KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 21 (1). INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1 NARTA 1936. PATENTNI SPIS BR. 12180 Hazeltine Corporation, Jersey City, U. S. A. Radio prijemnik. Prijava od 29 septembra 1934. Važi od 1 juna 1935. Traženo pravo prvenstva od 3 oktobra 1933 (U. S. A.). Ovaj se pronalazak odnosi na uređaje za prenos vesti nosečim talasima, naročito na uređaje za nesmetani i selektivan prijem visokofrekventnih znakova, bez štetnog u-ticanja frekvencama okoline ili vazdušnim smetnjama. Pronalazak je naročito podesan za prijem modulisanih signala nosečih talasa, kao što su ovi opšte uobičajeni u radio-saobraćaju, pri čemu je visokofrekventni noseći talas modulisan modulacionom ili čujnom frekvencom tako, da prenošeni signali osim noseće frekvence sadrže još dve bočne trake prouzrokovane modulacijom. Po pronalasku se željena sloboda od smetnji i selektivan prijem postižu primenom uređaja, koji skupa filtriraju i prenose samo jednu bočnu traku modulisane noseće frekvence. Pošto se ukupno koristi samo jedna bočna traka umesto uobičajenih dveju, to selekciona kola prijemnika treba da budu odmerena samo za polovinu one širine frekventne trake, koja je bila potrebna u slučaju do sada uobičajenog dvogubog prijema bočnom trakom. Uža filtrirana širina trake daje pak da se neželjeni signali bolje iz-begnu i daje minimum smetnji. Ma da prijemnici jedne bočne trake mogu biti korišćeni i kod drugih prijemnih uređaja, oni su ipak naročito korisni kod superheterodinskih prijemnika. Stoga se detalji ovog opisa i priloženog nacrta u prvom redu odnose na superheterodinske prijemnike jedne bočne trake. Naročita korist prijema jednom bočnom trakom jeste ta, što može po volji biti izabrana jedna ili druga od bočnih traka koje su na uobičajeni način prenošene od strane otpravne stanice. Stoga ako se slučajno smetajući signali pojave u jednoj traci, dovoljna je mala promena podešeno-sti, pa da se izabere druga bočna traka, koja je tada obično slobodna od smetnji. Veoma je retko, da obe bočne trake jedne otpravne stanice budu smetane oscilacijama druge stanice. Po pronalasku se selekciona kola prvenstveno tako podešavaju, da se primljena noseća frekvenca nalazi na jednom ili drugom kraju modulacione trake, koja treba da bude propuštena. Ovo znači, da su selekciona kola umesto simentrično prema nosećoj frekvenci, kao što je to do sada obično bio slučaj, podešena na srednju frek-vencu korišćene bočne trake. Dalji naročiti predmet pronalaska jeste sistem tako zvane selektivne admisije pomoću koje se zvučne reprodukcije prijemnika oštro povećavaju na maksimum, ako je prijemnik nesimetrično podešen, tako, da bivaju ravnomerno primani samo noseći talas i jedna bočna traka. Ovo se prvenstveno postiže zajedničkim dejstvom selektivnog filtarskog mrežnog sastava i automatskog regulatora jačine zvuka. Druga odlika pronalaska sastoji se u načinu automatskog regulisanja jačine zvuka, koji se koristi kod' prijemnika u pitanju. Automatsko regulisanje jačine zvuka je tako zvano regulisanje sa graničnom vrednošću ili sa naraslom vrednošću (suspended type), kod kojeg regulisanje samo tada nastupa, Din. 70.- kad je prekoračena izvesna određena jačina signala, i čija je aktivnost nezavisna od modulacije Izlazni efekat prijemnika se do-bija veoma ravnomerno pomoću izvesnog tako zvanog automatskog obratnog reguli-sanja jačine zvuka (reversed automatic vo-lume control), koje dejstvuje zajedno sa automatskim regulisanjem jačine zvuka i koje zaostale nestalnosti jačine zvuka odstranjuje odgovarajućom promenom rešetki-nog prednapona. Dalji predmet pronalaska jeste koriščenje tako zvanog uređaja za ćutanje (qui-eting system), pomoću kojeg prijemnik biva održavan neaktivnim dotle, dok primljena jačina signala ne prekorači izvesnu određenu vrednost, naročito dokle još prijemnik nije pravilno podešen. Kako automatsko re-gulisanje jačine zvuka tako i uređaj za ćutanje rade sa vremenskim usporenjem (vreme za aktiviranje), koje se može uporediti sa periodom najniže čujne frekvence ili modu-lacione frekvence. Vreme za aktiviranje u-ređaja za ćutanje je isto tako veliko ili i veće no vreme automatskog regulisanja jačine zvuka. Gornje i druge odlike pronalaska bliže su objašnjene sledečim detaljnim opisom u odnosu na priložene nacrte. SI. la—lf prikazuju grafički karakteristike filtra prijemnika sa dve bočne trake i jednom bočnom trakom. SI. 2a—2d pokazuju na sličan način karakteristike filtra he-terodinskih prijemnika sa dve i jednom bočnom trakom. SI. 3 pokazuje opštu šemu superheterodinskog prijemnika sa jednom bočnom trakom po pronalasku. SI. 4 pokazuje šemu vezivanja jednog prijemnika po pronalasku odgovarajući opštoj šemi prema si. 3. SI.4a—4f pokazuju simbole i pojedinosti, koji su korišćeni u šemi prema si. 4. SI. 5 pokazuje grafički greške kalibrovanja (ali-gnment errors) mesnog proizvođača oscilacija kod prijemnika prema si. 4 u zavisnosti od podešavanja visokofrekventnog dela. SI. 6 pokazuje grafički, kako se sposobnost za propuštanje odnosno modulacija modulatora menja sa prednaponom rešetke kod superheterodinskog prijemnika prema si. 4. SI. 7 pokazuje grafički selektivnost pojačivača međufrekvence prema si. 4. SI. 8 pokazuje grafički promenu izlazne snage prijema u zavisnosti od ugaonog obrtanja ručice za regulisanje jačine zvuka. SI. 9 pokazuje grafički krivu frekvence pojačivača čujne frekvence prema si. 4 i pokazuje iz-ravnanje pojačanja čujne frekvence za suzbijanje jednog dela bočne trake u prijemniku. SI. 10 pokazuje promenu krive čujne rekvence kod promene pegela jačine zvuka. SI. 11 pokazuje karakteristiku propuštanja filtra međufrekvence u si. 4, pomoću kojeg se izaziva selektivno dejstvo admisije. SI. 12 pokazuje promenu automatskog reguli-šućeg prednapona jačine zvuka u zavisnosti od promene nosećeg napona međufrekvence u prijemniku prema si. 4. SI. 13 pokazuje automatsko regulisanje i karakteristiku za ćutanje izlaznog dela čujne frekvence kod prijemnika prema si. 4. SI. 14 i 15 pokazuju selektivnu admisiju (karakteristiku propuštanja) i s njome u vezi karakteristiku ćutanja prijemnika prema si. 4. Visokofrekventni telefonski signal obuhvata noseću frekvencu, koja je modulisana čujnim frekvencama. Ova modulacija ne menja komponentu noseće frekvence signal-nog talasa, već jedino prouzrokuje, da ovoj budu superponovane dve simetrične frekventne trake, koje su poznate kao bočne trake. Donja od ovih obeju bočnih traka sadrži za svaku čujnu frekvencu modulacije jednu komponentu, čija je frekvenca jednaka razlici noseće i čujne frekvence, i gornja bočna traka sadrži za svaku čujnu frekvencu modulacije jednu frekventnu komponentu, koja je jednaka sumi noseće oscilacije i čujnih frekvenci. Obično pojedinačna frekventna komponenta bočne trake ne može da prekorači polovinu amplitude oscilacije noseće frekvence, što znači, da suma dveju simetričnih komponenata bočnih traka obično ne može prekoračiti amplitudu oscilacije noseće frekvence inače bi modulacija iznela više no 100 ^ . Svaka bočna traka ostvaruje za sebe polovinu ukupne modulacije signala i stoga sadrži potpunu sliku svih modulacija, naravno u smanjenoj jačini, sravnjeno sa ukupnom modulacijom, koja se predstavlja obema bočnim trakama. Pošto pri običnom radio-prijemu bivaju korišćeni noseća frekvenca i obe bočne trake, to je za jedan takav prijem potreban prijemnik, koji filtrira odnosno propušta frekventnu traku, koja je dvostruko tako široka kao najveća u prijemniku javljajuća se čujna frekvenca. Ova znatna širina trake graniči selektivnost prijemnika u odnosu na smetnje neželjenih signala, n.pr. i u slučajevima, kada je jedna od bočnih traka potpuno slobodna od smetajućih oscilacija. Prijem jednom bočnom trakom je postupak prijema koji u celini koristi samo jednu od obeju bočnih traka, ma da noseća frekvenca i unutrašnja ivica (koja odgovara niskim čujnim frekvencama) druge bočne trake može korisno da saučestvuje. Za proizvoljan dati signal zahteva ovaj postupak za prijem samo jedan prijemnik, koji ima jednu širinu trake, koja samo treba da bude jednaka najvišoj čujnoj frekvenci. Iz toga se do-bija, da prijemnik sa jednom bočnom trakom u sravnjenju sa prijemnikom sa dve bočne trake u odnosu na njegovu selektivnost mo- že dalekosežno biti poboljšan, pri čemu ovo poboljšanje ne treba da bupe otkupljeno gubitkom jedne od željenih čujnih ili modula-cionih frekvenci. Radi boljeg razumevanja pronalaska biće opisan način dejstva jednog običnog prijemnika sa dve bočne trake i jednog sa jednom bočnom trakom, pre no što se bude tretirao prijemnik sa jednom bočnom trakom po ovom pronalasku, Opšti način dejstva i odnosi u takvim prijemnicima biće objašnjeni pomoću sl. 1 i 2 i sledečih simbola: fa = modulaciona čujna frekvenca; fb = najviša zahtevana širina modulacione čujne frekvence jedne bočne trake; fc = uop-šte noseća frekvenca; fs —- uopšte radio signalna frekvenca; fso = na skali prijemnika podešena frekvenca podešavanja jednaka srednjoj frekvenci signalne frekventne trake, koja se određuje ukupnošću filtarskih uređaja prijemnika; Rc = signalna noseća frekvenca; fSa’ = fsc — fa = donja bočna frekvenca, komponenta donje bočne trake; fsa“=fsc+fa = =gornja bočna frekvenca, komponenta gornje bočne trake: fsy = Rc — R = donja granica donje bočne trake; Rb” = fSc-f fb = gornja granica gornje bočne trake. SI. la—lf pokazuju izvestan broj grafičkih predstava, kod kojih je duž horizontalne ose nanesena frekvenca. Ordinate predstavljaju u slučaju sl. 1 relativni intenzitet ovih frekvenci, u slučaju si. lb—lf relativnu propustljivost odnosno meru prenošenja filtarskih kola. U si. la kriva 10 predstavlja spektrum frekvenci telefonskih struja čujnih frekvenci, i kriva 11 noseći talas i spektrum bočne trake visokofrekventnog signalnog talasa, koji je modulisan pomenutim strujama čujne frekvence. SI. lb pokazuje karakteristiku filtra jednog običnog prijemnika sa dve bočne trake. Kriva 12 pokazuje karakteristiku svih filtarskih kola Karakteristika je ravnomerna preko obe bočne trake i opada prilično brzo na spoljnim granicama bočnih traka. Kriva 13 pokazuje karakteristiku propuštanja prijemnikom modulacija čujne frekvence, koja je određena pomoću oba simetrična dela krive 12 na svakoj strani noseće frekvence fSC' koji odgovaraju bočnim trakama. Iz ovih krivih se vidi, da prijemnik sa dve bočne trake sa opisanim selekcionim karakteristikama daje ravnomerno prenošenje čujne modulacije u traženoj oblasti čujnih frekvenci. U si. lc krive 14 i 15 predstavljaju selekcione karakteristike za signalne i čujne frekvence jednog prijemnika sa dve bočne trake, koji je i suviše selektivan. Kriva 14 je samo pola tako široka u frekventnoj razmeri kao kriva 12, usled čega se spoljna polovina svake bočne trake odseca, Kriva 15 pokazuje dejstvo na čujne frekvence, naime štetno uticanje na više čujne frekvence. SI. ld pokazuje selekcione karakteristike jednog prijemnika sa jednom bočnom trakom prema ovom pronalasku. Kriva 16 je identična sa krivom 14; ona je ipak po-merena ka nižim frekvencama za iznos, koji približno odgovara polovini širine bočne trake. Ovo se postiže time, što se signalna selekciona kola podešavaju izvan središta (u odnosu na signalnu noseću frevencu fsC), tako, da dakle cela donja bočna traka biva obuhvaćena, a naprotiv gornja bočna traka uglavnom biva isključena. Kriva 17 pokazuje rezultujuće dejstvo na čujnu frekvencu, naime što prijemnik verno reprodukuje više ili manje sve zahtevane čujne frekvence. Niska modulacija čujne frekvence odgovara bočnim frekvencama, koje se. nalaze veoma blizu nosećoj frekvenci, pri čemu prijemnik reaguje na frekvence sa obe strane noseće frekvence, dok visoke čujne frekvence odgovaraju spoljnim bočnim frekvencama, pri čemu ipak prijemnik prima samo one na jednoj strani nosećeg talasa. Prenošenje visokih čujnih frekvenci je stoga smanjeno na polovinu vrednosti, koja bi se javila u slučaju prijema sa dve bočne trake. Ovo ošte-ćavanje viših čujnih frekvenci može međutim biti korisno izravnate time, što se pojačanje pojačivača čujne frekvence kod viših čujnih frekvenci udvostručava. Rezultujuća ravnomerna karakteristika prenošenja biva predstavljena krivom 18. SI. le odgovara si. ld, sa tom razlikom, što kriva 19 pokazuje podešavanje izvan središta (u odnosu na signalnu noseću frekvencu) u suprotnom pravcu od pravca u si. ld, tako, da biva propuštena gornja umesto donje bočne trake. Rezultujuća karakteristika čujne frekvence, koja je predstavljena krivama 17 i 18, ista je kao i u slučaju, koji je pokazan u si. ld. SI. lf pokazuje jedan postupak za postizanje ravnomernog prenošenja kod prijemnika sa jednom bočnom trakom, bez mera za izravnanje u pojačivaču čujne frekvence. Upoređena sa si. ld kriva 20 nije potpuno široka kao kriva 16, ma da je neskladnost u odnosu na noseću frekvencu fsc isto tako velika; međutim su prijemnik za talas noseće frekvence i neposredno su-sedne bočne frekvence samo upola tako oset-Ijivi od osetljivosti koja se ima u slučaju si. ld Za datu modulaciju čujne frekvence je ukupno reprodukovanje svih bočnih frekvenci isto, kao što je predstavljeno krivom 21. Način dejstva prijema sa dve bočne trake i jednom bočnom trakom kod super-heterodinskih prijemnika objašnjen je pomoću si. 2. U tom cilju se koriste sledeče dopunske oznake, pri čemu se pretpostavlja, da superheterodinski oscilator daje frekven-cu, koja je veća no primljena noseča frekvenca, ali manja no dvoguba signalna frekvenca. fi = opšte jedna medufrekvenca; fj0 = nominalna medufrekvenca = srednja frekvenca medufrekventne trake, koja je utvrđena medufrekventnim filtrom. f0 — fso f f0 = oscilatorska frekvenca, fiC = f0 — f?c = noseča medufrekvenca; fia- = f0 — fsa’ = fic 4" fa l fia” = fo — fsa" = fic — fa 5 fib’ == fo — — fsb’ = fic "j- fb l fib” — fo — f9b '= fic — fb • Krive iz sl. 2 su obeležene slično kri-vama iz sl. 1, pri čemu je na horizontalnoj osi nanesena frekvenca, dok ordinate sl. 2a i 2c daju relativne intenzitete frekvenci, a ordinate iz sl. 2b i 2d daju relativnu meru prenosa. Krive koje su jednake onima iz sl. 1 numerisane su na isti način. SI. 2a i 2b odgovaraju sl. la i lb i pokazuju opšti način dejstva i karakteristike običnih superheterodinskih prijemnika sa dve bočne trake. Oscilatorska frekvenca f0 izabrana je iznad signalne noseče frekvence fsc pomoću odgovarajućeg izbora nominalne me-dufrekvence fj0. Oscilatorska frekvenca je predstavljena krivom 22, koja odgovara podatku fso skale prijemnika, koji je jednak signalnoj nosečoj frekvenci fsc. Signalne i oscilatorske frekvence su pomešane u super-heterodinskom modulatoru i daju komponente diference frekvence, koje su predstavljene krivom 23, pri čemu je pretvorena noseča frekvenca f;c jednaka nominalnoj rneđu-frekvenci fi0. Treba primetiti, da donje i gornje bočne trake kod pojave i pretvaranja signala u međufrekvencu bivaju menjane. Ovo dolazi stoga, što se gornje bočne frekvence signala nalaze bliže oscilatorskoj frekvenci i stoga izazivaju niže frekvence diference. Kriva 24 u sl. 2b, koja se nalazi simetrično prema nominalnoj medufrekvenci fio' pokazuje, da medufrekventna filtarska kola deluju ravnomerno preko frekventne trake,koja obuhvata obe medufrekventne bočne trake. Kriva 12 u sl. 2b pokazuje karateristiku prenosa modulatorskih i medufrekventnih kola, u povratnom odnosu na signalnu frekvencu, i uzima u obzir činjenicu, da poslednja frekvenca mora biti preobraćena u međufrekvencu modulatorom. Rezultujuća zavisnost čujne frekvence, koja je predstavljena krivom 13, ista je kao i u slučaju iz sl. Ib. Sl. 2c i 2d pokazuju način dejstva i karakteristike supeiheterodinskog prijemnika vsa jednom bočnom trakom. Sl. 2d odgo-para sl. Id. Oscilatorska frekvenca je niže podešena no u slučaju prijema sa dve bone trake prema sl. 2a i 2b, i to za isnos, koji je upola tako veliki kao najveća zahtevana čujna frekvenca. Oscilatorska frekvenca je u ovom slučaju predstavljena linijom 25 i odgovara podešenosti fso skale, koja je isto tako niža no signalna noseča frekvenca fsc. Signalne i oscilatorske frekvence daju zajedno frekvence diference odgovarajući krivoj 26. Pretvorena noseča frekvenca fiC je niža no u slučaju sl. 2a i 2b i to za polovinu iznosa frekvence fb , i isto tako niža no frekvenca fj0. Kriva 27 u sl. 2d pokazuje, da medufrekventna filtarska kola dejstvuju ravnomerno preko frekventne trake, koja obuhvata samo jednu od obeju bočnih traka, pri čemu je kriva 27 u frekventnoj razmeri upola tako široka kao kriva 24. Kriva 27 se nalazi simetrično prema frekvenci f;0, kao u slučaju prijema sa dve bočne trake prema sl. 2b, no ipak obuhvata samo jednu širinu bočne trake pomoću odgovarajući drugog podešavanja prijemnika. U si. 2d pokazuje kriva 16 karakteristiku prenosa modulator-skog i međufrekventnog filtarskog kola, u povratnom odnosu na signalnu frekvencu. Rezultujuća visokofrekventna karakteristika prenosa čujnih frekvenca, kako je predstavlja kriva 17 (ili 18, kad se primeni kompenzacija čujne frekvence) ista je kao i u slučaju si. 14. SI. 2 pokazuje tačno, kako radi superheterodinski prijemnik kod karakteristika sa dve bočne trake i sa jednom bočnom trakom odgovarajući si. lb ili ld. Iz ovoga opisa se vidi, kako se superheterodinski prijemnik sa karakteristikama iz si. lc, le ili lf treba projektuje ili izvodi. Kod superheterodinskih prijemnika treba imati u obziru sledeče: 1) signalna noseća frekvenca fsc je kod otpravljača čvrsto podešena i ne može podešavanjem prijemnika biti promenjena. 2) nominalna medufrekvenca bo je prethodno određena izvođenjem medufrekventnih filtarskih kola i ne može biti podešavana prijemnikovim uređajem za podešavanje. Širina trake medufrekventnih filtarskih kola, predstavljena krivama 24 ili 27 isto tako je prethodno utvrđena. 3) nominalna frekvenca fs0 podešavanja, koja je pokazana na skali, može po volji biti menjana. Glavna funkcija uređaja za podešavanje nalazi se u promeni oscilatorske frekvence f0, koja je obično jednaka fso + bo- Neposredno dejstvo promene os-cilatora jeste promena međufrekvence fjC u odnosu prema nominalnoj međufrehvenci bo. Srednje dejstvo promene oscilatora jeste promena položaja krive 12 ili 16 u si. 2b ili 2d, koji je utvrđen oscilatorom i medufrekventnim filtarskim kolima i koji se nalazi simetrično prema fr0’ uz pretpostavku, da je oscilatorska frekvenca f0 uvek jednaka fso + bo- 4) Superheterodinski prijemnik može za većinu ciljeva biti smatran kao jedno- stavni prijemnik, uz pretpostavku da je os-cilatorska frekvenca uvek — fso -j- fi0. Kola struje i opšti način dejstva. SI. 3 pruža opštu šemu, koja pokazuje raspored superheterodinske naprave prema ovom pronalasku za prijem jednom bočnom trakom. Put prenosa signala od antene ka zvučniku je izveden u širokim granicama na uobičajeni način Antena 30 je predviđena kao i zemlja 31 za hvatanje signala, koji tada na uobičajeni način bivaju dovo đeni visokofrekventnom pojačivaču Dalje je predviđen jedan mesni proizvođač oscilacija i modulator 33, međufrekventni poja-čivač 34 i 36, između kojih je uključen u-ređaj 35 za regulisanje jačine zvuka, jedan diodni usmerivač 37, jedan pojačivač 38 čujne frekvence i zvučnik 39. U odnosu na ovaj glavni put za signal visokofrekventni signali bivaju primani na uobičajeni način pomoću antene 30, i bivaju filtrirani i bivaju pojačani na samoj signalnoj frekvenci u visokofrekventnom pojačivaču 32, koji može biti podešen za ra-dio-prijem preko oblasti frekvekvence od približno 550—1500 kc. Oscilatorski i mo-dulatorski uređaj 33 pretvara signalnu frek-vencu u noseću međufrekvencu na opšte poznati način. Međufrekvenca je jedna od dveju frekvenci prema tome koja od obeju bočnih traka treba da bude izabrana. Obe ove slobodne za izbor međufrekvenca razlikuju se stoga za širinu jedne bočne trake, t j. za približno 4 kc. Frekvence mogu na uobičajeni način iznositi 110 ili 114 kc. prema tome koja se bočna traka koristi. Signal se dalje pojačava u medufrekventnom pojačivaču, pri čemu bivaju izabrani jedan noseći talas i jedna bočna traka; širina trake, koja biva propuštana ovim pojačivačem, za po-smatrane međufrekvence iznosi 110—114. Pegel dejstva biva regulisan pegelskom kontrolom 35, koja je umetnuta između oba međufrekventna pojačivača 34 i 36. Diodni usmerivač 37 daje od nose-ćeg talasa i jedne međufrekventne bočne trake čujne frekvence modulacije, koje tada na uobičajeni način bivaju pojačane pojačivačem 38 čujne frekvence, odakle one bivaju prenesene na zvučnik 39. Da bi se izlazna snaga prijemnika održala što je moguće konstantni-jom, i onda kada se javljaju velike promene primljenih jačina signala, predviđen je automatski uređaj za regulisanje jačine zvuka, koji sadrži veze 40 od izlaznih priključnika međufrekventnog pojačivača 34 ka sledečim elementima, koji su vezani jedan ža drugim: međufrekventni filtar 41, međufrekventni pojačivač 42, diodni usmerivač 43 i jedan diodni regulator 44 granične vrednosti (,,su- spender*). Način dejstva međufrekventnog filtra 41 i diodnog regulatora 44 opisan je u sledečem: Pomoću automatskog uređaja za regulisanje dejstva biva diodnom regulatoru li-ferovan jednosmisleni napon, koji se menja sa primljenom jačinom signala. Ovaj jednosmisleni napon se dovodi preko prednapon-skog voda 45 za automatsko regulisanje dejstva ka upravljajućim uređajima pojačivača 32 i 34 i modulatora 33. Radi izbe-gavanja promene regulišućeg prednapona preko opširne frekventne oblasti primljenih signala predviđena je u automatskom uređaju za regulisanje dejstva veza 46 od međufrekventnog pojačivača 34 glavnog pre-nosnog puta ka upravljajućem elementu međufre'-.vetnog pojačivača 42. Funkcija i način dejstva ovog obratnog regulišućeg prednapona biće u daljem opisu bliže objašnjeni. Osim toga je predviđen tako zvani uređaj za ćutanje, koji je isto tako upravljan preko veza 40. Uređaj za ćutanje sadrži jedno za drugim diodni usmerivač 47 i jedan pojačivač 48 za jednosmislenu struju, u kojem se dobiva jednosmisleni prednapon, koji se dovodi ka upravljajućem elementu međufrekventnog pojačivača 36, da bi se ovaj poslednji pojačivač održao neaktivnim, dok signalna jačina u vezama 40 ne prekorači izvesnu unapred određenu vrednost. Ova neaktivnost pojačivača 36 pri slabim signalima može biti ostvarena primenom visokog negativnog prednapona u upravljajućem elementu. Kad signalna jačina postane veća, prednapon za ćutanje u upravljajućem elementu biva smanjen i dopušta normalan način dejstva. Sa uređajem za ćutanje je dalje predviđen pokazivač 50 podešenosti, koji je vezan sa izlazom po-jačivačt 48. Ovaj pokazivač podešenosti pruža rukovaocu mogućnost, da brzo utvrdi tačan položaj uređaja za podešavanje. Po pronalaskn se obrazuje tako zvana selektivna admisija. Ovo se postiže dejstvom međufrekventnog filtra 41 automatskog uređaja za regulisanje efekta i upotpunjuje se zajedničkim dejstvom sa uređajem za ćutanje. Filtar 41 sadrži izvestan broj filtar-skih kola, koja su tako odmerena, da pegel automatskog regulisanja efekta u vodu 45 biva delimično oslabljen, ako je prijemnik tako podešen, da se međufrekvenca nalazi tačno na jednom ili drugom kraju frekventne trake prenošene međufrekventnim poja-čivačam, u ovom slučaju 110 ili 114 kc. Na ovim tačkama za podešavanje, koje predstavljaju tačnu podešenost prijemnika, napon noseće međufrekvence, koji se javlja na vodovima 40, biva održavan na mnogo višem pegelu no u slučaju ma kojih drm gih tačaka podešenosti. To znači, da, kad je prijemnik podešen na jednu ili drugu tačku podešenosti, izlazna snaga prijemnika 34 se naglo povećava i time se izvodi, da signali na vodovima 40 prekorače graničnu vrednost, iznad koje prestaje dejstvo ćutanja. Kod ovih tačnih tačaka podešenosti optički indikator pokazuje naglo maksimalno pokazivanje, da bi pokazao tačnu podešenost. SI. 4 pokazuje detalj jednog po pronalasku prijemnika sa jednom bočnom trakom odgovarajući opštoj šemi prema si. 3. U si. 3 pokazani pravougaonici su u si. 4 isprekidano ucrtani i na odgovarajući način nume-risani. Pre opisivanja si. 4 u pojedinostima treba da budu objašnjene u njoj korišćene oznake i simboli. Važniji od ovih simbola pokazani su u si. 4a—4f. Cev 118 pretstav-Ija jednu triodu sa katodom 121, upravljaju-ćom rešetkom 122, koja je, u odnosu na katodu, obično negativna, sa jednom pločom ili anodom 123, koja je obično održavana pozitivnom u odnosu prema katodi. Cev 119 je simbolično predstavljanje jedne duodiode—triode, u kojoj su triodni elementi katoda 121, upravljajuća rešetka 122 i ploča 123, dok su ploče 124 i 124’ diodne ploče odnosno diodne anode. Cev 120 je korišćeni simbol za pentodnu cev sa jednom katodom 121, jednom upravljajućom rešetkom 122, jednim zaklonom 125, koji obično ima pozitivan potencijal prema katodi, sa jednom prigušujućom rešetkom 126 (hvatajućom rešetkom), koja je obično vezana sa katodom, i pločom odnosno anodom 123. Simbol za promenljivi kondenzator za podešavanje je različit. 127 odgovara kondenzatoru za podešavanje prijemnika, dok je 128 simbol za kondenzator koji se može podešavati (ali koji je obično prethodno podešen). Baterija 129 predstavlja izvor za jednosmisleni napon, pri čemu je pozitivna strana na uobičajeni način označena jednom dugom crtom. Ma da su baterije ucrtane prema načinu baterije 129 na mnogim mestima si. 4, po sebi je razumljivo, da one predstavljaju proizvoljan izvor jednosmisltnog napona i da isti izvor može biti jednovremeno koriš-ćen na više ili na veoma mnogim mestima, gde je simbol 129 ucrtan. Treba takođe imati na umu, da je duodioda-trioda 119 jedna cev sa više ciljeva upotrebe, t. j. triodni elementi mogu u jednom delu uređaja biti korišćeni i svaki od diodnih elemenata u različitim delovima. Međutim svuda tamo gde se koristi jedna takva cev 119, pokazano je na svakom mestu si. 4, gde se pojedini elementi koriste. U si. 4 visokofrekventni pojačivač 32 obuhvata pentodnu cev 51, koja je na po- desan način spregnuta sa antenom 30; time su vezana tri jednovremeno moguća za podešavanje filtarska kola, od kojih su dva, koja su obeležena sa 64 i 65, postavljena pred pojačivačem, a treće 66 je postavljeno između pojačivača i rrodulatora 52. Oscilatorsko modulatorski uređaj 33 obuhvata mesnu oscilatorsku cev 53 i mo-dulatorsku cev 52. Opšti raspored ovog dela je u tehnici uobičajen i nije potrebno njegovo opisivanje u pojedinostima na ovome mestu. Naročite odlike će biti opisane u sledečem: Izlaz modulatora je ulaz mađufrekvent-nog pojačivača 34, koji obuhvata dve poja-čavajuće cevi 54 i 55 i tri medufrekventna sprežna sistema 160, 161 i 162, koji su postavljeni pred, između i iza pojačavajućih cevi. Uređaj 35 za regulisanje dejstva obuhvata jedan pokretni kalem 80 u ulaznom kolu sledećeg međufrekventnog pojačavajućeg stupnja 36. Kalem 80 je spregnut sa kale-mom 78 sprežnog sistema 161 i prvenstveno je koaksijalan sa ovim. Stoga jačina signala koji biva dovođen cevi 56 stupnja 36, može po volji biti menjana aksijalnim kretanjem kalema 80. Signali se usmeruju u diodnom delu duodiode-triode 57’ u stupnju 37. Samo jedna od dioda se koristi za usmeravanje signala. Ova dioda se sastoji iz katode 163 i jedne od diodnih anoda 164. Triodni elemen ti ove cevi se koriste kao prvi deo pojačivača 38 čujne frekvence. Radi pokazivanja je stoga cev 57’ još jednom predstavljena u pojačivaču 38 čujne frekvence, gde je ona označena kao cev 57. Ovo drugo predstavljanje istog fizičkog elementa je dozvoljeno i podesno, jer, u koliko se posmatra dejstvo vezivanja, ona radi kao dve odvojene i nezavisne cevi. Usmerena struja teče kroz otpor 165, čiji se usmereni napon dodeluje upravljaju-ćoj rešetci pojačivača 57 čujne frekvence preko sprevodnika 166. Anoda pojačivača 57 je spregnuta sa drugim pojačivačem 58 čujne frekvence preko sistema otpora i reak-tanca, koji sadrže otpor 84 i kondenzator 85. Funkcija oba poslednja elementa sastoji se u tome, da se postigne potpuna kompenzacija čujne frekvence, kao što će to još u sledečem biti bliže opisano. Čujne frekvence signali se dalje pojačavaju u protivtaktnom (push. pull) pojačivaču, koji sadrži cevi 59 i 159, od kojih oni bivaju dovođeni zvučniku 39. Odnosi jedne bočne trake. Pošto je od naročite važnosti, da prijemnik filtrira frekventnu traku, koja ima ii- rim približno jednaka najvišoj zahtevano] modulacionoj čujnoj frekvenci, ova selekcija se postiže čvrsto podešenim međufrekventnim sprežnim sistemima međufrekventnog pojači-vača 34. Sprežni sistemi 160, 161, 162 sadrže svaki po jedan dvogubo podešeni transformator, koji ima jednako određena primarna i sekundarna kola, koja su oba podešena na medufrekvencu. Sprezanje je prvenstveno tako odmereno, da se nalazi iznad optimalne vrednosti, da bi se dobila ravno-merna karakteristika prenosa preko frekventne trake, koja odgovara širini jedne bočne trake. U prijemniku, koji je u pitanju, frekventnim filtrom je filtrirana traka 110—114 kc. Rezultujuča filtarska karakteristika je predstavljena krivom 134 u sl. 7, koja se ravno pruža preko širine trake od 4 kc u granicama od dva decibela (D cibel) i simetrično leži prema frekvenci fi0 = 112 kc. Signalna filtarska kola visokofrekventnog pojačivača 32 ne mogu biti tako tačno podešena kao me-đufrekventni sprežni sistemi i stoga je šire podešena. Stoga se filtarsko dejstvo uglavnom postiže u međufrekventnom pojačivaču odgovarajući krivoj iz si 7. Karakteristika prenosa visokofrekventnog pojačivača može i treba da bude ravnomerna u jednom decibelu preko širine odgovarajuće visokofrek-ventne bočne trake i stoga je tako odmere-na, da ona propušta dvogubo tako široku traku. Gore u si. 7 je frekventni spektar željenog signala obeležen sa 26. Noseći talas i obe bočne trake su karakterisani podatcima fic fib' i fib”. Dalje su noseći talas i obe bočne trake 135 i 136 predstavljeni sa dva druga susedna radio-otpravljača. Kriva 134 pokazuje da je prijemnik tako podešen, da me-đufrekventni pojačivač prenosi gornju među-frekventnu bočnu traku (donju visokofrek-ventnu bočnu traku). Za ovaj je primer pretpostavljeno, da je signal 135 jači no signal 136, no ipak je prijemnik tako predstavljen, da je on podešen na bočnu traku, koja se nalazi najdalje od najjačeg signala. Među-frekventni noseći talas signala 135 je za 20 decibela slabiji no onaj signala 136 i najbliža frekvenca bočne trake signala 135 je zv 30 decibela slabija no najbliža frekvenca bočne trake signala 136. Oba susedna signala su mnogo više oslabljena, no što bi to bili kad bi kriva 134 bila udvostručena u svojoj širini, kao što je to potrebno za dvo-gubi prijem bočnom trakom, i pokazano je, da prijemnik može biti tako podešen, da on što je moguće dalje leži od jačeg od oba susedna signala. Svaki od međufrekventnih transformatora 160, 161, 162 snabdeven je sa dve koakcijalno zatvorene žičane veze 74, 74’, koje se nalaze na onoj strani svakog tran- sformatorskog kalema, koja je udaljena od drugog transformatorskok kalema. Oba ova zatvorena kalema su umereno spregnuta sa odgovarajućim transformatorima; oni se nalaze prvenstveno u koaksijalnom, cilindričnom zaklonu i služe tome, da širinu krive 134 povećaju na zahtevanu vrednost. Željeno dejstvo može biti postignuto promenom položaja zatvorene zavojice, ili promenom veličine žice. Za svaku vrstu žice se daje naći jedna veličina koja izaziva najpovoljnije dejstvo. Dva od najvažnijih zadataka, koji sj javljaju kod koriščenja ovog prijemnika, jesu: 1) da se rukovalac pobudi, da on prijemnik tako podesi, da se međufrekvenca nalazi na jednom kraju filtrirane frekventne trake, kao što je ovo predstavljeno u si 7, i 2) da se kompenzuje prigušenje skoro cele jedne bočne trake. Prvi od oba ova zadatka se rešava uređajem selektivne admisije, koja veoma slabi ili potpuno ugušuje prijemnu snagu prijemnika pri netačnoj podešenosti. Ovaj uređaj koji je već gore bio pomenut, i koji će u sledečem biti opisan u pojedinostima, potreban je i bar je željen, jer je ton zvučnika grub i neprijatan, ako se noseća frekvenca nalazi i suviše daleko bočno od strane prenošene bočne trake. Drugi od zadataka se rešava upotrebom otpora 84 i kondenzatora 85 u pojačivaču 38 čujne frekvence. U si. 9, koja daje karakteristiku propuštanja u zavisnosti od čujne frekvence, kriva 140 pokazuje gubitak čujnih frekvenci, koji postaje isecanjem najvećeg dela jedne bočne trake. Ovaj gubitak je pretstavljen sa približno 3 decibela kod 1 kc, i 6 decibela kod 4 kc, što važi za prijemnik o kojem je reč. Odgovarajući su elementi 84 i 85 tako odmereni, da oni daju karakteristiku prenosa čujne frekvence, koja teče prema krivoj 141. Poslednja premena je komplementarna promeni krive 140, tako, da se postiže ravnomerna karakteristika ukupne čujne frekvence prema krivoj 142. Automatsko regulisanje efekta. Dobar način dejstva uređaja za ćutanje zahteva, da se izlaz međufrekventnog pojačivača 34 konstantno održava na unapred određenoj vrednosti, koja je naročito nezavisna kako od primljene signalne jačine, tako i od stepena modulacije. U koliko je po znato, do sada uobičajenim uređajima za upravljanje efekta nikada nisu ispunjavana oba žahteva. Novo upravljanje dejstva koje se koristi u ovom prijemniku, ispunjuje pomenute zahteve. Uređaj i način dejstva ovog novog sistema opisan je pomoću si. 3, 4, 12 i 13. Radi održavanja konstantnim izlaznog efekta pojačivača 34 na kalemu 78 u si. 4 je kalem 79 spregnut sa kalemom 78 i pomoću veze 40’ priključen je na međufrekventni filtar 41. Odatle se napon pojačava u pojača-vajućima cevima 60 i 61 za međufrekvencu i usmeruje u usmerivačkoj cevi 63’. Sprežni uređaji 98, 99 koji ove poslednje tri cevi jednu sa drugom sprežu, podešeni su svaki na po jednu široku traku, koja se nalazi simetrično prema srednjoj frekvenci među-frekventne trake, u ovom slučaju ispod 12 kc. Umerivač 63’ je označen kao deo duo-diode—triode no ipak se za umeravanje koristi samo diodni deo sa katodom 170 i anodom 171. Ostala diodna anoda 172 vezana je sa katodom tako, da je ona neaktivna, i rešetka 173 i ploča 174 se koriste kao elementi tiiodnog pojačivača 63, koji je vezan sa optičkim pokazivačem u sistemu za ću-tanje, kao što će ovo biti u daljem opisu opisano. Diodnom usmerivaču 63’ je podređeno mostno kolo, koje se obrazuje otporima 104 i 105, koji se nalaze na red poprečno prema izvorima Jednosmislenog napona 101, 102, 103. Tačka 157 između ovih otpora vođena je ka donjem kraju sekundarnog kalema sprežnog uređaja 99 i donji kraj otpora 105 nalazi se na diodnoj anodi 175 druge diode 62”, koja je ožnačena kao suspender-dioda (dioda za graničnu vrednost). Tačka između izvora 102 i 103 napona vezana je sa katodom 170. Dioda 62” za graničnu vrednost je fizički jednaka cevi 63’, t.j. ona sadrži isto tako jednu triodu, jednu upravlja-juću rešetku 176 i jednu ploču 177. Ovi tri-odni elementi se koriste u triodnom pojači-vaču 62 sistema za ćutanje, koji će u sledečem biti bliže opisan. Ma da su izvori 101 i 102 u diodnom usmerivačkom delu 43 predstavljeni kao neposredno na red vezani, bez ikakvog drugog elementa između njih, ipak u stvarnosti postoji veza od tačke između oba ova izvora napona ka anodi 177 triode 62 (vidi sredinu nacrta). Svaka cd dioda 62” i 63’ ima unutrašnji otpor, ako je njena anoda pozitivna, u odnosu na katodu, koji je otpor znatno niži no vrednost svakog od otpora 104 ili 105. Stoga je diodna anoda 175 odnosno tačka 107 stvarno tako dugo vezana sa katodom 178 odnosno sa zemljom, dokle veza 157 ima pozitivan napon prema zemlji. Kod ot-sutnosti kakvog signala nalazi se tačka 157 na pozitivnom naponu pomoću izvora 101, 102, 103 napona, rezultujuća struja teče kroz otpore 104, 105 i diodu 62”, Ovi otpori i izvori napona tako su odmereni, da je napon otvorenog kola na vezi 157 praktično isti kao i onaj vezanog mesta izvora 102 i 103 napona. Stoga veza katode 170 i anode 171 diode 63’ između ovih tačaka mosta izaziva samo jedno malo ili baš nikakvo dejstvo, kad signali ne postoje, pošto u ovom slučaju kroz ovu diodu teče samo mala ili nikakva struja. Ako se kakav međufrekventni n pon stavi na diodu 63’ pomoću sprežnog uređaja 99, to se proizvodi usmerena struja, koja teče preko mosta i deli se na otpore 104 i 105, pri čemu ona povećava struju u prvom otporu, a u poslednjem otporu i diodi 62” smanjuje. Dakle ulaznom naponu biva su-perponovan na veznoj tačci 157 usmereni napon, koji od prilike odgovara kvadratnoj srednjoj vrednosti međufrekventnog napona, koji se dodeljuje diodi. Ovo znači jednu vrstu linearnog usmeravanja i usmereni napon je nedeformisano ponavljanje međufrekventne anvelopne krive. Da bi se ovaj rezultat postigao, kondenzator 100, koji se nalazi između katode 170 i priključne tačke 157, tako je mali, da njegova struja za punjenje za visoke frekvence može da se zanemari; ipak je kondenzator 106, koji se nalazi između priključne tačke 107 i zemlje, tako velik', da je njegov otpor čujnoj trekvenci znatno manji no onaj otpornika 105. Stoga se napon čujne frekvence na t čci 107 može uvek zanemariti nezavisno od vrednosti impedance diode 62”. SI. 12 pruža grafičko predstavljanje, u kojem je nanešen usmereni napon u zavisnosti od napona međufrekventnog nosećeg talasa, i pokazuje pribl žno odnose u usmerivaču i u kolu za regulisanje narasle vrednosti kao funkciju napona međufrekventnog nosećeg talasa, koji je stavljen na diodu 63’. Prava linija 146 pokazuje srednju vrednost napona na tačci 157 prema zemlji. Ovaj se napon menja u negativnom pravcu u zavisnosti od dovedenog napona nosećeg talasa. Primećuje se, da ukupnost napona izvora 101. 102 i 103 iznosi 90 volti, 101 i 102 imaju zajedno 30 volti i 103 ima 60 volti. Kod odsutnosti međufrekventnih signala napon je na tačci 157 prema zemlji +30 volti, kao što je ovo naznačeno na gornjem kraju krive 146. Ako se kakav međufrekventni napon ma kakve veličine dovodi usmerivaču, to dužina 147 pokazuje napon na otporu 104 a dužina 148 napon na otporu 105. Ako signalni intenzitet raste do izvesne tačke, gde naponi priključne tačke 157 postaju negativni, to struja u diodi 6z” biva smanjena na nulu, i srednji napon tačke 107 biva tada jednak srednjem naponu na tački 157. Napon na tačci 107 prema zemlji pokazuje se dužinom 149. U posmatranom primeru je ta- ko predstavljeno, da on raste od nule negativno, ako napon međufrekvence nosećeg talasa pređe 30 volti. Napon tačke 107 se preko sprevodnika 45 stavlja na upravljujuću rešetku međ^frekventnih poj^čavajućih cevi 54 i 55 i preko sprevodnika 45’ na uprav-Ijajuću rešetku modulatora 52 i visokofrek-ventnog pojačivača 51. Dejstvo takvog automatskog regulisanja efekta radi upravljanja izlaznog elekta pojačivača i modulatora u tehnici je opšte poznato i na ovom mestu nije potrebno njihovo bliže objašnjavanje. Dovoljno je da se utvrdi, da veza 45 uprav-Ijajuće rešetke upravljanih cevi čini negaiiv-nijim, ako signalna jačina poraste preko iz-vesne unapred određene vrednosti i time izlazni pegel praktično održava konstantnim. Uticaj na automatsko regulisanje jačine zvuka usled promena stepena modulacije primljenih signala biva na sledeči način iz-begnut: Usmereni napon na tačci 157 je ne-deformisano ponavljanje anvelopne krive me-dufrekventne modulacije. Stoga je srednji usmereni napon jednak usmerenom među frekventnom nosečem nanonu za svaki mo-dulacioni stepen do 100 %. Ako su komponente modulacione frekvence kod usmerava-nja kondenzatorom 106 filtrirane, to podešavanje automatskog regulisanja efekta i dejstvo diode 62” zavisi samo još od napona nosečih talasa međufrekvence. Ovaj način regulisanja dejstva sa naraslom vređnošću uz koriščenje diode 62” za naraslu vrednost, kod kojeg se načina ne vrši nikakav uticaj na regulisanje dejstva pre, no što napon nosećeg talasa prekorači izvesnu unapred određenu vrednost, jeste prvenstveni postupak za postizanje ovog rezultata. Ova korist u odnosu na slobodu modulacionih uticaja ne postiže se ni kod jednog drugog poznatog postupka. Kod posmatranog prijemnika se želi, da se pojačanje može izmeniti automatskim regulisanjem efekta za 100 decibela tako, da primljeni signali sa intenzitetom cd 10 mikro-volta do 1 volta imaju ravnomernu ulaznu snagu. Za ovo je potrebno, da se mirna vrednost, koja je predstavljena dužinom 149 u si. 12 i koja biva dodeljena upravljajućim rešetkama cevi 51, 52, 54 i 55, menja od nule do —30 volti prema zemlji, odgovarajući gore pomenutim najmanjim i najvećim vrednostima primljenog signalnog napona. Postizanje ove velike promene upravljajućeg prednapona zahteva da se napon nosećeg talasa međufrekvence, koji se nalazi na anodama 63’, menja od 30—60 volti preko iste oblasti primljenih intenziteta signala, pri čemu manji intenziteti ne daju nikakav upravljajući prednapon. Ovi odnosi su predstavljeni u si. 12, Željena velika jednolikost izlaznog efekta međufrekventnog pojačivača 34 postiže se pomoću obratnog, automatskog napona za regulisanje efekta, koji postaje vezom 46, koja vodi od katode pojačavajuće cevi 55 ka ka-todi pojačavajuće cevi 60 automatsog uređaja za regulisanje jačine zvuka. Ova zajednička katodna veza 46 je vezana sa z mljom preko otpora 76 koji vodi emisionu struju obeju cevi. Usled toga emisiona struja cevi 55 upravlja delimično naponom između rešetke i katode cevi 60 i stoga pojačanjem ove cevi. Prednapon cevi 60 međutim se menja suprotno onome upravljanih pojačavajućih i modulatorskih cevi puta za prenos glavnog signala. Ako napon između rešetke i katode pojačivača 55 usled dejstva automatskog upravljanja efekta bude veći, to njegovo pojačanje i emisiona struja opadaju. Stoga opada i napon između rešetke i katode cevi 60, koji čini, da se pojačanje poslednje cevi nešto poveća. Tako će povećani međufrekventni napon, koji biva prinuđen čevlju 63’, smanjiti pojačanje pojačivača 34, biti izazvan povećanim pojačanjem cevi 60 i bez ikakvog povećanja u-laznog efekta ili izlaznog efekta pojačivača 34. Ovo dejstvo se naziva obratnim automatskim regulisanjem efekta, jer pojačanje cevi 60 biva automatski obratno menjano prema pojačanju cevi 51, 52, 54 i 55. Kvantitativno može pojačanje cevi 60 upravo približno biti udvostručeno obratnim automatskim uključivanjem za jačinu zvuka. Ovo je dovoljno, da se promeni međufrekventni napon jedne diode 63’ preko gore pomenute oblasti od 30—60 volti, bez vredne pominjanja promene ulaznog efekta međufrekvence na cevi 60. Prethodni opis objašnjava način dejstva obratnog regulisanja efekta sa naraslom vređnošću. Ova dejstvuju u vezi na taj način, što izlazni efekat međufrekventnog pojačivača 34 održavaju skoro potpuno konstantnim u granicama od -j- ili —1 decibel, dok primljene jačine signala pokazuju promene do 100 decibela, tako, da se postiže skoro 99% približavanje potpunom automatskom regulisanju efekta. Za određeni opisani brojni primer je rezultujuće automatsko regulisanje pokazano krivom 150 u si. 13, koja relativni izlazni efekat čujne frekvence pokazuje u decibelima, u zavisnosti od ulaznog napona visoke frekvence u mikrovol-tima. Podešavrnje izlaznog pegela na poja-čivaču 34 izvodi se otporom 76, koji utiče na pojačanje cevi 60 i stoga određuje izlazni pegel pojačivača 34, koji je potreban, da bi se izvelo automatsko regulisanje efekata. Otpor 76 koji se može podešavati prvenstveno se prethodno dovodi na tačnu vrednost i za vreme rada prijemnika se ne me- nja. Njegovo tačno podešavanje se utvrđuje dejstvom kola struje za ćutanje, koje će u sledečem biti bliže opisano. Regulisanje osetljivosti prijemnika se postiže otporom 75, koji je uključen između katode (i spoljnog zaklona) i zemlje pojača-vajuće cevi 54. Ovim se omogućuje regulisanje rešetkinog napona cevi rukom, koje stoga upravlja pojačanjem, otpor je stoga u stanju da učini prijemnik neaktivnim za signale, koji su i suviše slabi, da bi se mogli dobro upotrebiti. Ako je otpor 75 podešen na najmanju osetljivost pojačivača, to karakteristika automatskog upravljanja efekta prijemnika biva malo izmenjena, kao što je ovo predstavljeno krivom 150’ u si. 13, koja pokazuje promenu izlaznog efekta čujne frekvence u zavisnosti od ulaznog efekta visoke frekvence. Može da se želi, da se regulator 75 osetljivosti, kao što je predstavljeno isprekidanom linijom 179, mehanički veže sa uk-Ijučnikom 112, koji je podređen pojačivaču 62 uređaja za ćutanje, tako, da se poslednji uključnik automatski otvara, ako se uređaj 75 za regulisanje podesi na ili preko najviše osetljivosti, usled čega se uređaj za ćutanje čini neaktivnim i prijemnik se tako podešava da on reaguje na sve signale i na najslabije impulse. Selektivna admisija. Selektivna admisija, koja je već gore pomenuta predviđena je, da bi se rukovalac pobudio, da prijemnik tačno podesi za prijem jednom bočnom trakom. Ona obuhvata sredstva, pomoću kojih izlazno kolo čujne frekvence dobija jaku maksimalnu vrednost, ako je noseći talas međufrekvence podešen na jedan kraj bočne trake izabrane u među-frekventnom pojačivaču 34. Ovo dejstvo je posledica frekventnih razdvojnih kola filtra 41 u vezi sa drugim stupnjima 42, 43 i 44 automatskog kanala za regulisanje jačine zvuka i biva upotpunjeno zajedničkim dejstvom sa uređajem za ćutanje. Kriva 145 u si. 11 pokazuje relativno pojačanje odnosno prenosnu meru među-frekventnog filtra, odnosno razdvojnih kola 41. Ordinate predstavljaju relativno pojačanje u decibelima, a abscise frekvence izabrane međufrekventne trake. Kriva 145 predstavlja tada relativnu karakteristiku prenosa između izlaznog kalema 78, pojačavajuče cevi 55 i rešetke cevi 60, pri čemu je pojačivačev izlaz vezan sa filtarskim lancem preko sprevodnika 40’ i kalema 79, koji je spregnut sa kalemom 78. U filtarskim kolima je kalem 92 sa kondenzatorom 94 tačno podešen na gornji kraj izabrane bočne trake (fio + fb /2 = 112 -f 2 = 114 kc u ovom slu- čaju), i ovi prouzrokuju desni minimum fil-tarske karakteristike 145. Kalem 93 i kondenzator 95 su isto tako tačno podešeni na donji kraj bočne trake (ho — fb/2 =112 — 2 = 110 kc u ovom slučaju) J prouzrokuju levi minimum filtarske krive. Četiri elementa 92, 93, 94 i 95 obrazuju zajedno paralelno kolo, koje je podešeno na srednju frekvencu trake (112 kc u ovom slučaju), i služe za postizanje srednjeg maksimuma kod frekvence fio. Kalemi 79 i 96 i kondenzator 97 su u paralelnom vezivanju isto tako podešeni na frekvencu fi0 i rade sa druga četiri elementa filtarskog kola tako u vezi, da proizvode veće maksimume na obe strane trake. Kod ovog uređaja je kalem 79 samo umereno spregnut sa kalemom 78, tako, da on ne utiče bitno na karakteristike posled-njeg u podešenom međufrekventnom kolu. Gubitak napona u filtarskim kolima više je no nadoknađen pojačanjem u pojačivaču 42. Filtarska kola su prvenstveno zatvorena u jednom zaklonu, i veze elemenata 92 i 94 i elemenata 93 i 95 su ovde zajedno zatvorene, tako, da se izbegava slučajno sprezanje sa ovim elementima. Ovi elementi bi trebalo da budu i jedan od drugog zaklonjeni. Naročita korist ovog uređaja jeste ta, što kapacitet između rešetke i katode cevi 60 ili ma koji drugi odnosi spoljnih kola ni na koji način ne utiču na frekvence onih mesta fiitarskih lanaca, koja propuštaju minimum. Dejstvo selektivne admisione pojave na izlazni efekat međufrekventne pojačavaju-će cevi 34 pokazano je krivom 152 u si. 14 i krivom 155 u si. 15. Obe ove poslednje slike imaju negativno usmereni međufrekvent-ni napon kao ordinatu i frekvence kao ab-scisu. Krive 152 i 155 su obratno proporcionalne krivama 145 u si. 11. Ove pretstav-ijaju dejstvo filtarskog kola, pomoću kojeg se automatsko regulisanje efekta čini zavisnim od nosećeg talasa međufrekvence i stoga od podešenosti prijemnika, Kriva 152 iz si. 14 predstavlja usmereni napon diode 62’ kanala za ćutanje koji se izaziva vezom 40” pojačivača 34 ka kanalu za ćutanje. Za izvestan dati pegel uređaja 80 za regulisanje efekta pokazuje kriva 155 u si. 15 promenu usmerenog napona na diodnom usmerivaču 57’ usled međufrekventnog napona, koji mu biva dodeljen usmerivačem 56. U si. 15 su ordinate proporcionalne jačini zvuka čujne frekvence prijemnika. Automatski uređaj za ćutanje. Automatski uređaj za ćutanje sadrži najpre vezu 40”, cevi 62’ i 62 i veze 49 i 49’ za ćutanje. Pomoću ovih sredstava se prijemnik čini uvek neaktivnim, izuzev onda, kad je on tačno podešen na izvestan signal, čiji se intenzitet nalazi iznad pegela za šumove. Ovaj uređaj dovodi neželjene šumove i smetajuće signale do nečujnosti, a koji bi inače bili izvažvani kad prijemnik nije tačno podešen na korišćeni signal. U ovom prijemniku se uređaj za ćutanje koristi u vezi sa filtarskim kolom i automatskim upravljačem efekta, da bi se ostvarila selektivna admisija. Uređaj za ćutanje se upotpunjuje pomoću automatske promene prednapona po-jačavajuće cevi 56 za međufrekvencu pri čemu se prednapon održava tako jako negativnim, da on pri otsutnosti signala ili pri suviše slabim signalima čini cev neaktivnom. Ako signalna jačina prekorači izvesnu prethodno određenu graničnu vrednost, veza 49 podešava prednapon na izvesnu normalnu radnu vrednost, i cev 56 se čini aktivnom. Ovaj prednapon je utvrđen naponom izvora 102 i dopunskim naponom, koji daje normalan prednapon i koji biva izazvan otporom 113 usled anodne struje triode 62, uz pretpostavku, da je uključnik 112 zatvoren. Kad je ova anodna struja znatna, dovoljan je prednapon cevi 56, da njen izlazni efekat svede na nulu. U radu se međufrekventni napon na vezanom sprevodniku 40” usmerava pomoću anode 62’; ona radi tačno linearno i daje nedeformisano reprodukovanje modulaci-one anvelopne krive, modulacione komponente čujne frekvence ovog usmerivača bivaju filtrirane otporom 110 i kondenzatorom, koji se na gore opisani nrčin vezuje između anode 180 i zemlje, J komponenta jedno-smislenog napona, koja je proporcionalna intenzitetu nosećeg talasa, a ipak nezavisna od modulacije, biva dovođena rešetki 176 triode 62 od spojne tačke otpora 110 i kondenzatora 111. Kao što je gore pokazano, anodna strm ja triode 62 služi tome, da pri odsutnosti signala stavi i suviše veliki prednapon na cev 56, tako, da prijemnik time biva doveden do ćutanja. Ali kad pojačani međufrekventni noseći prednapon poraste na vezi 40”, raste i usmerena struja usmerivača 62’, rešetka 176 biva učinjena negativnijom, i anodna struja cevi 62, koja teče kroz otpor 113, biva smanjena. Ako pojačani napon nosećeg talasa prekorači izvesnu određenu vrednost, to anodna struja cevi 62 biva praktično smanjena na nulu, i prednapon poja-čivača 56 biva time u glavnom sveden na svoju normalnu vrednost, pri kojoj cev radi kao pojačivač. Dejstvo ćutanja kod slabih signala i šumova pokazano je u si. 13 pomoću krivih 151 i 151', koje su jednake sa krivima 150 i 150’, sa izuzetkom isprekidanih delova. Krive 151 i 151’ pokazuju, da, kad signalna jačina padne ispod izvesne date granične vrednosti, prijemnik biva doveden do ćutanja usled smanjenja izlaznog efekta čujne frekvence na nulu. Granična vrednost signalnog ulaznog napona je utvrđena podešavanjem otpora 75, kao što je gore pomenuto. Uređaj za ćutanje biva učinjen neaktivnim, kad se otpor 75 podesi na svoju najmanju vrednost i time otvori uključnik li2. U ovom slučaju se način rada prijemnika pokazuje krivom 150. Kriva 150’ može biti dobivena nezavisnim stavljanjem u dejstvo uključnika 112. kad je otpor 75 podešen na visoku vrednost. Uređaj za ćutanje dejstvuje zajedno sa filtarskim kolom 41 i radi postizanja selektivne admisije za vreme prijema proizvoljnog signala, koji je dovoljno jak, da bi stavio u dejstvo automatski uređaj za regulisanje jačine zvuka na način, kako je to grafički pokazano u si. 14 i 15. U si. 14 pokazuje kriva 152 promenu usmerenog međufrek-ventnog napona u diodi 62’ kao funkciju noseće međufrekvence. Kriva 153 pokazuje odgovarajuću promenu negativnog prednapona rešetke na rešetci cevi 56 preko veze 49. Ova kriva je jednaka gornjem delu krive 145 u si 11. Kriva 154 pokazuje odgovarajuću promenu anodne struje cevi 56 i pokazuje, da cevna struja teče samo kad negativni prednapon rešetke, koji biva dodeljen vezom 49, spadne na izvesnu malu vrednost. Ovo pokazuje dejstvo ćutanja ove cevi. Selektivna admisija bez uređaja za ćutanje prouzrokuje na diodi 57’ promenu usmerenog napona međufrekvence nosećeg talasa, koji je predstavljen krivom 155 u si. 15. Kada je uređaj za ćutanje isto tako aktivan, menja se usmereni napon na diodi 57’ odgovarajući krivoj 156. Kada rukovalac podešava prijemnik, on menja noseću međufrekvencu i frekvence bočnih traka. SI. 11, 14 i 15 pokazuju stoga način rada uređaja za ćutanje i selektivne admisije za vreme podešavanja prijemnika. Kriva 156 pokazuje naročito, da se signal može samo tako čuti, ako je prijemnik veoma tačno podešen na jednu od obeju tačaka, odgovarajući krivoj 134 u si. 7, pomoću noseće međufrekvence na jednoj strani izabrane trake. Ako je izvesna slaba udaljena stanica podešena i u isto vreme izvesna jaka stanica u susednoj talasnoj traci vrši otpravljanje, to ova poslednja stanica prouzrokuje, da prijemnik bude doveden do ćutanja, kad je on podešen na jednu bočnu traku udaljene stanice, koja se nalazi bliže mesnoj signal- noj frekvenci. Ovo dejstvo se želi, jer se udaljena stanica može samo tada slobodno čuti od superponovanja, kad je ona podešena na bočnu traku, koja se nalazi udaljeno od talasa mesnog otpravljača. Vidljivi pokazivač podešenosti. Sa anodom cevi 62 vezana je rešetka 173 triode 63 pojačivača 48 jednosmislene struje. U anodnom kolu struje cevi 63 nalazi se optički pokazivač podešenosti u vidu lampe 50 za slabu struju. Kroz lampu teče mirna struja preko otpora 117 od izvora 116 jednosmislenog napona, koji usijanu nit lampe prethodno zagreva do početka pojave svetlenja, ako kroz cev 63 ne teče nikakva anodna struja. Prednapon rešetke triode 63 menja se na isti način, kao i onaj cevi 56, tako, da nikakva struja ne teče kroz cev 63, dok signalna jačina ne dostigne izvesnu unapred određenu vrednost. Anodna struja cevi 63 fluktuiše, ravnomerno sa anodnom strujom cevi 56 pošto su obe priključene na anodu cevi 62. Stoga je relativna jačina svetljenja lampe data krivom 154 u si 14. Najveća jačina svetlenja pokazuje tačnu po-dešenost. Uključnik 112 mora biti zatvoren, da bi se pokazivač podešenosti učinio aktivnim. Lampa sa svetlećom niti je dovoljna, jer promena njene struje za vreme procesa podešavanja može da iznese više miliampera. Kakva neonska cev ili t.sl. može isto tako sa dobrim uspehom biti korišćena za isti cilj. Odnosi za usporenje vremena. Za dobar rad prijemnika je potrebno« da automatsko regulisanje efekta bude aktivno u izvesnom vremenu koje se može upo-rediti sa periodom najniže modulacije čujne frekvence, koja treba da bude reprodukova-na. Ovo vremensko usporenje automatskog regulisanja efekta je uglavnom utvrđeno otporom 105 i kondenzatorom 106, čija vremenska konstanta može da iznese 1/40 sekunde. Vremensko usporenje u načinu dejstva uređaja za ćutanje treba da bude bar tako veliko, prvenstveno čak i veće, no ono kod automatskog regulisanja efekta, tako da kada se vrši podešavanje na izvestan signal, prijemnik tako dugo ćuti, dok automatski uređaj za regulisanje snage ne bude imao vremena, da postane aktivan. Vremensko usporenje uređaja za ćuta- nje uglavnom je utvrđeno otporom 114 kondenzatorom 115 i u drugom redu otporom 110 i kondenzatorom 111. Vremenska konstanta oba prva elementa može biti ista kao kod automatskog regulisanja snage, 1/40 sekunde. Vremenska konstanta oba poslednja elementa može da iznosi 1/100 sekunde. Ukupna vremenska konstanta uređaja ža ćutanje je kod ovih prilika stoga približno 0,035 sekunde, t.j. 40% veća no ona automatskog regulisanja snage. Lampa 50 ima dovoljno vremensko usporenje usled termičkog trajanja zagreva-nja, tako, da se ne želi. (dopunsko) električno vremensko usporenje Električno vremensko usporenje biva smanjeno priključkom rešetke triode 62 iznad e!emenatall4 i 115, tako, da ukupna električna vremenska konstanta za lampe jeste konstanta elemenata 110 i 111, dakle 1/100 sekunde. Regulisanje pegela efekta. Sad treba da bude opisano regulisanje pegela snage. Kalemi 78, 79, 80 prvenstveno su postavljeni koaksijalno u kakvom ne-magnetnom, metalnom i cilindričnom zaklonu. Izvesno ugaono obrtanje regulišućeg dugmeta prouzrokuje aksijalno pomeranje kalema 80. Stoga se dobija, da se naspramna induktanca između kalema 78 i 80 eksponencijalno menja sa njihovim pomeranjem. Ovaj odnos, nanešen kao promena u decibelima izlaznog efekta u zavisnosti od ugaonog obrtanja predstavljen je pravom linijom 137 u si. 8. Ovo je idealan odnos između pomeranja i izlazne efekta čujne frekvence. Kriva 13S pokazuje odgovarajuću krivu pro-mene za jedan linearni (umesto eksponencijalneg) potenciometar i kriva 139 odgovarajuću karakteristiku za linearan potenciometar, koji do polovine ima veliki i do polovine mali otpor. Ujednačenje i bolje dejstvo eksponencijalne promene može da se zapazi. Potenciometar 86 biva jednovremeno upravljan istim dugmetom, kao što je ovo pokazano crtastom linijom 181, pomoću kojeg biva upravljan uređaj 35 za regulisanje efekta. Ovaj potenciometar služi tome, da reprodukovanje čujne frekvence jednovremeno menja sa regulisanjem efekta. Ogledi su pokazali, da normalno uvo želi manje promene intenziteta kod viših i nižih čujnih frekvenci no kod srednjih čujnih frekvenci. Regulisanje reprodukovanja je preduzeto, da bi se ova želja uva zadovoljila. Kod najvećeg pegela efekta kontakt potenciometra 86 podešen je na gornji kraj. Kod ovog položaja su elementi tako odmereni, da reprodukovanje odgovara krivoj u si. 10, koja daje relativnu jačinu reprodukovanja u zavisnosti od čujne frekvence. Kod najnižeg pegela efekta nalazi se kontakt na donjem kraju i kod ovog položaja prouzrokuje kondenzator 90, da se kriva reprodukovanja pri niskim frekvencama podiže, kao što je ovo pokazano krivom 144. Kondenzator 88 i otpor 89 čine jednovremeno, da se kriva pri višim frekvencama, kao što je predstavljeno, isto tako diže. Kod srednjeg pegela efekta vrši se reprodukovanje odgovarajući krivoj 142 potpuno ravnomerno. Oscilator-modulator. Podešavajući kondenzator podešenog kola 67 oscilatorske cevi jednak je onima visokofrekventnih filtarskih kola 64, 65 i 66. Svi su postavljeni na istoj osovini, kao što je ovo pokazano crtastom linijom 182, i svi imaju isti kapacitetni hod. Oscilatorska frekvenca mora uvek biti veća no ova visokofrekventnih filtarskih kola, i to za izvestan konstantan iznos, koji u ovom slučaju iznosi 112 kc. Ovo se obično postiže različitim podešavanjem triju veličina oscilatorskog kola u odnosu prema filtarskim kolima i to: a) srazmerno veći kondenzator 190 koji se može podešavati vezan je na red sa podešenim oscilatorskim kolom, b) podešeni oscilatorski induktivitet 191 je učinjen nešto manjim no onaj signalnih filtarskih kola, c) minimum oscilatorskog podešavaju-ćeg kondenzatora je tako podešen, da je nešto veći no kod ostalih podešavajućih kondenzatora. Gore pomenuta tri stepena slobode dopuštaju, da se kalibrovanje (Eichung) osci-latora učini lačnim, za tri tačke oblasti po dešavanja, no ipak se mogu još pojaviti odstupanja kod ostalih frekvenci u samoj oblasti. Ovo je predstavljeno krivom 130 u si. 5, u kojoj se oscilatorska odstupanja nanose u zavisnosti od podešavajuće frekvence. Tačke u kojima krive seku horizontalnu nultu osu, jesu tri tačke, gde je kalibrovanje usled tri podešavanja tačno. Greška kalibrovanja može dalje biti smanjena četvrtim stepenom slobode, naime d) jedan ili više otpora 68 i 69 mogu biti paralelno vezani sa kalemima, koji su prilično tesno spojeni sa podešenim oscilatorskim kolom. Rezultujuće greške kalibrovanja u slučaju upotrebe četvrtog stepena slobode pokazane su krivom 131 u si. 5, koja nultu osu seče u četiri tačke i koja pokazuje znatno manje greške kalibrovanja. Gore pome-nutim stepenima slobode bilo je pokazano, da oni imaju smanjujuće dejstvo pri nižim frekvencama i povećavajuće dejstvo pri višim frekvencama. Poslednji uređaj je naročito aktivan na višem kraju oblasti podešavanja. Vrednost katodne sprovodljivosti (kon-duktanca) modulatora 52 potpuno odgovara njegovoj ukupnoj vrednosti Sm sprovodljivosti. Struja je vođena preko otpora 68. Kad se ukupna vrednost sprovodljivosti menja sa automatskim za regulisanje efekta predna-ponom upravljajoče rešetke modulatora, re-gulisanje efekta ima izvesno neželjeno dejstvo na osciiatorsku frekvencu. Želi se, da se ovo neželjeno dejstvo smanji a da se ne gubi u savršenosti modulatora. Kriva 132 u si. 6 pokazuju ukupnu vrednost sprovodljivosti (transkonduktancu) Sm modulatora 52 u zavisnosti od napona zaklona 194 za slučaj izvesnog malog negativnog početnog napona na upravljajućoj rešetci. Dok ukupna vrednost sprovodljivosti određuje pravolinijsko pojačanje cevi, njena se modulacija određuje jednačinom: deg u kojoj eg znači napon između rešetke katode. Promena vrednosti Sm’ sa naponom zaklanjajuće rešetke pokazana je krivom 133. Treba za posmatrani slučaj primetiti, da smanjenje napona zaklanjajuće rešetke od 100 na 40 volti ne utiče vidljivo na vrednost sm’, naprotiv ukupnu vrednost sm sprovodljivosti smanjuje u odnosu 5:1. Ova činjenica je od velike koristi, da bi se pro-mene oscilatorske frekvence održavale što je moguće manjim. To ima dalje koristi, da se pojačanje međufrekvence u cevi smanjuje, dok jedno takvo pojačanje nije željeno u modulatoru, gđe se ovim šumovi i super-ponovanja potpomažu. Koriščenje čvrstog niskog napona zaklanjajuće rešetke se ne želi, jer bi reguliranje prednapona rešetke bilo manje pravolinijsko i stoga bi se uvećala deformisanja u modulatoru. Najbolji rezultat se dobija koriščenjem otpora 71 sa kapacitetom 72 pre-mošćavanja, koji je podređen zaklonu 194. Otpor snižava zaklanjajući napon pri niskim vrednostima napona rešetke, no ipak čini, da zaklanjajući napon ponovo zauzme svoju normalnu vrednost, kad je zaklanjajuća struja snižena prisutnošću većeg automatskog napona za regulisanje efekta. Kao rezultat ovog rasporeda bivaju postignute sve koristi niskog napona zaklanjajuće rešetke, kad se napon rešetke nalazi na svojoj donjoj graničnoj vrednosti i isto tako koristi visokog napona zaklanjajuće rešetke, kad je napon rešetke jako negativan. Patentni zahtevi: 1) Postupak za prijem moduiisanih oscilacija noseće frekvence, naznačen time, što se iz prijemnih oscilacija, koje sadrže noseći talas i dve bočne trake, filtrira jedna frekventna traka, koja uglavnom odgovara širini jedne bočne trake, i što se u prijemniku javlja jedan znak, kad je podešenost tako izvedeni, da sredina izabrane frekventne trake ima odstojanje od nosećeg talasa, koji odgovara polovini širine izabrane trake. 2) Prijemni uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačen time, što je predviđen jedan filtarski raspored, koji daje ravnomeran prijem uzane frekventne trake, i što su dalje predviđena sredstva, da se frekventno odstojanje između rosećeg talasa i sredine primljene frekventne trake promeni, kao i jedna pokazana naprava, koja biva stavljana u dejstvo nosečim talasom, i najzad jedan selekconi raspored, koji čini da se pokazivanje izvede tada, kada pomenuta razlika iznese polovinu širine frekventne trake. 3) Prijemni uređaj po zahtevu 2, naznačen time, što su selekciona kola tako po-dešena, da jedna bočna traka i noseći talas ravnomerno bivaju primani. 4) Prijemni uređaj po zahtevu 2 do 3, naznačen time, što radi regulisanja jačine zvuka biva korišćeno tako zvano regulisanje sa graničnom vrednošću, kod kojeg regulisanje nastupa samo tada, kad je prekoračena izvesna određena jačina signala. 5) Prijemni uređaj po zahtevu 2 do 4, naznačen time, što se regulisanje jačine zvuka izvodi jedino u zavisnosti od amplitude nosećeg talasa, no ipak nezavisno od modulacije. 6) Prijemni uređaj po zahtevu 2 do 4 ili 5, naznačen time, što je osim u zahtevi-ma 4 i 5 pomenutog regulisanja predviđeno još jedno tako zvano obratno regulisanje jačine zvuka, koje dejstvuje u vezi sa prvim i koje odstranjuje zaostale nestalnosti jačine zvuka odgovarajućom promenom predna-pona rešetke. 7) Prijemni uređaj po zahtevu 2 do 6, naznačen time, što biva korišćen, tako zvani uređaj za ćutanje, pomoću kojeg se prijem- nik održava neaktivnim, dokle god primljena jačina signala ne prekorači izvesnu određenu vrednost. 8) Prijemni uređaj po zahtevu 2 do 7, naznačen time, što uređaj za regulisanje jačine zvuka i uređaj za ćutanje rade sa vremenskim usporenjem, koje se može upore-diti sa periodom najniže čujne odnosno modulacione frekvence. 9) Prijemni uređaj po zahtevu 2 do 8, naznačen time, što je sa uređajem za ćutanje vezan pokazivač (50) podešenosti, koji ru-kovaocu pruža mogućnost, da utvrdi podešenost uređaja. 10) Prijemni uređaj po zahtevu 2 do 9, naznačen time, što se za hotimično menjanje jačine zvuka koristi sprežni uređaj koji se sastoji iz dva sprežna kalema, koji se mogu aksijalno jedan drugom primicati i odmicati jeđnan od drugog, kao i iz dva koaksijalno zatvorena prstenasta sprevodnika, koji se nalaze na onoj strani svakog sprežnog kalema, koja je suprotna drugom transformatorskem kalemu. 11) Prijemni uređaj po zahtevu 10, naznačen time, što su kratko vezani prsteni tako postavljeni u odnosu na transformatorske kaleme, da biva održavana izvesna željena širina prenošene frekventne trake. 12) Prijemni uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1, ili uređaj po zahtevu 2 do 11, naznačen time, što se pomoću se-lekcionih kola prenosi jedna bočna traka, noseći talas i delovi druge bočne trake koji odgovara ju nižim modulacicmm frekvencama 13) Prijemni uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1 ili uređaj po zahtevu 2 do 12, naznačen time, što pri prenošenju u datom slučaju štetno uticane niske frekvence, naročito više frekvence niskih frekvenci, bivaju kompenzovane obratnom karakteristikom prenosa niskofrekventnog dela. 14) Prijemni uređaj po zahtevu 2 do 13, naznačen time, što se regulišući naponi za regulisanje jačine zvuka izuzimaju sa linearnog usmerivača. 15) Prijemni uređaj po zahtevu 2 do 14, naročito po zahtevu 8, naznačen time, što je vreme usporavanja uređaja za ćutanje (utiša-vanje) tako veliko, prvenstveno veće, no vreme automatskog regulisanja efekta. 16) Prijemni uređaj po zahtevu 15, naznačen time, što vremensko usporenje automatskog pegela efekta iznosi 1/40 sekunde, a uređaja za ćutanje (utišavanje) 0,035 sekunde. fb o o 77 t>__ fsb Jsc fsb" Čfig f6t F I \ 7Ć / 1 ______I _______I_ fsb fsc Fsl d*cgr s d. 17 0 \’*V; \ / o L_____ o Y9 /- SO Fsb SsC . f ■ . - ■ - - ■ . ■ ; Ad pat.br.12180 \ (, v . . ' ■ 1 / ' ________11; —I S 1— Ad pat.br.t2l80 e r '"v ■ - •.............................................. ' . 2> ' - 60° O > 60° 1*0® v i • >- i i ' i i i: - ' •, , - T' . : i- i ■, ■ ; t JO 160 '1 .1. ; /: f:; . , ir ^ - '■ r-.■