KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 68 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
Izdan 15. Avgusta 1924
PATENTNI SPIS BR. 2062

Dr. IGNATZ FRITSCH, FABRIKANT, BEČ.
Kukasti zatvarač.
Prijava od 2. septembra 1922.
Kuke, koje se upotrebljavaju za zatvaranje šatula, kovčega, sanduka i okova razne vrste, imaju tu manu da lako popuste samo od sebe.
Zatvarači, koji nemaju te mane izrađivani su dosad samo sa kompliciranim mehanizmom ili sa elastičnim kvačilom i samo za usko ograničeno polje upotrebe.
Ovaj pronalazak ima celj,. izradu prostog, jeftinog kukastog zatvarača za okove i sa-držače svake vrste, koji može da se upotrebi i za kvačenje drugih predmeta i osiguran je protiv nehotičnog popuštanja.
Ovaj pronalazak se odnosi na poboljšan način građenja i način dejstva oba sredstva, koja služe za kvačenje, i sastoji se iz jednog nepokretnog dela, u obliku ušice, glavičastog zavornja ili sličnog i iz jednog pokretnog dela u obliku prave ili savijene ručice .koja se na jednom kraju može da okreće oko jedne osovine, na drugom kraju je naročito udešena za kvačenje sa stalnim delom.
Oba dela su snabdevena sredstvima, da u zatvorenom položaju proizvedu automatsko zakačenje ili kočenje. U tu celj ima pokretan deo oprugu, koja dejstvuje upravno na ravan okretanja, i koja se zateže za vreme navrnivanja, pomoću neke kose površine. Kad se postigne položaj zatvaranja opruga izgubi napon i dovede delove oba organa za zatvaranje, koji žahvataju jedan u drugi, u osiguran položaj, koji može da se popusti tek kad se dejstvuje nasuprot opruzi.
Naprava prema ovom pronalasku, može da se izradi u raznim oblicima, opruga može da dejstvuje tako da odbija od osnovne površine ili da dejstvuje na osnovnoj površini,
Važi od 1. jula 1923.
i zakačinjanje može da se postigne raznim sredstvima.
U crtežu su predstavljeni primera radi pre-imućstveni izvedeni oblici, i to pokazuju:
Slike 1 do 3 jedan izveden oblik, gledan spreda, odozgo i sa strane, a
slika 4 predstavlja zatvaračku ušicu.
SI. 5.do 8 pokazuju odgovarajuće izglede jednog drugog izvedenog oblika.
SI. 9 do 11 predstavljaju odgovarajuće izglede daljeg izvedenog oblika sa upotrebom naročite opruge.
SI. 12 do 14 pokazuju neki drugi primer sa pojedinastima na si. 15 i si. 16.
Si. 17 do 20 predstavljaju razne izglede slične konstrukcije.
SI. 21, si. 22 i si. 23 pokazuju razne izve-vedene oblike malih kukastih zatvarača, prvp u izgledu sa strane, druge u izgledu spreda.
SI. 24 do 26 predstavljaju u izgledu spleda i izgledu sa strane, a
SI. 26 i 27 u izgledu spreda i izgledu o-dozgo dva razna izvedena oblika, čija opruga ne dejstvuje od okretnog središta.
SI. 28 i 29 pokazuju izgled spreda i izgted ■ sa strane jednog primera kod koga dejstvuje opruga protivno za zaštitu od pritiska i udarca.
Na slikama označuje brojka 1 osovinu, brojka 2 ručicu i brojka 3 kukasti završetak.
U prvom primeru (sl. 1—4) savijen je kukasti završetak 3 koso prema osnovnoj površini i snabdeven je izreskom 6, u koji odgovara stepen 5 ušice 4. Pri navrnivanju klizi kosi kukasti završetak 3 uz prednju stranu stepena 5, usled čega se kuka sve više i više pritiska uz zid za pričvršćivanje. Tako
Din. 8.
postignuto dejstvo opruge, popusti, kad se postigne položaj zatvaranja, kuka uskoči, pri čemu izrezak 6 obuhvata stepen 5, i tako sačinjava poprečno zakačivanje, koje može da se popusti samo protivnim pritiskom na oprugu, ali u svakom drugom pravcu je čvrsto i otporno.
Izveden oblik prema slikama 5—8 predstavlja zatvarač kod koga je kosa površina obrazovana presavijenim rubom kukastog završetka, čiji se izrezak u položaju zatvaranja zakači uz površinu sa strane užice 4.
Kukasti završetak može da ima i stožasti ili konični oblik i ušica 4, prstenasti oblik, kao što se vidi na slikama 9—11, koje pokazuju istovremeno jedan primer upotrebe čvrste kuke sa opružavajućim dodatkom. Ovde izvodi dejstvo opruge jedna pljosnata opruga 8, koja je naslonjena uz kotur 7 i uklještnima 9 spojena je sa ručicom 2. Ali mogu da se upotrebe i opruge druge vrste ili sama kuka može da bude obrazovana kao opruga pomoću delimičnog suženja i t. d.
Kod konstrukcije posl. 12—14 dolaziumesto ušice glavičast zavoranj 11, čiji obim drške 13 odgovara centralnom izresku 12 kukastog završetka. Zavornjeva drška ima stepen 10 u koji ulazi kukasti završetak pri navrnivanju i kosom površinom klizi po stepenastom zidu između 10 i 13, i zateže oprugu, dok ona ne izgubi oslonac, pri čemu delovi 12 i 13 uđu jedan u drugi. U mesto zavornja si. 15, može da se upotrebi i obična zavrtka, na čijoj je drški navučena stepenasta navlaka, kao na si. 16. Delovi označeni brojkama 16, 17 i 18 na si. 12 i si. 14, služe za ograničenje kukine putanje (pri odvrtanju).
Kod izvedenog oblika po si. 17—20 upotrebljava se također glavinast zavoranj, ali kuka ima udubinu 15, u kojoj odgovara rub zavornjeva glave 14, i ulazi u istu u položaj zatvaranja. I ovde može da se upotrebi o-bična zavrtka sa navučenom navlakom (si. 20).
Oblici po si. 21^—23 određeni su za zatvarače sa malim odstojanjem od ose do ose. Da se postigne potrebno dejstvo opruge, kuka je ili posuvraćena, kao na si. 21 (izgled sa strane) ili savijena u stranu kao na si. 22 i 23. Zubac 19 na si. 22, služi za ograničavanje okretanja.
U primeru na si. 24 i 25 leži dejstvo opruge u glavnom u jezičku 25. Zakačinjanje je obrazovano kao na si. 17.
Oblik prema si. 26 i 27 ima i oprugu i kosu površinu sjedinjene u kukastom završetku.
Osa 1 je produžena pričvršćena sa strane, da se ograniči povratno okretanje.
Na si. 28 i 29 dejstvo opruge je upravljeno prema zidu, o kome je pričvršćen zatvarač. Otvaranje zatvarača vrši se radi toga povlačenjem za presavijene krajeve 3, 3A i okretanjem u stranu. Glavasti zavoranj 14 ima kod 21, 22 i 23 stepene. Obim stepena 22 odgovara centralnom izresku 12 i služi za zakačinjanje kuke, čiji otvor 24 pri otvaranju i zatvaranju, klizi preko stepena 21. Presavijeni krajevi 3 i 20 sačinjavaju koso površine, kojima klizi kuka po stopenastom zidu.
Svi predstavljeni oblici su samo primeri, pošto se ovaj princip može da obrazuje u raznim oblicima.
Patentni zahtevi:
1.	Kukasti zatvarač, koji se sastoji iz jednog dela, koji treba međusobno da se okreće oko jedne ose i iz jednog stalnog dela, koji treba međusobno da se kvače i koji su osigurani protiv nehotičnog popuštanja, naznačen time, što je okretljiv deo snabdeven oprugom, koja dejstvuje upravno na ravan okretanja, i koja se za vreme zavrtanja zateže, a kad se postigne položaj zatvaranja, onda se ona ispruži, usled čega se postiže automatsko poprečno zakačinjanje ili zaustavljanje oba dela, za to naročito udešenih, koje može da se popusti samo pritiskom protiv dejstva o-pruge.
2.	Kukasti zatvarač po zahtevu 1, naznačen time, što se dejstvo opruge na okretljiv deo na putu ka zatvaraču, izvodi izguranjem pomoću kose površine.
3.	Kukasti zatvarač po zahtevima 1, i 2, naznačen time, što su radi zakačivanja, zaustavljanja ili kočenja, oba zatvaračka dela snabdevena ispupčenjima i izdubinama, stepenima i izrescima i sličnim, koji odgovaraju jedno drugome, i koji se spajaju u položaju zatvaranja.
Ad patent bro/ 206Z.
Fig.5	Fig.7 Fig 9
4
5
3
Fig.B
4
F i q,4
5
Fig.11


....
i ; , f
•; . X	i .
4
, •
i-9'i
.
%
I
# j

^r.	-
'fe:-
;J i
> :. :::
K..' 'j
fo
f....
pl.
'


■d
hi i ' n 4 f
4 - ':S h
' "	' i
-,	,-.a; vh
'
. ; .
f
S
n-- •■ .■Ts
T.;.. ■ •;•	:•	■ •
Adpatent h/ry 2062.




Fig.21
Fig.22

Ad patent broj 2062
Fig.24
Fig.25
23

Fig.26
Fig.2?








-
■
.


























'















■









■