fostari
'-gis
6/XX
tsroj 38.
U Zagrebu, 20. septembra 1935.
Pojedini broj stoji dinara 1.C0
£ ^		r"
»Fašizam sprovodi u Istri itali-	lili Éliir^ llill	i»	»Loše postupanje sa Hrvatima i
janizatiju svega živoga i mrtvoga, ali pod talijanskim imenima stanica lako se mogu naslutili njihovi pravi slavenski oblici.« Populaire i		Slovencima u Istri onemogućuje svakoj jugoslavenskoj vladi saradnju sa Italijom u izvodjenju operacija u Austriji.« Manchester Guardian
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMICRANATA SZ JULIJSKE KRAJINE

1 - - - : ,
RAPALSKI UGOVOR -UZROK ABESINSKOG RATA
„MANCHESTER GUARDIAH” PIŠE;
DA BI JUGOSLAVENI PREPUSTILI TRST NJEMAČKOJ
Već šest mjeseci gubim polovinu svog vremena sa odgovorima na isto pitanje, koje mi stavljaju različite osobe: »Zašto hoće Mussolini da ratuje sa Ab e cinijom? Sta može da očekuje za veliki rizik kome se izlaže?« Priznajem da me ovo pitanje ljuti, kad se stavlja od ljudi kojima sam već deset puta obrazložio šta je fašistički režim i odakle je došao. Zar je moguće da se ne može razumjeti tako jednostavna stvar?
Ponavljam dakle još jednom objašnjavanje ovog problema i pri tome obnavljam stare uspomene, koje su za mene istovremeno slatke i bolne, jer to me vodi natrag u početak ovih dugačkih proba koje su uništile moju egzistenciju. Bilo je mjeseca oktobra 1922 godine, nekoliko dana prije mar-širanja u Rim, nekoliko dana poslije zbora koji je držao u Napulju šef fašističkog pokreta,* i na kome je Mussolini u jednom dugačkom govoru, u kome je iznio pogreške prethodnog režima, izgovorio ove tri riječi: »D a i m a c i j aj e izdan a!«
Ja sam istog dana primao nekoliko prijatelja u vili u kojoj sam stanovao u Firenci, u ulici Viale dei Goli. Već dva dana Pronosile su se vijesti sa svih strana da će kralj povjeriti Mussoliniju da sastavi vladu. Mi smo razgovarali o ovim vijestima. Neki su pitali mene za mišljenje i ja sam odgovorio da je to nemoguće, a to zbog ove tri riječi: »Dalmacija je izdana.« Svoje mišljenje sam objasnio na slijedeći način:
»Dalmacija je izdana« znači da je R a-p al ski ugovor, kojim je 1920 godine regulisano pitanje Dalmacije izmedju Italije i Jugoslavije, djelo izdaje protiv Italije. Rapalski ugovor nije ugovor izmedju pobjednika i pobiedjenog, koji može pobje-djeni da otkaže kao nasilnički _ akt, čija je postao žrtva; to je ugovor izmedju dva saveznika: Italije i Jugoslavije. Ma kako do toga došlo, o tome se raspravljalo slobodno, ovaj ugovor je bio slobodno primljen od zakonitih vlasti sa jedne i sa druge strane. I to nije običan ugovor o miru koji se tile samo država potpisnica; on je dio cjelokupnog sistema ugovora o miru, koji su osnova novog javnog prava našeg kontinenta. Ako kralj predaje vlast jednom političaru koji izjavljuje da je Rapalski ugovor akt nacionalne izdaje, on ot kazuje potpis koji je stavio na ugovor prije dvije godine; on izjavljuje da su izdajice otadžbine oni ministri koji su pregovarali i parlament koji je odobrio ugovor; on polaže jednu opasnu minu pod novi evropski red, koja jednom mora da eksplodira. Ne, to nije moguće.«
Ali tri dana kasnije ostvarilo se to što sam ja smatrao da je nemoguće. Ali isto tako postale su stvarnost u toku od 13 godina sve ove nezgode koje sam ja onda* predvidio. Sadašnji nered u Evropi i rat izmedju Italije i Ab e sini je koji se približuje, udruženi su neprekidnim lancem akcija i reakcija sa vrlo kobnim izrazima govora u Napulju i kraljevskom s ank čijom, koju su dobili ovi izrazi tri dana kasnije.
Kako i zašto? Evropa će ići sa zavezanim očima u propast, tražeći pametno rije-šenje talijansko-abesinskog sukoba tako dugo dok ona ne uvidi i pravilno ne shvati ono »kako i zašto«. Pokušat ću da to objasnim koliko je moguće preciznije.
Fašistički režim je došao na vlast sa* programom da treba prom, ije niti red stvoren u Evropi u.g ovorima od 1919 godine. Državni udar od 1922 godine nema nikakav smisao bez ovog programa. Mislim čak da je plan ovih promjena, koje treba da se izvrše, bio vrlo precizno izradjen. ako ne u glavama onih koji su vidno izvukli koristi iz ovog državnog udara, bar, u glavama onih koji su pripremali iza kulisa, da je on uspio, fašistička vlada je svakako dvanaest godina radila sa malo spretnosti i bez uspjeha, ali sa neospornom ustrajnošću, da* se ovaj plan ostvari. Javno mišljenje i politički svijet Evrope i Amerike nije znao gotovo ništa* za ovai rad, jer ovaj rad je u najvećem dijelu podzeman i tajan Ali. ako ne ^^vjeh u epohi frapantne lakomislenosh svijet bi mo rao đa pogodi ili bar da nasadi ovaj podzemni plan na osnovi njegovih frapantnih spoljnih manifestacija :	monstruoz
militarizacije ze’mlje.
Militarizacija. Italije poslije 1922 go *	*
je jedinstveni slučaj u historiji čovječanstva. Sve što je Amerika učinila do danas u tom pogledu. sam° man pokušaj u uporedjmju sa	? '
čijom u Italiji. Poslije 1920 godine u Ita liji je sve militarizirano: ljudi, mladost, muškost, starost, * štamva, filozofija, nauka, tmjpinos« Jjero. Od dvanaeste pa do pedese, pete godine svi
E1JEKA JUGOSLAVENIMA 2
RADIJE ANISCHLUSS NEGO' ITALIJA U AUSTRIJI — VELIKI ENGLESKI LIST O STANJU SLOVENACA I HRVATA U JULIJSKOJ KRAJINI
U posljednje vrijeme velika se internacionalna štampa mnogo bavi pitanjima Srednje Evrope i pitanjima, ko-ia zadiru u odnose Italije, Jugoslavije i Njemačke. Pišući o restauraciji Habs-burgovaca i nezavisnosti Austrije, veliki engleski list »Manchester Guardian« u svom broju od 13 o. mj kaže u jednom svom interesantnom članku doslovno i ovo:
»Italija je uznemirujući faktor, u pogledu Austrije kao i u pogledu Jugoslavije. Što se tiče Austrije, proganjanje njemačkog stanovništva Južnog Tirola izazvalo je veliko neraspoloženje protiv Italije u Austriji. Nije pretjerano ako se tvrdi, da će u slučaju prelaza tali-; anskih trupa preko Brennera, radi zaštite austrijske nezavisnosti, nastati u Tirolu neka vrsta protiv-akcije. Isto tako loše postupanje sa Hrvatima u Istri i Slovencima onemogućuje svakoj ; ugoslovenskoj vladi saradnju sa Itali-;om u izvodjenju operacija u Austriji.
Nevjerojatna je stvar da su u trenutku kada je Italija angažovana u Abesiniji Mussolinijevi agenti našli mogućnost, da uznemiruju švajcarsku vla-
du u pogledu kantona Tesino i prijete Jugoslaviji da će joj uzeti čisto slavensku Dalmaciju.
Kada je pisac bio na Bledu, čuo je od jedne grupe engleskih turista, koja se vratila iz Italije, da se iznenadila onim što je vidjela u Veneciji i Trstu. Svuda su istaknuti plakati sa natpisima »Dalmacija je naša! Split je naš! Dubrovnik je naš!« Jasno je, da Italija ne može smatrati Jugoslaviju, — saveznicu Francuske — nekim saradnikom. Može se reći da nesrečni tajni Londonski ugovor još uvijek baca svoju sjenu na istočne obale Jadrana. Bez toga ugovora ne bi se moglo ni zamisliti, da će Zadar, prestolnica Dalmacije, pripasti Italiji.
Zadar je danas upropašten, a na Rijeci raste na ulicama trava. Nalazeći se u opasnosti od nezdravog talijanskog nacionalizma, južni Slaveni pitaju se na koju će se stranu okrenuti. Strani posmatrač mogao bi pretpostaviti da bi ujedinjenom sa Austrijom povećana Njemačka trebala da bude još veća opasnost za Jugoslaviju
nego što su talijanske ambicije. Medju-tim pisac se iznenadio da je kod Jugo-slovena našao naklonost prema Njemačkoj i Anschlusu, želeći više An-schlus, nego da Italija zagospodari u Austriji. Jugosloveni objašnjavaju da planovi Velike Njemačke ne prelaze granice sadašnje Jugoslavije. Brzo na-oružavanje Njemačke impresioniralo je Jugoslovene. Možda je tu na djelu izvjesni fatalizam, urodjen orijentalnom karakteru Slavena.
U Jugoslaviji se uvidja da bi poslije Anschlusa Njemačka uzela Trst, a isto tako Jugoslavija bi mogla da dobije Rijeku samo od Njemačke. Podunavski pakt je jedan uzaludan plan. Bar trećina austrijskog stanovništva je nacional-socijalistička. Svaka intervencija Italije podvostručila bi broj pristalica Anschlusa. Ko zna šta će Mussolini učiniti? Velika Britanija ne može spriječiti samoopredjeljenje austrijskog naroda. Nacional-socijalizam je napredovao u Austriji«.
Tako piše »Manchester Guardian«, a mi doslovno donosimo, jer je to u ovom momentu vrlo karakteristično.
GLAVNI ORGAN FRANCUSKIH SOCIJALISTA IZNOSI TEŠKO STANJE JUGOSLAVENA POD ITALIJOM
Članak u »Populaireu«, koji pretstavlja dogodjaj u propagandi
našeg problema
Na cijelom je svijetu poznat francuski list »Le Populaire«, glavni organ francuskih socijalista, a sada organ čitavog Ijevičar-skog fronta u Francuskoj. Taj list Leona Bluma poslao je svog saradnika na putovanje u Srednju Evropu. G. Domino je obišao i Julijsku Krajinu, da iznosi svoje dojmove u »Populaireu« od 9 septembra. Neobično je velikog značenja taj članak za našu propagandu u inostranstvu. On piše o nama ovo doslovno:
»Fašizam sprovodi u Istri italijanizaciju svega živog i mrtvog. Pod talijanskim imenima stanica lako se mogu naslutiti njihovi pravi slavenski oblici. Aurisina, Opisina, bile su pred deset godina Nabrežina i Općina. Ima stotinama godina, otkako se je slovenački seljak nastanio na siromašnim pašnjacima Krasa. Uboran i umjeren, on je uspio da nabavi sve što mu je potrebno za život. Silazeći sa visoravni, spustio se je
na Primorje, zaokružujući polako svojim naseljima Trst i počinjući da se bavi pomorstvom. On je još uvijek tu. Ali, kao njegova sela i on je izgubio svoje staro ime. Od Kovača, Jeliča i Antiča postali su Fabri, Bianchi i Antoni. Slovenska imena ne smiju više ni mrtvi da nose. Slovenski jezik i na grobljima je iskorjenjen.
Već 1920 fašisti u Trstu zapalili su slo-venačku narodnu kuću, veliku zgradu na pet spratova, u kojoj su 60.000 Slovenaca imali svoje društvene prostorije, kazalište, konzervatorij i biblioteku. Od tada, sve više raste gomila ruševina na obalama Jadrana, na talijanskim obroncima Triglava, duž Soče i u okolini Rijeke. Za nekoliko godina uništeni su stogodišnji napori, pomoću kojih su Slovenci iz Trsta i Gorice, pored Ceha, bili uspjeli da postanu najobrazovaniji. privredno najnapredniji i politički naisviesniii dio Južnih Slovena. U Juliiskoi
Krajini nema više ni jedne slovenske škole. Poslije rata, u tome istom kraju bilo ih je 550. Nestalo je i čitaonica, pjevačkih društava, sportskih i gimnastičkih društava kojih je bilo u svakom selu na Krasu i na obali. Rasturena su i ekonomska udruženja, koja su pretstavijala osnovu privrednog života cijeloga kraja, i u kojima je u Trstu i Gorici bilo okupljeno više od 200 zemljoradničkih zadruga, koje su imale oko 70.000 članova. Uništena je i slovenska štampa. Izmedju ostalih ugušen je veliki dnevni list »Edinost«, koji je više od 50 godina bio govornica Slavena sa Primorja i iz kršnih krajeva. Talijanski Jugosloveni dobili su takodjer svoje mučenike.
1929 i 1930, fašisti su streljali u Puli i Trstu Vladimira Gortana, Miloša, Bidovca, Marušiča i Valenčiča, a njihova krv pod-grijeva slavenski iredentizam.
Dogod Slovenci i Hrvati, koji su pod vlašću Italije, ne budu živjeli pod boljim okolnostima, neće biti iskrenog zbliženja izmedju Rima i Beograda. Oni ne traže mnogo. Ništa više. nego da ih se izjednači sa manjinama, kojima su mirovni ugovori osigurali izvjesne garancije.«
*
U drugome dijelu članka, pisac govori o Jugoslovenima u Koruškoj i kaže da se njih smišljeno denacionalizuje.
loraju posvetiti polovinu svog slobodnog remena na vojničke vježbe. Po gradovima po selima neprestano se održavaju revije, efilei i udara se n bubanj. Od osnovne kole pa do svršenog univerziteta, u -svim odinama se neprestano uči da je sila je-ini izvor prava izmedju naroda, da moćniji brojniji narodi imaju pravo da osvoje i ladaju slabijim narodima, da Italija treba atom da osvoji hegemoniju na koju ima rirodno pravo zbog superiornosti svog na-ođa. Brak, plodnost, povećanje radjanja se reporučuje svima prije svega kao izvor ojničke snage. Niko nema prava da piše . 'novinama. Hi đa izdaje knjige, ili da odr-ava javne govore, ako ne ispovijeda ovu miku. O tome ne smije da se raspravlja, vaka suprotna doktrina je nemilosrdno zaronjena. Knjige se zaplijene i spale; pisce hapse, interniraju, protjeruju.
Koliko milijardi je koštala ova opća mi-itarizacija u toku od deset godina? Niko to te zna: sigurno je samo, da se to izvuklo z naroda koji je bio gotovo ruiniran svjetlam ratom- i đa se na taj način uništila edina korist koju je on imao od pobjede. ^ os li je 1919 godine Italija nijf mala nijednog opasnog n»pri-a tei ja više; ona je mogla da polije Rapalskog ugovora u v e-ik oj mjeri smanji s v o i e n a or u-tanje Vez svake opasnosti i ne eha ju čina konferenciju za r a-o i* u % & ,n> i	i
Historičari će imati jednom veliku muKu ta objašnjivanjem kako je svijet gleda,o na >vu monstruoznu militarizaciju jednog* na-■oda koji je po svojoj prirodi miroljubiv, tome nije posvećivao nikakvu pažnju, o et je u istini mislio da je to jedna j9ra' oriredjena da se zabavlja narod velike ihec....
Kakva zasljepljenost je spriječila svijet da nasluti, da se ova ogromna vojnička, priprema vrši u istinu iz ozbiljnih pobuda, da se priprema rat koji treba da bukne u Evropi i znatno poveća kontinentalni teritorij Italije kao i njene kolonijalne posjede na štetu njenih susjeda? Mislim da mogu reći da su već davno predvidjeli u Rimu da treba da do d j e izmedju 1935 i 1936 godine.
Iz kojih razloga je poslije deset* godina propao ovaj. plan, koji objašnjava cijelu fašističku politiku, a prije svega i perturbacije od kojih strada Evropa? Zato imamo sad jedan drugi vanredno paradoksan* odgovor. Njemačka je on em o g u ć i l a talijanski plan, odbijajući svoju potporu. Weimarska Njemačka je* otklanjala ponude savezništva koje je više puta nudila Italija. Nacional-socijalistička Njemačka hoće iz razloga, koji su još nejasni, da pokuša svoju sreću na svoj račun Talijanski plan je definitivno propao mjeseca jula sa austri js kom katastrofom- i to je okrenulo fašističku vladu prema Africi.
Monstruozna militarizacija zemlje ne može da se opravda samo potrebom održavanja postojećeg stanja u Evropi. V tome je pogreška politike Strese. Za ovako ograničeni* cilj su dovoljne mnogo manje vojne sile i nije potrebna nikakva diktatura. Tako monstruozna militarizacija zemlje ne može da se opravda i nije opravdana nikakvim drugim motivom osim željom za velikim osvajanjem U toku od deset godina su tri ili č e tir i čovjeka koji v od, e* Italiju bez svake odgovornost ii bez svake kontrole, m,i slili su da se ovo osvajanje može izvršiti u Europi.
Kad su uvidjeli da u Evropi mogu da igraju samo vrlo skromnu ulogu žandara, koji čuva postojeće stanje, oni su se okrenuli prema Africi! Oni traže sad u Africi veliko osvajanje koje bi moglo da opravda njihovu politiku.
Italija je suviše naoružana da bi mogla voditi samo politiku Strese, ali ona nije dovoljno moćna da bi mogla voditi duplu politiku u Evropi i u Africi: u tome je nerješiva kontradikcija u koju je državni udar od 1922 godine za-pleo Italiju.
Stvar je vrlo jednostavna: uglavnom se ponavlja tragedija koju je već u svoje vrijeme igrao Crispi. Crispi je isto tako pokušao politiku rata i povećanja u Evropi; kad je propao u Evropi, on se okrenuo prema Africi.
To je prosto, ali strašno. Ja to pišem žalosnog srca, jer sam uvjeren da je velika evropska katastrofa neizbježiva, ako i dalje živimo u nepoznavanju stvari i u lažima. Koliko ljudi, koji vladaju Evropom, zna* ove stvari, koje su uostalom osnovnog značaja? Naišao s am na državnike koji ne znaju ni da postoji Rapalski u-g ov or! A to je korjen svakog nereda.
Nikad, čak ni u toku posljednjih godina vladavine Napoleona, nije se nalazila Evropa u tako strašnoj situaciji. Ali situacija, ma da je strašna, nije još očajna. Francuska i Engleska, koje imaju moć i bogatstvo, mogu još spasiti sve, ako se pri tome služe i ponešto razumom. AH prije svega treba* da otvore oči i uvide elementarne stvarnosti si-
tuaClie'	GUGLIELMO FERRARO
Zagonetna smrt Janeza Škerjanca
Vojaki so ga ubili?
Materija, septembra 1935.	—
(A gl s.) — Dne 12. avgusta t. 1. je odšel trgovec in gostilničar Škerjanc Janez iz Artviž od doma. Odšel je v Ska-danjščino, kjer je imel namen kupovati živino, pa se ni več vrnil. Enajsti dan pp odhodu od doma so ga našli pobitega in oropanega pod vasjo Polj Žane. — Kot so domačini ugotovili sta škrjanca
napadla in oropala dva itali jan. vojaka, katerih je bila okolica polna zaradi vojaških vaj. A kljub temu so oblasti aretirale in zaprle dva domača fanta iz Poljžan, čeprav dobro vado, da sta nedolžna.
Pokojni je bil znan kot trden in zaveden človek, ki se ni uklonil fašizmu. Bil je že v prvih letih okupacije konfi-
niran; odvzeli so mu tudi gostilniško koncesijo pa so mu jo pozneje vrnili. — Kljub temu da so vsi vaščani pristali na vpis v fašistično stranko, je on ostal trden in se ni vdal. Bil je splošno priljubljen in spoštovan; za njim ne žalujejo samo sorodniki, ampak tudi vsi zavedni okoličani.
INCIDENT OB MEJI
MILIČNIKI NEVARNO RANILI GRANIČARJA
Lož, septembra 1935. — (Ag is). — V petek dne 6. t. m. popoldne je nekemu graničarju pri karavli na Ostrem vrhu ušel kakih 10 m čez mejo na italijansko stran graničarski konj. Na prošnjo graničarja, naj mu miličnik zapodi konja nazaj mu je ta odgovoril, naj gre sam ponj. Na to se je graničar odpravil po konja na italijansko stran,
kjer ga je napadel miličnik s puškinim kopitom ter so nato tudi streljali nanj in ga zadeli Krogla mu je prebila prsni koš, ga nevarno ranila, vendar je pa upati, da bo okreval. Na lice mesta je prišla uradna italijanska komisija, o njeni ugotovitvi pa nam ni ničesar znanega.
JUGOSLOVENSKA ZASTAVA NA VISOKOM TVORNIČKOM DIMNJAKU I STRAH MILICIONERA
Bukovica, septembra 1935 (sag). —ideju. Milicijonerima je bilo naredjeno, da
Ovdje se jednog jutra pojavila na dimnjaku tvornice velika jugoslovenska zastava. Došle su vlasti (karabinijera i milicija), da ju skinu. Nitko se nije usudio na vrh dimnjaka iz straha, da nije kakova bomba kraj zastave. Došli su stoga na jednu čudnu
pucaju na zastavu. Pucali su sve dotle dok ju sa hicima nisu skinuli. Vlasti traže one koji su zastavu digli na vrh dimnjaka. Vrši se na naš živalj silan teror. Istraga je do sada još uvijek bezuspješna.
DVIJE OSUDE ZBOG SUKOBA I TUČNJAVE
S TALIJANSKIM
Lovran, septembra 1935. (sag) Lo-vranci Kružić Josip i Kožul Jure ovdašnji seljaci čuvali su groždje u svojim vinogradima. Jedne večeri đošuljaju se dva talijanska vojnika do vinograda s namjerom, da kradu groždje. Kružić i Kožul ih uhvate na djelu. Došlo je do svađje izmedju obojih, što je najzad dovelo i do fizičkog obračunavanja. Čuvari vinograda su ovu dvojicu vojnika izmlatili na mrtvo.
Ovu svađju i tučnjavu izazvali su sami kradljivci graždja vojnici. Talijanski vojnici
VOJNICIMA
uostalom u ovim stranama prave u vinogradima strašne štete, a niko im ne može stati na kraj. Uzevši u obzir, da je naš seljak vrlo siromašan, nije ni čudo, da se i goloruk upusti u borbu sa naoružanim vojnikom, koji hoće, da mu otme i ono malo krvavim znojem privredjenog ploda.
7 o. mj. bio je proces u Voloskom, radi tog incidenta. Kružić i Kožul osudjeni su radi napadaja na vojnike svaki na 6 mjeseci zatvora.
KMEČKO DEKLE TONČKA CIGALE
po dveh mesecih zapora prepeljana v Koper
Hotedršica, septemebra 1935. — (A g is), že meseca julija t. 1. je naš list poročal o zagonetni aretaciji 22-let-nega kmečkega dekleta Tončke Cigale iz Novega sveta pri Godoviču. Karabinjerji so jo nekega dne v juliju aretirali in odpeljali v zapore, odkoder se do danes še ni vrnila. O vzrokih te aretacije ni takrat nihče ničesar vedel
in ravnotako tudi danes ne. Pred časom su jo odvedli v koprske zapore, kjer je še danes zaprta. K njej ne sme nihče od domačih in znanih. Ubogo dekle, ki prav gotovo popolnoma po nedolžnem sedi med zidovi koprskih ječ, vzbuja med domačimi čimdalje več sočutja, med svojci pa skrb in žalost.
SLAVKO BEVK KONFINIRAN
NA OTOKU VENTOTENE
Gorica, sept. 1935. (A g is). Znani politični jetnik Slavko Bevk iz Cerknice, o katerem je naš list poročal, da je bil iz dosedaj še neznanega vzroka postavljen pod konfinacijsko komisijo in kon-
finiran na 5 let (po drugih vesteh na 3 leta) je bil poslan na otok Ventotene v Tirenskem morju, ki je poznan večini konfinirancev, kjer bo prestal naloženo kazen.
NENADANA ARETACIJA 140 MLADENIČEV
Kako Italija mobilizira?
Reka, avgusta 1935. (A g is.) Naš list je že neštetokrat poročal o begu mladeničev, ki so vpoklicani k vojakom in o raznih drugih neprilikah, ki se dogajajo italijanskim oblastem v obmejnem pasu. Zato postajajo oblastva čimdalje bolj oprezna in se poslužujejo najrazličnejših načinov pri mobiliziranju mladine.
Tako so pred dnevi v našem mestu neke noči karabinjerji udrli v stanovanja in aretirali okrog 140 mladeničev, ponajveč tovarniških delavcev. Vsi so bili odvedeni v teku noči iz stanovanj in pridržani v zaporih. Aretirance, ki niso bili prej obveščeni po vojaških oblasti, so po aretaciji takoj odposlali na določene vojaške urade. Pri odhodu niso smeli niti posloviti se od svojcev, niti obračunati svojih zaslužkov pri podjetih in delodajalčih, ampak oditi tako, kot so jih karabinerji ob aretaciji odpeljali. Ta slučaj je razburil prebivalstvo in zbudil še večje nezaupanje ter strah pred Abesinijo. ^
OBSODBA
LEOPOLDA RIJAVCA
Pred tedni smo poročali, kako je 22 letni Leopold Rijavec iz Šempasa, ki je bil aretiran, ker je hotel brez potnega lista čez mejo. zbežal iz zaporov v Ajdovščini in bil dva dni pozneje ponovno prijet. Sodna preiskava je bila proti njemu pospešena in v petek ga je mali senat go-riškega kazenskega sodišča obsodil na dva meseca ječe in plačilo sodnih stroškov.
ARETACIJA DVEH MLADE-NIČEV
Ilirska Bistrica, avg. 1935. — (A g is). — V začetku tega meseca so oblasti aretirale dva naša mladeniča, in sicer Leopolda Mihačiča in Alberta Ivančiča, oba doma iz čelj pri Premu. Obdolžili so ju, da sta nameravala od vojakov kupiti bencina, in še raznih drugih takih »deliktov«. Oba sta bila odvedena u bistriške zapore, kjer so jih do danes pridržali, avto pa, ki je bil last Alberta Ivančiča, so zaplenili. Vojaki, ki so bili osumljeni tatvine bencina, so baje ušli, ter so oblasti aretirale le enega podoficirja.
ARETACIJA KRISTJANA DRAŠČKA NA MEJI
V bližini meje so obmejni stražniki pred dnevi aretirali 23-letnega Kristjana Draščka iz Gorice, ki je po ugotovitvah preiskave nameraval brez potnega lista zbežati v sosedno državo. Prepeljali so ga v Gorico in ga oddali v sodnijske zapore. Proces proti njemu bo v kratkem.
KARABINJERI HAPSE DJECU, KOJA GOVORE HRVATSKI
Iz Buzeta nam javljaju, da su karabinjeri u So vinjaku zatvorili za četiri sata dječaka Draga Vivodu iz Sergo-bani i djevojčicu Dragiču Prodan iz Prodani zato, jer su govorili hrvatski, usprkos prijetnje.
STRAŠAN POKOLJ MEDJO OFICIRIMA I PODOFICIRIMA VOJSKE I MILICIJE
Bistrica, augusta 1935. Kao što je već poznato, u Bistrici je stalno 1 bataljon od 152 pješadijskog puka, 1 bataljon od 151 pješadijskog puka, te 1 bataljon od 23 topničkog puka, a doselio se je prve dane ovog mjeseca i 1 bataljon fašista takozvan »Bataglione d’ assalto«. Sva ova vojska imala je ratne vježbe po brijegovima iznad sela Bistrice. Glavni centar ove vojske je naše selo, pa su stoga svi oficiri imali stanove u selu. Dne 15 o. mj,. na Veliku Gospu. sakupila su se sva ova gospoda oficiri u kafani »Roma«. Bilo je tu večer u ovOj kafani oko 150 oficira i podoficira redovite vojske, a medju njima bilo je oko 100 oficira i podoficira fašista. Svi mi znamo da izmedju redovite vojske i fašista postoji velika mržnja. Ovi su se oficiri u kafani počeli medjusobno svadjati. te je nastala velika tučnjava izmedju njih, pa su se upotrebljavali revolveri i noževi, pa čak i karabinke. Mnogo ima ranjenih i sa jedne i sa druge strane, a kažu da ima više mrtvih, ali da su lieševi tajno odvezeni u Trst i na Rijeku. U ovoj je kavani izgledalo upravo kao na bojištu. Mi civili morali smo se gdje je koji mogao sakriti. Mir i red napravili su karabinijeri i jake vojničke patrole. Ćim je ova njihova tučnjava prestala, cijelo je selo bilo blokirano i nitko od civila se nije smio pojaviti na ulici. Zbog tog razloga nismo mogli doznat točan broj ranjenih i istinu o mrtvima. Drugog su dana odmah bile opozvane daljne vježbe, da ne dodje do većeg škandala, te su fašisti 21 augusta morali otići.
MILICIONER MOTOCIKLOM NALETIO NA SELJAČKOG MLADIĆA I UBIO GA
Jedan svjedok tog đogadjaja napšen,..
Vrbovo, septembra 1935. Nedavno se je vozio cestom izmedju sela Vrbova i sela Vrbice na svojem motoru jedan podoficir milicije te je svom silom naletio na jednog našeg mladića rodom iz sela Sušaka kraj Klane, koji se je vozio na biciklu, a kojemu još ne znamo pravo ime. Ovaj milicioner, kako je na ovog mladića nalètio oborio ga je te ga smrtno ranio, gdje je nekoliko sati iza toga i umro, jer su mu sva uda bila razmrksana i žile pokidane.
Ovaj dogadjaj gledao je jedan naš čovjek imenom Kregar Stanko. Odmah se je na tom mjestu sakupilo mnošto naroda, pa i komisija, kojoj je bio na čelu tnarešjalo od karabinijera. Ova je komisija počela sa ispitivanjem, kako je došlo do nesreće, te je bio saslušan i Stanko Kregar. On je rekao kao što je u istinu bilo t. j. da sva krivnja leži na milicioneru. Ali ova izjava bila je sudbonosna za Kregara, jer čim je ovo izjavio bio je smjesta uapšen i policijskim automobilom odveden u zatvor u Volosko.
CECCHELIN ZOPET ZAPRT.
T r s t,^ septembra 1935. — (Agis).— Znani tržaški humorist Cecchelin, ki v teh hudih časih še vedno razveseljuje publiko, je ponovno pod ključem. V nekem gledališču v Trstu je pred kratkem nastopil in po njegovi navadi vprašal občinstvo kakšna razlika obstoji med Abesinijo in Italijo. Ker ni nihče znal pravilno odgovoriti, je sam odgovoril:
»In Italia se mori de fame, in Abis-sinia se mori de sete.«
(V Italiji umirajo od lakote, v Abesiniji od žeje). To je organom javne varnosti zadostovalo, da so ga vtaknile za nekaj časa v luknjo.
HOTELU »SAVOIA«" ~v" TRSTU GROZI PROPAST
Gorica, sept. 1935. (Agis). — v zadnjem času se govori, da stoji znani hotel »Savoia« na precej slabih nogah. Omenjeni hotel je za Trst predvsem reprezentativnega značaja in se ne more preživljati samo s tujskim prometom. Vodi ga administrator komendator Co-retti. Zato so bili prisiljeni prositi vlado za podporo, ki jim je baje odobrila subvencijo.
NOVA PRIMORSKA GOSTILNA
V Ljubljani smo dobili novo dobro primorsko gostilno. Naš rojak Podgornik Maks je pred kakim mesecem odprl svojo gostilno v Kolodvorski ulici 26 (vogal Slomškove). Pred leti je imel g. Podgornik hotel na Lokvah (Trnovska planota), ki je znano letovišče posebno za Goričane in Tržačane. Leta 1933. se je preselil v Ljubljano, kjer je letos odprl gostilno, ki bo vsakemu Primorcu v vseh ozirih dobro postregla. Gostilno našega rojaka toplo priporočamo!
UPOZORAVAMO NA TRI ČLANKA
Svraćamo pažnju naših čitatelja na uvodnik u ovom broju našeg lista. Taj je članak od odličnog talijanskog historičara, profesora univerze u Ženevi g. Guglielma Ferrera izišao u nekoliko velikih internacionalnih listova. U Jugoslaviji ga nije objavio niko do sada. U tom je članku iznesena jedna ideia, koja se tiče u prvom redu Jugoslavije i nas. S te strane nije abesinska avanturu do sada niko tretirao. Kao prilog k dosadanjem materijalu o Rapalskom ugovoru ovaj je članak od velike vrijednosti.
Upozoravamo nadalje na prevode dvaju članaka iz velikih internacionalnih listova pariškog »Populairea« i engleskog »Manchester Guardiana«. U ovom momentu i ta dva članka itnaiu najveću vrijednost s obzirom na propagandu našeg problema u širokom svijetu. U nekim ie jugoslavenskim dnevnim listovima izišao izvadak iz članka »Manchester Guardiana«, ali u okrnjenom obliku, ier ,su ispuštena ona najkarakte-rističnija mjesta, naročito u stanju našeg naroda pod Italijom i o Hitierovim namjerama s Trstom i Rijekom.
ZAŠTO JE BILA LIKVIDIRANA BIVŠA ZADARSKA NADBISKUPIJA
Splitsko »Novo Doba« piše:
»U petak uveče. dne 6. o. mi. otputovala ie u Beograd posebna deputacija svećenstva bivše zadarske nadbiskupije, da pohodi nadležna ministarstva prije ratifikacije konkordata sa strane Nar. Skupštine i Senata da stvori kod nadležnih faktora raspoloženje i odluku za potpunu samostalnost Ninske biskupije.
Naša ie štamna ovih dana već pisala o ovom aktuemom pitanju za sj. Dalmaciju, ali smatramo ipak potrebitim ’znijeti slijedeće podatke da bi se iavnost potanko upoznala sa uskrisivaniern drevne Ninske Biskupije, što pretstavlia iedno viersko i narodno pitanje.
Našoj je javnosti veoma dobro poznato kako je Rapalskim ugovorom nastradala sj. Dalmacija.
Zadar, to vjekovno središte i stjecište prostrane okolice, otrgnut ie iz srca naše grude, S njime je okolica izgubila svoje kulturno, ekonomsko, političko i crkveno srediste. O ovim se posljedicama Rapala nažalost malo pisalo, a ipak dva dijela naše dalmatinske inteligencije studirala su u Zadru, a velika većina službovala ie na tamošnjim pokrajinskim i centralnim nadleštvima. Najviše osjeća posljedice Rapalskog ugovora zadarska okolica, koja nije znala prije toga. što znači živjeti na granici i biti lišen svoga prirodnog centra. Ta je okolica bila lišena i svoje crkvene uprave, likvidacijom bivše zadarske nadbiskupije Povod je toj likvidaciji dala odreka zadarskog nadbiskupa Dr. Puiišića god. 1922.
Da ie iza njegove odreke bio odmah imenovan posebni apostolski administrator u Ninu ili u Biogradu, do konačnog riješenja konkordata, bile bi se prištedile mnoge poteškoće i neredovitosti, koje su nastale spajanjem sa susjednom biskupijom.« Članak svršava ovako:
»Naša javnost sa simpatijama prati živu akciju pučanstva sj. Dalmacije za uspostavu Ninske biskupije, tim više kada se uvaži
da je Kraljevina Italija u 16. članu svoga Konkordata osigurala u Zadru za samih par župa sijelo nadbiskupije, dočim su na našem teritoriju ostale 94 župe sa oko 100.000 pučanstva.
Bivša zadarska nadbiskupija bila ie predmetom opće pažnje god. 1904. kada se tamo razmahala bila grčevita borba za glagoljicu. Danas oak pučanstvo sj. Dalmacije s pravom traži potpunu samostalnost svoje glagotjačke Nmske biskupije, koja će na žalima našega Jadrana nesmetano moći nastaviti tisućljetne tradicije besmrtnog Grgura Ninskog.
DUHOVNIŠKE VESTI
Za župnega upa vitel ja v Kubedu v Istri je bil s 1. septembrom nastavljen novomašnik Jožko Milič, rodom iz Proseka. Novomašnik Anton Požar iz Št. Petra na Krasu je nastavljen kot duh-pomočnik v Hrenovicah.
ŠE O POGREBU MONS. CIGOJA
Goric? avg. 1935- (Agis). — Pogreba mons. Cigoja, o katerem smo že pO' ročali, se je udeležilo zelo veliko število domačinov iz vipavske doline in tudi mno* gi meščani iz Gorice. Občinstva je bilo» kot poročajo, več tisoč. Cerkveni zbor» kateremu so prepovedali peti žalostinke na grobu, je iz Dornberga in je znan po vse) širini okolici zaradi svojega ubranega petja.
KAŽNJENI ZBOG SUMNJE, DA »U HTJELI PREBJEĆI U JUGOSLAVIJU
Mladići Antun Majcan i Dragutin Poladin iz Poladini na Buzetštini pošli na Rijeku da si kupe odijela, ali su ih tamo uhapsili 1 oduzeli im jednome 500 a drugome 800 lira, te ih opto' žili da su htjeli prebjeći u Jugoslaviju bez putnice.
SPORAZUMA NEMA!
SVE JE SPREMNO ZA RAT
U Ženevi ie završio rad odbor petorice i podnio predloge za mirno riješenie abe-shrskog spora s koncesijama privredne naravi Italiji, ali nz očuvanje abesinske nezavisnosti. U predlogu je doduše predvidjen neke vrsti protektorata u kojem bi učestvovale Italija, Francuska i Engleska.
Ali Italija odbija svaku diskusiju o takvim predlozima.
Prestavnik Italije barun Aloisi još je u Ženevi, ali neće dugo tamo ostati i predvi-d|a se da će Italija skorib dana istupiti iz Društva naroda i najaviti rat, naročito, ako se i Francuska odluči da će podupirati Englesku u pitanju sankcija protiv Italije.
Francuski ministar pretsjednik Lavai je u Ženevi održao govor, u kojem je rekao, da je Francuska vjerna Paktu Društva naroda, ali je ipak prošlih dana držanje Francuske bilo još prilično nejasno. __En_gl_eska pritišće na Francusku da se jasnije izjasni i prema nekim znacima izgleda, da će Francuska sasvim napustiti Italiju. Ako zato ne bude Lavai, moglo bi se dogoditi da on padne i da ga zamijeni neko, ko ne će biti vezan s Italijom kao što je on vezan zbog Rimskog sporazuma.
Svakako skorih se dana ima situacija sasvim raščistiti.
Mussolini je, doduše, od samog početka jasan i sad je ponovno u nekoliko prilika naglasio, da ga niko ne može spriječiti da nastavi svoj put, to znači put rata.. A i Aloisi zapitan u Ženevi od jednog novinara što Italija želi odgovorio je kratko, ali jezgrovito: »Sve!« Da li će ta želja biti i ostvarena, to je drugo pitanje.
Dvije stotine engleskih brodova već ceka na Sredozemnom moru...
POROČILO AMERIŠKEGA, TRGOVINSKEGA MINISTRSTVA
pravi, da je vojna oktivnost znižala nezaposlenost v Italiji na najnižje v teku zadnjih let, a potreba deviz za plačevanje vedno večjih specialnih naročil je njeno finančno stanje znatno poslabšala. Od 10. junija do 20. julija t. 1. na pr. je morala vlada konvertirati v tuje devize zlata v vrednosti okoli 300 miljonov lir.
PO POROČILU »FINANCIAL NEWS«
iz Londona, so kakor znano londonske klirinške banke sklenile ustaviti vse. olajšave italijanskim bankam, kar pomeni, da se bodo v kratkem vsi krediti popolnoma ustavili. To pa radi abesinskega konflikta, ki znatno slabša finančno moč Italije in njeno plačljivost. Ne gre torej ju za kakšne sankcije in človekoljubnosti, ampak je vzrok vsemu bojazen, da bi angleške banke ostale nepoplačane._
LIRA ĆE SE NAGLO SROZATI
POSKUPIO PREVOŽ ROBE U ITALIJU.
Split. 15 septembra. — Uslijed pojačanog izvoza u Italiju i nestalnosti talijanske lire posljednjih dana povišem su parobrodarski stavovi za robu, koja se prevozi našim i stranim parobrodima, /a Napulj i okolicu povećan ie stav od 15 lira im kubiku na 22 lire. a za luke južne Italije i Sicilije od 16 i 17 lira na 23 i 24 lire. Uslijed nestalnosti talijanske lire naši . i strani brodovlasnici nastoje da sklapaju ugovore za prevoz u stranoj valuti u francima, funtama i dinarima.
KUPNA MOČ LIRE PADA Iz poročila pokrajinskega sveta za korporativno gospodarstvo je razviden porast splošnega indeksa cen v trgovini v mesecu septembru za 6 promile. In-deks se je dvignil od 333.32 na 335.35. S tem je kupna moč Tire padla od 30 na 29 82 ali izraženo v predvojnih zlatih lirah je splošni indeks cen poskočil od 83.9 do 84.4.
V KOLONIJAH AFRIKE DELAVCI PREJEMAJO SLABE PLAČE Gorica, septembra 1935. (A g is). Delavec, ki je bil kot tak poslan z.drugimi vred na velika javna in . vojaška dela v italijansko kolonijo Eritrejo in Somalijo, je pisal svojim sorodnikom na Primorsko, da jim ne gre preveč dobro. Od začetka so jim plačevali dovolj dobro. tako da je v prvih mesecih poslal domov 400 lir. Nagloma se je stanje spremenilo in seveda poslabšalo. Sedaj ima na mesec samo 50 lir ter hrano in stanovanje. V pismu piše, da šoferji dobivajo po 80 lir mesečne place. JNadalje piše., da se ne kesa, ker je odšel v te vroče kraje. Doma si ta stavek bas narobe tolmačijo ker drugače t. j. na drug način ni mogel napisati resnice zaradi
Opisano stanje ni preveč rožnato in to vsakdo lahko razume.
ZNAK VOJNEGA STANJA V ITALIJI so zlasti posebne brzojavke, ki jih je vlada predpisala za občevanje med svojci in ^vojaki v Afriki. Brzojavke bodo namreč v okoli 30 ih več ali manj različnih besedilih natisnjene že vnaprej in boda čakale .e še naslovitve. Tako n. pr. »Srečno dospel« ali »Preielnaket« ali »Rojen sin, vse dobro. poijube ...«	„„..it
V »FOGLIO D' ORDINI« objavlja poseben koledar fašističnega leta, ki traja od oktobra do oktobra- V njem so za vsak mesec predvsem napovedane slavnosti vsedržavnega pomena ter dovrsitev večjih del v državi.
VELIKO ABESINSKO RAZSTAVO so organizirali v Moskvi sovjetski učenjaki z nalogo, da prikažejo gospodarski in politični značai Abesinije.
ZE 12.000 NAŠIH FANTOV V AFRIKI!
Gorica, sept. 1935. (A g i s). — Po Goriškem krožijo vesti, da je šlo v italijanske kolonije vzh. Afrike že nad 12.000 naših fantov. Vest ni točno registrirana, toda glede na velike transporte vojaštva in na njihovo stanje v Afriki je gotovo, da je v tej masi vojakov več tisočev naših. Število je seveda zelo težko določiti, ker ni mogoče dobiti pravih virov.
PRVI BOLNIKI IZ ABESINIJE
BOLEZNI UNIČUJEJO NAŠE MLADENIČE
Trst, septembra 1935. (Agis) — V Sv. Križ pri Trstu se je vrnil iz Abesinije na bolezenski dopust neki mladenič. Vojaške oblasti so ga poslale domov, ker ga vsled prenapolnjenosti bolnic niso mogli sprejeti, oziroma obdržati dalj časa v bolnici. Imenovani je obolel na tako zvani rumeni mrzlici.
Odšel je v Afriko popolnoma zdrav in je bil po zunanjosti visok, stasit mladenič. Ko se je vrnil ga skoro nihče ni mogel takoj prepoznati. Oblasti so mu prepovedale govoriti o položaju vojaštva. Vendar pa je lahko staršem posameznikov. ki so že v Afriki, naokoli povedal da so skoro vsi bolni in da strašno trpijo na tropskih boleznih. V obupnem položaju so zlasti vojaki iz severnih pokrajin Italije, ki niso navajeni na tamkajšnjo klimo, zlasti ne na vročino.
15.000 BOLNIKOV
je že povzročila afriška klima. Kakor poročajo inozemski listi, je število bolnikov na-rastlo na 15.000. Vsi so bili povečini prepeljani v domovino.
JUGOSLOVANI KOT DEZERTERJI V ABESINIJ0
Slovenec dezertiral v Afcesinijo
Ljubljana, sept. 1935. (Agis). Nek Slovenec iz Primorskega ki je bil kot vojak poslan z drugimi v italijanske kolonije vzh. Afrike je po mnogih ne-prilikah in težkočah dezertiral v pravo Abesinljo. Po dolgem času je sporočil svojim sorodnikom v Jugoslaviji svoj srečen beg in svoj položaj. V pismu piše, da so ga Abesinci prav lepo sprejeli in da so že vedeli da služijo v ital. armadi tudi Slovenci in Hrvati ter da se v njihovi deželi izborno počuti, da mu ne manjka ne jesti ne piti. Nadalje
pravi, da se Slovencem ni bati. da bi jih Abesinci požrli
NAD 1000 DEZERTERJEV IZ JUŽNEGA TIROLA.
»Manchester Guardian« poroča z Dunaja, da krožijo tam govorice, po katerih je pribežalo v Avstrijo nad 1000 dezerterjev iz Južnega Tirola. V dve vasi, iz katerih je ubežalo nekaj fantov je prišla policija na tankih in aretirala vse njihove svojce in starše. Tudi iz Trenta je ubežalo večje število mladeničev.
UMIRAL JE NA ABESINSKI MEJI IN JE V BLODNJI GOVORIL »V SVOJEM SVETEM MATERNEM JEZIKU«
Trst. septembra. 2e meseca junija je podlegel v daljni Somaliji solnčarici komaj 221etni mladenič Stanko Torjan, doma iz Trsta. Še pred dobrim poldrugim letom je bil v Ljubljani in je bival tedaj v zavetišču našega društva »Tabor«. Domotožje pa ga je gnalo domov. Tam pa je moral k vojakom v Napoli, iz Napolja pa je bil letos poslan na abesinsko fronto. Kakor ironija pa je vrenelo pismo, ki ga pisal njegov predstojnik njegovi družini’in v katerem je poročal, da je v zadnjih urah svojega življenja v blodnji ves čas govoril, da ga pa niso mogli razumeti, ker je govoril
»v svojem svetem maternem jeziku«.
TALIJANSKI DEZERTERI SE SKLANJAJU U JUGOSLAVIJU
Švicarski list »Trava j«, socijalistički organ, od 2 septembra donosi pod gornjim naslovom slijedeću bilješku:
»Javljaju iz Trsta da su svaki dan sve mnogobrojnija dezertiranja iz talijanske vojske. Po desetinu talijanskih vojnika iz istočnih provincija dezertira u Jugoslaviju i pored strogih mjera fašističke misije koja bez oklijevanja puca na svakoga dezertera.«
Dodekanez ne želi, da Abesinija doživi njegovu sudbinu
TELEGRAM ABESINSKOM CARU
Pretslednik udruženja izbjeglica sa 12 otoka Dodekr neza uputio je nedavno abesinskem caru brzojav ovog sadržaja:
»Veličanstvo, tamnice mučeničkog Do-dekaneza u zadnjih 20 godina talijanske okupacije krcate su grčkih svećenika i odličnika, učenjaka i intelektualaca, te velikog broja žena 1 studenata, koji svi podnose neopisive grozote i tiraniju.
Obraćajući se Vašem Veličanstvu u poštovanju I smjernosti. mučenički narod Do-dekaneza. okovan u teške verige strašne fašističke Italiie. krvav i satrt pod taliian-sko-fašističkim progonstvima, toplo Vas moli i zaklinje, da upotrebite sva sredstva i žrtve za odbranu integriteta Vaše časne domovine i slobode Vašeg naroda. Straha-vitijeg ropstva od talijanskog nema na svijetu, Veličanstvo, a užasniju i crnilu tiraniju od fašističke ne može zamisliti niti izvesti ljudski mozak. Spasite Abesiniju, Veličanstvo! Dok se oluja približuje a rastući vihor urla, mučenički narod Dodeka-neza pada na koljem« i moli se Bogu danju i noću za Vašu slavu i pobjedu, Veličanstvo!«
Nije dugo što je omladina, izbjegla sa 12 otoka Dodekaneza, osnovala u Ateni svoje patriotsko udruženje, stavljajući mu u zadaću da radi na oslobodjenju Dodekaneza od talijansko-fašističkog jarma. Prošle zime udruženje je priredilo bučne de-
monstracije po atenskim ulicama, obarajući se kamenjem na razne talijanske institucije u Ateni. — V.
RATNO STANJE NA DODEKANEZU
Atenski listovi javljaju da, prema vijestima sa Dodekaneza, italijanski brodovi koji su pošli iz Napulja k Egejskom moru koncentrisali su se u pomorskoj bazi Le-ros na Dodekanezu.
Prema istim informacijama listovi donose da se osim fortifikacionih radova vršenih od strane Italijana na ovom ostrvu vrše slični radovi i na ostrvu Serifos. koje se nalazi četiri kilometara daleko od maloazijske obale. Isto tako i tri druga ostrva utvrdjena su
S druge strane talijanske vlasti na Dodekanezu izvješale su na sve strane afiše, kako u selima tako isto i u gradovima, pozivajući stanovnike Dodekaneza da stupe kao dobrovoljci u vojsku koja odlazi u Afriku. Dobrovoljcima se obećava plaća od 800 lira mjesečno.
Kako je stanovništvo Dodekaneza neprijateljski raspoloženo, mnogi su stanovnici iz bojazni da će prisilno biti regruto-vani u talijansku vojsku, izbjegli na ostr-vo Samos. Izbjeglice pristižu svakim danom.
VELIKE VOJAŠKE VAJE
KRATKO POROČILO Z DEŽELE
Gorica, septembra 1935. — (Agis) — Kakor je znano so se vršile pretekli mesec nočne letalske vaje nad vso našo deželo o katerih je »Istra« že poročala. Te vaje so na vse načine tako pripravljali, da smo bili vsi v resnih skrbeh pred napadom, ki je grozil. Z raznimi oglasi nalepljenih po zidovih, s prižnice in povsod, grozeč pri tem z velikimi kaznimi za vsak najmanjši prestopek, so nas pripravljali na ta dan. Res že prvi dan ob 6 uri so bile vse hiše zaprte in le za zidovi so se ljudje pomenkovali s popolnoma zastrtimi okni. Plat zvona naj bi naznanil napad in s tem nevarnosti, ki groze pokrajini. Na čudo pa prvi dan ni bilo ničesar. Drugi dan zvečer se je komedija ponovila. Okoli 9 ure je zazvonilo plat zvona in vsi so proti prepovedi zdirjali iz hiš, da bodo videli, kaj je. Nad vasjo je krozu en aeroplan, ki pa je kmalu zginil proti Trstu. Ker še ni bilo dva večera skoro nič, so mislili, da bo vsaj tretji ve-
čer. Toda tudi takrat ni bilo ničesar. Tako kakor v Prvačini, od kjer je to poročile, tudi po okoliških vaseh, ki so bile na napad strogo pripravljene ni bilo ničesar. Ni čudno, če je radi tega šla marsikaka smešna na račun takih vaj. Kakor pa se govori je v največji temi drugi dan vaj šlo skozi vas z veliko brzino šest avtomobilov, z ne popolnoma odprtimi reflektorji. Hitro se je razširil glas, da se je tedaj peljal skozi deželo sam Mussolini.
PREPOVED ZIDANJA PO GORIŠKEM Gorica, septembra 1935. — (Agis). V eni prejšnjih številk smo poročali, da so pričeli ljudje z veliko naglico zidati, pri tem pa tudi dvigati svoje vloge s hranilnic. To je predvsem vsled bojazni, da ne bi nekega dne vlada kratko malo rekverirala vse vloge in vrednosti. Kakor pa se doznava je izišel zadnje dni dekret, ki prepoveduje vsako investiranje vlog v nove stavbe brez ne-obhodne potrebe
POKLICI POD OROŽJE!
Pod orožje so pozvani sledeči obvezniki: 1. na 23 dnevno instrukcijsko službo podčastniki letnikov od 1900 do 1910, ki pripadajo pehoti, topništvu, tehničnim četam in specializiranim oddelkom: 2. podčastniki in vojaki tehničnih čet, radiotelegrafisti 1912 v mobilizacijske svrhe: 3. podčastniki in vojaki 1. 1912., ki pripadajo sanitetnim in pomožnim četam in pa avtomobilskim Četam. Vpoklic teh se vrši imenoma; 4. v mobilizacijske svrhe vojaki letnika 1913, ki so bili potrjeni na najkrajši službeni rok.
MLADENIČI ROJENI L. 1907. ODHAJAJO
Ilirska Bistrica, 4 septembra. 1935. (Agis). Danes sta se morala odzvati vojačkemu vpoklicu dva domačina rojena 1. 1907. Oba sta rokodelca in sicer eden kovač, drugi kolar. Tako bo kmalu vsa naša mladina pod orožjem.
TALIJANSK Fv OJ AK I BEŽIJO PRED EKSPEDICIJAMI V ABESINIJO
Reka, avgusta. (Agis). — širijo se najrazličnejše vesti o dogodkih, ki so v zvezi z vpoklici k vojaški obveznosti in z odpošiljanjem vojakov v Afriko. Tako govore tudi, da je letošnje poletje ob priliki vojaških vaj ki so se vršile tudi v reški pokrajini in v bližini meje, zginilo večje število podoficiirjev, vojakov in celo nekaj oficirjev. Domneva se, da so prekoračili mejo in odšli na jugoslovansko stran, zato, da se izognejo ekspediciji v afriške kolonije.
KOLIKO IH JE ŽE UMRLO V AFRIKI...
V Vzhodni Afriki je v juliju in avgustu umrlo 14 častnikov ter 79 podčastnikov in vojakov. Njih smrt je preko vojnega ministrstva z izrazi sožalja sporočila vojaška uprava svojcem umrlih.
VELIKrkONGRES PROTI ABESINSKOi-ITALIJANSKOJ VOJNI
o katerem smo že poročali, da se bo vršu v Baslu zadnje dni septembra, je sklican definitivno za 6. in 7- oktober. Vršil se bo kljub temu, da ga je švicarska vlada pre-povedla. Za kongres so najavljene številne delegacije z vseh držav. Posebnih markic, ki so jih za to priliko izdali je bilo prodanih do sedaj že okoli 100.000.
»BRESLAUER NEUSTE NACHRICHTEN« poroča pretekli mesec po neki angleški agenciji, da je prestopila s popolno bojno opremo na abesinsko stran 12.000 Somaiij-cev iz italijanske kolonije Somalije in se dalo na razpolago abesinskemu cesarju.
O JAPONSKI TAJNI ORGANIZACIJI »ČRNI ZMAJ«
smo zadnjič ob neki priliki že poročali. Ta organizacija deluje pod geslom: »Azijo Azijcem, Afriko črncem, belokožcem pa smrt!« Organizacija je silno razpredena v Aziji in pa v Afriki. V zadnjem času je »Orni zmaj« izdal proglas v katerem preti Mussoliniju s smrtjo, ako bi začel vojno z Abesinijo. Na čelu »Črnega zmaja« je mož, katerega cenijo kat najbogatejšega v deželi »vzhajajočega sonca«, na pol miljarde jenov.
»VIA INGHILTERRA« NEKA SE PRETVORI U »VIA MALTA«.
U puljskem fašističkom listu »Corriere Istriano« izišao je predlog, da se puljska ulica »Via Inghilterra«, sad, kad se Engleska digla protiv Italije, pretvori u »Via Malta«.
IZ KOLONIJ ERITREJE IN SOMALIJE
pišejo vojaki, da vlada tam deževna doba. Puške neprestano rjavijo vse drugo pa je izpostavljeno gnitju zaradi velike vlage.
V TRSTU BODO NEKAJ LADIJ SPREMENILI V PLAVAJOČE BOLNICE
Ljubljana, sept. (Agis). V Trstu krožijo vesti, da namerava ital. vlada prenarediti nekaj ladij družbe Kozulič in Lloyd Triestino v vojaške bolnice. Prostore, kjer so spravljali blago so preuredili in v nje postavili postelje. Baje bodo v ta namen preuredili ladji »Helvana« in »Vulcanijo«.
PRIPRAVE NA VOJNO
Po vsej državi se polagoma uvaja vojni režim. Vsa javna dela so bila skoraj že povsod ukinjena, nekaterim sirovinam. ki se morajo uvažati iz inozemstva, pa so bile povišane cene. Vlada je izdala odredbo, da se morato preklicati vsi razpisi dobav za državo, državna podjetja, za gospodarske organizacije, ki so pod državno kontrolo ter za pokrajinske in občinske upr? ve. Izvzeta je le vojaška uprava.
STROGE KAZNI ZARADI POSKUŠANEGA BEGA ČEZ MEJO !
Pred goriškim sodiščem se je vršil v soboto proces proti 24 letnemu Ivanu Sfiligoju in 25 letnemu Radoslavu Rusjanu iz Kozane v Brdih. Obtožena sta bila. da sta zaradi vpoklica k vojakom nameravala zbežati čez mejo Sedišče je ugotovilo, da prvi del obtožnice ni bil utemeljen, vkljub temu ju je obsodilo na zaporno kazen po 6 mesecev in na globo po 1000 lir.
Istega dne so čepovanski karabinjerji prijavili sodišču 29 letnega Alojzija Vončino iz Lokavice nri Kanalu, ki ie nrav tako brez potnega lista zbežal preko meje.
Nasa kulturna hronika
O MUSSOLINIJU I JADRANSKOM PITANJU
IZIŠLA JE KNJIGA POVODOM GODIŠNJICE MARŠA NA RIJEKU — A. MELCHIORI :
»MUSSOLINI E LA QUESTIONE ADRIATICA«
Kad se god pisalo o Jadranskom pitanju J fašizmu bilo je teško naročito zbog jed-ae stvari: nema sakupljenih dokumenata o odnosu Mussolinija prama tom pitanju. Doduše sve ono što se dogadja na polju internacionalne politike posljednjih godina jasno je obilježavalo odnos fašizma prama tom pitanju, a i ono što se dogadjalo u Italiji pod vidom iredentističke propagande moglo se smatrati inspirisanim od režima. Ali osjećalo se pomanjkanje dokumenata, koji bi govorili direktno o Mussoliniju i Jadranu. Sad to dobivamo. Povodom šesnaeste godišnjice od marša na Rijeku izišla je knjiga, koju je napisao Alessandro Melchiori, poznati fašistički vodja,
bivši riječki legionar, pretsjednik talijanske organizacije bersaljera, bivši potsekretar itd. Njegovo dielo nosi naslov »Mns solini e la questione adriatica«. to znači »Mussolini i Jadransko pitanje«. Ima tristotine stranica i pretstavlja obilan volumen, u kojem će biti svašta. U nekojim fašističkim dnevnim listovima izišli su kratki prikazi te knjige. Tako, naprimjer, milanski »Corriere della sera« od 14 o. mj. piše:
»Ova knjiga — sa preko 300 strana — posvećena je proučavanju jadranskog pitanja u toku jednog decenija historije, od 1914 kad je Mussolini, prešavši preko svih obzira postavio nitnie naših teritorijalnih
rivendikacijama prema Austriji — do 1924 godine, kad je Benito Mussolini, kao talijanski ministar vanjskih poslova postigao, blagodareći svojoj mudroj politici prema Jugoslaviji, aneksiju Rijeke Italiji. Autor u predgovoru veli, da su razne peripetije kroz koje je prošao jadranski problem naročito aktuelne danas, kad Engleska odriče Italiji pravo da štiti svoje interese onim istim tvrdoglavim neshvatanjem kojim ie, u ono doba, Engleska onemogućavala talijanska prava na Rijeku.«
Nesumnjivo ima u tom djelu mnogo materijala, koji se odnosi i na Julijsku krajinu.
JEDNA DRAMA IZ ISTARSKOG ŽIVOTA
Kako izvješćuje zagrebačka dnevna štampa, zaključen je nedavno ovogodišnji, šesti natječaj, za pučku glumu, pto ga je raspisala Matica hrvatskih kazališnih dobrovoljaca. Izmedju 39 gluma, koliko ih je stiglo, anonimno dakako, na ocjenu jury-a, nalazi se i jedna, kojoj je naslov:	»Oče, budi
volja Tvoja!«, drama iz istarskog života u 3 čina. Pobliže, dakako, nije sada moguće javiti, već valja sačekati rezultate jury-a, pa će se onda — a to će biti po prilici za dva mjeseca — možda više saznati. No i bez obzira na to hoće li djelo uspjeti ili ne (mi bismo svakako željeli ono prvo!) — već
je i to utješna stvar, šta ima ljudi od pera, koji nastoje u dramskom obliku obraditi specijalno naše istarske prilike i našu stvarnost.
Kako je poznato u jednom od dosadašnjih natječaja Matice hrv. kazališnih dobrovoljaca sudjelovao je i bio nagradjen trećom nagradom naš istarski pisac Ernest Radetić, dramom iz istarskog života:	Za goli život. —
Lanjske godine imala je biti premijera Radetićeve drame u izvedbi članova spomenute Matice, i već je sve bilo spremno — ali je u posljednji čas premijera morala biti otkazana. — (ar)
V	V
NAS KUMICIC JE IZA SENOE I DANAS JOS NAJČITANIJI PISAC
TJ jednom prikazu o Napretkovoj, središnjoj knjižnici u Sarajevu, u kojem se, pored ostalog, govori o tome koji su pisci i koje su knjige najviše čitane u prošloj godini dana (od 1. VII 1934. do I. VII. 1935) nalazimo i ove interesantne podatke:
Od domaćih pisaca najviše se čitaju romanopisci. Na prvom je mjestu August Šenoa (535) a odmah zatim kao drugi dolazi naš Eugen Kumičić (427). Iza njega slijede Ksaver Sandor Gjalski, Vjenceslav Novak, Josip Eugen Tomić, onda Vladimir Nazor (210), Veselinovič, Nušić it.d. Viktor Car-Emin tražen je 70 puta.
Kako se iz ovoga vidi, čitalačka publika u Sarajevu još uvijek najviše voli
starije naše romanopisce. Pjesnička djela manje se traže, a isto tako i knjige mladjih autora, (Krleža 113, Vilović 61, Kranjčevič 53, it.d.)
Najviše je, od pojedinih djela publika tražila šenoino «Zlatarevo zlato« (103) zatim kao drugu knjigu Kumiči-ćev roman »Začudjeni svatovi« (75); Gjalskoga:	»Gjurgjicu Agićevu«
(73) it.d. Nazorove: »Istarske pri-č e« dolaze na 6. mjesto medju najviše traženim knjigama (57).
Napretkova knjižnica u Sarajevu postoji već 10 godina, te posjeduje 15.881 inventariziranih djela u 20.034 primjeraka iz raznih struka, najviše dakako iz lijepe književnosti.
USPJEH DIRIGENTA DRA ŠVARE U PRAGU
Na velikom medjunarodnom festivalu u Pragu, na kojem su učestvovali najistaknutiji savremeni muzičari, dirigirao je jedno djelo slovenskog kompozitora Osterca naš zemljak dirigent dr. Švara i postigao je sjajan uspjeh. U ljubljanskom »Jutru« piše sam Osterc:
»Švara je imel tremo — ampak le do prve skušnje, pri kateri je bil za svoje delo deležen aplavza članov orkestra. Postavil se je nad vse častno med dirigenti mednarodnega formata (Scherchen, Telich, Ančerl, Jallowetz, Casella, Jirak. Jeremiaš i dr.). Tudi njegov nekdanji profesor dr. Schercen mu je dal polno priznanje in je bil uspeha dr. Švare boli vesel nego mojega.«
NOVA OPERA DRA JOSIPA MANDIČA
Kompozitor Slavko Osterc piše u »Jutru« u svom članku o festivalu u Pragu i ovo:
»Naš rojak dr. Josip Mandič mi je preigral sojo pravkar dogotovljeno opero. Libreto mu je naredil nemški pisatelj Max Brod po neki Nušičevi noveli. (Brod je delal libreta tudi Janačku). Snov je tako zanimiva, kakor je še nisem kmalu slišal in se odigrava na naših tleh. Tudi glasba je popolnoma jugoslovenska. Premiera, je predvidena na veliki operi izvan češkoslovaške in bo šele po tej premieri opera na razpolago za ČS in za nas. Gotovo jo bomo spoznali tudi v Ljubljani«.
ČLANAK O PRIMORSKOJ EMIGRACIJI U MARIBORU.
U drugom svesku »Kronike slovenskih mest« podnačelnik Maribora g. Rudolf Golouh niše o »primorskoj emigraciji u Mariboru«.
MALE VESTI
PORAST ŽITNE LETINE
Letošnji pridelek žita znaša 76 miljo-nov kvintalov in je za 20.6 odstotkov boljši od lanskega. Dosegel pa še ni rekordnega pridelka v letu 1933 z 881,252.000 q.
TRŽAŠKI IN GORIŠKI PREFEKT V RIMU.
Tržaški prefekt Tiengo in goriški prefekt Ciampani sta bila preteklo soboto v Rimu na raportu pri Mussoliniju.
NOVI PRETSEDNIK REŠKE POKRAJINE.
Za predsednika reške province je namesto senatorja Baccia, ki se je prej pisal Bačič in je demisioniral, imenovan gosp. Edvard šušmelj, ki se sedaj piše Susmel. Novi predsednik je bil dne 12 t. m. zaprisežen od podprefekta, ki je zastopal odsotnega prefekta. Navzoč je bil fašistični tajnik reške province dr. Meixner. Poslali su duceju izraz neomajne vdanosti.
SLOVENCI IN ATLETIKA.
Pohvalo kot lahki atlet j e so dobili te dni po vsem Goriškem mnogi mladeniči. S par izjemami so vsi slovenske narodnosti.
ZELO TOŽIJO FAŠISTIČNI LISTI
da je število novorojenčkov v Trstu čedalje bolj rapidno pada. Množi se pa slejkoprej v neznanjšani meri prebivalstvo okolice, ki je slovensko.
KRAŠKE FAŠISTIČNE ORGANIZACIJE
Kraški fašijo je dobil novega tajnika v Nabrežini, in sicer Antona Parini-ja namesto Ivana Medajna, ki je odšel v Afriko. Za nova člana fašija v Divači sta imenovana Messalin Albano in Alojzij Rebek, Giuliani Giovanni in Balbi Giuseppe pa za revizorja. V Trep-čah sta imenovana v vodstvo fašija Anton Calzi in Edvard Carli.
PLJAČKAJU NA RAČUN ABESINIJE.
»Piccolo« obavještava gradjanstvo da ne nasjeda nekim tipovima (a svi su oni tipovi i ko će ih razlikovati) koji sakupljaju u gradjanstvu priloge za neke bankete uovodom odlaska dobrovoljaca u afrički
rat i meću to sebi u žep---
FAŠISTI ISTUPAJU IZ MILICIJE KOD BUZETA
U Sovinjaku kod Buzeta su svi fašisti istupili iz milicije. Jednoga od njih Angela černeku su karabinjeri prisilili da vezan, kao hapšenik, podje na ratne vježbe milicije.
UČITELJI TALIJANI IZ DALMACIJE KOD MUSSOLINIJA.
Mussolini je primio dvije stotine učitelja i profesora talijanskih škola u inostranstvu Medju njima su bili i učitelji _ talijanskih škola u jugoslavenskoj Dalmaciji. Održao im je govor o zadaćama fašističke škole u inostranstvu.
SKIDAJU KRIŽ S VRHA ZVONIKA RADI HRVATSKOGA NAPISA
U Vrhu kod Buzeta fašističke vlasti su sa zvonika visokog 36 metara skinuli križ, samo zato, jer je na njemu pisalo hrvatsko ime toga mjesta »Vrh«. Hrvatski napisi poskidani su i sa crkve Sv. Antona. Karabinjeri su dali skinuti s crkvene zastave napis »Sv. Marija moli za nas!« i »Sv. Antune moli za nas«.
JUGOSLOVANI NA SVETI GORI.
Na Sveti Gori pri Gorici je bila v nedeljo že tretja skupina romarjev iz Ljubljane. Po romanju so si ogledali Gorico, nato pa so se odpeljali v Trst in od tam nazaj domov.
DELEGAT PAPEŽEVE LEGACIJE V AFRIKI.
Nadškof Cattaneo, je prispel te dni v Gorico in je imel dolg razgovor z našim nadškofom Mar gotti jem, nakar se je nadškof Cattano odpeljal v Benetke.
BUZETSKA OPĆINA USPRKOS GOLEMOG DUGA GRADI IGRALIŠTE ZA NOGOMET
Poznato je u kakvim se finansijskim prilikama nalazi buzetska općina. Govori se o zaduženju, koje prelazi stotinu milijuna. Ali za fišističke parade ima novaca. Sad se gradi iznad Sajmišta na Goričici nogometno igralište.
U ČEMU JE DOKAZ. DA JE MEDULIN FAŠISTIČKI.
Kao i po ostalim mjestima, tako je fašistička organizacija i u Medulinu sazvala skupštinu za prijavljivanje dobrovoljaca za Abesiniju. Odaziv je bio slab, ali je »Corriere Istriano« od 31 augusta donio izvještaj. da ie bilo sjajno. Medju ostalim piše taj puljski list, da je na toj skupštini ispitana situacija s obzirom na držanie sela Medulina prama Italiji, pa je konstatovano, da ove godine nije bilo nijednog tajnog bijega bez putnice preko granice u Jugoslaviju. To je dokaz, da se i Medulin preobratio ... Sedam mladića se ie prijavilo dobrovoljno za Abesiniju...
PONOVNO (MAČE,NJE OBMEJNE MILICE
Nov oddelek milice v Novem svetu
Hotedršica, sept. 1935. (A g is). Kot smo že poročali, so v Novem svetu letošnje poletje na novo ustanovili karabinjersko postajo in že enkrat ojačili postajo miličinikov. Pred kratkim pa je v vas prišilo spet večje število miličnikov, ki so zavzeli pri kmetu Ivanu Brusu celo nadstropje. Vsa meja je močno zastražena po ojačenih patruljah.
POSTOJANKE MILIČNIKOV OKROG SNEŽNIKA OJAČENE.
Ilirska Bistrica, septembra 1935. — (A g is). — V obmejnem pasu okrog Snežnika so bile v zadnjem času vse stražnice ponovno ojačene z večjim številom mož. Tako so postojanke na Bički gori, v Leskovi dolini, Proprotni dragi in dalje proti Gomanou dobile spet nove moči.
VELIKA ZIDARSKA DELAVNOST NA GORIŠKEM.
Gorica, sept. 1935. (A g i s). — Po Goriškem se opaža v zadnjem času, da so pričeli ljudje, ki imajo količkaj denarja pri roki, investirati ta denar in zidati. Baje in kar je brez dvoma tudi res, delajo to pod vplivom strahu, da bodo zgubili denar ali pa, da jim ga bo država kratko-malo zasegla kot notranje posojilo za vedno večje potrebe.
NAŠI PEDAGOŠKI PISCI
U zadnjem broju pedagoškog časopisa »Napredak« kojega uredjuje prof. Josip Demarin, direktor Istarskog internata, piše Ante Defrančeski o obradbi Hrvatskog primorja po metodi skupne nastave, Vitomir Girardi iznaša neke svoje pokušaje sa velikim štampanim slovima, a Josip Demarin piše opširnu i stručnu ocjenu Ru-kovodja J. Potočnjaka.
komu ni znan "futuristični pesnik
MARINETTI.
V »Accademia reale d’ Italia« je ta mož govoril sledeče, o vojni seveda: »Vojna jača najslajše občutke človeka. Vojna je najbolj dovršen sport« ... Fašisti ga morda radi poslušajo, morda ga poslušajo zato, ker ga morajo, drugim pa se take izjave čudaka ne zde resne. (A g i s)
STALIŠČE K PREVEDBI UČITELJEV EMIGRANTOV KONTRAKTUALCEV
Temeljni postulat naših teženj je, kakor je bilo poudarjeno že v članku »U. T.« z dne 15. VIII . da se kontraktualcem s prejemom v državno službo nostrificira in šteje v napredovanje in pokojnino vsa doba, ki so jo prebili v službi naroda kot učitelji ali kot prosvetni delavci.
Sedanji položaj kcntraktualcev je daleč od tega edino pravičnega principa in bomo morali strnjeno započeti to akcijo, da dosežejo sebi in svojemu delu pravo veljavo in priznanje.
Tovarišem, ki so službovali na zasebnih šolah, se osporava ta doba pri štetju let za pokojnino. Vzrok: nedostajanje zakonske osnove v zakonu o uradnikih in v čl. 54 zakona o državljanstvu.
V času od 1. IV. 1931 do novembra 1934 se je štela kontraktualnemu učiteljstvu ob postavitvah v državno službo kot podlaga za grupo le službena doba v inozemstvu (čl. 54 zakona o državljanstvu).
Poseben in pereč problem so izpiti učiteljev emigrantov. Učitelji, ki so po vojni ostali v domačiji, da vrše svojo poklicno in narodno dolžnost, so mogli opraviti praktični učiteljski izpit pač le po predpisih tamkajšnjih oblasti. In predpisi o opravljanju praktičnega izpita so bili do 1. 1923 enaki predp'som. ki veljajo pri nas in ki so veljali v bivši Avstriji. Ako se ne priznava veljavnost praktičnih izpitov po teh predpisih učitelju emgirantu, bi se ne smelo priznati veljavnosti niti izpitom, ki so jih napravili tovariši še za Avstro-Ogrske. Razlogi: 1. Učitelju, narodnemu delavcu izven mej Jugoslavije je bilo prav tako nemogoče opraviti praktični izpit v Jugoslaviji, kot učitelju v tistem času, ko Jugoslavije še ni bilo. 2. Praktični izpiti so se vršili do 1. 1923 v domačiji v slovenskem jeziku, izpraševali so slovenski profesorji in učitelji. Ti izpiti bi torej nikakor ne smeli biti predmet spornosti.
Mlajši tovariši so napravili v domači zemlji drugi izpit po drugačnih predpisih. — Odzvali so se dolžnosti izpita in ker niso imeli ne prilike ne možnosti, da ga napravijo drugače, bi se jim mora! isti izpit priznati po času in veljavi takoj, ko ga tu dopolnijo in nostrificiralo.
Povedati moramo, da smo prizadeti mimo pravic ki nam jih daje veljavna norma: zakon: povedati moramo, da bi nam morala biti pravica in merodaialca tudi vest in srce. Vse lepe besede o trpečem delu našega naroda zgube na iskrenosti v trenutku, ko se dejanja z njimi ne zlagajo. In mi smo otroci trpečega dela našega naroda. Kot taki ne zahtevamo drugega kakcr da se prizna našemu delu pravična veljava po srcu in ljubezni kot bratov med brati.	D. (»Učiteljski Tovariš«)
PENZIONISANJE VINKA ŠEPIĆA
Nakon 40 godina teške, ali uzvišene dužnosti prosvjetnog rada, penzionisan je. ukazom od 30 jula 1935, naš poznati Vinko Šepić upravitelj drž. narodne škole u Pod-goraču, sreza našičkog.
Za vrijeme vršenja svoje učiteljske dužnosti u Istri, koliko za vlade bivše a. u. monarhije, toliko i za vlade fašističkog režima, isticao se je naš »barba Vice« kao neumoran i neustrašivi borac za prava našeg potlačenog naroda. Usprkos najžešćeg terora sa strane fašističkog režima, koji je njega, kao i njegovu obitelj izlagao teškim iskušenjima, ostade g. Vinko Šepić, dosljedan svojim nacionalnim osjećajima. 1930 godine morao je da ostavi svoju rođjenu grudu silom nesnosnih prilika, te se nastanio u Jugoslaviji, da nastavi svoju učiteljsku službu.
I ako je bio već tada navršio punih 35 godina učiteljske službe, pa je već tada imao pravo na mirovinu, on je sa veseljem čekao dekret stalnog postavljenja. Sudbina mu nije bila sklona jer je postavljen kontraktualnim učiteliem najprije u Donju Stubicu, a zatim premješten u Podgorač u istom svojstvu, pa je tek 1932 godine postavljen stalnim učiteljem i upraviteljem škole, na kojoj je dužnosti ostao sve ,d° 30 juna t. g., kada je penzionisan U Pod-goraču, vršio je savjesno i predano svoju dužnost u školi i medju narodom. G. Vinko Šepić odlazi ovih dana u Beograd, gdje će stalno boraviti, pa mu svi koji poznajemo njega, želimo svako dobro.
C7 FOND „ISTRE”
Matko Križanac - Oroslavlje.
umjesto vijenca na odar U prošlom broju objavljeno . »	37.456.i0
pok. učiteljice Ester Su-fić iz Zminja.................Din	50.—>•
U prošlom broju objavljeno . »	37.456.10
Ukupno Din 37.506.10
»Istra« izlazi svakog tjedna n petak. — Uredništvo t uprava nalaze se n Zagrebu, Masarykova ulica 28. II. — Broj čekovnog račnna 36.789. — Pretplata; Za cijelu godinu 50 dinara; za po godine 2« dinara- za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu, — Oglasi se računaju po cijenlku. — Vlasnik 1 izdavač: KONZORCIJ »ISTRA«, Masarykova ul. 23. II. Telet. br. 67-80. — Urednik: Ive Mihoviiović Jukićeva ul. 36 — Za uredništvo odgovara; Dr, Fran Brnčić. advokat. Samostanska 6. — Tisak: Stečajnina Jugoslovenska štampe d, d., Zagreb. Masarykova 28a. — Za tiskaru
odgovara Budolt Poianović, Zagreb. Ilica broj 131.