KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13697
Universal Oil Products Company, Chicago, li. S. A.
Postupak za preradu ugljovodoničnih ulja.
Prijava od 11 juna 1934.	Važi od 1 jula 1937
Ovaj se pronalazak odnosi na postupak za preradu ugljovodoničnih ulja, naročito o'stataka posle »krakiranja« ili razlaganja ugljovodoničnih ulja, a naročito se može primeniti na postupak za hidrogena-ciju ulja na visokoj temperaturi.
Cilj je ovom pronalasku da na ekonomski način poveča količinu proizvoda sa niskom tačkom ključanja pri dobijanju od ulja sa višom račkom ključanja putem toplotnog razlaganja ili krakiranja.
Prema ovom pronalasku, vrlo jako u-stinjeni metali i neki bazisni ili alkalični materijal, sposobni da međusobno reagiraju bilo sami, bilo u prisustvu vodoniko-vog oklsida, uvode se u one delove sistema za krakiranje, gde se takvo ulje nalazi kao neispareni proizvod takvog postupka, ali je još u vrlo usijanom stanju.
Da bi se ovaj pronalazak lakše razu-meo, treba se obratiti na priloženi nacrt sa odgovarajućim oznakama, a koji prikazuje na šematički način jedan sistem, gde zona 1 pretstavlja zonu krakiranja, odnosno, zonu za odvajanje para, kao što to može biti kakva reakciona komora ili torne (slično.
U jednom specifičnom načinu izvođenja ovog pdonalaska u delo, ugljovodonici se prerađuju u tečnom stanju, uz naročitu primenu hidrogenacije na neisprarene o-statke posle reakcije i/ili iz komore gde je vršeno krakiranje. Na primer, hidrogena-cija se može izvoditi u vezi sa dobro poznatim postupkom, gde se ulje zagreva u neprekidnim zavojnicama i ubacuje se u reakcionu komoru 1, iz koje^e izvlače ispa-reni proizvodi prilikom destilacije i krakiranja, i to kroz cevovod 2, dok se neispa-
reni zaostatci izvlače kroz cevovod 3. O-statci iz takve reakcione komore mogu se prerađivati po postupku prema ovom pronalasku, propuštajući ih kroz neku izolo-vanu cev ili sud 3, upuštajući jako usitnjene metale kroz cevovod 4 a jako usitnjene alkalije kroz cevovod 5, i vđšeći hidroge-naciju u zoni 6 za hiđrogenaciju. U nekim slučajevima poželjno je da se naknadne količine toplote dodaju, da se ostatak iza postupka krakiranja ponova zagreje do potrebne temperature.
U jednom načinu izvođenja, neispareni ostatci izbacuju se iz reakcione komore pod pritiskom, i isparavaju se, pod utica-jem toplote koju sami sadrže, u nekom (sudu ili komori, koji ke održavaju na niskom pritisku. F^i tome, količina isparenog ulja zavisi od temperature, srednje tačke ključanja ostatka, i pritiska u komori nižeg pritiska. Ovako tretirani ostatak, dok je još u zagrejanom stanju, može (se isto tako tretirati, ako se želi, naknadnim količinama toplote u prisustvu jako usitnjenih metala i nekog bazisnog ili alkalnog materijala vrste i prirode opisane u daljem tekstu, pa ako se želi, ovo se tretiranje tada može izvoditi i u prisustvu vodonikovog oksida. Izraz »vodonikov oksid« uzima se da znači vodu u tečnom i padnom stanju.
Neisparena ugljovodonična ulja i bazisni ili alkalni materijal ili supstance, koje daju alkalnu reakciju, izmešaju se sa jako usitnjenim metalima, koji sa njima reagiraju na vijsokim temperaturama, bilo sami ili u prisustvu vodonikovog oksida, a u ci« Iju da se proizvede vodonik. Najradije se alkalični materijal unosi u ulje u obliku vodenog rastvora i/ili suspenzije.
Din. 15.—
Kao primer za alkalije, naznačujemo hidrokside, okside i karbonate alkalnih metala kao što su natrijum i kalijum, ubrajajući tu i amonijum, i hidrokside i okside zemno-alkalnih metala, kao što su kalci-juin barijum i stroncijum, koji su svi pogodni za upotrebu u ovom polstupku. Alkalije reagiraju sa jako usitnjenim metalom bilo sami između sebe, bilo u prisustvu vo-donikovog oksida, i proizvode vodonik na licu mesta. Ovako proizvedeni vodonik mnogo je efektivniji nego obični molekularni vodonik, i često se označava da se nalazi u »nascentom stanju«. Takav vodonik reagira sa hemiski nezasićenim delovima ulja a takođe i sa sumporovim jedinjenji-ma, zasićujući delimično katranaste i nezasićene ili olefinske ugljovodonike, a re-dukujući neke od viših sumpornih jedinje-nja na sumpor-vodonik, koji se može vrlo lako ukloniti iz završnog proizvoda.
Kao primer za metale mogu se naznačiti natrijum, kalijum, kalcijum, magnezi-jum, cink, aluminijum, gvožde, kalaj i drugi, ubrajajući tu i legure i amalgame, najradije one metale, koji stoje iznad vodo-nika u tablici elektromotorne serije, odnosno, koji su elektropozitivniji od vodonika, i koji oslobodavaju vodonik iz vođoniko-vog oksida, kao što je para. Oksidi ili metali, koji se ovom reakcijom |sa parom stvarani, imaju nešto malo katalitičnog dejstva i pospcšuju hidrogenaciju i desulfurizaciju, a takode potpomažu i krakiranje. Upotreba jako usitnjenih metala ima i to preimuć-stvo, da što je sitniji i finiji metal, u koliko se povećava izložena dodirna površina, usled čega se povećava i brzina ili stupanj reakcije. •
Pored gore izloženog, može se upotrebi! i i molekularni vodonik, koji jse dodaje materijalu podložnom reakciji, da bi se ova reakcija potpomogla, ili se za to mogu u-potrebiti i gasovi, koji sadrže vodonika, kao što su to gasovi iz sistema za krakiranje, iz peći za koksiranje, vodeni gas, prirodni gas itd.
Za izvođenje ovog postupka može fee iskoristiti ma koji bilo zgodan uređaj, koji je inače podesan za krakiranje, ali se najradije upotrebljava sistem za krakiranje, koji se sastoji od zagrevajućih cevi ili jako dugačkih cevi ili cevastih zavojnica u vezi sa nekom reakcionom komorom, defleg-mator ili [sredstva za frakcioniranje, uz pomoćne uređaje za hlađenje, kondenzaciju, i skupljanje. Pri izvođenju postupka re-fluks ili kondenzovani destilat iz uređaja za deflagmaciju ili frakcioniranje, najradije se vraćaju natrag u uređaj za zagrevanje radi ponovne konverzije. Pomoćni uređaji za zagrevanje mogu se upotrebljavati radi
zagrevanja mešavine neisparenog ostatka, metala i alkalija.
Najradije se ulje, koje se ima hidroge-nisati, zagreje do temperature krakiranja, mada se ovaj pronalazak takode odno|si i može se primeniti, i obuhvata obavljanje postupka i na nižim temperaturama. Najradije se postupak izvodi pod pritiskom većim od atmosferskog, ali se u nekim slučajevima može izvoditi i na atmosferskom, [smanjenom ili ma kome pritisku nižem od atmosferskog. Najradije se iskorišćuju pritisci veći od atmosferskog u opsegu od 5 do 200 atmosfera, više ili manje tačno u tim granicama, i na temperaturama od približno 215°C do 760"C.
Kao primer izvođenja ovog postupka neka posluži sledeće: Sredn je-kontinental-no Isirovo ulje, iz kojeg je predestilisano šta je trebalo, i čija je specifična težina
0.910 do 0.898, podvrgnuto je bilo temperaturi krakiranja od približno 499"C., a pod pritiskom od približno 68 atmosfera, i dalo je količinu benzina (gazolina) u iznosu od 50 prvobitne količine, uz približno 45°/(, tečnog gorivog ulja vrlo dobrog viskozi-teta sa vrlo malim sadržajem mulja ili koksa. Pored toga, približno 5% koksa i gasa bili su proizvedeni. Sadržaj sumpora u gazdinu dobi jenom na ta j način, koji bi o-bično izno'sio približno 0,25%, bio je smanjen na približno 0,l°/0.
Smanjujući količinu, koja se kroz sistem proteruje u jedinici vremena, odnosno, kapacitet punjenja, i upotrebljavajući iste uslove kao u prethodnom primeru, dolnja se veća količina gazolina kao posledica dužeg vremenskog faktora, i uslovi se mogu tako podesiti da [se postignu količine od približno 70% gazolina i 23,,/„ uljanog goriva, ostatak obuhvata koks, gas i gubitak
Gore izloženi primeri dati su samo kao prikaz, i niukoliko se ne mogu smatrati kao na kakvo ograničenje ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
4
1.	Postupak za tretiranje ostataka, do-bijenih pri krakiranju ugljovodoničnih ulja pod pritiskom, naznačen time, što !se takvi ostatci izvlače iz sistema za krakiranje i mešaju se, dok se još u vrlo usijanom stanju, sa nekim alkalnim materijalom i nekim metalom, koji [su sposobni da međusobno reagiraju biio sami, bilo u prisustvu vodonikovog oksda, radi stvaranja dovoljne količine nascentnog vodonika da bi delimično zasitio nezasićene ugljovodonike, i što se dobijena mešavina podvrgava hi-drogenaciji pod uslovima temperature i pri-
tiska povoljnim za stvaran je ugljovodonika sa niskom tačkom ključanja, i što se toplota, dobijena pri krakiranju i koja se već nalazi u izvučenom ostatku, iskorišćuje za postizanje hidrogenacione temperature ili za pospešavanje stvaranja nascentnog vo-donika.
2.	Postupak prema zahtevu 1, nazna-
čen time, što se toplota u ostatku, koji dolazi iz sistema za krakiranje, čuva od gubljenja pomoću odgovarajuće izolacije.
3.	Postupak prema ma kojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se pored toplote, koja se već sadrži u ostatcima, izvučenim iz sistema za krakiranje, dodaju i nove količine toplote tim ostatcima.





















Ad pat. br. 13697