SOKOLSKI GLASNIK
1926.	V	Ljubljani,	dne	15. februarja 1926.	3.
Dr. Uiko Fux:
Pred glavnu skupštinu JSS.
Priprave za svakogodišnju glavnu skupštinu JSS. treba da dadu pregled godiš njega rada sokolske organizacije sa strane 1'unkcijonara samih i kri tiča n sud o uspesima toga rada sa strane celokupnoga članstva, čiji su glasnici njegovi izabrani delegati. Čitav rad sokolske organizacije olvorena je knjiga, u koju može da pogleda svaki pojedini član Sokolstva, radi čega je i pozvan svatko da aktivno sudeluje. Iz tih uzroka moramo dakle gledali na minuli rad sokolske organizacije iz opštega stališta. Nije dosta da ovaj ili ona j zauzme pozu, iz koje vrlo često slušamo: starešinstvo, ill ovaj ili onaj furikci-jonar JSS nije učinio .svoju dužnost, nije pravilno vodio povereni mu posao, propustio je to i ono i t. d. To nije sokolska kritika, jer je negativna. Svaka organizacija uspeva samo, ako pozitivno sudeluju svi članovi. Ne čekaj samo uputa, nego budi i sam inicijativan, ne samo za rad u svojem društvu, nego i za celokupnu svoju organizaciju koje si član i razvoj koje mora da ti je na srcu. Pri pregledovanju rada u minuloj godini ne možemo tvrditi, da je taj sokolski rad bio pozitivan: bio je dapače negativan, odnosno sasvim pasivan. U redovima članstva, u društvima i župama premalo je zanimanja za rad cele sokolske organizacije, nema inicijativnoga delovanja, a često ima 1 pasivnoga držanja naprama odredbama centralnoga vodstva, a više puta i neprijaznog zadirkivanja kod izvršivanja zaključaka centralnih odbora, starešinstva i t. d. Sve te pojave smatram naravnom posledicom neinformiranosti članstva o našoj organizaciji uopšte, o njenom potankom radu i o sokolskim načelima uopšte.
Broj sokolskoga članstva, naraštaja i dece pomnožio se iza rata tako, da je bilo nemoguče skrbiti se za proučavanje sokolskih načela medu članstvom, jer je nedostajalo pravih sokolskih radnika, osobito prednjaka. Iz istih uzroka premalo se širile sokolske novine i sokolske knjige, radi čega je posvema naravno, da je večina članstva ostala samo na papiru; inače su oduševljeni naši pristaše, pripravni i na žrtve za organizaciju, ali su bez ideje u srcu i ne poznaju rada u organizaciji. Posvema je naravno, da se ni jedna organizacija uz take uvete ne može da ugodno razvija, a čuli smo i glasova o krizi u našoj organizaciji i o čiščenju, što su ga smatrali nužnim lekom tim nezdravim prilikama.
Preterivalo se je i jedno i drugo! Tražilo se sredstva za lečenje tamo, gde ga je najmanje treba. Jedino sredstvo za rešenje svih tih pitanja vidim u tom, da se treba udubiti u pravo sokolsko delo u društvima i župama — treba svračati svu pozornost .pravom sokolskom uzgoju pa pri tom skrbiti u prvom redu za odgoj onih, koji če biti pozvani da vode sokolske organizacije. Samo pod vodstvom dobrih i sokolski uzgojenih prednjaka i ostalih sokolskih funkcijo-nara bit če moguče, da se lepo razvije celokupna naša sokolska organizacija. Po njima bit če stvoren i najuži dodir sokolskih jedinica s centralnim organizacijama i obratno, što če dovesti do harmoničkoga rada u celokupnom jugo-slovenskom Sokolstvu te če se moči izvršiti роЦтко svi zaključci naših sabora, lzvršivanje sokolskih načela mora da bude življenska zadača svakomu pripadniku naše organizacije; samo u tom vidim mogučnost razvojji Sokolstva, koje hoče da združi pod svojini okriljem sav naš narod, da ga osposobi za otpor proti svakome unutrašnjem ili spoljašnjem neprijatelju. Naše delo mora
(la bude posvečeno slobodi i dobrobiti našega naroda i države, ali lo delo zahteva mnogo sprenie i svesti od svakoga elana.
Pred glavnom snio skupštinom JSS. Ja smatram glavnu skupštinu jednim od najvažnijih organa naše organizacije, zato ona ne sme da se ograniči samo na odobrenje referata. Celokupno Sokolstvo moralo bi se zanimati za taj sokolski parlamenat i suradivati kod priprava za lij. Župe i društva moraju na sastancima i sednicama obradivati sav materijal za glavnu skupštinu i onda dati upute svojim delegatima te posegnuti i inicijativno u njen rad s predlozima i t. d. Hteo bih, da se posveti više pažnje činjenicama, što sam ih gore naveo, jer čenio samo tako doči i do konačne likvidacije teškoga financijskoga pitanja, koje sprečava celokupan rad naše organizacije. 1 to pitanje bit če jedna od najvažnijih ta čaka naredne skupštine, pa joj treba posvetiti svu pozornost, jer došlo je vreme, da moramo ozbiljno misliti na konačnu likvidaciju toga pitanja.
Pred nama su ogromne zadaće, koje nas čekaju u godini 1926., a zahtevaju od nas, da ih časno rešimo za naše Sokolstvo: Lyon — Prag — i svesokolski slet u Pragu! Jesmo li dorasli svim tim zadačama? Jesmo i moramo da smo, jer je to volja celokupnoga jugoslovenskoga Sokolstva! Zato pripravite sve za glavnu skupštinu JSS., koja mora da reši sva ta pitanja! Kod rešavanja lili pitanja moramo da dademo sve što imamo najboljega.
Redne seje društvenih odborov
(Slavne skupščine vseh bratskih društev so za nami. Začenja se delo novega poslovnega leta. Od lega dela je odvisno, bodo U posamezna društva napredovala, bodo li ostala na sedanji višini ali pa bodo nazadovala. Tega poslednjega si nihče ne želi, vsi hočemo naprej in navzgor.
Vse društveno življenje je odvisno od pravilnega umevanja in izpolnjevanja prevzetih dolžnosti vsakega društvenega funkcionarja. Kakršni so ti, takšna je društvena uprava. Tekoče posle rešujemo na rednih sejah društvenih odborov.
Seje so časih duhomorna potrata časa, časih prilika za prijateljski sestanek, časih pa smotrena priprava funkcionarjev za delo. Gotovo si želimo te zadnje vrste sej; predpisujejo jih pravila za vse društvene organe vsaj po enkrat na mesec («redne seje»).
Umestna je ta določba. Na redni seji vsak odsek pregleda svoje delo v preteklem mesecu in napravi načrt za prihodnji mesec — na odborovi seji se zgodi isto z ozirom na vse društveno delovanje. Vse to se fiksira tudi v zapisniku, ki tvori tako vir društvene zgodovine; ravno z ozirom na pomen kronike naj bodo poročila vedno izčrpna, nudeč sliko o vseh dogodkih v društvu (tudi to, kar je vsem še v svežem spominu, naj se zabeleži). Načrt za prihodnje razdobje bodi skrbno sestavljen — naše delo bodi vedno v naprej premišljeno.
Enostaven dnevni red vseh rednih sej obsega tedaj razen formalitet
1.) poročilo o delu v preteklem in 2.) načrt za delo v bodočem mesecu.
Določite za seje stalen tedenski dan v začetku meseca, za vaditeljski zbor in vse odseke seje pred odborovo sejo, tako da se vsa poročila in vsi načrti strnejo na odborovi seji v eno celoto. Pravilno je, če prosvetni odbori in zdravniški odseki delujejo skupno s prednjaškim zborom.
K tem stalno določenim sejam morajo prinesti odgovorni funkcionarji vsa poročila, ki jih zahtevata župa in savez, že izdelana, statistične pole izpolnjene itd. Na odborovi seji da starosta še svoj podpis in stvar se lahko drugi dan odpošlje. S tem je najbolj zagotovljena točnost v poslovanju vseh društvenih organov, predvsem točnost v razmerju do nadrejenih inštanc.
S tem enostavnim receptom se da doseči i lahkoto vzorno uradovanje društvene «birokracije>.
Tedaj: stalni dnevni red za redne seje, stalni red zanje in že naprej od funkcionarjev pripravljen materijal!
VIII. svesokolski s let u Pragu
od 4. do 6. jula 1926.
Članski slotni znak stoji 20 Kč.
Svaki član i svaka članica sokolskih društava, koji če sudelovati na VIII. svesokolskom sletu u Pragu, mora si nabaviti sletni znak, što stoji 20 Kč. Te če znakove dobiti svi učesnici u Pragu ili na putu u Prag. Direktno od COS. ne sme nitko naručivati znakova, a ČOS. ne bi se ni osvrtala na take narudžbe.
I. Tko ima znak, uživa sledeče pogodnosti:
1.) Pravo na sniženu voznu cenu po željeznicama;
2.) pravo na skupno konačenje;
3.) eventualne pogodnosti kod prehrane na sletištu, u koliko če biti dogovoreno s gostioničarima;
4.) u dane sleta prosto če moči iči na dopodanje pokuse i utakmice;
5.) u dane pred slet prost ustup na člansku tribunu.
H.	Vežbači i vežbačice imat če u dane kad ne vežbaju posebnom legiti-macijom što če ju izdati COS., pravo, da idu besplatno na člansku tribunu, sto če biti za nje reservirana.
III. Članovi i članice u odori imaju sa sletnim znakom i posebnom ustupnicom pristup na člansku tribunu, koja če biti za nje reservirana, ali samo jedamput u tri dana (4., 5. i 6. jula) tako, da sve članstvo dode izmenice na red.
Te posebne pristupnice stoje 5 Kč. Društva, koja reflektiraju za svoje članstvo na te ustupnice, dobit če ih istodobno sa sletnim znakovima.
Članovi u odori, ali bez te pristupnice, imat če za sletnih dana prost pristup samo na stajalište oko vežbališta.
Svi člani, koji imaju sletni znak, plačaju za pristupnicu za «Sletovy vele-trh» samo 2 Kč (mesto 5 Kč).
K večernjiin i k drugim priredbama nema se slobodan pristup sa sletnim znakom.
Sletni znak za uarašlaj stoji (> Kč.
Obzirom na to odreduje starešinstvo JSS ovo:
3.) Svi izletnici treba da se prijave društvu.
2.) Društva naručuju sve sletne znakove skupno kod JSS. u Ljubljani, Narodni doni, najkasnije do 30. maja 1926. Novac se ne šalje na JSS., 'jer če svaki izletnik primiti znak na putu u Prag ili u Pragu.
3.) Cene za sedišta i stajališta na tribunama oglašene su u ovom broju Sokolskega Glasnika». Ona brača i sestre, koji reflektiraju na jedno od tih
sedišta ili stojališta, moraju to naručiti kroz JSS. i s narudžbom poslati istodobno i novac. Ne naručujte, a da ne pošaljete novca!
'Starešinstvo JSS.
O radu československoga Sokolstva
Živim radom oko priprava za slet svršila je godina 1925. Početkom januara proslavilo je československo Sokolstvo u 1 a z u g o d i n u s 1 e t a svečanom besedom u Tyrševu domu; poset je bio tako mnogobrojan, da je bila ogromna vežbaona Tyrševa doma dupkom puna, pa je više stotina posetilaca
moralo otići, jer si nisu u pretprodaji priskrbili ulaznica na dobu. — Rad za slet napreduje silno u svim pravcima.
Na budučem sletištu, na strahovskim višinama, počeli su s radom tesari; prema ugovoru mora ju biti do kraja februara podignute okosnice sviju tribuna, da ne zadocni daljni rad oko uredenja tribuna i svečanosnih prostorija. Osobito uzorno bit će uredena kanalizacija, dotok i otok vode. Tesarske rad nje preuzelo je pet praških tvrtki za svotu od 4,078.195 Kč. — Mesna regulacijska komisija pripravila je več načrte za uredenje komunikacija, i sitmo nevreme je krivo, da se još nije počelo s radom. Regulaciju zemljišta i komunikacija izvest če država na vlastite troškove, što če iznašati četiri mi-lijuna čeških koruna. Celo je nairne zemljište namenjeno da služi svim mogu-čim gimnastičkim i sportskim priredbama kao državni stadion. GOS platit če državi za sletište najamninu od 550.000 Kč.
Diplomatski krugovi u Pragu silno se zanimaju za slet, zato če im se posebice raskazati sletne prostorije i držat im predavanje o sletu.
Odbor za sletnu scenu odobrio je načrt br. Iiodka iz Plzna — Večni boj»; sudelovat če u njem oko 3000 lica. Za sletnih dana bit če glavne skupštine raznih narodnih i drugih organizacija kao primerice Osrednje matice čeških pozorišnih diletanata, sastanalc novinara Male antante. Česko-enska Obce Sokolska priredit če, zajednički s praškim odborom, veliki sokolski izložbeni trg za uzorički velesajam; na tom če trgu rastaviti češka industrija, obrt i trgovina ogroinnu množinu domačih čeških proizvoda.
Skupne prehrane na sletu, kako je to bilo god. 1920., ne če ovajput biti, jer su se gospodarske prilike popravile utoliko, da je posvema omogu-čena privatna prehrana. Uz sletište bit če dostatan broj gostionica i restaura-cija za prehranu gostova i članstva.
Prva prava sletska priredba bile su sletne smučarske utakmice u Jilemnici u danima 21. do 24. januara. Člani smučari natecali su se u daljini 18 i 50 km i u Skokovima, a članice na daljinu 10 km. Zanimanje za utakmice bilo je veliko, a i sudelovalo je vrlo mnogo lica; uspeh bijaše takoder primeran.
Prosvetni odbor COS. izdao je statistiku za godinu 1924., iz koje razvidamo, da se je te godine vršilo u celoj državi ukupno 123.420 prosvetnih priredbi; od toga otpada na nagovore G4.G5S, na predavanja 18.047, na pro-svetnu školu i t. d. 981. Pripravlja se za god. 192G. u Tyrševu domu u z o r n a prosvetna š k o 1 a, koja če trajati jednu sedmicu, a odredena je za najviše 70 lica.
Iz «F ti gnerova ionda> za ostarele sokolske radnike razdelilo se na dan godišnjice Fugnerove smrti 11:500 Kč osmorici brače, a iz Štepanekova fonda dvojici brače po 1000 Kč.
Da se sastavi vrsta za Lyon, vršile su se dne G. januara u Pragu i Brnu izborne utakmice; natecatelja bijaše 22. Od tih izabralo se najbolje, koji če se dalje vežbati u Pragu pod vodstvom br. Čade, a u Brnu pod vodstvom br. Zezule.
Malom e sokolsko m e društvu u Chotebornu izgoreo je 13. decembra sokolski dom, koji je bilo društvo podiglo za 500.000 Kč godine 1921., a nije još duga sasvim namirilo.	A	n t o n i n Benda, Prag.
  IZ STAREŠINSTVA JSS. _____________________________________________
Vil. GLAVNA SKUPŠTINA JSS. održaee se u nedelja dne 14. marta li)2fi. u i). sati prepodile a Dakova.
Dnevni red:
1.) lzveštaj starešinstva JSS.
2.) lzveštaj saveznoga T. O.
3.) Iz veš ta j blagajnika i gospodara o računskim zaključcima i o proračunu JSS za god. 1926.
4.) Izveštaj odseka: statiktienog, prosvetnog, lekarskog i za ozlede.
5.) Izveštaj revizora računa i apsolutorij starešinstva JSS.
6.) Izbor starešinstva JSS.
V.) Izbor revizora računa i saveznog suda.
8.) Izveštaj o VIII. svesokolskom sletu u Pragu god. 1926.
9.) Izveštaj o provedbi apstinenčnog polcreta u Sokolstvu.
10.) Predloži odbora i starešinstva JSS.
11-) Predloži župa.
12.) Odredenje radnog programa JSS. za god. 1926.
13.) Slučajnosti.
Glavnu skupštinu sačinjavaju zastupnici župa. Svaka župa šalje za svakih započetili 500 članova društava, udruženih u župi, po jednoga zastupnika. Župe moraju najaviti svoje delegate starešinstvu JSS u Ljubljani bar 14 dana pre skupštine a jednako i sokolskom društvu u Đakovu, da itn ono pripremi konak. Svaki delegat mora imati legitimaciju, koju mu izda župa.
Predloži župa moraju biti predloženi starešinstvu JSS. zadnje vreme do 1- marta 1926. O predlozima, koji bi došli posle 1. marta, raspravljat če glavna skupština jedino za slučaj, ako im glavna skupština prizna nujnost.
U subotu 13. marta održače se u istom mestu a u 18 sati naveče p o v e r -1 j i v i s a s t a n a k sviju delegata.
Kandidacioni odsek, u koji izašalje svaka župa po jednoga izasla-nika, ima sednicu istoga dana u 21 sat naveče. Kandidacioni odsek odreduje kandidate za izbore pod tačkom 6. i 7. dnevnoga reda.
Posebnih poziva za VII. glavnu skupštinu ne če slati župama.
Z d r a v o 1
Starešinstvo Jugoslovenskogn sokolskega saveza.
U Ljubljani, dne 18. januara 1926.
E. G a n g 1 s. r., starosta.	D r. H i k o F u x s. r., tajnik.
Zastopstvo ČOS na naši glavni skupščini. Glavne skupščine JSS se bosta udeležila kot zastopnika bratske ČOS starosta brat dr. Josip Scheiner in nam. staroste brat Vincenc Št opanek.
Železniške zveze na glavno skupščino in nazaj. — A. Zbor župnih načelnikov in savezni T. O.: 1.) Odhod iz Ljubljane gl. kol. 12. III. ob 17 00, prihod v Zagreb gl. kol. 12. III. ob 20-20, odhod iz Zagreba gl. kol.
12. III. ob 21-00, prihod v Slav. Brod 13. III. ob 1-48, odhod iz Slav. Broda
13. 111. ob 2-05, prihod v Striživojno-Vrpolje 13. III. ob 2-43, iz Striživojne-Vrpolja v Đakovo z vozovi. — 2.) Odhod iz Sarajeva 12. III. ob 15-20, prihod v Slav. Brod 13. lil. ob P30, odhod iz Slav. Broda 13. III. ob 2-05; ostalo gelj 1.)! — 3.) Odhod iz Splita 11. III. ob 19-30, prihod v Ogulin 12. III: ob 7-43, prihod v Zagreb gl. kol. 12. 111. ob 9-50, odhod iz Zagreba gl. kol. 12. 111. ob 21-00; ostalo glej 1.)! — 4.) Odhod iz Sušaka 12. III. ob 14-45, prihod v Zagreb gl. kol. 12. III. ob 2010, odhod iz Zagreba gl. kol. 12. III, ob 2100; ostalo giej 1.) — 5.) Odhod iz Maribora gl. kol. 12. III. ob 14-10, prihod v Zagreb gl. kol. 12. III. ob 17-45, odhod iz Zagreba gl. kol. 12. 111. ob 21-00; ostalo glej 1.)! — 6.) Odhod iz Beograda 12. III. ob 22-05, prihod v Striživojno-Vrpolje 13. 111. ob 3-35, v Đakovo z vozovi. (Vsi ti vlaki so brzi vlaki.)
—	7.) Odhod iz Niša 12. 111. ob 7-50 (osebni vlak), prihod v Beograd 12. III. ob 20-25, odhod iz Beograda 12. 111. ob 22-05 (brzi vlak); ostalo glej 6.)! —
4.	Starešinstvo in delegati: 1.) Odhod iz Ljubljane 13. III. gl. kol. ob 8"36 (brzi vlak), prihod v Zagreb gl. kol. 13. III. ob 12-10, prihod v Slav. Brod 13. III. ob 16-38, odhod iz Slav. Broda 13. III. ob 16-48, prihod v Striživojno-
Vrpolje 13. III. ob 17-24; v Đakovo z vozovi. — 2.) Odliod iz Sarajeva 12. III. ob 23-30, prihod v Slav. Brod 13. III. ob 11-30, odhod iz Slav. Broda 13. III. ob 16-48; ostalo glej 1.)! — 3.) Odhod iz Maribora gl. kol. 13. III. ob 3-20, prihod v Zagreb gl. kol. 13. III. ob 6-50, oboje brzi vlak ali potniški vlak ob 5-25 (Maribor) in ob 10-25 (Zagreb); ostalo glej 1.)! — 4.) Odhod iz Banje Luke 13. 111. ob 7-15, prihod v Sunjo 13. III. ob 12-33, odhod iz Sunje 13. III. ob 13-43; ostalo glej 1,)! — 5.) Odhod iz Beograda 13. III. ob 7-40, prihod v Striživojno-Vrpolje 13. III. ob 12-07, brzi vlak ali ob 5-10 (Beograd) in 11-48 (Striživojna-Vrpolje) potniški vlak; v Dakovo z vozovi. — 6.) Odhod iz Niša 12. III. ob 23-55, prihod v Beograd 13. III. ob 630, brzi vlak ali ob 21-40 (Niš) in 6"00 (Beograd) potniški vlak; ostalo glej 5.)! — 7.) Odhod iz Sušaka 12. III. ob 21-09, prihod v Zagreb gl. kol. 13. III. ob 5-30, potniški vlak, odhod iz Zagreba gl. kol. 13. III. ob 12-10, brzi vlak; ostalo glej l.)l — C. Povratek za vse udeležence: iz Đakova z vozovi do Striživojne-Vrpolja. Odhod iz S t r i ž i v o j n e - V r p o 1 j a dne 15. III. ob 1-04.
1.) Prihod v Zagreb gl. kol. ob 7-00, v Ljubljano gl. kol. 11-06, v Maribor gl. kol. 14-34, na Sušak 13-27, v Split (16. III.) 8-45, v Sarajevo 12-25, v Banjo Luko 10-08. — 2.) Odhod iz S t r i ž i v o j n e - V r p o 1 j a dne 15. III. ob 1-05: Prihod v Beograd ob 6-40, v Niš 17-05 potniški vlak, v Niš 19-15 potniški vlak, v Niš 20-50 brzi vlak, v Subotico 7-40, v Osijek 618.
Veliki statistički izkaz za 1925. god. Statistički odbor bratski poziva sva . sokolska društva, da odmah povrate «Velike statističke iskaze za 1925. god.», pošto ih savez nužno treba zbog sastava godišnjeg generalnog iskaza o staležu Članstva JSS Bratska društva neka ne zadržavaju i sprečavaju rad statističkog odseka, koji mora da več do glavne savezne skupštine izračuna barem broj-čano stanje saveza.
*
XLI. redu vita sednica starešinstva JSS dne 11. januara 1926.
Prisutni: Gangl, Bajželj, Cobal, Deu, Fux, Gregorin, Jamar, Jeras, Kajzelj, Košir, Krejči, Marolt, Miklavc, Mužinova, Poženel, Švajgar, Zelenko. — Opravdan: Ludvik.
Brat starosta predlaže na odobrenje poziv na praški slet. Odobrava se. — Izveštuje, da se je konstituirao redalccioni odsek i porazdelio se rad. U odseku se brada: Gangl, Bajželj, dr. Fux, Jeras, Švajgar i Zelenko, za T. O. brat Jesih. — Odredila se tiskara i naklada «Glasnika». — Zapodenu se zatim razgovor o -rSokoliču*, «Našoj radostih i o Spomenici*. — Glede zastave, što če je naš naraštaj podariti československomu naraštaju, poda br. starosta potrebne informacije o načrtu i proračunu. Zaključilo se obavestiti sve župe, da če u tu svrhu uplatiti svaki pripadnik sokolske mladeži po 1 Din. Starešinstvo če objaviti odnosni poziv u sSokoliču*, šahiranje organizirat če društva, a n ovac če slati savezu.
Tajnik br. Fux poda izveštaj o stvari Društva za zgradbu Sokolskoga doma u šiški. Izjava toga društva uzela se na znanje.
Referent za lutriju br. dr. Fux donaša predlog, da se pošalje društvima ponovno okružniea radi pospešenja rasprodaje srečaka. Razvila se duža debata o tom, do kada se moraju neprodane srečke vratiti, odnosno otposlati novac. Kao zadnji rok odredio se dan 28. februara 18 sati navede.
XLII. redovita scdnira starešinstva JSS dne 18. januara 1926.
Prisutni: Gangl, Čobal, Deu, Fux, Gregorin, Jamar, Jeras, Kajzelj, Košir, Krejči, Ludvik, Marolt, Mužinova, Poženel, Zelenko. — Opravdan: Švajgar.
Brat starosta čestita prigodoin 50godišnjega jubileja trščanske «Kdinosti» prisutnome bratu dr. Gregorinu, koji se je sav svoj život najidealnijom ne-sebičnošču žrtvovao za dobrobit našega naroda; želi, da se sve želje, šlo ih gaji br. dr. Gregorin i mi svi, što pre obistine i ispune u potpunoj meri! — Nadalje izveštuje brat starosta, da je primio od gimnastičkoga prireditvenoga
odbora za medunarodne utakmice u Lyonu pismo, kojim poziva naše Sokolstvo da učestvu.je na toj utakmici. Istodobno je imenovani odbor poslao slike prostih vežbi za Lyon. Glede Lyona pojasni, da je zaključak odborove sednice, več i tako poznat brači i da nije dostatna u tu svrhu od župa obečana svota. Ipak če biti u krajnjem slučaju moguče da se svota nadopuni fondom brata staroste, ali če se taj izdatak morati nadoknaditi u bolje vreme. U nadi da če i ostale župe učiniti svoju dužnost, možemo danas da se odlučimo, hočemo li u Lyon ili ne. Pri m a se suglasno predlog, da JSS s u d e 1 u j e na međunarodnim u t a k m i c a m a u L y o n u, što če se javno razglasiti.
Tajnik br. Fux javlja, da je zadruga «Kola jugoslovenskih sestara u Sara-jevu» učinila i priposlala načrt vezaka za bluze članica. Prima se predlog, da se stvar odstupi odseku za odore i da se zadrugu o tom obavesti, a stvar će se konačno rešiti jedva nakon praškoga sleta. — Zatim pročita brzojav župe Veliki Bečkerek, kojim se najavlja smrt staroga Sokola br. Čika Mateiča. Izreči če se saučešče. — Od župe Zagreb dospeo je zapisnik izvanredne skupštine od dne 27. decembra 1925. i iskaz izabranih članova starešinstva. Prima se naznanje. — Nadalje izveštuje brat'tajnik, da smo se u svoje vreme obratili na župu u Novom Sadu radi razjašnjenja glede notica američkih novina, da postoji srpsko sokolsko društvo «Dušan Silnb u Srbobranu, koje je pod tim imenom molilo potporu u američkim novinama. Od župe smo dobili odgovor, da je društveni tajnik u svojim noticama nazivao društvo «Sokolsko društvo u Srbobranu» i da je zahtevao popravak od uredništava, koja su notice priopčila. Suglasno se to razjašnjenje primi na znanje. — Brat dr. Gavrančič iz Zagreba izveštuje o toku rasprave proti glavnome uredniku lista «Čujmo». Iz raznih olakšavajučih prilika bio je urednik uvetno osuđen po § 56. k. z.
o	štampi na pet dana z a t v o r a, 300 Din k a z n e i na p o v r a t a k s u d b e n i h t r o š k o v a. Uzima se na znanje. — Nadalje pročita br. tajnik božičnu i novogodišnju čestitku br. Bazdariča od Jugoslovenske sokolske župe u Americi. — Konačno predlaže, da se današnji zbor u principu izreče, hoče И starešinstvo sla,ti svoje zastupnike na župske glavne skupštine. On sam misli, da je to neophodno potrebno. Nakon duže debate prirnio se predlog: Starešinstvo JSS poslat če po mogučnosti svoje članove na glavne skupštine onih župa, koje nisu bile zastupane na odoborovoj sednici, a te jesu: Kragujevac, Maribor, Novo mesto, Niš, Rijeka, Užice, Veliki Bečkerek i Zaječar. — O stvari pisarničkih poslova br. tajnik misli, da je nužno potrebna još jedna pisarniška osoba, jer se posao povečao radi lutrije tako, da ga sadašnje činovništvo ne može na dobu tačno izvršiti. Prima se predlog, da se Primi još jedno lice za pisarnu. — Na izveštaj br. tajnik odredio se dnevni red glavne skupštine i zaključilo se, da se običajnim tačkama doda još izveštaj o sletu u Prag i izveštaj o protialkoholnom pokretu u sokolskim redovima. — Brat dr. Košir pročita predlog lekarskog odelenja, što ga je sastavio brat dr. Mis o protialkoholnom radu u Sokolstvu; predlog je več odobren od saveznoga prosvetnega odbora. Starešinstvo prima predlog u načelu i odstupa ga tehničkom odboru, da se što pre o njem izreče. — Brat tajnik konačno izveštuje o nasilju što ga trpe naša brača u Grčkoj. Novine pišu, da nisu naši rođaci ni pod Turcima toliko trpeli. Smatra za potrebno da i jugoslovensko Sokolstvo digne svoj glas kao moralnu pomoč brači-mučenicima. Nakon potanje debate odobrio se suglasno proglas, lcoji če se javno objaviti.
Namesnik načelnika br. Poženel izveštuje da je tehnički odbor zaključio sazvati na 13. marta 1926. u Đakovu sednicu zbora župskih načelnika. Na praškim smučarskim utakmicama ne če naše Sokolstvo sudelovati radi pre-kratkog roka, materijalnih a i tehničkih zapreka. Prima se na znanje.
Predsednik gospodarskoga odelenja br. Cobal izveštuje o poslovima iz svojega područja. — Nadalje izveštuje o gospodarskim stvarima nekoga
društva. Stvar se ustupila odnosnoj župi za disciplinarno postupanje. — Potvrdila se prodajna cena za note i proste vežbe za članice u Pragu po 20 Din za primerak.
Brat Ludvik izveštuje u ime željezničkog odelenja: 1.) da je češki vizum za Sokole, koji če u Prag, besplatan; 2.) putni list ne potrebuje svaka pojedina osoba, može se učim ti za celi vlak putnika samo jedan, što neka promisli T. O. — Pitanje glede vizuma naše države i vožnje neka se uredi u Beogradu. Prepušta se tajništvu da uredi sve potrebno u Beogradu. Nadalje javlja, da če COS. izdati putne legitimacije. Te legitimacije biljegovane po 50 helera, bit če poslane od COS. savezu, koji treba da se poskrbi, da ih naša vlada prizna za putovanje po našim prugama.
XL11I. redovita sodnica starešinstva JSS. dne 25. januara 1926.
Prisutni: Gangl, Čobal, Gregorin, Jamar, Jeras, Kajzelj, Krejči, Ludvik, Marolt, Mužinova, Poženel. — Opravdani: Deu, Fux, Košir, Švajgar, Turk, Zelenko.
Debatira se o internim pitanjima organizacijskega značaja. Raspravlja se
o	stvarima u toku. Glazba sokolskoga društva Ljubljana I preporuča se za sudelovanje kod sokolskih priredbi. Zaključilo se, da če se na to prigodice upozoriti društva i župe. — Brat Kosta Petrovič iz Subotice opravdava se, zašto nije kao član starešinstva došao na odborovu sednicu. Uzelo se na znanje. Ostala sadržina njegova pisma tiče se putovanja u Prag, pa se ustupa br. Ludviku, predsedniku željezničkoga odelenja. — Sokolsko društvo u Dakovu brzojavlja, da radosno pozdravlja namisao, što če se glavna skupština držati u Dakovu. — Župe Maribor i Šibenik opravdavaju odsutnost svojih delegata na odborovoj sednici. Prima se na znanje. — Matica Srpska u Novom Sadu poručuje, da če imati konferencu radi proslave 1 OOgodišnjice narodenja Svetozara Miletiča, koji se je još kao dak god. 1848./1849. borio kao dobro-voljac za narodne ideale. — Župa Zagreb šalje molbu sokolskoga društva u Murskoj Soboti radi skupljanja doprinosa po čitavoj državi za zgradbu sokolskoga doma. — Dopis se ustupa gospodarskome odelenju na rešenje. — Pravoslavna opština pozivlje na Svetosavsku besedu.
Predsednik gospodarskog odelenja izveštuje: Zupe, društva i pojedinci duguju nam po stanju 81. decembra 1925. ovoliko:
Župe i društva za dobavljenu im robu . Din	63.895-50
Pojedinci za dobavljenu im robu . . . Din	19.770 55	Din	83.666-05
Društva za 20 dinarski izvanredni dobrinos..................Din	497.989-—
Društva za «Glasnik» za god. 1924. . .
Društva za «Glasnik» za god. 1925. . .
Društva za porez za god. 1924.	.	.	.
Društva za porez za god. 1925. . . . Društva za osjegur. fond za god. 1923. Društva za osjegur. fond za god. 1924. Društva za osjegur. fond za god. 1925.
Din	5.730-—		
Din	42.840-75	Din	48.570-75
Din	6.947-—		
Din	22.740'—		
Din	90.300 01	Din	119.987-01
Din	575 50		
Din	1.768'—		
Din	18.620-50	Din	20.964-—
Ukupno . . . Din 771.176-81
Glede ukamačenja zaostalih dugova isti izvestitelj donaša predlog, da se zaključi uračunavanje 10 % zaostalih kamata od 1. januara 1926. dalje; taj se predlog duljom debatom menja u toliko, da če se početi uračunavati predlagane kamate od sviju tražbina, ali počam od 1. aprila 1920.
Podnačelnik br. Poženel izveštuje, da je radi utakmica u Lyonu nužno potrebno, da si osiguramo za stalne satove bazen u hotelu «Slon», da se užmognu trenirati u plavanju brača, koja če na utaltmice. U tu svrhu moli za kredit. Prima se.
Predsednik lekarskog odelenja br. dr. Jamar donaša izveštaj o pregledu članstva, naraštaja i dece triju društava. O rezultatima obavestit če se župe,
netom se skupi više izveštaja. O tom če se raspravljati na prvom lekarskom sastanku lekara iz čitave države.
Prima se predlog br. tajnika, da se zamoli za sniženu cenu vožnje do Dakova dne 14. marta o. god. s valjanošću od čeliri dana pred skupštinom i cetiri dana iza nje za sve ueesnike. Molba če se odmah poslati na nadležno mesto. — Konačno predlaže br. tajnik, da izruče izvestitelji svoje kratke i pregledne referate za glavnu skupštinu pismeno do 15. februara o. god., jer če ti referati doči u štampu.
Brat starosta napominje, da če se ovogodišnja glavna skupština držati onde, gde je delovao i umro Strossmayer, pa bi bilo zgodno, da se tom pri-nkom počasti uspomenu toga velikoga Jugoslovena. Predlaže, da se u lu svrhu naruči venac, u koji če se uplesti državna trobojnica s imenima sviju zupa. Prima se.
Konačno javlja br. Poženel, da je TO. na svojoj zadnjoj sedniei raspravljao .
0 spomenici lekarskoga odelenja, te .su članovi TO. s njome načelno spo-
1 azumni. Detaljirano izreči če se TO. o njoj na jednoj od narednih sednica, kad ju budu članovi TO. proučili.
XLIV. redovita sednica starešinstva JSS. dne 30. januara 192(>.
Prisutni: Gangl, Čobal, Deu, Gregorin, Jamar, Jeras, Kajzelj, Ludvik, Marol, Švajgar, Zelenko. — Opravdani: Fux, Krejči.
Društvo <Narodni <lom» poslalo je pismenu otpoved za naše prostorije. Prostorije moraju biti ispražnjene do 30. aprila o. god., jer su od 1. maja odane u najam Narodnoj galeriji i budučoj Akademiji znanosti, — O toj stvari razvije ge duža debata. Prima se predlog, da se stvar izruči pravnomu odseku.
Mesto oboleloga tajnika poda tajniško izvešče br. Švajgar. — Poslaništvo naše države u Pragu javlja, da je delegiralo Ivu Loveriča, činovnika poslaništva, koji če podržavati stalne veze niedu praškim sletnim odborom i nama.
Od društava Virovitica i Dvor prispeli su brzojavni pozdravi s njihovih glavnih skupština. — Župa IJžice preporuča, da se za ovogodišnju glavnu skupštinu odredi Užice, ako nije odredeno kakvo drugo mesto. Javit če se *upi, da če se vršili skupština u Dakovu. — Nato se pročita dopis nekoga ljubi,janskoga krojača, koji preporuča, da se naruče sokolske odore kod njega. Pošto roba ne odgovara ni najmanje propisima, zaključilo se, da se o tom obaveste župe (a ove če opet društva) objavom ovoga zapisnika u Glasniku .
~ -4upa Zaječar opravdava nenazočnost svoga delegata na odborovoj sedniei.
—	Sokloslco društvo u Murskoj Soboti urgira po župi Maribor biljege, 6d kojih ce dobitak pripasti nutnjinskim društvima. — Brat starosta razloži, da su biljege naručene i da če se urgirati, da ih što pre izgotove.
Brat starosta izveštuje, da nekoje župe, usprkos urgiranju, još nisu opravile odsutnost na odborovoj sedniei. Zaključak: Tim če se župama pisati i odrediti rok, do ltada treba da odgovore na naše pitanje. U slučaju, da odgovor ne prispe na vreme, doei če naš delegat na župsku glavnu skupštinu na njihove troškove po odgovor.
*
Prijavni arci za VIII. svesokolski slet nisu još ni sada stigli od mnogih društava.. Pozivamo društva, neka to odmah učine, pa bilo i negativno, jer čemo inače ona društva, k o j a do 8 dana ne p о vrat e tih 'airaka, brisati iz evidencije glede priprava za svesokolski slet u Pragu.
Pozor, bračo! Doznali smo, da nudaju po raznim društvima razni agenti uekaku sokolsku robu za sokolske odore. Upozorujemo svu braču, da ne kupuje te robe, jer je preskupa i najlošije kvalitete,'a ne odgovara ni propisima JSS Sve sokolske potrepštine ima za JSS na prodaju br. Branko Palčič, Zagreb, Gunduličeva ulica, koji je pod nadzorom JSS i jedino on može da vam proda pravu robu.
Poziv Slanicama. Za sve je članice obvezatno uvedena svečanosna odora, što ju moraju nositi sve članice kod sviju sokolskih nastupa. Nastupi izvan vežbališta u vežbačoj odeči jesu za uvelt strogo zabranjeni. Pozivamo sve članice, da si na dobu nabave propisanu odoru. Robu i sav drugi pribor ima na prodaju založnik JSS., br. Branko Palčič u Zagrebu, Gunduličeva ulica. Upozorujemo sve članice, neka se čuvaju raznih agenata, koji nudaju po društvima raznu losu i nepropisanu robu. Kupujte robu jedino kod založnika JSS., koji stoji pod našom kontrolom. Krojni uzorak ima JSS. Po tom uzorku može si svaka sestra sama sašiti propisanu odoru. Držite se naših uputa, pa ne če biti pritužbi. — U Pragu moraju da nastupe sve članice u odorama!
Savezni dan. IV. izkaz: Nova Gradiška 300 Din, Crikvenica 249 Din 50 p, Višnja gora 20 Din, Opovo 110 Din, Unec-Rakek 326 Din 25 p, Sremska Mitroviča 531 Din, Križevci pri Ljutomeru 169 Din, Črnomelj 249 Din, Tržič 250 Din, Konjice 72 Din 50 p, Hercegnovi 100 Din, Stolac 100 Din, Opuzen 131 Din 75 p, Tivat-Lastva 195 Din, Trbovlje 50 Din, Podravska Slatina 594 Din 75 p, Bojanci 20 Din, Ruše-Selnica 135 Din, Stražišče 115 Din, Št. Vid nad Ljubljano 20 Din, Zaječar 360 Din, Trogir 206 Din, Rogaška Slatina 305 Din 50 p, Trebnje 150 Din, Šoštanj 110 Din, Varaždin 274 Din 80 p, Slavonska Požega 700 Din, Vukovar 571 Din 25 p, Drniš 203 Din, Bjelovar 807 Din 25 p, Mežica 383 Din 75 p, Bela Crkva 459 Din, Marenberg-Vuhred 50 Din, Bitolj 150 Din, Moste 10 Din 50 p. — Sokolsko društvo Novi grad, župa Šibenik, potpuno i blagovremeno podmirilo je savezu doprinos za savezni dan 1924. gpdine (620 Din), što pomutnjom do danas nije bilo publikovano.
Svim župama. Kako se razvida iz «Sokolskog Glasnika*, župska se starešinstva vrlo malo zanimaju za izveštanje o delovanju župa. Samo retko koja župa pošalje katkada kratak izveštaj, pa i taj se obično nanaša na rad jednoga ili drugoga društva, a ne donaša nikada pregleda o celokupnom radu župe. To nezanimanje moramo da osudimo. Da uzmogne cSokolski Glasnik* do-našati redovito izveštaje o radu župa, odredujemo ovo: Svako starešinstvo župe mora da odredi izvestitelja za cSokolski Glasnik*, koji če svakoga meseca jedamput sastaviti kratak i pregledan izveštaj o radu župe. Izveštaj neka obuhvata kratak pregled rada župskoga starešinstva i rada pojedinih društava; ta izvešča treba najkašnje do 15. svakoga meseca otposlati na uredništvo «Sokolskoga Glasnika*.
  IZ TEHNIČNEGA	______
Svima župskim tchničkim odborima.
Savezni je TO. u 2. broju «Sokolskoga Glasnika* 1926. god. razglasio ras-pored sednice zbora župskih načelnika dne 13. marta u Dakovu. Vreme po-podne odredeno je isključivo tumačenju prostih vežbi i vežbi za utakmiee na spravama. Zato moraju, župski načelnici i načelnice, odnosno zastupnici žup-skih prednjačkih zborova da donesu sa sobom vežbačko o d e 1 o, na što još posebice upozorujemo.
Župski načelnici treba da več kod kuče prouče sve vežbe u detalju, da u Dakovu ne tratimo vremena nepotrebnim upitima. Vežbe su bile razglašene:
1.) Proste vežbe za žensku decu u Sokoliču* br. 8—9 god. 1925.
2.) Proste vežbe za mušku decu u Sokoliču* br. 10—11 god. 1925.
3.) Proste vežbe za jugoslovenski ženski naraštaj u <;Sokoliču» br. 11 god. 1925.
4.) Proste vežbe za jugoslovenski muški naraštaj (čunjevi) u tSokoliču* br. 1 god. 1926.
5.) Utakmičke vežbe za muški naraštaj u Solcoliču* br. 1 god. 1926.
6.) Proste vežbe za članove u •sPrednjaku* br. 7—9 god. 1925.
7.)	Proste vežbo za članice u d>rednjaku» bi'. 7—9 god. 1925.
S.)	Proste vežbe za Starlje članove (palice) u «Prednjaku»	br.	10—12
god. 1926.
9.) Utakmičlce vežbe za članove [a) prvenstvo, b) viši odeo, c) niži odeo] u «Prednjaku» br. 10—12 god. 1925.
10.)	Šesnaestorica u <Prednjaku» br. 1^—2 god. 1926.
11.)	Promene vežba s palicama za starije članove u «Prednjaku»	br. 1—2
god. 1926.
Olede posebnih župskih nastupa na akademijama u Pragu javiti je TO. po uputama, što ih razglaša «Prednjak» (br. 1—2 god. 1926.).
Proste vežbe za Lyon bit če doskora prevedene i izači če u narednom broju «Prednjaka».
ispravak vežbe (za viši odeo: karike, za niži: konj) objavljen je u «Cviei-telu» (broj 11—12 god. 1925.) i bit če otisnut u narednom broju cPrednjakn >. U istom broju «Prednjaka» izači če i upute za igre.
Napokon pozivam sve župske TO., da mi jave još pred glavnu skupštinu svu onu braču, koji bi bili sposobni za natecanje za prvenstvo u Pragu i za inedunarodne utakmice u Lyonu. Te prijave trebamo radi organizacijskih priprava za te utakmice.
Do vidova u Dakovu!
Zdravo!
U L j u b I j a n i, 7. februara 1926.
Ing. Poženel s. r., nam. načelnika JSS.
----------------------------------IZ	ŽUP__________________________________
Glavne skupščine žup. Nadalje so prijavile svoje glavne skupščine župe: Banja Luka 14. februarja v Banji Luki; Skoplje 14. februarja v Skoplju; Celje 21. februarja v Celju; Beograd 28. februarja v Beogradu; Maribor 28. februarja v Mariboru; Mostar 28. februarja v Mostaru; Bačka 28. februarja v Novem Sadu.
Župa Maribor. Sokolsko društvo v Ptuju je imelo svojo glavno skupščino dne 11. januarja v Narodnem domu ob polni udeležbi članstva. Starosta brat Šalamun je v pozdravnem govoru članstvo opozarjal osobito na naloge, ki ga čakajo ob priliki VIII. vsesokolskega zleta v Pragi. Delegat župe brat dr. Kovačič je prečital poslanico JSS, ter v daljšem govoru bodril člane k na j večji ni uspešni delavnosti. Iz poročil funkcionarjev posnemamo, da društvo v upravnem oziru lepo uspeva. Načelniško poročilo izkazuje celokupnega obiska v 632 telovadnih urah 11.756 oseb. Telovadba članic se ni vršila tako redno kot ostalih kategorij. Za starosto je zopet izvoljen br. dr. Šalamun, za načelnika br. Pertot, za načelnico s. Šentjančeva; prosvetar je br. Carli.
Župa Ljubljana. V sokolski župi Ljubljana so napravili župne prednjaške izpite bratje: Kajetan Kavčič, Gojmir Pehani in Alojzij Vrhovec '/■ odličnim uspehom; Ivan Česen, Vladimir Orel, Ivan Podboj, Dušan Podgornik, Dreja Rovan in Milan Viličič pa s povoljnim uspehom. Brata Česen in Podgornik sta člana sokolskega društva I, vsi ostali bratje Pa so člani sokolskega društva Ljubljana-matica.
Prodnjački tečaj župe Split obdržavao se od 11. januara do uključivo 25. januara u prostorijama Sokolskog doma u Splitu. Župa je doprinesla iznos od 10.000 Din i time omogučila, da je učestvovanje iz vanjskih društava bilo brojnije. Iz Splita bilo je sedam kursista, iz Makarske, Jelše i Omiša po dva, iz Dugograta, Kaštel-Starog, Nerežišča, Podgore, Sučurca, Supetra, Trogira
i	Vranjica po jedan. Župa Šibenska poslala je jednog kursista. Svega 22 i svi su do kraja izdržali. Bilo ih se prijavilo oko 30, ali radi raznih zapreka nisu mogli da sudeluju. Po zanimanju bili su: dva obrtnika, tri radnika, četiri
težaka, jedan učenik, .jedmi pouzelnik, četici činovnika, jedan učitelj, dve učiteljice i četiri domačice. Kursiste iz vanjskih društava iiuali su besplatnu prehranu u Sokolskom domu, koju je uzorno vodio stari i vredni sokolski radnik splitskog društva, br. Petar Pavičič. Teoretska i praktična obuka trajala je u radnim danima po osam sati dnevno, a nedeljom po četiri sata. Prvu nedelju pre podne razgledali su kuršiste sve znamenitosti Splita, a druge nedelje posle podne priredeno im je u čast dečije selo, koje je bilo brojno posećeno. — Od 110 sati predavanja odpalo je na sokolski sustav telovežbe 73 sata (predavali brača dr. M. Buič, Tomaseo, Vrcan, Vrdoljak), sokolska misao tri sata (br. dr. Buič), prosvetni rad u društvu osam ,sati (br. Krešo Caparin), organizacija dva sata (br. Maričič), anatomija, fiziologija i prva pomoč deset sati (br. dr. Silvije Bulat), fiziologija telovežbe sedam sati (brat Vrdoljak), metodika sokolske telovežbe pet sati (br. Vrdoljak), povijest Sokolstva dva sata (br. dr. Buič). — Razmotrivši trezno i objektivno sve okolnosti došli smo na kraju tečaja do uverenja, da je konačni uspeh povoljniji, nego li smo u početku računali. Več u prvoin početku zapažalo se jako zanimanje
i	marljivost, a ovi osnovni uveti nisu kroz čita.vu vreme popuštali. Dapače i u kasnim satovima iza predavanja videvao si pojedince kako ponavljaju ili prepisu ju pojedine predmete, ili rešavaju zadače, koje su im zadavali predavači.
1	nakon zadnjeg sata predavanja, to jest prije polaska kuči, traže mnogi i mnogi razne upute, kako če znanje, stečeno na tečaju, proširiti i čim bolje pripravljeni doči na ispite. Ispiti če se obdržavati mesec i po iza zaključka tečaja. — Kursite su otišli svojim društvima najboljom voljom i odlukom da rade. Mi im želimo, da ta njihova volja i odluka bude trajna, a s druge strane grehota bi bilo, da one lepe črte njihova rada i svesti, koje su pokazali tekom tečaja, zamru s njegovim svršetkom. — Što če prevladati i kakovu čemo korist imati od ovog tečaja u budučnosti, pokazat če nam barem u glavnim orisima rezultat ispita.	S.	V.
_____________________________________RAZNOTEROSTI__________________
Prijave československoga Sokolstva za Vlil. svesokolski slet n Pragu. Na prvi poziv COS. prijavilo se za VIII. svesokolski slet u Pragu: 60.761 član (1920. god.: 52.921), 31.279 članica (1920. god.: 33.628), 17.678 muškog na-raštaja (1920. god.: 16.582), 17.497 ženskog naraštaja (1920. god.: 12.895); ukupno 127.215 lica (god. 1920.: 117.026). — Medu njima je 24.802 vežbača za proste vežbe, 5602 starijih vežbača, 17.125 vežbačica. — Za povorku prijavilo se je u odorama 29.512 članova i 3764 članica. — Za skupno konačenje prijavilo se ukupno 85.132 lica.
Cene za prostore na slctištu u dane 4., 5. i (i. jula u Pragu, a) S e d i š t a: u ložama (sredina) 200 Kč, u ložama (po stranama) 150 Kč, na glavnoj tribuni (sredina) 100 Kč, na glavnoj tribuni (po stranama) 80 Kč, na postranskim tribunama 60 Kč; b) s t a j a 1 i š t a: na glavnoj tribuni 20 Kč, na postranskim tribunama 10 Kč, kraj vežbališta 10 Kč. — Malo je prostora za sedišta na vežalištu, zato neka ih naruči svatko na dobu.
K mednardni telovadni tekmi v Lyonu so se do sedaj priglasila nastopna telovadna udruženja: Francija, Holandija, Italija, Danska, Rumunija, Luxem-bourg, Švica, Anglija. Sokolske organizacije, ki se udeleže tekme, t. j. COS. in JSS., še niso priglašene, ker je še časa zadosti. — Prvič bo zastopano na mednarodnih tekmah toliko število telovadnih organizacij.
Brat Jan Syrovy, star sokolski vaditelj in vzgojitelj, bivši poveljnik češkoslovaških legij v Rusiji za svetovne vojne, je imenovan s 1. januarjem 1926. za vrhovnega poveljnika vse češkoslovaške vojske po dosedanjem francoskem generalu Mittelhauserju. — Brat general Syrovy prevzema nase veliko odgovornost, ampak njegova sokolska vzgoja mu bo tudi na tem važnem in častnem mestu vedno pokazala pravo pot.