KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 22 (1).
INDUSTRISKE SVODINE
IZDAN 1 OKTOBRA 1936.
PATENTNI SPIS BR. 12615
Gesellschaft fiir Chemische Industrie In Basel, Basel, Švajcarska.
Postupak za spravljanje boja, koje sadrže kompleksno vezani metal.
Pr java od 10 septembra 1935.	Važi od 1 decembra 1935.
Traženo pravo prvenstva od 24 januara 1935 (Švajcarska).
Nađeno je da boje, koje sadrže kompleksno vezam metal mogu biti spravljane, ako se sredstvima, koja luče metal tretiraju diaco boje, koje su izvedene prema šemi R Ri ^ R
prema čemu oba R predstavljaju diacojedi-njenja, od kojih bar jedno sadrži grupe koje obrazuju lak, a R, predstavlja arilderivat koji sadrži bar dve aminogrupe, i koji je osposobljen za dva puta spajanje.
Diaco-boje gornje šeme, koje postupku služe kao ishodni produkti mogu biti dobivene, ako se dva jednak* ili drva različita diacojedinjenja, od kojih bar jedno sadrži j^dnu grupu, koja obrazuje lak, udruže sa arilenaminima, koji su osposobljeni za dva puta spajanje, kao na pr. fenilendiaminima ili naftilendiaminhna. Takvi diamini su na pr. 1.3-fenileidiamin, 1 3-fenilendiamin-4 sulfon kiselina, 1.3-diamino 4-metil bznzol 1.3naf-tilendiamin, kao i njih wi nitro, alkoksi i ha-logensupstitucioni produkti, u koliko su ovi supstitucioni produkti osposobljeni za dva puta spajanje. Podesna diaco-jedinjenja su na primer diacojedinjenja amina benzolnog i naftalinskog reda, koja u o-položaju diaco-grupe mogu sadržati kakvu hidroksilnu, kar-boksilnu, alkoksi grupu ili grupu salicilkiseline; takva diacojedinjenja su na primer diacojedinjenja aminobenzola, aminonaftalina, o-a-minofenola, o-aminonaftola, o-aminoalkoksi-benzola, o-aminoalkoksinaftalina, antranilki-selina o-aminonaftalinkarbonkiselina, amino-
saliciumkiselina kao i sulfonkiseline nitro, alkil i halogen supstitucioni produkti ovih tela.
Tretiranje diaco-boja gornje šeme, sredstvima, koja luče metal, kao na pr. sredstvima, koja luče hrom, bakar, gvožđe, alu-minium, kobalt, nikl, mangan, cink, vanadi-um ili titan, može da se izvodi otvoreno ili pod pritiskom u kiselom, neutralnom ili alkal-nom mediju sa ili bez podesnih dodataka, kao na pr. soli neorganskih ili organskih kiselina ili slobodnih organskih kiselina, u prisustvu ili odsustvu organskih sredstava za rastvaranje, kao na pr. alkohola ili piridina. Dalje može biti upotrebljeno samo jedno sredstvo, koje luči metal, ili može biti upo-trebljen i veći broj sredstava, koja luče metal, i to da jednovremeno ili jedno za drugim budu puštena da dejstvuju na diaco-boje ili na mešavine ovih diaco-boja. Tretiranje sredstvima koja luče metal, može se izvoditi tako, da postaju boje, koje na svaku grupu molekila boje, koja obrazuje lak, sadrže jedrn atom ili više no jedan atom ili manje no jedan atom metala. Ove poslednje boje mogu na primer takođe biti dobivene i time, što se kompleksna metalna jedinjenja diaco-boja gornje šeme puštaju da dejstvuju na diaco-boje, gornje šeme, koje ne sadrže metala; u datom slučaju mogu tako dobivene boje biti tretirane daljim sredstvima, koja luče metal. Tretiranje sredstvima, koja luče metal može uopšte biti sprovođeno jednovremeno sa spravljanjem boja kao i u mno-
EMn, 15.—
gim slučajevima ne samo u supstanci već i na vlaknu ili u kupatilu za bojenje.
Jedna verijanta postupka sastoji se u tome, što najpre monaco-boje R R,, koje sadrže grupe koje obrazuju lak, i koje postaju soajanjem kakvog diacojedinjenja, koje sadrži grupe, koje obrazuju lak, sa arilderi-vatima, koji sadrže bar dve aminogrupe i koji su osposobljeni za dva puta spajanje, bivaju tretirane sredstvima, koja luče metal, i što po tome drugo spajanje biva izvedeno u diaco boju. Pri tome mogu za drugo spajanje biti upotrebljena i kompleksna metalna jedi-njenja iz mešavina monoaco boja.
Ovaj izmenjeni postupak može dalje biti izvođen na taj način, što se boje koje se mogu dobiti, naročito ako je kod drugog spajanja bila upotrebljena isto tako jedna takva komponenta, koja sadrži grupe, koje obrazuju lak, tretiraju sredstvima, koja luče metal. I pri izmenjenom odnosno dalje izobraženem postupku mogu doći do upotrebe jedno ili više sredstava, koja luče metal, kao i mogu biti spravljane boje, koje na svaku grupu molekila boje, koja obražuje lak, sadrže više po jedan atom ili manje no jedan atom ili više no jedan atom metala.
Kompleksna metalna jedinjenja, koja se mogu dobiti po ovom postupku mogu biti upotrebljena za bojenje životinjskih vlakana kao na pr. vune i svile; ona su poglavito podesna za bojenje na proizvoljan način Stavljene kože, kao na pr. hromne kože ili ve-getabilno Stavljene kože, i to vrše bojenje u ravnomernim, veoma trajnim naročito mrkim bojama.
Primer 1. — 15, 4 delova 4-nitro-2-amino-1-fenola se rastvara u 40 delova vode i 20, 7 delova 30%-ne hlorovodonične kiseline; rastvor se hladi dodavanjem leda i pri 5—10° se diacotiše sa 6, 9 delova natrijum-nitrita. Diacojedinjenje se neurjliše po tome sa 40 zapreminskih delova 10, 6°/o-nog rastvora natrijumkarbonata i dodaje se rastvoru od 10, 9 delova 1.3-diaminobenzola u 100 delova vode, koji je pomešan sa 13,3 delo' va 30% ne natrijeve lužine. Meša se do iščezavanja diacoreakcije pri 5—10®, što traje približno jedan čas, k tome se dodaje daljih
13,3	del-va 30%-ne natrijeve lužine i po tone na poznat način spravljeni i rastvorom natrijumkarbonata neutralisani diacorastvor iz 23, 4 dela 4-nitro-2 amino-1 fenol-6 sulfon-kiseline Meša se pri 12—18° za vreme 12—15 časova Po ovom vremenu je spajanje završeno Sada se reakciona mešavina žagreva na 60°, dadaje se 11,5 delova 30% ne hlorovodonične kiseline, kuva se, meša se sa 24,3 Jelova ferihlorida u vidu približno 32%-nog vodenog rastvora i kuva se jedan čas uz hlađenje pri povratnom toku Po tome se
izdvaja boja pomoću 100 delova kuhinjske soli, filtrira se i suši pri umerenoj temperaturi. Dobija se maslinasto-crni prah, koji se u vodi lako rastvara, dajući zatvoreno mrku boju sa prelivanjem u zeleno i hromno Stavljenu kožu iz neutralnog kupatila boji u tamnim maslinasto-mrkim trajnim bojama.
Primer 2. — 23,4 delova 4-nitro-2-ami-no l-fenol-6-sulfon-kisfline se na poznat način diacotiše i sa razblaženim rasvorom na-trijumkarbonata se izvodi kongoneutral. Ovaj se rastvor dodaje na 5° ohlađenom rastvoru 10,9 delova 1.3-diaminobenzola u 100 delova vode. Spajanje se izvodi brzo i završeno je po približno jednočasovnorn mešanju pri 5—10°. Potpuno izlučena boja se filtrira i ispira malo hladnom vodom. Pasta iz boje se po tome rastvara u 250 delova vode i 13 3 delova 30%-ne natrijeve lužine, hladi na 10° i meša se na poznat način spravljenim i natrijumkarbonatom neutralisanim diaco rastvorom iz 14,35 delova 4-hlor-2-amino-1-fe-nola. Meša se 18—24 časova pri 12—10°, posle čega se završava obrazovanje boje i diaco-jeđmjenje izčezava. Sada se zagreva do ključanja, meša se sa mešavinom, spravljenom iz 40 zapreminskih delova 32, 4% nog vodenog ferihlorid-rastvora i 20 zapreminskih delova 25%-nog rastvora sulfata bakra i održava se za */4 časa u ključanju. Metalno je-dinjenje boje se potpuno taloži, filtrira se, ispira i pri umerenoj temperaturi se suši. Dobija se mrko crni prah, koji se u vodi malo teško rastvara dajući mrku boju sa prelivanjem u žuto, a u natrijum-karbonatu se rastvara lako dajući zatvoreno-mrku boju sa prelivanjem u crveno. Iz neutralnog kupatila se na hromno šravljenoj koži dobijaju tam-no-mrke boje sa prelivanjem u crveno.
Primer 3. — 23,4 delova 6-nitro-2-ami-nj-l fenol-4 sulfon-kiseline se na poznat način diacotiše. Neutralizovano diaco-jedinjenje se pušta da zr vreme od 1 4 časa dotiče rastvoru od 10,9 d lovi 1 3 diaminobenzola u 100 delova vode i 11,5 delova 30°/o-ne hlorovodonične kiseline pri temperaturi od 8 do 10°. Spajanje se izvodi prilično brzo i boja se potpuno taloži. Po iščezavanju diaco-jedi-njenja boja se filtrira i ispira. Pasta iz boje se po tome rastvara u 350 delova vode i
13,3	delova 30%-ne natrijeve lužine i pri 60° se meša sa fenolftalein-alkalno reagujućim vodnim rastvorom iz 8,1 delova ferihlorida, 3,75 delova vinske kiseline, 40 delova vode i 34 delova 30%-ne natrijeve lužne. Viši se zagrevanjem za vreme Od dva časa na 70—75° posle čega je boja primila sav metal. Sada se reakcioni rastvor hladi na 10° i udružuje se sa na poznat način spravljenim i natri-jum-karbonatom neutralisanim diaco-jedinje-njem iz 15,4 delova 4-nitro-2-amino-l-fenola. Posle 18 do 20 časova mešanja pri
12—18° kuva se, dodaje se 16, 2 delova feri-hloricla i kuva se jedan čas na uređaju za hl d.nije pri povratnom toku. Gvozdeno jedi-njenje diaco-tnje se pntpuno taloži iz reak-cione mešavina i po filtriranju i ispiranju se pri umerenoj temperaturi suši. Dobija se mr-ko-crni prah, koji se u vodi rastvara dajući mrku boju sa prelivanjem u ljubičasto. Iz neutralnog kupatila se hronino Stavljena ko ža boji u crnkasto-ljubičasto-mrkim bojama.
P.imer 4. — 10,9 delova 1.3-diamino-benzola se rastvara u 100 delova delova vode i hlali se pomoću leda na 0° K torne se dodaje iz 12,15 delova ferihlorida, 7,0 delova kristalizovanog sulfata nikla, 60 delova veda i 43 dela 30% -ne natrijeve lužine dobivena suspenzija metalnog hidrosida i po tome daljih 13,3 delova 30%-ne natrijeve lužine. Tako dobivenoj i na 3° ohlađenoj mešavini pušta se da dotiče na poznat način spravljena i natrijum karbonatom neutralisana mešavina diaco-rastvora iz 14,35 delova 4-hlor-4-amino-l-fenola i 23,4 delova 4-amino-
1-	fenol-6-sulfon-kiseIine. Meša se 18—20 časova pri 10—18°, posle kojeg je vremena spajanje završeno. Po torne se reakciona mešavina kuva. pri čemu obrazujuče se metalno jedinjenje boje potpuno prelazi u rastvor, i održava se jedan čas u ključanju na povratnom toku. Boja se po tome dodavanjem 150 delova kuhinjske soli i 15 delova 30%-ne hlorovodonične kiseline izdvaja, filtrira, pre-suje i pri umerenoj temperaturi suši. Dobija se mrko-crni prah, koji se u vodi lako rastvara i vegetabilno kao i hromno Stavljenu kožu boji u trajnim tamno-mrkim bojama.
Primer 5. — 37,1 delova mangano jedi-njenja boje iz diacotisane 4-hlor-2-amino-l fenol-6-sulfon-kiseline i 1.3-diamino-benzola rastvara se u 400 delova vode i 27 delova 30%-ne natrijeve lužine i hladi se na 10°. Ovome se rast oru dodaje na poznat način dobiveno i natrijumkarbonatom neutralisano diaco-jedinjenje iz 18,8 delova 4 sulfamido
2-	anTno-l-fenola i spaja se za vreme od nekoliko časova pri 10—17°. Po tome se za-ereva na 60°, dodaje s 1 11 5 delova 30%-ne hlorovodonične kiseline, kuva se i meša sa 7,6 delova O203 u vidu fluor-hrom-rastvora. Zagreva se za vreme 20 časova na povratnom toku do ključanja i po tome se izdvaja obrazovano metalno jedinjenje pomoću 100 delova kuhinj.-ke soli, filtrira se i suši pri umerenoj temperaturi. Dobija se crni prah, koji se u vodi lako rastvara dajući mrku boju sa prelivanjem u ljubičasto. Na hromno štavljenoj koži dobijaju se iz neutralnog kupatila Ijubičasto-mrke boje.
Primer 6. — 37,3 delova kobaltovog jedinjenja boje iz diacotisane 4-hlor-2 amino-Menol-6-sulfon-kiseline i 1.3-diamino-benzola rastvara se u 400 delova vode i 27 delova
30%-ne natrijeve lužine i hladi se na 10°. Ovome se rastvoru dodaje na poznat način dobiveno i natrijumkarbonatom neutralisano diacojedinjenje iz 13,7 delova 2 aminobenzol -1-karbon kiseline i spaja se za vreme od nekoliko č-sova pri 10—17o. Po tom se zagreva na 40°, dodaje se 11,5 delova hlorovodonične kisline, kuva se, meša sa 10 delova aluminijum acetata i kuva 2 časa na na povrat lom loku. Postab metalno jedinjenje se sad Izdvaja pomeću 150 delova kuhinjske soli, filtrira i pri umerenoj temperaturi suši. Dobija se mrko-:rni prah, koji se u vodi rastvara dajući ljubičastu boju sa prelivanjem u mrku. Boja boji kožu u crnkasto Ijubičasto-mrkim bojama.
Primer 7. — 37,3 delova niklovog je-dinjenja boje iz diacotisane 4-hlor-2-amino-l -fenol 6 su'f m-kiseline i 1.3-diaminobenzol rastvara se u 4 0 delova vode i 27 delova 30% -ne natri ive lužine, hladi na 10° i meša sa na pr znat nač'n spravljenim i neutralisanim di-aco-jedinjenjern iz 15,1 delova 4-acetilamino-1 aminobenzola i za vreme od nekoliko časova se spaja pri 12—15°. Po iščez vanju diaco-jedinjenja se zagreva na 50», dodaje se 11,5 delova 30%-ne hlorovodomčne kiseline i 100 delova kuhinjske soli, filtrira se izvođena boja i suši pri umertnoj temperaturi. Dobija se mrko crni prah, koji se u vodi prilično teško rastvara, a u natrijumkarbo-natu se rastvara lako dajući mrku boju sa prelivanjem u žuto. Na hromno štavljenoj koži iz neutralnog kupatila dobija se trajna mrka boja si prelivanjem u crveno.
Primer 8. — 10,9 delova 1.3diamino-benzola se rastvara u 100 delova vede i 23 dela 30%-ne hlorovodonične kiseline, hladi na 5° i meša se sa na poznat način spravljenim diaco-jedinjenjem iz 23,4 delova 6-nitro-2 amino-1 feno!-4-sulfon kiseline. Za dalja tri časa pušta se pri 8 — 12° da dotiče u kapljama rastvor iz 26 delova kristalizovanog nd'ijumacetata rastvorenog u 50 delova vode i meša se do iščezavanja diacojedinjenja. Postala monicoboja se filtrira i ispira. Po tome se pasta iz boje rastvara u 200 delova vode i 27 delova 30% ne natiijeve lužine, dodaje se na poznat način dobiveno, natrijumkarbonatom neutralisano diaco-ji dinjenje iz b,3 delova 5-omino-2-oksi-l-benzoe kiseline! spaja se za vreme 18 časova pri 12—18°. Zatim se reakciona mešavina zagreva na 60°, dodaje se 11,5 delova 30%-ne hlorovođon'čne kiseline, kuva se, meša se sa 24,3 delova ferihlorida i boja se pomoću jednočasovnog kuvanja na povratnom toku prevede u gvozdeno jedinjenje. Po tome se filtrira izlečena boja, ispira se i suši pri umerenoj temperaturi ili u vlakuumu. Dobija se mrki prah, koji se lako rastvara u razblaženom rastvoru natrijumkarbonata dajući mrku boju sa pre-
livanjem u žuto i koji kožu trajno boji u mrkim bojama.
Primer 9. — 12,3 delova l metil-2.4-diamino benzole se rastvara u 100 delova vode, hladi se na ledu na 3° i meša se sa suspenzijom metalnog hidroksida iz 12,15 delova fenhlorida, 6,25 delova kristalizovanog sulfata bakra, 60 delova vode i 43 delova 30% -ne natrijeve lužine. Po tome se dodaje daljih
13,3	delova 30%-ne natrijeve lužine i na poznat način dobivena i natrijum karbonatom neutralisana diaco mešavina iz 15,4 delova 4-nitro-2-amino-l-fenoIa i 23,4 delova 4-nitro-2-amino-l-fenol-6-sulfon-kiseline. Spaja se za vreme 24 časa pri 10—20°, po tome se kuva, održava se za vreme od jednog časa u ku-vanju i obrazovano metalno jedinjenje se obara pomoću 100 delova kuhinjske soli i 13,8 delova 30°/o-ne hlorovodonične kiseline, filtrira se i suši pri umerenoj temperaturi ili u vvkuum. Dobija se crni prah, koji se u vodi rastvara dajući crnkasto-mrku boju. Iz neutralnog kupatila se na hromno-štavljenoj koži dobijaju trajne tamno mrke boje.
Primer 10. — 40 delova boje iz diaco-lisanog 4.6-dianitro-2 amino 1 fenola i 1.3-diaminobenzol-4-sulfon-kiseline rastvara se u 200 delova vode i 13,3 delova natrijeve lužine, dodaje se 10,6 delova kalcinisanog na-trijumkarbonata i na poznat način spravljeno d aco-jedinjr nje iz 31,9 delova l-amino-8-oksi-naftalin-3.6-disulfon-kiseline. Spaja se za vreme 20 časova pri 10—18°, kuva se, meša sa 11,5 delova 30%-ne hlorovodonične kiseline i 28,1 delova kristalizovanog kobalt-sulfata i održava se V* časa u ključanju. Po tome se izdvaja obrazovano kobaltovo jedinjenje boje dodavanjem kuhinjske soli ili sužavanjem rastvora na vodeno kupatilo, filtrira se i suši pri umerenoj temperaturi. Dobija se plavo-crni prah, koji se u vodi lako rastvara dajući crvenu boju sa prelivanjem u mrku. Na hromno-štavljenoj koži se iz neutralnog kupatila dobijiiu tamno mrke boje.
Primer 11. — 10,9 delova 1.3-diamino-benzola se rastvara u 100 delova vode i pri 15° se u neutralnom mediju spaja sa 29,5 delova 6-položaju nitrisane 1 diaco-2-oksinaf-talin-4-sulfon kiseline. Posle 20 časova se dodaje 13,3 delova 30°/o ne natrijeve lužine i na poznat način spravljeno i neutralisano di-aco-jedinjenje iz 23,4 delova 6-nitro 2-ami-no-l-fenol-4-sulfon-kiseline i meša se daljih 24 časa pri 12—189. Po tome se reakciona
mešavina kuva, meša se sa rastvorom od 16,2 delova fenhlorida i 14,1 delova kristalizovanog sulfata nikla u 100 delova vode, održava se u ključanju 1 čas i boja se izdvaja pomoću 200 dalova kuhinj-ke soli. Po filtrira nju i sušenju dobija se crni prah koji se u vodi ili natrijumkarbonatu lako rastvara dajući mrku boju sa prelivanjem u ljubičasto. Na koži se dobijaju crnkasto bakarno-mtke boje.
Primer 12.— 10,9 delova 1.3-diami nobenzola se rastvara u 50 delova vrele vode, hladi se na 5°, dodaje se suspenzija me talnog hidroksida iz 10,7 delova ferihlorida i 9,3 delova kristalizovanog sulfata nikla, 60 delova vode i 43 delova 30%-ne natrijeve lužine. Po tome se dodaje daljih 13,3 delova 30% ne natrijeve lužine kao i na poznat način dobivena i natrijumkarbonatom neutralisana diaco mešavina iz 15,4 delova 4 nitro-2-amino-l fenola i 23,4 delova 4-nitro-2-a-mino-l-lenol-6-sulfon kiseline. Spaja se za vreme 10—12 časova pri 12 — 18°, po tome se z .greva do ključanja, kuva se jedan čas i izdvaja boja dodavanjem 15 delova 30%-ne hlorovodonične kiseline kao i 150 delova kuhinjske soli. Po filtriranju i sušenju dobija se crni prah, koji se u vodi lako rastvara dajući mrku boju sa prelivanjem u masiina-stu. Na koži se dobijaju tamno-mrke boje sa prelivanjem u maslinastu.
Primer 13. — 56,4 delova primarne diaco-boje sastava
4-nitro-2-amino- 1-fenol-6-sulfon-kiseline	1.3 diaminobenzol
4.6-dinitro-2-amino-1 -fenol
kuva se u 1000 delova vode i meša se sa 18 delova Cr2Oa u vidu fluorida hroma. Održava se za vreme od 24 časa u ključanju na nladniku za povratni tok, zatim se obrazovano hromno jedinjenje zasoljava dodavanjem kuhinjske soli, filtrira se i suši pri umerenoj temperaturi. Dobija se tamno-mrki prah, koji se u vodi lako rastvara dajući ljubičasto mrku boju. Iz neutralnog kupatila se dobijaju na hromno-štavljenoj koži ljubičasto mrke boje.
U sledećoj tabeli je naveden čitav niz po ovom postupku spravljenih boja, kao i boje postignute ovim bojama pri bojenju hromno-štavljene kože:
Rredni broj j	1 Diacokomponenta	2 Diacokomponenta	Komponenta spajanja	metal	boja na hrom noj koži
1	4 nitro-2-amino-1 fenol 6-sulfon-kiselina	4-nitro-2-Lmino-1 fe-nol-6-suIfon-kiselina	1.3-diami- nobenzol	Fe	crnkasto tnaslinasto mrka
2	isto	4 nitro-2-amino-1-fenol	isto	90 Fe 10 Cu	crnkasta crveno-mrka
3	isto	6-nitro 2-amino-l-fenol 4 sulfon-kiselina	isto	80 Fe 20 Cu	mrko crna sa j re-livanjem u ljubičastu
4	6-nitro 2-amino-l fe nol 4 sulfon-kiselina	4 sulfo-2-amino-1 bmzoe-kiselina	isto	Fe	mrka sa prilivanjem u žutu
5	isto	1.5 naftil-amilsulfon-kiselina	isto	Fe	crnkasto-mrka
6	4-hlor-2-amino- 1-fe-nol-6 sulfon-kiselina	4 hlor-2-amino-1-fenol	isto	Fe	crnkasto-mrka
7	6 nitro-2-amino 1-fe-nol-4-sulfon-kiselina	4-nitrc-2-amino 1-fenol	isto	Fe	tamno-mrka sa prelivanjem u ljubičastu
8	4-nitro-2 amino-l-fe-nol-6sulfon-kiselina	isto	isto	80 Fe 20 Go	crnkasta mrka
9	4-nitro-2-amino-l-fe-nol 6-sulfon-kiselina	isto	isto	80 Fe 20 Ni	crnkasta mrka
10	isto	isto	isto	80 Fe 20 Mn	mrka sa prelivanjem u žutu
11	isto	4-hlor-2-amino- 1-fe-nol-6-sulfon-kiselina	isto	Fe	mrka sa prelivanjem u žutu
12	isto	4 nitro-2-amino-1-fenol	isto	80 Fe 20 Cu	crnkasto-mrka
13	4 hlor-2-amino-l-fe-nol-6-sulfon kiselina	4-nitro-2-amino 1 fenol	1.3-diami- nobenzol	Fe	nejednako crnkasto-mrka
14	4-nitro 2-amino-1-fenol 6-sulfon-kiselina	6-nitro-2-amino-l-fe- nol-6-sulfon-kiselina	isto	Fe	mrka sa prelivanjem u sivu
Redni broj	1 Diacokomponenta	2 Diacokomponenta	Komponenta spajanja	metal	boja na hromnoj koži
15	l-nitro-2-amioo-l-fe- nol-6-sulfon-kiselina	4-hlor-2-amino- l-Pnol	1.3 diami nobenzol	Fe	tamno-mrka
16	isto	4-nitro-2-amino- 1-fenol	isto	75 Fe	isto
17	6-nitro 2 amino-1 fe nol 4 sulfon-kiselina	4 hlor-2-amino-1 fenol	1.3 diami-nobenzol-4-sulfon-kiselina	50 Cu 50 Co	Ijubičasto-mrka
18	4-ni!ro-2-aminc-1-fenol	4-nitro-2-aminc-1 fenol	isto	Fe	mrka sa prelivanjem u žutu
Primer 14. — Ostavlja se neutralisana hromna koža (teleći boks, goveđi boks šev-ro, ševret) da se u kakvom sudu kreće u
3—4 strukoj količini vode od 60^ Za vreme kretanja se kroz šuplju osovinu dodaje rastvor aco-boje, 4-nitro-2-amino-1 fenol ->1.3-diamino-benzol » 4-nitro-2-amino-l-fenol-6-sulfonkiseline, koja sadrži gvožđa i nikla. Posle 40 minuta koža je primila boju, posle čega se kao obično masti. Tako obojena koža pokazuje tamno mrku boju, koja prelazi u maslinastu, i koja je veoma trajna.
Dalje se i u postupku rada četkom može bojiti neutralno hladnim kupatilom.
Primer 15. — Dobro iz valjana, vegeta-bilno štavljena ovčija, kozja ili teleća koža se, kao što je navedeno u primeru 14, boji a:o-bojom 4 nitro 2-amino 1 fenol -* 1.3-di-aminobenzol * 4-nitro-2 amino-l-fenol-6-sul-fonkiseline, koja sadrži rastvor gvožđa i nikla. Na kraju bojenja se za polovinu težina upotrebljene količine boje dodaje mravlja kiselina, posle čega se za 10 do 15 minuta dalje boji
Po tome se vrši ispiranje. Dobija se tamno-mrka boja sa prelivanjem u maslinastu, koja je veoma trajna.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za spravljanje boja koje sadrže kompleksno vezani metal, naznačen time, što se sredstvima koja luče metal, tretiraju diaco-baje, koje su izvedene prema šemi
R ~ R, - R
pri čemu oba R predstavljaju diaco - jedinje-nja, od kojih bar jedno sadrži grupu, koja obrazuje lak, a Ri predstavlja kakav aril-de-rivat, koji sadrži bar dve amino grupe, i koji je osposobljen za dva puta spajanje.
2.	) Varijanta postupka po zahtevu 1, naznačena time, što se sredstvima, koja luče metal tretiraju najpre monoaco-boje R Rt koje sadrže grupe, koje obrazuju lak, i što se po tome sprovodi drugo spajanje sa dia-co-bojom.
3.	) Dalje izvođenje postupka naznačeno time, što se po zahtevu 2 dobivene boje tretiraju sredstvima koja luče metal.