Poštarina plaćena u gotovu Cena Din. 1.— tum GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE čuvajte Jugoslavija! Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku • Beograd, 20 januar 1939 God. X • Broj 3. SOKOLSTVO I NJEGOVI PROTIVNICI Ljubljanski »Slovenec«, od 14 januar a, donosi na Uv°dnom mestu članak »S u m r a k krivih bogova«, u ^°me naodlučnije napada liberalizam, demokratiju i t. d., tv-°ec' da su oni krivi čitavom zlu ko je pošto ji u svetu. U tom se članku nalazi, medutim, i jedan vrlo neukusan na-Padaj na Sokolstvo, u kome se, izmed u ostalog, kaže: »T.zv. slobodoumlje je, i kulturno i moralno, nanelo slovenstvu neizmernu štetu, tako da tragedija češkog naroda ima baš 11 njemu svoj koren. Tvrševo Sokolstvo znači slovensku fasadu na tu-ctoj gradevini, čiji je cilj bilo lajičko duhovno vaspitanje češkog naroda i omladine. Sokolstvo je širilo indiferentnost prema verskim i moralnim načelima života; zastupalo je plitki racionaližam, maglo-viti bezbožni humanizam i neku lažnu demokratiju, koja je bila više internacionalna nege li nacionalna, u duhu hriščanskog shvatanja.' Zato Tyrševo Sokolstvo nije moglo da se bori protiv destruktivne socijalističke i komunističke nauke, nego je skupa s njima tvorilo pomočnu četu univerzalnog niasonstva, koje je 11 proces svoga ru-. šenja povuklo čitav češki narod.« »Slovenec« govori zatim, kako se tek sada Česi i Slovaci sPasavaju tog zla, »zidajuči• novu državu na hriščanstvu«, a protiv sveslovenstva, za ko jim da se kri ju bezbožni elementi. I z avršava: »To neka bude opomena za nas, da brišemo poslednje tragove Hberainog slobodoumlja. Naša omladina ne sme da bude izručena nekoj privilegovanoj organizaciji, koja ide za zastarelim doktrinama .„Aj, liberalizma, 1< o ji su samo štetni.« Jasno je, dakle, da je ostrica tog napadaja upravljena, ne s3tfio na Sokolstvo u čehoslovačkoj, nego i na Sokolstvo u J11 Š°sU:viji. Zato ga i prenosimo u celosti, da se vidi kakvim siro-^dštvem duha, kakvim rekorderstvom u izvračanju, i kakvim mo-'zlnim shvatanjem se odlikuju nspadaji na Sokolstvo. Polovinu od onoga što dana s naš narod ima, ne bi ni imao rj‘ uživao, da nije bilo velikih pokreta slobodoumlja i demokra-'Je, koji s u rodoijubivim naporima našeg naroda omogučili da 0 du do izraža ja. Ko je srušio sve feudalne imperije i s vu pre-3sf »apostolskih dvorova«, nad našim narodom, ako ne veliki t"as slobodarstva i nacionalnog osveštenja, koji je potekao iz 1 Jalnih i demokratskih doktrina francuske revolucije? Svi as1 °slobodilački nacionalni pokreti vuku svoje korenje otuda; ‘ P°gotovo bi Slovenija dugo čamila u strahotama Metternich-■ Usteršičeve reakcije, da nije slobodoumni i demokratski duh %ojio nove nacionalne generacije i dao Sloveniji sve što ima n3jbolje, počevši od Trubara, Vodnika i Prešerna, pa do Lev-st'l koje donosimo danas na trečoj strani, ne Po gada bc,s u glavu tu neistinu ? .... Dok se za one koji nas na-Padaju, v ec po n j; hov o j hierarhično j disciplini, autentično znade a su zavisni od auteriteta koji ne pri pada ju ni našem narodu 111 “šoj državi, zar nije više nego li smiono, kad oni to prigova-aju Sokolstvu, za koga svatko znade, da nije ni u č,joj, ni stra-ni domačo j ovisnosti, sem u službi Kralja, naroda i Jugo-avije ? st Konačno, neka gospoda oko »Siovenca« znaju, da ni Sokoi-' °y čehoslovačkoj ni Sokolstvo u Jugoslaviji ne smatra ju da je, J1 i jedan od njihovih ideala doživeo s/cm / Pobeda , pravda SeSt' uvek identične, pa bi bar to morali da znaju gospoda koia »Vašuju za sledbenike Onoga, koji je na Golgoti bio takoder šf- eclen, ali koji je baš tim svojim porazom svojo j nauči izvoj-(/a? najvišu pobedu. A kad bi bilo tačno, da je čehoslovačka •stra-žav tohcžnjeg sokolskog bezboštva, — kako to da je dr-j ? a’ koja je bila njen protivnik, pobedila, kad je ta država čak an/čno u sporu sa Vatikanom, i kad »Slovenec« iz dana u dan [a4ia, da se tamo progo ne katolici i da se poluzvanično uvodi ?boštvo i paganstvo ? jjj Enačenje Sokolstva za Čehoslovačku oseča se bolje nego ho\u današnjim vremenima, i to osečaju svi nezavisni du-pr'\ Ako je ono i progonjeno u Slćvačkoj, ili ako se čuje nešto u ( IV nješa u Češko j, svakome je jasno, da izvor toga nije ni kv Gslioi n' u slovačkoj sl o b o d no j volji, več u pritisku (ia*na' *^lovenec« tu žalosnu činjenicu naziva doduše »novim zi-je jem države na hriščanstvu«, i što je još strašni je, — st avl ja S0..a° uzor našo j zemlji!... Hvala mu! Ali neka znade da če briga >Sl°'stVa, kao i čitavog naroda, biti da, i pored pobožnih želja °venca«, — do takvog žalosnog uzora nikada ne dode! Rođendan Nj. V. Kraljeviča Tomislava Juče, 19 januara, je Nj. Kr. Visočanstvo, Kraljevič Tomislav, proslavio Svoj jedanaesti redendan, okružen ljubavlju či- tave Uzvišene Kraljevske Poro-dice, kao i čitavog naroda, a naročito jugoslovansko^ Sokolstva, koje Mu želi sve najlepše i najbolje ! Sokolstvo je verno jusoslovenskoj misli Pred glavnu godišnju škupštinu SSKJ. Savez Sokola K. J. upulio je svi-ma bratskim župama okružnicu, u kojoj ili upozorava da je Uprava Saveza odlučila da se glavna skup-slina ove godine održi ranije, a u-tvrden je i dan skupštine 2 aprila tek. god. Povodom toga starešinstvo Saveza želi da blagovremeno skrene pažnju na izvesne činjenice, propise i okolnosti, koje su u vezi sa skup-štinom i od čijeg blagovremenog iz-vršenja zavisi da rad skupštine bude izraz što potpunije želje i volje članstva. Analogno propisu § 13 pravila sokolske župe da pravo na župskoj skupštini imaju članovi, odnosno za-siupnici (izaslanici) samo u tom slučaju, ako je društvo udovoljilo svi-ma obavezama prema župi, postupa- lo se i na skupštinama Saveza, kad je u pitanju uplata Saveznog doprinosa br. župa Savezu. Prema veličini uplačene sume doprinosa imale su br. župe pravo na broj delegata sa pravom glasa. Ako je koja župa u['latila celu sumu imala je pravo na pun broj delegata, inače na sma-njen broj prema uplačenoj sumi. O-kiužnica veli dalje: »Iako bi, prema do sada uplače-nom doprinosu sve br. župe bile za-stupljene na skupštini najmanje sa po jednim izaslanikom, sa pravom glasa, Savezna Uprava nalazi da bi bilo potrebno da sve br. župe uče-stvuju na skupštini sa pravom glasa, ako je moguče sa punim brojem delegata, prema broju članstva, sa što večim brojem izaslanika. Ovo, koliko s obzirom na opšte prilike, na potrebu mnogih i velikih poslova i zadataka, koji nam predstoje, toliko i s razloga što na ovoj redov-noj goadišnjoj skupštini treba da se izabere novo starešinstvo Saveza, Teče dvadeseta godina od sokolskog sabora u Novom Sadu. On je sazvan sa zadatkom da ujedini Sokolstvo u našoj zemlji u jedan jedinstveni sokolski Savez, po de-vizi: jedan narod, jedna država, jedilo Sokolstvo ! Sećam se svih peripetija od meseca januara do juna 1919, kroz koje je prolazila ideja ujedinjenja u redovfma hrvatskog Sokolstva. Na martovskoj skupštini hrvatskog sokolskog Saveza odložena je odluka o tom pitanju s razloga, što večina župa i društava nije bila pitala svoje članstvo. Starešina i tajnik su izdali punomoči i želeli su glasati za ili protiv, več prema svom ličnom raspoloženju. Radi toga je odlučeno da če se sastati nova skupština hrvatskog Sokolstva, početkom juna 1919, a pre toga da imaju održavati skup-štinu sva društva, pa onda župe, sa istim dnevnim redom: ujedinjenje Sokolstva u jedan Savez. Održano je nekoliko stotina' skupština i tako je skoro plebiscitarno usvojena t.zv. križevačka rezolucija, koju je usvojila i skupština Saveza, početkom juna 1919. Na saboru u Novom Sadu, na Vidov-dan 1919, nastupi-!o je hrvatsko Sokolstvo jednoduš-no, podržano plebiscitom celoga svoga članstva, koje je tražilo i gla-salo za ujedinjenje svega Sokolstva u Jugoslaviji u jedan jedinstveni sokolski Savez. Na saboru (u njegovim komisijama i u kuloarima) mnogo se razpravljalo o pitanju, da l> treba da Sokolstvo uopšte dalje deluje, sada kada je postignut narodni ideal ujedinjenja celoga naroda, — malo ne celoga, — u jednu narodnu državu. Treba se setiti da je Sokolstvo u Austromadžariji smatralo glavnim svojim zadatkom da uzgaja bun-tovnike, rušitelje i prevratnike, ko-jima če razrivati i najbrže razrovati Austromadžarsku. Takvih elemenata nova narodna država nije trebala, več graditelje i stvaratelje ! Rečeno je, da treba da postoji Sokolstvo koje če, neprestano izno-va, uvek svežim silama, uzgajati svom narodu i svojoj državi najbolje gradane, koji če znati da čuvaju i sačuvaju stečenu mladu slobo-du, »jer je lakše steči slobodu nego li je cčuvati.« koje če u toku tri iduče godine ima-ti da vodi sokolski rad i izvede sve one velike i obimne zadatke koji treba da prethode velikom sletu, pa i Sletu u godini punoljetstva Uzviše-nog brata Starešine Nj. Veličanstva Kralja Petra II. u god. 1941. Potrebno je da to novo starešinstvo, kome se postavljaju tolike velike za-dače bude izraz volje i raspoloženja što večeg broja delegata. Kako je pred nama još vreme preko 1/4 godine, to apelujemo na br. župe da i raspisima i prilikom obila-ska jedinici i njinih skupština. i pp~ likom župskih skupština upoznadu br. jedinice sa izloženim i pozovu ih da Savezni doprinos što pre uplate i omogučf svojoj župi da uzme što aktivnijeg učešča sa velikim brojem delegata na Sav. skupštini i doprinese opštem napretku i uspehu. Uprava Saveza če se obratiti i neposredno svim br. jedinicama i pozvati ih na što hitnije izvršenje ove svoje dužnosti.« 1 ako je Sokolstvo u Novom Sadu, — do tada destruktivni eleme-nat — preuzelo konstruktivne za-datke. Ono je, znajuči što hoče i što time preuzima, ponosno izjavi- lo, da želi biti hrptenica Jugoslavije i ju^oslovenstva i zapisalo je na sokolsku zastavu misao vodilju narodnog i državnog jedinstva. Od onda do danas doživela je ova misao vodilja u našoj zemlji mnogo uspeha i mnogo neuspeha. Nastupala je i otstupala. Sokolstvo ioj je ostalo verno do danas. N i-kada nisu prilike izvan nas mogle da promene naše uverenje, da samo u jedinstvenoj Jugoslaviji leži osiguranje slobodc i napretka svih njegovih gradana, njihova jedina budučnost. Nama, u hrvatskim stranama, bilo je uvek najteže. Sa mnogo razloga i uzroka, koje ne želim ispi-tavati, kod nas ovde misao narodnog i državnog jedinstva nailazi na najviše neprijateljstva i na največu oseku i plimu. Mi smo u društvenem i svom privatnom životu izdr-žali mnogo kušnja. Označeni smo kao izdajnici naroda. S koliko prava nsis (ako naziva ju ljudi, koji su tri do četiri puta promenili svoje opredelenje, dok smo mi, Sokolovi, več pre rata radili, zaneseni mišlju jugoslovenskom, pod hrvatskom sokolskem zastavom, ono isto što ra-dimo i danas, pod jugoslovenskom zastavom. Nismo se dakle promenili, nismo nikoga izdali, več smo ostali dosledni, kao borci za svoje ideale! I danas su prilike izvan nas nesklone našem osečanju i našem opredeljenju; ali ne mogu te nesklone prilike da nas zabune. Danas izgleda da je jugosiovenstvo ovde, kod nas, potisnuto, ali če ono opet poči napred, osveženo, ojačano, mlado i boibeno. Sokolstvo če stajati uvek u prvim redovima. Samo je pitanje, da li če se ono i dalje zadovoljiti sporednim ulogama, pa da gdekoji nezvani, sa jugoslovenskom cbiazinom, upropaste po-voljnu zgodu za potpunu pobedu, kao šio smo več mnogo puta doživeli. Jugoslovenska misao jača je od nezrele sa-dašnjice. Ona je jača, jer jedi no ona rešava sva naša pitanja logično, jednostavno i temeljito. Ona če sigurno i konačno pobediti! Za nju je vredno boriti se, jer je to borba za historijsko nužno stvara-nje. Treba preuzeti odlučnim geslom zastavu iz ruku milijunskih žrtava te je preneti, iz prošlosti, u zoru novog jugoslovenskog dana. Spremajmo se za borbu, koja sigurno dolazi. Mi moramo pc-hediti, — p o b e d i č e m o ! Oton Cavrančič Jedan pozdrav grofa Zamojskog Bivši starešina saveza poijskog Sokolstva. i pretsednik »FIGt-a, grof Zamejski, je uputio Savezu Sokola KJ. telegram ovog sadržaja: »SMačno zahvaljujem za vaše želje i molim vas da primite moje najsr-dačnije želje i pozdrave za novu Rodinu, za vaš savez, za župe i za sve sokolske jedinice. Zdravo!« Šta nam daje Sokolstvo Ni jedila organizacija u zemlji ne pruža svojim pripadnicima, vernim i odanim sledbenicima, toliko načina i mogučnosti, za usavršavanje i izgradivanje u svakom pravcu, koliko Sokolstvo. Od telesnog razvijanja do du-hovnog uzdizanja i usavršavanja postoje čitave, zrakasto postavljene aleje, na kojima se svaki pojedinac i svi skupa, mogu obu-čiti, iskovati svoje karaktere i vrline, te postati savršenstvo od čoveka. Vežbanjem i ostalim tehničkim radom svaki vežbač izgraduje svoje telo kao izvajano. U tom pravcu postignuti uspesi pruža-ju nam dvojaku korist, estetska i zdravstvenu, koje su od nepro-cenjive vrednosti i najveća nagrada za uloženi trud i vreme prilikom vežbanja. Prosvetnim radom duhovno se izgradujemo i uzdižeino iznad običnog, prosečnog čoveka, da ni sami ne možemo oceniti koliko se razlikujemo od lica, koja nisu htela, ili pak nisu imala prilike, da se u ovom pravcu razvijaju. Raznim dužnostima, govorima pred vrstom, skupom Hi zborom, pojedinci se izgraduju u prave pravcate govornike. Do ovih duž-nosti, — samo ako se ima iole volje i sposobnosti, — može se lako doči i postiči ono što želimo. Sokolstvo ima svoje redovne i povremene publikacije, u kojima se prvenstveno puštaju i ogleda-ju sokolski pripadnici i njihove snage. Ko hoče i ima za to volje i smisla, pruža mu se i s te Strane mogučnost, da se razvije u pisca ili novinara. Sokolski rad i život, velike ideje i stremljenja, sadrže čitavi niz motiva, veoma podesnih za obradu u svakom pravcu. Razne pozcrišne, tamburaške i druge sekcije, daju mogučnost, da se pojedinci razviju i upute u pozorišnu i muzičku umetnost, te i na tom polju ogledaju svoja krila. U streljačkom otseku članovi se obučavaju u veštom i tačnom gadanju puškom, čime se, sve-sno i sistematski pojačava narodna odbrana. Svaki dobro iz-vežbani strelac, za vreme rata, od neprocen jive je koristi svojoj zemlji i narodu. Od njihove iz-vežbanosti i broj nog stanja za-visiče rešenje mnogih kritičnih situacija na bojištu. Socijaini otseci pružaju mogučnosti, da pojedinci dodu do izražaja u socijalnom staranju i potpomaganju materijalno siro-mašnije brače i sestara, kao i telesno iznemoglih i neobezbedenih lica. Vršeči ovu plemenitu duž-nost, razvijaju svoje sposobnosti u socijalnom pogiedu i ujedno stiču odvratnost prema svakoj samoživosti i sebičnjaštvu, što danas nisu retke osobine mnogih bogataša u celome svetu. U otseku trezvenosti članovi se navikavaju na apstinenciju, umerenost i uzdržavanje od alkoholnih piča i raznih iskušenja, sa kojima se u životu sretaiu skoro na svakom koraku. Sve su to živi primeri na kojima se možemo naučiti i postati uzorni gradaui i korisni članovi društva. Iskusnijim i aktivnijim sokoli-ma se uvek pruža mogučnost, da udu u u pravu društva i zauzmu mesto i dužnost funkcionera, ka-da treba- da pokažu i da drugima dadu ono, što su od svojih sokolskih prethodnika i učitelja priinili i naučili. Na taj se način, otpravl j a j uči svakog dana sve nove i nove dužnosti, i stoječi pred moralnom odgovornošču ;:a uspeh ili neuspeh u društvu, svaki pojedinac izgraduje u stare-šinu-vodu. Kad neko u Sokolstvu zgreši, on se ne kažnjava, več bratski i roditeljski savetuje i ispravlja. Vinovniku se tada učini, da preko njegove glave ne prelaze sve grube posledice izvršenog dela, več blaga svetiteljska ruka, koja ne bije, več miluje i vrača na pravi put poznavanja Istine i Pravde. — Eto, samo nekoliko primera, koji jasno pokazuju, šta nam neposredno i posredno daje Sokolstvo, koje se roditeljski stara i zalaže, da mi, njegova deca, odrastemo i dorastemo do Čoveka i Neba .. . Trebinje. St. O. Stankovič Kratke vesti iz našeg Sokolstva ODRŽAVAN.IE OL1MPISKOG DANA OVE GODINE Zaključkom sodnice Juiroslovenskou Olimpijsko^ Odbcra, održače se ove rodine u celo.i zemlji Olimpijski dan, 18 juna. Mole se sve sokolske jedinice, da u smislu uputa, izdatih u ranijim okruž-nicama, razviju što bolju propagan-du olimpiske ideje, prema mesnim prilikama. Loči pravoslavne nove godine je, u beogradskom sokolskom društvu Matica, priredena sokolska večera, na kojoj je uzeo učešča velik broj članova svili beogradskih društava. Na loj večeri bio je prisutan i čehoslo-vučki poslanik u Beogradu, Dr. Jaroslav Lipa, sa gospodom, kao i Dr. Franja Bahtik, savetnik čelioslovač-kog poslanstva. Od članova beograd-skog Sokolstva bili su prisutni: zame-nik starešine SSKJ Milivoje Smiljanič, general Andra Petrovič/starešina žu-pe Beograd Dr. Mihajlo Gradojevič, zatim Dr. Milorad Dragič, general Dušan Cvetkovič, inž. Radivoje Radulovič, Dr. Janko Olip, Sima Lazarevič. Dragoljub Banovič itd. Na večeri je uzeo reč br. Stanko Maslovarič, koji je naročito poavukao radost prisotnih što u svom krugu vide pret-stavnika br. Cehoslovačke republike, Di. Jaroslava Lipu. Govor brata Ma-slcvariča bio je popračen burnim po-klicima Kralju, Jugoslaviji, i bratskoj Ccsko-slcvačkoj. U ponedeljak posle podne je su-pruga čehcslovačkog poslanika u Etigradu, Dra Jaroslava Lipe, pra-čena gdom savetnika čehoslovačkog poslanstva, Dra Bahtika, posetila sokolsko društvo Matica u Beogradu, gde je bila primljena od članova Starešinstva, kao i od velikog broja članica. Podstarešina društva, brat O-tokar Ncvotni, pozdravio je gdu Dra l.ipe, a jednako su je pozdravili i načelnica, Agata Žic te načelnik F. Žic. Brat Novotni je istakao svoju radost, što gda Lipa pokazuje toliki interes za Sokolstvo, nakon čega su gde Lipa i Bahtik obišie sve prostorije društva te prisustvovale vežbanju članica i upisale se u društvo. Gda Lipa,, koja je. još iz devojačkih dana, bila revnosna sokolica, i koja je sinovica presidenta osloboditelja Masarvka, je izjavila da če dolaziti i na vežbanje u društvo, pa su to sve članice najodu-Sevljenije pozdravile. * Sokolska župa Gospič otvorila je 10-dnevni tečaj za vode sokolskih četa. Tečaj vodi župski prednjak br. Orel j. Brat Herman Šuler, potstarešina i načelnik sokolskog društva Bizeljsko, preminuo je nedavno u 44 go-dini života, pa mu je prireden srda-čan i ganutljiv pogreb. Brat Šuler, koji je po zanimanju bio trgovac, u-šao je več u 8 godini u Sokolstvo i bio jedan od najmarljivih članova svoje župe. Njegova smrt je izazvala opšte žaljenje, jer je, pored rada u Sokolstvu, bio takoder vrlo agilan u vetrogastvu i u drugim nacionalnim udruženjima. Sckolske društvo Centa je ove go- dine uvelo prvi put u svome selu stari naš narodni običaj donošenja badnjaka. Pcšto taj običaj u tom selu ni je postojao, sokolsko društvo je priredijo naročitu svečanost tom prilikom, zahvaljujuči nastojanjima starešine, brata Sabovljeviča, i ta svečanost je izazvala veliku pozornost kod čitavog stanovništva. Povorku je predvedilo 15 konjanika i sokolski tamburaški zbor. Na taj način če idu-če godine i ostali meštani slaviti bad-njak. * Predana sokolska radnica, sestra Vera Majerič, učiteljica, bila je nedavno premeštena iz Prišlina. srez Pregrada, u selo Petruševac, sreza zlatarskog. Ta vest je neugodno dir-nuia sve one koji su poznavali rad sestre Majerič u tom kraju, a čiji rad je bio poznat u čitavoj sokolskoj žu-pi Zagreb. Pored toga, sestra Majerič je time lično pogodena, jer joj u Prišlinu žive siromašni roditelji. Ali što je najvažnije, sokolski i nacionalni rad u tom kraju če mnogo izgubiti odlaskom sestre Majerič. Pišu nam iz Skoplja: »Sokolski glasnik« je več javio o premešta-ju brata Miodraga Milosavljeviča iz Matejče blizu Štipa, u prizrenski Brod, kao i o torne, kolika je šteta time nanesena sokolskom radu, pošto je brat Milosavljevič u ranijem mestu boravka bio neobično aktivan na Sokolstvu, što je bilo vidno u radu čitave župe Skoplje. Zato smo sa naj-večom radošču doznali, da je brat Milosavljevič, na intervenciju Saveza SK.J. ponovo premešten iz Prizren-skog Broda, i to u Veles, gde če njegova sokolska aktivnost moči doči do punog izraza. U prizrenskom Brodu nisu bili uslovi za rad brata Milosavljeviča tako povoljni, i zato se veselimo, što če Sokolstvo u Velesu njegovim dolaskom steči novog ak-tivnog radnika. Pišu nam iz Celja: D. Krškega k Sv. Tomažu, pri Ormožu, bio je nedavno premešten učitelj, brat Drago Bitenc, koji je več deset godina bio uzoran vodnik sokolske omladine u sok. društvu Krškom. Ovo premešte-nje je neugodno delovalo na či-tavu javnost u ovom kraju, a naročito na članove sok. društva, jer je br. Bitenc bio poznat kao odličan u svojoj štruci, a ujedno i kao vrlo nacio-f r.alan i dobar Slovenac i Jugosloven. Isto tako je sa žaljenjem bila prh*-Ijena vest, da je iz bolnice u Celj« bio premešten u Novo Mesto, sekun-darij te bolnice, Dr. Marijan Bregant koji je bio vrlo aktivan u Sokolstvu i dugo godina bio zdravstveni referent sokolske župe Celje. Bratu Bregantu je time nanesena i velika šteta, ier mu je žena učiteljica u jednofl selu blizu Celja, pa na taj način mora da se deli i od svoje porodice 1 od bolnice, na kojoj je uzorno radio, i od Sokolstva kojemu je sve slobod-no vreme posvečivao. -t- Brat Krznarič Viktor, član Sokol" skog društva Čakovec, u S. P. P- xl' radio je potpuno lutkarsko pozorište i poklonio društvu. Osnovao je takoder lutkarski otsek i u nedjelju, 1* i 1939, davala se pod njegovom re' žijom prva pretstava »Princeza Skza' slanici župe u Splitu, sa starešinom V. Pera na čelu. Tom prilikom je starešina čete br. Stojkovič, održao zna-čajan patriotski govor, ističuči naročite velike uspehe čete u prošloj S°‘ dini. 1 brat Pera je u ime župe Sp№ podvukao, da četa u Tučepima ni°*e da posluži kao uzor ostalim dru-društvima. * Omiljena sokolska pesma, »Pes®* sokolskih legija«, koja toliko odušev Ijava sokolske vrste, izgleda da je trfl u oku protivnicima Sokolstva, naro čito u Dravskoj banovini. Tako .te n. pr. utvdeno, da su ti protivnici sestavili neku vrstu parodije na tu pe sinu, vrlo uvredljivu za Sokolstvo 1 uopšte za nacionalno osečanje. pa Je u velikem broju primeraka dele u raznim kraievima Sloveni' Pred neko vreme naden ,ie na P® tu za Siverič, u Dalmaciji, mrtav Si me Mudrič, poznat sokolski ra nik. Mislilo se da je umro od napra sne smrti, ali je naknadno, analiz0111 zagrebačke kriminalne policije, utvr deno da se radi o ubistvu. pa je 0 kružni sud u Šibeniku izdao narede nje da se izvrši ekshumacija i da se utvrdi pravo stanje stvari. Ekshum3 cijcm je takoder utvrdeno da je M® drič bio ubijen, pa sada vlasti tra£a ju za ubicom. Novine ističu da motiv ubistva mogao da bude P0*1 tički. Sokolstvo u svetlu izveštaja austrijske policije Nakon prevrata postali su nam delimično pristupačni tajni arhivi austrijske policije. Zanimljivo je citati danas zaprašena akta iz »Staats-polizeibureau-a«, bečkoga ministar-stva unutrašnjih poslova. U tim ak-tima se naročito Sokolstvu posvečuje velika pozornost. 1 ako leže pred nama poverljivi izveštaji o sokolskim sletovima, i to o sletu u Zagrebu iz godine 1906, o V sveso-kolskom sletu u Pragu, i o sloven-skom kongresu u Sofiji, god. 1910. Pogotovo je zanimljiv akt koji nosi naslov »Informacije o razvoju srp-skog Sokolstva«, a koji je u beč-kom ministarstvu zaveden pod bro-jem Z. L. 71.088/M.I. iz godine 1915, dakle iz vremena najvfečih ratnih strahota i največeg terora nad čitavim jugoslovenstvom. Treba priznati da su informacije prilično tačne tako da bismo ih, kad bismo izlučili njihovu protusokolsku ten-denciju, mogli upotrebiti gotovo za neke vrsti spomen-spis o jednom delu jugoslovenskog Sokolstva. Zbog zanimljivosti za današnje generacije, navodimo doslovno neka mesta iz tog, inače opsežnog akta. * Početci Srpskog Sokolstva pada-ju u godinu 1897. Te godine je Dr. Laza Popovič, advokat u Srem. Karlovcima, ustanovio Srpski Soko, za kojim je g. 1903 do 1906, sledilo više drugih društava. Več god. 1906 je ustanovio župu pod imenom župa fruškogorska, koja je imala društva u Vinkovcima, Vuko-varu, Golubincima, Zemunu, Indiji, Irigu, Jaški, Sr. Karlovcima, Mitroviči, Neštinu, Osijeku, Rumi, St. Pazovi, Šidu i Čortanovcima. Društveni časopis »Srpski Soko« je, pod spretnim uredništvom Dr. Popoviča, u kratko vreme zadobio u-ticaj na stvaranje novih sok. društava u Hrvatskoj i Slavoniji, a naročito u Bosni i Hercegovini. Godine 1903 lamo se nalazilo jedino sokolsko društvo u Mostaru, ali več godine 1906 organizovala su se srpska sokolska društva »Dušan Silni« u Sarajevu i u Brčkom, dok su u Hrvatskoj bila ustanovljena nova sokolska društva u Zagrebu, Dvoru, Glini, Gračacu, Korenici, Novoj Gradiški i Pakracu. Značajna za srpsku sokolsku ide-ologiju, kako ju je zasnovao Dr. Popovič, je ubačena parola: »Oslo-bodenje i ujedinjenje svih Srba«. U dokaz tomu, navode se odgovaraju-či pasusi iz časopisa »Srpski Soko«. Tu istu misao nalazimo i u beo-gradskom »Sokolskom glasniku Dušana Silnog«, iz g. 1911, koji na- vodi razloge zašto se srpsko Sokolstvo ne može ujediniti sa hrvatskim. Srpska Sokolska misao ima tri dela. Prvi je medunarodan i to je telesno vežbanje, a drugi je slovenski i to je slovenska uzajamnost. Prvi i drugi deo imaju Cesi, Poljaci, Hrvati, Slovenci itd. Treči deo je pak specifično srpski: ujedinjenje svih srpskih sokolskih organizacija u jedilu celinu i učestvovanje u narod-nom ujedinjenju, u daljoj budučno-sli. Zbog toga rad srpskog Sokola ne sastoji se toliko u gajenju gimna-slike, koliko u vaspitanju naroda za žrtvovanje, kad dode čas opasnosti i u oglašavanju velikog ideala oslo-bodenja i ujedinjenja svih Srba.« God. 1907 nastavlja se organi-zovanje sokolskih društava u Bosni, medu kojima se nalazi i društvo u Tuzli. Tajnik tog društva je bio Veljko Cubrilovič koji je u Sarajevu bio osuden na vešala zbog a-tentata, a starešina mu je bio Miško Jovanovič, koji je takoder bio upleten u ubistvo prestolonaslednika. Načelnik toga sokolskog društva je gimnazijski profesor Stevan Zaku-la, čiji uticaj je docnije postajao sve veči. *U sokolskom društvu u Banja Luci je zamenik starešine poznati srpski agitator i pisac, Petar Kočič, Ikoji je docnije, zbog protudržavne agitacije, bio suden na više godina lobije. Godine 1907 je ustanovlje- no i sokolsko društvo u Bihaču, čiji prvi pretsednik je bio Živko Nježič. Godina 1907 ne pokazuje samo napredak srpskih sokolskih organizacija u Bosni več, naročito pod uticajem Dr. Popoviča, početak uje-dinjavanja svih srpskih sokolskih društava u Savez srpskih sokolskih društava »Dušan silni«, sa sedištem u Beogradu. Jedan od glavnih orga-nizatora, koji je i kasnije imao vo-deču ulogu, to je srpski potpukov-nik Voja Zivanovič. Več godine 1908 su sokolska društva u Srbiji imala veze sa onima u Bosni. 1 o se najbolje vidi iz zaključka društva u Sarajevu od 14 maja 1908 da se, za bolju orijentaciju tehničkih izraza, u Sokolstvu upotrebljava vež-bovni regleman' srpske vojske. G. 1908 je takoder društvo Dušan Silni u Dubrovniku razvilo živu ak-tivnost. Intenzivnije delovanje srpskog Sokolstva je započelo godine 1909, posle aneksije Bosne i Hercegovine. Javila su se nova sokolska društva u Bugojnu, Derventi, Zvorniku, Bi-jeljini, Trebinju, Nevesinju i Bos. Gradiški. Vidovdan, kao spomen-dan bitke na Kosovu, proglasili su za sokolski dan. Od tada se svako leto u Ravanici u Bosni, gde je bio pokopan srpski car Lazar, drže srpski sokolski kongresi. Vočstvo srpskih sokolskih društava preuzelo je sokolsko društvo »Dušan Silni« 11 Sarajevu, sa starešinom Dr. Vojisl3' vom Besarovičem i njegovim zame®1' kom, Jovom Popovičem na čelu. log društva, i iz župe fruškogorske’ je sledečih godina poteklo nastoJ3' nje za uiedinjenjem srpskog Sok°^ stva, koje se zaista i provelo, p°re različitih prepreka. U cilju ujedt®le nja ukinuli su razlike u sokolsko®1 kroju i uveli jedinstven kroj, u kome se samo kalpak sa belom perj3 nicom, i pojas sa srpskim grbom, ra* liku ju od običnog sveslovcnskog s°. kolskog kroja. Do sada uobičaje® naziv »Dušan Silni«, nadomestil’ sU takoder nazivom »Srpski Soko«. ^ dutim, za srpska sokolska druŠtva u Srbiji ujedinjenje nije uspe*0- Daljnji korak za to ujedinjenje, *re^ balo je da bude ustanovljenje srp ske sokolske župe u Bosni, što L izvedeno god. 1910. Na glaV®0^ skupštini, 22 maja 1910, zaklj®c^ no je utvrditi jedinstvena pravil3 sva sokolska društva. A u tada ^ njem odboru bosanske sokolske zu pe su bili: Dr. V. Besarović. ka starešina, Djorde Perin iz kao zamenik, Jovo Popovič iz 8a jeva kao tajnik. Dr. Dušan vič iz Sarajeva kao blagajnik. 1 ., van Zakula iz Tuzle kao naC^jina Bosanska župa se je idučih g° ^ tako naglo razvila, da je mora da osnuje okružja u Sarajevu, Vera i soKolstvo Zvanični bilten Č e s k o s I o-v,enske Obce Sokolske, °n°si, ц broju od 17 januara, ovo saopštenje: ec ctfav niz godina, a u posled-n^£ Vle®e sve više, javljaju se glasi- 0 tobožnjem protucrkvenom i ne” jUVers^om duhu u Sokolstvu. Pose *"v Se ra^*e *a^* 'zraz*> P**e .0 bezbožnoj ili paganskoj Ij *^CI 7rš°voj. Pri tom se ponav-bil ,ineist‘ne’ koje su več više puta da* e,ni>a,ltovane> a koje bi trebale Fil P°f e kao dokaz za te tvrdnje. čov°l je, medutim, hteo da . “ude savršen te da se obias-sa sviniA v* r v* Votu sa cime se susrece u zi- , ’ Jasno i neposredno. Jasno je, bioyakav duboki duh, kao što je sk zan*mao takoder za ver- išla Njegova nastojanja su čo *,m’ * versko ubedenje ,ov® bilo što savršenije, pa o- toj-,,lZv,ru i njegovi pogledi na ka- ’ Protestansku i islamsku reliju. i> a° najčešči uzrok Ц,Ј Uv,etsk°g gledišta u ta s*>u se zaključci VII opšteg sabo-k|: » .°^tva. Međutim se u tim za-Uccin>a izričito kaže, da su člano-Vet^? ,°lskih jedinica dužni, da — ^ni idealu istine, ljubavi i morala s'’om°Z razmišljaju o veri, o ПјоШ| ?,edaniu na svet * 0 svojim o»a П11П nastojanjima, te da pre-st ,e.Zultatima tog razmišljanja, po-tak -U Ц čitavom svom životu. Isto г JC U *‘m zaključcima izričito ka-je°’ da Sokolstvo zabacu-|,e Sjaku nestvarnu, ili ,0v°ljnog takta, ver- I a U. ,* I • protuversku a g i-u C|)u; da zabacuje nepoštenje ^fskim pitanjima i da naročite za traženje u Sokolstvu, *ab acuje indiferentnost •» * « v » v n ^m°ralnim pitanjima. Ako * takvi zaključci mogu smatrati za ^tQtuverski, onda to znači potpuno ^vatanje samih osnova religije, ђ • .p r.a k s i n i j e nam poznat C Q c ^.et}an slučaj, da bi .*1' neka sokolska b i f *’ ' ^ * jedinica istupila sj^? Protiv koga, zbog ver-cjja ? 1 a z 1 o g a. Verska toleran-nili uvek baš jedna od glav- nika Sokolstva, koju je Sokol-v;. Isl»nski negovalo. Za č i t a- v • h 7 *; j • . *ok godina p o s t o ] a n j a °lske misli, nije nam p f n a t niti jedan slučaj S o k' V e r s k ° g nastupanja g0. 0 * s t V a. Poznato je čak, da cla^° čitavog sokolskog Ola Va- Pr*Pat^a hrišćanskim crkva-Akoa V**e 50% katoličkoj crkvi. J^din S* re^‘ nekoj>h po- с;:. ,Ca bacaju na čitavu organiza-’ k°Ja ima više od 700.000 čla- 70 Godišnjica Dr, Bogdana Gavrilovica Društvo za podizanje Instituta na-šeg velikog naučnika Nikole Tesle, čiji je pretsednik g. Dr. Bogdan Ga-vrilovič, profesor i bivši rektor beo-gradskog univerziteta, član Akademije nauka i raniji njen pretsednik, senator i t. d., priredilo je 19 o. m. na Tehničkom fakultetu u Beogradu proslavu 75-godišnjice života svoga pretsednika. Dr. B. Gavrilovič, pored velikih zasluga za napredak i uspeh raznih organizacija, u kojima je učestvo-vao, zadužio je svojim radom u mladosti i Sokolstvo, jer je bio član i jedan od voda Sokola u Beogradu, u vremenu kad se je sokolska organizacija tek stvarala. Član je bio prvog i jedinog sokolskog društva, iz koga su se docnije razvila i sva ostala, i u njemu je saradivao predano, odano i istrajno, ne samo kao član, nego i kao funkcioner uprave. Za-pazivši u Sokolstvu nacionalnu sna-gu i veliki vaspitni značaj, ostao je sve do sada veliki prijatelj Sokolstva i redovan pomagač i posetilac svih sokolskih manifestacija. Kad god mu se je dala prilika, pomagao je Sokolstvo i Njegov rad. Sokolstvo se raduje što je Dr. Ga-vrilović, još i sada, u 75-oj godini, zdrav i čio i što još aktivno sara-duje na velikim zadacima otadžbi-ne. Čestita mu srdačno proslavu ko-ja se u njegovu čast prireduje, i želi mu još mnogo godina zdravlja i korisnog rada. nova, onda to znači isto, kao kad bi se kažnjiva dela, koja su bila sud-ski utvrdjena, a koja su počinili pojedini pripadnici jedne ili druge cr-kve, bacila na te crkve ili religije, kojima ti pojedinci pripadaju. Rad u sokolskoj župi Skoplje U poslednje vreme zapažaju se sve jača i brojnija nastojanja da se što više uradi na Sokolskoj Petrovoj pe-toletnici. Primeri bratskih četa Sin-delič, Pobužje (Skoplje), Stepanovo (Đevđelija), Lahce, Bukovo (Bitolj), Gabreš (Radovište), Suvi Do, Novo Čikatovo, Kosovo Polje (Priština), Rudnik, Tetovo (Veles), Sredska, Mu-šutište (Prizren), Đeneral Jankovič (Kačanik), Novo Selo (Strumica), Go-robinci (Sv. Nikola), Dolanji, Leskovica (Štip), pored mnogih drugih četa koje su preuzele poslove Petolet-ke, ubrzo posle njenog objavljivanja, zaslužuju da budu naročito pomenu-ti, s obzirom na postignute uspehe i stvarne plodove, korisne i za sokolstvo i za naše južnosrbijansko selo. U Gabrešu se, na primer, održava tečaj za nepismene, a u Pobužju učinje-no je za godinu dana mnogo više nego drugde za nekoliko godina. Tom četom i njenim uspešnim radom ru-kovodi učiteljica, sestra Mileva Popovič, starešina, koja stiže da savesno obavlja sve svoje dužnosti, i učiteljice, i majke, i starešine čete. Pče-larskim četama pridružuje se i četa Stepanovo. * Medu novoosnovanim četama valja naročito pomenuti Mušnikovo (Sredska župa, Prizren), koja če uskoro pokazati vidne rezultate, zahvaljujuči svojim prosvetnim radnicima. Ima slu-čajeva da u upravi čete nema nijed-dnog obrazovanijeg brata, te nema ko da napiše »pismeniji« izveštaj o radu. Tako četa Raštak (kod Skoplja), poznata po tome što njeni članovi igraju čuvene južnosrbijanske igre (pa su bili i u Nemačkoj), izvršuje mnoge radove u okviru Petoletke i održava časove vežbanja, a upučenija brača čitaju i sokolske listove, predavanja i raspise, pa ipak nema mo- Br. Dragič P. Radosavljevič na osvečenju spomen-česme, koju je o svom trosku podigao, u okviru Petrove Petiletke gučnosti da redovno šalje izveštaje 2upi i Savezu. Na žalost, nema medu saradnicima nijednog prosvetara. Počev od 1 decembra, Dana Ujedi-njenja, svugde su po jedinicama u pu-nom jeku sokolske priredbe. Gdegod su agilnije uprave, a naročito starešine, načelnici i prosvetari, tamo su ozbiljnije i dostojnije priredivane razne sokolske zabave, proslave, posela, akademije. Valja istači da su nekoje jedinice priredile na dan Materica dečja posela sa raznim poklonima i sa starim običajem vezivanja sestre načelnice ili koje druge časnice. Priredbe na Badnji Dan, na Božič (jelka), kao i doček Nove godine i dr., jesu oni podesni momenti ,u kojima se postižu vidni i korisni rezultati u pogledu sokolskog vaspitanja, rodo-ljublja, socijalnosti, discipline, sokolskog kolektivnog osečanja i prave sokolske razonode. To su ujedno oni momenti kada naša sokolska misao, kroz ozbiljno i smišljeno spremljene priredbe, prisno vezuje sokolsku sre-dinu za šire slojeve gradanske. U tom pogledu u našoj župi mnoge se jedinice ističu, a prednjači naročito Sokolsko društvo Skoplje II (Hanri-jevo), koje je na dan Materica, 25 prošlog meseca, priredilo vanredno uspelo dečje poselo, sa 180 poklona u kolačima, narandžama i šečeričima. Pre razdavanja poklona, davan je zgodan sokolski komad, izvedena za-nimljiva vežba, recitovana sokolska pesma. održan govor za masu pri-sutne dece, naraštaja, članstva i de-čijih roditelja i prikazani su filmovi Saveznog prosvetnog odbora. * Sokolstvo u Vardarskoj banovini postoji več od godine 1894, kada je, još pod turskim režimom bilo osnovano prvo sokolsko društvo, u Skop-lju. Skopljanska sokolska župa obu-hvata gotovo čitavu vardarsku bano-vinu, a broji 44 društva i 99 četa. Medutim več postoje pripremni odbori za ustanovljenje novih 30 četa, u različitim krajevima župe. U Skop-lju se sada nalaze 4 društva, a pored njih vrlo su agilna i društva u Ku-manovu. Štipu, Bitolju i Prizrenu. U župi ima več oko 20 izgradenih sokolskih domova, a u gradnji se nala-zi još 5 domova. JUGOSLAVIJA NA OLIMPIJADI Pretsednik priredivačkog odbora XII Olimpijade u Helsinki, J. V. Ran-gell, uputio je pretsedniku Jugoslo-venskog olimpijskog odbora, Dr. S. Hadži, pismo, u kome ističe svoju radost što je i Jugoslavija odlučila da učestvuje na Olimpijadi i što če moči da jugoslovenske takmičart zdravi u Finskoj. Smrt Romana Dmovskog Prvom polovinom januara je umro u Varšavi jedan od najodličnijih pret-stavnika poljskog duhovnog i politič-kog života, veliki poljski rodoljub i veliki Sloven, Roman Drnovski, u 68 godini života. Roman Drnovski je čitavog života bio pristalica slovenske orijentacije u poljskom kulturnom i političkom životu. Kao takav on je, več za vreme rusko-japanskog rata, odlučno usta-jao protiv onih Poljaka, koji su želeli poraz Rusije, tvrdeči da Poljaci mo-raju doči do direktnog sporazuma sa Rusima i na taj način postiči svoju slobodu, a ne želeti da jedan slovenski narod bude uništen. U to doba je Drnovski bio pretsednik kluba poljskih poslanika u ruskoj Dumi. Na sveslovenskom kongresu, 1908, je odlučno zagovarao stvaranje slobodne poljske države i izlaz na staro poljsko more, preko Gdanska i Pomora-nije. Kad je došlo do svetskog rata, Drnovski je u emigraciji pokazao koliki je rodoljub, pa se njegovom za-govaranju kod presidenta Wilsona ima najviše zahvaliti, što je Wilson bio dobro raspoložen prema današnjim granicama poljske države. U uriutarnoj i spoljnoj politici bio je odlučan protivnik politike maršala Pilsudskog i pukovnika Beka, pa je hteo da osnuje »Narodni tabor velike Poljske«, ali mu režim to nije dopu-stio. I u poslednje vreme je Drnovski, kao pravi Sloven, iskreno žalio nesporazume izmedu Poljaka i Čeha, pa je osudivao kampanju izvesnog dela poljske štampe protiv Cehoslovačke. Propagirao je čak ideju državne federacije izmedu Poljske i Čehoslo-vačke. Veliki Sloven, poč. Drnovski je bio ujedno i veliki prijatelj Sokolstva, videči u njemu organizaciju koja naj-uspešnije radi na širenju bratskih veza izmedu slovenskih naroda. IZ NAŠEG MAČEVALASTVA Nedavno je održana sednica U-pravnog odbora jugoslovenskog ma-čevalačkog saveza, na kojoj se pretresalo pitanje revaš-turnira sa Ita-lijanima. Održana su i takmičenja sa floretom i sa sabljom u Zagrebu, u cilju izbpra ekipe za taj turnir. Na tim takmičenjima učestvovali su ma-čevaoci iz Ljubljane, Petrovgrada i Zagreba, dok su oni iz Subotice ot-kazali učestvovanje. U rezultatima sa floretom prvi je bio Branko Treti-njak, zatim Ferlan Maks; a u rezultatima sabljom prvi takoder Branko Tretinjak, a drugi Krešo Tretinjak, s|0jU’ vuz^ i Banja Luci. Več po-sU6Ce ZuPe> fruškogorska i bosan-54 ’ sfupile su 1910 g. u užu vezu Srk- avez°m sokolskih društava u čii,?-1’ *a °i ,,se Primečuje sve ve-j 'Hicaj sokolskih društava iz Srbije trat;6 jasnlja *u nastojanja za cen- CZaCV0nJ r l °1SotVa u P^vcu »ki Irada' U JU 3 čas°P>sa »Srp-, ko«, godišta X i XI, se kaže jej аЛе središte je postalo Beograd, si^^flovci ne mogu nikako da po-n0,u Srpski Prag«. Time je službe-sk0g ^toentovan prelaz vodstva srp-ske °kolstva, sa župe fruškogor-каг’ Па Savez u Beogradu; a to do-»S0re. * ustanovljenje drugog lista, koji i°] ! glasnik Dušana silnog«, stavl Зг‘ u Beogradu i koji se pret-diU|tJa organ Saveza sokolskih јц tQaVa.u Srbiji. Več iz prvog bro-ћа q j lista vidi se da se i »Narod-srpsk ^tana« počela zanimati za H°Va| Molstvo te da je i sama os~ Vitešjrj !e^°vežbački otsek, »da širi se veli: »Da smo se pre Su« ni0*1 ‘ da razvija otpornu sna- za to, bili bismo prilikom cilj Bosne i Hercegovine spre što S(? nacionalni poraz«. Kao DiiSaoC > tu je dakle skrivena 8ђе ’ ~a Sokolstvo treba da pomo-Це ^0c>lučnoj borbi protiv Monar-v'rtlc> se veli u sledečem članku V>C‘1°?iSa: >>^rPsko Sokolstvo (’ °,.zirom na gubitke i neprav-ls i se na aneksiju Bosne i Hercegovine), koje su nastale u poslednje vreme, da intenzivno radi na preporodu i na pojačanju svoje de-fanzivne snage.« Da je ta defanzivna snaga istovetna sa budučim napada-jem na Habsburšku Monarhiju, dokazali smo več gore. Na inicijativu starešine fruško-gorske župe, Dr. Laze Popoviča, održao se 7 novembra 1910 g. u Beogradu Prvi svesrpski sokolski slet. Na tom sletu je Savez srpskih sokolskih društava u Beogradu »Dušan Silni«, bio zastupan preko St. I odoroviča i Vojislava Zivanoviča, dok je srpsku župu fruškogorsku zastupao Dr. Popovič, bosansku župu Miško Jovanovič a dalmatinska sokolska društva Kristo Dominko-vič. Tom prilikom je zaključeno: 1) da celo srpsko Sokolstvo čini jednu celinu, kao što je i srpski narod jedan; — 2) da iz toga sledi zajednič-ko nastojanje za jedinstveni savez svih srpskih pokrajinskih organizacija. U tu svrhu održače se te godine u Beogradu sastanci svih provin-cijskih sokolskih organizacija, a s vremena na vreme priredivače se srpski svesokolski sletovi. Konačno, treba da srpski sokoli prema vani, t.j. prema ostalim Slovenima, nastu-paju uvek kao celina, bez obzira na provincijsku pocepanost. To se je zaključilo naročito obzirom na svesokolski slet u Zagrebu 1911 i svesokolski slet u Pragu g. 1912. Za- ključeno je takoder, da se uvede i jedinstveni sokolski kroj, a barjak srpskog saveza »Dušan silni« je proglašen kao zajednički barjak čitavog srpskog Sokolstva. Komandna terminologija je uzeta iz Sokolstva u Srbiji, i položen je temelj za »Srpski sokolski savez« koji bi obuhva-tio sve sokolske župe, pa i one u Monarhiji, a čije sedište bi bilo u Beogradu. Ako se je več g. 1910 »Narodna Odbrana« uveliko zanimala za srpsko Sokolstvo, g. 1911 je srpsko Sokolstvo zvanično stupilo pod vodstvo »Narodne odbrane«. Provedena je stroga organizacija i disciplina u srpskom Sokolstvu, a naročito su se približili društvima »Pobratimstvo«, koja su služila pretežno srp-skoj špijunaži. Ove godine izlaze več tri sokolska časopisa, »Srpski Soko« u Karlov-cima, »Srpski sokolski glasnik« u Beogradu, i »Soko« u New Jorku. Ovaj poslednji, koga je izdavao neki Petar O. Stijačič, bio je organ novoosnovane američke župe srpskih sokolskih društava, i piše u tonu punom mržnje prema Monarhiji, pružajuči time vrlo dragocene podatke o pravim ciljevima srpskog Sokolstva. Tako piše 1912 g.: »Srpsko Sokolstvo u Americi hoče svoje članstvo da pripremi za sudbono-sni čas nacionalne odbrane. Mi Srbi mora da znamo, da Kosovo još nije osvečeno i da je nacionalna odbrana u poslednje vreme postala naj-večom nuždom. Moramo se okaniti lilerarnog patriotizma i moramo biti pripravni da svim silama odbijemo nemačke, madžarske i druge aspiracije na naše oslobodene i neoslobo-dene zemlje, te da ponudimo pomoč hivatskoj brači, koji veruju u naše nacionalno ujedinjenje i koji su pripravni da brane svoja narodna prava. Samo ako tako budemo radi- li, zamuknuče žalba Dure Jakšiča da nismo više porod Nemanjiča." Učiti i raditi, to je nova škola patriotizma.« U prvom broju g. 1914 taj list piše: »Sokoli, spremajmo se! Nakon 500-letnog boja, patnje i čežnje za slobodom doživeli smo dan kad su sc ostvarile naše nade i kad vidimo veči deo naših srpskih zemalja uje-dinjen. Azijatski Turci su pobede-ni, ali hriščanski Turci hoče da uni-šte korenje našeg narodnog života. Kao što su nekada, crne duše, u ime Boga klale i mučile narod, tako su nam i bečki Turci, u ime Evrope, ugrabili velik deo 'srpskih zemalja i sprečili da se ujedini naša narodna celina, dok je besavesna Evropa stalno prezirala srpski narod. Medutim je naš narod spreman za borbu i svestan svoje pobede, pa neče da trpi tude sile. Ko pogleda tačnije dosadašnje odnose izmedu kraljevi- ne Srbije i Austro-ugarske, uvide-če, da nije još daleko dan, kada če gruvanje topova sa Avale i Lovče-na pozvati sve Srbe u borbu za slobodu i oslobodenje.« Taj amerikanski list je, sa Strane Srpskog sokolskog saveza bio svima sokolskim društvima najtoplije pre-poručen, pa je naden i kod mnogih sokolskih društava u Bosni. Odnosi koji vladaju izmedu srpskog Sokolstva i »Narodne Odbrane« mogu da se vide najbolje i iz napisa koga je objavila »Narodna odbrana« g. 1911 u Beogradu, u štampariji Davidovič. U tom napisu stoji, izmedu ostalog: «Dok deo našega naroda još strada pod jarmom 1 uraka, dolaze novi Turci sa severa, opasniji nego li oni raniji. Kulturno viši i ekonomski jači, severni neprijatelji su se obratili protiv nas da bi nam oduzeli jezik i slobodu i da nas unište. Sada je vreme za rad naših srpskih Sokola. Samo zdrav i silan narod, koji je svestan svoje narodnosti i koji je dobro organizovan, može da bude u stanju da se brani i da pobedi. Тџ istinu su srpski Sokoli zapisali na svoj barjak i propovedaju je u či-tavom narodu. Sokolska misao ute-lovljuje srpsku misao, jer ujedinjuje u srpskoj misli sve svoje članove, gdegod se oni nalazili.« (Svršiče se) Utakmica u pomorskom naoružanju Iz slovenskog Sokolstva Češko Sokolstvo i država »Sokolski Vijestnik«,, organ ČOS, donosi, u broju od 18 januara, na ugodnom mestu članak, pod naslovom »Samo mir!«, u kome se osvrće na glasine, koje o Sokolstvu šire na-ročito nekoji bulvarski večerni praški listovi, koji živu od senzacija, članak veli, da se več do sada pokazalo da je sve što je zla bilo naba-cano na Sokolstvo, bilo neistinito, i da Sokolstvo uživa poverenje čitavog naroda, koje se baš u teškim danima sve više obrača njemu. Sve protivu rečne vesti o spajanju telesnog va-spitanja bile su ubačene samo u cilju traženja senzacija i da unesu za-bunu u javnost. Zatim se nastavlja: »A kad je i toga bilo dosta, počelo se govoriti i pisati o — p o-d r ž a v I j e n i u Sokola! Sta to znači »podržaviti«, to u stvari ni je-dan od tih listova nežna, jer forme i načini tog podržavljenja mogu da budu različite, poievši od državnog nadzora, preko odobravanja činovni-ka, pa do zvaniinog vočstva. Ali tim ljudima nije smetalo što nemaju pojma o stvari; glavno je bilo da ubace reč i da je šire, kao otrov, u javnost. Što dakle os ta/e? Nista drugo nego doviknuti im, skupa sa Tyršem, da se ne pletu u stvar, koja ih se ne tiče. Idite s puta, vi ljudi male vere, koji se bojite da bi ovaj narod, ili ova država, mogli u nekom divljem pomračenju uma da počine samoubi-stvo, time što bi u korenu uništili najlepši cvet i najčvršču osnovu koie /e naš narod stvorio, kada je pošao u borbu za slobodu, a to je Sokolstvo. Budučnost naroda čine,, ne samo ljudi rada, nego i ludi vere; a Sokolstvo je stvar srca, vere, I j u b a v i i rada; pa če ostati najduhljija nada čitavog naroda. I zato, neka se niko ne boji! Ni-kakvo zlo neče se dogoditi Sokolstvu; a neče se dogoditi ni narodu dekle budemo s vi živeli i radili sokolski, i dokle ostanemo verni sebi!« SOKOLSTVO I TELESNO VASPI-TANJE U ČEŠKOJ Zvanični bilten ČOS javlja: U so-kolskom središtu bili su vodeni opšir-ni pregovori o budučim zadacima Sokolstva na polju telesnog vaspitanja naroda. Na osnovu toga odlučila se ČOS da preduzme čitavo telesno i odbranbeno vaspitanje naroda, i to ne samo članova Sokola, nego i ostalih lica izvan Sokolstva, naime nara-štaja od 6—17 godina i odraslih ljudi do 30 godina i dalje. Radi se o stvari velikog značenja, koja če pretstavljati i veliki zadatak za ČOS, kao opštenarodnu i nepolitičku or-ganizaciju. Organizacioni i radni u-slovi Sokolstva pružaju najlepše iz-glede za uspeh u tom pogledu. ČOS ima preko 2000 jedinica i čitav veliki broj vlastitih vežbaonica i javnih vež-bališta, tako da je Sokolstvo jedino u stanju da pruži u što skorijem vremenu potrebne škole i potrebno o-soblje za rad oko opšteg telesnog i odbranbenog vaspitanja naroda. U broju od 10 januara istog biltena javlja se, da je ČOS predložila če-hoslovačkoj vladi načrt o spajanju telesnog vaspitanja u republici. Načrt govori najpre o idejnim osnovama, zatim o načelima i metodama telesnog vaspitanja, i konačno o staranju za odbranbeno vaspitanje naroda te za vaspitanje moralno i duhovno; i naposletku o unutarnjoj organizaciji. U tom načrtu kaže se da telesno vaspitanje treba da bude i nadalje potpuno slobodno od stranačko-političkog vaspitanja. Sokolstvo je najstarija i najbrojnija sveopšta narodna organizacija i ona je jedina pozvana da preduzme vaspitanje čitavog naroda. Sokolstvo je kod toga pripravno da saraduje najtesnije sa svima kompetentnim ministarstvi-ma te da u opštim državnim pitanji-ma radi u intencijama odgovornih či-nilaca. Isto tako Sokolstvo neče nika-da biti netrpeljivo i isključivo prema bilo kojoj nacionalnoj organizaciji ili nacionalnem mišljenju. SLET BUGARSKIH JUNAKA Savez bugarskih Junaka prireduje ove godine, na Petrovdan, svoj veliki savezni slet u Sofiji. Poslednji sa-vezni slet bio je godine 1935, i na njemu je prisustvovalo oko 6000 ju-goslovenskih Sokola. ČEŠKO SOKOLSTVO U NEMAČKOJ Češki listovi se bave i pitanjem t. zv. zagranične župe ČOS. Ta župa je osnovana več dugo vremena, jer su Česi još davno pre rata imali svoja sokolska društva u svim krajevima Evrope, gde su se nalazili u jačim kolonijama. Naročito su imali dosta jaki broj tih društava u Nemačkoj (oko 100 društava), kojima treba pri-brojiti i sokolska društva u nekada-šnjoj Austriji, a naročito mnogobroj-na društva u Beču. Prema vestima čeških listova, sokolska društva u Nemačkoj i dalje rade, pa su održane glavne godišnje skupštine društava u Berlinu i Hamburgu. Pošto je u sudetskim krajevima bilo takoder vrlo mnogo čeških sokolskih društava, po-kazuje se tendencija da se i ta društva začlane u zagraničnu župu, te da zatraže od nemačke vlade da im do-zvoli delovanje. Neki listovi misle da če nemačka vlada iziči u susret toj molbi. Iz slovenskog sveta JUGOSLOVENSKO-BUGARSKO PRIJATELJSTVO Listovi javljaju da su se pretsednik jugoslovenske narodne skupštine, Čirič i pretsednik bugarskog Sobranja, g. Mušanov dogovorili več o torne, da bi ove godine jedna grupa od 100 bugarskih parlamentaraca, jednako vladine partije kao i opozicije, pose-tila Beograd i ostale važnije varoši u Jugoslaviji. Ta poseta bi pretstavlja-la značajnu manifestaciju jugosloven-sko-bugarskog prijateljstva. SMRT Dr. MILOŠA VAJNGARTA Pre nekoliko dana je čehoslovačka kultura doživela još jedan teški gu-bitak, smrču Dra Miloša Vajngarta, profesora univerziteta i jednog od najpoznatijih čehoslovačkih slavista. Profesor Vajngart roden je god. 1890 u Pragu i brzo je stekao glas ozbilj-nog naučnika. Neko doba je bio docent u Bratislavi, a od g. 1926 je redovni profesor praškog univerziteta, postavši ujedno šef odeljenja za cr-kvenu staroslovenštinu i za slovensku filologiju. Proučavao je mnogo i veze slovenskih naroda sa Vizantijom i bio je poznat u čitavom slovenskem naučnom svetu. Profesor Vajngart bio je veliki prijatelj našega naroda i poznavao je odlično istoriju i kulturu južnih Slo-vena. Radio je mnogo na našim kulturnim problemima, naročito u svoj-stvu jednog od najagilnijih članova Slovenskog instituta u Pragu. ZA ČEHOSLOVAČKE IZBEGLICE U samoj Češko-slovačkoj republici je, medu privatnicima, do 23 decembra sakupljeno za čehoslovačke izbeglice 5,717.156 Kč. Londonski »Times« javlja, da je potporni fond za Iz načelništva Saveza SKJ. SLETSKE VEŽBE Vežbe za sve kategorije, za 1939 godinu, dobiju se kod Saveza SKJ uz Unapred poslat novac (u poštanskim markama). Zupe dobiju vežbe na tekuči račun. Vežbe za muške kategorije staju din. 2 a za ženske kategorije 5 din. SEDNICE STRUČNOG ODBORA SAVEZA Sednica muškog Stručnog odbora SKJ održače se u ponedeljak, 23 o. m. u 19 časova. Sednica ženskog Stručnog odbora SKJ održače se u sredu, 25 o. m. u 19.30. Sednice če se održati u prosto-rijama Saveza SKJ. 1 PROSTE VEŽBE Proste vežbe za članstvo i nara-štaj šalju se samo uz, unapred poslat novac (u markama), ili na čekovni račun Saveza Sokola K. J. broj 53.600. čehoslovačke izbeglice, koga je usta-novio lord Baldvin, od 42.000 lica sa-kupio 250.000 funti. ČESI I POLJACI U TJEŠINU Nedavno su poljske vlasti izvršile zvanični popis pučanstva na onom delu tješinskog teritorija, koji je nedavno bio otrgnut od Čehoslovačke i priključen poljskoj državi. Prema tom popisu, bilo je u tom kraju Poljaka 92.648, Čeha 97.245 i Nemaca 6.591. Sem toga, popis navodi 1300 lica »zajedničke narodnosti« (?!) Prema tom zvaničnom poljskom popisu vidi se, dakle, da u tom kraju živi večina Čeha; čak i ako se ne uzme u obzir preko 20.000 lica češke narodnosti, koja su, nakon poljske okupacije, prebegla sa tog teritorija u Cehoslovačku. Drugim rečima, znači, da bi prema samoj poljskoj statistki. u Tješinu (koji je od Poljske okupiran, kao čisto poljski teritorij!) bilo oko 117.000 Čeha, prema 92.000 Poljaka. Pa, i pored toga, su sve češke škole na tom teritoriju zatvorene! MORAVSKI HRVATI U NEMAČKOJ Usled novog razgraničenja Čehoslovačke i Nemačke, prešla je i jugo-slovenska manjina moravskih Hrvata, iz Čehoslovačke Republike pod vlast Nemačke države. Moravski Hrvati su taino došli bežeči pred Tur-cima, a nekada su naseljavali više sela, od kojih su se do sada kompakt-tno sačuvali samo u tri sela: Freili-hovu, Dobrom Polju i Novom Pre-rovu. Okolina tih sela je gotovo potpuno nemačka, pa se ima zahvaliti jedino zalaganju profesora Cvijiča i T. G. Masarika da je na mirovnoj konferenciji taj kraj dodeljen Če-hoslovačkoj Republici,. U ta tri sela ima danas zajedno 1.628 Hrvata, 522 Čehoslovaka i 532 Nemca. Pomorsko naoružanje Amerike izaziva pozornost čitavog sveta, a naročito Japana i velikih pomorskih država u Evropi. Pogotovo je bilo upadno, da je ovogodišnje morna-ričke manevre Amerika premestila iz Tihog okeana u Atlantski okean, i pored zamršenog položaja u Aziji, kao i sve težih sporova što ih ima sa Japanom. Prenašanje tih manervi u Atlanski okean tumači se u Evropi kao dokaz, da Amerika obrača sve više pažnje evropskim pitanjima te da namerava da sve jače učestvu-je u rešavanju današnjih kompliko-vanih međunarodnih problema u čitavom svetu. Držanje presidenta Ru-zvelta i njegovo nastojanje da se a-merički zakon o neutralnosti revidira, pokazuju najbolje da se Amerika ne oseča više sigurnom u svojoj izolaciji i da če, ukoliko dalje u toliko više, nastojati da ima uticaja na čilav razvoj dogadaja u svetu, ose-čajuči da je i njena sudbina u kraj-njoj liniji vezana za povoljan ili ne-povoljan razvoj tih opštih prilika. Program za mornaričko naoružanje, koga je izradio president Ruzvelt, predvida ogromne izdatke, i sva je prilika da če taj program biti odobren, te da stojimo pred dosad nevi-denim pomorskim naoružanjem u istoriji Amerike. Istodobno se javlja i o velikim pripremama za pomorsko naoružanje sa strane Velike Britanije. Sem velikog broja ratnih lada koje se na-laze u izgradnji, ili su predvidene za iduču godinu, Velika Britanija posvečuje naročitu brigu i izgradnji svojih pomorskih baza u Evropi i u ostalom svetu. Pored učvrščenja Gi-braltara, Malte, Sueca itd., naročita pažnja je obračena na baze u Indiji i Kini, a pogotovo na Singapur, koji je izgraden u jednu od najjačih ratnih luka na svetu. Rad na izgradnji te luke trajao je 1 5 godina i sta-jao je oko 5 milijardi dinara. Velika Britanija nije, međutim, ni s time zadovoljna, pa se u poslednje vreme javlja, da je odlučeno, da se čitav niz malajskih ostrva u Tihom okeanu pretvori u ratne baze najmodernijeg tipa, za koje su predvideni golemi izdaci. Izgradnja novih ratnih lađa pret-stavlja ipak največi napor Engleske za pomorskim naoružanjem. Prema podacima samih engleskih listova, gradi Engleska čitavu jednu novu flotu, koja treba da bude veča nego li t.zv. »Home-fleet«, t.j. domača flota i sredozemna flota zajedno; a koje su do sada pretstavljale dve največe skupine engleske mornarice. Kad ta nova flota bude gotova, na-laziče se na britanskim morima novih 7 velikih bojnih lada, oko 22 krstarice, 5 matičnih lada za avione, 29 torpiljarki, 1 5 podmornica, 3 mi-nonosca, te nekoliko manjih pomoč-nih lada. Pet od sedam projektova-nih bojnih lada, imače tonažu od 35.000 tona, a ostala dva kolosa če brojiti preko 40.000 tona; što engleska opravdava držanjem Japana, koji je otkazao obavezu da neče graditi lade preko 35.000 tona. Prirodno je, da takav veliki program ne može da bude izgraden preko noči, več traži dugi niz godina; a prva etapa te izgradnje biče završe-na tek u g. 1940. Za ovu godinu računa se, da če biti dovršene tri krstarice, 7 podmornica i 21 torpiljar-ka. A g. 1940 če biti bačene u vodu 2 bojne lade, 4 avionske lade i čitav niz ostalih krstarica i torpi-Ijarka. Veliku pozornost u svetskoj javnosti pobudila je i nedavna odluka Nemačke da gradi još veči broj podmornica nego što bi to, prema sporazumu sa Engleskom, trebalo; i da uopšte pojača ofanzivnu snagu svoje mornarice. Nemačka doduše izjavlju-je da to pojačanje vrši zbog pomor-skog naoružanja Sovjetske Rusije, pošto Rusija također gradi čitav niz novih lada i ima veliki broj podmornica. Ali u Engleskoj nisu raspolo-ženi da mnogo veruju u to i odgova-raju, da se gradnjom novih podmornica ne može braniti od drugih pod- mornica. Ta vrsta lada služi, napro-tiv, u prvom redu za navalu na ve-če pomorske jedinice, u kojima Ra-sija nije jaka, dok naprotiv Engk' ska i Francuska jesu. Prema sporazumu izmedu Engl*" ske i Nemačke, Nemačka je imala pravo da gradi manjih jedinica u višini od 32.636 tona i ona je, do sada, u toj vrsti izgradila več 31.632 tone. Medutim ona je pravila samo manje podmornice, od 250—740 tona, dok engleske podmornice, naprotiv imaju prosečnu tonažu od410-" 1090 tona. Na taj način je Nernač' ka, i sa ograničenom tonažom, m°' gla da izgradi 72 podmornice, dok ih Engleska ima samo 69, ma koliko da su njene snažnije i veče. Tvrdi se, doduše, sa nemačke strane, da te manje podmornice nemaju kapacitet da idu na velike daljine; ali vec U svetskom ratu pokazalo se da to ni)* tačno, a sa engleske strane se tvrdi« da su te iste nemačke podmornic bile nedavno videne u okolini Gl' braltara te u španskim i portugalskim vodama. Pored tog nastojanja, da poveča broj svojih podmornica te da eventualno gradi veče podmorničke jedinice, Nemačka gradi i čitav niz manjih krstarica, koje doduše nisu opsežne u tonaži, ali koje poseduju ipak topove največeg kalibra i naj-modernije oružje, a čiji tip i konstrukcija imaju izrazito ofanzivni karakter. »Petit Parisien« donosi zanimljrve podatke svog pomorskog stručnjaka i o izdacima za francusku ratntt mornaricu koji su predvideni u novom državnem proračunu, za g°d-1939. Prema tim podacima, predvi-deno je za ratnu luku u Bizerti 52.000.000 franaka, za Alžir fra-naka 10.000.000, za Dakar franaka 28.000.000, itd.; tako da su ukupn1 izdaci za francuske ratne luke u idu-čoj god. predvideni na 270.o00.000 franaka. Sem toga, predvideni su ve- i liki izdaci i za nove ratne lade, koje se nalaze u gradnji. Te lade če se zvati »Richelieu«, »Clemenceau«. »Jean Bart« i »Gascogne«, a grade se i dve matične lade za avione, Pa čilav niz podmornica, torpednih ca-maca itd. Sve te lade skupa sta-jače oko 10 milijardi franaka. Zanimljivo je pogledati i odnos koji postoji između različitih država, kao i između blokova tih država, u pogledu pomorskog naoruza-nja, a naročito u pogledu podmornica. Tako n.pr. Nemci tvrde, da Sovjetska Rusija več ima 180 pod' mornica, dok britanski pomorski krugovi smatraju da podmornička snaga Sovjetske Rusije odgovara broju od 160 jedinica. U isto vreme zna se, da Nemačka ima, bilo gotovih bilo u gradnji 70 podmornica, i k torne još 10 u projektu-Italija ima 123 podmornice, a Ja-pan 70. Prema torne, blok država koji čini osovinu Rim—Berlin—Tokio, ima zajedno 274 podmornice, od kojih je dobar deo graden za krstarenje po dalekim morima i može u velikoj meri da ugrozi slobodii plovljenja Velike Britanije. Najopasniji protivnik podmornica, to su razarači. Međutim, dok j* Velika Britanija, na početku svet' skog rata, imala 285 razarača, danas ih ima samo 199. Ako se k to-mu doda i 93 razarača što ih ima Francuska, onda izlazi da, prema 292 razarača Engleske i Francuske. sloje 274 podmornice bloka Berlin —Rim—Tokio, što ne znači naročitu nadmoč Engleske i Francuske-London i Pariš imaju doduše i velik broj patrolnih i ostalih lada, koje mogu da se upotrebe u borbi pro-tiv podmornica, ali kad se uzme * obzir da je broj engleskih trgovač-kih lada danas za 2.000 jedinica manji nego što je bio u g. 1914; a da naprotiv u Velikoj Britaniji da' nas ima 4,000.000 ljudi više neg0 li tada (koje treba opskrbljivati hra-nom i ostalim), onda je jasno da snabdevanje Velike Britanije, za slučaj rata, pretstavlja glavnu brigu engleske vlade. Čuveni rimski govornik, Ciceron, napisao je, između ostalih dela, t knjigu »O držav i«. U toj knjiži, napisanoj pre 2000 godina, nalaze se i ove značajne i vrlo poučne reči, koje u punoj meri važe i za današnje prilike, a kojih treba da se drži svaki rodoljub, u svakoj zemlji, pa i u našoj: »Otadžbina nas je rodila i odgojila, ne zato da ne bi smela da traži od nas neku pomoč; niti zato, da bi, služeči našoj udobnosti, pružila mirni zakutak za naš odmor, več zato da bi dobila največi i najizdašniji udeo našega duha, naših sposobnosti i našeg razuma, u korist svoga razvoja i napretka, ostavljajuči nam, za naše privatne potrebe, samo ono, što nam preostaje od rada za opštu korist. Sve izlike ljudi koji žele da mirno žive svojim sebičnim životom, nemaju nikakvog opravdanja. Oni se Žale, da u javni život ulaze obično ljudi koji su nevaljali i da svaki dodir sa njima može samo da uprlja čoveka. Zato da je vrlo mučno i opasno boriti se i polemizirati sa takvim ljudima, pogotovo u vremenima opšte razdraženosti. Oni kažu da se razumni ljudi ne daju upregnu-ti u kola javnog rada, kad znaju da i onako ne mogu da ukrote razularene strasti mase; a pošten čovek ne može da se bori sa podivljalim i niškim protivnicima, niti da podnese blato ličnih napadaja itd, Mi naprotiv mislimo, da dobri, čestiti i sposobni ljudi ne trebaju boljeg razloga zato da se svim silama posvete javnom radu, nego li je taj, da ne moraju slušati i pokoravati se gorim i nespo-sobnijim, i da ih spreče u kvarenju, kad več neče da udu u javni život zato, da sami izgraduju.« Pregled prikazivanja sokolskih filmova Filmski otsek Prosvetnog Odra SSKJ, izradio je ovaj tabelar-Pregled, »umski otsek rrosvetnog ua-kora SSK J, izradio je ovaj tabelar-01 Pregled, o prikazivanju uzanog 16 mm filma u jedinicama Sokola u vremenu Kraljevine Jugoslavije, od 1 januara 1938, do 1 januara 1939 godine: SOKOLSKA ŽUPA DRU- Ima li I' 3roj prikaza- 3roj gled. po Broj gled. ŠTVO ILI USTANOVA | irojekatorjnih uzan.film. jedinicama 30 župama BANJA LUKA nema BEOGRAD ima — Vojnička škola SSKJ 22.— 295.— Tečaj SPO 10.— 700,— Smučarski teč. župe 1,— 40,— Sok. društvo Matica 7.— 70.— Sok. druš. Beograd 1 15.— 906.— Sok. druš. Beogr. IV 7.— 338.— Sok. druš. Beogr. VI 2.— 123.— Sok. druš. Beog. VIII 15.— 510.— Sok. druš. Beogr X 27.— 873.— Ruski Soko Beograd 4,— 252.— Sok. društvo Zemun 3,— 179.— Grad. škola Beograd 3.— 120.— Nem. srpska škola 15.— 1760.— Srp. plan. društvo 1,— 11.— Osn. škola Car Dušan 27,— 2756,— 159,— 8.683.— BJELOVAR nema CELJE CETINJE .. Sok. društvo Cavtat 12.— 600.— 12.— 600.— KARLOVAC ima 5.— 221.— Sok. četa Turan 6.— 331.— Sok. četa Trebinje 3,— 147.— Sok. četa Cerovac 3.— 159.— Sok. četa Tušilovič 3,— 234.— Sok. č. Popovič Brdo 3.— 113.— 23.— 1.311.— KRAGUJEVAC 7.— 354.— Nar. škola Krag. 6.— 504.— Učit. škola Jagodina 3.— 55.— 16.— 913.— KRANJ ima — — LJUBLJANA ima 9.— 420.— 9,— 420.— MARIBOR ima 2.— 437.— Sok. društvo Ruše 3.— 140.— Polj. zadr. Vuzenica 3.— 250.— Sok. društvo Središče ob Dravi 3,— 200.— Vatrog. četa Dolič 3,— 110,— 14,— 1.137.— MOSTAR nema — NIŠ nema — NOVI SAD ima 2.— 213.— S. druš. Srp. Krstur 5.— 595.— Osn. šk. Srp. Krstur 2,— 141.— 9,— 949.— NOVO MESTO nema OSIJEK ima PETROVGRAD nema Sok. društvo Vršac ima 4,— 420.— s. dr. Srp. Moravice 3— 58,— Sok. društvo Uljma 4.— 117.— 11.— 595.— SARAJEVO 34.— 1948. - 34,— 1.948,— SKOPLJE ima 30.— 1.172.— Sok. društvo Kočane 13.— 435.— Sok. društvo Vučitrn 5.— 359.— Sok. društvo Prilep 7,— 1.417.— Sok. društvo Devdelij 6.— 649.— Sok. društvo Bitolj 10,— 560.— Sok. društvo Priština 13.— 942.— Osnov, škola Skoplje 7,— 2.450.— Sok. društvo Veles 17,— 748.— 108..— 9.768,— SPLIT nema — — SUŠAK nema — — Osnov, škola Draga ima 12.— 3.976.— 12,— 3.976,— ŠIBENIK ima — — TUZLA nema — — UŽICE nema — — ZAGREB nema — — VARAŽDIN ima 5,— 190.— Sok. društvo Čakovec 1,— 55.— I 6 — 245,— | 30.545— Kao što se iz prednjeg pregleda fnože videti, najvrednija je u ovom Pogledu bila bratska sokolska župa Skoplje, jer je ona, sa svojih 9.768 gledalaca, na prvome mestu. Za ovo — kao što smo i ranije nekoliko Puta sa zadovoljstvom naglasili — glavna zasluga pripada našem vred-bratu, župskom prosvetaru Prof. Mirku Jovanoviču i njegovom pomočniku, bratu župskom prednja-ku Tonči Pajtondžijeviču. Nadajmo se, da čemo od danas kroz godinu dana sličan rad moči da zabeležimo i u drugim bratskim župama, te da če naš sveukupni godiSnji bilans rada na kraju ove godine biti još znatno bolji od gor-njeg. Prvi župski smučarski slet mariborske šupe Več mnogo godina Sokoli se zani-maju smučarstvom, kao jednom od najzdravijih grana telesnog vaspita-nja. Sa oduševljenjem su pristupili pokretu koji ih vodi iz zatvorenih prostorija u zdravu zimsku prirodu i koji im puža toliko životnog veselja. Armada sokolskih smučara je narasla na hiljade, naročito tamo gde su za taj šport dobri uslovi. Za te krajeve treba da vredi geslo: Ko je scko, taj je i smučar. Ovogodišnja zima nam je poklonila u obilju zasneženih poljana koje nas pozivaju na zajedničko veselje. Da bismo još više podigli zanimanje za smučarski šport i da bismo dali priliku mladim snagama da okušaju svoju spremu, u bratskom takmiče-nju, prirediče mariborska sokolska župa ove godine svoj prvi župski smučarski slet, spojen sa smučarskim takmičenjem, u nedelju 5 februara, u Guštanju. Organizaciju tog sleta je preuzelo koruško sokolsko okružje. te izradi-lo znakove itd. Zelezničke veze su baš pogodne za to, da se sav dan može provesti u slobodnoj prirodi jer vlak iz Maribora odlazi u 5.40 iz-jutra, a vrača se u 8.30 na veče. Za one koji dodu u subotu na veče, osi-gurano je jevtino prenočište, po 4 odnosno 2 din. Prehrana za ceo dan staje 16 din., a sam ručak 5 do 8 din. Sokoli smučari! Spremajte se več sada za svoj veliki dan, za prvi župski slet. Podimo u nedelju 5 februara svi u Guštanj, da pokažemo sna-gu sokolskog smučarstva! * Smučarski otsek gorenjske sokolske župe je odlučio da ovogodišnja smučarska takmičenja za članove i članice priredi 21 i 22 januara u Bo-hinjskoj Bistrici, a za naraštaj i za decu 19 februara u Kranju i u Stražišču. Ova takmičenja se u smučarskim i sokolskim krugovima očekuju sa največim zanimanjem. Rad sokolske župe Osijek Dne 14 i 15 januara o. g. održa-na je u Osijeku sednica šireg Teh-ničkog odbora i zbor društvenih i četnih načelnika i načelnica. Zboru je prisustvovao veliki broj delegata na kome su, izmedu ostalog, doned ovi važniji zaključci, kao vrlo obilat program rada za 1939 godinu: 1) da se održi župski slet na Duhove 28 i 29 maja; 2) da se prilikom sleta održe op-šta takmičenja članstva i naraštaja, takmičenja muškog i ženskog naraštaja za prelazne župske naraštajske zastave, opšta takmičenja dece (prvaka pojedinih okružja) te finalna tak-mičenja dece u igrama ; 3) da se u Opštem takmičenju Ičla-nova i naraštajaca uvede i obavezno takmičenje u streljanju; 4) da se održe dva 10-dnevna pred-njačka tečaja za članove (početnički i dopunski) i jedan za članice; 5) da se održi tečaj za sudije za opšta takmičenja i tečaj za sudije za lakoatletske grane; 6) da se učestvuje na saveznom takmičenju višega razdela članova (za mač Nj. Vel. Kralja Aleksandra) i naraštaja, za koja če se održati ne- I koliko zajedničkih treninga; 7) da se u decembru održi medu-župsko takmičenje na spravama i u prostoj vežbi članova i naraštajaca, za koje če se održati nekoliko zajedničkih treninga; 8) da se održi župsko lakoatlet-sko takmičenje za članstvo i zasebno za naraštaj; 9) da se održi župsko takmičenje i' plivanju; 10) da se učestvuje na medužup-skom lakoatletskom takmičenju u Zagrebu. Iz našeg sokolstva Sokolska župa Ljubljana je priredila prosvetni tečaj, koji je odlično uspeo. Predavalo je 14 brače i sesta-ra, iz svih struka sokolskog rada. * Na glavnoj godišnjoj skupštini Sokolske čete Budinština, župa Varaždin, konstatovano je da četa odlično radi; tako da je prošle godine održala 12 predavanja, 11 mesečnih Iz stranog gimnastičkog sveta SEDNICA TEHNIČKE KOMISI-JE F. I. G. U BAZELU Dne 14. i 15. o. m. održana je u Bazelu sednica Tehničke komisije F. 1. G,, na kojoj su bile odredene oba-vezne vežbe na spravama i prosta ve-žba za buduču olimpijadu u Helsinki 1940. Sednicu je vodio pretsednik Tehničke komisije Hugenin (Švajcarska); prisutni su bili članovi komisije Dr. Klinger (čehoslovačka), Pailloz (Fran-cuska), Schneider (Nemačka), Corrias (Italija), Kovač (Jugoslavija), Hent-ges (Luksenburg) i Finci Ervalhati i Dr. Stenman. Postojala su dva predloga vežbi: praški predlog F. I. G. i predlog Fi-naca, priredivača olimpijade. — Posle opširne svestrane debate primljen je jedan kompromisan predlog: od praškog projekta usvojena je vežba na razboju i na krugovima, od fin-skog projekta vežba na vratilu, konju u šir, konju uz duž i prosta vežba. (Sve vežbe su modificirane prema načelu, da imaju biti obzirom na te-žinu izvedbe na istoj višini, a izlučeni su oni elementi, koji su posve individualni i traže naročitu gradnju tela (specijaliteti pojedinaca) i elementi, koji bi bili suviše opasni kod uvežba-vanja. — Vežbe su praktično preisku-sili poznati medunarodni švajcarski takmičari Mack i Magelin. Pored vežbi za olimpijadu done-seni su i sledeči zaključci: 1. Ocenjivanje na spravama i u prostim vežbama vršiče se po sistemu četiri sudija. 2. Kod ocena od 0 do 8 dolaze u obzir pored celih i četvrtine boda, a od 8 do 10 i desetine boda. 3. Ako je vežbač kod izvodenja o-bavezne vežbe pao sa sprave ili misli da je slabo izveo, može vežbu ponoviti, a tada vredi druga vežba za ocenu. 4. Skok preko konja uz duž ocenjuje se i to: proizvoljan skok po inedunarodnoj tabeli, propisan skok na poseban način (udaljenost mostiča i hvatanje u conu od 50 cm). Nadalje je odlučeno, da če Se sve vežbe za olimpijadu u Helsinki filmo-vati i dostaviti učesnicima za ove u-takmice. ITALIJANSKA OMLAD1NA I TELESNO VASP1TANJE Statistika učestvovanja italijanske fašističke omladine u sportskom i te-lovežbačkom životu, u godini 1938, pokazuje da je preko dva milijuna omladinaca uzelo učešča u 17 razli-čitih područja telovežbačke i sportske aktivnosti. Največi broj je bio akti-van u lakoj atletici (čitav milijon i po omladinaca). BALTICKE IGRE U MALMO U godini 1939 biče priredene t.zv. baitičke igre, velika takmičenja gim-nastičkih država u švedskoj varoši Malino. Več se vrše naživlje pripreme za takmičenja, a na njima če u^e-stvovati Norveška, Švedska, Danska, Estonija, Litva, Nemačka, Finska i Poljska. . * i I G1MNASTIČKI KURSEVI U FRANCUSKOJ U Francuskoj su ove godine bili priredeni kursevi za nastavnike ve-žbanja u 13 različitih okružja Saveza francuskih gimnastičara. Prijavilo se oko 1000 vežbača, od kojili je od prilike polovina položila ispit sa uspehom i dobila diplomu nastavnika. sela, 32 govora pred vrstom, a u četi stalno vežba 5 kategodija. Održana je i vrlo uspela, javna vežba, za-tim je, u izvršenju Petrove Peto-letke, več doveden pod krov nov Sokolski dom, a radi se i na podizanju pčelinjaka i sadenju vočnjaka. Društvo je, tokom prošle godine, naraslo za 16 članova, a pošto je dosa-dašnji vredni starešina, Ivankov, že-lio da otstupi, izabran je za starešinu brat Janko Horvat. Prosvetar i načelnik je brat P. Žapčič, a načelnica s. Marija Rupert. Književnost иаавнпнвина »PLANINA SMRTI« se zove knjiga, koja je upravo ovih dana izišla u Ljubljani, a na-pisao ju je brat Josip Jeras, u-rednik »Sokolića« i savezni pod-načelnik. Brat Jeras opisuje u ovoj knjiži, u sažetorn obliku, strahote srpskog povlačenja kroz Albani-ju g. 1915, u kome je i sam uče-stvovao, kao dobrovoljac u srp-skoj vojsci. Knjiga »Planina smrti« je vrlo lepo opremljena, bogato ilustro-vana, obasiže 94 Strane i stoji 20 din.; a sa poštarinom 2 din. više. Naručuje se kod autora, Josipa Jerasa, Ljubljana, Levstikova 19. PEDAGOŠKA JUGOSLAVIJA Za dvadesetogodišnjicu, ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca Jugosloven-sko učiteljsko udruženje počelo je objavljivati podatke o napretku pedagogike i školstva od Ujedinjenja pa do danas. Podatci su počeli da izla-ze u »Učitelju* —• znanstvenom peda-goškom glasilu Jugoslovenskog uči-teljskog udruženja koji izlazi u Beogradu a urednik mu je g. Milič Maj-storovič. Ovo gradivo če biti objavljeno u više svezaka »Učitelja« a na završetku izači če u celini pod nazivom »Pedagoška Jugoslavija«. U pro-leče ove godine več je izašla »Pedagoška čehoslovačka«, kao prva knjiga ciklusa kojim se prikazuje stanje pedagogike i prosvete u slovenskim zemljama: čehoslovačkoj, Jugoslaviji, Bugarskoj. Poljskoj i Rusiji. »Pedagoška Jugoslavija« če prikazati napredak i stanje pedagoške misli u Jugoslaviji od 1918 do 1938 godine, psihologije, sociologije, filozofije, pedagoške bibliografije, dečje književnosti i muzike, školstva i na-rodnog prosvečivanja i njihovog na-pretka u toku ovih godina. Saradni-ci na ovom izdanju priznati su nauč-nici i stručnjaci kao d-r Dušan J. Jovanovič, d-r Karel Ozvald, Šalih Ljubunčič, Dragoljub Brankovič, dr. Stanko Gogala, prof. Maksim Aga-pov, dr. Dušan Nedeljkovič, dr. Jovan Dordevič, dr. Ivan Esih, dr. I. Ogris, Ferdinand Maslič, dr. Milan Jovanovič, Aleksandar Mužinič, Svetolik Milosavljevič, Ivo Kozarčanin, Josip Ribičič, Sv. Nastasijevič. Rade Kneže-vič, Todor Dimitrijevič, dr. Sl. Popovič, P. Petrovič, B. Zečevič, Viktor Pirnat, R. Milosavljevič, P. Pavič, A. Krstič, Lj. Bodulič, M. Majstorovič i dr. Uvodnu reč »Pedagoškoj Jugoslaviji« napisao je u oktobarskoj svesci »Učitelja« — pretsednik Jugoslovenskog učiteljskog udruženja g. Ivan Dimnik. KNJIGA O DR. IVANU DEČKU Nedavno je u Mariboru, u izdanju Vjekoslava Spindera, objavljena knjiga: »Dr Ivan Dečko in njegova doba«, koja nam prikazuje životno delo jednog od osnivača današnjeg napre-dnog gibanja u Sloveniji. Pošto je Ivan Dečko bio jedan od najmar-kantnijih voda štajerskih Slovenaca, pri koncu prošlog stoleča, ova knjiga nam daje u.jedno i prikaz politič-kih borbi i kulturnih nastojanja štajerskih Slovenaca u tome razdoblju, u kome je, pedalj po pedalj, trebalo otimati iz ruku germanizacije slove-načko nacionalno zemljište. Ivan Dečko je bio glavni borac za celjsku slovenačku gimnaziju i za zidanje Narodnog Doma u Celju; za osniva-nje gospodarskih slovenačkih ustanova u tome kraju, za slovenački list »Mir« u Koruškoj itd. Pored toga je Dr Dečko bio čovek naprednih i-deja, koji se borio i protiv reakcije i natražnjaštva. Sve je to bio uzrok, da su ga njegovi protivnici nemilo-srdno gonili. Glavne priloge za ovu knjigu dali su J. Orešnik, N. Vrabl, Dr. V. Kukovec, prof. F. Ilešič i V. Špindler. NOV SOKOLSKI DOM Sokolska četa Kasindol, kod Sarajeva, je završila svoj dom i uredila letno vežbalište u veličini od 5000 kv. m. Dom je najmodernije ureden, jed-nako kao i vežbalište. Sadržina naših sokolskih listova Zanlmljivosti iz doma i sveta Mitiistar pošta i telegrafa, g. P. Jankovič je izjavio uredniku »Južne Srbije«, sledeče: »Pitanje radio Staniče u Skoplju več je rešeno. Kredit je odobren i sad se piistupa instaliranju aparature. Pitanje zgrade za studio biče rešeno još ovog meseca.« * Prema podacima državne statistike, iz 1931. godine, bilo je u Zemunu, Beogradu i Pančevu ukupno oko 40.000 katolika. Broj se od tada stalno povečavao i po poslednjoj kalkulaciji živi na tom području do 70.000 rimokatolika. Računa se da na Hrvate odpada preko 40.000, a ostatak na Slovence, te razne nejugoslovenske narode. Ljubljanski »Slovenec« donosi na-protiv članak o životu Slovenaca u Beogradu gde kaže da je nastanjeno oko 10.000 Slovenaca, koji ima ju nekoliko svojih društava i spremaju se da u prestonici podignu slovenački dom. Slovenačkih naselja ima u Kragujevcu, Ravnoj Reci, Senjskom Rudniku, Barama, Paračinu, K ruševcu, Vrnjačkoj Banji i Kraljevu. * Za poslednjih deset godina stalno se povečavao broj bioskopa i njihovih sedišta u našoj zemlji. Godine 1932 u našoj kraljevini bilo je 184 tonbioskopa, a 154 bioskopa za neme filmove. Danas Jugoslavija ima oko 400 bioskopa, od kojih 350 tonbioskopa. Beograd ima danas, raču-najuči i Zemun, 20 bioskopa. Po broju bioskopa dunavska banovina zau-zima prvo mesto, sa 94 bioskopa. Posle nje dolazi Savska banovina, sa 64 bioskopa. Zetska banovina je na poslednjem mestu; ima svega 11 bio-skopa. * Prema poslednjim statističkim podacima. od 1 januara 1939, Prag je imao oko 980.000 Stanovnika. Stati-stički stručnjaci računaju, da če Prag u roku od nepune godine dana imati milion Stanovnika i da če punim pravom nositi ime milijonskog grada. * Danom 31 januara biče obustavlje-no pet velikih bečkih listova: »Wiener Zeitung«, »Neues \Viener Journal«, a verovatno i »Neue Freie Presse«. * Italijanski listovi javljaju, da je 30 novembra ove godine stanje stanov-ništva u Italiji, skupa sa Tripolisom, iznosilo 44,749.300. Višsk porodaja, iznad smrtnih slučajeva, iznosio je u Italiji, kroz poslednjih 11 meseci, 396.531 naprama 344.832 u istom raz-doblju prošle godine. * Nemačka ratna mornarica, je prema pisanju pariških listova, imala pre 11 godina samo jedan moderni brod: krstaricu od 6 toita. Do jula ove godine iinala je: tri krstarice po iO.OOO tona, jednu krstaricu od 25.000 tona, šest lakih krstarica, 3.4 torpiljera i 36 podmornica. U konstrukciji i pred /.avršetkom nalaze se: 2 velike krstarice od 35.000 tona, 1 krstarica od 26.000 tona, 2 nosača aviona po 19.000 tona, 3 teške krstarice po 10.000 tona, 4 lake krstarice, 30 torpiljera i 25 podmornica: dakle, ukupno: flota od 400.000 tona sa 175 bornih jedi-nica«. * Prema zvanitnim podacima japan-^кок ministarstva vojske, zdravstveno stanje japanskog naroda nije ni-kako na zavidnoj višini. Prema tim podacima je, od 600.000 regruta, što ih Japan dobiva godišnje, najmanje 200.000 nesposobnih za vojnu službu; a i od ostalih 400 hiljada, dobar deo njih ne odgovara strogim vojničkim zahtevima. Isto tako neutešne podatke o zdravstvenom stanju japanske omladine daje i japansko ministar-stvo prosvete. Prema tim podacima, znatan broj japanskih srednjoškol-skih i univerzitetskih daka boluje od tuberkuloze, a priličan procenat njih nmire. Merodavni faktori u Japanu odlučili su da preduzmu mere, da se ovim teškim zdravstvenim prilikama stane na put. * Zanimljiva je 33 sveska Velike sovjetske enciklopedije, koja je nedavno objavljena, a u kojoj je baš došla na red obrada gesala: »komunizam«, »komunistička internacionala«, »ko-munistička akademija« itd. Kada se pročitaju ti članci, vidi se, da se svuda u njima govori o komunističkim institucijama, ali bez komunista. Tako se n. pr. u članku o komunističkoj akademiji nigae i ne pominje ime po-znatog istoričara Pokrovskog, koji je stvarno bio glavni faktor u toj akademiji i čije delovanje je do nedavna bilo do svake sitnice spojeno sa Akademijom. Ali nainteresantniji je članak o istoriji komunističke internacionale. Čitavom svetu je poznato, da su u toj internacionali najglavniju ulogu igrali Zinovjev, Trocki, Buharin itd.; dck sada, u članku Sovjetske enciklopedije o toj internacionali, nema nigde ni pomena o njihovim ime-nima! Kao što se znade, sve je to zato, što su nekadašnji vode komunizma došli u sukob sa Staljinom i bili odbačeni ili krvavo pogubljeni. I tako izgleda »naučna istina« u dirigo-vanim režimima. Korisne роике iz „Po-Ijoprivrednog glasniKa" Pravilno postupanje sa stajskim gnejivom. — Redak je naš poljopri-vrednik koji pravilno prikuplja, neguje i propisno razbacuje stajsko gno-jivo, pa se time može i objasniti njegova srazmerno slaba efikasnost, gu-bitci hranljivih sastojaka (naročito a-zota). U poslednjem (22) broju no-vosadskog »Poljoprivrednog glasnika«, svesci za 15 nov., nalazimo podu-ži članak »O stajskom gnojivu i o-soki«, iz pera inž. g. Ivana Poljakova. Vel. Orašje. U napisu, koji je i iiustrovan, reč je o radu sa gnoji-vom od trenutka tovarenja u kola do razbacivanja po njivi, — pri kojim postupcima naš poljoprivrednik pravi često krupne greške. Sve što je rečeno o stajskom gnojivu vredi i za osoku, samo je njeno zaoravanje potrebno vršiti ioš brže no stajski gnoj. Proizvodnja uljanog semena u Jugoslaviji. — Iako u našoj državi ima odličnih klimatskih i terenskih uslova za uspevanje uljanih bil jaka, ipak se kod nas sve doskora nije na to obračala skoro nikakva pažnja, pa je naša uljana industrija bila upučena da se u znatnoj meri snabdeva sa Strane. Kakve su sve, u poslednje vreme, u-činjene mere od Strane nadležnih da st domača uljana proizvodnja i industrija unapredi, o tome nalazimo, u poslednjem (23) broju »Poljoprivre-dnoga glasnika« (sveska za 1 decembar) opširan stručan članak iz pera g. Arandela T. Stoiijkoviča. Autor svoja razlaganja dopunjuje sa više statističkih tabela o pojedinim našim uljanim biljkama (ulj. repica, sunco-kiet, mak, sezam, lan, ricinus) i za-višno ističe potrebu da se proizvo-dači uljanog semena udružuju i samo putem zadruga uljano seme pro-daju, pa ističe važna preimučstva od toga. Za unapredenje našeg vočarstve i vinogradarstva. Jugoslavija ima u mnogim svojim agrikulturnim podruČ-jima vanredno povoljne prirodne us-love za dobro uspevanje vinograda, a gotovo u celoj zemlji jedinstveno pogodile uslove za gajenje najraznovr-snijeg voča. Ali, ovi povoljni uslovi nisu još dovoljno iskoriščeni. U tu svrhu, Ministarstvo poljoprivrede je. od Oslobodenja, a naročito u poslednje vreme, poduzimalo mnogobrojne akcije u raznim pravcima. Podrobni ji pregled toga korisnog rada daje, posebnim člankom u »Poljoprivrednoin glasniku« (broj 23 za 1 decembar) g. inž. agr. Franjo Lukman, izloživši prvo rad Ministarstva na opšteni ši-renju vočarstva i poboljšanju proi-zvodnje voča, i zatim rad na poboljšanju iskoriščavanja našeg voča i grozda. Autor. na kraju, izražava na-du da če najnoviji predlog zakona o vočarstvu, koji je več sastavljen, u-skoro biti predložen na uzakonjenje. Oko Sokolovo. — Glasnih Sokolske župe Beograd. Br. 10. — (1 decembra 1938 god.) — Dokumenti Ujedinjenja: Adresa Narodnog Veča, Odgovor Regenta. — A. Štefan: Kakvo Jugoslovenstvo is-poveda naše Sokolstvo. — Dr. Miroš Kičovič: Pre dvadeset godina. — Pe-sma sokolskih legija (reči od Dr. Mih. Gradojeviča). — Dragoljub Nikolič: Dan ujedinjenja. — Dr. Petar Jovič. Povodom dvogodišnjice (izla-ženja »Oka Sokolova«). — Dr. Niko Kaludera: Stradanja jugoslovenske ideje. — Dušan Jovanovič: Nužnost ideala i vočstvo. —■ Miloš Vasič: Na bregu Fičir Bajira (pesma, odlomak iz »Ludog Radovana«). — K. Popovič: Jugoslovenski seljak pre i posle Ujedinjenja. — Dr. Mihailo Gradoje-vič: Osnivanje jugoslovenskog Sokola u Parizu pre 20 godina. — Momir G. Sinobad: Ranjen Soko. — Jakša Bum-ber: Iskrice. — Svet. Tomič: Bratsko sečenje. — Stevan M. Stankovič: Sokolska Petrova petoletka. — Ing. Jelica Jovič-Vasiljevič: Zašto je Prvi decembar i Sokolski praznik. — Dr. Milan Glavinič: Mesec decembar u životu Jugoslovena. — Franja 2ic: XII čas vežbanja za članove sokolskih četa. — Izveštaj sa župskih plivačkih utakmica. — Dečja strana. Vesnik Sokolske župe Celje. Štev. 9. — D. M.: Pravda vitezi. -K. Verk: Obračun in proračun. — France Klun: Gojimo več orodne telovadbe! — Milan Mahkota: Gospode bratje — Zdravo! — Ispolnili su obljubo (društvo Sv. Petar v Savinjski dolini). Miloš Prelog: Vadbene ure za deco'obojega spola. — Stanko Burja: Pesem sokolskih legij. - Miloš Prelog: Hej Slovani. — Objave. — Razno. Štev. 10. Posvetilo. — Jože Smertnik: Dvajset let narodne svobode. — Josip Jeras: Sokolska misel je vodila borce za svobodo. — Danica Grudnova: Ob dvajsetletnici. —Lavo-slav Mrnuh: Grob na Kajmakčalanu. Tone Gonjanov: O, jaz ne spim. — F. R.: Srečko Pnesar — Milenko Kos: Moj oče. — Joso šušterčič: O Pivkovih dobrovoljcih. — J.O.: Celjski Sokol v prevratnih dneh. — Ernest Krulj: Prošlo in bodoče. — Dr. Fran Kloar: Odmevi usodnih dogodkov Ceško-slovaške v češkem sokolskem tisku. Le naprej... tudi v črnem reviju. — Naš vestnik. - -Miloš Prelog: Hej Slovani. — Objave Sokolski tisk. Čuvajmo Jugoslaviju. Vjesnik Sokolske župe Karlovac. Broj 9. — 20- godišnjica Jugoslavije. — Karel Bima: Svi su nas izdali, ali mi nismo izdali sebe. — Veljko Vrlinič: Socijalno staranje u Sokolstvu. — Jankovič Josip: Manje govoriti a više raditi i stvarati. — Josip Jankovič: Alkohol i hranivost. — Dušan Bijelič: Sokolska Petrova peto- Ijetka. - Govori pred vrstom (o proslavi 20 godišnjice Jugoslavije). Jovo Radmanovič: Savezni prosvetni tečaj u Beogradu. — Društvene utak-mice ženskog naraštaja i članica So-kolskog društva Karlovac 1938 god. Javna vežba u Slunju. — Sasta-nak 2. P. O. — Vijesti iz župe. Broj 10. Marko Sablič: Bračo i sestre! — Za Jugoslaviju. — J. V. Sladek: Bili jesmo i bičemo. — Dr. J. Variola: Budimo oprezni i uvek spremni. — M. R.: Kriza Slavenstva. Karel Capek: Mclitva one večeri. Josip Nikšič: Poniozimo brači Če-hoslovačkim izbeglicama. — Dva pisma iz Cehoslovačke. — Vijesti iz C. S. R. — Vijesti iz župe. Gorenjski Sokol. — Vestnik Sokol ske župe, Kranj. Štev. 4. Ob dvajsetletnici. Društveni prednjaški tečaji. — Navodila za župne smučarske tekme vseh oddelkov v leto 1938 — Sokolska Petrova Petoletka. Bratstvo. Glasnik Sokolske župe Osijek. Broj 11. Udeo Sokolstva u 20 godišnjem radu. — Bogner Josip: Medužupske utakmice. — Dr. Ilija Mamuzič: Tri nedelje u stobojnim pejzažima. — Bran. Slijepčevič: In-teligencija na selu. — Ing. Miloš Kvapil: Zbor župskih načelnika-ca 22 i 23 X u Beogradu. — Emil Kavgič: Savezna prosvetna škola u Beogradu. Sletovi nemaju primera na svetu. — Iz okružja. — Slovensko Sokolstvo. — Naše prilike i neprilike. -Naš naraštaj čita i piše. — Jugoslo-vensko Sokolstvo. — Iz slovenskog sveta. — Širom sveta. — Iz života našeg naroda. — Nova izdanja. — Iz medunarodne telovežbe. Broj 12. — Temelji Jugoslavije. -Flvgenij Veček: Misli o 20 godišnji-ci ujedinjenja. — Ljudevit Čič: Kad se Jugoslavija stvarala. — Čeda Mi-leusnič: Sokolstvo jučer i sutra. — Josip Bcgner: Medužupske utakmice. — Karel Čapek: Molitva češkog naroda. — Ing. Miloš Kvapil: Naš rad i njegovi uspesi. — Bran. Slijepčevič: O dužnostima pojedinih sokolskih funkcionera. — Ing. M. Kvapil: »Druga liga«. — KI.: Brat Miroslav Voji-novič — šezdesetgodišnjak. — Karel Čapek: Put cveča i slave. — N. C.: Stradanja brata Nikole. — Naš naraštaj čita i piše. — Iz okružja. — Jugoslovensko Sokolstvo. — Slovensko Sokolstvo. — Iz medunarodne telovežbe. — Iz slovenskog sveta. — Širom sveta. — Iz života našeg naroda. — Naše prilike i neprilike. Soko na Jadranu. — Glasnik Sokolskih župa Split, Zadar—Šibenik i Su-šak—Rijeka. Broj 11—12. Prof. Dr. Mirko Perkovič: Svijest dužnosti. — R. Pavič: Problem jugoslovenske kulture. Rikard Katalinič-Jeretov: Pješnia j o 20-godišnjici razviča naše zastave na Jadranu. P. Grškovič: Čekaju-č' Kralja. Josip Boko: Prigodoni 20-godišnjice našeg ujedinjenja. —'P- j Grškovič: Tužaljka Jadrana za viteškim Kraljem Aleksandrom I Ujedini-teljem. — Čeda Mileusnič: Jugoslovanski Odbor. Dr. Laza Popovič Neizrečeni govor na grobu brata 0U' re Paunkoviča. — S. V.: Dragutin šulce. Hrvoje Macanovič: Škola za nastavnike tjelesnog vežbanja u Beogradu. — Janko Jazbec: Diljem £e' hoslovačke. — P. M.: čehoslovačka, čehoslovačka. Čeda Mileusnič: Sokolska pisma iz Beograda. — Proste vežbe članova za slet Sokolstva na Jadranu u godini 1939. Šaljivi kut- - Vijesti iz župe Split. - Razne vijesti. Katolička štampa kod nas Advokat dr. Markulin, poznati pro-pagator katoličke štampe, izdao je brošuru, u kojoj javlja, da če se iz- ! medu 29 aprila i 8 maja održati U Zagrebu kongres katoličke štampe-Medu urednicima i stalnim saradnici-ma katoličke štampe nalazi se 36 sve- I štenika, 24 redovnika i 25 svetovnja-ka, od kojih je 12 profesonalnih no-vinara. Kod Hrvata izlazi 1 katolič- j ki dnevnik. 12 nedeljnih listova, 46 1 mesečnika i 10 ostalih listova, a po vrstama 15 nevina, 20 glasnika, 28 revija i 6 crkvenih glasila. Največu na-kladu imaju glasnici, 192.900 prime-raka po broju, zatim dolaze revije sa 102.700 primeraka, a tek onda no-vine (dnevnik i tednici) s 49.000 primeraka. Postoje 3 redovničke štam- j parije, 2 biskupskih. 6 štamparija u obliku trgovačkih društava, ukupno ; 11 katoličkih štamparija. Prillkom Muljenju u Houom Sadu, ne propustite poseliti TURISTIČKI DOM Društva „Fruška Gora** na Iri-škom Vencu u Fruškoj Gori Udaljen svega 15 km; dobre i jeftine saobraćajne veze; potpun konfor; centralno grejanje; topla i hladna tekuča ,voda po svima sobama; divna okolina; prijatan boravak leti i zimi; idealni tereni za zimski šport; lov na divljač i razne pri- jatne razonode. Potpun dnevni panzion od Dinara 38.— do 55.— prema sobi. Obaveilenja preko „PUTNIKA" u Novom Sadu. /..v... . Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) — Odgovorni ourednik dr. Tihomir Protić, Beograd Prestolonaslednikov trg. 34 — Štamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beoerad.