SOKOLSKI GLASNIK
GOD- IX.	U	Ljubljani,	31.	januara	1927.	BROJ 2.
.
Uoči župskih skupština
Prvo ovogodišnje delo, izbor društvenih uprava, manje više dovršili smo. Uvereni, da se postupalo u duhu i smislu okružnice i poruke ^aveznog starešinstva, možemo kazati da je taj posao odvaljen relativno \° r°'. ^° sac* nas	tlrugi, mnogo važniji posao, a to su župske
s upštine, odnosno izbori župskih starešinstva. I ta zgoda sili nas, da
se lačamo pera, da prozborimo, odnosno napišemo koju o važnosti ovih izbora.
Nema Sokola, koji ne bi bio na čistu s time, da je malo organizas eija, koje bi u svome unutarnjem organizacijonom ustrojstvu bile tako potpune, kako je to sokolska organizacija. Ta gotovo nigđe nije zbrinuto za jedinstveno delo u tolikoj meri, kako je to u Sokolstvu, jer je u njemu svakom organu, počam od običnog društvenog funkcijonara do stare* šmstva Savcza tačno odrcden delokrug rada. U kolu tih funkcijonara s obzirom na našu unutarnju vrednost i važnost, jednu od najzamašitijih zadača imadu župski funkcijonari, jcr župa to jc veriga izmedu društava ' Saveza, a njeni funkcijonari cksckutivni organi Saveza u sprovadanju sircnja sokolske misli, svestranog vaspitavanja članstva u duševnom i te* esnom pogledu, te kontrolni organi u organizacijonom pogledu. Daklc jednom reči: župski funkcijonari po naravi naše organizacije imadu biti rača svesna svoje teške dužnosti, a dostojna našeg povercnja. I’a ipak torne nije uvek tako! Baš kod nas u tom se pogledu greši i to radi pomanjkanja razumevanja sokolskih potreba i premalog interesovanja za sokolski napredak.
/ato nije na odmet da se upozori na one zle pojave, koje se poput ervene niti povlače našom organizacijom od godinc u godinu.
•ledna od najgorih pojava jest ta, da se na našim župskim skupšti* nama u starešinstva župa biraju oni, koji su lično simpatični ili obavc* zam ovom ili onom, bez obzira na to, da li je dptičnik ne samo spo,-soban, več i voljan da vrši naloženu mu dužnost. Zato sc i dešava da ratko vreme iza skupštine ovakova starešinstva spanu u broju članova,
1 ok posve ne zahirc. Redovno se onda javljaju izgovori: nemam vremena, moram ra eliti svoj posao i t. d. To ne valja! Pravi Soko za postignuče s župnih ciljeva žrtvuje i vreme i sredstva. Svuda u životu uspeh jc to cći, što su veče žrtve, a ono, na sto smo sc obvezali, to moramo izvršiti.
Zato kod izbora u starešinstva župa treba polagati največu važnost na ovu okolnost. Neka se ne ide samo za ličnostima, jcr kod toga, trpi so* 'olska stvar. A da li jc to zdravo? Donaša li to koristi? Istiniti odgovor m°že samo glasiti: Nikako i nikada! Ne za osobe, nego za stvar! O tome ® radi u prvom redu. Sokolstvo voli da mu sc kaže, da jc ono cvet naroda. Pa zar zato, jer je naš narod rascepan u tolike partije i frakcije,
i ovaj cvet mora izglodati jednako? Ne, naprotiv! Baš zato, jer ono hoče da bude cvet naroda, treba da narodu pokaže put kojim mu je krenuti.
Uvek smo naglašavali da politika ne spada u Sokolstvo. I ne spada! No ne samo ona dnevna partijska politika, nego i ona druga, koja je jednako Opasna, a to je ono naše osobno strančarstvo. Zato na oprez, koji je tim potrebniji, jcr se radi o župama. Dobro promozgajmo kome čemo poveriti vodstvo župa. Šta nam koristi ako si n. pr. izaberemo braču, za koju znademo da su dobri Sokoli, ali da nisu nikakovi gospo* dari. Slušat čemo i opet jadikovke Saveza, a cela stvar če trpiti od ne= discipline i nemara, lli, koja nam korist od toga ako izaberemo braču koja nisu tako dobri Sokoli, da bi stalno pratili bar jedan sokolski list, a kamo li da bi znali, šta se događa u sokolskom svetu?
U tom pogledu treba postupati , odlučno. — Mi moramo imati u župama sokolsko odgojenih ljudi' Danas ih dmade lep h roj u našem So= kolstvu. Kod samog pako izbora postupajmo posve demokratski. Ne gledajmo samo na onu osobu koju hočemo birati, več pazimo, da li če ova osoba biti kadra da svojim radom koristi opštoj stvari!
Budemo li tako postupali onda čemo u velike poboljšati odnošaje izmedu Saveza i župa, kao i župa i društava. Onda čemo odkloniti sve ono, što je pogrošno, a što danas pokazuje nerazumevanje organizacijonog ustrojstva i njegovog znacenja. Ta danas kod nekih župa vis a vis Saveza vladaju nazori, kao da su si ovo dve protivne institucije, od kojih prva traži od druge samo dužnosti i obaveze. Drugdc opet vladaju ova* kove prilike između društava i župe. A to je ono pogrešilo shvatanje. Ta jedno se bez drugoga neda zamisliti, jer sve zajedno več po svojoj organizaciji sačinjava jednu nedelivu celinu. Sumnja o tome je posve isključena. Razvoj naše čitave sokćlske organizacije razvijao se odozdo spram gore, naime od društava do Saveza. Sada, kada je Savez ovde, smer se okrenuo. Danas čitavo delovanje, napredak i razvdtak dolazi odozgo, naime od Saveza do župa, a preko njih u društva. Stvaranje je bilo odozdo, a obrana stečenog i usavršavanje postoječeg dolazi odozgo!
Ali to danas baš neka brača neče nikako razumeti, več drže da im je nepravom nametnuto ovo ili ono. I u tom slučaju onda dolazi do izražaja samovolja pojedinaca, koja imade za posledicu da ruši jedinstvo organizacije. Ko od toga trpi? I opet celina, jer naša sokolska organis zacija sprovedena je tako, da se upotrebi pojedinca u korist svdju. A na koncu to je i očiti znak nediscipline kojeg imade nestati za uvek iz sokolskih redova. Najbolja prilika za iskoreniti ovo zlo pruža nam se evo sada na župskim skupštinama. Svako onaj tko znade da bi bilo čime smetao zajedničkom radu neka se sam ukloni. Smetati nema nitko pravo. No ako ovaki sami neče da uvide da su na smetnju, onda je dužnost onih drugih, večine, da oni to uvide. Ne može se kazati da ovake vodi koristoljublje, ali u nijednom slučaju ne sme, da se ispoljuje onaj drugi motiv, koji nije sokolski, a to je častoljublje.
No i u istraživanju radnika, postavljanju svakog na njegovo pravo mesto, moramo biti obazrivi. Uvek treba da se ide pravilnim putem, a ne na način koji nije sokolski. Ta ovakovim načinom ne čemo nikada postiči ono za čim idemo, naime da poboljšamo prilike. Redovno se upada u grešku da se pod udar prigovora meče baš one, koji rade. Kod ovih se onda traži dlaka u jajetu. Nitko nije nepogrešiv.
Samo radnik može pogrešiti. No ako smo Sokoli, onda greške ovakovog brata ne vešajmo o veliko zvono, več mu priskočimo u pomoč. Ta dužnost je svakoga, da drugoga popravlja, da ga svuda pomaže. Na taj če način svatko tko imađe pred očima Sokolstvo, a ne. osobu, uvideti svoje greške. Ali .i u prosudivanju ovih grešaka treba 'da budemo pravedni. Fakat jest da nismo uvek kadri da pravilno prosudujemo nečiji rad i da prozremo svrhu d nakanu koja vodi nekoga do potencirane sokolske aktivnosti. Kadkada se na ovakove rodi 1 j uborno r, a znademo da je ljubomor slepa mržnja. U tom ljubomoru često se puta i najplemenitiji cilj proglašuje sebičnošču. Koliko smo brače na taj način izgubili iz naših redova. Naprosto smo ih izgurali, a to sve zato, jer smo spram ta ko v e brače bili neiskreni ili najblaže rečeno nismo nastojali da ih po iže upoznamo. Da, u torne je naša velika pogreška, da redovno osut ujemo onu braču koju u radu	vode najplemenitiji	motivi,	a	mi	takovu
raču osudujemo, jer ih sami ne	razumemo.
U ovo svo se zamislimo. Neka ovi redči ne budu mrtva slova na papiru. Budimo si svesni toga da je Sokolstvo poput ljudskog tela u koga trup oseča ako je pojedino udo bolesno. Zato treba ločiti. Najbolj! su pako Iekovi: bratstvo, spoznaja, samozataja i disciplina.
Oradi ne ruši, pomaži ne odmaži, leči ne zanemaruj, pa čemo se rešiti svili bolesti koje tište naše	telo.
Dakle razlikujmo dobro. Jedno su Sokoli	radnici	koji	nehotiec	greše
po siom radu. a drugo su Sokoli, koji samo kritiziraju, a ne rade.
ve prve treba štediti, jer ih trebamo u interesu opčenitosti, a one c ruge treba odgojiti, da budu kadri po svom radu dostiči one prve.
D tom pogledu neka nam budu užorom reči našeg Saveznog sta« roste brata Ciangla. Evo što on sudi o sokolskim radnicima, kada reče: »Nikoga ne smemo uklanjati na stranu, jer svatko imade da zauzme svoje mesto koje ga pripada po osobnim vrlinama. Takav imade da 'spunja mesto, vreme i dužnost koje mu je odredeno, a kao takav po« trebim ic za celinu, on je nenadomestiv. IJ našim redovima ne pitamo za Po ožaj, ime i čast, več brat stoji uz brata, sestra uz sestru, kojima je ■ O olstvo i narodnost isto poimanje, razvoj i napredak duševnih i telesnih S1 a ista dužnost! Nastojanja pojedinaca, da dosegnu onoga, koji stoji po tjihovom mnenju u krepostima više od njega, daju njegovom radu pečat onog egoizma, koji je dopustiv, jer je baziran na zakonima duševnosti.«
Evo, ovo smo smatrali važnim, da dozovemo u pamet brači, koja ce odlučivati na predstoječim župskim skupštinama.
Ponajpre poznavanje organizacije, a onda pravedno rasudivanjc o benostima. Ovo dvoje smo dužni baš kao Sokoli. Ta na koncu švi smo Jedno, svi smo članovi jednoga naroda. Sta jc dobra za Sokolstvo jednako Je vredno, da li je izraslo na mome ili tvorne polju. Jedno i drugo od* i-cdeno je istomc eilju. Cilj nam je pako da ojačamo naše Sokolstvo, a u prvom redu našu vrhovnu instituciju Savez. Ne u župi, več u Savezu Počiva celokupnost. Župa je tek jedan deo ove celine, pa se zato ona
110	takova imade podrediti toj celini i upravljati i raditi prama uputama vrhovnog vodstva. Da pako taj rad bude sprovadan omiko kako to traži nteres celine i probit paše ideje, to vodstvo župa imade počivati na 'čnostima, koje če hteti i umeti!	Ante	Brozdvić.
—— IZ STAREŠINSTVA JSS
Sokolstvo i politika.
Povodom oblasnih izbora, koji su se u celoj državi obdržavali 23. januara, izdalo je starešinstvo JSS proglas u kojem je doslovno spos menulo: »U sadanjoj izbornoj borbi ponovno se dešavaju slučajevi, da se unaša Sokolstvo u politiku i ako smo već opetovano puta ozbiljno i bratski upozorili celokupnu našu javnost i celokupno naše članstvo, da tako ne rade, jer ovakovi nepromišljeni postupei nanašaju štetu na sve strane.
Zato smo prisiljeni da i danas upozorimo na svoju izjavu od 25. maja 1926., koju je tada donela naša dnevna štampa i koja bazira na zaključ* cima II. sokolskog sabora u Zagrebu dne 18. avgusta 1924. (»Organizacija« str. 6—8), na zaključku odborske sednice JSS od 7. septembra 1925. u Zagrebu i konačno temelji se na rečima zavore, koju mora svaki član i svaka članica položiti dne 1. decembra u godmi.
Ovi zaključci, koji su sasma sli vati ji v^) bez izuzetka strogo obave* zatni za celokupno članstvo, tako su jasni, da isključuju svaku zloporabu Sokolstva u stranačko^političke svrhe.
Tko se ogreši o ove zaključke, neka nosi posledice, koje odreduju pravila i odredbe naše organizacije.«
Isti proglas važi za sve slične prilike u budučnosti.
„	Starešinstvo JSS.
XLI. sednica starešinstva JSS 10. januara 1927
Prisutni: starosta Gangl, Franke, Fux, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Kandare, Ludvik, Murnik, Poženel, Svajgar, Zelenko. Ispričani : Čobal, Košir, Marolt, Turk. — Brat starosta seča se nasilne smrti preminulog brata Valentina Žica, člana splitskog sokolskog društva i smrti brata Slavka Fini ca u Virovitioi. U počast njihovog spomcna prisutni se dižu sa sedala i kliču: »Slava!« Društvima imadu se odaslati sažalnice. — Brat starešina izveštava potanko i pohvalno o glavnoj skupštini sokolskog društva u Jcsenicama, kojoj je osobno jirisustvovao. Prisustvovalo je 163 članova i članica. Izveštaj se prima odobrenjem do znanja. — Brat starosta moli sve referente da započnu	s izradivanjem	izveštaja za	glavnu
skupštinu Saveza. Svi izveštaji imadu	se predati	starešinstvu do	1. fe»
bruara o. g. — Gorenjska sokolska župa javlja da če svoju godišnju skupštinu obdržavati 2. februara o. g. Starešinstvo Saveza zastupati če brat dr. Fux. — Stvara se zaključak da po moguenosti imadu delegati saveznog starešinstva sudelovati svima župskim skupštinama. — Brat dr. Košir pita da li če se njegovi članci »Anatomija i fiziologija čoveka« odštampati u posebnoj knjiži. Starešinstvo zaključuje da se imade štampati, a gospodarski odsek Saveza imade pribaviti ponudu i odrediti nakladu. — Načelnik br. dr. Murnik izveštava o	pripravama	za	zagrebački	župski
prednjački tečaj za članice. Tečaj če sc	obdržavati	od	13. do 27. februara
uz podporu saveznog T. O. Izveštaj sc odobrenjem uzima do znanja. — Konačno izveštava brat starosta, da je bila hitna potreba odgovoriti na notice raznih ljubljanskih listova, u kojima se govorilo o nepodpisivanju Spomenice Akademije znanosti i t. d. 'Odnošaj izmedu Narodne Galerije
i ljubljanskog Sokola javno je objašnjen, šta je čitano u novinama, pa moli za naknadno odobrenje. Prima se. — Interno.
XLII. sednica starešinstva JSS 17. januarja 1927
Prisutni: starosta Gangl, Franke, Fux, Kajzelj, Kandare, Košir, Ludvik, Marolt, Murnik, Poženel, Kačič, Švajgar. Ispričani: Čobal, Jeras, Turk, Zelenko. — Pre prelaza na dnevni reci starosta se seča pos kojne brače dra. Otokara R y b a r a i starešine požeškog Sokola M r a v k a. Seča se i velikog učenjaka br. dra. Jovana C v i j i č a, predsednika srpske akademije nauka u Beogradu. U počast spomena svi prisutni ustaju i pri« družuju se pokliku staroste: »Slava im!« — Porodici dra. Ribara brzos javno jc izražena sučut, a sokolsko j župi u Beogradu određeno, da eogradsko Sokolstvo imadc sudelovati kod pogreba i da se na odar u ime Saveza položi venac. Savez če zastupati brat Paunkovič. — Društvu u ožegi brzojavno je izražena sučut, a bratu tamošnjem podstarešini oc ledeno, da koti pogreba zastupa Savez. — Srpskoj akademiji nauka u eogradu izrazit če se sučut pismeno. — Starosta mostarske župe brat e o Milič šalje starešinstvu Saveza pozdrave sa svog inspekcijonog pus tovanja po župi. Brat starešina u ime sviju zahvaljuje se na pažnji, a još više na pravom poimanju funkcije župskog starešine. — Tajnik brat г. I ux izveštava, da je brat Baždarič, vodja sokolske župe u Chicagu poslao pozdrave i novogodišnju čestitku američkih Sokola saveznom sta* rešinstvu. Na čcstitci izreči če sc zahvala, a kako župa imadc svoj ovo* godi.šnji slet, to če se brata Baždariča zamoliti za potanje uputc o sletu, jer čc Savez na ovom sletu biti zastupan. — Brat Marolt predlaže da sc iz fonda za nezgode isplati sokolskom društvu Kreka Din 420 za na* raštajku Kovačevičevu i ljubljanskom Sokolu Din 340 za naraštajku Koci« jančičevu. Predsednik statističkog odseka br. Švajgar izveštava, da su statističke tiskanice za g. 1927. odaslane na sve župe. Velike statističke t>skanice imadu društva poslati župama najkasnije do 21. januara, a župe avezu do 1. aprila o. g. Statistika za g. 1925. dovršena je i sada se 'zraduje odgovarajuča tabela za dobu od g. 1920. — Interno.
*
Sokolski dan za 1926. god. Dosadanji doprinosi za Sokolski dan za god. 1926. jesu sledeči: 1. Sok. župa Banjaluka: Sok. društva Banjaluka in 667, Drvar Din 731, Dvor Din 100, Hrv. Kostajnica Din 110.75, Prijedor Din 1923. — 2. Sok. župa Beograd: Sokolska društva Arandclovac Din 162.50, Beograd Matica i Beograd I zajedno Din 5000, Pančevo Din 219, Srem. Mitroviča Din 431, Sabac Din 128.50, Vrdnik Din 310, Zemun Din 500, Kovin Din 119.50. — 3. Sok. župa Bjelovar: Sok. društva Bjelovar Din 440.25, Hercegovac Din 200, Križevci Din 244, Virovitica Din 241. — 4. Sok. župa Celje: Sok. društva Celje Din 1000, Dol pri Hrastniku Din 50, Hrastnik Din 127, Laško Din 271.76, Radeče Din 147, Rogaška Slatina Din 331, Šmarje pri Jelšah Din 120, Sv. Pavel Din 300, Vojnik Din 50, Zagorje Din 468, Žalec Din 370. — 5. Sok. župa Kragu; Jevac: Sok. društva Čačak Din 400, Čuprija Din 700, Jagodina Din 528.05, ^ragujevac Din 1070. — 6. Sok. župa Kranj: Sok. društva Boh. Bistrica Din 142.25, Bled Din 256, Gorenja vas Din 52, Jesenice Din 913, Kranj Din 372.50, Radovljica Din 295.80, Železniki Din 77, Žiri Din 70.
7.	Sok. župa Ljubljana: Sok. društva Borovnica Din 83,50, Dol. Logatec Din 170, Gor. Logatcc Din 312.50, Domžale Din 104, Ježica Din 60, Kočevje Din 154.10, Litija*Šmartno Din 232, Ljubljana Matica, Ljubljana I i Ljubljana II zajedno Din 2494, Loška dolina Din 119.50, Mengeš Din 86.50, Moravče Din 20, Moste Din 183, Planina Din 35.50, Polje Din 332.50, Preserje Din 50, Sodražica Din 300, šiška Din 160, Stepanja vas Din 206.41, UnecsRakek Din 94, Vel. Lašče Din 53.35, Vič Din 100, Višnja gora Din 38.75, Vrhnika Din 180. —> 8. Sok. župa Maribor: Sok. društva Dol. Lendava Din 156.50, Guštanj Din 121, Jarenina Din 93, Konjice Din 298, Križevci Din 30, Ljutomer Din 298, Marenberk Din 270, Maribor Din 487.30, Mežica Din 300, Murska Sobota Din 200, Muta= Vuzenica Din 166, Prevalje Din 300, Ptuj Din 512.25, Radgona Din 173.65, Slovenjgradec Din 324, Središče Din 84, Studenci Din 105, Varaždin Din 235, Beltinci Din 80. — 9. Sok. župa Mostar: Sok. društva Avtovac Din 60, Blato Din 117.50, Čapljina Din 250, Dubrovnik Din 539.25, Hcreeg« novi Din 102.50, Gjenovič Din 152.50, Konjic Din 63, Korčula Din 281, Kotor Din 315, Mostar Din 774.75, Nevesinje Din 110, Opuzen Din 255.50, Potomje Din 115, Stolac Din 72.25, Trebinje Din 91, TivatsLastva Din 135. — 10. Sok. župa Niš: Još ništa. — 11. Sok. župa Novi Sad: Sok. društva Irig Din 163, Kisae Din 209.50, Mol Din 1018, Novi Sad Din 364.50, Petrovae Din 274, Pivnice Din 351, Senta Din 400, Stara Palanka Din 255, Stari Futog Din 297.50, Stari Vrbas Din 200, Subotica Din 735.50, Titel Din 150, Stara Kanjiža Din 530. — 12. Sok. župa Novo mesto: Sok. društva Črnomelj Din 200, Karlovac Din 851.60, Metlika Din 389, Mo= kronog Din 120, Semič Din 134.50, Toplice Din 112, Trebnje Din 200, Vinica Din 50. — 13. Sok. župa Osijek: Sok. društva Brod na Savi Din 1168, Dalj Din 162, Osijek Din 610, Požega Din 452.50, Valpovo Din 159.50, Vinkovei Din 134, Vukovar Din 44)5, Darda Din 100. — 14. Sok. župa RijekaiSušak: Sok. društva Aleksandrovo Din 82.75, Bakar Din 42.50, CerniksČavle Din 112.50, Gospič Din 282, Kastav Din 34)3.68, Krk Din 150, Nova Baška Din 199.50, Otočac Din 261.75, Rab Din 210, Selce Din 134. — 15. Sok. župa Sarajevo: Sok. društva Kakanj 495.50, Sjetlina Din 517.50, Visoko Din 200, Zenica Din 150.	16. Sok. župa Skoplje:
Sok. društva Đcvđelija Din 50, Kočane Din 200, Novi Pazar Din 327, Strumica Din 150. — 17. Sok. župa Split: Sok. društva Kaštel Gomilica Din 150, Makarska Din 982.50, Omiš Din 320, Postira Din 70, Split Din 624, Supetar Din 174, Trogir Din 250. — 18. Sok. župa Šibenik: Sok. društva Betina Din 85, Knin Din 110, Murter Din 60, Nin Din 115.75, Novi grad Din 100, Preko Din 100, Stankovci Din 43, Šibenik Din 1233.25, Tijesno Din 125, Siverič Din 449.50, — 19. Sole. župa Tuzla: Sok. društva Brčko Din 200, Derventa Din 115, Kreka Din 890.25, Lukavac Din 419, Tuzla Din 316, Zvornik Din 508. — 20. Sok. župa Užice: Sok. društva Užice Din 350, Višegrad Din 205. — 21. Sok. župa Vel. Bečkerek: Sok. društvo Vel. Kikinda Din 480. — 22. Sok. župa Zagreb: Sok. društva Brežice Din 204.20, Krško Din 200, Kutina Din 200, Pakrae Din 197, Zagreb 1 Din 504.50. — 23. Sok. župa Za ječar: Još ništa. — Pretežna večina ovili društava nije poslala izveštaja o priredbi i obračuna sa prilozima. Do danas smo primili doprinose od 179 društava. Gde su ostala društva?!
*
SOKOLSKA ŠTAMPA
Spomenica I. Jugoslovenskog Svesokolskog Sleta u Ljubljani god. 1922. Pod uredništvom saveznog staroste brata E. Gangla završeno je najveće i najlepše delo naše sokolske literature: Spomenica I. Jugoslo« venskog Svesokolskog Sleta u Ljubljani god. 1922. Ovo sokolsko delo jest nešta jedinstvenog ne samo u našoj užoj sokolskoj literaturi, nego opčenito u nizu izdanja naše lepe knjige, jer se ono odlikuje kako svojom sadržinom, tako i svojom opremom. Samo delo služi na čast ne samo našem Sokolstvu, več i našoj grafiokoj umetnosti, pa hvaleč jedno, ne možemo a da ne pohvalimo drugo, ljubljansku Učiteljsku tiskaru, koja je ovo delo tako lepo doterala i dovršila. Nema svrhe govoriti o sadržini same knjige, ta ona je izražena u samom naslovu.
o	naglasiti moramo da se odlikuje pravim sokolskim štivom, koje n.un pruža prilike da sc upoznamo sa onim divskim radom, velikom energijom i sokolskom požrtvovnošču, koja je bila uložena u naš 1. Jus goslovenski Svesokolski Slet. Sama spomenica imade jedanaest svezaka, a ukrašena je sa stotinama slika, što sletskih snimaka, originalnih erteža, 'oloriranih priloga itd. Več samim time ona je dragocen deo naše isto« nje, kojeg svaki ispravni Soko mora poznavati, a upoznat če ga samo iz ove spomenice. No još i više, ova je spomenica najlepši ukras koji treba da se nade na stolu svake patriotske kuče, jer je u njoj u reči i slici izražena prva največa manifestacija našeg narodnog i državnog jedinstva. Zato je ona i dragocen prilog naše opče nacijonalne istorije, prilog iz kojeg če generacije koje dolaze iza nas učiti se kako treba iaditi za narod i kako je jedinstveni naxod u zagrljaju sa ostalom slaven* skom bračom pred licem svog vladalačkog doma veličao istorijsko delo ujedinjenja. Eto to su odlike spomenice. Pa zar da ju još posebice pres poručamo? Ne! Ona se preporuča sama sobom, šta više kao da od sebe sama imperativno traži da ude u naše sokolske i patriotske domove,
■l da ne spominjemo naša sokolska društva i župe, od kojih ne smije iti niti jedne jedinice, a da ne bi bila posednikom spomenice. To tr;iži sokolski ponos, naša svest i dužnost!	—ab.
IZ ŽUPA
Г
VALENTIN ŽIC
Pao je jedan i to jedan od najboljih.
Jugoslovensko Sokolstvo i opet je izgubilo jednog brata, jugoslo« venski težak prijatelja, jugoslovenska ideja hrabrog borca.
Valentin Žic, divan Soko, sjajan organizator, neumorni radnik, «zbiljan i strogi patriota na ružan način je izgubio svoj mladi i junački život. Dok su	drugi pili, veselili	sc i slavili	Novu	Godinu, Valentin je
Pošao u selo	Kaštela kod Splita	da održi	jednom seljačkom društvu
Predavanje uz	film. No došao je	u žao čas. Iako	su ga opominjali da
se čuva, da u	Kaštelama vrebaju	na njegov	život,	on je bio neustrašiv.
'alentin Žic, pravi junak, koji je za vreme svetskog rata u maloj običnoj
ribarskoj ladici sa Visa preplovio Jadran i pobegao u Italiju, gđe je odao austrijske planove, mislio je da nema toga čoveka na svetu, koji je kadar bosti nožem u leda. A prsa o prsa nije se bojao nikoga. Ali da, našao se jedan jadnik, koji je baš iza ugla jedne kuee navalio i strelovitom brzinom rinuo bratu Valentinu pod rebra veliki nož. On je pao. Preneli su ga u Split u bolnicu, ali pomoč bijaše uzaludna, ledena smrt pružala je svoje koščate ruke za tako dragocenim životom. I sam osečajuč da dolazi osudni čas, kod potpune svesti izdišuč govorio je: ... Ja sam ispunio svoju dužnost... učinio sam sve što sam mogao ... nemojte zapustiti sela... ne zaboravite Istre... Sve za veliku Jugo= slavi ju!
I izdahnuo je!
Mišlju na neoslobodenu braču, oduševljenjem za domovdnu, napustio je ovaj svet!
Eto tako je umro jedan naš redki brat, Soko dušom i telom.
Pokojni brat Valentin Žic bio je članom splitskog sokolskog društva, pa kao takav razvijao je osobiti rad na prosvetnom polju i marno sudes lovao u radu splitske župe. Opčenito bio je obljubljen i poštovan od sviju, pa je to dokazala najbolje njegova smrt, koja je ucvilila ne samo nas Sokole, več obavila tugom celokupno splitsko građanstvo. Videlo se to na sprovodu, koji se pretvorio u spontanu žalobnu manifestaciju čitavog Splita. Uz sva društva, korporacije, našlo se na pogrebu i sokol« sko društvo. Kad je iz roddteljskog doma iznesen kovčeg obavijen u jugoslovensku trobojnicu, prosuzilo je svako oko, jer je osečalo onu veliku bol, koja se radala u njima nad pomišlju, da je u tom kovčegu položen divan i hrabar Soko, sada polomljenih krila. Nakon prvog opros štajnog govora gradom je krenula duga nepregledna žalobna povorka u kojoj je stupao sokolski naraštaj sa florom na rukama, Sokoli i Sokolice, dok je sokolska fanfara svirala žalobne koračnice. U povorci nošen je od Sokolica čitav niz venaea, a onda su sledili u erno zaviti sokolski barjaci, pred kojima je svirala sokolska glazba iz Dolnjeg Kaštela. Sam pako les nosili su kroz čitav grad, do groblja brača Sokoli, četnici i Orjunaši. Za lesom pako kraj ostalih stupalo je duboko potreseno celo« kupno starešinstvo splitske sokolske župe. Kod katedrale unesen je les u	crkvu u kojoj	je sokolski	pevački zbor odpevao himnu pobede	nad
smrču: »Pokoj mu večni!«
Prve senc nočne tame počele se več povlačiti Sustepanom, kada je žalobna povorka stigla do groba. Tu je u ime Jugoslovenskog Sokol* stva progovorio brat dr. Lavš, koji je u svome govoru ocrtao dubinu tuge Sokola nad nedomestivini gubitkom što smo ga pretrpili preranom smrču Sokolasmučenika brata Valentina. Podcrtao je jak karakter brata Žica, koji je bio čovek kristalnog značaja, svestan velikih sokolskih ideja, koje počivaju na sokolskom geslu: »Ni koristi, ni slave!« Dok su drugi plandovali, on je radio i realizirao svoje i naše ideale. Bio je čisti i	nekompromisni	Jugosloven	i to ne od jučer, več dz	doba od	pre
svetskog rata. I zato je jasno, da je za ideju Jugoslovenstva morao polo* žiti svoj mladi život. Brat dr. Lavš završio je doslovno: »Snivaj mirno u	svom grobu naš Valentine.	Na utehu neka Ti bude, da	čemo poči	mi,
koji ostajemo iza	Tebe, preko svega napred do konačne	i potpune	po«
bede, a do tada primi naš poslednji bratski i iskreni sokolski: Zdravo!«
Sokoli, Sokolice i ono silno mnoštvo jcdnoglasno su popratili ovaj govor sa trokratnim »Zdravo!« i tako se oprostila od svog Valentina. Barjaci se poklonili do crne zemlje. Ozbiljne, nepomične silhuete sokol* skih četa gubile se u tamnoj noči, a kroz mrak u večernji vazduh prodirali su akordi sokolskog zbora, koji je tugaljivo odmevao:
»Pokoj mu večni daruj Gospode, i svetlost yečna svetila Njemu.«
Pesma se sve tužnija, bolnija, spuštala do obale morske, da se onda raspline tarno daleko nad pučinom Jadrana, koji kao da šumom valovja svoga odgovara: »Slava Ti junače! Slava Ti Sokole!« Tuna.
VIKTOR MRAVAK
13. januara preminuo je u Slavonskoj Požegi brat Viktor Mravak, koji je bio osnivačem ovoga društva, njegovim prvim barjaktarom i 18=godišnji starosta. Pokojni brat bio je skroman radnik, ali zato tim agilniji, pa je stoga razumljivo da je njegova smrt razžalostila ne samo sokolsku porodicu, več i čitavo gradanstvo. Najbolje je to dokazao njegov sprovod 15. januara. Toga dana se u sokolani skupilo celokupno članstvo, naraštaj i deca več u 2 sata posle podne, da održi komemoraciju u počast zaslužnog starešine. Komemorativni govor održao je brat Franjo Bauer direktor gimnazije i predsednik prosvetnog odbora društva. Njegov t.opli govor izazvao je dubok utisak. Osim Sokola iz Požege prisustvovali su sokolski delegati iz Osijeka i Djakova, koji su stigli na pogreb sa vencima, a pored njih gotovo svi oficiri požeškog gar* nizona. Iza komemoracije krenuli su Sokoli u dugoj povorci na čelu sa zastavama d fanfarom te brojnim vencima pred kapelicu Sv. Filipa i Jakoba, gde je pokojnik bio položen na odar uz sokolsku počasnu stražu. Sama pogrebna povorka krenula se u 3 sata nakon crkvenog obreda popračenog sa pesmom »Naroda slavnog«, koju je otpevalo Hrvatsko pjev. društvo »Vijenac«. Les su izneli iz crkve u kola Sokoli i oficiri. U dugoj povorci koja se kretala požeškim ulicama bila su zastupljena gotovo sva društva i veliki broj gradana, što najbolje pokazuje, koliki je ugled i poštovanje čestiti pokojnik uživao, Nad grobom se izmedu sokolskih barjaka u ime Jugoslavcnskog Sokolstva od pokojnika opro* stio br. dr. Branko Mrvoš, zamenik starešine, istaknuvši snažnim rečima velike zasluge pokojnika i njegov značaj za Sokolstvo, a zatim je »Vije* nac« otpevao nadgrobnicu »Oj zbogom«. Sokolstvo u pokojniku gubi jednog od najuzornijih i najstarijih Sokola. Neka mu je večna uspo* mena medu Sokolima!
»
GLAVNE SKUPŠTINE
Sokolska župa Celje 20. februara u Celju; sokolska župa Novo mesto 20. februara u Novom mestu; sokolska župa Osijek 20. februara u Vuko* varu; sokolska župa Šibenik 20. februara u Šibeniku; sokolska župa Tuzla 27. februara u Brčkom.
IZ LJUBLJANSKE ŽUPE
Godišnja skupština Ijubljunskog Sokola (matica). U nedelju 9. janu* ara u dvorani Narodnog Doma obdržavala se glavna skupština matičnog
sokolskog društva, ljubljanskog Sokola. Skupštinu je vodio društveni sta« rosta brat Kajzelj, koji je pozdravio sve prisutnc, a u prvom redu žup« skog starešinu brata Krejčija. Setio sc desetoricc preminulih članova i članica, a onda je ocrtao rad ljubljanskog Sokola prošlc godine i velike njegove uspehe, naglasio naročito uspeh na praškom sletu, gđe je odio naraštaja tog društva kod natecanja polučio drugo mesto. Seme, koje je zasadio brat Murnik palo je na plodno tlo i urodilo dobrim plodom. Za međunarodnu utakmicu u Lyonu ljubljanski Soko od osam vežbača postavio je petorieu, od kojih je brat Šumi izvojevao častan naziv svjct« skog prvaka. To je najbolji dokaz da sc u ljubljanskom Sokolu sistematski radi. Dalje je starešina naglasio da treba što više proširiti sokolsku štampu, a onda je sve, s obzirom na pokrajinski slet u Ljubljani, pozvao na ozbiljan i ustrajan rad. Nato je župski starosta pozdravio sve pri« sutne uz zelju da društvo i u budučc ostane takovo i da sretno dovrši borbu za svoj vlastiti krov. Načelnik brat Vidmar dao je izveštaj o prednjačkom zboru, koji broji 19 članova. Naveo je čitav rad i sve društvene nastupe. Jednako je i načelnica dala povoljan izveštaj. Iz izveštaja prosvetnog odbora opet se vidi, da je on bio agilan. Priredio je tri vrlo uspele spomenvečerc: O petgodišnjici smrti prvog savcznog starešine dra. Oražena, pa Prešernovo i Strosmajerovo veče, dok je naj« jača bila priredba ciklus predavanja dra. Murnika o sokolskoj ideji. Još su sledili izveštaji tajnika, blagajnika i gospodara, a onda se prešlo na izbore.
IZ BANATSKE ŽUPE — VELIKI BEČKEREK
Soko u Vršcu. Prosvetni rad u novembru i decembru. U ova dva zimska meseca nastavili smo svoj uobičajeni rad na prosvečivanju naroda u Vršcu i okolini. Dne 14. novembra održavali smo javno selo sa s vi« ranjem, vežbanjem, predavanjem »Pobcda Sokolstva u Lyonu« brata Bog« dana Spernjaka i pozorišnim komadom »Smeteni starci«. — Dne 27. no« vembra priredili smo javnu zabavu sa koncertom, vežbanjem, preda« vanjem brata Milivoja Cosiča o Petru«Petroviču Njegušu i šalom »Nemam vremena«. Brat načelnik izveo je vrlo uspelu hipnozu i sugestiju. — Dne 5. decembra napravili smo izlet u selo Uljmu, gde smo priredili zabavu sa pozorišnim komadom »Laža i paralaža«, a brat Tadič održao je pre« davanje »Sokolski utisci iz Čehoslovačke«. Na dan rođenja Nj. V. Kralja priredili smo vrlo uspelu akademiju u Jaši Tomiču (Modoš) pod vod« stvom brata načelnika Vaclava Martinčka i sestre načelnice Nevene Bogdanovičeve. Tom je prilikom održao brat Ante Tadič oduševljcni patriotski govor o Sokolstvu i značenju današnjeg dana. — Dne 22. de« cembra priredili smo pozorište i predavanje za vojsku. Odigrali smo im »Lažu i paralažu«, a brat Tadič im je govorio o »Značenju prisustvo« vanja vojske na praškom sletu«. — Dne 26. decembra priredili smo javno selo na kojemu je brat dr. Ilija Nikolajevič održao predavanje »Štetni narodni običaji«, naraštajei i deca su vcžbala, a brat Vasa Milo« ševič izveo je duhoviti monolog »Sprcma se na bal«. Pri svima ovim priredbama sudelovala je Vojna Muzička Škola sa svojim orkestrom. Redovito posle svake priredbe bila je priredena igranka i šaljiva pošta. Zdravo!	T.
IZ ŽUPE PETRA MRKONJIĆA — BANJA LUKA
Sokolsko društvo u Prijedoru održalo je svoju godišnju zabavu
8.	januara o. g. Program zabave popunjen je biranim tačkama, koje su izvedene na opšte zadovoljstvo publike i prisutnih župskih delegata. Naročito su se istakla muška deca, žen. naraštaj i ženska deca, ali ni ostala odrasla brača i sestre nisu zaostajala za svojim mladim. Osobiti uspeh požnjeo je žen. naraštaj vežbom osvetlenim čunjevima što je publika nagradila dugotrajnim pleskom i klicanjem. — Ovom priredbom je sokolsko društvo u Prijedoru ponovno pokazalo svoju veliku tehničku spremu i rad na fizičkom i moralnom vaspitanju prijedorske omladine. Ustraje li i dalje ovako, mi smo uvereni da će pod vodstvom svoga vrsnoga i vrednoga načelnika brata Miletiča, postiči još lepše rezultate.
P.
IZ ŽUPE ALEKSE ŠANTIĆA — MOSTAR
Razvide barjaka sokolskog društva na Korčuli. Nj. Vel. Kralj A le* ksandar odlučio se da sokolskom društvu na Korčuli pokloni barjak. Društvo ponosno ovom pažnjom i.obradovario kraljevskim darom odlu« čilo je na jednoj od svojih poslednjih sednica, da če ovaj barjak razviti najsvečanijim načinom uz sudelovanje mornarice i vojske i to dana 14. avgusta o. g., kada če se na Korčuli ujedno obdržavati i III. okružni slet korčulanskog okruga sokolske župe Alekse Šantiča.
IZ ŽUPE DUŠANA SILNOG — BEOGRAD
Sprovod brata dra. O. Rybafa. Na dan 15. januara beogradsko Sokol* stvo iskazalo je doličnu poštu pokojriom bratu i narodnom borcu dru. O. Rybaru. Uz ostale* predstavnike nacijonalnih i kulturnih udruženja te predstavnike vojnih i civilnih vlasti, Sokoli se okupiše pred odrom brata, gde sc u ime JSS oprostio dirljivim govorom podstarešina Saveza br. Gjuro Paunkovič. Govornik je u svome govoru naročito .podvukao, da je pokojnik pre i posle rata bio poznat kao agilan. radnik na sokolskoj ideji. Osim toga položen je i venae sa trakama u državnim bojama u ime JSS.
Vežbe za naraštajski slet beogradske župe. TO beogradskc sokolske župe izdao je u posebnoj knjižici obavezne zajedničke vežbe za slet naraštaja beogradske župe. I to: za muški naraštaj — propisne vežbe; za ženski naraštaj -— vežbe čunjevima; za mušku decu — vežbe palicama, a za žensku decu — vežbe obručima. Dodane su i skupinske proste vežbe za podmladak. No to su vežbe naraštaja župe Svetozara Miletiča u Nos vom Sadu. Osim imenovanih vežbi izašle su vežbe i uputstva za utak* micu muškog i ženskog naraštaja.
Rad beogradskog Sokolstva. Vredno je da se čuje koju i o beograd* skom Sokolstvu. Istina ne čujc sc mnogo, jer je to rad unutar zidana, a ne pisanjem po novinama, no zato jc on ipak obilan i donosi ploda. Za ovaj puta prikazat čemo rad Sokola matice. U tom se društvu polaže velika važnost na vežbu. Zato je i celokupno članstvo razdeleno u četiri grupe. Prvu sačinjavaju večinom dači i oni, koji mogu da dolazc na vežbu pre 7 uveče, drugu zanatlijc i trgovački pomočnici, koji vežbaju od pola devet, treču grupu sačinjavaju Česi, kojih imade lepi broj, pa im jc odobreno radi slabog poznavanja jezika da privremeno zasebno vežbaju,
a onđa kao četrta grupa dolaze Rusi. O'sim članova u radnim danima vežbaju i članice, kao i obe kategorije naraštaja i dece. Ruski naraštaj i deca vežbaju nedeljom pre podne i to delom u sokolani, delom u vežbaos nici na Zvezdari. Upravni odbor nametnuo si golemu zadaču. Živim nasto* janjem požrtvovnog brata Momira Korunovića odlučeno je da se što pre pristupi izgradnji sokolskog Doma i to na zemljištu kod Zvezdare, koje je opština pod izvesnom klauzulom, kao od prilike što jc bilo sa Taborom u Ljubljani, poklonila društvu. Uprava doduše raspolaže sa imovinom od mili jun i po dinara, ali kako se hode nešta savršenog, to je odlučeno da se prikupe članovi osnivači Doma sa izvesnim ulozima. U tu svrhu već je odaslan apel na beogradske imučnike i odličnike. Drus štveni prednjački zbor radi redkom agilnošču. Mirne se duše može kazati, da je doista duša društva. Sada je rešio da se preko zime prirede grupna posela, naime da svaka grupa ima redosledom u nedelju po* podne da priredi poselo sa igrankom. Do sada su priredile I. i II. grupa, a onda če članice, pa naraštaj, a naposletku deca. Oba posela odlično su uspela. Društvo se sprema da u februaru priredi svoju akademiju. Inače u redovima društva vlada velik interes za Sokolstvo. Dokazom je tome i proširenost sokolske štampe. Tako je do sada bilo 70 pretplatnika na »Sokolski Glasnik«, 75 na »Glasnik Dušana Silnog«, 4 na zagrebački »Sokolski Vesnik«, 3 na somborsku »Sokolsku Misao«, 5 na »Sokolič«, 1 na »Sokol na Jadranu« i 1 na »Cvičitel«. Dakle jedno s drugim živ i agilan rad, koji če poči samo putem napredka, a nikako natrag. C.
IZ SPLITSKE SOKOLSKE ŽUPE
U jeku smo rada, jer i ako nas od nameravanih priredbi deli još dosta vremena, svesni smo toga, da treba utrošiti što više sila, izrabiti što više vremena, da se postigne ono za čim teži naša želja i nakana. Da je pako ona velika i puna vere, pokazala je odborska sednica župe na kojoj je župsko starešinstvo iznelo kratak pregled svoga rada. Iz ovog izveštaja konstatirala se pojačana delatnost u svim područjima sokolskog rada. Najteža briga župe jeste da uredi svoja dugovanja Savezu. Odborska sednica u velike sc bavila ovim pitanjem, pa je odlu= čila, da se društvima odobri isplaeivanje duga u 10 po sto mesečnim obrocima time, da se društvima, koja se ni ovome ne odazovu neče prua žiti nikakova podpora pri javnim istupima. Inače u župi se radi posvuda. Tako se u Lijevnu osniva novo sokolsko društvo, koje več imade sav inventar, pa če mu početak biti tim laglji. Sokolsko društvo u Sučurcu odlučilo se da zida vlastiti Dom, koji če biti ne samo na ures mestu, nego i rasadište svega plemenitog i nacijonalnog. Prvi koji je shvatio važnost ovog Doma i opet je bio g. Frane Petrinovič, koji je poklonio hiljadu dinara.	S.
IZ SOKOLSKE ŽUPE ZADAR-ŠIBENIK
I ako nismo brojčano jaki, a materijalno podkoženi, kako bi to bila naša želja i potreba, to ipak ne znači da šibenska župa nc razvija rad i energiju. Istina nije to ništa velebnog, pompoznog, več je to onaj sitan organizaeijoni rad, koji se sprovada, da se ponajpre udare jaki i dobri temelji na kojima če se kasnije moči tim jače i sigurnije nadozida» vati. Dakako da največu agilnost pokazujc naša matica sokolsko društvo
u Šibeniku, ali zato ne znači da ostala društva miruju. Evo baš agil= nošču uprave sokolskog društva u Drnišu, osnovan je novi društveni odsek u Tepljuh*Biočiču. Ovaj odsek imade sve preduvete lepog op* Stanka. Dalje zauzetnošču brata popa Jakova Mandiča i brata učitelja Ležaiea konstituisao se u Bribiru privremeni odbor od 17 lica za osni* vanje sokolskog društva i podizanje sokolskog Doma. Bratsko opet dru* štvo u Biogradu na moru otvorilo je svoj Dom, koji je darovao starešina brat Ivo Pelicarić. Kod otvorenja Doma bratu starcu*darovatelju kanule su suze od radosti, kad je evo bio u stanju da svoj sokolski ideal posve* doči darom. Rezultat dara je velik, jer se sada i staro i mlado upisuje u Soko. I tako redom. Dok su sva društva od reda divno proslavila naše nacijonalne spomen slave, sokolsko društvo u Stankovcima opet je oži* vilo životom, izabrav novu upravu, koja imade sve preduvete da će poči putem agilnog rada i stvaranja.	T.
IZ SOKOLSKE ŽUPE SVETOZARA MILETIČA — NOVI SAD
Jedna nadopuna. U jugoslovenskom sokolskom kalendaru za god. 1927. je kod društva Subotica (Bačka) u »pregledu Sokolstva« mala greška. Rečeno je naime na tom mestu, da ima društvo tamburaški zbor. To je tačno, pošto ovaj zbor postoji več 2 godine. Osim tamburaša pak može društvo danas da se podiči i sa muzikom vojničkog uzora. Mnogo truda i materijalnih žrtava je društvo uložilo prošle godine u muziku, zato pak je i postiglo cilj. Za muzičare je društvo kupilo i odela. 18 svirača pod vodstvom marljivog kapelnika brata Evgenija Radčenkova može sada svakog momenta da nastupi i javno. Muzika svira na sokolskim selima koja društvo prireduje svake nedelje sa različitim programima i preda* vanjima. Osim pomenuta dva zbora sprema se još i treči. Več uči 14 naraštajaca na male flaute (piccole), tako da če ovo društvo u proleče
ili	u letu 1927. po svoj prilici moči da istupi i sa trečom, t. j. dečijom muzikom.
IZ MARIBORSKE SOKOLSKE ŽUPE
Sokolsko društvo u Vuzenici održalo je ovili dana svoju godišnju skupštinu kojoj je prisustvovalo preko 30 članova. Svi izveštaji funkcijo* nara bili su savesno sastavljeni i pričaju o marljivom i svestranom radu sokolskog društva u Vuzenici. Društvo danas broji 62 člana i članice. Tekom godine priredilo se više lepih predavanja. Kako je tekom godine otišao brat načelnik, to je vodstvo vežbača preuzeo brat starešina i tako pružio krasan primer mladoj brači. Fond za gradnju Doma iznosi Din 53.720. Kod izbora izabran je za starešinu brat dr. Pregl, a za načelnika brat Niko Polnar, za načelnicu sestra Geister Margita. Za članarinu od* redeno je godišnje 30 Din i mesečno po članu za gradnju Doma dobro* voljni prilog od Din 5.
Sokolsko društvo u Prevaljah jest jedno od agilnih društava uz našu državnu granicu. I ako broji 49 člana razvija svestran rad, što jc poka* zala i godišnja skupština. Iz blagajničkog izveštaja razabire se da je društvo imalo 13.414 dinara dohodaka i 6.813 izdataka. Načelnikova sta* tistika opet govori, da društvo imade 15 vežbača, 7 vežbačica, 5 nara* štajka i 16 muške tc 18 ženske dece, koji svi redovito vežbaju.
Sokolsko društvo u Guštanju također ne zaostaje u radu za drus gim društvima. Ono broji 65 člana, a imalo jc prošle godine 32.765 Din dohodaka, a $1.383 izdataka, dok je vrednost društvenog inventara Din 31.870. Fond za gradnju Doma iznosi 15.640 Din. Sada je društvo dobilo i zemljište za gradnju Doma. Kako vežbanjc, tako i prosvetni rad bio je obilat. Starešinom je izabran brat Ivo Turk, a načelnikom brat Albin Kolb.
IZ ŽUPE KRALJA PETRA SVAČIĆA — ZAGREB
Sokolsko društvo u Novoj Gradiški na svečan jc način proslavilo sokolski praznik 1. decembar. Proslava je imala dvostruki karakter, jer je istoga dana u N. Gradiški otkriven na svečan način spomenik kralju Petru Velikom Oslobodiocu. Sokolsko je društvo spojilo proslavu svoga praznika sa proslavom otkriča spomenika. Naše društvo je prisustvo* valo, po delegatima, kod samoga otkriča spomenika. Sa par reči položio je brat Reti — največem Sokolu — kralju Petru — venae u ime župe kralja Petra Svačiča, a brat Dušan Novakovič u ime našeg sokolskog društva. Na večer je priredena svečana Akademija. Na njoj je bio kraljev izaslanik general Nikolič/ i ostali brojni gosti. 'Može se reči, da je Akademija svakako uspela. Osobitom hvalom treba istači marljiv rad oba naraštaja. Najpre je brat starešina Reti, u znaku proslave toga dana, progovorio par reči i pozdravio goste.
Zatim su izvedene po1 brači vežbe »Oslobodenja i ujedinjenja«. Iza njih su ženska i muška deea izvela proste vežbe od Jegcra. Deea su pobrala svoje obligatno priznanje, jer publika nikad nije prestrog sudac kod dece—a to je i pravo. Naraštajka Nada Bogdanovičeva, sa poznatom svojom spremom), deklamirala je od Katalini&Jeretova: 'Kralju Petru Vel. Oslobodiocu. Zatini su nastupilc naraštajke i odvežbale 2 vežbe sa čunjevima, od sestre Bierove. Iza njih je muški naraštaj izvco uzorno Skupinske proste vežbe od JankovičsKatiča. Najposle su sledile vežbe članova na preči. Svakako uspeh ovc akademije jedan je plus u životu sokolskog društva u N. Gradiški.	M.
IZ SLAVENSKOG SOKOLSTVA
ČEHOSLOVAČKO SOKOLSTVO
Otac načelnice ČOS brat dr. Jindrich Maly doživio je 85*godlšnjicu života svoga. Bio jc vežbačem u Malypetrovom gimnastičkom zavodu, a 60 godina 'je članom praškog Sokola. Odgojio je sedmero dece, od kojih su petorica sokojski radnici. Dr. Maly je oduševljen Soko, koji je svima silama radio na procvatu ideje. Prigodom VII. sleta bio je pr o* vodičem londonskog gradonačelnika, a preveo jc na engleski imforma« tivnu brošuru brata dra. Scheincra o Sokolstvu.
Renata Tyršova Sokolstvu. Fovodom poslednjih političkih dogadaja u Čehoslovačkoj, kada je zapretila pogibao, da bi ti događaji mogli nači odraza u sokolskim redovima, sestra Renata Tyršova upravila je pismo Sokolima u kojem im dozivlje u pamet prošlost, podsečajuč ih na Tyršove principe, da Sokolstvo nema služiti partijskoj politici, več narodu. Sestra Tyršova apelira na prosvetne odbore da odgoje naraštaj
i članstvo tako, da ono hude karakterno, a otporno protiv svakog mate* rijalizma.
Novi češki sokolski list. U nizu raznih edicija odlučila se ČOS da izdaje ilustrovano obiteljsko glasilo koje se zove »Jas«. List je tedni« kom i vrlo dobro uredivan za sve potrebe porodice ?a obiljem ilustra« eija	iz sokolskog	i javnog	života. I tako	čehoslovačko Sokolstvo sve
više	konccntriše i	širi odgoj	članstva posve	u svoje ruke.
Čehoslovačko	Sokolstvo	i Mbgodišnjica	republike. COS započela je
več	sa pripravama	za proslavu 10«godišnjice	opstanka čehoslovačke repu«
bliike. Ova sc proslava kani provesti uz velike svečanosti i to u drugoj polovici god. 1928. U gl avnom imala bi se obdržavati tri velika pokra« jmska sleta, po svoj prilici u mesecu julu. Sletovi obdržavali bi se u Pragu, Brnu i Bratislavi. U samom Pragu još se kani prirediti veliku sccnu: »Sokolstvo oslobodenoj domovini«.
T. G. Masaryk o zdravi ju. Predsednik čehoslovačke republike na« vršit če meseca marta o. g. 77 godina. Poznato je, da je unatoč visoke starosti čil i zdrav i duševno potpuno svež. Povodom nekog intervieva 'zjavio je: Nemam namere da se hvalim, no smatram da je umerenost u jelu i pilu odlična higijenska metoda. Večina ljudi previše uživa. Covečjem zdravlju potrebno je mnogo zraka i sunca. Neophodno je pako potrebna sokolska telovežba, fizički i duševan rad. Konačno treba odlučno verovati u svoj životni program, verovati u svoju zvezdu.
Jedno priznanje Sokolstvu. Universitet New«Jersej College zamolio je COS da bi ona izaslala jednu spremnu prednjačicu, koja bi na ovoj universi predavala sokolski sistem s obzirom na telesno obrazovanje. Uz poznate pobede sa pohvalama na medunarodnim utakmicama i Olimpija« dama, ovo je takoder jedno veliko priznanje našem sistemu. Znak, da Je on najbolji i najsavršeniji.
POLJAČKO SOKOLSTVO
60*godišnjica osnutka poljačkog Sokolstva. 27. marta ove godine navršava se 60 godina od osnutka prvog poljskog sokolskog društva u Lavovu, od kuda se poljačko Sokolstvo raširilo po svima krajevima gđe Poljaci žive i to u bivšoj Austriji, Rusiji, Nemačkoj, Francuskoj i Arne« rici. Kao i kod ostalih delova Slavenstva tako se i poljački Soko osnovao u doba slavenskog nacij onalnog buden j a. Poljačko Sokolstvo povodom svoga jubileja sprema više lokalnih proslava.
RUSKO SOKOLSTVO
Ruska sokolska biblioteka. Savez ruskog sokolstva u inostranstvu uvidio je da je od ncophodne potrebe za jedinstvenu organizaeiju celo« kupnog ruskog Sokolstva u inostranstvu, da se pokrene što jača propa« ganda izdavanjem zgodnih priručnih knjiga. U tu svrhu osnovala se u ragu »Ruska sokolska mutiea«, koja je odmah započela radom i več jzdala priručnu knjižicu: »Kak osnovatj gvmnastičeskoje občestvo Ruskyj Sokol«. Osim toga pokrenut je i list »Ruski Sokol«. Ovaj način rada urodit če dobrim plodom, pa nema sumnje da če i pgrast ruskog Sokol« stva biti mnogo jači po raznim ruskim emigrantskim kolonijama.
RAZNO
IZ INOSTRANIH TELOVEŽBENIH ORGANIZACIJA
Telovežba u SSSR. Gimnastička društva SSSR. osnivaju razne struč« ne organizacije. Početkom prošle godine bilo je u »fizičkim kulturama«, tako se nazivlju sovjetski gimnastički klubovi, začlanjeno preko 350.000 vežbača. U samoj Rusiji imade danas 2979 gimnastičkih društava. Ova« kova društva postoje u industrijskim poduzečima, tvornicama, večim ra« dionieama, a najviše ih imade u tako zvanim »crvenim kulturnosprosvet« nim krožoeima«. 89 od sto tih društava uzdržavaju radnici sami. Ostala financiraju industrijska poduzeća i sovjetska fizička kultura. Vežba se većinom 1еЦ, jer nemaju telovežbenih dvorana. U zimi se neguje isključivo zimski šport. Članstvo se sastoji: 56-8% radnicsi, 15% činov* nici, ostalo su članovi radničkih porodica i đaci. Vežbačica imade 359. Iz odnosne statistike još se dobiva jedan zanimiv podatak, naime, tla se u Rusiji gaji telovežba poprečno do 23. godine života. Godine 1928. sprema se priredba velike spartikijade u Moskvi.
Ptivanje i alkohol te nikotin. Švicarski profesor Huss pregledao je 114 natecatelja u plivanju. Rezultat tog njegovog pregleda bio je taj, da je konstatovao da su 2/3 pobednika apsolutni abstinenti. Pregledava« njem ostalih ustanovio je da se u plivanju od neapstinenata bolje pla« siraju oni koji ne puše, pa je tim svojim opažanjima došao do rezultata da je nikotin za plivača škodljiviji od alkohola.
Telesni od go j u Francuskoj. U Francuskoj je netom izrađena osnova zakonskog predloga o telesnom odgoju na učiteljskim školama. Po osnovi imadu da se organizuju naročiti tečajevi u vežbačkoj akademiji u Jon« villu, koje če pohadati učitelji i tako onde doterivati svoju pedagošku spremu i u tom pravcu.
ZAHVALA
Prigodom smrti neprežaljene mi supruge Slavice primio sam iz redova celokupnog Jugoslovenskog Sokolstva, kako od bratskog Saveza, tako župa i društvava, pa i pojedine brače i sestara čitav niz sažalnica u kojima svi oni Žale s menom nad teškim udarom koji me j^ snašao. U nemogučnosti	da sc svima posebice zahvalim,	činim to	ovim putem,
sečajuč	se kod	toga naročito bratskih župa i	društava	u Zagrebu i
Osijeku. Zagrebačkom Sokolskom društvu I. posebna hvala, što je miloj pokojnici kao svojoj bivšoj prednjačici spremilo pogreb, okitilo les ven« cem i oprostiv se od nje ganutljivim rečima. Ne manja hvala bratskom društvu	i župi u Osijeku, koji su zastupani po	posebnoj	delegaciji na
pogrebu	jednako	okitili les vencem i oprostili se	bratskim	rečima sučuti
i	zajedničke boli. Svima hvala, koji su me se setili. U vclikoj tuzi, koja me snašla, to mi je bilo velikom utehom, jer sc ispoljila ona prava sokolska ljubav, bratstvo i sestrinstvo, koje so uvek tako divno očituje u momen« tima zajedničke boli i stradanja. Još jednom svima hvala i Zdravo!
U Osijeku, 15. januara 1927.
Fran Lhotsky, načelnik sokolske iupe Strossmayer u Osijeku.