiieni broj 2670.
л

Ad patent broj 2670,