94 Razne vesti.
Razne vesti.
v Ljubljani, dne 15. marca 1907.
(Osebne vesti). Imenovani so: sodna svetnika Adolf Elsner, v Ljubljani za višjega dež. sodnega svetnika v Gradcu pri nadsodišču in dr. Ernest Christofoletti v Gorici za višjega dež. sodnega svetnika v Trstu pri dež. sodišču; sodni tajnik Fran Kobler v Ljubljani za dež. sod.
Razne vesti. 95
svetnika istotam; za sodnike sodni pristavi: Alojzij Seliškarv Kranju za Sevnico, Anton Mejač v Ribnici za Mokronog, Jurij Fajfar v Trebnjem za Črnomelj; za sodnega tajnika v Ljubljani Josip Žmavec, sodnik na Brdu; za pristava v Kozjem dr. Franc Žiher, sodni avskultant v Litiji; za drž. pravdn. namestnika v Rudolfovem dos. pristav dr. Edvard Pajnič v Kamniku, dr. Anton Rojic v Celju za istotam. Premeščeni so: sodnik Jakob Jarc iz Črnomlja v Višnjo goro, pristav dr. Ljudevit T r e o iz Črnomlja v Kranj, notar Gustav Omahen iz Postojne v Mokronog. V Celovcu je otvoril odvetniško pisarno dr. Ferdinand Muller kakor drugi slovenski odvetnik.
(Kronikadruštva »Pravnika«.) V sto pili so v društvo gg. Žig a Vodušek, odvetn. kand. v Ljubljani, dr. Milan Geršak in Martin Zvvitter, sodna pristava v Mokronogu, Peter Zink, sodni avskultant v Trstu. Umrl je nedavno za predstojnika okrajnega sodišča na Brdu imenovani dež. sodni svetnik Josip Starič, ki je bil od vsega začetka sem vedno zvest član našega društva. N. v m. p.!
(Čudno odredbo) zastran razpravnega jezika pri dež. sodišču v Celovcu prinašamo v dobesednem prevodu na drugem mestu. Zveza slov. odvetnikov se je o njej posvetovala ter sklenila, da se predvsem priskrbe statistični podatki o dosedanji  rabi  slovenščine pri imenovanem sodišču Tudi naš list še izpregovori o stališču in razlogih te odločbe.
— (Zakon o štampi za Bosnu i Hercegovinu) odobren pre-višnjim riješenjem 13. siječana 1907 a koji če stati na snagu') dneva 16. travna 1907. (§ 46) podijeljen je u pet odsjeka, od kojih obuhvača prvi: opče odredbe (§§ 1—7), drugi: red u stvarima štampe (§§ 8—27), treči: odgovornost za kažnjiva djela, što su počinjena štampom (§§ 24—31), četvrti : kazneni postupak u stvarima štampe (§§ 32— 42, peti: zastaru: (§ 46), šesfi: zaključne odredbe (§§ 44—46). Taj se zakon — koji nema retroaktivne snage (§ 44) — temelji na slijedečim glavnim načelima: Štampa je u granicama zakona slobodna (§ 1). Onaj, koji hoče da izdaje kakav periodički (§ 6) tiskopis'), treba da je pripadnik bos.-herc- ili austr. ili ug. državljanin pa valja da prijavi svoju namjeru redarstvenoj vlasti najmanje 8 dana prije nego što če izdati prvi broj tiskopisa (§ 9). Redarstvena je vlast (§ 7) kotarski ured a u Sarajevu vladin povjerenik, što je postavljen u njezino ime. Za svaki periodički tiskopis, koji se makar samo mimogred bavi poli-tičkim, vjerskim ili društvenim pitanjima ima se položiti (§ 11) u gotovom novcu ili papirima u ime jamčevine: za tiskopise, koji izlaze rjedje, nego jedanput u sedmici^), 30C0 K, za takove, što izlaze najviše tri puta u sedmici, 6000 K, a za one, što češče izlaze, 10.000 K (§ 12). Jamčevina jamči za sve novčane kazne, za troškove kaznenog postupka i izvršivanja kazne (§ 13) a nadopuniti ju je u 10 dana, ako se umanji uslijed izvršenja kakve osude') (§ 14). Kolportaža i prodaja na ulicama nije dozvoljena (§ 16). U § 19 odredjuje zakon kad je urednik dužan da primi a kad može uskratiti uvrštenje izpravka.
9(, Razne vesti.
Zanemarenje propisa sadržanih u prvom i drugom odsjeku sa strane vlastnika tiskare, njegovog poslovodje, nakladnika (§ 4), odgovornog urednika, rasturača kazniče se kao prestupak novčano od 10—200 K i od 100—1000 K (§ 24). Zanemare li pak imenovana lica dužnu pomnju te time omoguče tiskanje, objelodanjenje ili razširivanje tiskopisa, kojega sadržaj osniva učin zločinstva ili prestupka, kazniče se radi prestopka - u koliko nijesu kažnjiva po § 24 — i to, ako kažnjivo djelo sačinjava učin zločinstva, novčanom kaznom od 50 do 2000 K ili zatvorom od 3 dana do 3 mjeseca a ako sačinjava učin prestupka novcem od 20 do 1000 K (§ 25).
Istodobno ustanovljuje § 25 u kojim je slučajevima isključen kazneni progon radi gore označenog kažnjivog djela. U zaštitu obiteljskog života i osobne slobode odredjuje se, da je kriv prestupka protiv sigurnosti časti onaj, koji u tiskopisu ili oglašivanjem slika glede neke osobe: 1. na pa-kostan i preziran način javno pretresa privatni ili obiteljski život; 2. na preziran način ili tako, da se time može umanjiti ugled i društveni položaj dotične osobe, javno pretresa bilo javno ili poslovno odnosno zvanično njezino djelovanje.
Napadača, ako u slučaju pod 2, ne dokaže istinitost svoje tvrdnje, čeka globa od 50 do 1000 K ili zatvor od 2 sedmice do 3 mjeseca (§ 29)'. Kažnjiv je takodjer grubi napadaj na čudorednost (§ 30) i oglašivanje lijekova ili srečaka i srečkinih papira, koji nijesu pripušteni u Bosni i Hercegovini (§ 31).
Kaznena sudbenost u tiskovnim stvarima pripada izključivo (§ 32) okružnom sudu (§ 33).
Predhodnu nesudačku (§ 36) zaplijenu -') može narediti državni od-vjetnik ili preduzeti neposredno redarstvena vlast. Ova mora da o tom obavijesti državnog odvjetnika u 24 sata, a on je opet dužan, da kroz 24 sata ako ne digne zaplijenu ili ako ju je on sam naredio predloži, da je sud potvrdi. Zaplijena pak utrne: 1. ako sudište ne izreče odluke u trodnevnom roku; 2. ako državni odvjetnik ne predloži za 8 dana nakon što je sud potvrdio zaplijenu, da se povede kazneni postupak ili objektivni postupak po § 41 (§ 37). Utrne li zaplijena ili bude li dignuta to državna blagajna ima da naknadi štetu (§ 39). Kazneno progonjenje zločina i pre-stupaka proglašenih u tom zakonu kažnjivim zastaruje nakon šest mjeseci (§ 43). - , Šp.
U tekstu, te ga je izdala zemaljska štamparija u Sarajevu veli se: ») stupiti u život -) (povremeni) štampani spis ¦•) u hefti *) neke presude ') uzapčenje.
»Slovenski Pravnik« izhaja 15. dne vsakega meseca in ga dobivajo člani društva »Pravnika« brezplačno; nečlanom pa stoji za vse leto 10 K, za
pol leta 5 K
Uredništvo in upravništvo je v Ljubljani, Miklošičeva cesta št. 26.