KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15. Septembra 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6310
Thomas Edgar Perks, hemičar, Auckiand, Novi Zeland.
Postupak i aparat za odvajanje, pomoču destilacije, tečnosti, koje se mešaju. Prijava od 26. januara 1928.	Važi od 1. decembra 1928.
Traženo pravo prvenstva od 26. aprila 1927. (Novi Zeland).
Ovaj se pronalazak odnosi na postupak, pomoču koga se materijali, sestavljeni iz smeša tečnosti sa raznim tačkama ključa-nja ili koje isparavaju na različnim temperaturama, mogu obrađivati u cilju odvajanja i ponovnog dobijanja raznih tečnosti ili u cilju odvajanja, iz prvobitne smeše, raznih frakcija željenog stepena ključanja. Pronalazak se tako isto odnosi na naročili oblik aparata za izvođenje ovog procesa.
Ovaj pronalazak ima naročilu primenu na obradu petrolejskih ulja ili smeša iz u-Ija u cilju odvajanja komponentnih ulja raznih stepena ili specifičnih težina i može se tako isto upotrebiti sa koristi u obradi pe-troleumskih ulja, koja sadrže strane materije, u cilju odvajanja i pročiščavanja ko-risnih sastojaka.
Pomenuti proces sastoji se u izlaganju sirovine progresivnem dejstvu toplote, dok ta sirovina neprekidno teče i ka odvojenim skupljačima (na raznim mestima tih voda) para proizvedenih sirovina u tim raznim mestima i u sledečoj kondenzaciji takvih para.
Sirovina za odvajanje u podeljenim frakcijama sa raznim tačkama ključanja, teče u neprekidnom toku kroz jedan aparat, u kome se temperatura takve smeše postepe-no povečava, da bi se razne komponente smeše dovele do svojih tačaka ključanja na podesnim mestima aparata. Tako obra-zovane pare vode se u podesne zone i tu se kondenzuju i kao tečnosti vode u svoje
sudove. U tim zonama mogu se predvideti i uređaji za naknadno prečiščevanje bilo običnim ispiranjem ili još prostije podesnim rasporedom korita na ona mesta u zonama, tako da se obezbedi povratak bilo tečnom toku u cilju ponovnog zagrevanja ili ka prvim skupljajučim koritima za kondenzova-nje pare, koja korita pripadaju stvarno drugim zonama.
Pri izvodenju ovog postupka važno je da tečnost za razlaganje teče kontinualno u kanal, koji ima Slobodan prostor za paru iznad istog i da se progresivno zagrevanje vrši za vreme prolaza kroz kanal. Ovaj Slobodan prostor za pare treba biti podeljen u odeljke za paru radi odvajanja para i to tako, da pare idu direktno u određene zone a da ne prolaze kroz koje druge zone.
Pošto pare idu direktno i slobodno u svoje odgovarajuče odeljke i pošto se od-vajaju bez upotrebe ispiranja t. j. bez pro-tiv toka tečnosti, to ne postoji kontra priti-sak i zbog toga je proces naročilo pode-san za vakuum destilaciju.
Ovo direktno odvođenje para u zeljenu zonu predstavlja minimum toplote, potrebne za rad, pošto tamo nema kontra pritiska prouzrokovanog frakcijom, koja treba da tera drugu, što je slučaj kod današnjih stu-bova za frakcioniranje.
Zatim gornji principi obezbeduju te je krakiranje ulja svedeno na najmanju meru, pošto se pare odmah odvode iz tečnosti i ne mogu pasti na tečnost, koja je na višoj
Din. 20.
temperaturi, nego što je temperatura kiju-Čanja frakcije.
Gornji se postupak može izvodili u svakom podesnom aparatu, kod koga je ude-šeno da tečnost teče u neprekidnom toku ispod večeg broja odvojenih zona za skup-Ijanje pare, pri čem svaka zona ima uređaj za kondenzovanje kao i uređaj za skuplja-nje i odvođenje kondenzata.
Sl. 1 je prespektivni izgled jednog oblika aparata.
Sl. 2 je horizontalni presek gornjeg (parne zone) dela takvog aparata.,
Sl. 5 je horizonlalan izgled donjeg (tečne zone) dela aparata.
Sl. 4 je verfikalan poprečan presek a-parata.
SI. 5 je veriikalan izgled preinačenog oblika aparata.
Sl. 6 je horizonlalan izgled islog uzet po liniji 6—6 iz sl. 5.
Kod oblika izvodenja aparata po sl. 1—4, predvidena je komora 10 pri dnu (sl. 5), koja ima četvorougaoni oblik. Ista je plo-čama 11 podeljena u kanale 12, koji teku cik—cak kroz aparat od jednog do drugog kraja, tako da je tim obezbeđen neprekidan tok. Upusna cev 13 vodi jedan kraj ovog voda, a ispusna 14 odvodi sa drugog kraja.
Ispod dna ove kamare raspoređen je ve-či broj grejučih elemenata, na pr. gasne goriljke 15, koje zagrevaju tečnost, koja ide duž voda 12, i koje postepeno povišavaju temperaturu toj tečnosti pri njenom prelazu sa jednog kraja na drugi.
Iznad otvorenog kraja kamare 10 utvrde-na je kamara 16, koja je gore i sa strane zatvorena, a otvorena dole prema donjoj kameri 10. Kamera 16 na svojim unutarnjim stranama ima po istureni kanal, a svaki o-vakav kanal je vertikalnim pločama 18, koje idu do vrha kamare podeljen u izvestan broj odvojenih skupljajučih korita 17, koja su, ona s jedne strane, raspoređena su-profno prema drugima na drugoj strani. Centralni deo prostora opkoljen kamerom, podeljen je poprečnim i vertikalnim pločama 19 u izvestan broj odvojenih odeljaka, koji sačinjavaju oblasti 20 za skupljanje pare. Ove, ploče 19 raspoređene su kao i ploče 18 i leže na donjoj kameri 10 i idu do vrha kamere 16, da bi na faj način svaka zona 20 bila pofpuno odvojena od drugih i imala svoja dva skupljača korita 17.
Para od tečnosti, koja ide duž voda 12, hvala se u svaku zonu i hlađenjem i kon-denzovanjem ostaje u korita 17 te zone i odatle se posle odvodi. Ovo se prvenstveno vrši kroz izlaz 21, koji ide od jednog korita, a korito s druge strane vodi kroz cev 22 u prvo pomenuto korito.
Hladenje pare izvodi se na taj način, što bočni zidovi komore 16 dobijaju omote 23 i što se kroz te omote vodi hlače sredstvo (na pr. hladna voda). Ovo sredstvo se u-vodi kroz upust 24 i odvodi kroz izlaz 25.
Izlazi 25 vode ka sudovima, koji su prvenstveno sa oruđima za crpljenje vazduha tako, da u njima vlada vakuum ili delimi-čan vakuum, te se na taj način obezbeđuje brzo uklanjanje kondenzata iz odgovaraju-čih zona.
Broj zona određen je brojem stupnjeva na koje se odvaja sirovina, i ova se podela dobiva regulisanjem zagrevnih sretstava tako da se maferijal zagreva do potrebnog stupnja t. j. da se obezbedi isparavanje raznih sastojaka, dok sirovina ide ispod pomenutih zona.
Sirovina ide kroz otvor 12 dejstvom teže ili kojom drugom šilom, neispareni deo i lalog ili strane materije se pak odvode kroz otvor 14 u sud, u kome tako isto može vladati vakuum.
Aparat pokazan u sl. 5 i 6 sagraden je i radi po istim principima. Ovde pak aparat u opšte ima cilindričan ili kružni oblik, a donje kamere 10 vod 12 ide spiralno od jednog do drugog kraja aparata. Odvod 14 gleda na dole iz sredine voda. Nepokaza-ni zagrevači raspoređeni su tako, da sirovimi zagrevaju progresivno blizu centra.
Gornja kamera 16 podešena je u potre-ban broj odvojvnih zona 20 pomoču koncentrično raspoređenih cilindera 26, koji, pošto su iznad voda, obrazuju odvojene prostore za skupljanje pare.
Efikasnije podvajanje zona u odnosu na tok tečnosti može se postiči time, što se vod gradi ša koncentričnim prstenovima u mesto spiralno. U ovom slučaju svaki kružni prostor je opkoljen za skoro ceo obim upustom i onda isti je u vezi sa prvim i-dučim prostorom, čime je postignut konti-nualan i u stvari spiralan tok.
Sabirno korito 17 za svaku je zonu ras-poređeno tako, da ide i oko spoljne ivice iste zone time što je spojeno uz podesan ciiindar na izvesooj višini m toj zoni, pri čem para ide na gore u vrh zone oko u-nutarnje ivice korita. Skretna ploča 27 predvidena je iznad parnog voda, da bi se spreči-lo da kondenzat teče natrag u donju kameru.
U ovom slučaju hladenje biva pomoču cirkulacionog cevnog sistema 28, koji je raspoređen oko spoljnjeg zida svake zone i kroz koji protiče željeno hladeče sredstvo.
Svako korito 17 ima odvodnu cev 22, koja može biti pod vakuumom, kao i u prednjem slučaju. Vakuum se može u aparatu postiči predviđanjem prostora 29 u gornjem delu kamere 16, iz koje vodi cev 30 kao izvodnom aparatu.
Patentni zahtevi:
1.	Posiupak za odvajanje, pomoću destilacije, tečnosti koje se mešaju, naznačen time, što se tečnosti kredu u neprekidnom toku kroz jednu zatvorenu kameru i zagre-vaju pogresivno za sve vreme toka, pri čem se na tom putu obrazovane pare na izves-nim mestima putanje tečnosti odvojeno skupljaju, kondenzuju i onda odvode.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se iznad voda za tečnost nalaze odvojene kamere - uzdužno raspoređene — koje su u vezi sa vodom i u kojima se kondenzuju pare od tih tečnosti.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, što se tečnosti provode kroz zatvorenu kameru u ko-joj vlada smanjeni pritisak (vakuum).
4.	Postupak po zahtevu 1—3, naznačen time, što se tečnost provodi neprekidno kroz progresivno zagrevane stupnje gde vlada vakuum, i koji se nalaze ispod večeg broja odvojenih skupljajučih komora.
5.	Postupak po zahtevu 1 i 4, naznačen time, što se pare tečnosti u odvojenim sa-birnim komorama kondenzuju pomoču sred-
stava za kondenzovanje, koja dejstvuju u tim kamerama.
6.	Postupak po zahtevu 1—5, naznačen time, što se tečnost pri svom neprekidnom toku kroz vod progresivno zagreva da bi u raznim stupnjevima odgovarajuči sastojci frakcije isparavali, da bi se odvojeno skup-Ijali i kondenzovali.
7.	Aparat za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačen time, što se sastoji iz ne-prekidnog voda za tečnost, iz zagrevača, koji isti zagrevaju, odvojenih sabirnih komora iznad tog voda i iz oruda za odvoje-ni dovod para iz tih komora i oruda za odvod iz istih.
8.	Aparat po zahtevu 7, naznačen time, što ima gore otvoreni vod za tečnost, koja neprekidno ide od ulaza do izlaza, zagre-vač duž celog voda, kameru, koja obuhva-ta prostor iznad tog voda, i koja je podeljena u odvojene odeljke, koji su raspore-ni duž voda, kao i skupljajuča korita za tečnost, kojih ima u svakom odeljku.
9.	Aparat po zahtevu 8, naznačen time, što svaki odeljak ima sredstva za hlađenje oko odeljka ili u samom odeljku.


■
.



'



'
'

.
.




'


FJCJ