KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 21 (6)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 novembra 1932.
BR. 9235
Vereinigte Gliihlampen und Electricitats Aktiengesellschaft, Ujpest
kod Budapesta, Mađarska.
Električna sijalica ispunjena gasom.
Prijava od 29 jula 1931.	Važi od 1 januara 1932.
Traženo pravo prvenstva od 8 avgusta 1930 (Austrija).
Električne sijalice pune se gasom da bi se smanjilo isparivanje materijala žarne žice. Uobičajne sijalice sa volframskim žb čama pune se agronom ili azotom ili me šavinom obaju gasova. Ovo punjenje smanjuje stvarno isparivanje žarne žice tako da takve sijalice bez skraćivanja njihovog trajanja mogu da sijaju pri višoj temperaturi od vakuumskih sijalica. Utvrđeno je da se žice sijalica koje su ispunjene napred pomenutim gasovima mogu usijati na 2400°C pri čemu prosečno trajanje sijalica iznosi 1000—2000 sati. Pošto je ta temperatura još za nekih 900° niža od tačke topljenja volframa to je često postavljeno pitanje zašto se temperatura žarne žice ne bi mogla još povisiti ali nije dalo još nikakvo zadovoljavajuće rešenje tog pitanja.
Opširna teoriska i eksperimentalna ispitivanja pokazala su da je trajanje električne sijalice ispunjene gasom određeno u glavnom tako zvanim Ludvig-Soret-ovim fenomenom, koji se sastoji iz sledećeg: kad u nekoj gasnoj mešavini postoji razlika temperature, to nastaje razlika koncentracije i to kad se jedna komponenta u upo-ređenju sa drugim komponentama nalazi u relativno maloj količini a kad je molekularna težina te retke komponente u upore-đenju sa drugim velika, onda će se ta retka komponenta difundirati od toplijeg mesta ka hladnijem.
Poznato je da je žarna žica u električnoj sijalici ispunjenoj gasom opkoljena mirnom gasnom oblogom. Temperatura te
obloge je u neposrednoj blizini žcrne žice ravna temperaturi žice,međutim je na spo-ljašnjoj graničnoj površini te gasne obloge temperatura ravna temperaturi gasa oko te obloge. Tako ovde postoje na malom odstojanju vrlo velike razlike temperature. Zbog toga je i Soret-ov efekt vrlo veliki dakle će prema napred pomenutom pravilu volframska para koja se nalazi u gasu u relativno maloj koncentraciji kao reda komponenta sa velikom molekularnom težinom difundirati sa velikom brzinom ka hladnijem gasnom prostoru. Ttkav je slučaj kod dosad uobičajenih gasova za ispunjavanje t. j. kod ažota i argona čija molekularna težina iznosi 28 odn. 40, dakle samo oko J/7 odn. Vs od volframske molekularne težine. Ali nastaje velika promena kad se u-mesto azota ili argona upotrebi neki gas za ispunjavanje čija je molekularna težina velika. Naše iskustvo je pokazalo da kad molekularna težina gasa za ispunjavanje iznosi 1/3 od volframove molekularne težine, sijalice pokazuju već neko poboljšanje, a kod gasa za ispunjavanje sa većom molekularnom težinom je to poboljšanje još veće. U tom se slučaju smanjuje ili uklanja razorno dejstvo Ludvig-Soret-ovog efekta, on može čak pod povoljnim okolnostima da bude koristan.
Već je u jednom slučaju upotrebljavana jedna materija sa velikom molekularnom težinom za ispunjavanje sijalica i to živa. Ali lo se nije pokazalo za shodno, delom jer živa pri obično temperaturi ima vrlo mali pritisak pare, delom jer je otpornost
Din. 5.
električnom prodiranju kod živine pare vrlo mala, ona propušta već kod napona oko 10 volti, dakle živom se ne mogu ispuniti sijalice koje gore pri uobičajenim naponima. Kod takvih sijalica nastaje lako lučno pražnjenje pa se time upropašćuje sijalica.
Dragoceni gasovi sa velikom atomskom težinom kripton i ksenon odgovaraju na-pred iznetim potrebama, pošto njihova molekularna težina iznosi 82 i 128 i oni su pravi gasovi a ne pare kao živina para. Njihova otpornost električnom prodiranju je takođe dovoljno velika, naročito kad se oni ne upotrebljavaju čisti nego izme-šani sa aLotom.
Drugi način za izvođenje ovog pronalaska sastoji se u tome, da se sijalica ne ispunjava elementarnim gasovima nego je-dinjenjima u gasnom obliku.
Patentni zahtevi:
1.	Električna sijalica sa metalnom žarnom žicom, ispunjena gasom, naznačena time, što se kao gas za ispunjavanje upotrebljava neki gas, čija molekularna težina iznosi najmanje jednu trećinu od molekularne težine materije iz koje se sastoji žarna žica.
2.	Električna sijalica prema zahtevu 1, naznačena time, što se gas sa velikom molekularnom težinom, pomešan sa nekim drugim inertnim gasom, nalazi u sijalici najmanje u količini koja odgovara parcijalnom pritisku od 10 mm živinog stuba.
3.	Električna sijalica prema zahtevima 1
1	2, naznačena time, što se gas za ispunjavanje sastoji iz hemiskog jedinjenja ili mešavine elementarnih gasova.
4.	Električna sijalica prema zahtevima 1,
2	i 3, naznačena time, što se žarna žica sastoji iz volframa.