Jugoslovensko Sokolstvo
Bratu Cedi Miliču Mostar
Ono, što se	u	našem Sokolstvu uhvatilo	u koštac,	jeste gledanje plemensko	i	gledanje jugoslovensko.	Takmaci	su cesto
preobučeni, skriveni, biju se sa spuštenim vizirom. U torne ne leži neka sokolska specifičnost, nego je to metoda opča. Sokolsko polje je samo jedna vidna, ograničena arena, i u njoj se odigrava određeni pokušaj, ma da je u torne, kao u klici, več zadana bit onoga što dolazi.
Bit je velika i jasna borba svili snaga naših do odluke. Ono, od čega stradamo, leži u faktu, da jugoslovensko gledanje nije staloženo, precizirano, jasno, da nije čisto! Osim toga ono postaje, biva, stvara se! Koliko god je još udaljeno od gotovog ideala, ono je ipak tu, jača se, raste, i po količini, i po kakvoči. Sa malo hrabrosti i vedrine svi to na sebi opažamo.
Neodređenost	jugoslovenskog gledanja,	te njegbvo postajanje, dovodi do	obmane, da jugoslovensko	gledanje	može da
bude onako, kako kogod to sebi, po ovoj ili onoj logici, prestavi. I ta obmana prouzrokuje prvu i osnovnu zbrku pojmova. Nema sumnje da svi imaju pravo i da su dužni surađivati na izgradnji jugoslovenskog gledanja. Ali ako je potreban bezbroj ruku, opasan je bezbroj pravaca.
Postoje u glavnom dva lažna jugoslovenska gledanja. To su plemenska gledanja, ogrnuta samo u jugoslovensku kožu. Jedno je plemenska agresivnost, drugo je plemenska odbrana; jednome je „jugoslovensko" samo način progutanja, zadobijanja, podjarmljivanja drugoga plemenskoga, uništenja drugih plemenskih varijacija sa potpunom pobedom jedne; drugome je „jugoslovensko" način odupiranja, odpora, održanja svoga plemenskoga, sačuvanja od propasti.
Kraj prirodnosti svake borbe ova utakmica ima samo pri-vidan cilj odluke. U stvari se dešava jedno mrtvo trošenje snaga u medusobno slabljenje, i što je još gore, u slabljenje opće,
slabljenje celoga. I tako zamršaj svih nejugoslovenskih snaga, ako tome dodamo otvorene plemenske neprijatelje, postaje velikim, tragičnim i teškim, i dvojako mračnim, i jer sve vezuje, i jer ništa ne odlučuje.
Situacija je dakle ovakova: na jednoj strani slabo još, ali pravo jugoslovensko gledanje, upravo kao patuljak jedan prema ogromnim divovima plemenskim. Sad, da razumemo kako je to u Sokolstvu, imamo samo da dimenzije protivnika više izjedna-čimo i a opće približimo; u Sokolstvu su suparnici jednaki, na jednoj strani jugoslovensko gledanje, a na drugoj sva plemenska gledanja zajedno, i .jedno balansira drugo. To je momentano.
Ali ima tu u Sokolstvu opet nečega zanimljivoga: pre svega nigde, i niti u jednoj organizaciji nije jugoslovensko gledanje toliko određeno, precizirano, jasno i čvrsto, i može lako da se tvrdi, da je jedino sokolska jugoslovenska ideologija svr-šena i gotova; — s druge strane opet unutrašnja sokolska borba, kolikogod je prenešena spolja, kolikogod je delom i prvobitna, jeste, ostaje i mora ipak da bude samo sokolska borba. t. j. svi borci imaju neke karakteristike zajedničke, jednake i slične, kako to općim sokolskim načelima odgovara.
Ma da se dakle u Sokolstvu uhvatila u koštac oba gledanja, plemensko i jugoslovensko, imamo u Sokolstvu možda najviše obezbedenja i osiguranja, da če do konačne odluke da dode, i da če odluka doneti pobedu jugoslovenskom gledanju. A za to
—	pored ostaloga — govori najviše život sokolski od kraja god. 1918. do danas. Jer u tome životu imamo upravo jedan niz dogadaja, što idu u prilog jedino gledanju jugoslovenskom.
Po našem mišljenju u Sokolstvu^če pobediti jugoslovensko gledanje, i pokazače se, kao na slici, kako ce to i kojim načinom u opće da bude. Pre svega objasniće se i objaviti što je to jugoslovensko gledanje, što je to Jugoslovenstvo! Nakon bistrog i jasnog ideološkog procesa, prosti će i obični život da svrši svoje.
U jugoslovenskom gledanju radi se o tome, kako da se iz tri plemenska elementa sastavi, spoji i zbude jedno! Sva tri elementa ne mogu da se kao celine održe, isto tako, kao što se celina općega ne može da zamisli bez bitnog delovanja makar i jednoga od troje. Ovaj prividni paradoks može jedino da se reši tako, da se odabirarijem najboljega, najplemenitijega i naj-ljepšega, od sva tri pretpostavljena elementa, uzmu delovi za
građa. Da bi pak prave vrednosti dobroga, plemenitoga i lepoga izašle na vidik, imaju prvo da se oslobode i razdvoje od svega specifično plemenskoga, tradicijonalnoga, uobičajenoga, od svega spoljašnjega i potpuno nebitnoga.
Jedna, pa i najmanja, uspešnost efekta odabiranja zahteva provodenje izmešanja svih elemenata, dakle obaranja svih razde-ljenja, svih ograda i brana, traži živo kretanje i kontakt, dotecaj, ište jedno realno jedinstvo, mehaničko jedinstvo svih deiova, i ne može da se zamisli drugačije, nego da se ostvare uslovi jednoga životnoga eksperimenta, pa makar za prvi mah i na silu. Dakle .jugoslovensko gledanje hoće odabiranje, ali ne kao teoriju, nego kao pravi život sa svima posljedicama i prilikama, kao nešto što odmah mora i da bude, i što je tu.
Svršenim ujedinjavanjem i mešanjem dobija odabiranje je-dinu mogućnost delovanja. Ako o Sokolstvu govorimo, onda treba još da kažemo, da se u ujedinjenom i izmešanom sokol-skom društvu odabiranje može da odnosi jedino na osobine sokolske, pa da je tip jugoslovenskog Sokola onaj, koji iz borbe izade po svemu najjače i najbolje sokolski.
Time je dovoljno iscrpno karakterisano naše jugoslovensko gledanje. I ono je bilo podlogom cele akcije naše što je zapo-čela krajem 1918. godine u Zagrebu, i završava se letimično danas u obliku jednog preseka. Mi smo svesno i bez ikakove bojazni sproveli i utvrdili ujedinjenje i izmešanje svih deiova u jedno. I sada se vodi borba! Ona je dobra, dokle je u ujedi-njenoj i izmešanoj celini!
Pa zato imamo, i uvereni smo da imamo dve glavne duž-nosti. Prva je očuvati i održati ujedinjenje i izmešanje celog sokolskog društva, i pod svaku cenu. Tu je u glavnom sve gotovo, i osigurači su na svom mestu. To je Jugoslovenski Sokolski Savez. Druga je dužnost dati unutrašnjoj utakmici karakter sokolski.
A i to stoji prilično dobro, možda više po slučaju, nego po svesti. Slučaj je u ovome: sa osveženjem i živošću, što je početkom prošle godine našom inicijativom dato Sokolstvu, pojavila se jedna lepa i jaka težnja za reformom Sokolstva, a oso-bito za promicanjem cilja njegovog sa. nacijonalnoga na soci-jalno polje, te za fundamentalnim pretresanjem svih starih i osveštanih dogma sokolskih, a osobito obzirom na našu slobodnu
đržavu. Ova reformatorska struja probuđila je odmah konser-vativnu struju. U kratko time se ostalo na pravom sokolskom megdanu. Pa ma da je to megdan, koristan je zato, što je svemu dao jedno dublje znamenje sokolsko.
Za sve ovo posmatranje potrebno je jedno izvesno uda-ljenje od svega lokalnoga, maloga, dnevnoga i prolaznoga. Naj-posle za borce nema observacije! Oni mogu da budu kadgoda više ili manje oduševljeni, sveži, odmorni i jaki, ponositi, kadgod opet slabi, očajni, umorni. Sve to ne menja na glavnome bašjništa. Cak i doživljenje jednog uspeha i jedne odlučne pobede danas, više mora da leži unutri, u preobraženom i novom bratu našem.
Zagreb, 19. V. 1921.	Dr.	Laza	Popovič
II. Pokrajinski Slet u Osijeku
Braćo, sestre, sugradani!
Na V i d o v - d a n ove godine priređuje Jugosloven-ski Sokolski Savez
Pokrajinski Slet u Osijeku.
Još nas samo nekoliko nedelja dele od dana, kada če u Osijek pohrliti na hiljade Sokolova i Sokolica, da složno proslave veliko sokolsko slavij e, da proslave pobjedu jedinstvai slobode.
Na tom Sletu učestvovati če obligatno osam Sokolskih Župa, i to Sokolske Zupe: Zagreb, Belovar, Banjaluka, Tuzla, Beograd, Novi Sad, Maribor i Osijek.
Osim ovih Župa, koje će u punom broju na Sletu učestvovati, sastati če se u Osijeku sokolska brača i sestre iz sviju kra-. jeva naše ujedinjene i oslobođene otadžbine. Doći će junačka braća sa obala Drine i Morave, iz ponosne Bosne i Hercegovine, ravne Vojvodine, doći će sa obala Dalmacije, iz Slovenačkih kra-jeva, iz Hrvatske i Slavonije.
Svi če ti Sokoli i Sokolice u Osijeku nastupiti pod j e d-n i m vodstvom Jugoslovenskog Sokolskog Savez a, da dokazu, kako je Sokolska Misao neodjeljiva od misli j edin-stva narodnog i jedinstva državno g.
Češki Sokolski Savez, kolijevka našega Sokolstva poslati če na Osječki Slet veliko i brojno izaslanstvo.
Francuski Save z Gimnasta poslati će na Slet uzorno odelenje, koje ee na vježbalištu naročilom tačkom istupiti.
U tri dana obdržavati de se na Sletskom vježbalištu velike javne vježbe, na kojima de nastupiti do 3000 vježbača 1 vježbačica, vršit de se n a tj e c a n j a, na kojima de se natjecati Sokoli sviju naših sokolskih društava.
Da dani Sleta budu uveličani još naročitim priredbama, prirediti de se izložba poljoprivredna, obrtna i umjetnička.
Brado, sestre, s u g r ađ a n i!
Sokolskom Sletu u Osijeku nije samo svrha, da priredi sjajnu javnu vježbu, ili junačko natjecanje sokolskih mišica. To je samo oblik, u kojem de se snaga sokolska da očituje.
Ali svijest sokolska treba da se očituje u snažnoj narodnoj manifestaciji, koja treba da u Osijeku pokaže životnu snagu narodne ideje naše.
Narodna ideja u smislu potpunog jedinstva, u duhu demokratizma, treba da sokolskim nastupa-njem u Osijeku izvojšti pobjedu.
Naša je dužnost, da pripravimo toj p o-b j e d i p u t.
Sokolski Slet nije samo sokolsko slavlje. U Osijeku ima Slet mnogo vede značenje. Za cijeli grad i okolinu znači Slet veliku borbu za nacijonalnu ideju. Osijek je sada na domaku državne granice, ugrožen je od mnoštva stranog i doseljenog elementa. Sokolskim Sletom treba da se ispolji pravi s 1 a v e n s k i karakter grada.
Sokolstvo je preuzelo tešku zadadu, da to sprovede.
Sokolstvo treba da spasi narod n u stvar u Osijeku.
Sokolska Župa u Osijeku, koja je preuzela dužnost sviju priprema za Slet, preuzela je time najtežu zadadu.
Maleni Maribor, na samoj njemačkoj granici, priredio je prošle godine Slet, koji de uvijek ostati u divnoj uspomeni i Sokolstvu i gradanstvu. Zar da Osijek ne bude jednak drugim našim gradovima?
Osijek ne smije da zaostane, Sokolski Slet u Osijeku mora da uspije kao potpuna, zdrava, i snažna pob jed a.
Braćo, sestre, sugrađani!
Materijalne žrtve, koje Slet potražuje velike su, vrlo velike.. Priredba Sleta uopšte, vježbališta, ukonačenje i prehrana Sokolova i gostiju stajati će prema današnjim prilikama ogromne svote.
Mnogi naši zavodi odazvali su se već našem pozivu i darovali u sletske svrhe oveće iznose. Mnogi mogućnici položili su svoj doprinos iz patriotskog osjećaja dužnosti.
Imena tih zavoda i rodoljuba publikujemo na drugom mestu.
Ali na žalost još uvijek nije dosta.
Apelu jemo stoga na svu našu patriotsku javnost, da po mogućnosti doprinese svoju pri pomoč za sletske svrhe.
Apelujemo na sve naše banke, novčane zavode, vjeresijske zavode, da Sokolski Slet pripomognu većim iznosima.
Apelujemo na sva industrijska preduzeca, da i ona svoj doprinos sletskoj stvari poklone.
Apelujemo na sve privatnike, koji god patriotski osjećaju, da nam svaki po svojoj mogućnosti pošalje svoj doprinos za Slet. Svaki neka u svom krugu poradi, sabire što više priloga, svaki neka se sjeti, da je u sp j eh Sleta — uspjeh narodne stvari u Osijeku.
Patriotska je dužnost svakoga, da omogući uspjeh Sleta.
Sjetite se Sokolskog Sleta na svim priredbama, svim slavama, svim zabavama!
Šahirajte doprinose za II. pokrajinski Slet u Osijeku.
Sletski Centralni Odbor.
Значење Соколског Слета у Осијеку
Већ су стари Грци имали схваћања и разумијевања за важност тјеловјежбе по развој и здравље човјека. Но они су ишли само за постигнућем лијепих и савршених облика тијела, што доказују дивни кипови из онога вре-мена. Данашње Соколство узело је себи као главни циљ много идеалнију задаћу. Оно не жели усавршивати
само лијепо и здраво тијело, него и васпитати дух и са-чувати у оваком тијелу морал и чистоћу. Соколу је дакле главни циљ и задаћа подизање моралне и тјелесне снаге народа и васпитање његово у духу националном и демо-кратском.
Соколска мисао као такова не може да буде јачање тијела, или само јачање духа; она је хармонијско васпи-тање и душе и тијела, она дакле васпитава морално, со-цијално, интелектуално и физички.
Соколска мисао и уопће сам Сокол уско је везан са психом народа и народом самим. Он је у славенских народа никао од жеље за слободнијим животом, и узео као симбол „сивог Сокола“, који не чучи, не повлачи се блатом и не трчкара по земљи, он — како каже др. Про-хаска — лети, јер у њега је полетна мисао, узносити ocjetiaj, велика трагична поза.
Сокол је основан најприје у Чешкој год. 1862., од доктора Мирослава Тирша и Јиндржика Фигнера. Они већ јасно говоре о потреби васпитања духа и тијела. и осу-ђују свако такозвано „Турнерство". Чески Сокол врши зато од свога постанка до данас све велике задатке у држави и народу.
На територију данашње наше краљевине била су прије рата 3 Соколска Савеза: Савез хрватски, Савез словеначки, Савез српски.
После толико борба, патња, робовања и крви, угле-дали смо и ми своје ослобођење. Доживјели смо час, кад можемо без погибли, слободни и јаки да пружимо руку било Србину, било Хрвату или Словенцу и са по-носом да кажемо цијелом свијету: браћа cmo једне крви, j е д н и смо, j е д н а смо држава, j е д а н народ.
Јест, сада смо слободни, сјајни и чисти као сунце, ми Хрвати, Срби и Словенци — ми Соколи. Наша је сада задаћа ово јединство учврстити, васпитати народ у овом духу, будити у народу нову, помлађену, снажну нацијоналну свијест јединства.
Ову истину јединства показали смо ми Соколи нај-љепше кад су.о се равно 550 година после косовске трагедије скупили на Видовдан год. 1919. на Соколском
Сабору у Новом Саду, да тамо отворено спроведемо ује-дињење свију поменутих Соколских Савеза у један j е д и н-ствени Југословенски Соколски Савез.
Другу годишњицу тог уједињења прославит ће Со-коли великим Покрајинским Слетом у Осијеку. И овде, у овом прилично одкарођеном граду показати ћемо, што смо и што можемо. Осјечке прилике су врло тужне! За вријеме рата све је било одушевљено за јединство, а сада? Како је нажалост брзо прешао ентузијазам првих дана да уступи мјесто крајњем индиферентизму, стран-чарству, мржњи појединих класа, племена и вјера. Једино је Соколство, које се издиже изнад свега тога, да по-каже како му је далеко и непознато свако странчар-ство, све племенске и вјерске разлике. Њему је само на уму јединство и потпуна демокрација. Ту лијепу идеју ћемо ми Соколи да манифестујемо у Осијеку на Видовдан. Нека виде Осјечани, и наши и однарођени и туђинци, да има људи, који нису презрели свој језик, своју нацију, који су кроз стољетну борбу сачували савјест чисту и просту од сваке примјесе злобе и мржње, који су сачу-вали језик својих предака, највеће и најтрајније благо јед-нога народа. Ми ћемо у Осијеку да се састанемо на хи-љаде Соколова и Соколица из кршне Шумадије, поносне Босне, Херцеговине земље, врлетне Далмације, равне Вој-водине, лијепе Хрватске и Словоније.
Показати ћемо, да у нас има национална одушев-љења, показати ћемо, да у нас тече крв Марка Краљевића, крв Зрињских, а плод те крви не може да сатре ни бура ни вјетар, ми остајемо поносни и горди, као врлети које плаче наша модра Адрија.
То ми очекујемо од Видовдана. Колико жеља, колико чежња родило се у срцу толиких Соколова и Соколица, не би ли можда овај Слет значио коначну побједу Со-колске Идеје? Не би ли можда овде Соколи за увјек ра-ширили своја крила и закрилили њима хиљаде и хиљаде, које не желе да се повлаче по блату и калу, него хоће да се уздигну над све нискости овога живота и да попут Сокола запливају у модре висине, гдје столује правда, гдје влада братство и љубав!
Можда ће ова велика манифестација Соколске Идеје баш у Осијеку, толико отуђеном граду, побједити; можда ће привести у наше коло људе који до данас кису Со-колства право схватили и разумјели, но који ће ra на Видовдан видјети у иотпуној његовој величини, разумјети и — заволити. Јер тко га потпуно упозна и разумије, мора да га заволи.
Поносно и са пуно самопоуздања чекамо тај велики и значајни дан, у који ће се јата крепких Соколова и Соколица спустити над градом Осијеком, да у њег унесу живота, свјежине, младости и полета, од кога fce задрхтати сви они, који не вјерују у наш животу нашу будућност.
Сјећамо се написа на улазу силног вјежбалишта VI. Свесоколског Слета у Прагу, па громко кличемо
Били с м о и бити ћемо.
I. SokolsKi Slet Župe u Mostaru
Ideja Sokolstva koja u poslednje vreme počinje obuhvatati sve jače dimenzije u pokrajinama našega Kraljevstva, osniva se na podloži pozitivnoga rada i nacionalnoga jačanja. Njeno praktično naličje, u današnjem smislu reči, indentifikuje se sa radom pregalaštva i borbenosti našega naroda, koji je pokazao dovoljno otporne snage i smisla za samostalan život; njeno lice odgovara potpuno održavanju i očuvanju stečenih sloboda za koje se neosporno borila najžešče i Ideja Sokolstva. Ideja Sokolstva ponikla je u nas iz slobodnjačkih i buntovnih glava onih junaka koji su od Karadjordja, Hercegovačke Bune i nacionalističkih omladinskih pokreta u Hrvatskoj pa sve do danas krv prolevali za slobodu, trunuli po tamnicama i orga-nizovali reakciju protiv nasilničke vlade.
I Mostar, sokolski, slobodoumni i induvidualistički Mostar hoče da, posle svoga skromnoga rada na tom polju, sa-zove na svoje ognjište sve Sokole i sve prijatelje Sokolske Ideje: hoče da priredi Slet svoje Župe na 4. i 5. juna o. g. Sa predratnim svojim podvizima i pregalaštvom, čvrstom orga-nizacijom i nesumnjivom solidnom spremom, sa patriotskim delovanjem svojih članova, koji su bili u neprekidnoj vezi sa
našim oslobodilačkim Pijemontom, i koji su podržavali silni razmah nacionalističkog Mostara, Mostarski Soko je dokumen-tovao još pre, kao niko, koliko ima volje i smisla za daljnji rad i napredak. Hercegovina, do juče zemlja zavadjenih Hrvata katolika i Srba pravoslavnih, danas je naročito obvezana da proširi svoju blagotvornu akciju i da je sprovede u jedno lepo korisno delo. Jer Sokolstvo, poglavito u pokrajinama gde se ukrštavaju dva mentaliteta, gde su se do malo pre borile dve divergentne ideje, ide uporedo sa državotvornim izgradjivanjem svih naših pokreta; jer Sokolska Ideja je negiranje svega štetnoga, antidržavnoga i antinacionalnoga.
Slet Mostarske Sokolske Župe, kojoj pripadaju osim cele Hercegovine, - južne Dalmacije ša Dubrovnikom i Boka Kotorska, biče redak dogadjaj u analima grada Mostara; biče, još više, jedna potvrda da Mostai- ima svoj sokolsko naciona-listički individualitet sa svim atributima plemenske tolerancije, bratstva i državljanske razboritosti.
Mostarski Soko počinje razvijati svoja krila. Ali taj poklic u slobodi neče odjeknuti iz grla samih Sokola, jer i gra-djani Mostara hoče Sokolski Slet na svome ognjištu; hoče da zagrle svoju jednokrvnu braču drugih vera na svom gnezdu, koga je sazidala tradicionalna hercegovačka težnja za okup-ljanjem svoga plemena u slobodi. Gradjani grada Mostara su se naročito zauzeli da ovaj slet ispane što svečanije, i oni su medjusobno stvorili sedam raznih sekcija koje, svaka u svom delokrugu, rade na pripravljanju sleta.
Čast ovome sletu čini pokroviteljstvo Djenerala Živojina Pavloviča, Komandanta Jadranske Divizije, koji je kao Soko, u oduševljenju za tom idejom dao na raspolaganje sva po-močna srestva koja mogu pridoneti da slet ispane što lepše.
Na sletu če pored još nenajavljenih vežbača sudelovati 500 Sokola-vežbača, muškog podmlatka 5000, ženskog 3000, naraštaja 1000, nadalje 500 voinika-vežbača s oružjem, te skoro toliko naših mornara, koji če izvadjati . pomorske sokolske vežbe. Na slet su pozvani mnogi istaknuti sokolski radnici iz Beograda, Zagreba i Ljubljane.
Po provinciji putuju nekoliko članova tehničkog odbora koji organizuju Sokolska društva i prijatelje Sokolstva za do-lazak na slet u Mostar.
Slet Mostarske Župe, uvereni smo, podvostrudće volju i inicijativu za radom na Sokolskoj Ideji koja če se i ovoga puta visoko uzvitlati nad uskogrudnim partijskim egoizmom i plemenskom nesnošljivosti; ona če se uzdignuti visoko sve do sunca. Mostar, in hoc signo vinces! Sa Sokolskim Zdravo!
Soko.
I. Slet Sokolske Župe Zagrebačke u Zagrebu
Sokolska župa zagrebačka priredjuje 11. i 12. iuna o. g. u Zagrebu svoj prvi sokolski slet, koji če sudeč prema pripravama biti jedan od najuspjelijih sletova u manjem stilu. Na samome sletu sudjeiovati če bratska društva u velikom broju, a sudeč prema stiglim prijavama biti če ovaj puta osobito velik odaziv braće i sestara vežbača. U koliko če god slet biti zanimiv s obzirom na to, da če pružiti preglednu sliku rada starješinstva sokolske župe zagrebačke, a u prvom redu nje-zinog tehničkog odbora, u toliko če biti zanimiv šta nam iznaša na javu pred šire mase naroda neke novosti. Tako če osim brače i sestara nastupiti gradska i srednjoškolska omla-dina pod vodstvom brače prednjaka sa posebnim prostim vježbama, koje se več sada dovršuju, pa djeca pokazuju velik smisao za tjelovježbu, a veselje nad samim sletom, jer im se po prvi puta pruža prilika da i oni nastupe u velikom broju od nekoliko hiljada i djelom dokažp kako se u zdravom telu razvija zdrav duh. Druga novost, koja več danas u sokolskim redovima pobudjuje razdraganost jest zajednički nastup sokola i vojske, koja če nastupiti u nekoliko točaka, da nam tako pokaže, kako se sokolski sistem odgajanja tela sve više krči put u redove vojske, a po torne kako sokolska ideja zahvača jak korjen baš u onim redovima od kuda če da se razviju naj-agilniji sokolski radnici. Za radom tehničkog odbora i njegovim pripravama ne zaostaje ni samo kulturno prosvetno ode-lenje župe, koje tog dana sprema da priredi više predavanja o Sokolstvu i to koli za šire krugove toli i za same sokole, da se tako prikaže i kulturni rad Sokolstva i koji su njegovi zadaci. Za sam slet veliki je interes ne samo u gradjanstvu
grada Zagreba, već i po svuda kuda je župa proširila svoje djelovanje. Dokazom je tome odaziv koji je uslijedio na poziv . starješinstva, a za sudjelovanje na sletu. Prema uglavljenom rasporedu slet če se obdržavati na dane 11. i• 12. juna u Zagrebu. Dan 11. juna biti če posvečen dolasku brače iz vana, te generalnom pokusu i vježbama na ručama. Za to se brača koja izvadjaju simultane vježbe na deset ruča pozivlju da budu u Zagrebu več u subotu do podne, kako bi mogla sudjelovati na pokusu, koji če se obdržavati istog dana u tri sata poslije podne na sletištu, koje se nalazi u Maksimiru. Na večer biti če predavanja, pa po jedna kinomatografska priredba uz promenadni koncerat. Slijedečeg dana več u sedam sati u jutro obdržaje se generalni pokus na vježbalištu, a onda odmor. Po podne kreče se sa trga pred kolodvorom svečana povorka na vježbalište gdje započinje sama vježba, a u večer sprema se i zabava, kako bi se brača medjusobno bolje upoznala, a i opet da se dade prilika širim slojevima gradjanstva da dodju u dodir sa Sokolstvom.
Sva bratska župska društva ovim se putem ponovno upozoruju da udovolje pozivima starješinstva župe i da pro-pisno ispune prijavnice i pošalju odmah na starješinstvo župe. U interesu je to samih društava, a i da se olakša posao, kako bi se kasnije izbjeglo neopravdanim prigovorima. Bračo i sokoli spremajmo se da u Zagrebu razvijemo svoju snagu i da pokažemo moč i snagu Sokolstva, koje je upravo u ove ča sove zvano, da bude na budnoj straži i da poradi svojim radom kako bi se ideali Sokolstva što prije ispunili, a njegova zadača primakla bliže svome izvršenju. Do vidova na sletu u Zagrebu na dan 11. i 12. juna!
Braćo! Sakupljajte i šaljite pretplatu za „Sokolski Glasnik"
Штросмајер и идеја југословенског народног јединства.
Говор
Душана Милановића, окр. протопрезвитера и пароха пакрачкога, изречен дне 7. фебруара 1921. г. на све-чаној соколској академији у Пакрацу у спомен рођења бискупа Јосипа Јурја Штросмајера.
Мени је врло мило, да ми је управни одбор нашега Сокола указао ту част, те ми повјерио, да ја као српски православни свештеник, као члан његов, а у име његово припалим данас овдје пред вама једно скромно кандиоце сјећања и народне захвалности блаженој сјени великог сина нашега народа, бискупа Јосипа Јурја Штросмајера, човјека великога по генијалном уму своме, којим је за све вријеме свога дугог вијека над свима својим саплемени-цима стајао као поносна јела међу борићима, а још ве-fcera по богатом срцу своме и неумрлим дјелима, што их је умом и срцем својим, те дарежљивом десницом својом створио.
Једном народу, као што је наш, који тежи за вели-ким дјелима стварања на пољу цивилизације и културе народне и опће човјечанске, а који није имао ни времена ни прилике, да у међународној сарадњи на томе пољу развије сву своју снагу и покаже своју праву вриједност, велики људи његови су му копча, која га везује са кул-турном заједницом осталих народа, они су му пред свим осталим свијетом доказ и његове величине. Тако је и на-шему народу. По ријечима другог нашег бесмртника, опет владике, Петра Петровића Његоша, од народа од мила прозваног владике Рада: „Из грмена великога лафу изаћ' тешко није, у великим народима генију се гнијездо вије“, и наш је народ велики, ако не по броју своме, ако не по великим, епохалним дјелима, која до сад није ни могао створити, велик је по неисцрпивом благу богате душе своје, велик је no великој и ако досад camo латентној Душевној снази својој, која је и у стољетном ропству окована ипак жива и дјелотворна била, пригушена ипак
овда онда прокључала на површини, избацивши високо по ког великог сина свога, да пред великим и од њега сретнијим свијетом буде свједоком и његове егзи-стенције.
Међу великим синовима нашега народа, које је пригу-шени кључ нашег народног живота у елементарној еруп-цији својој избацивао овда онда високо над површину, достојно мјесто заузима бискуп Јосип Јурај Штросмајер.
Да можемо разумјети, у чему је генијална величина Штросмајерова, морамо прије одговорити на питање, у чему је уопће величина великих људи, које је бесмртнм ум њихоз, удружен са великом творачком снагом, овјен-чао славом генија и такова предао историји и пијетету покољења.
Генијалност генијалних људи је у њиховој надсавре-мености, у способности њихова ума, да виде далеко на-пријед преко граница садашњице, у богатству нових, често не схваћених или криво схваћених идеја, у топлини срца, којим осјећају те у великој снази воље, којом преко сто-тина запрека газе, често и посрћући али и крчећи пут остварењу какове велике мисли, коју обично нити са-временици разумију нити они њено оживотворење до-жи.вљују.
У томе је и генијална величина Штросмајерова, што је по великој провиденцијалности свога ума и по богатој топлини своје славенске душе умио за себе да створи и своме народу да стави пред очи један велики народни идеал — уједињење растрганих и стотинама туђих везова паралисаних наших народних дијелова у једну народну цјелину, у једну душу и једну снагу, која би била спо-собна за живот.
У годинама шездесетим прошлог вијека, дакле пред 60 година, Ои је ову своју велику идеју, окрстио именом југословенства.
Замислите, како је ова идеја, онда изречена, морала изгледати његовим савременицима, кад ни ми сви данас. кад је већ крајњи идеал Штросмајеров, који он уз тадање ' политичке прилике није смио отворено ни изрећи, по-стигнут и кад смо физички уједињени, не можемо још Да
се уживимо у наше фактично етничко и душевно једин-ство. По томе можете ви, који ову идеју данас разуми-јете, тек судити, како је то била слободна и велика ми-сао за оно доба и како је тек велик и дубок човјек који ју је изнио и имао одважности, да је на својим плеВима понесе.
Југославенска мисао била је movens, који је инспи-рисао цијели душевни живот овога великога човјека, која му је дала и облик и садржину а њега учинила данас драгоцјеном својином свих нас Југословена, обје вјере и свих имена.
Још више, Штросмајер је био Свеславен, т. ј. он је ocjefcao своју интимну, родбинску заједницу са свима Славенима на свијету, он је дубоко осјеВао чињеницу, да је судбииа^свих Славена везана једно уз друго, он је осје-Вао, да мора доВи прилика и вријеме, кад ће се доВи до јединствене сарадње свих Славена како на културно-социјалном, тако и на државно политичком пољу, и вев је гледао својим дубоким, богоданим пророчким погледом све Славене у даљој будућности идејно и стварно уједи-њене као важан фактор у великом концерту међународних одношаја. Доказ ових његових осјећаја јест његово подр-жавање научењачких и интимних пријатељских веза са свима виђенијим Славенским личностима свога доба, а нарочито са Русима.
Овај свеславенски осјећај бијаше колијевка, у којој се родила, израсла и до потпуног својег облика развила његова југословенска мисао. Његово југословенство је логична и једина могуВа посљедица његовог свеславен-ства. Није ни могуВе бити Свеславен, живјети овдје на југу и не уочити чињеницу, да ту живе три племена под три своја племенска имена, која су раздвојена једном пу-ком случајношВу, вјером, а везана су оним, што је битно, једном јединцатом крвљу, једним језиком — главним кри-теријем јединственог националитета — и једном судбином у прошлости и очевидно и за будућност.
Бистрим умом својим Штросмајер је брзо уочио ову чињеницу, и чим ју је уочио, одмах повлачи конзеквенције
из овог сазнања, те добивши идеју, јаком снагом своје воље и љубави настоји одмах да јој даде конкретан облик.
Он је знао још боље оно, што и просјечан ум схваћа, да је народ, коме просвјета мањка, сличан птици без крила, и да један заробљени народ никад не може доћи до своје физичке слободе, ако прије тога не стече неки барем минимални степен душевне слободе и културе, која се просвјетом добива.
Зато он одмах енергично и пожртвовно прелази на дјело. Он оснива год. 1860. са прилогом за онда великим од 50.000 фор. у Загребу прву на Балкану академију зна-ности и умјетности и даје јој име, не „хрватска“, него „југославенска", да тим нагласи њен циљ: да покупи ду-шевне везе између свих наших племена на славенском југу, да их уједини душевно, па да то буде залог њихо-вог будућег и политичког уједињења. Годину дана послије тога удара он први темељ с исто тако великим даром свеучилишту у Загребу, које опет хтједе назваги југосло-венским, али тога виши државни фактори не дозволише. Одмах након академије диже он дакле свеучилиште, јер једно без другога не може да изврши потпуно своје задаће.
Ево како лијепо он говори о сврси овога свеучи-лишта: „Свеучилиште има управо бити оно свето огњи-ште, на ком се срца братска на љубав, слогу и јединство разгријати имају. У самом нашем ужем дому два брата рођена, једне мајке синови, још предсуде неке растављају. Једну крв, једну душу, два дична имена, која једно те исто значе, често пута раздвајају. До свеучилишта је, да се браћа у једну душу и у једну свету намјеру споје.“
А ево, како након отворења ових двају завода, након тешко добивене дозволе, открива и свој крајњи циљ са њиховим оснивањем:
„ ... јер народ, који своја иајвиша училишта има, те добро и спасоносно с њима управља, тај се народ инте-лектуално еманципира, а еманципација и ослобођење то наравним и неодољивим начином сваку другу еманципа-цију и сваку другу самосвојност прије или послије поро-дити мора“.
А да je Штросмајер, тежећи за културним и просвјет-ним јединством југословенских наших плед^ена мислио и на њихово политичко уједињење, најбољи су доказ томе тијесне везе, које је подржавао са тадањим српским кне-зом Михајлом. Због тих својих веза као и због веза са великом Русијом он је у Аустрији успркос својих добрих веза и са највишим државним круговима стајао под сум-њом са нелојалности, те је опће познато како га је год. 1888. у Беловару пок. краљ Фрањо Јосип I. у том смислу оштро, на начин необичан у одношају према високим достојанственицима, апострофирао, — повод је била де-пеша, којом je Штросмајер кратко вријеме прије тога поздравио свеславенски конгрес у Москви а у вријеме, кад су одношаји између Русије и Аустро-Угарске били крајње запети, — тако да је Штросмајер, одговоривши краљу исто тако кратко и оштро, увријеђен оставио краља и отпутовао у Ђаково и не опростивши се с кра-љем, што је побудило сензацију у цијелој тадањој јавности.
Прије него што завршим овај свој кратки приказ, још ћу само за бољу илустрацију велике његове југосло-венске концепције, која је у њему без племенске тјесно-грудости сасвим пречишћена била, да вам наведем његово учешће при рјешавању турског питања пред берлински конгрес и у очи окупације Босне и Херцеговине.
Док се је велика већина хрватске наше браће овдје тада одушевљавала за то, да Босна и Херцеговина буду окупиране по Аустро-Угарској монархији, у нади, да fce наш народ у Босни доћи тако под упливну сферу хрваг-ског племенског елемента нашега, дотле је велики Штрос-мајер био далеко од ових тјесногрудих племенских нази-рања, јер је знао, да ke Босна под Аустријом бити исто тако роб као што смо и ми били и као што је била под Тур-ском. Зато он лако прегара те ситне племенске амбиције, те у смислу своје велике југословенске мисли, а у сврху јачања наше опће народне позиције, жели, да се Босна као аутономно тијело припоји Србији. Ево, шта он у пи-сму од 1. октобра 1876. пише о тој ствари тадањем вели-ком енглеском државнику Гледстону:
Соколски Гласник	15
„Српско племе je јуначко и врло подузетно племе, племе пуно животне енергије, која кипи из њега. Била би праведна награда његове крваве жртве за свету ствар, кад би се аутономија Босне дала у његову енергичну и педе-сетогодишњим искуством сазрелу руку“.
Ево пак, како се у писму од 13. фебруара 1878., управљеном истом Гледстону, брине за Србију:
„Хоћу да Вам, мој најплеменитији пријатељу, препо-ручим Србе и Црногорце. Што се првих тиче, било би јако пожељно, да им се даде цијела Стара Србија. Ја не знам. како су далеко овај час они побједоносно продрли са својим оружјем; али то знам сасвим сигурно, да се Срби могу трајно умирити, и да им се може сваки разлог за устанак одузети само онда, ако им се призна барем у јужном правцу Приштина. онда у западном одатле правцу . Пећ, онда јужно даље Ђаковица, напокон још даље јужно Призрен. Сваки од ових градова сачињава за Србе свету и драгоцјену успомену. Такоје Призрен био дуго времена престоница њихових краљева. У Пећи је дуго времена било сједиште њиховог највишег црквеног авторитета, т. ј. њиховог патријарха и једног знаменитог манастира. Ни-какав народ на свијету не заборавља лако тако драге успомене и традиције. Ове традиције носи сваки Србмн у срцу,, а осим тога и у устима у форми својих красних народних пјесама. При данашњем узбуђењу духова, једва би осам дана у миру прошло, кад би се ова за сваког Србина света мјеста и даље оставила у рукама Турака". (Die siidslau’ische Frage im Habsburger Reiche von R. W. Seton-Watson, стр. 616.).
Нећу више да морим ваше стрпљење него ћу завршити. Но да рекапитулирам у пар речи све ово, што сам досад ре-као нужно је, да још нагласим ово: ми се нисмо овдје саку-пили, да се поклонимо мртвом Штросмајеру, да се покло-нимо земаљској прашини његовој, која стварно не вриједи више од сваке друге прашине. Ми смо дошли овамо, да се поклонимо живом Штросмајеру, да се покло нимо бесмрт-ном духу његовоме, који и сад живи у великој његовој идеји југословенској, у којој ће велики Штросмајер живјети и онда, када се за нас ситне и мале не буде више ни знало.
Поклонити се пак живом Штросмајеру значи, наћи поред свог племенског ocjekaja, који је лијеп, у срцу своме доста мјеста и топлине за богат и јак осјећај југословен-ског нашег народног јединства.
Когод хоке да се поклони Штросмајеру, не може му се поклонити никако другчије, него само тако.
pukovnika br. Borivoja Tošića 27. februara 1921. gođ. u Narodnom Domu na dan četrdeset-dnevnog pomena vojvodi Mišiču, koga je priredio Celjski Sokol u Celju.
Veliki ljudi sa svojim velikim delima, koja su posledica ispolinske energije, neumornoga rada i ovaploćenja duha i uma, sa punim pravom zaslužuju, da im sva buduća pokolenja — u znak priznanja — kažu ove značajne reči našega genijalnoga pesnika.
Da li je dovoljno samo ponavljati i izgovarati ove reči?
Ili je možda pored toga potrebno još nešto, što čoveka mora ubediti, da su potomci tih velikana zaista dostojni naslednici njihovi!
Na ovo ću odgovoriti opet poznatim aksijomom: samo je onaj narod dostojan svojih velikana, koji zaista poštuje njihova velika dela, njima se zapaja, oduševljava i poput njih radi.
Ovaj veličanstveni skup, to mnogobrojno prišustvo vrlih građana, građanki, i omladine, te naše zenice, kojom gledamo u lepu i sigurnu budućnost, ubečtuje nas, da u svima nama postoji ono veliko oseeanje, kojim smo u stanju, ne samo tužno i veličanstveno da oplakujemo naše velikane; nego još i da se ovaplotimo njihovim velikim idealima i time obra-zujemo: jednu silnu zajedničkuvolju za stvaranjem uz-višenih i plemenitih dela.
Braćo i sestre!
Pre nekoliko dana sa Beogradskih crkava tužno su zabru-jala zvona !...
Odmah se raširi strahoviti glas, daje umro Vojvoda Mišic!
Govor
Braćo i sestre!
„Blago onom ko dovjeka živi, Imao se rašta i roditi".
Kao ona crna koprena što se širi na uvelome i uplakanome licu ožalošcene kčeri bez oca, tako se i ta crna vest raširi po prostranoj našoj domovini, koju je vrli pokojnik svim žarom svojega herojskoga srca i svom silinom svoje plemenite duše beskrajno ljubio. Crni barjaci se zalepršaše u tihoni povetarcu-po celoj našoj lepoj domovini u znak velike žalosti i priznanja onoga naroda, kome je ovaj vrli pokojnik s ve dao i najviše doprineo njegovoj slobodi i ujedinjenju . . .
„Umro je Vojvoda Mišič!...-
Sa jezivim strujanjem u beskrajnim električnim talasima, objavljeno je širom sveta.
Svi naši prijatelji i poštovaoci sa svojim izjavama saučešča pridružiše svoje bole našim vapajima, upučenim Bogu za našega Vojvodu.
Veličanstveni sprovod posmrtnih ostataka pretvoren je u silnu manifestaciju narodnoga bola i večitoga priznanja.
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Regent Aleksandar u ime se'doga Kralja i u ime Svoje blagovoleo je ispratiti na daleki put Svoga dosadašnjeg Načelnika Đeneralštaba i Svoga glavnog sa-radnika iz minulih ratova na oslobođenju i ujedinjenju otadžbine.
Ispratio je za navek Svoga Boška Jugoviča, koji mu je tradicionalni barjak slobode i ujedinjenja kroz sve peripetije rata i u najtežim trenutcima sa legendarnom hrabrošču, punom časti i ponosa, nosio i predao ga u sveti amanet pokoljenjima, okiče-nog briljantnim uspesima, koji su proizašli iz harmoničnog naprezanja njegovoga genijainoga uma i legendarne hrabrosti odu-ševljenog i odanog naroda svome Kralju i otadžbini
Ispratili su svoga Vojvodu slepi i sakati invalidi!. . .
Ti heroji, koji dadoše rado svoje zenice i telo svoje na oltar otadžbini, na|znak plamenoga mača vojvodinog genija, bili šu vrhunac poštovanja i visoke narodne discipline, koja u nao-ružanom narodu donosi samo pobedu.
Sa svojim praznim očnim dupljama, bez ruku, bez nogu,
-	onakaženi i iznureni,® snuždeni i ožaloščeni stajahu kao bogovi pokraj vojyodinog4sarkofaga i, svojim svetlim obrazima, herojskim srcima, plemenitom dušom. glasom Jerihonske trube, kazivahu pokoljenjima u ime svoje i izginulih drugova: „Slatko je za otadžbinu mreti“.
Oni su ga svojim Vojvodom oličavali veličanstvenu dramu narodne volje i samopregorevanja, izvršavanje dužnosti prema svetim narodnim idealima i sintezu svih grozota, patnji i samo-odricanja jednoga naroda za slobodu i jedinstvo njegovo.
Ceo taj ujedinjeni narod, bez ropskih okova, ozaren zra-cima slobode, personifikovan u licu svoga uzoritoga predsednika Ustavotvorne i Velike Narodne Skupštino iskreno je ožalio pokojnika i uzdigao ga na tron narodnoga junaka i besmrtnika sa rečima: o njemu pevati će zahvalnost narod sa našim velikim pesnikom
„„Tvoja dela suncu ravna Potomstvu če večno sjali,
Ime če ti Tvoje slavno Ono uvek spominjati'
Time je ceo narod dao očitoga dokaza: da more prolivene krvi'i legendarne žrtve njegovih velikana, prinesene na oltar slobode i jedinstva otadžbine, jesu najviša svetinja njegova, koja če mu biti večita zvezda vodilja u čuvanju narodnih tekovina i ostvarenju narodnih ideala.
Dostojan spomenik zaslužnom Vojvodi i njegovim herojima!...
Svojim osečanjima zahvalnosti, tuge i žalosti za Vojvodom Mišičem, ukrasili su ovaj ispolinski spomenik i Kraljevska Vlada, sve kulturne 1 prosvetne ustanove i korporacije u licu svojih vrlih prestavnika.
Na širokome zvezdanome nebu, medu zvezdama, koje večno trepere delima onih velikana, kroz koja su njihovi srečni narodi dobili slobodu, veličinu i jedinstvo, — zatreperila je, eto, i zvezda na nebu ujedinjene i slobodne Jugoslavije, koja če nas uvek potsečati na sjajna dela Vojvode Živojina Mišiča, proizašla u osečanju i vršenju dužnosti iz ljubavi prema otadžbini.
A vojska?... Taj naoružani narod, kao stražar na braniku narodnih ideala izvršilac narodne volje; ideal neumrlog Vojvode i smisao njegovoga života; u crno zavijena, u srce dirnuta; gorda, što je u svojim junačkim nedrima odgojila ovoga velikoga sina otadžbine, — duboko je uzdahnula od bola za svojim Vojvodom! A junačko srce njeno gorelo je u plamenu silnih ose-čanja ljubavi i bogopoštovanja i odjekivalo u čeličnim grudima njenim željom i odlučnom voljom, da produži put stopama njegovim !
Svi naši prijatelji i saveznici sa svojim visokim prestavni cima uzeli su vidnoga učešća u ovoj našoj velikoj žalosti.
Ceneči velike zasluge u minulim ratovima na dobru č o v e-čanstva, velika i močna Engleska molila je, da svoga „Peara" ona sahrani kao svoje čedo. Slobodna i plemenita Francuska pobrinula se je za sirotu porodicu svoga Viteza Legije Gasti. Zlatna palma sa francuskom trobojkom na crnome velu sijala je u junačkim i plemenitim rukama francuskoga oficira, koji je na sprovodu nosaše i time kazivaše onaj bol i poštovanje koje Francuska ukazuje samo svojim besmrtnicima.
Pa onda nije nikako čudo, što smo i mi, inicijativom Sokola, žitelji lepoga Celja, braća Vojvode Mišiča, sinovi slobodne, močne i zajedničke otadžbine, osetili ovaj udar. Iskupismo se ovde, da u teškom bolu i suzama, odamo vrlorne pokojniku Vojvodi Živo-jinu Mišiću najveće poštovanje i zahvalnosl za našu slobodu i ujedinjenje. Time ćemo u isto doba manifestovati onu zajed-ničku težnju i volju za slobodom i jedinstvom, što su morem prolivene krvi naših najboljih sinova i velikim duhom i idealima pokojnika oplemenjene tako silno aanećebiti u stanju nikakva sila oboriti ih!...
Jedinstvo naše, zasnovano u toku čitavih vekova na bre-govima kostiju, zaliveno morem krvi naših predaka i oživotvo-tvoreno duhom i genijem naših velikana, postalo je delo etičkih i prirodnih zakona, u čijim je rukama ono sada. Jedan od tih genija je Vojvoda Mišic. Njegov duh sada treperi u eteričnim regionima, obasipajuči nas zracima svojih ideala, snage, istraj-nosti i samopregorevanja !. . .
„Covek iz naroda na belome konju* bio je Vojvoda Mišic sa svima svojim osobinama, na koga je mašta porobljenog naroda pružila svoj proročanski prst i u najtežim trenutcima robo-vanja formulirala u njemu božanstvo Nade i Spasenja.
Skoro istih dana, kada nas je neuinrli Vojvoda za navek ostavio, 7. januara 1855. godine ugledao je sveta ovaj velikan roda našega u selu Struganiku kod Valjeva. Maleni djetić proveu je svoje detinstvo u svome gnezdu kod svojih vrlih roditelja pored krda govedi i stada ovaca. Kad je dorastao za školu, oti-šao je tamo. Onaj čisti zrak idilskoga života na selu ozario je dušu i um ovoga vrednoga inališana kroz školu a genija našega doba, a u vojnoj akademiji i u nedrima naše vojske od njega
je postao narodni junak i veliki njegov ljubimac. 20. oktobra 1912. godine dobio je generalski čin posle Kumanovske bitke, a za Vojvodu unaprijeđen je 4. decembra 1914. g. posle Potjo-rekovog sloma, kada je uništio česarevu armiju na Suvoboru i oslobodio severnu i zapadnu Srbiju.
Ovaj sin srpskoga Seljaka, po svojoj skromnosti bio je oli-čenje njegovo, a po sjajnosti karaktera, izražen u velikim idejama, čeličnoj volji, ispolinskoj energiji, u svesnoj dužnosti, ne-umornom radu i pregnuču bio je tipični izraz svoga naroda.
U svojoj vojničkoj karijeri bio je: Komandant 7. pešadij-skog bataljona ondašnje malene srpske vojske, Kraljev Ađutant, Komandant pešadijske brigade, Profesor strategije na višoj školi vojne Akademije, Načelnik operativnog odelenja Glavnog Gjene-ralštaba, Pomočnik Načelnika štaba Vrhovne Komande kod Vojvode Putnika, Komandant I. Armije i Načelnik štaba Vrhovne Komande.
Od potporučnika 1876. godine, pa do Vojvode, ili do smrti njegove učestvovao je u svima ratovima našim za oslobođenje i ujedinjenje. Uvek je bio u ratovima veliki. A največi je postao, kada je pod njegovom mudrom i energičnom upravom, kao Načelnikom štaba Vrhovne Komande, probijen Solunski front, oslobođena naša otadžbina i ujedinjen naš narod.
Taj narod, koji je bio porobljen, mučen, uništavan, pijač-kan i mrcvaren; vojska, koja je sa njim „preživjela najslavnije dane u našoj istoriji i prepatila največe muke i patnje za vreme sloma i povlačenja kroz Albanske krševe i morske valove11, — svoga generala sa Kumanova, vojvodu sa Suvobora; na Sokolu, Crnoj i Vardaru, osveštali su lavorovim vencima.
1 vojska i narod vazda su verovali u svoga Vojvodu, kao i on u njihovu moč i vernost najsvetlijim idealima narodnim, i uzajamno nikada nisu popustili u ubeđenju za srečrru narodna budučnost.
Ta intuicija izmedu naroda, vojske i Vojvode iz naroda, stvorena u službi izvršenja najsvetijih svojih ideala i istih ideala loze Karađorđeve, čiji je koren baš sam taj isti narod, — stvo-rila je onu veličanstvenu epopeju, kojom če buduči J u g o s 1 o-venski O mir, u sjaju blaženstva, slobode, bratstva i jedin-stva, svojom močnom lirom zapajati ceo svet veličinom svojih predaka.
Koštunjava smrt sa Albanskih gora, isparana penušavim valima Jadranskoga mora; ugnječeni rob sa Morave, Drine i Vardara ; Sitnice, Save, Drave i Dunava biće oživeli feniks na lakim krilima, koji novog Odiseja nosi za dva meseca od Beloga mora do Alpinskih gora ! ...
Mi te zvuke, eto, i predosečamo; ali ih još ne čujemo.
Cučemo ih sigurno, kada se u nama ugn4ijezde i sje-d i n e duh i ideali Karađorđa i Miloša, Štrosmajera i Prešerna, Jelačiča i Mišica, Vuka i Kopitara, Slomšeka i Stanka Vraza, Njegoša i Mažuranića, Preradoviča i Jakšiča, Veseljskog i Radičeviča i ostale čitave plejade naših velikana, koji ceo svoj život posvetiše slobodi i napretku našega jedinstvenoga naroda;
i,	kada pesnik bude tako srečan, da iz toga sjedinjenja duha i ideala, u najvatrenijem pesničkome zanosu, na svima zvonkim strunama svoje močne lire strasno zapeva umilnu pesmu s 1 o-bode Gosposvetskog polja, Istre i Jadrana !. . .
Slava im ! . ..
Slava neumrlom Vojvodi Živojinu Mišiču!...
SOKOLSTVO
POZIV.
II. glavna skupščina Jugoslovenskega Sokolskega Saveza se vrši dne 30. junija t. 1. v Osijeku ob 8 uri zjutraj.
Dnevni red:
1. Poročilo starešinstva:
a) tajnika, bj načelnika, c) blagajnika.
2. Poročila odsekov.
3. Volitev starešinstva.
4. Predlogi žup.
5. Slučajnosti.
Glavno skupščino tvorijo župni zastopniki. Vsaka župa pošlje za vsakih započetih 500 članov v župi združenih društev po enega zastopnika.
Župe morajo javiti svoje zastopnike vsaj 14 dni pred skupščino, ravnotako morajo poslati vse predloge za skupščino 14 dni pred skupščino starešinstvu, sicer se o njih ne razpravlja na skupščini.
Starešinstvo Jugoslovenskega Sokolskega Saveza:
Dr. R a v n i h a r	Dr. F u x
I.	podstarosta.	tajnik.
IZ ZAPISNIKOV SEJ STAREŠINSTVA.
Starešinstvo je imelo v marcu in aprilu 11 sej, na katerih so se rešile mnoge tekoče zadeve žup in društev. Ravno sredi najživahnejšega dela je iztrgala iz naših vrst neizprosna smrt našega starosto Dr. Oražna, ki je še kot svoje zadnje poročilo podal v seji dne 7. marca poročilo o poteku glavne skupščine sokolskega društva v Zagrebu Wilsonov trg ter se v toplih in odločnih besedah zavzemal za čim prejšnjo ugodno rešitev zagrebškega spora.
Mnogo društev prosi Savez za denarne podpore oz. da se jim odpiše porez. Starešinstvo je bilo z ozirom na to, da župe zelo neredno oz. sploh ne plačujejo porez, primorano odkloniti vse podobne prošnje ter sklenilo, da imajo pravico do zastopnikov na glavni skupščini Saveza samo one župe, ki so redno plačale porez in sicer samo toliko zastopnikov, za kolikor članov so plačale porez. Z ozirom na nekatere nerednosti pri zletih sokolskih društev in žup se sklene izdati strožje zletne pravilnike. Župe se pozove, da pazijo na disciplino v društvih. Društva iz zasedenega ozemlja v Dalmaciji se priklopi začasno k župi Split, dokler se ne ustanovi druga župa. Ker skušajo mnogi elementi s temno preteklostjo izrabiti svoje članstvo pri sokolskih društvih, se ponovno opozori župe na predpise pri sprejemanju članstva in na predpise pri izdajanju legitimacij in znakov.
Sklene se zbrati vse dopise, pozive, slike i. t. d. za sokolski muzej, ker so to važni zgodovinski pripomočki. Ker b. tajnik poroča, da se je v tem smislu pozvalo vse župe, da se pa dosedaj še niti ena ni odzvala temu pozivu, se sklene opozoriti župe na važnost te akcije. Br. Čobalu se izreče bratska zahvala za izredno požrtvovalno delo pri pogrebnem sprevodu pokojnega brata staroste. Vsem župam in društvom, ki so poslale sožalne izjave ob smrti br. staroste, se izreče zahvala v Sokolskem Glasniku. Sklene se založiti dve diplomi za tekmo, večjo in manjšo. Radi administrativnih težkoč se sklene Vestnik T. O. To pošiljati direktno naročnikom in ne zajedno s Sokolskim Glasnikom. Upravništvo lista „Sportsmana“ v Zagrebu se pozove, da opusti pri naslovu lista „Sokolstvo11, ker nima prav nobenih zvez s Sokolstvom. Radi priprav za Slet v Osjeku se sklene poslati v Osjek tri brate. Glede članskega zavarovanja proti nezgodam pri telovadbi se odstopi vsa zadeva glavni skupščini v Osijeku, ki naj v tem oziru odloča. V Ameriki v Farelo, Pa, se je ustanovilo po prizadevanju brata Perenčeviča prvo jugoslovensko sokolsko društvo, ki je prijavilo svoj vstop v Savez. Zleta francoskih gimnastov v Lille
se udeleži 10 članska deputacija Saveza pod vodstvom br. dr. Ravniharja in br. dr. Murnika. Dne 27. junija o priliki zleta v Osijeku se vrši ob 11. uri žalno zborovanje vsega Sokolstva v spomin br. staroste dr. Oražna. Ustanovi se Oražnov fond za vzdržavanje Saveznih potovalnih učiteljev. Ker je začelo mnogo društev staviti sokolske dome po načrtih, ki dostikrat ne odgovarjajo najprimitivnejšim zahtevam sokolskega doma, se pozove vse, da pred-lože svoje načrte v odobritev Savezu, da društva ne trpe po nepotrebnem prevelike škode.
Odborova seja Jugoslovenskega Sokolskega Saveza dne 30. aprila 1921. v Ljubljani. Brat podstarosta dr. Ravnihar otvori sejo in pozdravi navzoče. Spominja se pokojnega staroste br. dr. Oražna in pozove navzoče, da v čast njegovemu spominu zakličejo „Slava!“ Odredi, da se ta čin zabeleži v zapisniku. Brat tajnik dr. Fux poroča, da se vrši prihodnje leto o priliki vsesokolskega zleta v Ljubljani VII. turneja evropskih telovadnih društev in mednarodna tekma. Reši se zadeva zagrebških društev in župe sporazumno z zastopniki obeh društev. Soglasno se sklene, da odpošlje starešinstvo Saveza ustavotvorni skupščini predlog jugoslovenskega Sokolstva, da se imenuj država Jugoslavija. Brat Dončevič iz Osijeka poroča o pripravah za drugi pokrajinski zlet v Osijeku. Odbor počasti spomin 250 letnice tragične smrti hrvatskih narodnih junakov Zrinjskega in Frankopana, ki se slavi na današnji dan. Po razpravi o nekaterih notranjih organizacijskih za devah Saveza zaključi brat podstarosta odborovo sejo.
Darovi	Jugoslovenskemu Sokolskemu	Savezu. Sokolsko društvo
v Sp.	Šiški je	podarilo tiskovnemu skladu Saveza	2000	K, za Jugoslovensko
Sokolsko matico je darovala	župa	v Celju -000 K	in	Bogumir	Šlahta
v Ljubljani 260 K. Bratje in sestre zbirajte darove povsod in ob vsaki priliki.
Razglednice dr. Oražna. Jugoslovenski Sokolski Savez ima v zalogi razglednice br. dr. Oražna. Cena 1 K. Naročajo se pri Savezu v Ljubljani.
Porez	Savezu. Ponovno pozivljemb vse	župe,	da takoj poravnajo
zaostali porez.	Opozarjamo na sklep starešinstva,	da ne	bodo mogle sodelovati na skupščini one župe, ki	niso	plačale poreza.	Šlevilo	delegatov	se določi po višini poreza, ki so ga	plačale Savezu.
Nova sokolska knjiga. Izašla je u zakladi Saveza knjiga: Dušan Bogunovič: „Sokolska prosveta u društvu i narodu", i zapada 2 dinara. Naručuje sc kod Saveza, Ljubljana.
Sokolska statistika. Savez je razposlal vsem župam že pred meseci savezne statistične pole. Do sedaj ni še poslala niti ena župa vseh pol Savezu. Poživljamo tem potom	vse	župe, da store	čim	prej svojo dolžnost,
drugače je nemogoče sestaviti statistiko Saveza. Društva se naj zavedajo velikega pomena statistike za celokupno sokolsko delo in naj izpolnjene pole takoj vrvejo župam. Neobhodno potrebno je, da to store takoj. Izpolnitev pol je tako malenkostno delo, da ga lahko vsak tajnik izvrši v pol ure. Apeliramo vsled tega ponovno na društvene funkcijonarje, da nemudoma izvrše to važno delo in vrnejo pole župam, ki jih naj takoj odpo-šlejjo Savezu.
Sokolske legitimacije in znaki. Savez je razposlal vsem župam in društvom naročene legitimacije. Pozivljemo vse one župe, ki še nimajo za vse članstvo legitimacije, da jih takoj naroče, kajti oni člani sokolskih društev, ki ne bodo imeli legitimacij, nimajo nobenih ugodnosti pri vožnji po železnici na zlete i. t. d. Ponovno opozarjamo na predpise o sprejemanju novih članov in izdaji legitimacij in znakov. Bratje nadzorujte eden drugega in držite strogo disciplino — kajti v tem je naša moč.
Poročila starešinstva. Na vprašanja nekaterih članov, zakaj daje starešinstvo tako kratka poročila opozarjamo na to, da se objavlja le važnejše sklepe, vse druge podrobnosti se pa izpusti, ker so interna zadeva organizacije. Ravno tako se ne poroča o sklepih, ki so zadeva notranje organizacije in o katerih so vse župe tako in tako informirane. Posvetimo rajši več pozornosti notranjemu temeljitemu delu.
Mednarodna tekma v Ljubljani leta 1922. Pri seji mednarodne zveze telovadnih organizacij v Bruxelles-u dne 17. aprila t. 1. je bilo sklenjeno, da se mednarodna tekma, ki bi se morala vršiti letos v Anvversu, preloži na drugo leto in se vrši v Ljubljani o priliki vsesokolskega zleta. Zajedno se vrši tudi Vil. turneja mednarodne zveze. Za Jugoslov. Sokolstvo pomeni to velikanski uspeh.
PO GLAVNIH SKUPŠČINAH DRUŠTEV IN ŽUP.
Drugo upravno leto društev in žup po ustanovitvi Jugoslovenskega Sokolskega Saveza je minulo in zbrana poročila nam pričajo o velikem delu, ki ga je izvršilo Sokolstvo po prevratu v teku dobrih dveh let.
Živimo v popolnoma novih razmerah in to odseva tudi iz celotnega sokolskega dela naših žup in društev, ki ni ustaljeno, ni enotno in vsled tega tudi ne kaže onega uspeha, ki bi ga moralo pod drugimi pogoji.
V vseh župah se težko občutijo posledice petletne vojne. Mnoge župe so izgubile v vojni najboljši del svojih neumornih delavcev, mnogo onih pa, ki so se vrnili, se je zazibalo v sladko brezdelje. Število članstva je zrastlo skoraj pri vseh društvih in — bodimo odkriti — društveni odbori mnogokrat pri sprejemanju članov niso bili dovolj previdni.
Resnica je, da se mnogo naših članov ne zaveda prave naloge Sokolstva, da smo in ostanemo za mnoge samo nekaka športna organizacija, katere globlji ропкп za nravstveno in narodno vzgojo ne poznajo. Vzrok temu je, ker se za vzgojo	našega članstva	mnogo	premalo	—	v nekaterih
društvih prav nič ne stori.	Značilno je, da	je v društvenih	in	župnih poro-
čilih redko kje posvečen kakšen odstavek temu delu, kar je znak, da se le malokateri funkcijonar zaveda teh dolžnosti. Vendar je to ena glavnih in najvažnejših naših nalog,	zlasti sedaj po prevratu,	ko imamo	svojo državo
in stavimo njene temelje.	Ravno preporod	našega	ljudstva	je	eden gla^Hh
temeljev mlade države, preporod v tem smislu, da postanemo državljani, ki ljubimo svojo državo, živimo za njo in žrtvujemo v njeno in s tem tudi v korist svojega naroda vse, ker je v naši moči.
Vzgajajoč tako novega občana, ne smemo pa tudi pozabiti vzgajati Sokole, opozarjati članstvo na to, zakaj nam je toliko ležeče na pravilnem
pojmovanju naših občanskih dolžnosti, kako se je Sokolstvo vedlo pred vojno, kako je pripravljalo pot za naše ujedinjenje in svobodo. Ne vzgajamo samo telovadcev in telovadk, temveč jugoslovenskega človeka, državljana, Sokola.
Tudi v telovadnem oziru je potrebno, da posvetimo našemu delu več pozornosti. Tu bodemo dosegli svoj namen, ako bodo naši vaditeljski zbori skrbeli v resnici za to, da se bode telovadba gojila sistematično. Dosedanje delo v mnogih društvih nam priča o nasprotnem. Vaditelj v sokolski telovadnici mora biti tehniški izvežban telovadec, obenem pa tudi sokolski vzgojitelj. Tej nalogi naših vaditeljtv se posveča vse premalo pozornosti in malokatera poročila načelnikov nam govore o tej zadevi. Ime Sokol pomenja mnogo več kako- samega telovadca, pomenja človeka z gotovimi nazori njegovih dolžnosti — ljudskih, občanskih i. t. d. Ta vzgoja se da doseči z najboljšim uspehom edino v telovadnici.
Večina naših žup je danes še zelo šibka. Na novo organizirane župe se še niso vživele v svojo nalogo, ki jim pripada, vsled česar je stik med društvi in župo majhen, pri nekaterih župah ga sploh ni. Posledice tega se tudi takoj vidijo pri župah, kjer centrala deluje velik razvoj Sokolstva, drugod brezdelje in desorganizacija. Župe morajo prevzeti na sebe vse organizacijsko delo v svojem okolišu in postati središče vsega tega dela. Vzbuditi morajo zaupanje društev v svoje delo, ki naj bode vedno res sokolsko, točno in brezhibno. S tem bode razbremenjeno središče sokolske organizacije — Savez, ki se mora danes pečati z vsako najmanjšo zadevo kakega društva, s čemur se ga pa vsled obremenitve odbija od onega velikega orga-nizatornega dela v našem Sokolstvu, ki je tako potrebno. Izvršiti bi se moralo nebroj reform ter vpeljati mnogo novih ustanov, toda vse to je nemogoče, dokler ne izvršujejo župe svojih dolžnosti, ker ostane vse samo na papirju.
Uspeh vsega tega dela je pa odvisen v prvi vrsti od funkcijonarjev žup in društev. Ako se ti zavedajo svojih dolžnosti, bode naša organizacija uspevala, v nasprotnem slučaju pa ne. Skrajni čas je vsled tega, da se začne naše Sokolstvo zavedati, da mesta društvenih in župnih funkcijonarjev niso častna, temveč mesta dela, kdor pa noče delati, naj se ga ne postavi na tako odgovorno mesto.	Dr.	R i k o F u x.
SOKOLSKA ŽUPA U OSIJEKU.
Sokolska župa u Osijeku izdala je slijedeću Okružnicu u predmetu II. Pokrajinskog Sokolskog Sleta u Osijeku:
Bračo i sestre!
Upute za slet bit če ovih dana predane u štampu. Da se medjutim pravovremeno mogu dovršiti sve radnje oko organizacije osječkog sleta, dajemo Vam ovime u izvadku najvažnije ustanove „Uputa”, sa zamolbom, da u smislu istih pošaljete što prije, a svakako do odredjenog roka prijavu o sudjelovanju na sletu u Osijeku.
I.	Putovanje I dolazak u Osijek. Riješenjem Ministarstva Saobra-čaja dozvoljen je svima učesnicima sleta na prugama državnih željeznica popust od 50%, koji vrijedi za sve obične vlakove (posebne i redovne) od 23. juna do 3. jula o. g.
Željezničke legitimacije primit če društva od S 1 e t s k e kancelarije u Osijeku, koja če iste razaslati na temelju stiglih prijava za slet. Sa tom željezničkom legitimacijom vadi se cijela karta, koja če vrijediti takodjer za put natrag. Pobliže o torne u „Uputama za slet“.
Posebne vlakove instradirat če Jugoslovenski Sokolski Savez, koji če vozni red istih objaviti društvima. Vlakovi stizavat če u Osijek u nedjelju dne 26. juna pred večer i u noči. Društva ostavljaju odmah nakon dolaska vagone, te se po župama svrstaju pred kolodvorom, odakle če po članovima stanbenog odbora biti odvedeni u nastambe. Načelnici društava, odnosno zamjenici njihovi, imadu odmah po dolasku u Osijek doči u Sletsku kancelariju, gdje če za cijelo društvo primiti legitimacije i t d.
II. Nastamba. Za sve vježbače i vježbačice nastamba je bezuvjetno zajednička. Načelnici društava ili barem njihovi zamjenici moraju bezuvjetno nočiti u zajedničkoj nastambi. Za sestre bit če pobrinuto da dobiju slam-njače. Brača morat če se zadovoljiti sa čistom slamom. Stoga neka ponesu pokrivače. Za župske i društvene funkcionare, kao i za ine ugledne članove i članice bit če po mogučnosti odredjeni privatni stanovi. Svako društvo neka toga radi prlioži svojoj prijavi popis lica, za koje treba privatnu na-stambu. U popisu treba kraj imena zabilježiti takodjer funkciju u Sokolu, te privatno zanimanje. Unaprijed upozoravamo, da radi gostiju izvan našeg Sa-veza ne čemo imati za naše članove mnogo soba na raspolaganje.
III. Sletska legitimacija izradjena je od brata Kerdiča, stoji 10 din ara odnosno 40 kruna po komadu, te je obvezatna za sve učesnike sleta (članstvo, naraštaj 1 djeca). Legitimacija pruža ove pogodnosti
1. Popust na željeznici;
2. Pravo na zajedničku nastambu;
3. Pravo na zajedničku opskrbu;
4. Besplatan ulaz na vježbalište (za sve dane i za sve priredbe.);
5. Besplatan ulaz na sve pučke zabave;
6. Popuste na inim priredbama prilikom sleta u Osijeku.
Legitimacija ima se naručiti i unaprijed platiti najkasnije do 15. juna.
Poslije toga roka moči če se iznimno kupiti nakon samoga dolaska u Osijek u Sletskoj kancelariji, no u takovom se slučaju kupcu legitimacije ne jamči, da če moči biti nastanjen zajedno sa ostalim članovima društva. Ovakove naknadne legitimacije ima da kupi sam načelnik ili njegov zamjenik za sve još neprijavljene članove društva, nikako pako pojedinci.
IV. Zajednička opskrba. Da bi pored velikog broja stranaca, koji se prigodoin Sleta očekuju u Osijeku, prehrana Sokolova glatko tekla, zaključena je sa Gostioničarskim Savezom u Osijeku jedinstvena opskrba. Ista se sastoji:
1. Iz zajutarka: čaj sa jednom velikom žemljom;
2. Iz ručka: jedno izdašno jelo sa dvije velike žemlje (L dan: gulaš sa krumpirom; II. dan: varivo sa mesom; III. dan: grah sa koba-
sicom);
3. Iz večere: hladni narez ili kobasice i dvije velike žemlje.
Zajutrak dijelit če se u nastambi ili u gostioni; ručak u gostioni, a
večera prema prilikama ili u nastambi ili na vježbalištu, odnosno u Pukov-skom vrtu, gdje če se obdržavati pučka svečanost. Načelnici bit če kod do-, laska u Osijek točno informirani.
Tko reflektira na zajedničku opskrbu, ima da ponese: manjerku — porciju, pribor (kašiku, viljušku i nož) te čašu.
Jednodnevna opskrba stoji 10 dinara odnosno 40 kruna. Za pojedine dane se opskrba ne izdaje, te tko istu želi, ima da se prijavi i plati za sva tri dana (27., 28. i 29. juna).
Prijava ima da uslijedi do 15. juna. Poslije toga roka ne če se više primati nove prijave.
Preporuča se svima učesnicima sleta, a napose onima, koji če biti zaposleni na natjecanjima i javnim vježbama, da se prijave na zajedničku opskrbu, koja če uz umjerenu cijenu biti izdašna. Sama organizacija prehrane bit če takova, da če svaki učesnik u odredjeno vrijeme dobiti svoje jelo.
Opskrba ima se unaprijed platiti. Za pojedine obroke 'izdavat če se doznake, koje če načelnici društava primiti na dan dolaska u Sletskoj .kancelariji.
Konačno još primječujemo, da smo za obična jela ugovorili sa Save-zom gostioničara jedinstvene cijene, koje če biti na dane sleta oglašene u svima lokalima, tako da če i oni, koji se ne če prijaviti za zajedničku opskrbu, biti očuvani od izrabljivanja.
Prema rasporedu, koji če u detalju biti objavljen u „Uputama“, traje slet tri dana, te če prvi zajednički vlakovi krenuti iz Osijeka dne 29. juna na večer.
Centralni odbor za priredbu sleta nastojao je. da slet tako organizira, da ukloni sve što bi moglo dati povoda kakovom opravdanom prigovoru sa strane učesnika. Da ta organizacija ali valjano uspije, potrebno je takodjer, da društva pokažu toliko discipline, da odredbama centralnog ogbora, odnosno njegovog izvršnog organa, Sletske kancelarije, na vrijeme udovolje.
Prema tome još jednom molimo, da se prijave izvrše n a j k a s n i j e d o 15. j u n a o. g. U tu svrhu prilaže se obrazac u 2 primjerka, od kojega neka se jedan što prije upotrijebi za prijavu, dok drugi ima služiti za even-tualnu naknadnu prijavu. U uvodu samoga teksta prijavnog arka neka se prema tome nepotrebno briše. Društva, koja ne če sudjelovati na Sletu, neka povrate potpisanu p raz n u prijavhicu, što je ovoj kancelariji potrebno evi-dencije radi.
Nova c za legitimacije i opskrbu neka se doznači Jugo s lave n-skoj Banci d. d. u Osijeku za račun Financijskog odbora II. Pokrajinskog Sleta u Osijeku.
Legitimacije sletske (značke) i doznake za opskrbu ne če se unaprijed slati društvima. Sletska kancelarija izdat če na iste potvrdu na ukupni broj komada, a sa tom potvrdom podiči če načelnik društva, odnosno njegov za-mjenik, legitimacije, doznake za opskrbu i ine za društvo odredjene karte (kazalište, tribine) ili doznake (privatni stanovi i t. d.) u Sletskoj kancelariji, gdje če sve biti spremljeno pod jednim kuvertom. Preporuča se, da se po-nesu kopije prijava i napose potvrde o doznačenim iznosima, jer u koliko doznačeni novac još ne bi bio stigao Financijskom odboru, uvažit če se po-tvrda o doznaki novca kao da je novac več primljen.
Na privjesku prijave ima načelnik društva da zatraži potrebni broj mjesta u garderobama. Podaci ovi treba da su točni, a ni na koji način onako od oka i pretjerano, jer podizanje nepotrebnih garderoba znači razba-civanje novca, a troškovi sleta več su i onako ogromni.
Konačno još upozoravamo, da če za Sokole biti rezerviran stanoviti broj sjedala u kazalištu i na tribinama na sletištu. O predbilježbama na ta sjedala bit če pobliže javljeno u „Uputama za slet“, koje če početkom mje-seca juna izači štumpom. Preporuča se, da se prijava za Slet pošalje pre-poručeno.
Zdravo!
Za Sokolsku Župu u Osijeku i Sletsku kancelariju:
1. K. Dončević v. r., starješina.
Hugo Gottschalk v. r.,
načelnik.
Dimitrije Petrovič v. r.,
1. podstarješina i pročelnik Sletske kanlacije.
Dr. Zorislav Najman v. r, tajnik.
Bratska društva, koja budi iz kojeg razloga nisu primila ovu okružnicu i prijavnicu, a žele sudjelovati na sletu, neka se radi prijavnog arka obrate na Sletsku kancelariju u Osijeku (Poštanski pretinac broj 12).
Raspored II. Pokrajinskog Sleta u Osijeku
Nedelja, dne 26. juna 1921.
Doček gostij u.
U 4 sata	popodne:	U Pukovskom vrtu predstava pod vedrim
nebom. G u n d u 1 i ć : Dubravka.
U 8 sati	na	večer:	U Narodnom kazalištu: Čajkovski:	Evge-
nij Onegin.
U 9 sati	na	večer:	Sjednica sudaca u Gradskoj vijećnici.
Ponedeljak, dne 27. juna 1921. — Oraženov Dan.
U 6 sati u jutro :	a)	Natjecanje odjela članova u prostim vježbama;
b) „	„	članica	„
c) Slobodna natjecanja pojedinaca;
d) Posebna natjecanja pojedinaca.
U 8 sati prije podne:	Pokusi djece i naraštaja.
U 11 sati „	„	:	Počast Sokolstva uspomeni Oražena.
Od y*l do 7*3 po podne ručak (u 3 turnusa).
U 3 sata poslije podne: Pokusi članova i članica.
U 4	„	„	„	: U Pukovskom vrtu predstava pod vedrim
nebom, Smetana: Prodana nevjesta. U 8	sati	na	večer:	Pučka zabava u Pukovskom vrtu.
U 8	„	„	„	:	Svečana predstava u Narodnom kazalištu,
0 g r i z o v i ć : Hasanaginica.
U 9	„	„	„	:	Pozdravni komersu vrtu Grand Ho-
tela uz sudjelovanje osječke filharmonije
1 domačih pjevačkih društava.
Utorak, dne 28. juna 1921. Vidovdan.
U 9 sati prije podne:	Na sletištu pomen vidovdanskim junacima.
Od ‘/ali do y,l :	Svečana povorka gradom.
U l sat:	Banket u počast gostiju.
Od y2l do y23 ručak (u 3 turnusa).
U 724 poslije podne:	1. Javna vježba.
U 8	sati	na	večer:	Pučka zabava u Pukovskom vrtu.
U 8	„	„	„	:	U Narodnom jkazalištn svečana predstava,
Lisinski: Porin.
U 9	„	„	„	:	U vrtu Grand Hotela: Koncert.
Srijeda, dne 29. juna 1921.
U 7 sati u jutro:	Pokusi članova i članica za 11. javiurvježjju.
U 11 sati prije podne: U Narodnom kazalištu : [Sokolska akademija
gostiju.
Od V21 do 7«3 ručak (3 turnusa).
U 7г4 poslije	podne:	II. J a v n a v j e ž b a.
U 8	sati	na	večer:	Pučka zabava u Pukovskom vrtu.
U 8	„	„	„	:	Svečana predstava u	Narodnom kazalištu,
Bersa: Oganj.
U 9	n	n	n '■	Koncert u vrtu Grand	Hotela.
Odlazak gostiju.
Četvrtak, dne 30. juna 1921.
U 8 sati prije podne:	Glavna skupština Jugoslovenskog Sokolskog
Saveza (u Gradskom vrtu).
U 1 sat poslije podne: Zajednički ručak delegata u restoraciji Grad-
skog vrta.
U 'ДЗ poslije podne:	Nastavak glavne skupštine. Prema prijavama
priredit če se izlet u Đakovo, Aljmas (ušče Drave i Dunava), Belišče (Gutmanove tvornice). Za vrijeme trajanja sleta bit če otvorene slijedeče izložbe:
a) industrijalna izložba;
b) Obrtnička izložba;
c) Gospodarska izložba;
d) Urnjetnička izložba.
SOKOLSKA ŽUPA ZAGREBAČKA.
Pregled župskih društava.
U poslednjem broju dali smo kratak prikaz Zagrebačke župe, a sad čemo se u kratko osvrnuti na pojedina župska društva.
Bizeljsko. Najmlade društvo u župi, osnovano 1920. g. Boreči se sa svim poteškočama, koje se vazda na početku svakog rada javljaju i osku-dijevajuči na mnogim potrebama za razvoj sistematskog rada, društvo je ipak završilo svoju prvu godinu života sa pozitivnom bilancom, koja daje garancija za uspešan razvoj društva. Na glavnoj skupštini od 16. januara o. g. izabran je ovaj odbor: Starješina: dr. O. Vilimek; zamjenik: Mart. Frece; načelnik: Herman Šuler; zamjenik: Ivan Janežič; odbornici: Gustav Pečnik, tajnik, Andrej Frece, blagajnik, Ivan Sevnik, zapisničar, Ivan Frece, Jože Haš, Hinko Haš; zamjenici: Andrej Kovačič i Franc Smerke.
Brežice. Stara sokolska kula, središte predratne borbe sa nemšku-tarima i ostalim neprijateljima Sokolstva. Imajuči za sobom dug niz godina sistematskog rada, društvo se razvija iza rata u svakom pogledu povoljno, pa zaprema ugledno mjesto u župi. Minule godine nastupilo je društvo u više navrata i u svom mjestu i izvan njega kod raznih večih i manjih so-soklskih priredaba.
Na glavnoj skupštini od 15. 1. o. g. izabran je ovaj odbor: Starješina: dr. Josip Zdolšek; zamjenik: Poljanšek; načelnik: Žagar; odbornici: Likošek, Jerše, dr. Vidmar, Vidmar, Kolenc, Kremerstein; zamjenici: Starki, Cikošek, Pečnik.
Dugoselo je mlade društvo, osnovano 1919., pa se radi pomanjkanja prave vežbaonice bori sa velikim poteškočama. Radi toga se kreče rad društva u skromnim granicama.
Na glavnoj skupštini od 19. XII. 1920. izabran je ovaj odbor: Starješina: Franjo Seits; zamjenik: dr. Bož. Domač; tajnik: Stanko Šepec; odbornici: Vatroslav Mikšič, Vladimir Redenšek, dr. Ljubomir Vladen, Rudolf Adamič, Božidar Tomašič, Nikola Kolar, Eugen Kniewald; zamjenici: Ivan Horvat, Mirko Belek, Marijan Smetiško.
Ivanič grad. Društvo je osnovano prije rata pa ima za sobom lijepe tradicije snažnoga sokolskoga rada. Minule godine razvijalo se je u svakom pogledu povoljno. Priredilo je uspjelu javnu vježbu u svom mjestu
i	sudjelovalo kod izvanjskiti nastupa. U novije vrijeme povelo je borbu pro-tiv klerikalnih nasrtaja, koji nastoje odvratiti omladinu od Sokolstva u Ivanič gradu, opaža se ipak pokret za osnutkom „Orlovske" organizacije, ali če se ti pokušaji razbiti na čvrstim sokolskim redovima.
Na glavnoj skupštini od 23. I. izabran je ovaj odbor: Starješina: dr. Bohumil Kohout; zamjenik: Vladimir Rubetič; odbornici: Josip Kelšin, Stje-pan Horvat, Milan Klun, Cvjetko Kukec, Josip Sattler, Vlad. Gold, Kuro Amer, Jurislav Jančiev; zamjenici: Trunislav Barišič, Josip Pavuna.
K1 a n j e c je također predratno društvo, koje se poslije rata počelo lijepo razvijati na svim linijama. Prošle godine priređena je javna vježba, a osim toga društvo je nastupilo i na sletu u Mariboru.
Na glavnoj skupštini od 23. I. izabran je ovaj odbor: Starješina: dr. Stjepan Ivekovič; zamjenik: Janko Broz; odbornici: Vjek. Homotarič, Branko Horvatin, Aleksander Milčič, Rudolf Poolek, Drago Horvat, Molkior Petricak, Slavica Grum, Zlata Broz; zamjenici: Rudolf Picijaš, Stj. Milčič.
Krško, centar slovenskoga Posavlja. Staro, dobro organizovano društvo sa odsjekom u Raki (osnovan 1920.) Imajuči sve uvjete za uspješan rad društvo je minule godine izvršilo časno svoj program. Osim više nastupa u svom mjestu, društvo je u bližoj i dalnjoj okolici nastupilo više puta sa punim brojem svoga čianstva. Radeči na širenju sokolske misli u najširim slojevima osnovalo je u Raki svoj odsjek, u koji su ušli gotovo sami ratari, koji su se živo zagrijali za Sokolstvo.
Na glavnoj skupštini od 26. I. izabran je ovaj odbor: Starješina: dr. Rado Jan; zamjenik: Frane Vodopivec; načelnik: Frane Radanovič; načelnica: Ivanka Sovre; odbornici: Fero Rumpret, Frane Vanič, Milja Debreve, Ivo Rumpret, Tove Gaspari, Franc Rendla, Joško Pfeifer, Karl Podjed, Gajimir Aharnik.
P a k r a c. Društvo je nastalo fuzijor® bivšeg hrvatskog i srpskog Sokola. Činjenica, da je fuzija provedena još prije Vidovdanskog Sabora 1919. dokazuje iskrenost pravog južnoslovenskog osečanja, koje dolazi do izražaja
Sokolski Glasnik	16
u svakom momentu društvenog rada. Ujedinjeno društvo spada medu naj-bolja u župi po svom dobro organizovanom radu i disciplinarnom vršenju sokolskih dužnosti. Minule godine imalo je društvo više vlastitih nastupa, a sudjelovalo je i kod vanjskih u lijepom broju, naročito na sletu u Mariboru. God. 1919. doprinijelo je društvo mnogo osnutku Sokolskog društva u Lipiku, kome stalno pomaže u radu. Društvo će svojom požrtvovnošču i žrtvama svojih članova doskora podiči vlastiti Sokolski dom u kome če moči potpuno da razvije svu svoju snagu.
Na gl. skupštini od 16. I. izabran je ovaj odbor: Starje|ina: dr. Aleksander Ugrenovič; zamjenik: Stevo Zukanovič; načelnik: Antun Kozak; tajnik: Pero Horvat; blagajnik: Kosta Pištelič; odbornici: Nikola Šumonja, Matija Stefanič, Pero Cvijanovič, Franjo Hošek, Gavro Rašov, Josip Pragar, Petar Jankovič, Slavko Kirin, Zdenko Stanzejski, Stevo Sudar; zamjenici: Miloš Diklič, Matija Grabrič i ©uro Radičevič.
Petrinja. I ovo je društvo formirano fuzijom bivšeg hrvatskog i srpskog Sokola, koja je prevedena 20. Vlil. 1920. Kratko vrijeme zajedničkog rada pokazalo je lijepe rezultate u svim pravcima rada. Velika važnost ovoga društva leži u tome, što u svojoj sredini ima učenike učiteljske škole u Petrinji, koji če rasijani poslije na sve strane moči sa največim uspjehom propagirati sokolske ideje:
Društvo je priredilo više uspjelih javnih nastupa u svom mjestu, a sudjelovalo je i kod vanjskih.
Na glavnoj skupštini od 2'7. II. izabran je ovaj upravni odbor: Star-ješina: Dr. Rudolf Herceg; podstarješina: Josip Šulek; načelnik: Josip Gre-guričevič; predsj. kulturno-prosvjetnog odjela: dr. Karlo Legin. Odbornici: Nikola Babič, Mijo Belčič, Milivoj Grgič, Karel Holub, Vilim Janekovič, Ante Jarič, dr. Martin Juranovič, Karlo Jugovič, Antun Kelt, dr. Simo Krunič, Fran Stilinovič, Jovo Vukotič; zamjenici: Rade Borčič, Mijo Sever, Josip Letiner, Valent Sfingi, Bonifacije Strnak; revizori: Mile Babič, L. Šajinovič, Nikola Turkovič.
Rajhenburg. Društvo spada u posavsko okružje župe; proslavilo je prešle godine 10 godišnjicu svoga opstanka, pa je tom prigodom priređen u Rajhenburgu slet posavskog okružja, koji je vanredno lijepo uspio. Društvo ima da izdrži tešku borbu	sa	„Orlovima"	u .svom	mjestu, koje podupire
bogato mjesno svečenstvo,	ali	pored svega	toga za	te orlove jedva da se
zna, dok se Sokoli odlično drže. Pomanjkanje sokolane velikom je zaprije-kom, da se ovo društvo, koje doduše brejem svojim spada medu najslabija društva u župi, ali je sokolskom sviješču i oduševljenjem u radu medu prvima, ne ojača i ne razvije na široj osnovi.
Na glavnoj skupštini	od	31. I. izabran je ovaj	odbor: Starješina: Fran
Jamšek; zamjenik: dr. Mirko Škof; načelnik:	Sušnik	Mirko; odbornici: Mar-
tin Završnik, Mihael Vutkovič, Blaž Jeriček, Frane Agrež, Josip Žener, Oto Zemljak, Šandor Lenard; zamjenici: Srečko Rainer, Mih. Vutkovič st., Gustav Šerbec.
Samobor, spada medu najstarija' društva u župi, pa ga u povjesti našega Sokolstva ide časno mjesto. Društvu je uspjelo, da u svojoj sredini okupi
lijep broj građansfva, koje ima i volje i razumijevanja za sokolski rad. Minule godine priredilo je društvo više vlastitih priredaba, a sudjelovalo je na više strana kod vanjskih (naročito u Mariboru), vodeči vazda sa sobom svoju tradicijonalnu fanfaru. Konstatuje se vanredno povoljan razvitak društva.
Na glavnoj skupštini od 10. I. izabran je ovaj odbor: Starješina: Ante Razum, zamjenik: Fran Hrčič; odbor: Fran Benečič, Milutin Jurčič, dr. Iso Pesič, Hinko Saver, Milan Turovec, Ljuba Paar, Julka Sevak, Zlata Bogovič; zamjenici: Ivan Jurkovič, Antun Marvar, Micika Košak.
Sevnica, je poslednje društvo naše župe na pruzi Zagreb—Zidani most (Posavlje). Imajuči u svojoj sredini dobre sokolske radnike iz predrat-nih vremena, društvo je svoj rad dobro organizovalo, samo mu ometa rad pomanjkanje dobre vježbaonice. Radeči intensivno u svom Iokalnom radu, društvo nije smetnulo s uma širenje sokolske misli medu seljaštvom, pa je prošle godine osnovalo odsjek u Boštanju, koji lijepo napreduje. Društvo je inače u svakom pogledu vršilo svoje dužnosti pa je kod svake zgode naročito u svoj okolini dostojno nastupilo.
Na glavnoj skupštini od 6. I. izabran je ovaj odbor: Starješina: Fran Drnovšek; zamjenik: Fran Rožman; tajnik: Jos. Kladnik; načelnik: Ed. Livio; blagajnik: K. Kreuts; orudar: Rud. Kreuts; odbornici: Janez Ušlakar; A. Dokler, Ignatz Dagorc; zamjenici: Pet. Šeting i Fr. Sagadin.
S i s a k, središte bivše župe Ljudevita Posavskoga zaprema ne samo u našoj župi, več i u čitavom našem Sokolstvu odlično mjesto. Citava organizacija društva počiva na valjano izgradenom, čvrstom i zdravom temelju, pa je svaki vanjski momenat društvenoga rada odraz čvrste i sokolskim duhom prožete organizacije. Članstvo je potpuno sokolski odgojeno i discipli-novano, a rad bogat u svakom praven. Lokalni nastupi minule godine bili su brojni, a jednako tako i vanjski naročito u Mariboru, gdje je društvo nastupilo korporativno sa svojom vrsnom fanfarom. U vršenju sokolskih dužnosti Sisak spada medu prva društva.
Na glavnoj skupštini od 2. II. izabran je ovaj odbor: Starješina: Rudolf Ježič; zamjenik: Sakaž; odbornici: Stanko Aschenbrenner, dr. Ivan Blažeko-vič, Pavao Bistrič, Janko Dujak, Venci Duzhaba, Jašo Fancev, Pero Freiber-ger, Ivan Janužič, Vladimir Kdrdskeny, Josip Kresal, Juraj Marakovič, Ante Pintarič, Dragutin Potzl, Tuna Perkovič, Čedo Pajič, Ante Sakaš, Rudolf Židan, Micika Mesarič; zamjenici: Ante Grladinovič, Nikola Kerep, Vilma Šebira, Micika Škarja.
Velika Gorica spada takodjer medju predratna društva. I ako je rat prorijedio društvene redove ipak se društvo lijepo razvija predvodjeno agilnom mjesnom inteligencijom. Prošle godine priredilo je društvo javnu vježbu, a istupilo je kod više nastupa u bližoj i dalnjoj okolini. U novije vrjjeme polučilo je društvo lijepe rezultate u kulturno prosvjetnom radu.
Društveni odbor sačinjavaju: Starješina: Dr. Anton Fanton; pod-starješina i tajnik: Adolf Mlinarič; blagajnik: Ivan Turkalj; načelnik: Drag. Štrukl; odbornici: Hasan Šole, Kornel Frankovič, Ivan Hohnec, Josip Fink i Josip Kavur.
Zagreb I. Društvo je osnovano 9. I. o. g. dozvolom J. S. Saveza, te pokazuje u svom dosadanjem radu najljepše izglede. Broj članova dnevno raste, a sokolana daje od vježbe do vježbe sve ljepšu sliku oduševljenja i svjesnog sokolskog rada.
Na skupštini od 9. I. izabran je ovaj odbor: Starješina: dr. Lazar Car; zamjenici: dr. Laza Popovič, Milutin Urbani; načelnik: Franjo Švarcvald; predsjednik kulturno-prosvjetnog odjela: Fran Tučan; odbornici: Joco Vučkovič, Adela Milčinovič, Fran Sušnič, Kosta Jugovič, Dušan Bogunovič, Franjo Brecelnik, dr. Srđan Budisavljević, Đuro Gavrilovič, Tošo Janjanin, Danica Kepert, dr. Branko Mrvoš, Dragan Novak, Nada Priča, Veljko Rajič, Dragutin Šulce, Josip Varovič, Svetislav Tasovac, Dušan Žestič; zamjenici: Bran. Čipčič, Josip Joanovič, Darinka Majstorovič, Vilko Kučan, Vilma Pfaf.
Time bi bio u najkračim črtama tangiran rad istaknutih društava, jer prostor ne dopusta iole opširnija razmatranja. Pošto društva iz Jastrebarskog, Gline, Petrinje, Vel. Gorice, Lipika, Kutine, Sv. Ivana Zeline i Zagreba (Vil-sonov trg) nisu poslala svojih zapisnika o gl. skupštini i izvještaje, to su iz ovog referata izostala, pa če o njima biti govora u slijedečem broju.
Dr. B. M.
БЕЛЕШКЕ
KOMEMORACIJA ZA DR. ORAŽENA U ZAGREBU*.
Prosvetno odelenje zagreb. sokol, župe priredilo je dne 4. maja o. g. u prostorijama sokol, društva zagrebačkog 1. komemoraciju u spo-men dr. Ivana Oražena. Svečanost je otvorio starešina župe br. Dr. Novak, istaknuvši u kratkom i jezgrovitom govoru središnju sokolsku vrednost prvoga starešine Jugoslov. Sok. Saveza. Glavni govornik je bio br. Неутег, drug dr. Oražena sa velike škole. U divnom razlaganju njego-vom, prepletenom uspomenama i slikama iz mladosti i prošlosti, izašao je dr. Oražen kao plastičan, živ, istinit pojedinac i čovek, simpatičan i realan do kraja. Improvizacija svečanosti bilo je čitanje br. Vučkoviča nekoliko osobito karakterističnih glava iz knjige dr. Oražena „Medu ranjenom bračom Srbima“. U ime Saveza dao je br. dr. L. Car nekoliko toplih iskrenih reči, več kako to ovaj stari idealista najlepše ume i zna. Te je time svečanost zaključena. Poseta je bila mnogobrojna i dobra, i što je osobito upadalo u oči, i pružalo radosti, bila je omladina obojega spola. Najposle tako i treba da bude. Stari koji odlaze i mladi koji dolaze tek zajedno sačinjavaju ono pravo, celo i živo, što Sokolstvu treba. U ime vlade prisustvovao je g. dr. I. Lochert, šef saniteta za Hrvatsku, Slavoniju i Medumurje. A u ime zagrebačke armije bio je sam g. general Hadžič, komandant armije, u pratnji načelnika štaba, starog i ugodnog poznanika našeg g. pukovnika Nediča.
* Pomutnjom izostalo iz „Oraženova broja“.
Читуља. т Сестра Нада Пауновић, ученпца Гимназије п чланица соколског друштва у Суботици, ројјена у Неготину (Србија), умрла је 5. априла о. г. након дуге и тешке болести, у 17. години млађаног живота свог.
Смрћу сестре H а д е губи соколско друштво у Суботици једну врону снагу, јер је иста бпла од вајмарљпвијих чланица, која је у ■соколском раду такав усдех показивала, да јој је предњачки збор бпо поверио воЈЈење жеиског дечијег оделења. Погребу њезином уче-ствовало је делокупно чланство друштва, које је оестру Наду, уз тужне звуке војне музике, испратило до вечне јој куће.
Лака јој била црна земљица!
Велинка Кисићева умрла је након дуже и тешке болести у 18. годиии, а дана 18. марта у Мостару сахрањена. Била је савесиа, марљива и агилна извршујућа чланида соколског друштва у Мо-стару, а као чиновница поште била је миљеницом својпх старешина, другова и другарица. На спроводу је учествовало соколско друштво корпоративао са овима својим одељењима, за тим од службе слободнн чиновници и намештендци поште и брзојава и велик број грађан-ства. Сестре соколиде положвше на гроб велик венац од природнов цвећа. Чиновниди и намсштеннци поште п брзојава поред венца ирпложише соколском друштву дар од К 800, да н ua тај начин засведоче своју љубав и поштовање према покојниди. Над отворе-ним гробом изрекао је опроштајну реч старешина друштва брат др. П. Мандик. Лака јој земља.
Дар место венца. У Мостару је умрла и даиа S0. марта о. г. сахрањена Љубпца Л. Давидовић - Докић. Том су приликом брах П. Мандић, адвокат у Моотару, и супруга му Софија приложили место венца на одар своје овастпке односно сестре 300 круна соколско.м друштву у Мостару, а 100 круиа фонду нашег листа. Нека је покој-ипци лака земља, а приложпицама искрена хвала.
Jugoslovenski Sokolski Savez. Starešinstvo Jugoslovenskega Sokolskega Saveza je na svoji seji dne 2. maja t. 1. odobrilo po Sokolski župi v Celju predlagani izključitvi iz vseh sokolskih društev Anice Boštele iz Slovenj-gradca in Alojzija Završnika iz Radeč pri Zidanem mostu.
KNJIŽEVNI OGLAS
POZIV SVIM SOKOLSKIM DRUŠTVIMA.
Kako prikupljam svu jugoslovensku sokolsku liieraturu u svrhu da sastavim j u g o s 1 o v e n s k u bibliografiju za tjelesni odgoj, umoljavam sva jugoslovenska sokolska društva, da mi pošalju po jedan pri-mjerak svojih pravila i inih edicija, koja su izašla štampom.
Zdravo!	Dr.	Franjo Bučar,
Zagreb, Josipovac br. 19/1.
Атеље музичкнх инструмената
с§. ПЛШЋЛН
ЗАГРЕБ, Октогон добављач загрсб. конзерваторија.
Препоручујем соколским друштвима и браћи соколима моје богато скла-диште музичких инструмената и жица засве инструменте. Јединиуме-тнички завод у лржааи C. X. С. за поправке свију врсти инструмената. Цене умерене. Наруџбе из провин-unje обављам брзо и точноузпоуз.
Trgovina Željeznom robom LJ. BOŠKOVIĆA nasljednici
MERVAR i H0DNIK0YIC
Telefon 11-26. ZAGREB Bakačeva 2.
preporuča svoju veliku zalihu kuhinjskog posudja, sviju vrsti orudja za bravare, kovače, stolare kao i sve u željeznarsku struku za-sjecajuče predmete.
K. РЈ1УШЕВЦЋ
Београд, Кнвз Михајла ул. 8.
Стоварпште чешких и белгиј-ских отаклених плоча, трговпна стаклене и порцуланске робе, мајолике, емаила и сервиса.Ве-ликн избор уоквнрених слика, огледала п свпх свјетиљака. — Радионица оквира за слике п устаклеае прозора.
I. hrv. tvornlca za elektro-industriju
IVAN PASPA
7ĐR0E0 Tvornica i poslovnica AnUt\CD. Preradovlčeva ulica 41. Prodavaona Bogovičeva ulica broj 9. Telefon broj 8-99.
Preporuča svoj novo uredjeni odio za popravke električnih Strojeva naj-veče skiadište elaktro-motora i Dy-namo-strojeva, ventilatora, gladčala i kuhala. Preuzima uredjivanje električnih centrala. Veliki izbor rasvjetnih tjeiesa [lustera] stolnih svetilj. raznih žarulja, svetiljaka na karbid kao i Tvor. žep. baterija „C R O A T I A“.
H0B0-0TB0PEHA
ТРГОВИНА МАНУФАНТУРНЕ, HPATHE И ПЛЕТЕНЕ РОБЕ
на велико
M. БАЧНЂ
И ДРУГ0ВИ
—	ЗАГРЕБ —
Јуришићева ул. 1. a. Елза Флуид аом.
Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-нуфактурне, кратке и пле-тене робе.
Телефон интер. 12-16.
доилорлд Ђ^реддиЋ и кодап.
Брзојавна адреса: ЂУРЕНДИЋ-СПЉЕТ.
Телефон интерурбан број 210.
—	СПЉЕТ —
Регистрирана фиржа.
  Агентурни, комисијонални и отпремнички nocao. ------------------------
ИМПОРТ!	------ ЕКСПОРТ1
а) Продаје на велико: кафу, ше^ер.пиринач, сапун, коломаст, соду, галицу, сумпор,
као и другу сваковрсну ово и иноземну робу.
б) Заступства прворазредних творница: Творнице кемичких производа, крема за
обуку, коломсти и т. д., творнице сапуна за рубље и тоалетног, творнице колвча кекс бисквита и других. u) Обавља све агентурне и комисијонарске послове уз најповољније увјете. д) Купује све, врсти животних намирница, плодина и земаљских производа.
Rožnate sprave za gimnastiku
svih mogućih vrsta mogu se ođmah dobiti kod prve strukovne bratske firme
Fr. Adam Kunratice kod Praga.
Strunjače za 50% jeftinije! Tražite cenovnik!
 ...... ■	...	■	H..........     ■■■■■■■■■...
ŠTIMAC i DRNDARSKI
Oiro.CoM« n D. ZA PROMET ROBOM T,tom,h Srpska Banka Zagreb.	ZAGREB	Š	t	i ш a c c o	Zagreb.
Chek SHS Pošte 33.453. JELAČIČEV TRG BROJ 28.	Telefon	20-61.
Stalno i veliko skladište
MANUFAKUTRNE ROBE
svake vrsti, te
PAMUKA ZA TKANJE
i prvorazrednili
ČEŠKIH CIPELA
za gospodje, gospodu i djecu.
PRODAJA NA VELIKO I MALO.
Cipele za gombanje uvjek na skladištu.
SOLIDNA PODVORBA!	JEFT1NE	CIJENE!
=')
BRflCFi ВЛТД
ZAGREB, MAROVSKA ULICA 30.
nudi
sokolske cipele
male neto K 110.—, veče neto K 120.—
ОСИГУРАВАЈУЋЕ ДРУШТВО
„РОСИЈА”
Оделење за Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца у Београду извештава п. публику, да је отпочела рад на примању нових осигурања свих врста на целој територији Краљевства.
Друштво „Росија“ Врши под најповољнијим усло-вима:
1. Осигурања живота за случај смрти и доживлења, осигурања мираза женској и капитала мушкој деци, оси-гурање ренте — пензије — породици;
2. Осигурања противу пожара, грома и експлозије: зграда, покућанства, робе, индустријских и фабричких предузећа;
3. Осигурања од несрећних случајева појединце и колективно осигурање фабричких радника;
4. Осигурања стакла од лома и
5. Осигурања каса и трезора са новцима, адиђа-рима и хартијама од вредности противу опасне крађе са провалом.
Полице друштва „Росија“ по осигурању живота служе официрима као кауција при женитби, а полице по осигурању зграда противу пожара прима Управа фондова као супергаранцију при давању зајмова.
Друштво „Росија“ тражи агенте и заступнике на
*
целој територији Краљевства Срба, Хрвата и Слове-наца. Писмене понуде са референцијама и описом до-садањег рада треба слати директно Друштву у Београд.