KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 46. (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. JUNA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 2901.
„Acro“ A G. Kussnacht, Švajcarska-
Motor sa sagorevanjem, sa automatskim paljenjem i bez kompresora. Prijava od 26. decembra 1923.	Važi od 1. maja 1924.
Upoređen sa motorima sa sagorevanjem i sa automatskim poljenjem. koji su za danas poznati, i naročito upoređen sa motorima sa paljenjem pomoću usijanja, motor sa sagorevanjem, kon-sruisan prema ovam pronalsku, odlikuje se naročito specijalnim primanjem goriva, najzad njegovim radom kao rezultat primanja i najzad zbog upotrebe jedne pumpe koja služi za napajanje goriva u cevima koje ih razvode i čija konstrukcija i funkcija (delanje) čine novinu.
Ovako uspostavljeno delanje (funkcija) vodi uprošćenju motora, neobavezno upotrebom ma kakvog goriva smanjenju goriva od jednog 'stepena do sada nepoznatog upotrebljenog za funkciju motora od punog opterećenja do praznog hoda i to. jedino zahvaljujući pražnjenjima do sada nepoznatim, zatim ima uticaja na brzinu, na admisiju, laku i pravilan hod motora pod punim opterećenjem za vreme rada pa ma bio taj rad jednosmislen ili naizmeničan.
Gore pomenute osobine ovog novog motora sa sagorevanjem kao i njegove karakteristične dispozicije za napajanje (hranjenje) goriva sa radom jesu primera radi izvedene na priloženim crtežima-Izabran je radi ovoga jedan motor sa 2 takta i sa 1 cilinderom tipa paljenja po-
moću usijanja podesnog po konstrukciji a prema ovom izumu.
Sl. h prestavlja izgled motora sa strane.
SI- 2. prestavlja izgled odozgo •
SI. 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9. 10, 11, 12, 1\ 14, 15, 16, i 17 prestavljaju odnostće se dispozicije na napajanje g riva.
Si. 18, 19, 20, 21, 22, i 23 pokazuju dispozicije pumpe koje navodnjavaju gorivo.
SI. 3- prestavlja izgled odozgo.
SI- 4. prestavljt izgled odozdo napa-jača goriva.
SI. 5. prestavlja izgled prema liniji
5—	5 slike 3-
SI- 6. prestavlja presek prema liniji
6—	6.
SI- 7. prestavlja presek prema liniji 7—7 slike 5-
SI. 8. pokazuje donji deo slike 5 u većoj razmeri;
SI. 9- pokazuje u jednoj većoj razmeri dispozitiv inžektor.
Sl. 10- pokazuje izgled odozgo slike 9-SI. 11- pokazuje presek u većoj razmeri slike 10-
SI- 12. pokazuje razvođenje goriva za vreme njegovog prolaska kroz cev.
SI. 13. pokazuje drugo jedno izvođenje ove cevi.
‘ SI. 14 i 15 kao i si- 16 i 17 označuje
Din. 20* —
2
uspravnu i izgled odozgo drugu jednu vrstu izvođenja pomenute cevj.
SI. 18. označava presek pumpe prema liniji !8—18 slike 19 ili 20. dok slika 19. pokazuje presek prema liniji 19—19.
SL 21. prestavlja presek prema liniji
22—	22; i najzad
SI. 23. prestavlja presek prema liniji
23—	23 iste slike 18.
Komprimiran vazduh biva sisan, preko izvesnog broja otvora 15. u karter ručice, klipom za vreme hoda kompresije; ovi otvori zatvoreni su pri spuštanju klupa u hodu snage (rada) pomoću jedne ploče 16 imajući jedno kretaiije tamo-amo i prestavljajući otvore odgovarajuće otvorima odnosećim se otvorima 15.
Premeštanje ove ploče 16 izvedeno je pomoću rukavca 17 osovine 18 motora pomoću šipki 19 i 20 dok međutim opruga 21 dovodi vreteno (vratilo) u nazad u položaj polazni-
Komprimiran vazduh u karteru ručice probija kroz kanal 23 na zidu cilindra sa strane kompresije kroz otvore 24 cilindra i klip je sišao gde dostiže do svoje najniže — mrtve tačke. tako. da može komprimirati uvedeni vazduh za vreme penjanja. Gasovi sagoreli izlaze kroz izlazne otvore 25, 26 označuje jedan kontrolni ventil koji je u vezi sa otvorom 24 na način da vazdušna masa uvedena u cilinder bude saobrazna opterećenju i može da bude nadgledana od lica određena za to.
Glava cilindera 32, koja zamenjuje glave cilindra nekada upotrebljavane-je sa svim drukčije konstruisan prema ovom izumu kako bi primio cev čiji su organi obloženi zidom 34; ta glava je snabdevena otvorima 35 i 36 za cirkulaciju vode i u isto vreme pojačava bazu 37 dozvoljavajući vezu organa cevi i višeg dela 37a sa delom 38a pomoću šrafa 38. Cevi 40a i 41a (sl. 1 i 2) služe za dovod i odvod rashlađene vode-
Primećuje se, da bi glava cilindera mogla biti na sasvim drugi način izvedena što zavisi od vrste motora; na pr.: za motore četvorotaktne ova bi glava imala biti izmen jena da bi se izvršila montaža ventila za prijem i izlaz koji bi imali biti pokretni nezavisno jedan od drugog.
U cevi. specijalno predstavljenoj na si. 13—H a koja sastavlja glavni deo pro-
nalaska. glavni deo 38a ove cevi je neprobojna. garniturom 39, delom 37a zida, dok je međutim garnitura 40 osigurava cilindrični deo 41 glavnog dela zida 37a da bude nepobrojan- Ovaj glavni deo 38 koii ie perforiran aksialno nosi jedan zavojni šraf 43 na koji se nati-če jedan čep u vidu zavoja 44 ispod kojeg se nalazi prošireni deo otvora 45 nalazeći se više jednog užeg dela u kome se nalazi klip 47 kontroliziran oprugom 48 sastavljene da donjem delu osovinom 49 (si. 8.) i koja, probija otvor 50 malog prečnika; ovaj otvor se produ-žava u jedan veći 51 na kraju glavnog dela-
Donji kraj glavnog dela nosi na jednoj ploči 52 završen gore i dole delovi-ma mufova 53 i 54 i tu leži svojim unutrašnjim delom a na ivici 55a krajnjeg dela 55 cevi. Ovaj krajnji deo je obložen jednim mufom 56 ušrafljenim zavojem 57 na donjem delu glavnog tela 41.
U delove mufova 53- 54 probija jedno telo cilindrično 60, 61 čiji gornji deo vodi protiv osovine 49; zid 62 ovog tela 60 vodi protiv donjeg kraja mufa 54 i to tako. da ploča 62 obrazuje tako zvane oslonce koji ograničavaju dizanje osovine.
Ovaj prazan deo služi kao recipienat za gorivo tako da među prostor 65 čiji se prečnik 66 sužava da bi mogao primiti šiljak 67 čepa cevi- Otvor 66 je vrlo malen i jedva da ima. pri praktičnom izvođenju motora, jedan milimetar.
Tri šupljine 68 predviđene su i raspoređene uniformno okolo periferije cilindričnog j koničnog dela; one se završavaju malo u napred — pre šiljka 67, tako da- kada šiljak ovaj zatvara sedište, stvara se jedan sa svim mali interval između mufa 54 i ploče oslonca. U praksi, ovaj interval ima na primer u opisanoj dispoziciji 1/200° od jednog milimetra ali može varirati prema veličini motora. Kako pak postoji izvesna zavisnost u praksi, između podudarnosti ovog šiljka i otvora za izlaz, trebalo bi da veličina slobodnog prostora između mufa 54 j ploče 62 odgovara akciji cevi tako- da dozvoljava izlaz gorivnoj masi u jedinici vremena prema pritisku koji ima gorivo- Kako je ova akcija i suviše slaba, odvod goriva ka otvoru je neizmerno mali i nema u ovom slučaju više od prilike nego 1/800° od milimetra.
— 3 —
Kako je cev izvedena od najboljeg Čelika jako poliranog, šupljine 68 moraju biti izvedene pločama fino poliranim kako je pokazano tačkasto na sl- 11.
ovo oštrenje- šupljine 76. prikazane na sl. 10: biče potrebne i imaju tu cilj da budu vođe za oštrenje šupljina 68 !s vremena na vreme. Ove šupljine 68 stvaraju kese za gorivo koje ide iznad iglastih krajeva koji mogu naglo da promene pravac tečnosti pošto je gorivo nakvasilo zidove odvoda.
Obloge 77 razmešene su, kao žljebovi u koničnoj šupljini kada je ventil zatvoren, tako- na ovaj ventil ne leži samo jednom konično-prstenastom delu i izbegava se obična upotreba vrste žljebova koji se proizvedu naglim udarom ventila kada pada na svoje ležište-
Kratka prstenasta šupljina 65 završava u jednoj drugoj većoj šupljini prstenastoj 64 na kojoj vire kese 68.
Oblik i konstrukcija ovih kesa mogu biti različite od ovoga opisanog; na primer, osovina cevi mogla bi imati oblik nrestavljer tačkasto 77 (si. 11). Proširenje 64 produžuje se do jednog prstenastog prostora još većeg 80 (si. 5 i 11) koji je određen pločom ventila 62. U ovom prostoru 80, koji služi kao recipien t za razvod tečnosti, provire odvod 81 koji je vezan za jednu napajnu cev 82, a ovaj pak is’o tako vezan odvodima odgovarajućim mufu 52 i za glavno telo 55 i ušn-fljen za donji deo. Cev 82 izlazi u odvod 83 (si. 5) koji je name-šten koso u delu 33 i završava se u je 1-nom drugom odvodu 83a koji se širi ka spoljašnosti i obrazuje jedan z voj na kome je ušrafljena spona 85, čija rupa 83b o’ ra-zuje produženje voda 83a
Ova rupa 83b. završava se jednim sed;-štem za ventil 68 zatvoren zavojnom osovinom 87 koja probija u isto vreme vodove 68 prodirući u prstenast prostor 89 gde vaspostavlja jednu komunikaciju sa spoljnim vazduhom Na komadu 85 je ušra-fljen zadebljanje 90 probijenog sredinom 83a koji je vezan vodom 83b Muter 91 spaja zadebljanje 90 vodom 92 koji ide ka pumpi goriva; odavde tečnost je vođena u grlić otvora 66 cev. U početku injekcije 'novog goriva, vazduh je /bijen celim pu.em odvodima 83a, 83b i 83e može da se izbaci odozgo preko jednog slabog otvora na osovini 87.
Kada je otvor izlazni 66 zatvoren, pod pritiskom opruge 45, preko ventila cevi, ^gorivo je pod pritiskom i vent 1 je slabo
podignut za jednu visinu određena prostorom 69 (si. 9) Cilindrični je deo onda 60 osovine cevi gurnut, kao jedan klip, u vod 54 pod pritiskom goriva koji predaje njegovo kretanje k inu 47. Jedna vrlo mala k' ličina g riva zaliva klipove 60 i 47 i probija u izves im slučajevima, kn z vod 9-t (si. 6) u zadebljanje 95 koje je vezano sa rezervo-arem goriva Ako se sada tečno gorivo naglo i snažno ubaci pod veliki pritisak pumpom duž voda do ventila cevi, a ovaj ve til ima slabo dejstvo, tečnost će biiijako gurnuta preko kesa 68 ka zidovima šupljina koničnog sedis a i promeniće naglo pravac razlivajući se duž šupljina dok ne naiđe na izlaz 6t>. U isto vreme proizvodi se na go-rvu jedan ureda, struja. Pokazali smo pomoću streuca na si. 12 kako se gorivo m; će u kese 68. Na krajevima šupljina nalaze se iv ce oštre vrlo šiijate po koprna gorivo mora da teče da bi stiglo na površinu ventila. Š'a više ovo gorivo mora proći preko oštrih ivica šupljina pored 77 gde naglo menja pravac.
Kako se oštre ivice kota 77 pribl žav ju postepeno liniji aksialnoj, go ivo će biti gurn to dijagonalno preko ivica i promeniće pravac razlivajući se preko izlaza per-formacije koja je vrlo fina pošto je najpre prošlo povrh šiljastih ivica 98 i najzad povrh oštrih ivica koje određuju izlazni otvor cevi.
Na ovaj način dobija se vrlo fino razvođenje ili pulverizacija goriva koja nije nikada dobljena do sada na cevi za gorivo pre ovog pronalaska sa njegovim otkrićima i usavršenjima.
Brzina proticanja čestita goriva je najveća koja se do sada mogla ostvariti i š:a više mnogo veća nego šio se mogla zamisliti mogućnom u cevi za injekciju. S druge strane, go ivna masa koja protiče je vrlo malena a međutim je uredna za svaku ekspanziju. Razvođen e goriva za vreme magle je favorizirano vrhom cevi i potpuno je to razvođenje uniformno, tako, da ovo pulver-zirano gorivo može biti uredno odvođeno u sve prostore. Brzina proticanja cevi do bivena do sada je prešla, kod običnih mo tora sa 500 obrtaja, od 20 do 30 puta brzinom proticanja cevi u ovom op su i imajući jedno kompletno sigorevanje i najzad najveći stepen dejst/a.
Na osnovu toga, što oslonac 62, određujući akciju cevi i dajući u isto vie i e ovoj granici neprobojnost sadržine ove cevi, t j oslonac nalazi se sasvim blizu površini se-dišta ventila i tu se proizvodi jedno iste-zanje osovine 63 oveg ventila usled nje-
— 4
govog prolaza ali koji nema nikakvog uti-caja na pulverzaciju goriva. Međutim, što se tiče temperature goriva koje izlazi iz cevi, proizvodi se tu jedan izvanredan fe nomen, jer gorivo ima temperaturu od dO1 C. na vrhu otvora, dok međutim kad ulazi u cev ima 15° C. Ova velika razlika u temperaturi je proizvod trenja- u ostalom, zbog premalenog kretanja cevi, nikakvo trošenje (kvar) delova ventila ne može biti, jer le-ž šte goriva koje se nalazi između ove proizvodi mazanje. Važno je isto takr za pulverzaciju goriva kao i za sagorevanje da se tu ni malo ne formira koks za vreme ovog sagorevanja kako u ctvi tako i na površini ležišta.
U izvedenim oblicima a prema si. 13, 14 i 15, osovina cevi snabdevena je šupljinama četiri na broju ili kesama. Broj ovih kesa može, za velike motore da se p-veća na šest pa i više.
Prema načinu izvođenja cevi (sl. 1 i 17), osovina cevi je bez kese, ali ove (100) raz-meštene su na stranama pomenute cevi.
Pumpa za sagorevanje (si. 18 do 25) čija cev 92 vodi ka cevi za sagorevanje, sastavljena je od jednog tela iz čelika 115 čija unutrašnjost 116 (si. 23.) služi kao re-cipijenat za sagorevanje. uornji kraj ovog recipije .ta zatvoren je jednim zapušačem 117 a koji ima jednu šupljinu 118. Gorivo probija preko otvora 119 za koji je otvor vezana cev za navodnjavanje 120 (si. 19) a koja se vraća u recipijent 121. Kada se hoće da gorivo cirkulira, vazduh ušav u re-cipijenat 116, može biti evakusan prostim okretajem navrtka 122 u nazad. Vazduh pak, ostajući iznad navrtka 122 šupljine 118 slu-žiće kao zapušač za gorivo pri njegovom ulazu. Recipijenat goriva vezan je kanalom 126 jedn m prolazom koji prima osov nu 125 jednog ventila snabdeven žljeoovima uzdužnim i nosi na svom gornjem deiu ventil 124 koji je namešten prema šiljku 123 a završava se na svom donjem delu osovinom 127 koja se umeće preko jednog upravljača i drži se u položaju zatvorenom preko gibnja 128. Više ventila 124 na'azi se jedna šupljina ili jedan kanal 131 (si. 18) koji vodi u unutrašnjost klipa pumpe D^o 123 koji obrazuje sedišti ventila obrtan je na svome položaju od mufa 132 snabd ve-nog jednim ispupčenjem ih uzdom utvrđenim za klip. Šupljina koja ima zavoj šrafa na klipu 133, služi /3 uvođenje jednjg tela na zavoj da bi se mogao podići muf 132 u slučaju potrebe.
U unutrašn osti pumpe utvđena je jedna cev 135 či a ivica je prikopčana šrafom 137. U cevi 135 probija osovina 138, perforirana
u svojoj sredini i saabdevena jednim zavojem k ;ji služi za pričvršćenje jedne zavojne osovine koja nosi na svom garnjem delu jedan točak zupčasti 141; deo 140a obrazuje jedno ispupčenje na gornjem delu ovog točka.
Drugi kraj cevi 135 ima oblik jedne ručice 142 i služi kao upravljač ispusku 143 koji se okreće na uzdi 139 osovina motora 18. Is us 143 je moi tiran na delu 138a o-svovine pomoću osovine 144. Kra evi 144a osovine jesu spljošten i montirani su na upravljaču 145 na donjem delu cevi 135, sprečavajućr na taj način premeštanje ispusta 143 koji se može keretati slobodno odozdo na više i obrnuto.
Gibnjevi 146 vode prema zupčastom točku 141 kako bi ispust 143 bio uvek vezan za uzdu 139.
Zupčasti točak 141 uzupči se sa verigama 147; ove verige su držane upravi a-čem 148 za pumpu. Kada se pokrenu verige, obrtanje zavojne osovine 144 čini da varira odstojanje između ispupčenja 140a i ispu ti 143 i nazad igra između ispupčenja 147a i osovine 147 ven'ila je pojačana, smanjena ili zaustavljena.
Uzda ili kama 139 ima jednu inklinaciju od 150 koja iščezava postepeno, tako, da ova kama dostiže svoje mesto najniže na 154. Kako se osovina motora okreće u pravcu igle na časovniku. ispuska 143 je podignuta, prema položaju zavejne osovine 140 i verigama 147 tako, di podiže manje više ventil 124. Kada ova ispuska stiže do mest) 153 kome, zavojna osovina podignuta je tako da je ventil 124 otvoren. Verige 147 mogu biti pokretane rukom ili ma kakvim mehanizmom.
Vod 92 goriva ko i ide ka cevi probi a jedan muf 175 čije je zadebljanje 176 jak) priljubjeno kapom 177. Namešten u uzdužnoj perforaciji mufa 175—176 nalazi se jedan gibanj 178 koji n si jednu glavu za-klinjenu 179 koji probija slobodno u otvor cevi za ulaz 180. Osovina ventila za ulaz snabdevena je jednim žljebom 181 kroz čiju dužinu ubzi gorivo u prostor 182 da bi se posle vratilo gori.o u cev 192. Telo koje zatvara sedište ventila 183 je snabde-veno izraštajem 183a koji je utvrđen za pumpu a završiva se dole u vidu cilind ra 183b, Na delovima 183 umeće se jedan klip 187 sa jačim zadebljanjem koje se oslanja na biksni 183 a koja se biksna ponovo uvod u rukavac 196
Kako detaljno pokazuje si. 18, zadebljanje 189a je namešteno između zuba viljuške 190 i njemu sprečava lateralno pre-
- 5 —
meštanje opruga 185 u tom pravcu i spljoštenog dela 193.
Oblutak 141 je nošen ručicom 196ulvr-đenog u vidu zglavka za 197 rukavcem 111. Kama 200 osovine motora prestavlja jednu inklinaciju ili pad 201 koji je u blizini pe-njućem delu 202, tako, da oblutak 191 može brzo biti podignut za vreme okretaja osovine moto a proporcionalno kratkog te na taj način da dejstvuje snažno na tečnost pumpe P d 201 spušta se odmah u svoj najniži položaj 203 da bi ponova došao na 204 odakle se ponovo vrlo lagano penj do 202. Kretanje kame sa položaja 2 4 na položaj 202 iznosi jedva 1 mm u ovom izvedenom primeru
Unutiašn e zadebljanje 188 klipa pumpe 187 snabdeveno je dvema šuplji ama koje saobraćaju sa prostorom 185 i služe za evakuisanje vazduha kada je klip 186 pokretan na unutrašnjost; delovi donji a naročito osovina sa kamom jesu u isto vreme mazani.	x.
Pumpa funkcioniše na sledeči način.
U položaj u kame 200 (si. 22) deo 201 ove kame stiže ispod oblutka 191 i podiže brzo klip 186 kao ikHp pumpe 187. Ovo brzo kretanje,koje, zbog prestav-Ijenog načina izvođenja, iznosi samo 6mm- dozvoljava napajanje goriva više nego'što je potrebno.
Gorivo je najzad odvedeno u deo 184 pumpe.
Za vreme hoda penjanja klipa 187 njegov gornji kraj dolazi u dodir sa osovinom 180a ventila gde najzad podiže ovaj ventil 180 sa njegovog sudišta; ili bolje ovaj ventil je ponovo odbačen zbog goriva koji je u kretanju tako-da ovaj može proći preko 181 da bi stigao do cevi izlazne 92.
Zahvaljujući penjućem pokretu klipa pumpe- prolazima, koji vode od ove pumpe ili prolaze kroz cev 92 do grlića izlaznog goriva, ispražnjen je vazduh i napunjen gorivom-
Kada motor mora biti slabo opterećen ili kada je bez opterećenja, onda ima vrlo malo goriva; otvor pulverizuje između kraja klipa 187 i osovine 180a a ventil bi održavao onda ventil 180 otvoren za kratko vreme njegovog vraćanja klipa na taj način, što bi se moglo proizvesti jedno usisavanje goriva koje je u cevi a njegov ventil se naglo zatvara.
Kada je pak oblutak 191 napustio deo 203, kama klipa pumpe 197 silazi malo po malo od površine 204 ove kame i
stiže pod oblutak. Deo 204 je udaljen za 180° od dela 201. Počev od površine 204, klip pumpe penjaće se za vreme od skoro jedne polovine obrtaja dok se kama odiže ponovo do 202- Ovo malo penjanje klipa u počeku ima za cilj da postepeno menja j vraća natrag proticanje tečnosti na gornji deo klipa pumpe, tako, da dovodi ponovo gorivo nepotrebno koje izlazi iz cilindra pumpe recipijenta 116. Za vreme prvog dela hoda klipa na više, gorivo je gurnuto preko ventila 124 u recipijenat 116, jer je ventil otvoren zbog akcije kame: trajanje ovog otvora zavisi od mase goriva koje, kod svakog hoda. mora biti pulverizovano.
Ovaj otvor biće za svo vreme praznog hoda motora ili kada je slabo opterećen tako, da jedna velika količina goriva može da se ponovo vrati u recipijenat.
Gorivo, prodirući iznad gornjeg dela klipa pumpe, ponovo je odvođeno kroz prolaz 126, kroz ventil 124 i perforacije 131; ovaj ventil je otvoren trenutno delom kame 150- kada klip počinje da si'h-zi. Ova mala razlika na otvoru ventila služi za proizvođenje jednog kraktog usisvanja sitnih delova goriva kako bi prtisak goriva pao i pri tom oslobodila cev goriva. Otvor ventila 124 se obrazuje onda kada se je klip dovoljno spustio i kada je ventil 150 legao na svoje sedište. Kada je ventl 124 otvoren, onda on ostaje, što zavisi od položaja kame 139, za sve vreme kada dobija obrtanje od kame. Ako se motor mora premestiti, može se veliki ventil održavati otvoren u kom slučaju pokreće verige 147 i onda gorivo- budući usisavano za vreme periode usisavanja izvan recipijenta 116, moglo bi ponovo biti odvedeno pre no što bi stiglo do cevi.
Ventil 124 biće sledstveno tome zatvoren, ranije ili docnije što zavisi od premeštanja veriga 147 kao i prema odgovarajućem teretu. Kada ovaj ventil 124 bude zatvoren, gorivo će biti inžek-tovano u istom času kada oblutak 191 stigne visinu 201 kame-
Ova injekcija dobija prema tome oblik jedne snažne učestane impulzije a pulverizovano gorivo se pali samo sobom pri dodiru sa vazduhom komprimiranim i na taj način biva u celosti utrošeno.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.— Motor sa sagorevarjem, sa auto-
inatskim paljenjem j bez kompresora naznačen time. što kompresija vazduha u hladnom stanju od 12—15 do 30 atmosfera daje neprekidno i uniformno automatsko paljenje.
2.— Motor sa saborovanjem- sa automatskim paljenjem ; bez kompresora po pat- zaht. 1. naznačen jednom cevi za pulverzaciju sa ivicama cžljebljenim.
3-— Motor sa sagorevanjem- sa automatskim paljenjem i bez kompresora po paten. zaht. 1, 2-, naznačen jednim ventilom za injekciju pokretan tečnoš-ću i jednim ventilom zašiljenim čiji vrh. koji daje mesto prolazu gorivu, ima ivice pulverizatora \ čije sedište ima ivice užljebjene pulverizatora.
4.— Motor sa sagorevanjem, sa automatskim paljenjem i bez kompresora po pat- zaht. 1, 2 i 3 naznačen time. što
ima garniture i oslonce koji sudeluju sa akcijom igle ventila.
5.	— Motor sa sagorevanjem. sa automatskim paljenjem i bez kompresora po pat. zaht. 1. 2, 3 i 4. naznačen je jednim ventilom reguliranog na odbcj koji koči pokret pomenute igle-
6.	— Motor sa sagorevanjem, sa automatskim paljenjem j bez kompresora po pat- zaht. 1. 2, 3- 4- i 5 naznačen je kamama čiji su pravci kombinovani pomoću kočenja igle gore pomenute.
7.	— Motor sa sagorevanjem. sa automatskim paljenjem i bez kompresora po pat. zaht- 1, 2- 3, 4. 5 i 6 naznačen je jednom pumpom za napajanje goriva čiji usisavajući vod je vezan za jedan ventil sa prekomernom strujom name-štenog između ventila za pritisak pumpe i ventila za injekciju.
:■ :■ 'i 5


• - ‘ -** -
• vrr:
Acfpa fenf brof290/.

£	A d patent brof2907.





Fig./7


/1 dpđfonf bro/290f.
W tfč
\
'jSO*