KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVE NAG A
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 37 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. JUNA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5924.
Gebr. Böhler & Co. A. G. Beč.
Sistem za zidanje zgrada.
Prijava od 10. juna 1927.	Vadi od 1. maja 1928.
Traženo pravo prvenstva od 27. oktobra 1926. (Austrija).
Ovaj postupak za izradu stanova i drugih gradjevina ima kao svrhu racional no, po odredjenim normama uredjeno gradjenje, da bi se svi za to potrebni detalji u fabričko izradjenom stanju dove-li mestu gradjenja, da bi se tamo gradjevina mogla načiniti u što kračem vremenu, bez obzira na atmosferske prilike i godi-šnja doba.
Pre svega preduzeto je normiranje površinskih veličina bez obzira na materijal, tako da su pojedinačni elementi, koji sa-činjavaju zidove medjuspratne konstrukcije, podove, izradjeni na principu pojedi-načnog elementa, t. j. da ovi obrazuju ili same jedinačne veličine ili racionalne multiple ovih veličina. Neposredna posljedica ovoga je, da su i obični otvori kao vrata, prozori itd. tako isto podvrgnuti ovoj normi. Ovim normiranjem data je uzajamna zamenljivost elemenata i time velika po-kretljivost i mogučnost variacija pri gra-djenju a pri tom osigurana največa jedin-stvenost uz laku industrijsku izradu.
Ove normalne jedinice mogu se praviti ili iz Čelika, armiranog betona, gline, dr-veta i torne sličnog materijala ali prvenstveno se preuzima izrada takozvanih sa-monosečih zidova, koji dejstvuju kao pu-nozidni nosači, čijim se sklapanjem obra-zuje homogena celina koja nezavisno od svake masivne podloge može opstojati slo-bodno pokretna dakle i obrtna i izvrtna a da se ne nahudi svrsi gradjenja.
Dakle prave se noseče pojedinačne ploče od Čelika, armiranog betona itd. čiji
je specijalni profil načinjen tako, da se slaganjem tih jedinica ili više takvih stva-raju noseči zidovi koji onda daju potpu-no krutu gradjevinu. Ove pojedinačne no-1 seče ploče mogu se onda kruto povezati pomoču nosečih, tako isto normiranih re-bara, koja onda dejstvuju kao organi za pojačanje cele konstrukcije. Utvrdjivanje ovih ploča za rebra može se izvesti skroz prolazečim ili povezanim fugama. Oblik ovih ploča može biti kvadratan, pravo-ugaon ili poligonalan ,prema torne kakva je konstrukcija.
Naročiti profil ovih ploča obično je takav, da široko izbačene ivice dejstvuju kao pojačanje protiv iztezanja i pritiska tako da ove ploče postaju samo stalni nosači te kao složeni daju krutu celinu.
Dalja odlika sastoji se u torne, što pri upotrebi Čelika ili torne sličnih toploto-provodnih materijala kao gradiva za ove ploče, iste radi osiguranja protiv toplote, zvuka i eventualno granata noše izolacio-ne ploče, koje se postavljaju prema spolj-noj strani gradjevine, dok je sama noseča ploča okrenuta unutarnjoj strani zgra.de. Izmedju provodljive noseče ploče i izola-cione ploče, koja je rdjav toplonoša, na-lazi se vazdušni sloj, koji znatno pojačava izolaciono dejstvo.
Zbog ove krutosti konstrukcije moguč-no je postiči več pomenutu pokretnost zgrade i ova se, što je osobeno, direktno ili indirektno postavlja na jednu ili više pruga na kojima se može obrtati bez upo-tre.be srednjeg stuba, mašinski ili rukom.
Din 15.
Zgrada može ležati i samo na jednom srednjem stubu bez upotrebe šina. U oba slučaja zgrada leži bočno i na loptastim ležištima, da bi se opirala pritisku vetra ili kojim drugim bočnim silama i da se nebi kvarila pokretljivost zgrade.
Potrebni uvodi struje, gasa i vode na-laze se u obrtnoj osovini konstrukcije po-moču obrtnih zglobova ili prstenova čiji je položaj krajneg mesta za potrošnju ne-zavisan od dovodnih vodova i ne smeta se obratijivost konstrukcije. Tako isto je omogučena i izvrtnost zgrade i ovo se gradi kao karakterističan oblik.
Konstrukcija je pokazana na nekoliko primera izvodjenja.
Sl. 1 pokazuje primenu pojedinačne norme u skeletu gradjevine.
Sl. 2 pojedinačnu noseču ploču od Čelika.
Sl. 3 poprečni presek kroz montažu noseče ploče.
Sl. 4 prednji izgled jednog nosečeg zida.
Sl. 5 poprečni presek jednog nosečeg' zida.
Sl. 6 poprečni presek jedne obrtne kube sa srednjim stubom.
Sl. 7 poprečni presek obrtne kube bez centralnog stuba.
U sl. 1 pokazan je način zidanja po je-dinačnoj normi. Noseče ploče gume veličine obeležene su sa 1 i pokazano postav-Ijane iste kod a, tako isto postavljanje sa 2 obeležene druge veličine jedan iz 2 po-jedinačna elementa načinjeni element, pokazano je kod 6, a tako isto treča veličina sa 3 itd. Kod c i d su pokazani otvo-ri za prozore, vrata i stepenice, koje od-govaraju trečoj odnos, četvrtoj površin-skoj veličini i koje su obeležene sa 3 i 4. Tako isto su medju nosači normirani i prema veličini sa 1, 4 ili 5 obeleženi. Ova cela izgradnja je samo-noseča, t. j. ona ne iziskuje naročito postolje. Kako ova konstrukcija postaje samo-noseča pokazu-ju sledeče slike.
Sl 2 pokazuje pojedinačnu noseču ploču p na pr. od Čelika i to je za ova u vidu šolje sa povijenim ivicama r, koje slu-že kako za pojačanje tako i za utvrdjiva-nje sa susednim pločama p (pomoču za-kivaka ili zavrtaka r) takp da redjanjem ovih ploča postaje zid, koji dejstvuje kao puno-zidni nosač. Ploče p mogu se utvrditi iza nosača, koje ili idu skroz ili prelaze kroz zid sa razmaknutim fugama. U hori-žontalnom preseku, oblik ovih ploča ne mora biti kvadratan, več imati ma koji po-desan oblik.
U sl. 3 je pokazano zidanje sa takvim pojedinačnim elementima u poprečnom
preseku. Vidi se kako su ploče p' direktno povezane (kod o) ili posredno pomoču nosača z. Na ovim nosačima su postavljene i utvrdjene ma kojim načinom izolirajuče ploče (heraklit ili torne slično) i, tako da postaje zatvoreni vazdušni prostor 1, koji je cd cd velike koristi kao: toplotni izolator, jer pri zidanju ploče p leže prema unutarnjoj strani zgrade a ploče i prema spoljnoj.
Sl. 4 i 5 pokazuju takav zid u prednjem i poprečnom preseku i za organe važe iste oznake kao za one iz sl. 2 i 3. Zbcg ove osobine samo-nosečih zidova i njihovog sastava dobija se zgrada G, koja (sl. 6) se može na srednjem stubu M obr-tati na loptastbm ili valjkastom ležištu K bez primene drugih šina, ili (sl. 7) obrtati na pruzi S bez upotrebe srednjeg stuba S, pri čem je za uklanjanje bočnih sila (ve-tar itd.) predvidja još i loptasto ležište S.
Uvod gasa, C, struje T vode W, vrši se, kako se to vidi iz sl. 7, kroz obrtnu osovinu, tako da su potrošačka mesta u zgradi nezavisna od obrtanja.
Patentni zahtevi.
1.	Sistem za izgradu zgrada svake vrste, naznačen time, što se gradjevinski elementi za zidove, medjuspratne konstrukcije, podove itd. od proizvoljnog ma-terijala grade fabrički po odredjenoj normi, kao pojedinačni elementi ili višestruke celine iz istih, da bi se potom upotrebili za zidanje bez obzira na atmosferske prilike i godišnje doba, pri čem su i potrebni otvori kao prozori, vrata i torne slično podvrgnuti ovoj normi, tako da je obez-bedjena uzajamna zamena i mogučnost variacija.
2.	Sistem po zahtevu 1, naznačen time, što se zidovi zgrade grade iz normiranih nosečih ploča od proizvoljnog' ma-terijala, koje su usled ovog specijalnog profila samo-noseče i slaganjem obrazuju noseče zidove, koji dejstvuju kao puno-zidni nosači koji složeni obrazuju krutu celinu, pri čem je horizontalan presek ploča kvadratan, pravougaoni ili mnogo-ugaon.
3.	Sistem po zahtevu 1 i 2 naznačen time što su ove samonoseče ploče vezane rebrima, koje su tako isto normirana i dejstvuju kao pojačanje za čelu konstruk-ciju, pri čem se utvrdjivanje može izvršiti sa skroz prolazečim ili razmaknutim fugama (žljebovima).
4.	Sistem po zahtevu 1, 2 i 3 naznačen time što su noseče ploče od Čelika ili torne slično dobro provodnog materijala raoi obezbedjenja prot iv toplote, zvuka i gra-
fiata snabdevene izolirajućim pločama i za-tvaraju time vazdušni sloj, koji pojačava izolacija pri čem dobro provodljiva strana leži prema unutrašnjici a neprovodljiva spolja.
5.	Sistem po zahteva 1—4 naznačen time, što se cela zgrada može postaviti direktno ili indirektno na više šina na koji-ma se može pomoča loptastih ili valika-stih ležišta a bez srednjeg štaba obrtati ili izvrtati račno ili mašinski, pri čem boč-
ne sile (vetar itd.) primaja bočno postavljena loptasta ili valjkasta ležišta.
6.	Sistem po zahteva 1—5 znanačen time što cela zgrada leži na jednom jedinom štaba na kome se bez apotrebe šina može rakom ili mašinski obrtati ili izvrtati.
7.	Sistem po zahteva 5 i 6 naznačen time, što se svi avodi za gas, elektrika, voda itd vrše a obrtnoj osovini zgrade, asled čega sa potrošačka mesta nezavisna od dovoda i ne smetaja obrtanja kače.
1
Ad patent broj5924-.
Ti g. Z.
slTjl
U T u_ f
r n
Fig.r



■
.
v;;
<• “ <

:• .
1 }
■
:	.. ' v
■
< •
* ...
i - : • ;	'■ >•

. 'V'-- .
•• -v •
; ■
V - C-
■
;

"
,v'

■i •

• v :	•>..j V _ • _ > •
■



:u: